DIGESTIVNI SISTEM ČOVEKA

Doc. dr Snežana MarkovićInstitut za biologiju i ekologijuPrirodno-matematički fakultet

Univerzitet u Kragujevcu

DIGESTIVNI SISTEM. NAPAJANJE TELA ENERGIJOM.� Hrana → energija (kreatin fosfat i ATP) → procesi u organizmu� Voda, proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali� Ukupna potrošnja energije: bazalni metabolizam + energija za mišićnu aktivnost + hranom

izazvana termogeneza + energija za termoregulaciju� Digestivni sistem – unošenje, razlaganje, varenje hrane, resorpcija hranljivih produkata,

izbacivanje štetnih produkata hrane� Nervna kontrola digestivnog trakta – automatska i voljna� Raznovrsna ishrana: ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali, vitamini, voda� Digestivni trakt je dugačak oko 7 m – usta, jednjak, želudac, duodenum, tanko crevo, debelo

crevo, anus� Akcesorne žlezde digestivnog trakta – pljuvačne žlezde, jetra, pankreas� Usna duplja – zubi sitne hranu, sokovi pljuvačnih žlezda započinju varenje� Jednjak transportuje kašastu hranu do želuca� Želudac stvara himus – mešanje hrane sa želudačnim sokovima, varenje proteina – pepsin;

HCl� Tanko crevo – hrana se razlaže do osnovnih supstanci koje se resorbuju preko crevnih resica

do krvotoka; peristaltika� Debelo crevo – apsorpcija vode i soli, stvaranje fecesa� Imuna odbrana crevnog trakta – mucin, IgA, lizozimi u pljuvačci, želudačni sok

(baktericid), Pajerove ploče, makrofage, intraepitelni limfociti, Kupferove ćelije jetre, intestinalna flora u debelom crevu

� USNA DUPLJA� Zubi – usitnjavanje hrane� Zubi – sekutići, očnjaci, pretkutnjaci i kutnjaci (32)� Razvoj zuba – mlečni i stalni� Jezik – pomaže sitnjenje hrane i usmeravanje ka jednjaku

� USNA DUPLJA� Pljuvačne žlezde – parne podjezične (sublingvalne), podvilične (submandibularne) i

zaušne (parotidne)� Pljuvačka (0.5-1.5 L/dan) – voda, NaCl, HCO3- (pH=7), sluz, amilaza, antitela, mucin,

lizozimi� Gutanje – voljno potiskivanje zalogaja ka zadnjem delu usne duplje; automatski –

epiglotis zatvara grkljan, meko nepce se podiže i stvara pregradu između ždrela i nosne duplje, disanje se prekida, mišići zida ždrela se kontrahuju, hrana u jednjak, peristaltikom jednjaka hrana u želudac

� Povraćanje – zaštitni refleks, praćen gađenjem, povećanim lučenjem pljuvačke i pokušajem da se hrana povrati; centar za povraćanje u retikularnoj formaciji produžene moždine, a kontrolisan od (a) hemosenzora iz areje postreme na podu IV moždane komore (hemosenzorna okidačka zona – aktivirana od strane nikotina, toksini i agonisti dopamina, apomorfin), (b) stimulacija centra za ravnotežu, (c) trudnoća.

� ŽELUDAC� Stvaranje himusa – mešanje i varenje hrane� Sfinkter jednjaka, kardija, fundus, korpus, antrum, piloru s (sfinkter)� Snažni mišićni sloj, vezivno tkivo (elastično), sluzokoža � Tubularne žlezde: glavne (pepsin i lipaza), parijetalne (HCl i unutrašnji faktor),

mucinozne (mucini i HCO3-) i endokrine ćelije (gastrin); pH = 1,5-2; 3-4 L žel. soka /

dan� Hrana ostaje oko 4 časa u želucu; masna hrana i duže� Pejsmejkerske ćelije želuca → peristaltika želuca → mešanje hrane, stvaranje himusa i

distribucija do duodenuma; motilin� Svesno i automatsko lučenje želudačnih sokova; nervni, lokalni želudačni i intestinalni faktori� Nervus vagus → Ach → parijetalne ćelije� Gastrin oslobađajući faktor → gastrin� Zaštita želudačne sluzokože zavisi od (a) sloja mukusa i (b) lučenja bikarbonata (prostaglandini stimulišu ovo lučenje, a antinflamatorni lekovi/aspirin inhibiraju prostagl.)� Helicobacter pylori

� TANKO CREVO I APSORPCIJA HRANLJIVIH MATERIJA� Razlaganje i apsorpcija hrane � Duodenum, jejinum i ileum� Tunica serosa, longitudinalni mišići, mienterički (Auerbahov) pleksus, cirkulatorni

mišići, submukozni (Majsnerov) pleksus, sluzokoža� Enterocite, peharaste ćelije (sluz), intestinalne žlezde (Liberkinove kripte) od mitotskih, mukoznih, endokrinih, parakrinih i

imunih ćelija, tubuloacinusne duodenalne (Brunerove) žlezde sekretuju bikarbonatni sekret sa

urogastronom (humani epidermalni faktor rasta)� Svaka 3-6 dana se obnovi crevni epitel� Pankreasni sok, žuč, crevna sekrecija� Crevne resice� Peristaltika creva; pejsmejkerske ćelije

� RESORPCIJA� Svarene supstance

� Belančevine → aminokiseline� Polisaharidi → monosaharidi

(glukoza, fruktoza, galaktoza)� Masti → monogliceridi i

slobodne masne kiseline.� Resorpcija u crevu: hranljive

supstance u krvne kapilare (vena porta) i limfne kapilare (ductus thoracicus).

� STRUKTURA CREVNIH RESICA (vili intestinales)

� Prstolika izduženja sluzokože tankog creva (dužina 1 mm, 20-40 resica na 1 mm2

sluzokože, 5 miliona kod čoveka, 30 puta povećana resorpciona površina)

� Jednoslojni valjkasti epitel, bazalna membrana, vezivno tkivo, centralna arterija i vena, arteriovenska anastomoza, centr. limfni sud, nervna mreža (eferentna i aferentna vlakna iz plexux submucosus Meissneri), uzdužni glatki mišići.

� FUNKCIJA CREVNIH RESICA� Crevne resice u mirovanju – suženi krvni sudovi (AV anastomoza)� Stimulus crevnog sadržaja → aktivacija crevnih resica (krv teče preko

kapilara, kontrakcije, nervni stimulus vagusom)

� RESORPCIJA JONA I VODE� Monovalentni joni

– Na+ - pasivno i aktivno; Na+-K+ pumpa– Hloridi pasivno sa aktivnim preuzimanjem Na+

� Dvovalentni joni (teško se resorbuju)– Gvožđe – efikasnije preuzimanje fero-jona;

� helatni agensi pomažu res. gvožđa� mukozna resorpcija i prenošenje do plazme� u epitelnoj ćeliji je pool slobodnog gvožđa, i vezanog za apoferitin (feritin)

odakle se prenosi u krv.– Ca2+-joni – aktivni transport (vitamin D i PTH)– Fosfatni joni – aktivna resorpcija– Mg2+-joni – pasivna difuzija– Resorpcija vode zavisi od osmotskog gradijenta (hipo- i hipertoničnost)

� RESORPCIJA AMINOKISELINA I BELAN ČEVINA

� Varenje proteina započinje u želucu (pepsini), nastavlja se u crevu (pankreasne proteinaze, kao i di- i aminopeptidaze iz epitela creva)

� Aktivan transport aminokiselina vezan sa transportom Na+.

� Energija iz Na-K-ATPaznog enzima na bazolateralnim površinama ćelija

� Niska konc. Na+ u ćeliji - Na+ sa AK putem nosača pasivno iz lumena u ćeliju

� 4 nosača za AK i Na+, specijalizovane za posebne tipove AK (neutralne, kisele, bazne, glicin, prolin i hidroksiprolin)

� Nosači transportuju i di- i tripeptide u ćeliju (vare se do AK)

� Polipeptidi i proteini se unose u ćeliju pinocitozom, vare se ili intaktni odlaze u limfu pa u cirkulaciju; (preživari i glodari)

� AK → ćelije (metabolizam glutamata i aspartata) → cirkulacija

� RESORPCIJA UGLJENIH HIDRATA � Ugljeni hidrati: skrob, saharoza i

laktoza� α-amilaza iz pljuvačke, proksimalni

želudac i pankreasna amilaza razlažu polisaharide do oligosaharida

� Maltaza, izomaltaza, saharaza, laktaza, trehalaza (epitel creva) razlažu di i oligosaharide do glukoze, galaktoze i fruktoze

� (I) Aktivan transport glukoze i galaktoze vezan sa transportom Na+, pomoću nosača.

� Energija iz Na-K-ATPaznog enzima na bazolateralnim površinama ćelija

� (II) Olakšana difuzija fruktoze specifičnim nosačima

� (III) hidrolazno-vezani transport –transport glukoze i drugih šećera kroz apikalnu membranu ćelije– Aktivan transport zavisan od Na+

– Membranski nosač je enzim disaharidaza.

� RESORPCIJA MASTI � Emulzifikacija masti (u želucu) – male lipidne

kapljice obložene molekulima (delimično hidrofofobni i hidrofilni) i rastvorljive u vodi (1 -2 µm)

� Lipaze iz jezičnih žlezda, želuca i pankreasa (sa kolipazom)

� Lipaza (vezana za masnu kapljicu) hidrolizuje trigliceride na 2 monogliclicerida, glicerol i masne kiseline

– Monogliceridi + žučne soli = micele (20-50 nm)

– Micele sadrže i holesterol, lizolecitine, vitamine

– Micele odlaze do površine ep. ćelija i njihov sadržaj se rastvara kroz ćelijsku membranu

– Žučne soli nazad u lumen creva� Trigliceridi se resintetizuju unutar epitelnih

ćelija iz masnih kiselina i monoglicerida pomoću acil-transferaze (uz energiju)

– Lizolecitini do lecitina– Holesterol se esterifikuje– Resintetizovani složeni lipidi se stabilišu

pomoću fosfolipida i lipoproteina i grade hilomikrone

– Hilomikroni odlaze u limfotok pa u cirkulaciju

� DEBELO CREVO (cekum, kolon i rektum)

� Formiranje fecesa, apsorpcija vode, minerala i vitamina

� Intestinalne bakterije –fiziološko zapaljenje, sintetišu vitamin K, razlažu celulozu, laktozu

� JETRA� Preko 500 različitih funkcija koje održavaju hemijsku ravnotežu u telu; prer ađivanje

hranljivih materija� Sposobnost regeneracije� Jetrini lobulusi – osnovne strukturne i funkcionalne jedinice – hepatocite, sinusoidi,

arterije/vene/žučni kanalići, centralna vena (usmerava krv ka srcu)� Uloge: (i) biohemijska obrada hranljivih materija (depo ili izvor energij e za ćelije), (ii)

stvaranje i lučenje žuči, (iii) prečišćavanje krvi od stranih mikroorganizama i štetnih materija

� Krv do jetre stiže iz srca i digestivnog trakta (v. portae); krv oti če preko hepatične vene do donje šuplje vene

� Bilijarni sistem – skladištenje žuči produkovane u jetri i sprovođenje do tankog creva� Žučna kesa → kanal žučne kese → ductus holedohus + pankreasni kanal → Vaterova ampula → dudenum� Žuč - elektroliti, žučne soli, holesterol, lecitin, bilirubin, steroidni hormoni, lekovi; koristi se u procesu varenja masti� Ciroza jetre

� PANKREAS - egzokrini i endokrini� Egzokrini – pankreocite luče pankreasni sok (1-2 L/dan) bogat enzimima i

bikarbonatima u duodenum� Proenzimi pankreasa: tripsinogen 1-3, himotripsinogen A i B, proelastaze 1 i 2,

prokarboksipeptidaze A1, A2, B1 i B2 (aktivacija pod uticajem crevne enterokinaze); α-amilaza; pankreasna lipaza, kolipaza; fosfolipaza, RNaze, DNaze i karboksiesteraze

� Sekreciju pankreasnog soka regulišu holinergički (n. vagus) i endokrini mehanizmi (holecistokinin, pankreozimin, sekretinin)

� Endokrini – ćelije Langerhansovih ostravaca luče insulin i glukagon

� ENDOKRINA FUNKCIJA PANKREASA� Langerhansova ostravca (α, β i δ ćelije)� Sintetišu hormone insulin (β – 60%), glukagon (α - 25%) i somatostatin (δ – 10%)� Insulin inhibira sekreciju glukagona; somatostatin inhibira sekreciju insulina i

glukagona� Šećerna bolest; Banting i Best (1912) – prvi ekstrakt pankreasa� INSULIN je polipeptid, mm 6000, jedan lanac od 30 a drugi od 21 AK, povezana

disulfidnim mostovima.� Kod svih kičmenjaka� Insulin u cirkulaciji delom se transportuje slobodan (aktivan), a delom vezan za

α-globulin (neaktivan) → venom portom do jetre.� Delovanje insulina:

� 1. Metabolizam ugljenih hidrata: � pojačano iskorišćavanje glukoze u tkivima (mišićno, nervno, jetra); � pojačano glikoliti čko razlaganje glukoze i njena oksidacija;� smanjuje nivo šećera u krvi (pojačano periferno iskorišćavanje glukoze i

povećanje glikogenskih zaliha)� 2. Pojačava taloženje masti u masnim depoima� 3. Stimuliše mobilizaciju AK u ćelije.

� Mehanizam delovanja insulina � Insulin → membranski receptori (tirozin kinaze) → aktivirana protein kinaza →

fosforilizacija i aktivacija enzima� Insulin stimuliše prolazak glukoze kroz membranu, pomaže razgradnju glukoze,

aktivira glikogen-UDP-glikozil transferazu; deluje na sintezu iRNK.� Regulacija lučenja insulina

� Hiperglikemi čna krv u L. ostrvcima i mozgu (hipotalamusu)� Stimulacija n. vagusa, gastrin, sekretin, GIP� Inhibiciju lu čenja insulina vrše – adrenalin, noradrenalin, somatostatin

� Nedostatak insulina i posledice� Smanjena sinteza insulina usled: dugotrajnog i pojačanog lučenja STH, davanja

streoida, aloksana, oboljenja pankreasa, dugotrajne hiperglikemije → šećerna bolest (diabetes melitus)

� Loše iskorišćavanje glukoze, mobilizacija masti, stvaranje ketonskih tela, acidoza, pojačana glukoneogeneza.

� GLUKAGON� Polipeptid od 29 AK, mm 3485.� Povećava nivo šećera u krvi; deluje kao adrenalin preko cAMPa

� REGULACIJA GLIKEMIJE� Glikemija 80-110 mg% (4.44-6.66 mmol/l)� Jetra, skeletna muskulatura, bubrezi

� Jetra: hipoglikemija → povećanje glikogenolize i lučenje glukoze (stimulisano adrenalinom)

hiperglikemija → smanjeno odavanje glukoze (stimulisano insulinom)� Hormoni

� 1. hipoglikemijski – insulin� 2. hiperglikemijskiGlukagonAdrenalin STH (smanjuje sagorevanje glukoze u tkivima, povećava sadržaj glikogena u jetri i

mišićima)Glikokortikoidi (inhibicija periferifernog sagorevanja glukoze i stimulacija

glukoneogeneze)Tiroksin (poja čana potrošnja glukoze u tkivima, ali i pojačana razgradnja glikogena)� CNS (receptori u hipotalamusu → n. vagus → LH. ostrvca → simpatikus →

nadbubrežne žlezde (adrenalin)

� CIRKULACIJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA (GIT)� Protok krvi kroz GIT – 30% MVS; tri grane abdominalne aorte → GIT, jetra,

pankreas, slezina → vene → v. portae → jetra → hepatična v.� Regulacija cirkulacije: lokalni refleksi, ANS i hormoni; autoregulatorni protok -

(i) vazodilatacija posle obroka (Ach, VIP), (ii) vazokonstrikcija pri fizi čkom radu (noradrenalin)

� NERVNA I HORMONSKA REGULACIJA GITa� Motilitet, sekreciju, perfuziju i rast GITa regulišu endokrini i parakrini hormoni

i neurotransmiteri� Refleksi nastaju unutar mienteričkog i submukoznog pleksusa – enterički nervni

sistem (ENS)� Lokalni refleksi: senzori na istezanje → kontrakcija ili relaksacija susednih

glatkih mišića� Peristaltički refleksi � Spoljašnja inervacija parasimpatikus i simpatikus; utiče na ENS� Neurotransmiteri: noradrenalin, Ach, VIP (vazoaktivni intestinalni peptid), Met-

i Leu-enkefalini, GRP (gastrin oslobađajući peptid), CGRP (za kalcitonin vezani peptid) stimuliše oslobađanje somatostatina

� TKIVNI HORMONI� Supstance koje luče različiti neendokrini organi� U digestivnom sistemu – endokrine ćelije mukoze � Gastrin I i II. Peptidi 2000 D, stvaraju se u sluzokoži pilorusa. Stimulišu sekreciju

pepsina i HCl u želucu, lučenje žuči i produkciju enzima pankreasa.� Pankreozimin. Polipeptid od 33 AK. U sluzokoži tankog creva → nadražaj crevnog

sadržaja (belančevine) → lučenje enzima pankreasa. Zajedno sa sekretinom.� Sekretin. Polipeptid 5000 D. U sluzokoži duodenuma → nadražaj hrane → pojačano

lučenje pankreasnog soka sa bikarbonatima.� Enterogastron (GIP – glukozo zavisni insulinotropni peptid). U sluzokoži tankog

creva → kiseo i mastan želudačni sadržaj u duodenum → smanjuje sekretorni i motorni učinak želuca, stimuliše sintezu insulina.

� Holecistokinin. U sluzokoži duodenuma → hrana koja sadrži masti i žumance → stimulacija motorike žučne kese → pražnjenje žuči. Stimuliše i rad pankreasa.

� Hepatokrinin. Peptid. U sluzokoži duodenuma → hrana sa mastima i žumancetom → pojačano lučenje žuči.

� Vilikinin. Peptid. U sluzokoži duodenuma. Ubrzava i pojačava kontrakcije glatkih mišićnih elemenata crevnih resica.

� Motilin – oslobađaju ga neuroni tankog creva, reguliše interdigestivni motilitet

� Angiotenzin II. Angiotenzinogen (pod uticajem renina) → angiotenzin I → angiotenzin II. Dekapeptid, snažno sužava krvne sudove, povećava sistemski krvni pritisak, povećava

lučenje aldosterona.� Bradikinin. Oktapeptid odvojen od α-globulina delovanjem tripsina.

Snažno dilatira krvne sudove, lokalna regulacija cirkulacije, povećava njihovu permeabilnost, lokalni edem, migracija leukocita, kontrakcija muskulature uterusa i creva.

� Kalidini. Peptidi odvojeni od α-globulina delovanjem kalikreina. Deluje kao bradikinin.� Histamin. Stvara se tokom dekarboksilacije histidina.

U visokim koncentracijama u mastocitima i bazofilima. Oslobađa se prilikom povrede tkiva i u reakcijama antigen-antitelo. Snažan vazodilatator, povećava permeabilnost kapilara, faktor zapaljenja i cirkulatornog šoka.

� Serotonin (5-hidroksitriptamin). Dekarboksilacijom triptofana, u svim ćelijama. Najviše u trombocitima i nekim delovima

moždanog stabla. Izaziva kontrakciju glatke muskulature krvnih sudova, uterusa, bronhija i creva; oslobađa se iz trombocita nakon povrede k.s. i izaziva skupljanje i retrakciju k.s.

� Heparin. Stvara se u jetri; u adipocitima. Inaktivira trombin (antikoagulans).� Eritropoetin. Glikoproteid, stvara se u bubregu (eritropoetski faktor) i u jetri (globulin).

Anemija i hipoksija → pojačano stvaranje eritrocita i sinteza hemoglobina.� Prostaglandini. U svim ćelijama i telesnim tečnostima. Derivati nezasićenih masnih kiselina

sa 20 C atoma koji se vezuju za petočlani prsten. Smanjuju aktivnost adenil-ciklaze; antagonizuju delovanje adrenalina i noradrenalina; smanjuju krvni pritisak.

� INTERMEDIJERNI METABOLIZAM� Skup promena tokom kojih resorbovane supstance iz creva

� prilikom razlaganja otpuštaju energiju potrebnu za organizam (anaerobna glikoliza, oksidacija)

� pretvaraju se jedne u druge (ugljeni hidrati u masti, belančevine u ugljene hidrate)

� deponuju se (jetrin glikogen, rezerve masti)� ulaskom u ćelije učestvuju u izgradnji njenih gradivnih elemenata.

� INTERMEDIJERNI METABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA I ULOGA JE TRE� Ugljeni hidrati → monosaharidi u crevu → resorpcija u krv vene porte → u jetru� Monosaharidi → glukoza → glikogen (100 gr)� Glikogenoliza kao odgovor na hipoglikemiju (← adrenalin)� Glikogeneza kao odgovor na hiperglikemiju (← insulin)� Glikemija 80-120 mg %� Depo glikogena u skeletnim mišićima

Deponuje se oko 250 gr glikogenaGlukoza u glikogenAnaerobna glikoliza (nema glukozo-6-fosfataze) rezultuje stvaranjem mlečne kiseline (delom sagoreva u mišiću a delom odlazi do jetre i sintetiše se u glikogen)

� CNS nema glikogensku rezervu

� Pretvaranje glukoze u masti u jetri� Glukoneogeneza u jetri i kori

nadbubrega� Gladovanje, naporan mišićni rad i

stres izazivaju povećane potrebe za glukozom

� Pretvaranje belančevina u glukozu� Glukoplastične AK:

� Glutaminska kiselina, histidin, arginin i prolin → α-ketoglutarna kiselina → ćilibarna kiselina, jabučna kiselina, oksalsirćetna kiselina → pirogrožđana kiselina → glukoza

� Valin, izoleucin i treonin → ćilibarna kiselina →....

� Glikokortikoidi stimulišu, a insulin inhibira GN

� Glikoliza (1 glukoza → 2 pirogrožđane kiseline)� Pirogrožđana kiselina

dekarboksilacijom sa oksalsirćetnom kiselinom ulazi u citratni ciklus → oksidacija do CO2 i H2O.

� INTERMEDIJERNI METABOLIZAM BELAN ČEVINA

� Belančevine → aminokiseline (AK) → u cirkulaciju

� U jetri i drugim organima AK služe za sintezu novih belančevina

� Glukoneogeneza pri gladovanju� Depo (pool) AK� Regulacija metabolizma belančevina

� Anabolički hormoni (povećanje količine belančevina u organizmu) – somatotropni hormon, testosteron i insulin

� Katabolički hormoni (smanjenje količine belančevina u organizmu) –adrenokortikotropni hormon i tiroksin.

� INTERMEDIJERNI METABOLIZAM MASTI� Masti nakon hidrolize i resorpcije → krv → oksidacija u jetri ili miši ćima, a višak →

masni depoi.� Masti u plazmi 400-1240 mg%; prenose u obliku lipoproteina (trigliceridi,

holesterolski estri, okruženi fosfolipidima i holesterolom + apolipoproteini).� Lipoproteini vrlo male gustine (VLDL), male gustine (LDL), srednje gustine (IDL),

velike gustine (HDL) – prelaze iz jednih u druge pri čemu se smanjuje količina holesterola i triglicerida, a povećava udeo proteina.

� Neesterifikovane (slobodne) masne kiseline se stvaraju mobilizacijom masnih rezervi iz masnih depoa i transportuju se do drugih organa.� Adrenalin stimuliše mobilizaciju masnih rezervi� Insulin stimuliše izgradnju masnih rezervi.

� Masni depoi – potkožni ili retroperitonealni jastučići masti; sastav se razlikuje od masti iz hrane i karakterističan je za vrstu.� Masni depoi sadrže i masti sintetizovane iz ugljenih hidrata� Rezerva masti kao termoizolacija� Intezivan metabolizam u masnim depoima (razmena masti sa cirkulacijom)

� 1. Belo masno tkivo – velike ćelije pune masti sa perifernim jedrom; bogato vaskularizovano, malo nerava

� 2. Mrko masno tkivo – dobro vaskularizovano i inervisano; ćelije okrugle sa granuliranom citoplazmom, mnogo masnih kapljica i bogate mitohondrijama; mrka boja od citohromnih pigmenata;� Kod novorođenih životinja i ljudi, prezimara� Intezivan metabolizam stimulisan simpatikusom.

� Fosfolipidi – strukturni elementi ćelija.� Oksidacija masti – iz masnih depoa → masne kiseline → oksidacija u jetri, mišićima i

muskulaturi srca.� Hipotalamus reguliše telesnu masu:

� Leptin iz masnih ćelija → αMSH (melanostimuliraju ći hormon) iz hipotalamusa → simpatička aktivnost; CCK, CRH, CART (kokain i amfetamini), in sulin i serotonin su anoreksogeni

� Leptin inhibira lu čenje NPY (neuropeptid Y – stimuliše parasimpatikus) iz hipotalamusa;nedostatak NPY je praćen smanjenim lučenjem GnRH → amenoreja

� Hormonalna regulacija metabolizma masti� Insulin - smanjuje SMK u krvi i stimuliše taloženje masti u masnim depoima� Adrenalin, hormon rasta, ACTH, TSH, glukagon – mobilišu masti iz masnih depoa

� Ketonska tela� oksidacija masti → acetilCoA+oksalsirćetna kis. → limunska kis. → citratni ciklus� povećana oksidacija masti ili smanjena koncentracija oksalsirćetne kiseline→2 acetilCoA → acetoacetilCoA →(deacilaza) acetosirćetna kis.→ (dekarboksilacija)

aceton, (redukcija) β-hidroksibuterna kis.