Mozak (encephalon)

• petodelna organizacija

telencephalon diencephalon

prosencephalon

mesencephalon

metencephalon myelencephalon

rhombencephalon

deuterencephalon

• diferencira se od prednjeg dela nervne cevi

Mozak (encephalon)• Zadnji deo (rhombencephalon) prima i obrađuje informacije iz taktilnih,

temperaturnih, gustatornih receptora i iz akustičko lateralnog sistema. Odgovoran za brze reakcije organizma na promene u neposrednoj okolini.

• Prednji i srednji deo mozga prima, sumira i integriše informacije iz fotoreceptora i olfaktornih organa. Odgovoran za informacije koje dolaze iz prostorno udaljenog dela sredine.

Preuzeto iz Butler & Hodos (2005) Comparative vertebrate neuroanatomy : evolution and adaptationJohn Wiley & Sons, Inc.

Završni mozak (myelencephalon)

• zadnji deo IV moždane komore• zadnji horioidni pleksus (tela chorioidea

posterior)• jezgra zadnjih glavenih nerava (VI-XII)• olive – asocijativni centri motorčkih

aktivnosti (kod većine kičmenjaka)• piramide – ventralno položeni traktovi koji

odlaze u kičmenu moždinu (kod sisara)• kod riba se javljaju posebne akustičko-

senzitivne zone kao i dobro razvijene visceralno senzitivne zone (vezane za prisustvo široko rasprostranjenih gustatornih receptora)

• retikularna formacija (formatio reticularis) –prima informacije iz čulnih organa i prenosi do drugih delova CNS-a

Zadnji mozak (metencephalon)

• cerebellum - diferencijacija dorzalnog dela nervne mase

• prednji deo IV moždane komora• jezgra V para glavenih nerava• Somatičko-senzitivne zone• motorna jezgra (branhiomerna

muskulatura mandibularne oblasti)

• Varolijev most (kod sisara i nekih ptica) – ventralni deo moždanog stabla koji je veza između cerebruma i cerebelluma

Cerebellum

Butler & Hodos (2005) Comparative vertebrate neuroanatomy : evolution and adaptation. John Wiley & Sons, Inc.

Anamniota:• corpus cerebelli -

archicerebellum (u osnovi cerebeluma, informacije iz akustičko-lateralne zone)

• auricle - paleocerebellum (spoljašnji deo, informacije iz proprioceptora trupne oblasti)

Amniota:• corpus cerebelli -

archicerebellum• auricle - paleocerebellum

(koordinacija aktivnosti aksijalne muskulature)

• neocerebellum (koordinacija aktivnosti muskulature ekstremiteta)

• Tectum i tegmentum -diferencijacije dorzalnog i ventrolateralnih delova nervne mase

• III moždana komora -mezencefalična komora

• jezgra III i IV para glavenih nerava

Srednji mozak (mesencephalon)• Diferencijacije tektuma• optički režnjevi (imaju optičku

funkciju kod svih grupa osim sisara)• Diferencijacije tegmentuma• torus semicircularis – jezgarne mase

koje primaju impulse iz membranskog lavirinta

• nucleus ruber, supstantia nigra (Amniota) – relejni centri, veza sa drugim delovima mozga i kičmenom moždinom

• kod sisara, u ventrolateralnim zidovima diferenciraju se snažno razvijeni snopovi vlakana koji prenose impulse iz cerebralnog korteksa u druge delove mozga – pedunculi cerebri

Srednji mozak (mesencephalon)

Međumozak (diencephalon)

• Dorzalni epithalamus

• Bočni thalamus

• Ventralni hypothalamus

Razvija se od dorzalnog dela moždane mase i nema jezgara glavenih nerava

Epithalamus

• krov III moždane komore

• epitelne građe – prednji horioidni pleksus (tela chorioidea anterior)

• tri evaginacije – parafiza i dorzalna kesa (kod Anamniota)

– parapinealno telo (vijuni, Teleostei, Anura,

pinealni neki gmizavci) – neparne oči

kompleks – pinealno telo (epifiza) – kod većine grupa –

sekretna funkcija

• habenule – korelativni centri

Thalamus

• bočni, zadebljali delovi međumozga

• dorzalni i ventralni talamus

• dorzalni – senzitivni relejni centri prema cerebrumu

lateralni nucleus geniculatus –vizuelni put

medijalni nucleus geniculatus –auditorni put

• ventralni – eferentna somatičko-motorna vlakna

Hypothalamus

• pod i lateralni zidovi III moždane komore

• granica prema prednjem mozgu – optička hijazma

• desetine jezgara – kontrola visceralnih aktivnosti(temperatura, krvni pritisak, disanje, rad creva, seksualne aktivnosti, balans vode...) – kontrola autonomnog sistema

• corpus mammilare – olfaktorne informacije kod Tetrapoda

• limbički sistem i retikularna formacija utiču na rad hipotalamusa

• infundibulum – važna uloga u formiranju hipofize

Prednji mozak (telencephalon)

• Rhinencephalon• cerebralne hemisfere• zadnji deo telencefalona

Kardong (2006) Vertebrates, Comparative Anatomy, Function, Evolution Mc Graw Hill

Rhinencephalon• ofaktorni bulbusi,

mirisni režnjevi• evaginacije cerebralnih

hemisfera• prva sumacija mirisnih

impulsa

Kidney International 80, 803-805 (October (2) 2011)

Cerebralne hemisfere

medijalniarchipallium

lateralnipaleopallium

Amigdale, bademasta tela – limbički sistem – kontrola emocionalnog i seksualnog ponašanja, motivacioni i memorijski centri

Front. Neurosci., 07 May 2012 | doi: 10.3389/fnins.2012.00064

Prednji mozak ribe

Prednji mozak pacova

• sive mase

• plašt (pallium) –gornji i bočni delovi

• prugasta tela (corpus striatum) –ventralni delovi

• septum –medioventralni položaj

Prednji mozak (telencephalon)

Filogenija

• promena položaja sivih masa

• povećanje ukupne mase hemisfera

• specijalizovan razvoj pojedinih struktura

Kardong (2006) Vertebrates, Comparative Anatomy, Function, Evolution Mc Graw Hill

Cerebralne hemisfere sisara

• progresivan razvoj cerebralnih hemisfera (neopallium)

• isocortex – nova šestoslojna kora sisara (dijagnosticka karakteristika sisara) siva masa kore cerebralnih hemisfera sa složenom histološkom organizacijom (90% kore cerebralnih hemisfera Primata)

• kod Primata 70% neurona CNS-a nalazi se u cerebralnom korteksu

• povećavanje površine formiranjem brazda (sulci) i vijuga (gyri) – girencefalični mozak

Moždano stablo (truncus cerebri)• pruža se po centralnoj osovini od završnog mozga do međumozga (po nekima

do srednjeg mozga)• ima sličnu morfološku organizaciju kao kičmena moždina• isti raspored somatičkih i visceralnih zona kao u kičmenoj moždini • siva masa (osim somatičko-senzitivne zone) organizovana u vidu jezgara• svi glaveni nervi izuzev 0 i I vezuju se za moždano stablo

Retikularna formacija (formatio reticularis)

• difuzno raspoređene mase neurona i nervnih vlakana od produžene moždine do međumozga

• prima informacije iz svih čulnih organa• provodi ih do različitih moždanih jezgara, cerebruma i cerebeluma • povratni putevi informacija u kičmenu moždinu

Funkcija:

• održavanje budnosti,kontrola motoričkih i autonomnih aktivnosti

• selekcija informacijakoje se prosleđuju u više centre i povratno

Kardong (2006) Vertebrates, Comparative Anatomy, Function, Evolution Mc Graw Hill

Mozak kičmenjaka

• konzervativnost u pogledu osnovne organizacije• najveće promene u relativnim odnosima delova• promene u vezama neurona, karakteristikama membrana i

neurotransmiterima• retka pojava potpuno novih struktura, kao što je corpus callosum (snop

komisuralnih nervnih vlakana koja povezuju cerebralne hemisfere kodEutheria).

• većina “novih struktura” nastala je transformacijom i diferencijacijom već postojećih struktura predaka, promenama njihove morfološke organizacije i bioloških uloga.

Evolucija mozga kičmenjaka

Mozak – organizacija i funkcije

Mozak – veličine kod različitih grupa