Deminucija u leskovackom govoru

8/20/2019 Deminucija u leskovackom govoru

1/18

Српски ј език , бро ј 6/ 1- 2, година VI, Београд 2001 331

811.163 .4 Г 2 82.3

8 11 .163 .41'3 67 .6 22 .2 2

СЛОБОД А Н М А РЈАНОВИЋ (Ниш)

Д ЕМИНУ ЦИЈ А У ЛЕСКОВ АЧК ОМ ГОВОРУ

У овом раду аутор разматра деминуираност у Речник у лесковачког

говора (од сад: РЛГ). Циљ ј е да се одреди структура ди ј алек атских облика

деминутива и дефинишу начини творбе ди ј алекатских изведеница.'

Ди ј алекатско грађење речи знатио се разлик уј е од стандардног. То се

манифестуј е у два правца: прво- видном разлик ом и основинск ог и формант-

с к о г д ел а у завр ш н о м л и к у м от и в и с ан е р еч и у од н о су н а ст а њ е у ст ан д ард у ,

друго - ј ош уочљиви ј им посебностима у самом ди ј алекатском ареалу, рецимо,призренско-тимочким говорима. Врло су велике разлике структуре мотиви-

саних речи, нпр., у пиротско ј и лесковачко ј зони ових говора. Стога ј е предмет

овога рада осветљавање мик ро вредности са мак ро плана ук упне творбе

на ј архаични ј их говора у српско ј ди ј алектологи ј и. Прецизни ј е, у раду аутор

разматра деминуираност у леск овачком говору.1

Творбени потенци ј ал деминутива у овом говору знача ј но раздељуј е

начин творбе у односу на суседноподруч ј е пиротског говора.2 Класификаци ј а

ових деминутива учињена ј е према суфик сима, и то азбучно.

* Ова ј прилог рађен ј е у ок виру про ј екта „Српска ди ј алектологи ј а и издавање Српског

ди ј алек толошког зборника", потпро ј екга „Лексиколошка проучавања ј угоисточне Срби ј е

", ко ј и

се реализу ј е уз матери ј алну помоћ МИНТ-а Републике Срби ј е.1 Предмет овога рада чиии грађа из „Речник а лесковачког говора

" .

2 В. шири радаутора:Грамат ичк анормаименица суб ј ект ивнеоцснеу Речник у пирот ск огговора, Српски ј език , бр. 1- 2, год. II , 1997, стр. 265- 283.


2/18

332 Слободан Марј ановић

1.0. Изведенице са суфиксом -ав

Ук азуј емо прво на ј едан сасвим мали бро ј изведених придева овимсуфиксом.

Модел I : белуњав, прид. беличаст , в. белу жњав, беласт; (34); белу ж њав,прид. беличаст (34).

Значење прве лексеме у одредници Речника (РЈ1Г) упућуј е на „ придев

беличаст" и даље „ в. белу ж њав, беласт

",3 из чега се може закључити да се

семантичк а идентификаци ј а првог изведеног придева чини ни ј ансираним

значењима - избором три ј у нових придевских речи: беличаст , белу ж њав и

беласт , што потврђуј е и навод Академи ј иног речник а- белуњав исто значи

ш то и б ел и ч а ст .л

Решењу другог облика белуњав аутор Речник а (PJIF) приступа на начин

к ак о ову изведеницу третира Речник САНУ: „ белу ж њав" се ј авља у значењу

придева „ беличаст",5 сто ј и у опису за ову изведеницу.

Први вид деминуци ј е, дакле, у овим говорима означен ј е више описом- него самим придевск им изведеницама, - и за ј едан и за други изведени

придев. То ј е нешто што ј е у мало ј мери бело,а означено ј е у опису облицима

беличаст и беласт , дак ле, у извесно ј мери, односно ограничено бело.

Избор само ова два облика придева на-ав уопште само потврђуј еставове

Белића, Стевановића и Бабића о творби овим суфиксом, али не и начин

коришћења основе затворбу ових облик а. На ј више ови примери потврђу ј уБелићево гледиште, код ко ј ега се придевска основа ј авља као друга по реду

(после именичке),6 док се к од Стевановића коришћење ове основе узгред

помиње,7 а С. Бабић придевск у основу и не к онстату ј е.

8

2.0. Изведенице са суфик сом -аст

У овом типу творба ј е представљена у ј едном моделу: беласт , прид.беличаст, в. белу жњав, беличаст, РСАНУ : беличаст (33), вранаст , прид.

црнк аст, РС АНУ: вранаст, у деминутивном значењу: вран, црнкаст (58).

О семантичко ј дистинк ци ј и првог облика- беласт , у склопу ук упног

значења придева бео било ј е напред речи. Деминуираност другог по ј ма

3 Б. Митровић, Речник леск овачког говора, стр. 34.4 Речник САНУ, 1, стр. 456.5 Ист о, 1, стр. 456.6 А. Белић, Наука о грађењу речи, стр. 166.

7 М. Стевановић, Савремени сх. ј език I, 579.8 С. Бабић, Творба ри ј ечи..., стр. 413/414.


3/18

Деминуци ј а у лесковачком говору 3 3 3

вранаст експлицирана је у речничко ј одредници С АНУ, на шта се аутор, Б.

Митровић

, усвом Речник

у (РЈ1Г

)позива: в

ранаст се

јавља

„у демин

утивном

значењу: вран, црнкаст" .9

Иначе, творба овим суфиксом давно ј е утврђена улингвистичко ј литера-

тури.10 Два забеле жена примера у ј едном ди ј алекатском извору само потврђују

да се грађење речи у српск ом ј език у одви ј ало под једнако и у стандарду и уди ј алекту.

3.0. Изведенице са суфиксом -ш

Творба овим суфиксом прва ј е и велика разлика у односу на стање упиротском говору.

" Према на ј фреквентни ј ем суфиксу у поменутом говору,

употреба овога наставка у лесковачком говору много ј е ограничени ј а. За

разлик у од више типова и модела- што условљава функ ционално-семантички

аспект, и то, пре свега, са старим наставк ом -bK, у лесковачк ом говору ј авља

се по ј едан тип, ј едан са старим наставком и ј едан са савременим -ак .

Грађење ових именица подразумева само именичк у основу, што ј е пред-

стављено у моделу: мезелвк , м. мезе, в. мезенце (211); му ж вк , момчић, в.

момче-нце, момчуљБК (219);момчу/bbK, н. момчић, в. момче, момченце (РЈ1Г,

216); CHonbK, м. снопић,в. снопак (364); 4MU4bK, м.чирић на ок у (427); 6pambK,м. братић, в. братак (42); epuibK, м. вршчић (63); залчвк , м. залога ј чић (121);miacbK, м. класић (175); Kpa j 4bK, м. (186); KynycbK, м. дем. к упус ( \ 9 \ )\лист ћк ,м. листић, в. листенце, листе (200); camnbK, м. врста стак лета од неколик о

грама (350).

Последњи пример (cartuibK) осветљава ј ош ј едан аспект у грађењу деми-

нутива,или тачни ј е- деминуираност као по ј аву у творби. Наиме, сви претход-

ни облици директно или индирек тно полазе од основног облика; директно:

му ж ^к , CHonbK, m acbK итд., индиректно: за деминутив 4MU4bK основни облик

ј е чир. Облик canuibK, пак , показуј е да деминуци ј а може да се изведеиз описаза неки предмет, а не само директно од неког облика као основног. Дакле,овде се из описа зна да ј е реч о стаклету од неколик о грама, односно врло

малом стаклету, за разлик у од творбене лини ј е: флаша - флашица, боца —

бочи ца итд .

Употреба овог наставка у лесковачком говору- иако са далеко мањом

фреквенци ј ом него у пиротском, потврђуј е присуство овог суфик са у ди ј але-

9 Б. Митровић, стр. 58.10 В. о овоме: А. Белић, Наука о грађењу речи, стр. 194, М. Стевановић, Ист о, стр. 597,

С. Бабић, Ист о, стр. 431.11 в.С. Марј ановић, Грамат ичка норма именица суб ј ек т ивне оцене..., Српски ј език , бр.1- 2, год. I I , 1997, стр. 266

- 269.


4/18


5/18

Дсминуци ј а у леск овачком говору 3 3 5

И са синхроног становишта употреба овог суфикса за творбу деминутивамного ј е већа одове забеле жене грађе. М. Стевановић констатуј е да: „наставак -ак иде међу доста продуктивне наставке за грађење именица м. рода" .18

5.0. Изведенице са суфиксом -е

Ова ј наставак се у савременом стандардном ј език у - к ао самосталансуфикс - ск оро изгубио. Или, как о С. Бабић констатуј е: „на -е завршава 31суфикс

",19 па наводи ,,-це, -че, -иче, -анче, - ј е, -анце

" итд. А као посебаннаставак Бабић сматра да се он: „своди на прасловенско -q ( А) ко ј е се

наследило у именица к о ј е значе нешто младо: пиле, прасе, пуле, теле, ј агње

"20

итд. Већи бро ј лингвиста (о чему у прегледу наредног суфик са) третира гана ј пре у склопу форманта -це и његових деривата, и то као суфикса са

д е м и н у т и в н и м з н ач е њ е м .

Према номинаци ј ско ј функ ци ј и, к о ј у забележене лек семе има ј у уозначавању одређених по ј мова, учињена ј е подела на више модела.

Модел I: бат е, м. дем. брат (29); бебе, н. беба, в. бебенце, бепче, малецко

(31); к от е, н. мало мушк о дете; к узе, м. мали човек ( 190).

Облицима деминутива у овом моделу означено ј е- на различитеначине,м ал о д е т е .

Модел П: к ут ре, н. псетанце, в. к ученце (192); пет ле", н. петлић, в.

петличе, петленце (278); коње, н. коњић ( 182).

Дакле, како Белић каже, ове именице, као и у претходном моделу: „ значе

нешто младо"

.21

М одел II I : к рст е, н. к рстић (189); кот ле, н. котлић ( 184); саче, н. сатић

(350); шише, н. бочица, в. шишенце (441); т опче, н. китица, свежањ, в. топка

(383); лист е, листић, в. листенце (200); нок те, н. мали нокат, ноктић (246).

Облицима ових деминутива означено ј е нешто мало од онога што ј е уоснови имена предмета, ствари и по ј мова уопште, што потврђу ј у и облици

н аред н ог м од ела.

М одел IV: мост е, н. мостић (217); џаде, н. путић, мали пут (432); пут е,н. путић, стаза, в. путника (327).

18 М. Стевановић, Ист о, стр. 495; в. и: С. Бабић, Ист о, стр. 81, в. и: А. Белић, Наука ограђењу речи, стр. 80, в. М. Стак ић, Ист о, стр. 198/9.

19 С. Бабић, Ист о, стр

. 414.20 А. Белић, Наука о грађењу речи, стр. 69.21 А. Белић, Ист о, стр. 69.


6/18


7/18

Дсминуци ј а у лесковачком говору 3 3 7

кот ленце, н. к отлић, РСАНУ: дем. и хип. од к отле (184); т ест иченце, сасвиммалатести ј ица (381); ћемерченце, н. новчаничић (390); по ј ашченце, н. по ј аш-

чић, в. по ј аче (291),ло ј зенце, н. виноградић (201);мезенце, н. мезе, в.мезелћк

(211) .

Дакле, творе се, прво, облици за именовање старих ствари и по ј мова

уопште, што је сасвим у складу са ди ј алекатск им узусом на овом простору,али и не самото, већ и за нови ј е лексеме: снопченце, н. снопић (364); колченце,н. точкић, к ру жић (180); лист енце, н. листић, в. листе (200); зупченце, н.зубић, в. зупче (137); џепченце, н. џепчић (434); месенце, н. месо (212);лепот енце, н . мала лепота ( 199).

Мод

ел V: 6p

auibH^e,

н. бр

ашно,

РС АН

У : брашБнце, брашанце, дем. ихип. од бршано (42), писБнце, н. писамце (280).

Забележена су ова два примера са полувокалом, ко ј и се и данас чуј е уто ј позици ј и.

7.0. Изведенице са суфиксом -че

На ј фрек вентни ј и суфикс у творби деминутива у овом говору свак ак о ј е

ова ј наставак , што ј е другаспецифичност у грађењу деминутива у односу на

пиротски говор, где ј е на ј комплексни ј а творба изведена наставком -bK ињеговим дериватима.

24

Класификаци ј а истражене грађепо типовима учињена ј е према морфо-

нолошком аспекту основинског дела. Та ј творбени део може да се ј ави као

цела реч са нултом (о) морфемом типа: коњо - коњче; потом, та ј тип, али са

гласовном променом завршног основинск ог к онсонанта: лебо — лепче; затим

цела основа: ж ен-а - ж ен-че; и на к ра ј у - тип са ок рњеном основом: бра-

т анац - брат ан-че.

7.1. Изведенице од целе речи са нултом морфемом

Према томе шта се овим мотивисаним речима имену ј е као лексемама-

установљено ј е више модела.

Модел I : нож че, н. ножић (246); к оспрче, н. мали срп за брање гро жђа,РСАНУ: дем. и хип. од косир (183); к есерче, н. мала тесла (173); калем че, н.

дрвена осовина некадање макаре конца, РСАНУ : дем. и хип. од калем ( 167);

24 В. С. Мар ј ановић, Српски језик II, бр. 1- 2, стр. 266- 269; в. и М. Стевановић, Исто,стр. 560; в. А . Белић, Наука о грађењу речи, стр. 80.


8/18

3 3 8 Слободан Мар ј ановић

елемче, н. чек рчић за намохавање конца (103); ђугумче, н. бакарни бакалић,РСАНУ: дем. од ђугум (102);долапче,н. пр жун, судза пр жење к афе,РС АНУ:

долапче, дем. од долап (90); далапче, н. ок ругао пр жун за кафу (82); чукче, н.мали чекић (428); шафољче, н. зделица за слатк о (438); окањче, н. бокалчић

(260); т ањирче, н. тањирић (378); џак че, н. џакчић, врећица (433).

Прво се, дакле, овим суфиксом твори већи бро ј деминутива за озна-

ч авање ст ар и х п ред м ет а и с твар и .

Модел II : повд ј че,н. пово ј (284); фуст анче,н. хаљиница (413); шеширче,н. шеширић, Р. МС: дем. и хип. од шешир (440) гуњче, мали гуњ, РС АНУ:

гуњче, дем. од гуњ (79); к оланче, н. по ј ашчић, РС АНУ: дем. и хип. од колан

(179

); г

уња

рче, н. г

уњић, мали гуњ, РС АНУ: гуњарче, дем. од гуњар (79).

Изведенице овога модела образоване су да се именуј у углавном стари

одевни предмети карактеристични за ово ди ј алекатско подруч ј е.

Модел III: долапче, н. ск ривница у зиду, мали регал (90); дуварче, н.

место уз огњиште за седење (97); ж арче, н. жарић, РС АНУ : дем. од жар

(105); равче, н. поличица, в. рафче (330).

За ове примере к арактеристичне су (чак и за теори ј ски приступ) две

ствари: 1) изведенице у овом моделу настале су да се означепо ј мови везани

за „к ућу", простор ок о огњишта у сеоск им к ућама; 2) прва два примера нису

деминутиви од основних облика: долап и дувар, што би могло бити, већ сеова ј суфикс вероватно по аналоги ј и употребљава за изведенице ко ј е ипак

значе н еш то мало - сасви м ог р ан и чен п р о стор к од ог њ и ш т а з а с ед ењ е, и л и ,

мали простор за одлагање малог бро ј а ствари. То значи да ј е деминуци ј а- у

ди ј алекатско ј лексици,присутна и код облика, ко ј и су наста ј али по аналошко јинерци ј и, као и без обавезног основног облика у семантичком смислу.

Модел IV: џинче, н. неразви ј ено, ситно дете (435); сисарче, н. до ј енче

(357); дилберче, н. драганчић, в. дилбер, РСАНУ: дилберче, дем. и хип. од

дилбер (87); деверче, н. дете, девер, РСАНУ: деверче, дем. и хип. од девер

(84); господинче, м. дете лепог, господског понашања (74); бећарче, н. младбећар, бећарчић, РС АНУ : бећарче,дем. и хип. од бећар, момче (36); т ет инче,н. сестрић (381); попче, н. попић, мали поп (297); прцдљче, н. мало дете,ситно дете, в. прцко (325); т ут урче, н. тутор (389); црцдљче, н. мало дете

(4 18).

На различите начине овим деминутивима означено ј е мало дете, чак и

онда к ада основни по ј ам семантички упућуј е на сасвим другу реч, рецимо,

џ инче и цр цољче п р е зн аче љу т е п ап р и ч и ц е.

Модел V: шуст ерче, н. обућарче (445); шна ј дерче, н. к ро ј ачић (442);

ст ок арче, н. чобанче (371).


9/18

Деминуци ј а у леск овачк ом говору 3 3 9

Чак се и означавање занимања чини облицима деминутива, чиме се

деминуираност у ди ј алекатск о ј лек сици шири и обогаћу ј е.

Модел VI : к оњче, н. коњић, в. коње, РСАНУ: дем. и хип. од коњ (182);

ј еленче, н. чек рчић за мотање вуне (161); биволче, н. биволић, мали биво,РС АНУ : бивоље младунче (36); бр авче, н. младо грло сток е, РСАНУ: дем. одбрав (41); зма ј че, н. зма ј ић, РСАНУ: дем. од зма ј (136); врт ирепче, н. оно

што врти репом (61); велигденче, н. врста инсекта, мали инсек т (52).

Творбом се ни ј е мимоишла - као ни са другим суфиксима, ни лек сик а

ко ј ом су животиње, или друга бића, означена.

Модел VII : ст амболче, н. врста цвета (370); цинцарче, н. врста ук расне

тиквице (4 17); биљурче, н. љута папричица, в. џинче (37).

Деминутивна значења забележена су и у лексици биљака, али са семан-

тик ом к о ј а ни ј е адекватна уобича ј ено ј лек сици основних по ј мова.

Модел VIII: груменче, н. груменчић, РС АНУ: груменче, деминутив одгрумен (78); шићерче, н. шећерић (441); напалиднче, н. наполеонче, мали

златник (235); к рава ј че, н. мали к рава ј ,РС АНУ: дем. од к рава ј ( 185)\забелче,н. забранић, РСАНУ: дем. од забел (111); авиднче, мали авион (12), брегче, н.

брешчић, в. брече (42), ђавдлче н. ђаволић, РС АНУ: дем. и хип. од ђаво (100).

Избор лексема различитих значења - поред модела напред у к о ј има се спе-

цифик у ј у значења по одређеним областима, — показу ј е само да ј е демину-

ци ј а врло активно присутна у ди ј алекатск о-лексичком сло ј у ових говора.

Ова ј тип деминутива завршавамо прегледом модела примера ко ј и узавршном слогу мотивне речи има ј у полувокал -b.

Модел IX : adbM4e, н. дем. од адвм (12);змц че, н. зма ј ић, в. зма ј че ( 136);

j acmb4e, н. ј астучић (159); кал^пче,н. к алупче (166); паи: д&љпче,н. ок ругао

пр жун за кафу, РСАНУ: долапче, дем. од долап (81).

Да закључимо о првом типу са суфиксом -че. Релативно сло жени ј а

типологи ј а облика овогатипа из грађе, к ао и теори ј ског третмана о том типуу науци до сад

25, деминутиви у ових девет модела- довољан су показатељ

новина и разлика, као и тога у к о ј о ј мери деминуци ј а може да обеле жи (за

разлик у од стандарда) ди ј алек атск у лексик у.

25 В. сасвим ограничен избор деминутнва, прво код: А. Белић, Наук а о грађењу речи,стр. 142/143; паикод: М. Стевановић, Савремени сх. ј език / , стр. 560; атак ођеи: С. Марј ановић,Ист о, стр. 280.


10/18

34 0 Слободан М арј ановић

7.2. Изведенице од целе речи са гласовним променама на основи

Модел 1: лепче, н. хлепчић (199); зупче, н. РС АНУ : зупче, дем. од зуб(137); ј езиче, н. ј езичак (166); чибуче, н. муштиклица (425); дудуче, н.

свиралица (97); ибриче, н. ибричић, РС АНУ : дем. и хип. од ибрик (138);барј аче, н. заставица, РСАНУ: дем. од бар ј ак (29); башчалуче, н. завежља ј ић,в. бБшчалБче (31); биче, н. бичић, мали бик (37); бек че, н. беговић, мали бег,РСАНУ: бек че, дем. и хип. од бег (33) горешњаче, н. дете горешњака (73).

Суфик саци ј а ј е, дакле, обележена гласовном изменом завршног консо-

н а н т а, и т о и с п р ед н а ст а в к а- че .

7.3. И зведени це од целе основе

Деминуци ј а овога типа обележена ј е у два модела.

М одел I : ж енче, н. женица, РС АНУ: дем. и хип. од жена (107); бабче, н.

дем. од баба, бабка, РСА НУ : бапче,дем. и хип. од баба (25); чум че, н. чумино

дете (428).

М одел II : сљивче, н. шљивица (361); шљивче, н. шљивица (442); сик ир че,н. сик ирица (355); дињче, н. дињица, РСАНУ: дињче, дем. и хип. од диња

(87); главче, н. мала глава, главица, РСАНУ : дем. од глава (68); булче, н. младабулица, РС АНУ: булче, дем. од була (46); ба ј адерче, н. мушко шалче за врат

(26); аљинче, н. дем. хаљиница, РСАНУ: аљинче, дем. од аљина (17), шољче,н. шољица (442).

Изведеницама у оба модела од именичких основа имену ј у се жива бића,али и п р ед мети и с твар и .

7.4. Изведенице од ок рњене основе

Према номинаци ј ск о ј функ ци ј и к о ј у лексеме овога типа има ј у, пре свега,са семантичког аспекта - и ова ј тип биће представљен у више модела.

Модел: брат анче, н. братанац, в. брат унче, РСАНУ: дем. и хип. од

братанац (42); брат унче, н. братанче, синовац (42); момчен, момчић (216);попадиче, н. попов унук или ћерка (296); посопче, н. дете рођено после некога

у породици, Р. М С: дем. од пособац (299); госпдче, н. РС АНУ: госпоче дем.

од господин (74); дрдавче, н. мало, ситно дете (93); сна ј че, н. сна ј чица (363);малинче, малишан (205).

Обр

азовањем ових извед

ениц

а на р

азличите начине извод

е се облиц

и

деминутива од основних облика из људског живота.


11/18

Дсминуци ј а у лесковачком говору 3 4 1

Модел II : шамиче, н. шами ј ица (438); ант ериче, н. мала антери ј а (18);обд ј че, н. обо ј чић, мали обо јак (251); капче, н. капица, РС АНУ: дем. од капа

( 169).

Ова ј модел чине изведеницек о ј има су означени стари одевни предмети.

Али и за много других ствари, битних за живот људи, изведено ј е ј ош трим од ел а, и т о п р во назива п р ед м е т а .

Модел I I I : гасар че, н. лимена лампица за гас (66) ; к аначе, н. тестиче,РСАНУ: дем. од каната (168); вурунче, н. пећица, фурунче (63); паниче, н.паничица (274); т епсиче, тепси ј ица, Р. М С: дем. од тепси ј а (380); фуниче, н.

левчић, мали левак (413); т ест иче, н. тести ј ица (38); грнче, н. мали грнац,

дем. од грнац (77); лож иче, н. кашичица (200); вит личе, н. чек рчић, витлић(56); мот овилче, н. чек рчић, витлић, в. витличе (217); застрдшче, н. мализаструг, РСАНУ: дем. од заструг (128).

Образовано ј евишеименица узначењу к ућних предмета, ко ј и су свак о-

дневна потреба, и то на ј чешће означавање посуда или прибора. Иначе, и се-

мантички и морфонолошки ове изведенице потпуно су одређене ди ј алек ат-

с к и м у зу с о м .

Модел IV: игличе, н. иглица, мала игла (138); к онче, н. кончић (182);к лупче, н. мало клубе, РСАНУ: дем. од клубе и клупк о ( 177); т раск алче, н.

деч ј а играчк а, тропк ало (384); к ут иче,н. к ути ј ица (192); чешљиче, н. чешљић(425);мат иче, н. мотичица, в. мотиче (210); колче, н. заоштрен комад дрвета

( 18).

Означавањем, даље, предмета и ствари так ође ну жних у свакодневном

животу проширу ј е се обим лексике, наравно, и морфонолошки и ак ценатски

ди ј алекатског типа, што се наставља и у наредном моделу са изведеницама

р а з л и ч и т и х з н ач ењ а .

Модел V: комаче, н. комадић ( 180); залче, н. залога ј чић, РСАНУ : дем.од залак ( 121); венче, н. венчић, РСАНУ: венче, дем. од венац (52); ж елече,н. мали комад гво жђа (106); бурче, н. буренце, РСАНУ: бурче, дем. од буре

(47); к ат анче, н. катанчић, РСАНУ: дем. од катанац (171);ливаче, н. ливадица

(199); левинче, н. зградица (197); ндче, н. ножић, в. ножче (247); апчинче, н.мали лек ( 19); грањче, н. гранчица, РСАНУ: дем. од грања (75).

Сваки ова ј деминутив имасво ј основни облик. Али оно што ј е к аракте-

ристично за све облик е овога модела ј естечињеница да се деминуци ј а изводи

ди ј алекатском лексиком.

М одел V I

Деминуци ј а ј е присутна и код лексема ко ј е значе имена воћа и поврћа:к рушче, н. к рушчица, РСАНУ: дем. од к рушк а ( 188); ј абуче, н. ј абучица,


12/18

34 2 Слоболан Марј ановић

РСАНУ: дем. од ј абука ( 158); т иквиче, н. мала тиква (381); папр иче, н.

папричица (277); поприче, н. попрпчица (296).

М одел V I I

Означавање живих бића - птица, животиња, гмизаваца, так ође се чини

изведеницама: гугу че, н. гугуткино младо, РСАНУ : гугуче, дем. и хип. од

гугутка (78); пилче, дем. од пиле (280); голошиче, головрато пиле (73)\ ј ар е-

ба ј че, н. ј аребић, мала ј аребица (159); за ј че, н. зечић (118); змиче, н. зми ј ица,в. зми ј ичка, зми ј урка (136)\ ј агањче, н. ј агњенце, РСАНУ: дем. од ј агње (158).

М одел V I I I

Изведенице овог модела значе име онога ко ј и се бави делатношћу озна-

ченом именицом у основи: фабриканче, н. момак ко ј и ради у фабрици (410);т ерзиче, терзи ј ица (380).

Различита значења изведеница представљена су и у наредном моделу.

Модел IX : косиче, н. косица (184); пуцкавче, н. ситна врста к ук урузног

клипа за пуцкање кокица (327); пулче, н. дугменце, в. пулк а (326); дукаче, н.

дукатић, РС АНУ : дука(т)че, дем. и хип. од дукат (98); пупче, н. пупак (327);

брече, н. брешчић (42); ист ришче, н. последње рођено дете, в. истрисак ,истришољ, РС АНУ: дем. од истрисак ( 154); љушче, н. остатак потрошеног

сапуна, в. љуска (204); ла ж иче, н. мала лаж ( 195); болниче, н. болесничић,мали болесник (41); бипче, н. срце (37); грађанче, н. грађанин, РС АНУ: дем.

од грађанин (75).

Иак о је основа ок рњена, врло ј е широк спектар значења ди ј алекатског

н и в о а и у о в о м м од ел у .

И на к ра ј у, представљамо последњи модел овог типа, ко ј им се отвара

ј едно проблемско питање у творби.

Модел Xi: ба ј че, н. мало ј агње, в. сугаре (26); мак арче, н. мали калем

конца (207); врт енче, стак ленце за раки ј у (61); врт дљче, н. стак ленце за

раки ј у, в. вртенче (61); чокче, н. биволче (427).

Модел Хг: џагче, н. каменчић к о ј и западне у обућу у ходу (432); т опуче,н. уск ршњи к рава ј чић с ј а ј етом у средини (383 ),линдерче,н. лакше одело (199);заваличе, н. дем. невољник ( 113); к ациче, ватраљче (171); момиче, н. дево ј -

чица (216); лат инче, н. врста цвета (197); богорддиче, н. врста траве (39).

Примери за ова два подмодела отвара ј у проблем у два правца: 1) при-

мери првог (X i) подмодела нема ј у основни облик од к о ј ега се по правилима

творбе изводе нови облици. Према основним облицима: биво, стак ло, ј агње-

демин

утивни ек вивалент

је: биволче

,ст аклен

це,

јагњен

цеитд.

,али то ни

је.

За мало ј агње ј авља се деминутив ба ј че, за стакленце деминутив ј е врт енче,


13/18

Дсминуци ј а у лссковачком говору 34 3

а за малог бивола, односно биволче деминутив ј е чокче. Не знамо как о би

гласио основни облик за ове деминутиве: чок , в

рт ен, ба

ј (ко

)/(а

ц) ,или како

друк чи ј е. Дакле,деминуци ј а не подразумеватворбену лини ј у: основни облик - и звед ен а реч .

У другом подмоделу друкчи ј а ј е проблематика. Ак о се за деминутиве

првог подмоделанемо же одредити основни облик , код облик аовог подмодела

могућ ј е творбени однос: т опуз - т опуче, џак - џакче, к ацига — к ациче, чиме

би формални аспект био задовољен, али, суштинск и - не.

За по ј мове, за к о ј е се ови облици ј авља ј у као имена, ове изведенице

нису њихов деминутивни еквивалент. Они би то могли да буду ако би се

п о ш л о о д њ и х о ве о с н о ве у о п ш т е , од н о с н о д а с е т о пу че, џ а г ч е, к а ц и че и з в од еод облика: топуз, цак , кацига. Али оно што значе основе, на ко ј е се

деминутиви односе, то свакако не одражава ј у. Јер, облик т опу че односи се

на „уск ршњи к рава ј чић", ане на топуз, к о ј и би био права основа за деминутив

т опуче, односно мали топуз; а џагче упућуј е на каменчић у обући, а не на

мали џ ак , а к а ц и че се одн оси н а ват р аљ , а не на м алу к а ци г у .

Проблематика у оба подмодела, дакле, може да се дефинише на два

начина: прво, непосто ј ањеадекватног облика у основи од чега би деминутив

био изведен, и друго- деминутив ник ак о не значи нешто мало за оно што ј е

означено у основи у другом подмоделу. Стога се отвара питање да ли су овоправи деминутиви или не. Питањем се идентифик у ј е проблем на творбено-

граматичком плану, ј ер овако изведени и употребљени облици не одражава ј удеминуци ј у типа: леб - лепче, ј език - ј езиче, зуб - зупче, дакле, по начелима

ст ан д ар д а.

Осврт на ова ј модел завршили бисмо двема к онстатаци ј ама.

1) Начин на ко ј и се облици творе и употребљава ј у у ди ј алек атско ј лек -

сици (у ова два подмодела) ни ј е у складу са стандардом о творби у српском

ј език у.

2) Творба и употреба таквих облика на овом ди ј алекатском подруч ј умо же се образло жити, прво

- да ј е тежња за умањивањем бића, предмета,ствари или по ј мова уопште, врло изражена у свести људи на овом подруч ј у;

друго - образовање таквих облика, а нарочито употреба наставка -че, к ао

препознатљивог знака за деминуци ј у, коришћена ј е свакако по аналошк о јинерци ј и правилно грађених деминутива.

Зак ључићемо о четвртом типу изведеница од ок рњене основе. Функ цио-

нално-семантичк и аспект ових изведеница условио ј е овако сложену класифи-

к аци ј у - десет модела. Различита значења типски подељена у означавању:

живих бића, посебно животиња, птица, биљак а, затим - ствари по строгоодређено ј намени к ућних предмета- прибора, одевних предмета и мноштва


14/18

34 4 Слободан Марјановић

изведеница у означавању свакодневних по ј мова ну жних за живот на овом

простору, резултирало ј е овак о великим бро ј ем модела, што пок азуј е да ј е

ди ј алекатск а творба врло широк и интензиван процес, макар у знатно ј мериодступала од стандарда творбе у српском ј език у.

8.0. Изведенице са суфиксом -ка

Творба овим суфиксом ј е релативно добро забележена у грађи овог

говора. И баш та употреба на овом подруч ј у одслик ава стање, карактери-

стично за истори ј у не само српског ј език а, него ј у жнословенских ј езика уоп-

ште. Д

авнашња је констатаци

ја А. Белића да:

„наставак -ка има к атк ада деми-

нутивно значење" ,26 па и његово експлицирање ове проблематике знатно кас-

ни ј е да: „ има и деминутивног значења, али још мање неголи код наставка -

(а)к " .27 О широ ј употреби овога суфикса писали су и С. Бабић,

28 као и М.

Стевановић, ко ј и за употребу овог наставка каже да сек ористи: „у слу жби за

грађење деминутива".29

Грађаиз лесковачк ог говора са овим наставком ни ј е занемарљива, па ј е

с т о г а и п р ед ст ављ ен а.

Примери су класификовани у пет модела. У прва два модела означена

су жив

а бић

а.У п

рвом - знач

ења се о

дносе на љ

уде.

Модел I : бабичка, ф. бакица, в. бабка, бапче (25); бапк а, ф. бак ица (28);бабка, ф. бабче (25); рдт ка, м. рођак , дем. (342); бат ка, м. дем. батица (30);главучк а, ф. главица (68); главичк а, ф. главичица, РСАНУ : главичк а, дем. од

главица (68); брадичка, брадица, мала брада (41).

Поред деминуци ј е, к од ових облик а присутна ј е и хипокористичност.

Модел II : ласт авичка, ф. ластавичица, мала ласта,в. ластавиченце (197);пчелка, ф. пчелица (328); зми ј ичка, ф. в. змиче ( 136).

Демин

утиви с

у

- каои код

дру

гих наставака- к оришћени за означавање

м ал и х п т и ц а , и н с е к а т а , г м и з ав ац а и т д .

М одел I I I

И овим суфиксом образовани су деминутиви што значе одевне предмете:

аљинка, ф. дем. део одеће (1); дрешке, ф. хаљине, одећа, РС АНУ: дем. од

дреха, хаљина (94); ципелк е, ф. ципелице (417).

26 А. Белић,Ди ј алект и ист очне и ј у ж неСрби ј е, стр. 367; в. и Ст. Новаковић,Ист о, стр.

42- 43; в. Р. Бошковић, Ист о, стр. 78- 84, као и М. Стакић, Ист о, стр. 54- 62.

27 А. Белић,На

ука о г

рађењ

у речи

,ст

р. 83.

28 С. Бабић, Ист о, стр. 238- 250.29 М. Стевановић, Ист о, стр. 503.


15/18

Дсминуци ј а у лсск овачком говору 3 4 5

М одел IV

Прво су означени по ј мови предмета на различите начине потребни чо-век у: лозичка, ф. кашичица, в. ложиче (200); ст оличка, ф. столичица (371);полпчка, ф. поличица (293); врчичка, ф. врчица, мала узица (63); ж ичка, ф.

жичица, РСА НУ : деминутив од жица (108); паознака земље, као и именовање

различитих по ј мова биљак а везаних за земљу: грут ка, ф. грудвица (78) ; њи-

вичка, ф. њивица, в. њивче (248); шенпчка, ф. пшеница, дем. од шеница (439);затим: дрскавка, ф. врста ситнешљиве (95); брст инка, ф. огољена гранчица,РСАНУ: брстинка, дем. од брстина, голаграна (44); брест инк а, ф. гранчица,в. шибљи(н)ка (42); ж плка, ф. жилица, РСАНУ: жилка, дем. од жила (10);

мрвк а, ф. мрвица, РМС: дем. од мрва (21).М одел V

Деминуци ј ом су обележени и мали облици водене масе: водичка, ф.

вода, в. водица (57); капка, ф. кап. РС АНУ: дем. од кап ( 169).

Фреквентност овога наставка за обележавање деминуци ј е ј е средњег

нивоа, односно релативна ј е. Битно ј е да ј е деминуираност изражена у имено-

вању различитих по ј мова мање или више важних у човековом животу. Али

оно што је знача ј но, то ј е да и оваква употреба суфикса обезбеђује демину-

и р а н о с т и з в ед ен и ц а .

9.0. Изведенице са суфиксом -ица

На деминутивну функ ци ј у овога наставка указали су ј ош давно, прво

А . Белић,30 а потом и Р. Бошковић, ко ј и к а же: „главни ј е деминутивни наставак

код именица женског рода на а у номинативу ј еднине у ј у жнословенским

ј езицима -ица".п А употребу овог наставк а у савременом српском ј език у М.

Стевановић овак о квалифик уј е: „ова ј ј е наставак несумњиво на ј продуктив-

ни ј и у слу жби за грађење деминутива од именица ж. рода на а

"

.32

У истражено ј грађи ова ј суфикс ни ј е много фреквентан. Према функ цио-

нално-семантичком аспекту, ј авља ј у се два модела.

М одел 1

Означавање живих бића различитог порек ла и основа: ћерица, ф. дем.

од ћера, ћеркица (391); звлвица, ф. дем. од заовица, РСАНУ : заовица, дем. и

30 А. Белић,Zur Entwicklungsgeschichte..., стр. 174; в.и Белић, Ди ј алект и..., стр. 374; в. икод Ст. Новаковић, Ист о, стр. 33.

31 Р. Бошковић, Ист о, стр. 78; в. и: А. Бслић,Наука о грађењу речи, cr r p. 128- 131.32 М. Стевановић, Ист о, стр. 551; в. о овоме и Ст. Бабић, Ист о, стр. 143- 146; в. и М.Стак ић, Ист о, стр. 67- 68; в. и С. Марј ановић, Ист о, стр. 275/6.


16/18

34 6 Слободан Марј ановић

хип. од заова(110); па део тела: брадица, ф. мала брада, в. брадичка, РСАНУ:

дем. од брада (41); затим: к окочица, ф. кок ица, РС А НУ : дем. од кока (179);челичица, ф. пчелица (423).

М одел I I

Теглица, ф. натега, в. а ј дук (379); т ацница, ф. тањирић за послу живање

(379); db^uif a, ф. дашчица, РСАНУ: дашчица, дем. од даска (81); арт иљица,

ф. в. артишк а, РСАНУ: дем. од арти ј а (20); врбичица, ф. млада врба, РСАНУ:

врбичица, дем. и хип. од врбица (58); башчица, ф. баштица, бачица (31);бачица, ф. дем. башта, башчица (30); водица, дем. од вода, РСАНУ: дем. и

хип. од вода (57).

А означава ј у се и апстрактни по ј мови: фа ј дица, ф. корист, в. фа ј да (410);маглица, ф. магла, в. мвгла, РМС: дем. од магла (205).

Завршно разматрање бисмо закључили нек оликим к онстатаци ј ама.

Суштинск о обележ ј е деминуци ј е у овом говору ј есте к валитативна раз-

ликау творби деминутива два ј у говора ко ј и припада ј у ј едном ди ј алекатском

подруч ј у - призренск о-тимочком. Сасвим ди ј аметрално ј е успостављен начин

творбе. Премапиротском говору, где за деминуци ј у доминира стари наставак -bK, атворба суфиксом -че само ј е назначена ј едним типом примера,- творба

деминутива у лесковачк ом говору знача ј но ј е обележена коришћењем суфикса

-че, али ј е наставак -wc (па и -ак ) знатномање присутан у грађењу деминутива

у о в о м г о в ор у .

Стога се прва одлика деминуираности у овом говору односи на упо-

требу суфикса -че. Са 22 модела на ј више ј е фреквентан у извођењу деми-

нутива. Чак ј е бро ј модела са свим осталим суфиксима мањи - ук упно их ј е

20. То значи да деминутиви са наставком -че чине више од половине суфик -

сираног матери ј ала ових изведеница.

Средњу фрек вентност има ј у наставци: -е, -(ен)це/-ченце и -ка.

На к ра ј у, ј ош две специфичности присутне су у грађењу деминутива,прва- наставком -ка много више се творе ови облици него суфиксом -ица, и

друга - суфикс -ић ј е скоро непознат као наставак за творбу деминутива уо в ом г о в о р у .


17/18

Деминуци ј а у лссковачком говору 3 4 7

Л И Т Е РА Т У РА

1. Babić St j epan, Tvorba ri j eči u hr vatskom kn j iževnom j eziku, J AZU, Globus,Zagreb 1986.

2. Belić Alexander , Zur Entwicklungsgesehichte der slavischen Deminutiv- und

Amplif ikativsuf f i xe (Sonderabdruck aus dem Ar chiv fur slavische Philo-

logie X XI II ), Leipzig 1901.

3. Белић Александар, Ди ј алект и ист очне и ј у ж не Срби ј е, СДЗб I , Београд1 9 0 5 .

4. Белић Александар, Савремени српскохрват ски књиж евни ј език , II део:

Наук а о грађењу речи, Београд 1949.

5. Бошк овић Радосав,Развит ак суфик сауј у ж нословенско ј ј езичко ј за ј едници,Библиотека Ју жнословенског филолога 6; ЈФ XV, Београд 1936.

6. Br ugman Karl , Grundriss der ver gleichenden Grammatik der indogermanischen

Sprachen. Ver gleichende Laut-, Stammbildungs- und Flexionslehre nebstLehre vom Gebrauch der Wortformen der indogermanischen Sprachen,zweite Bearbeitung, Strassbur g 1906.

7. Vondrak Wencel, Ver gleichende slavische Grammatik- 1 Lautlehre und Stamm-

bildungslehre, Gottingen 1924.

8. Марј ановић Слободан, Грамат ичка норма именица суб ј ек т ивне оцене уРе

чник

у пир

от ског говор

а,С

рпски

језик

,бр

о ј

1- 2,го

дина

II , Београд1997.

9. Miklosich Franc, Ver gleichende Gr ammatik der slavischen Sprachen, zveiter

Band, Stammbil dungslehre, Wien 1875.

10. Новак овић Сто ј ан, Српска грамат ика, други део: Наука о основама, Бео-

град 1885.

11. Стакић М илан, Пр асловенски демину т ивни су фикс -ђк ђ у

ј у ж нословенск им ј езицима, Анали Филолошког фак ултета, XVI I I ,Београд 1987.

12. Стакић Мип&н, Деривациона фонет ика именица и придевауј у ж нословен-

ским ј езицима, Београд 1988.13. Стевановић М ихаило, Савремени српск охрват ски ј език , Београд 1964.

И З В О Р

М итровић Бранислав, Речник лесковачког говора, Београд 1992.


18/18

34 8 Слободан Марј ановић

D I M IN U T I O N I N Т Н Е L E S K O V A C D I A L EC T

Summar y

Diminution in this dialect is char acteri sed by a ver y active use of suf f i xes, whose

selection, distribution, and fr equency are of a dialect type. First and for emost, that is

conf i rmed by diminutiveswith the stressed -e suff ix in the f i nal posit ion of a for m, then,

by the - (en)ce/-eence suf f i x, and by aver y complex usagetypology of the-ee suf fix, with

an addition of a dif ferent mor phophonological f rame of the stem-part, as well as a dif fer -

ent stress posi tion in diminutive forms.

Slobodan Mar j anović

Documents

Deminucija u leskovackom govoru