Kamatica - ta je valutna klauzula, emu slui i ta sa njom?Valutna klauzula u poslovanju sa bankom se najee vezuje za kredite. To je instrument obezbeenja za banku kojim se ona titi od gubitka vrednosti domae valute, a praktino znai da se kredit koji banka daje vee za vrednost jedne strane valute, najee evra ili vajcarskog franka.Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izraava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i plaanju svake rate iznos u stranoj valuti preraunava u dinare.Pretpostavimo da vam je potrebno da pozajmite od banke 1.000 evra. Vi ete ih dobiti, ali u dinarskoj protivvrednosti, a rata odreena u evrima bie preraunata u dinare. Kao to odobreni kredit dobijate u dinarima, tako ete i obaveze po tom kreditu, tj. rate, vraati u dinarima.KAKO SE VRI PRERAUN STRANE VALUTE U DINARE?Iznos dinara koje ete dobiti od banke i visina rate koju ete plaati banci utvruju se primenom odreenog deviznog kursa, koji moe biti kupovni, srednji ili prodajni. Drugim reima, ukoliko vaa rata iznosi 50 evra, ona u dinarskoj protivvrednosti iznosi 50 evra pomnoeno sa kursom evra koji je ugovoren (kupovni, srednji ili prodajni).Devizni kurs se menja svakodnevno, to utie na visinu vae rate u momentu kada dospeva na naplatu.Koji e se kurs primeniti za preraun strane valute u dinare odreeno je ugovorom o kreditu. Obratite panju na taj deo ugovora. Nije redak sluaj da banke pri isplati kredita primenjuju kupovni (nii) kurs, a pri obraunu visine rate prodajni (vii) kurs. To predstavlja dodatni skriveni troak za vas prilikom svake otplate. Da li se i vaa plata usklauje sa odreenom valutom?KAKO SE ZATITITI OD DEVIZNOG RIZIKA?Jedini pravi nain zatite od deviznog rizika jeste da prihod (platu, penziju i dr.) ostvarujete u istoj valuti u kojoj ste se i zaduili.Meutim, s obzirom na to da veina graana ne ostvaruje prihode u stranoj valuti, potrebno je da se informiete koji se kurs (kupovni, srednji ili prodajni) primenjuje pri obraunu i plaanju rata, da biste mogli da sagledate da li e vai prihodi moi da pokriju i eventualno poveanje rate.ZADUIVANJE U RAZLIITIM VALUTAMAKrediti sa valutnom klauzulom mogu biti, na prvi pogled, privlani pre svega zbog nie kamatne stope. Meutim, oni istovremeno nose vei rizik i podrazumevaju vee trokove zbog nepredvidivih valutnih kretanja.Takvi krediti se otplauju u dinarima zavisno od kretanja kursa ugovorene valute, kao i promena referentne kamatne stope (EURIBOR, LIBOR).Ono to je uoeno u zemljama srednje i istone Evrope jeste rastui trend zaduivanja u valutama kao to su vajcarski franak i japanski jen. Razlog tome je to se krediti indeksirani u tim valutama nude sa niim kamatnim stopama u odnosu na kredite indeksirane u evrima. U naoj zemlji banke odobravaju kredite indeksirane u evrima i vajcarskim francima.Meutim, treba imati u vidu da nia kamatna stopa u trenutku zakljuivanja ugovora ne znai da je takav kredit i povoljniji. Treba uzeti u obzir i period otplate kredita, kao i kretanje i promenu rasta kursa evra i vajcarskog franka u odnosu na dinar.Tako, na primer, u poslednjih est godina najpovoljniji su bili krediti indeksirani u amerikim dolarima. I pored najviih kamatnih stopa ti krediti su se pokazali kao povoljni jer je ameriki dolar depresirao u odnosu na dinar blizu 16%.IMAJTE U VIDUSvako zaduivanje u stranoj valuti nosi rizik od promene deviznog kursa i referentne kamatne stope za valutu (EURIBOR, LIBOR).Zbog toga je bitno da, ak i ako ste doneli odluku o uzimanju kredita sa valutnom klauzulom, dobro razmislite u kojo valuti da se zaduite. Idealno bi bilo da to bude ona valuta u kojoj ostvarujete prihode.Ukoliko ste ve zadueni, i manja promena kamatnih stopa i deviznih kurseva moe znatno da optereti va kuni budet.