Енергопројект • година XLVIII • ОКТОБАР-ДЕЦЕМБАР 2011.

ГОДИ

НА

УС

ПЕ

ХА

ENERGOPROJEKT - ENTEL

DOHA - QATAR

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

2

Редакциони одборСлободан Јовановић, председник,

Др Радослав Раковић, Здравко Милошевић, Марина Букатаревић и Биљана Свичевић

(Представник ЈСО-а)Редакција

Главни и одговорни уредник Слободан Јовановић,

Милосава Милановић, новинар.Припрема за штампу и штампа: Енергопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечнотираж 1200

Телефон редакције: 310-1908, 310-1935e-mail:ep-list@energoprojekt.rs

Промене у раду Скупштине

Холдинга

страна 4

Усвојен пословни план за

2012.

страна 5

Уговорени радови на

топионици у Бору

страна 5

Интервју: Младен Симовић, директор ад Ентел

Спремни смо за најоштрију

конкуренцију

страна 6

Како се остварује програм

пословне политике

страна 12

Успешан наступ у Алжиру

страна 13

Прогноза резултата у 2011.

страна 14

ОД НАС

ЗА ВИ СИ!

ЗАПОСЛЕНИМА, АКЦИОНАРИМА И

ПЕНЗИОНЕРИМА ЕНЕРГОПРОЈЕКТА

ЖЕЛИМО СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ

По број ка ма су де ћи, 2011. го ди на би ла је до бра. Иду ћа, иако ће по усло ви ма за по сло ва ње би ти те жа, пла ни ра на је да бу де још бо ља. На из глед де лу је не мо гу ће да бу де те жа, а бо ља. То са мо зна чи да се мо ра ра ди-ти ви ше, бо ље, дру га чи је. Пре ма из ја ва ма ко је сти жу из руководства Енер го про јек та, мно го је већ ове го ди не учи ње но да се у сле де ћу уђе са оп ти ми змом и ам би ци јом, упр кос но вом та ла су кри зе.

У систему Енер го про јек т ове го ди не је ус по ста вље на бо ља са рад ња, за јед нич ки рад на ре ша ва њу не ких за те че них про-бле ма, фор ми ра но де се ти не про јект них, рад них ти мо ва за уна пре ђе ње ра да у свим обла сти ма по сло ва ња. Укљу че ни су нај ква ли тет ни ји и нај струч ни ји ка дро ви. Ви ше раз у ме ва ња, по ве ре ња и са рад ње је и у ме наџ мент ти му.

Сте кли су се ин тер ни, су бјек тив ни усло ви да иду ћа го ди на за и ста бу де бо ља. С пра вом ди рек то ри у Енер го про јек ту сма тра ју да кри за не сме би ти из го вор за инерт ност. Кри за је на ма, али и дру ги ма: сви смо “у истом тр жи шном лон цу”. С тим у ве зи, као сво је вр сна по ру ка мо гу се схва ти ти оцене руководства да је раз вој Енер го про јек та у на шим ру ка ма.

Са све шћу о то ме и ве ром у соп стве не сна ге, у Но ву го ди ну ула зи се са осно ва-ним оп ти ми змом и ре ал ним по слов ним ам би ци ја ма.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

3

Ван ред на, 37. сед ни ца Скуп шти не Хол-дин га има ла је три де ла. За по че та је 14. де цем бра, за пр ви на ста вак 27. де цем бра ни је би ло кво ру ма, а за вр ше на 12. ја ну ра, ка да је одр жан дру ги на ста вак.

На днев ном ре ду би ле су три тач ке: Осни вач ки акт, Ста тут и По слов ник о ра ду Скуп шти не. Сва три до ку мен та до но се се у по ступ ку ускла ђи ва ња по сло ва ња са но вим За ко ном о при вред ним дру штви ма.

Сед ни ца је 14. де цем бра за по че та ру тин ски. Од укуп но 9.465.920 гла со ва ко ли ко по се ду ју сви ак ци о на ри, а има их 8.375, при сут ни су има ли 5.416.613 гла-со ва. То је ви ше од про пи са ног кво ру ма за рад - по ло ви на од укуп ног бро ја плус је дан глас. По сле тог про це ду рал ног де ла сед ни це пре шло се на су штин ски днев ни ред, а пр ва тач ка био је Осни вач ки акт. Из вр шни ди рек тор за прав не по сло ве Зо ран Јо ва но вић ин фор ми сао је ак ци о на ре да се тај до ку ме нат, пре ма ва же ћим ак ти ма Енер го про јек та, усва ја ква ли фи ко ва ном дво тре ћин ском ве ћи ном од укуп ног бро ја

гла со ва, да, пре ма из ве шта ју ко ми си је за гла са ње, не ма по треб не ве ћи не за од лу-чи ва ње, те је пред ло жио да се пре ђе на сле де ћу тач ку - до но ше ње Ста ту та, јер је за рас пра ву и од лу чи ва ње по сто јао кво рум. Ста тут се усва ја дво тре ћин ском ве ћи ном гла со ва при сут них ак ци о на ра.

По је ди ни ма ли ак ци о на ри, углавном пензионери на не при ме рен, агре си ван на чин оп стру и ра ли су да љи рад скуп шти не. Не до пу-стив ши да се чу је увод но из ла га ње о Ста ту ту, из не ли су став да се не мо же раз ма тра ти и гла са ти о Ста ту ту пре Осни вач ког ак та, а по том и низ при мед би, по чев од то га да ни је би ло јав не рас пра ве, до по је ди нач них од ред би Ста ту та. Нај ве ће не за до вољ ство иза зва ло је по ди за ње цен зу са за лич но уче-шће на сед ни ца ма на 9000 ак ци ја (уме сто до са да шњих 300). Пред став ни ци струч не слу жбе об ја сни ли су да За кон пред ви ђа да ком па ни је са ве ли ким бро јем ак ци о на ра мо гу про пи са ти ми ни ма лан број ак ци ја за лич но уче шће у ра ду, с тим да не мо же би ти ве ћи од 0,1 од сто укуп ног бро ја гла со ва, и да је ових 9000 у скла ду са том за кон ском од ред бом. З. Јо ва но вић је та ко ђе об ја снио да из ме ђу Осни вач ког ак та и Ста ту та не по сто-ји су штин ска ве за, да је он би тан за фир ме ко је се тек осни ва ју и да ће се за тра жи ти ми шље ње над ле жних ка ко да се ова прав-на си ту а ци ја ре ши, с об зи ром да је го то во не мо гу ће обез бе ди ти то ли ку ква ли фи ко ва ну ве ћи ну на сед ни ци скуп шти не.

На по зив јед ног ак ци о на ра један број њих је та да на пу сти ло са лу, а пре бро ја ва њем гла со ва уста но вље но је да не ма кво ру ма (не до ста ја ло је 143 хи ља де гла со ва), па је сед ни ца пре ки ну та.

У на став ку сед ни це, 12. ја ну а ра, из вр шни ди рек тор за прав не по сло ве украт ко је из ло жио пред лог Ста ту та, уз ци ти ра ње од го ва ра ју ћих од ред би За ко на. Из ме ђу оста лог, об ја снио је да Осни вач ки акт има ви ше исто риј ску при-ро ду, да Ста тут са др жи и све по дат ке ко ји су у Осни вач ком ак ту, с об зи ром да се, пре ма За ко ну, Осни вач ки акт убу ду ће не ће ме ња ти, а све про ме не ко је то ком ра да фир ме на ста ну - ре гу ли са ће се из ме на ма Ста ту та. Ин фор ми-сао је да је за ко но да вац за не ко ли ко ме се ци про ду жио про цес ускла ђи ва ња са За ко ном, и да је до нео од ред бу по ко јој се по сто је ћи Осни вач ки акт при ме њу је уко ли ко ни је у су прот но сти са но вим За ко ном.

Та об ја шње ња не за до вољ ни ма ли ак ци о на ри ни су при хва ти ли. Из но се ћи ви ше сво је стреп ње и сум ње, не го ја сне ар гу мен те и чи ње ни це, об ру ши ли су се на но ви Ста тут. “...Ус кра ћу је се ма лим ак ци о-на ри ма устав но пра во да пред ла жу, би ра ју и бу ду би ра ни ... Вр ши се прав но на си ље вла сти ... Ма ли ак ци о на ри су из оп ште ни, мар ги на ли зо ва ни, же ли се ума њи ти њи хов ути цај на од лу чи ва ње ... Гру па љу ди ма ни-пу ла ци ја ма хо ће да оства ри не ке лич не ин те ре се и Енер го про јект пре да тај ку ни-ма у ру ке ... Ста тут је об ли ко ван пре ма лич ним ин те ре си ма, иако је фор мал но у окви ри ма За ко на ... Енер го про јект ће би ти по др жа вљен, уз по моћ ин сај де ра ...” - са мо је део ар се на ла из ре че ног на ра чун упра ве и пред ла га ча но вог Ста ту та.

Кад је на ред до шло гла са ње, гру па од 40 - 50 ма лих ак ци о на ра по пе ла се на би ну и уз пи штаљ ке и зви жду ке покушала да прекине седницу. У та квој атмосфе ри оба вље но је гла са ње.

СКУП ШТИ НЕ ЗАВИСНИХ ДРУШТАВА КРАЈЕМ ЈА НУ А РА

НА 37. СЕД НИ ЦИ СКУП ШТИ НЕ ХОЛ ДИН ГА

СТА ТУТ УСВО ЈЕН, ГРУ ПА МА ЛИХ АК ЦИ О НА РА

ПЕНЗИОНЕРА НЕ ЗА ДО ВОЉ НА

ЗА СТАТУТ 85

ОДСТО ГЛАСОВАЗа Ста тут се из ја сни ло 85,7 од сто

гла со ва ак ци о на ра при сут них на

сед ни ци, од но сно 4.368.311 гла со ва.

Уз др жа них је би ло 141.909 гла со ва,

а про тив 80.577 гла со ва.

По слов ник ни је иза звао ин те ре со-

ва ње ак ци о на ра, те о ње му ни је би ло

рас пра ве. Усво јен је са 4.448.832 гла са, тј.

са 87,5 од сто од укуп но при сут них.

Сед ни це скуп шти на за ви сних дру-шта ва, пре ма од лу ци њи хо вих управ них од бо ра, одр жа ће се из ме ђу 27. и 31. ја ну а ра. На сед ни ца ма ће се усво ји ти но ви ста ту ти за ви сних дру шта ва, ускла-ђе ни са но вим За ко ном о при вред ним дру штви ма.

Нај ве ћа про ме на у за ви сним дру штви ма од но си се на си стем упра вља ња. За раз ли ку од Хол дин га, пред ви ђен је тзв. јед но дом ни си стем. Прак тич но, осим скуп шти не по сто ји са мо још је дан ор ган, а то је Од бор ди рек-то ра. Бро ји пет чла но ва, од ко јих је са мо је дан из вр шни, то је ДИ РЕК ТОР пред у зе ћа. Оста ла че ти ри чла на су не из вр шни, а је дан

од њих мо ра би ти не за ви сан. Не из вр шни ди рек то ри не мо гу би ти ли ца ко ја су за по-сле на у пред у зе ћу. У ста ту ти ма Опре ме и Ин ду стри је до дат је је дан спе ци фи чан став: је дан од не из вр шних ди рек то ра је пред став ник ма њин ских ак ци о на ра.

Од бор ди рек то ра, на пред лог ге не рал-ног ди рек то ра Енер го про јек та, би ра пред-сед ни ка Од бо ра, при че му то мо ра би ти је дан од не из вр шних ди рек то ра (али не пред став ник ма њин ских ак ци о на ра).

Чла но ве Од бо ра ди рек то ра име ну је скуп шти на АД, а пред ло ге мо гу да ва ти ге не рал ни ди рек тор и ак ци о на ри ко ји по се ду ју нај ма ње пет од сто ак ци ја.

Не из вр шни ди рек то ри над зи ру рад ди рек то ра, пред ла жу по слов ну стра те ги ју и над зи ру ње но из вр ше ње. Од бор ди рек то-ра у за ви сном дру штву има ско ро све оне над ле жно сти ко је у Хол дин гу има Над зор-ни од бор: вр ши уну тра шњи над зор над по сло ва њем, уста но вља ва ра чу но вод стве не по ли ти ке, од го ва ра за тач ност по слов них књи га и фи нан сиј ских из ве шта ја...

Од бор ди рек то ра, на пред лог ге не рал ног ди рек то ра Енер го про јек та, би ра пред сед ни-ка Од бо ра, при че му то мо ра би ти је дан од не из вр шних ди рек то ра (али не пред став-ник ма њин ских ак ци о на ра: од ред ба са мо у ста ту ти ма Опре ме и Ин ду стри је).

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

4

ПРЕ МА НО ВОМ СТА ТУ ТУ ХОЛ ДИН ГА

МНО ГО ПРО МЕ НА У РА ДУ СКУП ШТИ НЕНо ви Ста тут ко ји је пред ло жен скуп-

шти ни на усва ја ње до но си низ но ви на у ра ду ком па ни је и ње них ор га на: скуп шти не, над зор ног и из вр шног од бо ра.

Кад је о скуп шти ни реч, пра во лич ног уче шћа у ра ду има ју ак ци о на ри са нај ма ње 9000 ак ци ја. Тај цен зус утвр ђен је пре ма чла ну 328 За ко на о при вред ним дру штви ма ко ји ка же да се Ста ту том мо же утвр ди ти ми ни ма лан број ак ци ја ко је ак ци о нар мо ра по се до ва ти за лич но уче шће, и да не мо же би ти ве ћи од 0,1 од сто од укуп-ног бро ја ак ци ја. Ак ци о на ри ко ји има ју ма ње од тог бро ја мо гу, као и до сад, пре ко за јед нич ког пу но моћ ни ка да уче ству ју у ра ду скуп шти не или да гла са ју у од су ству. У по зи ву за сед ни цу би ће, из ме ђу оста-лих по да та ка, и оба ве ште ње о пра ви ма ак ци о на ра на пред ла га ње днев ног ре да, на по ста вља ње пи та ња, о ро ко ви ма у ко ји ма се та пра ва мо гу ко ри сти ти, опис

про це ду ре за гла са ње пре ко пу но моћ ни-ка, као и опис про це ду ре за гла са ње у од су ству и фор му лар за та кво гла са ње. Де таљ не ин фор ма ци је о ко ри шће њу свих тих пра ва би ће до ступ не и на ин тер нет стра ни ци Енер го про јек та.

Зна чај на но ви на је и то што пу но моћ-ни ци не мо гу би ти за по сле ни у Хол дин гу и за ви сним дру шти ма у си сте му Енер го-про јект. Пу но моћ је се мо же про ме ни ти или опо зва ти пи са ним пу тем, нај ка сни је три да на пре одр жа ва ња сед ни це.

Јед на од нај зна чај них про ме на је сте да Над зор ни од бор до би ја упра вљач ку и над-зор ну, тј. кон трол ну функ ци ју; не по сто ји управ ни од бор. НО има се дам чла но ва, од ко јих нај ма ње два мо ра ју би ти не за ви сни чла но ви. Чла но ви НО не мо гу би ти ге не рал ни ди рек тор, из вр шни ди рек то ри Хол дин га и из вр шни ди рек то ри за ви сних дру шта ва из си сте ма Енер го про јект. На дан из бо ра кан-

ди да ти за чла на НО мо ра ју по се-до ва ти нај ма ње 1000 ак ци ја. Тај услов не ва жи за не за ви сне чла но ве. Чла-но ви НО би ра ју се на пе ри од од че ти ри го ди не, а исто ли це мо же би ти уза-стоп но би ра но са мо у два ман-да та.

На кна да чла но ви ма НО, од но сно на чин од ре ђи ва ња на кна де, ре гу ли ше се од лу ком скуп шти не.

Дру га чи ји је и на чин пред ла га ња кан ди-да та за чла но ве НО. Убу ду ће кан ди да те за чла но ве НО мо гу да ва ти са мо ак ци о на ри ко ји по се ду ју нај ма ње пет од сто укуп ног бро ја гла со ва, а то из но си око 450 хи ља да гла со ва.

Ако члан НО три ме се ца не пре кид но не при су ству је сед ни ца ма, сма тра ће се да му је пре стао ман дат.

Над зор ни од бор мо же обра зо ва ти ко ми си је ко је му по ма жу у ра ду и при пре-ми од лу ка и ра ди оба вља ња од ре ђе них струч них по сло ва. Је ди на ко ми си ја ко ју НО оба ве зно обра зу је је сте ко ми си ја за ре ви зи ју ко ја има пет чла но ва, од ко јих је дан увек мо ра би ти не за ви сни члан НО. Нај ма ње је дан члан ко ми си је мо ра би ти ли це ко је је овла шће ни ре ви зор, пре ма за ко ну о ра чу но вод ству и ре ви зи ји. Ге не-рал ни ди рек тор и из вр шни ди рек то ри не мо гу пред ла га ти чла но ве ове ко ми си је.

Из вр шни од бор Хол дин га чи не ге не рал-ни ди рек тор и из вр шни ди рек то ри.

Утвр ђен је по сту пак из бо ра ге не рал ног и из вр шних ди рек то ра.

Од лу ком НО утвр ђу је се кан ди дат за ге не рал ног ди рек то ра, са за дат ком да при пре ми до ку мент “Основ не смер ни це по сло ва ња си сте ма Енер го про јект у на ред-ном ман дат ном пе ри о ду”, да пред ло жи број и на зив функ ци ја из вр шних ди рек то ра и пред ло жи кан ди да те за те функ ци је. Из вр шни од бор не мо же има ти ма ње од три, ни ви ше од се дам чла но ва.

Ста ту том је ре гу ли са на ду жност ге не-рал ног ди рек то ра, из вр шних ди рек то ра и чла но ва НО да оба ве сте НО о по сто ја њу лич ног ин те ре са у прав ном по слу ко ји Хол динг за кљу чу је, по сту пак одо бра ва ња та квог прав ног по сла или рад ње, као и оба ве за да се о то ме оба ве сти скуп шти на на пр вој на ред ној сед ни ци. Де фи ни са на је та ко ђе и оба ве за пошт oвања за бра не кон ку рен ци је.

ЗО РАН ЈО ВА НО ВИЋ:

НЕ ПО СРЕД НИ ЈЕ ОСТВА РИ ВА ЊЕ

ПРА ВА МА ЛИХ АК ЦИ О НА РАЗа ко но да вац је пре по знао про бле ме у при пре ми и ор га ни зо ва њу сед ни ца скуп-

шти не у ком па ни ја ма ко је, по пут Енер го про јек та, има ју ви ше хи ља да ак ци о на ра. За то је јед ном оп штом нор мом пред ви део гра ни цу за лич но уче ство ва ње у ра ду скуп шти не (0,1 од сто од укуп ног бро ја гла со ва). Али, исто вре ме но је мак си мал но ува жио пра ва ак ци о на ра да не по сред но уче ству ју. Осим мо гућ но сти да да ју пу но моћ је, као до сад, у но вом За ко ну, сва ки ак ци о нар, и онај са 1 ак ци јом мо же да гла са у од су ству, пи са ним пу тем. То зна чи, да ће се од ре ди ти рок пре са ме сед-ни це, у ко ме ак ци о на ри мо гу до ћи и по пу ни ти од го ва ра ју ћи обра зац, фор му лар за гла са ње. Сви ти гла со ви укљу чу ју се у кво рум и бро је се са гла сач ким ли сти ћи ма ко ји ма гла са ју ак ци о на ри при сут ни на сед ни ци. Да кле, сва ки ма ли ак ци о нар са мо стал но мо же да од лу чу је о сва ком пред ло гу, не мо ра уоп ште да пу тем овла шће ња гла сач ко пра во пре но си на пу но моћ ни ка.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

5

ИВАР БЕР ГЕР, ПРЕД СЕД НИК УО ХОЛ ДИН ГА:

ГЛАВ НИ

ЗА ДА ТАК -

РАЗ ВОЈ

Кад го во ри мо о по слов ном пла ну и ње го вој ре ал но сти, ни је до вољ но гле да ти са мо ци фре. Са ме за се бе, оне се не ком мо гу чи ни ти пре скром ним, дру ги ма пре-ам би ци о зним. За ме не, као пред сед ни ка Управ ног од бо ра, ва жни је је оно што се из ци фа ра не ви ди: је дан но ви ен ту зи ја-зам, енер ги ја, кре а тив ност, ре ше ност да се иза ђе из пе ри о да стаг на ци је и, упр кос кри зи, бр же кре не на пред.

Чи ње ни ца је да је у Енер го про јек ту за по че то до ста по сла на уна пре ђе њу ра да и по сло ва ња, у свим сег мен ти ма. У од но-су на крај 2010. го ди не, кра јем 2011. сви ин ди ка то ри укуп ног по сло ва ња су ви ши, а ни во уго во ре них по сло ва и пла на и ра ног уго ва ра ња то ком 2012. у зна чај ној ме ри га ран ту ју ста бил ност по сло ва ња.

Енер го про јект је ду же од по ла ве ка на свет ском тр жи шту, и зна да мо ра ићи у ко рак са све том. За то су ова упра-ва и мен џмент као свој глав ни за да так по ста ви ли раз вој, тех но ло шки и ка дров-ски. Ус по ста вље на је и бо ља са рад ња у си сте му Енер го про јект, ре ше ни или је у то ку ре ша ва ње за те че них про бле ма, кон со ли ду ју се они де ло ви си сте ма ко ји ни су оства ри ва ли до бре ре зул та те... Све то ули ва ми оп ти ми зам да смо на до бром пу ту.

УСВО ЈЕН ПО СЛОВ НИ ПЛАН ЗА 2012.

РЕ АЛ НИ И ОП ТИ МИ ЗАМ И АМ БИ ЦИ ЈА

Си стем Енер го про јект пла ни ра да иду ће го ди не оства ри уку пан кон со ли до-ва ни при ход од бли зу 250 ми ли о на евра и про фит не што ве ћи од се дам ми ли о на евра. То су основ ни по ка за те љи из по слов-ног пла на за 2012. го ди ну ко ји је усво јио Управ ни од бор Хол дин га. У од но су на прог но зи ра не ре зул та те у овој го ди ни, при ход је ве ћи за шест од сто, а бру то до бит чак 62 од сто.

У при пре ми го ди шњег пла на по шло се од усло ва по сло ва ња, са да шњих и оних ко ји се оче ку ју у на ред ном пе ри о ду, од но сно од ак ту ел них фи нан сиј ских и еко ном ских трен до ва и њи хо вог ути ца ја на по сло ва ње Енер го про јек та, од прог но зе ре зул та та у овој го ди ни, од ци ље ва пред ви ђе них у сред њо роч ном про гра му по слов не по ли-ти ке, ре ал них по тре ба и про јек ци ја ра ста у на ред ном пе ри о ду.

Цео про цес пла ни ра ња, на ба зи стан-дар дне про це ду ре, тра јао је два ме се ца. Ком плек сно су раз ма тра ни и ана ли зи ра ни пре ли ми нар ни пла но ви свих за ви сних дру-шта ва, на сед ни ца ма управ них од бо ра АД, по том на за јед нич ким сед ни ца ма са из вр-шним од бо ром ди рек то ра Хол дин га.

“Ак ци о на ре Енер го про јек та мо же да ра ду је чи ње ни ца да су, на кон са гле да ва ња свих па ра ме та ра, пла ни ра не ви ше сто пе ра ста кон со ли до ва ног при хо да и про фи та од оних ко је де фи ни ше че тво ро го ди шњи

про грам по слов не по ли ти ке”, ис ти че Ди ми-тра ки Зи пов ски, из вр шни ди рек тор за фи нан си је, план и кон тро лу по сло ва ња.

План за иду ћу го ди ну је, пре ма оце на-ма ди рек то ра за ви сних дру шта ва, ре а лан, оп ти ми стич ки и ам би ци о зан. “Упр кос кри зи, 2012. ће би ти бо ља”, уве рен је ди рек тор Опре ме Па вле То ма ше вић. Ам би ци ју ис ти че и ди рек тор Ви со ко-град ње Де јан Јо ви ће вић: Си гу ран сам да ће мо ре а ли зо ва ти 85 ми ли о на евра, а учи ни ће мо све да то бу де и це лих сто ми ли о на! А да то ни су са мо ре чи без по кри ћа, по ка зу је и план уго ва ра ња но вих по сло ва за 2012. од 90 ми ли о на евра, ме ре за сма ње ње тро шко ва, ве ћу ефи ка сност и про фи та бил ност, ре ше ност да се што ви ше ра ди соп стве ним сна га ма, са што ма ње по ди зво ђа ча...

Ен тел у 2012. пла ни ра ула зак у про јек те енер гет ске ефи ка сно сти и раз вој про из-вод ње енер ги је, Хи дро ин же ње ринг ве ће уче шће у обла сти во до при вре де у Ср би ји, Ин ду стри ја из ла зак на ино стра но тр жи-ште (Ру си ја и Ка зах стан), Ни ско град ња про дор на не ка но ва тр жи шта.

На ам би ци о зност је по звао и ге не рал ни ди рек тор Вла ди мир Ми ло ва но вић: Мо ра мо на пра ви ти ис ко рак, да ма те ри ја ли зу је мо са зна ња из ра да на про јек ти ма ко је ће мо ра ди ти у ку ћи и при пре ми мо се за бу ду ће вре ме, по сле кри зе.

У БО РУ, 20. ДЕ ЦЕМ БРА

УГО ВО РЕ НИ РА ДО ВИ

НА ТО ПИ О НИ ЦИ

По сле пот пи си ва ња уго во ра за из во ђе ње ра до ва на фа бри ци сум пор не ки се ли не кра јем сеп тем бра, Енер го про-јект је 20. де цем бра уго во рио и ра до ве на ре кон струк ци ји то пи о ни це у Бо ру. Вред ност ра до ва је 24,8 ми ли о на евра. Уку пан обим по сла ко ји ће на ша три пред у зе ћа из ве сти на оба објек та у Бо ру из но си 53 ми ли о на евра.

Ра до ви на то пи о ни ци су, на зах тев ин ве сти то ра, за по че ти још кра јем ју на, иако је по сту пак уго ва ра ња био у то ку. Прак тич но од по чет ка го ди не тра ја ло је уса гла ша ва ње уго вор них усло ва, ком пли ко ван про цес у ко ме су уче ство-

ва ли Ла ва лин, као глав ни из во ђач оба објек та, фин ски Ауто тек, као но си лац и ис по ру чи лац тех но ло шке опре ме за то пи о ни цу и РТБ Бор.

Ових да на за по че ти су и ра до ви на фа бри ци сум пор не ки се ли не у Бо ру. По сао у Бо ру во ди струч ни тим на че лу са ди рек то ром про јек та Ве сном Про да но вић. Ви со ко град ња ће из ве сти гра ђе вин ско-за нат ске ра до ве и че лич ну кон струк ци ју, АД Ин ду-стри ја ће ура ди ти глав не про јек те, док је Опре ми по ве ре но ру ко во ђе ње про јек том, ко ор ди на ци ја, елек тро-ма шин ски ра до ви.

Планирани раст укупног прихода од шест одсто, а профита за чак 62

процента

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

6

ИН ТЕР ВЈУ: МЛА ДЕН СИ МО ВИЋ, ДИ РЕК ТОР АД ЕН ТЕЛ

СПРЕМ НИ СМО ЗА

НАЈ О ШТРИ ЈУ КОН КУ РЕН ЦИ ЈУЕн тел из го ди не у го ди ну оства ру је

све бо ље по слов не ре зул та те, по ве ћа ва сво је план ске оба ве зе и ис пу ња ва их, по ве ћа ва ефек тив ност и ефи ка сност свог ра да, ши ри тр жи ште. Да ли је, и у ко јој ме ри, гло бал на кри за ус по ри ла ва шу по слов ну екс пан зи ју?

Гло бал на кри за ути че и на Ен тел. По сле-ди це су успо ре но од ви ја ње про је ка та, сма-ње ње ин ве сти ци о них ак тив но сти, зна чај но по ја ча на кон ку рен ци ја и дра ма ти чан пад це на про јек тант ско-кон сул тант ских услу-га. Де ша ва се да нас на до бро по зна тим тр жи шти ма из не на де не ки ре но ми ра ни кон ку рен ти ко ји це ну спу шта ју ис под гра ни це ре ал них тро шко ва.

Ми смо се по зи ци о ни ра ли као ком па-ни ја на ко ју се мо же озбиљ но ра чу на ти, као ком па ни ја ко ја све про јек те за вр ша-ва у ро ку и до го во ре ном ква ли те ту. И убу ду ће, без об зи ра на пад це на, не ће-мо до во ди ти у пи та ње ква ли тет; као и до сад, он мо ра би ти из над оче ки ва ња кли је на та. Та ква по ли ти ка до не ла нам је ре спек та бил не кли јен те и по зи ци ју ко ју да нас има мо.

Мој став је да не тре ба да че ка мо да кри за про ђе, већ да се на њу на вик не мо, од но сно да се при ла го ди мо и та ко оте жа-ним усло ви ма по сло ва ња. Ори јен ти са ни смо на ши ре ње тр жи шта и де лат но сти. Већ са да пред у зи ма мо ак тив но сти за ула-зак на тр жи ште не ких африч ких зе ма ља (Су дан, Уган да), ка ко би смо сма њи ли и рас по ре ди ли евен ту ал ни ри зик.

При ме на са вре ме них тех но ло ги ја и ефи ка сност у пру жа њу услу га - за штит-ни су знак Ен те ла. Да ли се план ски и пер ма нент но ра ди на оспо со бља ва њу ка дра за нај сло же ни је по сло ве, са гле да-ва њу по тре ба кли је на та и при пре ми за нај те же тр жи шне утак ми це?

Ми се стал но тру ди мо да про це се и тех но ло ги је уса вр ша ва мо у ме ри да ефи-ка сни је ре а ли зу је мо по сло ве. То зах те ва сти ца ње но вих зна ња. По ред ула га ња у ка дро ве ко је при пре ма мо за област упра-вља ња про јек ти ма, усaвршавамо их и у свим тех нич ким зна њи ма, јер је уку пан наш ка дар - нај ве ћа вред ност фир ме. Наш ка дар је утре ни ран да ра ди као тим ко ји по сти же нај бо љи мо гу ћи ре зул тат, a

са мо та кав ре зул тат га ран ту је ста бил ну по зи ци ју на тр жи шту.

Ен тел је у по сло ва њу при хва тио мо дел по слов не из вр сно сти (до бит ник је нај-ве ћег до ма ћег при зна ња за ква ли тет). Ко ли ко је до след на при ме на си сте ма ква ли те та у свим по слов ним про це си ма до при не ла ра сту ефи ка сно сти и ефек-тив но сти ра да? Има ли у том до ме ну ме ста за да ља по бољ ша ња?

Ен тел по се ду је све сер ти фи ка те за ин те грал но упра вља ње ква ли те том. Од до след не при ме не и уса вр ша ва ња си сте-ма ква ли те та има мо зна чај не ко ри сти.

Ти ме, из ме ђу оста лог, кли јен ти ма га ран-ту је мо ре а ли за ци ју пре у зе тих оба ве за на си гу ран и ква ли те тан на чин. Пре пет го ди на до би ли смо нај ве ће до ма ће при-зна ње, Оскар ква ли те та, али не ће мо на

то ме ста ти. Има ју ћи у ви ду на шу свет ску ори јен та ци ју, пла ни ра мо про ве ру на ших спо соб но сти и пер фор ман си на европ ском ни воу - при пре ма мо се да кон ку ри ше мо за европ ску на гра ду за ква ли тет.

Ко је ће би ти ва жне по слов не ак тив-но сти Ен те ла у ре ги о ну Бли ског ис то ка, иду ће го ди не?

У Ка та ру иду ће го ди не пла ни ра мо ин тен зив ну при пре му за уче шће у про-јек ти ма ве за ним за Свет ско фуд бал ско пр вен ство 2022. го ди не. Ве ру је мо да 180 стал но за по сле них пред ста вља до бар по тен ци јал за ула зак у но ве срод не де лат-но сти. Бум се не ће де си ти 2012. али на вре ме тре ба по че ти при пре ме, при че му нам ду го при су ство (пре ко две де це ни је) да је зна чај но пре и мућ ство. И бо љи усло-ви ра да у но вом пословном простору у До хи сва ка ко ће по ве ћа ти за до вољ ство за по сле них и њи хо ву ефи ка сност.

У Ка та ру смо прет ход них го ди на има ли по два-три ве ли ка про јек та упо ре до, ко ји су нам обез бе ђи ва ли пу ну упо сле ност и до бар ре зул тат. У 2012. има ће мо са мо је дан (фа за 9 пре но сног си сте ма), али учи-ни ће мо све да из ви ше ма њих про је ка та оства ри мо при бли жно до бар ре зул тат, ма да је то до ста те жи на чин.

У Ома ну је у то ку из град ња но вог по слов но-стам бе ног објек та. До би је не су све до зво ле и рас пи сан тен дер за из бор из во ђа ча. Ра до ви ће кре ну ти по чет ком 2012. Ти ме ће мо за о кру жи ти сво је при-су ство и по ве ћа ти по тен ци јал. У Oману има мо уме рен и ста би лан раст по сло ва ња,

КРИ ЗА НЕ СПУ ТА ВА ИДЕ ЈЕ!Ако је еко ном ска, ни је кри за ду ха и

иде ја, и не сме би ти из го вор за инерт ност, ка жу у Ен те лу. Упра во је то вре ме за ин тен зи ван раз вој, струч ни, ор га ни за ци-о ни, ин фор ма тич ки, ка ко би се са чу ва ла кон ку рент ност и спрем но до че ка ли про-јек ти ко ји ће у бу дућ но сти до ћи.

То је је дан од раз ло га што је Ен тел ини ци рао про је кат из град ње ма ле со лар не елек тра не, сна ге 120 kW, на кро ву по слов не згра де Енер го про јек та. Пред лог је при хва-тио и по др жао Управ ни од бор Хол дин га. Ре а ли за ци јом про јек та не оче ку ју се са мо ма те ри јал ни ефек ти, мно го знач ни је би

би ле не ке дру ге ко ри сти: Енер го про јект би се свр стао у гру пу ком па ни ја ко је се ба ве про из вод њом “зе ле не” енер ги је, по ка зао би да је овла дао том мо дер ном тех но ло-ги јом и да има хра бро сти да ши ри сво ју де лат ност.

- За про је кат ће мо са ми ура ди ти сву про јект ну до ку мен та ци ју, при ба ви ти све до зво ле за ре а ли за ци ју, и из ве сти све ра до ве, уз мак си мал но уче шће оста лих пред у зе ћа у си сте му. На ње му ће се оспо со би ти струч-ња ци ка дри да слич не про јек те ре а ли зу ју за дру ге ин ве сти то ре ко ји пла ни ра ју слич не по сло ве, ка же Уро ше вић.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

7

из го ди не у го ди ну по ве ћа ва мо сво је при-су ство у про јек ти ма пре но са елек трич не енер ги је и тран спор та во де. То тр жи ште нам је је дан од нај зна чај ни јих ста бил них осло на ца у ре ги о ну.

У Еми ра ти ма, по сле кри зе у Ду ба и ју, успе ва мо да одр жи мо ни во при су ства (тј. обим по сло ва). Зна чај ни про јек ти ко је ће мо ре а ли зо ва ти за Фе де рал ну упра ву за елек тро при вре ду и во ду (на под руч ју пет се вер них еми ра та) свр ста ва ју нас у ред нај при сут ни јих кон сул та на та у обла-сти пре но са.

Пре ма из ве шта ју о по сло ва њу, ове го ди не у зе мљи Ен тел оства ру је све га пет од сто при хо да. Ула га ња у енер гет ску ин фра струк ту ру су огром на, а сред ства се те шко и спо ро обез бе ђу ју. Ду го се већ го во ри о про јек ти ма од сум по ра ва ња, из град њи но вих елек тра на (ТЕНТ 3, Ко лу ба ра Б, Ко сто лац Б 3). Ка ко ви ди те уче шће Ен те ла у тим про јек ти ма?

Ако у зе мљи успе мо да ре а ли зу је мо де сет од сто при хо да, би ће то успех, ма да то не мо же да нам обез бе ди ста бил ност и по зи тив но по сло ва ње. Спрем ни смо да за до во љи мо све зах те ве до ма ћих кли-је на та, да при ме ни мо и ин те гри ше мо зна ња и ис ку ства сте че на на по сло ви ма у ино стран ству за по тре бе но вих про је ка та до ма ће енер ге ти ке и елек тро при вре де. Иако се ин ве сти ци је од ви ја ју вр ло успо ре но, про јек ти од сум по ра ва ња у по сто је ћим елек тра на ма и из град ња но вих обје ка та сва ка ко ће се ре а ли зо ва ти на ред них го ди на. Спрем ни смо за нај о штри ју кон ку рен ци ју, јер смо до сти гли та кав ни во ефи ка сно сти и ор га ни за ци о не спо соб но сти да мо же мо да се по ре ди мо са би ло ко јом свет ском ком па ни јом. Ипак, не ма мо илу зи ја; стра-не ком па ни је су у пред но сти јер има ју по др шку сво јих зе ма ља (ко је има ју сво је ин те ре се на срп ским тр жи шту), али ми не гу би мо на ду.

У то ку су при пре ме пла на за иду ћу го ди ну; да ли се пла ни ра да љи раст, с об зи ром на обим уго во ре них по сло ва?

Вр ло је те шко у овој зе мљи, у овим усло-ви ма др жа ти тренд раз во ја. Али успе ва мо да одр жи мо ста бил ност и кон ти ну и тет по сло ва ња на по сто је ћим тр жи шти ма и да про ши ри мо де лат но сти. Сва ки му дар вла сник у усло ви ма кри зе во ди ра чу на да са чу ва суп стан цу, а то су љу ди, и да обез-бе ди до вољ но по сла ко ји ће му омо гу ћи ти да са чу ва по зи ци је на тр жи шту.

М. Ми ла но вић

СРП СКЕ КОМ ПА НИ ЈЕ

ИМА ЈУ СНА ГЕ

ЗА ВЕ ЛИ КЕ ПО ДУ ХВА ТЕ!Ен тел го ди на ма ула же ве ли ку енер ги ју да об је ди ни до ма ће ком па ни је,

ком пе тент не да уче ству ју у ком плек сним про јек ти ма у обла сти елек тро-

при вре де, уве рен да су ко ри сти та квог ра да ви ше стру ке - за ком па ни је, за

Елек тро при вре ду и зе мљу у це ли ни

Ен тел већ го ди на ма на до ма ћем тр жи-шту не оства ру је при хо де ко ји би му омо гу ћи ли успе шно по сло ва ње. То ни је је ди ни, али је је дан од раз ло га што је трај но ори јен ти сан на ино стра но тр жи ште, где се су сре ће са ве ли ким иза зо ви ма. Кон ку-рен ци ја је не пред ви ди ва, или по се ду је пред но сти и по др шку на ка кву Ен тел не мо же да ра чу на. Ка ко при све му то ме би ти кон ку рен тан и по бе ђи ва ти?

- Про стор за успе шан на ступ и кон ку-рент ност ви ди мо у уна пре ђе њу ор га ни за-ци је, ко ор ди на ци је и од го вор но сти. На ше су шан се пр вен стве но на про јек ти ма где се тра жи уче шће ра зних про фи ла ка дра, тј. услу ге ко је ни су уско спе ци ја ли стич ке. Ко ор ди на ци ја на та квим про јек ти ма, на ко ји ма уче ству је ви ше Ен те ло вих ком-па ни ја из ра зних зе ма ља од из у зет не је ва жно сти. Ен тел је раз вио и при ме њу је про це ду ре ко ји ма су уре ђе ни сви по слов-ни про це си. Си стем ква ли те та, оја чан сна жном ин фор ма тич ком по др шком, омо гу ћа ва успе шну ко ор ди на ци ју и ре а ли-за ци ју про је ка та. Нај кон ку рент ни ји смо на оним ин тер на ци о нал ним по сло ви ма на ко ји ма је мо гу ће мак си мал но уче шће струч ња ка у Бе о гра ду, ис ти че Ја ро слав Уро ше вић, из вр шни ди рек тор за ре а ли-за ци ју про је ка та.

Упр кос тре нут ној си ту а ци ји и ду го го-ди шњој оску ди ци и од ла га њу ин ве сти ци ја у зе мљи, Ен тел се не од ри че ди ма ћег тр жи шта. На про тив. По след њих го ди на уло жио је пу но енер ги је да тр жи ште Ср би је пре по зна Енер го про јект као ин те гра то ра срп ске при вре де, од но сно ком па ни ју ко ја би са дру гим до ма ћим пред у зе ћи ма мо гла да ре а ли зу је ком плек сне про јек те у обла-сти елек тро при вре де. Та кву уло гу Ен тел оче ку је на бу ду ћим про јек ти ма, уве рен да срп ске ком па ни је има ју по тен ци ја ла. “Ра де ћи на ино стра ним тр жи шти ма где је уста љен дру га чи ји на чин ре а ли за ци је, без ве ли ких ин ве сти тор ских гру па, сте кли смо зна ње и ис ку ство ко ји оправ да ва ју ову ам би ци ју. Ме ђу пр вим про јек ти ма на ко ји ма се та ква уло га оства ру је је сте ре ви та ли за ци ја ТЕ Ко сто лац Б (блок 2), у ко јој уче ству је де се так до ма ћих фир ми. Ова квим ра дом бе не фит мо гу оче ки ва ти не са мо ком па ни је - уче сни ци у по слу, већ и крај њи ко ри сник, Елек тро при вре да Ср би је, јер ће ра до ви би ти из ве де ни за мно го ма ње нов ца, у по ре ђе њу са су ма-ма ко је су на ли ци та ци ји ну ди ли стра ни кон ку рен ти”, об ја шња ва Уро ше вић пред-но сти ко је чи та ва зе мља мо же да има ако ин ве сти ци о не по ду хва те по ве ри сво јим фир ма ма.

Радови на реконструкцији ТЕ Костолац Б

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

8

ВЕЋ ДВЕ ПУНЕ ДЕЦЕНИЈЕ

КОН СУЛ ТАНТ НА ПРО ШИ РЕ ЊУ

ЕЛЕК ТРО Е НЕР ГЕТ СКОГ СИ СТЕ МА КА ТА РАУ по след њих пет го ди на Ен те ло ве услу ге на ре а ли за ци ји ових про је ка та (фа зе 6 - 9) пре ма ши ле 70 ми ли о на евра

Од по чет ка ра да у Ка та ру, 1991. го ди не, нај зна чај ни ја ак тив ност ве за на је за про јек-те за пре нос и ди стри бу ци ју елек трич не енер ги је и во де. Ти про јек ти са да чи не око 60 од сто укуп не ре а ли за ци је.

Нај ве ћи по сло ви оба вља ју се за др жав ну ком па ни ју за пре нос и ди стри-бу ци ју елек трич не енер ги је и во де (КАHRAМАА), ко ји се, пу тем ли ци та-ци је, до де љу ју по фа за ма про ши ре ња елек тро е нер гет ског си сте ма. Укуп на вред ност уго во ра ко ји су у по след њих пет го ди на за кљу че ни с овим ин ве сти-то ром пре ма шу је 70 ми ли о на евра. О ве ли чи ни и зна ча ју тих про је ка та го во ри по да так да вред ност из во ђач ких ра до-ва (за фа зе 6, 7, 8 и 9) из но си пре ко 4,3 ми ли јар де евра. На фа зи де вет ра ди осам по зна тих свет ских из во ђа ча из Евро пе и Ази је, а вред ност њи хо вих ра до ва је ско ро ми ли јар ду евра.

Не дав но је до би јен и про је кат ма њег пре но сног си сте ма “Ra yan Vil la ge”.

Од 2006. го ди не Ен тел је као кон сул тант уче ство вао у из град њи пре ко 100 но вих тра фо ста ни ца, од ко јих су 72 пу ште не у по гон. Укуп на сна га тран сфор ма то ра пре-ла зи 30.000 MVA, што је ви ше стру ко из над укуп не ин ста ли са не сна ге тран сфор ма то ра у елек тро е нер гет ском си сте му Ср би је. У пр вом про јек ту у Ка та ру (фа за 4) Ен тел је ра дио на уво ђе њу на по на од 220 kV у пре но сну мре жу, а у фа зи 7 уве ден је на пон од 400 kV.

На свим овим про јек ти ма (фа за 6-9) Ен тел пру жа ком плет ну кон сул тант ску услу гу, од идеј них про је ка та, тен дер ске до ку мен та ци је, ева лу а ци је, до де ле из во-ђач ких уго во ра, упра вља ња про јек ти ма, до пу шта ња у по гон и над зо ра у га рант-ном пе ри о ду.

За фа зу 6 до би јен је сер ти фи кат о успе-шно за вр ше ном по слу. Фа за 7 је за вр ше на, сви објек ти су пре да ти ин ве сти то ру, и те че га рант ни пе ри од. Фа за 8 за вр ша ва се кра-јем ове го ди не, фа за 9 је у пу ном за ма ху

и њен за вр ше так оче ку је се до кра ја 2012. го ди не.

Ове го ди не ра ди ло се на про-јек ти ма из обла-сти екс пло а та ци је наф те и га са, те ле-ко му ни ка ци ја и про из вод ње во де. Зна чај на су би ла два про јек та за Qa tar Pe tro le um: но ви опе ра тив ни

цен тар и кон трол на згра да за пре нос и ди стри бу ци ју наф те и га са, и SCA DA си стем за над зор ра да бу на ра за наф ту и гас.

То ком го ди не Ен тел је био ан га жо ван на укуп но 105 ра зних про је ка та, за ве ли-ки број ин ве сти то ра. Нај ве ћи су сва ка ко Кahramaa и Qa tar Pe tro le um. Око 20 од сто при хо да оства ре но је ра дом на из во ђач ким про јек ти ма за раз не из во ђа че.

У 2011. у Ка та ру је уго во ре но но вих по сло ва за 6,5 ми ли о на евра. Пре ма ре чи-ма Мом чи ла Мр ви ћа, ди рек то ра ре ги о на Бли ски ис ток, сма њен обим уго ва ра ња у од но су на прет ход не го ди не, по сле ди ца је па да ин ве сти ци о них ак тив но сти, од ло же-них про је ка та и по ве ћа не кон ку рен ци је у ре ги о ну. То ком го ди не Ен тел је ура дио око 150 по ну да, за око 30 ми ли о на евра. “Од по ну ђе не вред но сти уго во ри ли смо 20 од сто, што сма трам успе хом, али је Ен те лу по треб но мно го ви ше да би за др-жао ни во из по след ње три го ди не. С тим у ве зи, Ен тел ће у иду ћем пе ри о ду во ди ти та кву мар ке тин шку по ли ти ку ко ја ће обез-бе ди ти пу ну упо сле ност, уз евен ту ал но сма ње ње до би ти. Про ши ри ли смо на ше ин те ре се на дру ге до ме не по сло ва ња, кроз удру жи ва ње са кон сул тант ским фир ма ма, као и на дру ге зе мље ре ги о на”, ка же Мр вић.

Кад је реч о пла ну за иду ћу го ди ну, Мр вић ис ти че да ће се Ен тел кон цен три-са ти на одр жа ва ње оби ма ак тив но сти из прет хо ди них го ди на. Оце њу је да је и то ам би ци о зан циљ, има ју ћи у ви ду ра пид ну екс пан зи ју фир ме у по след њих пет-шест го ди на.Ше фо ви про је ка та на јед ном од рад них са ста на ка

Пра ва ин тер на ци о нал на ком па ни ја: у Ка та ру за Ен тел ра де струч ња ци раз ли чи тих спе ци јал но сти и на ци о нал но сти

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

9

НА ТР ЖИ ШТУ ОМА НА

ВО ДЕ ЋИ КОН СУЛ ТАНТ

ЗА ИН ФРА СТРУК ТУР НЕ ПРО ЈЕК ТЕПре нос елек трич не енер ги је и во да, две нај ва жни је обла сти по сло ва ња у

Ома ну

Ком па ни ја у Ома ну, пре ма прог но зи по сло ва ња, оства ри ће ове го ди не при ход од 3,8 ми ли о на евра и про фит од око че ти ри и по од сто, што је не што из над пла ни ра них ре зул та та за 2011.

Три су нај зна чај ни ја про јек та из обла сти пре но са елек трич не енер ги је на ко ји ма је ком па ни ја би ла ан га жо ва на то ком го ди не. Је дан об у хва та да ле ко во де (220 kV) и тра фо ста ни цу по ред елек тра не

у Со ха ру, ко јим се oна, на кон по ве ћа ња сна ге на 650 ме га ва та, по ве зу је са енер-гет ским си сте мом зе мље. Дру ги је ве о ма сли чан: да ле ко во ди Bar ka - Mis fah, са тра фо ста ни ца ма, за по ве зи ва ње елек-тра не Бар ка (ко ја је та ко ђе про ши ре на) са енер гет ским си сте мом. Објек ти су у за вр шној фа зи из град ње. Кра јем мар та иду ће го ди не оче ку је се пу шта ње у по гон ових елек тра на, са но вом, по ве ћа ном сна гом. Тре ћи про је кат је по ве зи ва ње но ве елек тра не Sur, сна ге 2000 ме га ва та са енер гет ским си сте мом. У окви ру тог про јек та гра де се да ле ко во ди (400 kV и

220 kV) и тра фо ста ни це, истог на пон ског ни воа. Про је кат је у по чет ној фа зи ре а ли-за ци је. За сва три про јек та Ен тел пру жа услу ге про јек то ва ња, из ра де тен де ра и над зо ра над из град њом.

У обла сти пре но са и ди стри бу ци је во да, пре ма про јек ти ма и тен де ри ма ко је је ура ди ла на ша ком па ни ја, из во де се ди стри бу тив не мре же за Su mail, ре ги он Shar qiya i Wa di Ba ni Kha lid. Ре а ли за ци ја

ових про је ка та об у хва та уград њу ви ше сто ти на ки ло ме та ра це во-во да, раз ли чи тих ре зер во а ра и пумп них ста ни ца.

У Ома ну Ен тел ра ди од 1997. го ди не. Ква ли тет ним и ефи ка-сним ра дом сте као је ре ла тив но бр зо по зи ци ју во де ћег кон сул тан-та у обла сти пре но са елек трич не енер ги је. Ка сни је се успе шно укљу чио и у област тран спор та во де, па је да нас глав ни кон сул-тант нај зна чај ни јим кли јен ти ма: ком па ни ји за пре нос елек трич не

енер ги је Ома на и Упра ви за елек трич ну енер ги ју и во ду.

Пре ма ре чи ма Ми ла на Мак си мо-ви ћа, ди рек то ра ком па ни је, Оман је ста бил но тр жи ште, где се за кон ска ре гу ла ти ва го ди на ма не ме ња, је ди но се из го ди не у го ди ну по ве ћа ва оба ве за за по шља ва ња ло кал ног ка дра. По ре ска по ли ти ка је та ко ђе по вољ на, по сто ји са мо по рез на про фит ко ји се пла ћа јед ном го ди шње. Нај но ви јим За ко ном о рад ним од но си ма уве де на је пе то-днев на рад на не де ља за све рад ни ке, и ло кал не и стра не.

Кри за ко ја је по го ди ла не ке су сед не зе мље ин ди рект но се од ра зи ла и на Оман: по ве ћа на је кон ку рен ци ја, што је до ве ло да да љег сни жа ва ња це на услу га и по ве ћа ло не из ве сност до би ја ња но вих по сло ва. Има-ју ћи све то у ви ду, као ис ти че Мак си мо вић, ком па ни ја за 2012. го ди ну пла ни ра да одр жи ре зул та те ко је је оства ри ла у овој. “При о-ри тет нам је да обез бе ди мо упо сле ност, да до би је мо но ве по сло ве, и по це ну сма ње ног про фи та”, ка же Мак си мо вић.

Ком па ни ја је ове го ди не (до но вем бра) уго во ри ла но вих по сло ва за 2,2 ми ли о на евра. По Мак си мо ви ће вим ре чи ма, већ у ја ну а ру оче ку ју се два ве ћа уго во ра, што би тре ба ло да бу де до бра осно ва за пла-ни ра не ам би ци је и ци ље ве у 2012.

У ЈОР ДА НУ И БА ХРЕ И НУ

Ен тел већ се дам го ди на ра ди на кон сул тант ским про јек ти ма за ин ста ла-ци ју ви со ко на пон ских ка бло ва у Ама ну (Јор дан). У Јор да ну, као ре ла тив но си ро-ма шној зе мљи, мно ги по сло ви за ви се од фи нан си ра ња спо ља, па је из бор кон сул тан та че сто ве зан за зе мљу из ко је се про је кат фи нан си ра, ис ти че Мр вић. Ен тел има ма ње уго во ре и у Ба хре и ну, али се они ре а ли зу ју из Ка та ра. Оце ње но је да не би би ло еко но мич но отва ра ти по се бан пункт, с об зи ром на вред ност тих по сло ва.

“Има ли смо раз го во ре и да ва ли по ну де за по сло ве у Са у диј ској Ара би ји, Ку вај ту и Ира ку. Ти по ку ша ји ни су до сад би ли успе шни, али све бо љим по зна ва њем тих тр жи шта и ши ре њем по слов них кон та ка та, оче ку је мо да ће и ре зул та ти до ћи”, уве рен је Мр вић.

По стро је ње за де са ли ни за ци ју у Ка та ру

Оман - тра фо ста ни ца 220/132 кВ Катар - 400 ки ло волт на тра фо ста ни ца Umm Al Amad

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

10

У ЕМИ РА ТИ МА - ПО СЛЕ ДО БРИХ РЕ ФЕ РЕН ЦИ У ОБЛА СТИ ЕЛЕК ТРО ПРЕ НО СА

ПЛА НИ РА СЕ УЛА ЗАК

У СЕК ТОР НАФ ТЕ И ГА СА

У еми ра ту Абу Да би Ен тел је ан га жо ван на три ак ту ел на про јек та. Кон сул тант је на из град њи пет но вих тра фо ста ни ца и 70 ки ло ме та ра ка бло ва за њи хо во по ве-зи ва ње у по сто је ћу мре жу. Ен тел оба вља ре ви зи ју про јект не до ку мен та ци је и над зор над из град њом. Ра до ви се из во де фа зно и тра ја ће још 20 ме се ци. Вред ност Ен те ло вих услу га је око 5,5 ми ли о на евра.

Дру ги зна ча јан по сао је сту диј ски. Реч је о сту ди ји узе мље ња чи та ве ди стри бу тив-не мре же под руч ја Аl Aina и де фи ни са њу стан дард не про јект не до ку мен та ци је за узе мље ње. Сту ди ја се ра ди у са рад њи са Елек тро тех нич ким фа кул те том у Бе о гра ду. Оче ку је се да бу де за вр ше на за че ти ри ме се-

ца и пред ста вља ће ва жну ре фе рен цу у ре ги о ну.

Тре ћи по сао чи не кон сул тант-ске услу ге у про це су про ши ре ња и мо ди-фи ка ци је елек тро-мре же у за пад ном под руч ју еми ра та Абу Да би. Об у хва та по ста вља ње ши ро ке ка блов ске мре же сред њег на по на, ин ста ла ци ју ве ли-ког бро ја ди стри бу-

тив них ста ни ца на под руч ју ко је об у хва та го то во по ло ви ну те ри то ри је овог еми ра та. Уго во ре на вред ност по сла је око 2,2 ми ли-о на евра, а ре а ли за ци ја ће се од ви ја ти још на ред не две го ди не.

Ре а ли зу је се и не ко ли ко ма њих про-је ка та - кон сул тант ских услу га на тра фо-ста ни ца ма, ка бло ви ма и ди стри бу тив ној мре жи.

Ен тел у Абу Да би ју од 2007. го ди не по сте-пе но гра ди струк ту ру ка дро ва, с ци љем да се оспо со би за са мо стал но про јек то ва ње и над зор у свим ди сци пли на ма стру ке, уз опре де ље ње да Енер го про јек то ва шко ла про јек то ва ња пред ста вља стан дард ра да и ква ли те та, ис ти че Вла ди мир Ми ло ше вић, ре зи дент ме на џер у Абу Да би ју.

У Ду ба и ју су у то ку та ко ђе три зна чај на про јек та: уград ња пет се риј ск их ре ак то ра

у 400 ки ло волт ну пре но сну мре жу. Кон-сул тант ске услу ге Ен те ла, пре ма уго во ру, из но се се дам ми ли о на до ла ра. Реч је о не ти-пич ној опре ми ко ја се пр ви пут угра ђу је, што је из и ски ва ло по себ ну од го вор ност на ших струч ња ка у свим фа за ма про јек-та, од из ра де сту ди је, при пре ме тен де ра, фа брич ких ис пи ти ва ња, до ком плет ног ме наџ мен та и ад ми ни стра ци је про јек та. Упра во се за вр ша ва ју гра ђе вин ски ра до-ви и за по чи ње ин ста ла ци ја опре ме, а пу шта ње у по гон пред ви ђа се у тре ћем квар та лу 2012.

И дру ги про је кат од но си се на уград-њу опре ме у 400 ки ло волт ну мре жу ко ја по бољ ша ва ста бил ност и пер фор ман се пре но сног си сте ма, ка ко у ре дов ном, та ко и у ха ва риј ским ре жи ми ма ра да. Ра ди се о два ста тич ка ком пен за то ра, што

Ду баи - га сно изо ло ва на 400 ки ло волт на тра фо ста ни ца Gar dens

Ка тар - по стро је ње нафт не ком па ни је Qa tar Pe tro le um - Kha tiyah

Абу Да би - тра фо ста ни ца 132 /22 kV

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

11

је та ко ђе пр ви по сао те вр сте за Ен тел. Уго во рен је у са рад њи са две по зна те кон сул тант ске фир ме (КЕ МА из Хо лан-ди је и PSD из Ју жне Афри ке). У то ку је из бор из во ђа ча, а про је кат тре ба да се ре а ли зу је за 20 ме се ци. Вред ност овог по сла, пре ма уго во ру, из но си око пет ми ли о на до ла ра.

Тре ћи ве ли ки по сао је раз вод но по стро-је ње (400 kV) Hassyan, ко јим ће се по ве-за ти по сто је ћа пре но сна мре жа са но вом пла ни ра ном елек тра ном од три хи ља де ме га ва та. Уго во ре на вред ност Ен те ло вих услу га је 3,3 ми ли о на до ла ра.

Ова три уго во ра ре а ли зу ју се за истог ин ве сти то та, Упра ву за енер ги ју и во ду Ду ба и ја (DE WA).

Ове го ди не до би јен је пр ви ве ли ки кон сул тант ски по сао за но вог ин ве сти то-ра, Фе де рал ну упра ву за енер ги ју и во ду (FE WA), у вред но сти од 8,7 ми ли о на до ла-ра. “Иако је то кон вен ци о нал ни про је кат из до ме на пре но сних си сте ма, где има мо до бре ре фе рен це, он је од ве ли ког зна ча ја за Ен тел, јер се ра ди о но вом кли јен ту, па ће од на шег успе шног и ква ли тет ног ра да за ви си ти на ше ан га жо ва ње на но вим по сло-ви ма”, ка же Не ђељ ко Ма га зин, ди рек тор ком па ни је у Ду ба и ју ко ји у по чет ној фа зи ру ко во ди овим про јек том (кад бу ду до де-ље ни из во ђач ки уго во ри, за сва ки од њих од ре ди ће се по се бан про џект ме на џер).

Ре а ли зу ју се и ма њи уго во ри, углав-ном је то из ра да де таљ них про је ка та за ло кал не из во ђа че.

За хва љу ју ћи до брим ре фе рен ца ма на про јек ти ма ре а ли зо ва ним пре кри зе, Ен тел је ус пео у Еми ра ти ма да учвр сти сво је по зи-ци је у до ме ну кон сул тант ских услу га на про јек ти ма елек тро пре но сних си сте ма.

То ком ове го ди не у Ду ба и ју је уго во-ре но шест по сло ва, укуп не вред но сти 9,7 ми ли о на до ла ра. Ути ца ји гло бал не кри зе од ра зи ли су се и на овом тр жи шту. До шло је до па да из град ње, на ро чи то стам бе них обје ка та, не ки про јек ти су от ка за ни, не ки од ло же ни, а ути цај на по сло ва ње Ен те ла огле да се у пот пу ном од су ству но вих тен де ра у енер гет ској ин фра струк ту ри.

Н. Ма га зин ис ти че да кри за има и не ке по зи тив не ефек те на по сло ва ње. Рад на сна га је јев ти ни ја, па ле су це не за ку па по слов ног и стам бе ног про сто-ра, што сма њу је тро шко ве по сло ва ња и по ве ћа ва кон ку рент ност при ну ђе њу но вих по сло ва.

Упр кос за сто ју у ин ве сти ци ја ма, оце њу ју на ши са го вор ни ци, еко ном ска

ба за Абу Да би ја је и да ље до бра, за хва-љу ју ћи екс пло а та ци ји наф те и га са. За то ком па ни ја у на ред ном пе ри о ду пла ни ра ула зак у сек тор наф те и га са, уз ко ри шће ње сте че них ре фе рен ци и ка дров ског по тен ци ја ла. На про јек ти ма у Абу Да би ју ан га жо ва но је 45 за по сле-них, у Ду ба и ју 55.

Ра ди се о ин тер на ци о нал ном са ста ву ком па ни је (струч ња ци из де се так зе ма ља), стал ни за да так мен џмен та је да хар мо ни-зу је од но се у та ко ме шо ви тој гру пи, као би ство рио ква ли те тан и пре по зна тљив имиџ ком па ни је.

Кан це ла ри је у Ду ба и ју

Ду баи - 400 ки ло волт на тра фо ста ни ца

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

12

СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ПРО ГРА МА ПО СЛОВ НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ

ЗА ПО ЧЕТ РАД НА СВИМ

ПЛА НИ РА НИМ ПРО ЈЕК ТИ МАЗа све про јек те, пред ви ђе не Про гра мом

спро во ђе ња по слов не по ли ти ке у пе ри о ду 2011-2015, фор ми ра ни су рад ни ти мо ви и за по че те ак тив но сти на ре а ли за ци ји.

За про је кат је дин стве не ра чу нар ске мре же, на бав ку и ин ста ла ци ју опре ме и софт ве ра, умре жа ва ње ра чу на ра свих чла ни ца си сте ма, стан дар ди за ци ју и ра ци о на ли за ци ју ин фор-ма ци о не тех но ло ги је у си сте му, де фи ни са ње кор по ра тив них стан дар да за хар двер и софт-вер - ана ли зи ра ни су на чин и фа зе град ње, про це на ула га ња за ба зну оп тич ку ко му ни-ка ци о ну ин фра струк ту ру у управ ној згра ди. Пред ло же но је оса вре ме ња ва ње по сто је ће те ле фон ске цен тра ле, ана ли зи ра ни мо де ли но вог уго во ра за ко ри шће ње про из во да Мај-кро софт, за по че та ана ли за Ли нук са...

Де фи ни са не су ак тив но сти и основ на тех нич ка ре ше ња, са про це ном тро шко ва, за про је кат Уна пре ђе ње ко му ни ка ци ја ко ри шће њем са вре ме них тех но ло ги ја.

За по че те су ак тив но сти и на про јек ту ко ор ди на ци је и пла ни ра ња мар ке тин шких ак тив но сти на тр жи шту Ср би је и ре ги о на и пра ће ња трен до ва ма кро е ко ном ских па ра ме та ра нај зна чај ни јих ино-тр жи шта на ба зи ко јих би се опре де ли ла и крат ко-роч на мар ке тин шка по ли ти ка. За по че так, скло пљен је уго вор са свет ском ком па ни-јом “Dan & Brad stre et” ко ја пру жа услу ге при ку пља ња и ана ли зе ин фор ма ци ја о тр жи шти ма, ин ду стриј ским гра на ма и ком па ни ја ма у све ту.

Рад ни тим про јек та ко јим за јед но ру ко-во де Сло бо дан Јо ва но вић и Ни ко ла Бре ка

одр жао је не ко ли ко са ста на ка и по ста вио основ не прин ци пе за из ра ду про јек та. У то ку је де фи ни са ње кри те ри ју ма по ко ји-ма ће се од ре ђи ва ти при о ри те ти зе ма ља, од но сно тр жи шта. Оте жа ва ју ћа окол ност при то ме је, ка ко ис ти че Н. Бре ка, раз у ђе-ност, раз ли чи тост тр жи шта, де лат но сти и

ор га ни зо ва но сти мар ке тин шке функ ци је по пред у зе ћи ма.

Про јек ти ма из фи нан сиј ско-еко ном-ске сфе ре ру ко во ди из вр шни ди рек тор Ди ми тра ки Зи пов ски. Про је кат из ме не са др жа ја и пра ви ла ре дов ног пе ри о дич-ног из ве шта ва ња - за вр шен је. Пред сто ји

при ме на. Из ве шта ји ће убу ду ће са др жа ти ви ше ак ту ел них ин фор ма ци ја о те ку ћим по слов ним ак тив но сти ма ко је се пред-у зи ма ју у ци љу оства ре ња по слов них пла но ва.

Про је кат из ра де прав но-еко ном ске сту ди је свих де ло ва си сте ма Енер го пр јект

у зе мљи и ино стран ству од ви ја се у ви ше фа за. У по чет ној, ка ко ис ти че Зи пов ски, струч не слу жбе Хол дин га, у са рад њи са слу жба ма у АД Ви со ко град ња, Хи дро-ин же ње ринг, Ар хи тек ту ра и Енер год та, ура ди ле су ин тер ну фи нан сиј ску ана ли зу ком плет ног по сло ва ња. То ком 2012. пла-ни ра но је да и оста ла за ви сна дру штва за вр ше овај оби ман и зах те ван по сао. У про је кат је укљу чен и спољ ни кон сул тант (De lo it te To uc he) - за прав но-еко ном ску ана ли зу ра да ино-ком па ни ја.

Про јек том ја ча ња кор по ра тив ног ка дров ског пла ни ра ња кроз уво ђе ње функ ци је упра вља ња људ скимм ре сур си ма ру ко во ди мр Зо ран Јо ва но вић. Фор ми ра ни су рад ни ти мо ви у Хол дин гу и свим за ви-сним дру штви ма и за по чет рад на из ра ди ба зе по да та ка на осно ву ко је ће се до ћи до пред ло га об је ди ња ва ња функ ци је људ ских ре сур са. Ак тив но сти ко је у скло пу про јек та тре ба ре а ли зо ва ти су еви ден ци ја и ка те-го ри за ци ја за по сле них, иден ти фи ка ци ја про јект них ти мо ва за раз ли чи те по слов не обла сти, на чин ме ре ња до при но са за по сле-них, као и ме ре ње њи хо вог за до вољ ства, пла ни ра ње раз во ја ка дро ва...

ОДР ЖА НА ОБУ КА ЗА УПРА ВЉА ЊЕ ПРО ЈЕК ТИ МАУ скло пу ре а ли за ци је че тво ро го ди шњег про гра ма у обла сти струч ног уса вр-

ша ва ња ка дро ва, то ком но вем бра 2011. у Енер го про јек ту је одр жа на обу ка из про-јект ног ме наџ мен та. Свр ха обу ке би ла је да се, кроз из во ђе ње основ ног и ви шег кур са, по ла зни ци при пре ме за про цес ин тер на ци о нал не сер ти фи ка ци је про јект них ме на џе ра, у скла ду са ме то до ло ги јом Ин тер на ци о нал не асо ци ја ци је за упра вља ње про јек ти ма (ИП МА). Обу ка је тра ја ла че ти ри да на, укуп но 30 ча со ва, а об у хва ће-но је би ло 18 по ла зни ка – 6 из Хи дро ин же ње рин га, 5 из Ен те ла, 4 из Ур ба ни зма и Ар хи тек ту ре и 3 из Ни ско град ње.

Обу ку је спро вео тим Ви со ке шко ле стру ков них сту ди ја за про јект ни ме наџ-мент и Удру же ња за упра вља ње про јек ти ма Ср би је (YUP MA) ко га су са чи ња ва ли про фе сор др Пе тар Јо ва но вић, пред сед ник YUP MA, ру ко во ди лац кур са, про фе сор др Де јан Пе тро вић и до цент др Вла ди мир Об ра до вић. На осно ву ре зул та та ан ке те спро ве де не на кон одр жа них кур се ва, мо же се за кљу чи ти да су по ла зни ци за до вољ-ни обу ком и да сма тра ју да ће им то би ти ко ри сно у да љем ра ду.

У скла ду са основ ним ци љем обу ке, у то ку де цем бра 2011. за по чет је по сту пак апли ци ра ња за ли цен це ИП МА у скла ду са кри те ри ју ми ма ове асо ци ја ци је, а оче-ку је се да ће се про цес сер ти фи ка ци је ове гру пе про јект них ме на џе ра оба ви ти до по ло ви не 2012. го ди не.

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ИЗ БОР СТРА ТЕ ШКОГ

ПАРТ НЕ РА - ПО ЛО ВИ НОМ 2012.

Рад на про јек ту де фи ни са ња ква ли фи ка ци о них кри те ри ју ма за по тен ци јал не стра те шке парт не ре знат но је од ма као. Рад ни тим одр жао је шест са ста на ка, на пра-вио план ра да и де фи ни сао обим про јек та. Об у хва ти ће сле де ће це ли не: основ не по дат ке о си сте му Енер го про јект, оп ште усло ве ко је тре ба да ис пу ни по тен ци јал ни парт нер, кри те ри ју ми за из бор и про це ду ра за из бор.

Нај ва жни ји су сва ка ко кри те ри ју ми за из бор евен ту ал ног стра те шког парт-не ра. Де фи ни са не су три гру пе: фи нан сиј ски кри те ри ју ми, кри те ри ју ми ко ји се ти чу де лат но сти и раз во ја и кри те ри ју ми тр жи шне за сту пље но сти. Рад ни тим је са гле дао аспект де лат но сти и раз во ја, а у то ку је из ра да фи нан сиј ских и тр жи шних кри те ри ју ма. У стар ту смо има ли ди ле му да ли из бор парт не ра под ра зу ме ва и про-ме ну вла снич ке струк ту ре, или не; у кон сул та ци ја ма ко је смо има ли до го во ре но је да евен ту ал ни стра те шки парт нер бу де и вла сник, ка же ру ко во ди лац про јек та Ни ко ла Бре ка.

Иако је пред ви ђе ни рок за за вр ше так овог про јек та крај 2012. рад ни тим је по ста вио циљ да сав по сао за вр ши до по ло ви не го ди не.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

13

Са На ци о нал ном аген ци јом за бра не ал жир ског Ми ни стар ства за во де Хи дро ин-же ње ринг је по чет ком де цем бра пот пи сао два уго во ра - за из ра ду идеј них про је ка та и тен дер ске до ку мен та ци је за из град њу бра на Bo u zi na и Tar zo ut. Пр ва је бе тон ска, ви си не 63 ме тра, дру га је на су та са гли не-ним је згром, ви со ка 60 ме та ра. Укуп на уго во ре на вред ност услу га је 1,7 ми ли о на евра, а рок за ре а ли за ци ју 15 ме се ци.

За истог ин ве сти то ра Хи дро ин же ње-ринг ће ра ди ти из во ђач ке про јек те, да ти тех нич ку по моћ и над зор над из град њом још че ти ри бра не. По сло ви су зва нич но

до де ље ни на шем пред у зе ћу, на кон ме ђу на род не ли ци та-ци је, а у про це ду ри је при пре ма и уса гла-ша ва ње уго во ра. Реч је о бра на ма Se kla fa, Be ni Sli ma ne, So u bel la и Dje dra, раз ли чи-тог ти па и ви си не (бе тон ске, на су те и на су те са бе тон ском обло гом, од 47 до 67 ме та ра).

Укуп на вред ност про јек тант ско-кон сул тант ских услу га за oва че ти ри објек та из но си 15 ми ли о на евра. Из во ђа чи су ло кал не ком па ни је, а рок за ре а ли за ци ју 50 ме се ци. Сва че ти ри уго во ра ре а ли зо ва ће се па ра лел но. Пре ма ре чи ма ди рек то ра АД Хи дро ин же ње-ринг, мр Бра ти сла ва Сти шо ви ћа, еки пе за над зор би ће ве о ма

бр зо мо би ли са не, с об зи ром да су из во ђа-чи иза бра ни и да су оба вље ни при прем ни ра до ви за по че так из град ње. С тим у ве зи, рас пи сан је кон курс за при јем ин же ње ра гра ђе вин ске, ге о ло шке, ге о дет ске, ма шин-ске и елек тро стру ке, ка ко би се ти мо ви што пре ком пле ти ра ли.

На ци о нал на аген ци ја за бра не ових да на је иза бра ла као нај по вољ ни ју још јед-ну по ну ду Хи дро ин же ње рин га, за из ра ду из во ђач ког про јек та, тех нич ку по моћ и над зор над из град њом бра не Bo uk hro u fa (на су та, са гли не ним је згром, ви со ка 87 ме та ра). Пред сто ји зва нич на до де ла по сла и про це ду ра уго ва ра ња. Вред ност услу га је 4,5 ми ли о на евра.

Сви ови по сло ви до би је ни су у ја кој ме ђу на род ној кон ку рен ци ји, на ли ци та ци-ја ма у ко ји ма су уче ство ва ле ком па ни је из Фран цу ске, Ка на де, Швај цар ске, Шпа ни је, Пор ту га ли је, Грч ке... Хи дро ин же ње ринг је на ли ци та ци ја ма на сту пао са мо стал но, осим за две бра не (Dje dra, Bo uk hro u fa), где му је парт нер ал жир ска ком па ни ја CTH (Con trol Tec hni qe Hydra u li qe).

По ве ре ње ко је је ука за но Енер го про-јек то вим струч ња ци ма ре зул тат је не пре-кид ног, го то во по лу ве ков ног при су ства и ква ли тет ног ра да на тр жи шту Ал жи ра. Са мо у по след њих де сет го ди на ре а ли зо-ва ни су кон сул тант ски по сло ви за око 14 ми ли о на до ла ра. По след њи је за вр шен 2007. го ди не (бра на, ту нел и во до за хват Chif fa), а у за вр шној фа зи је из град ња бра не Our kiss.

Енер го про јект је у Ал жи ру при су тан још од сти ца ња ње го ве не за ви сно сти (1962) и успе шно са ра ђу је са спе ци ја ли зо ва ним аген ци ја ма и ди рек ци ја ма Ми ни стар ства за вод не ре сур се.

ХИ ДРО ИН ЖЕ ЊЕ РИНГ НА СТА ВЉА УСПЕ ШАН НА СТУП У АЛ ЖИ РУ

ПРО ЈЕК ТАНТ СКО-КОН СУЛ ТАНТ СКЕ

УСЛУ ГЕ ЗА ЈОШ СЕ ДАМ БРА НА

АД НИ СКО ГРАД ЊА

УГО ВО РЕ НА РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА

ЈОШ ЈЕД НОГ ПУ ТА У ПЕ РУУНи ско град ња је по ло ви ном но вем бра

пот пи са ла уго вор са Ми ни стар ством са о бра ћа ја и ко му ни ка ци ја Пе руа о из во-ђе њу ра до ва на ре ха би ли та ци ји де о ни це Coc ha bam ba - Cho ta, ду ге 32 ки ло ме тра, на пут ном прав цу Coc ha bam ba - Ca ja mar ca. Уго во ре на вред ност ра до ва је 86,8 ми ли о на до ла ра, а рок из во ђе ња две го ди не. Про је кат се фи нан си ра из др жав ног бу џе та.

По сао је до би јен у кон зор ци ју му са две ла ти но а ме рич ке фир ме - ко лум биј ском Co nal vi as и пе ру ан ском Su per con cre to. Пре ма до го во ре ној фи зич кој по де ли по сла, Ни ско град ња ће из ве сти 35 од сто ра до ва.

Ка ко је уго во ре но, ре кон струк ци ја об у-хва та про ши ре ње тра се (усе ка и на си па), дре на жне ра до ве и ус по ста вља ње ко ло во зне

кон струк ци је са ас фал ти ра њем. Пре ма ре чи-ма Зо ра на То шко ви ћа, ру ко во ди о ца сек то ра тех нич ке при пре ме у Ни ско град њи, у то ку је мо би ли за ци ја про јек та. Ни ско град ња пла ни ра да нај ве ћи део опре ме и ма ши на пре се ли са два ак ту ел на по сла ко ја су у за вр шној фа зи. У то ку је по сту пак при мо-пре да је те ре на и на пла те аван са.

Укуп на вред ност услу га на свих се дам обје ка та пре ма шу је 21 ми ли он евра

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

14

Пре ма прог но зи по сло ва ња, си стем Енер го про јект оства ри ће ове го ди не уку пан кон со ли до ва ни при ход од око 240 ми ли о на евра, што је не што ви ше од пла ни ра ног

го ди шњег ре зул та та. По прог но зи, про фит ће из но си ти из ме ђу че ти ри и пет ми ли о на евра, а вред ност уго во ре них по сло ва око 260 ми ли о на евра.

Про фит је ма њи од пла ни ра ног, што је пре све га по сле ди ца тро шко ва ко је су по је ди на пред у зе ћа има ла за ка дров ско ре струк ту ри ра ње (Ви со ко-град ња, Ар хи тек ту ра), тј. за ис пла ту от прем ни на за по сле ни ма. По зи тив ни ефек ти ових ме ра мо гу се оче ки ва ти у на ред ној и иду ћим го ди на ма. То ком 2011. спро ве де не су број не ак тив но сти за по бољ ша ње ра да фи нан сиј ско-ра чу-но вод стве ног и план ског сек то ра и укуп ној по слов ној и фи нан сиј ској кон-со ли да ци ји си сте ма. Из ме ђу оста лог, сма ње но је ко ри шће ње екс тер них из во ра фи нан си ра ња (кре ди ти), по ве ћа ни су

га ран циј ски и кре дит ни по тен ци ја ли, сни же но је укуп но екс тер но за ду же ње Енер го про јет ка, ис ти че Ди ми тра ки Зи пов ски, из вр шни ди рек тор за план и фи нан си је Хол дин га.

Пре ма ње го вој оце ни, ге не рал но ста-ње си сте ма је на кра ју ове го ди не знат но бо ље не го пре го ди ну да на, и по ред то га што гло бал на еко ном ска кри за ни је за о-би шла тр жи шта и де лат но сти у ко ји ма по слу ју пред у зе ћа у си сте му Енер го про јект. Ре зул та ти оства ре ни у та квим усло ви ма ука зу ју на то да је Енер го про јект ста би-лан по слов ни си стем ко ји кон ти ну и ра но ра ди на по бољ ша њу сво јих пер фор ман си, оце њу је Зи пов ски.

ПРЕ МА ПРОГ НО ЗИ ПО СЛО ВА ЊА У 2011.

КОН СО ЛИ ДО ВА НИ ПРИ ХОД ОКО

240 МИ ЛИ О НА ЕВРА

МИ РИ ЈЕВ СКИ БУ ЛЕ ВАР ОТВО РЕН ЗА СА О БРА ЋАЈУ уго во ре ном ро ку Ни ско град ња је

за вр ши ла ре кон струк ци ју Ми ри јев ског бу ле ва ра. Об но ва ове са о бра ћај ни це за по че та је у фе бру а ру, пре ма уго во ру са Ди рек ци јом за гра ђе вин ско зе мљи ште и из град њу Бе о гра да, а пр вог но вем бра отво ре на је за са о бра ћај.

У скло пу ре кон струк ци је бу ле вар је за око ки ло ме тар про ду жен и спо јен са Ули цом ви те зо ва Ка ра ђор ђе ве зве зде, из ве де не су по две ко ло во зне тра ке у оба сме ра, а укуп на ши ри на ко ло во за је 14 ме та ра. Из ве де ни су и зна чај ни ра до ви на ин фра струк ту ри: во до вод на и ка на ли за-ци о на мре жа, с обе стра не са о бра ћај ни це, као и ре гу ла ци ја Ми ри јев ског по то ка; во да се при ку пља и те че кроз из гра ђе ни бе тон ски ко лек тор.

ЗА ВР ШЕН ДА ЛЕ КО ВОД ЛЕ СКО ВАЦ

- МА КЕ ДОН СКА ГРА НИ ЦАОсмог де цем бра обе ле жен је за вр ше так

ра до ва на да ле ко во ду Ле ско вац - ма ке дон ска гра ни ца. Ова де о ни ца ду га сто ки ло ме та-ра део је ме ђу на род ног 400 ки ло волт ног да ле ко во да Ниш -Ско пље.

Из град њу ове де о ни це Опре ма је за по че ла апри ла 2009, пре ма уго во ру са шпан ском ком па ни јом “In sta la ci o nes Ina ben-sa” ко ја је да ла нај по вољ ни ју фи нан сиј ку по ну ду и на тен де ру иза бра на за но си о ца

по сла. Опре ма је, пре ма уго во рима, ура-ди ла из во ђач ке про јек те и до ку мен та ци ју за сту бо ве, и из ве ла ра до ве на те ме љи ма и мон та жи сту бо ва, као и ком плет не елек тро мон та жне ра до ве. Из град њу је фи нан си ра ла Европ ска уни ја.

Опре ма је, у кон зор ци ју му са Ми не лом и Елек тро мон та жом, из ве ла и пр ву фа зу овог да ле ко во да, де о ни цу од Ни ша до Ле сков ца, ду гу 40,5 ки ло ме та ра.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

15

НА ОБЈЕК ТУ У НА СЕ ЉУ “СТЕ ПА СТЕ ПА НО ВИЋ”

У ТО КУ ЗА ВР ШНИ РА ДО ВИНа стам бе ној згра ди, по вр-

ши не 12.000 ква дра та, у на се љу “Сте па Сте па но вић” Ви со ко-град ња је за вр ши ла гру бе гра-ђе вин ске и за по че ла за нат ске ра до ве. Гра ди ли ште је отво ре но апри ла ове го ди не, а по сао је до би јен на тен де ру Гра ђе вин ске ди рек ци је Ср би је ко ја је ин ве-сти тор тзв. јев ти них ста но ва ко ји се ре а ли зу ју по про гра му Вла де за по моћ гра ђе вин ској ин ду стри ји.

Пре ма ре чи ма ин же ње ра Алек сан дра Ши ја чи ћа, ди рек-то ра ра до ва, Ви со ко град ња ће и овог пу та ду жну па жњу по све ти ти ква ли те ту свих ра до ва. Иако су це не ни же

од тр жи шних, на ши гра ди те љи ра ди ће по сво јим уоби ча је ним стан дар ди ма у

из во ђе њу стам бе них објек та. За вр ше так ра до ва оче ку је се на про ле ће, ка ко је и уго во ром пред ви ђе но.

Ви со ко град ња је про шле го ди не из ве ла при прем не ра до ве за цео ком плекс на ло ка ци ји не ка да шње ка сар не: ру ше ње по сто је ћих обје ка та, раш чи шћа ва ње и пла ни ра ње те ре на ко ји за у зи ма око 40 хи ља да хек та ра, где срп ске гра ђе вин ске фир ме тре ба да из гра де укуп но 4.578 ста-но ва.

Про јект ну до ку мен та ци ју за из во ђе ње но вих стам бе них обје ка та ра ди ЦИП.

20. ФО РУМ КВА ЛИ ТЕ ТА

И ПО СЛОВ НЕ ИЗ ВР СНО СТИТра ди ци о нал на ма ни фе ста ци ја под

мо том “Ква ли те том у свет” одр жа на је по 20. пут у При вред ној ко мо ри Ср би-је (ПКС), од 8. до 10. но вем бра 2011. го ди не, у ор га ни за ци ји Фон да ци је за кул ту ру ква ли те та и из вр сност (FQCE) и ча со пи са “Ква ли тет”, а под по кро ви-тељ ством Ми ни стар ства еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја Ср би је и Ми ни-стар ства од бра не, у са рад њи са ПКС. Дво днев ним са ве то ва њем обе ле же ни су Свет ски дан ква ли те та 10. но вем бар и Европ ска не де ља ква ли те та, а тре ћег да на одр жа на је цен трал на све ча ност про сла ве, до де ла на ци о нал не на гра де за по слов ну из вр сност “ОСКАР КВА-ЛИ ТЕ ТА”.

На ово го ди шњем ску пу уче ство ва ло је око 100 струч ња ка из Ср би је, Цр не Го ре и Ре пу бли ке Срп ске. Ма ни фе ста ци ја се од ви ја ла кроз 4 се си је, са оп ште но је укуп-но 19 ра до ва са укуп но 30 ауто ра, ко ји су об у хва ти ли ак ту ел не те ме из обла сти ква ли те та и по слов не из вр сно сти.

Ове го ди не је по 17. пут до де ље на на ци о нал на на гра да за по слов ну из вр-сност “Оскар ква ли те та”, и то по мо де лу FQCE, фор ми ра ног и раз ви ја ног у скла ду са европ ским мо де лом на гра де EFQM. У ка те го ри ји ве ли ких пред у зе ћа ап со лут ни по бед ник је Тех нич ки ре монт ни за вод Кра-гу је вац, а у ка те го ри ји ма лих и сред њих пред у зе ћа По друм ви на Алек сан дро вић из То по ле.

Све ча ној до де ли на гра да у ПКС при-су ство вао је ве ли ки број уче сни ка, а на гра де је уру чио Не бој ша Ћи рић, ми ни-стар еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја, ко ји је био по ча сни пред сед ник жи ри ја за до де лу на гра де. При сут ни ма се обра-ти ла и пот пред сед ни ца ПКС Ви до са ва Џа гић,у име су ор га ни за то ра ма ни фе ста-ци је, ис та кав ши да иду ће го ди не на гра да Оскар ква ли те та по ста је пу но лет на и да је мо дел ква ли те та и по слов не из вр сно сти на ко јем је она за сно ва на дра го цен алат за уна пре ђе ња у по сло ва њу ор га ни за ци-ја и по ве ћа ње њи хо ве кон ку рент но сти. У име Струч ног са ве та FQCE ску пу се

обра тио пред сед ник др Ми лош Је лић, ко ји је ука зао на спо соб ност ма лих и сред њих ор га ни за ци ја да се при ла го де на ста лим про ме на ма и из ра зио на ду да ће убу ду ће би ти ви ше уче сни ка на кон-кур су за на гра ду у ка те го ри ји ве ли ких ор га ни за ци ја.

До де ли на гра да при су ство вао је и Мла ден Си мо вић, ди рек тор Ен те ла и пред сед ник УО FQCE. На струч ном де лу ску па из ло жен је рад “Ус по ста вља ње ИМС у ор га ни за ци ји – прак тич на ис ку ства“, ауто ра др Ра до сла ва Ра ко ви ћа, чла на Струч ног са ве та FQCE.

Др Ра до слав Ра ко вић, дипл.инж.

Скупу је присуствовао и Младен Симовић, директор Ентела, у својству председника Управног одбора FQCE

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

16

У Акри су током октобра започети радови на ковници новца централне банке Гане. Отварању градилишта присуствовали су: М. Нарх, други заменик гувернера, Небојша Лазаревић, технички директор компаније у Гани, К. Б. Амисах -Артур, гувернер, Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта, Драгица Тодоровић Летица, директор компаније у Гани, Е. Банинг, главни архитекта и др. Х. А. К. Вампах, први заменик гувернера.

Хотел у Актауу (Казахстан). У току су радови на фасади. Очекује се завршетак објекта до пролећа.

Сиктивкар (Русија) - На стамбено-пословном комплексу од три зграде завршени главни грађевински радови. Уговорени и започети инсталатерски и занатски радови.

Алжир - Према пројектима и уз надзор Хидроинжењеринга приводе се крају радови на брани Ourkis

Директор радова и филијале

високоградње у Актауу

Милан Ковачевић

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

17

Актау - У склопу изградње нафтне сервисне базе изводе се и радови на инфраструктури, тренутно се ради на топловоду

Радовима на нафтној бази

руководи Снежана Безбрадица

Перу - реконструкција хидроелектране Macchu Picchu, уз консултантске услуге и

надзор АД Хидроинжењеринг.

Нигерија - зграда сената у Абуџи, у току је гарантни период. Енергопројект извео електромашинске радове

Алма Ата - пуштена у саобраћај прва линија метроа, на којој је две од седам станица извела Нискоградња. Полазак прве композиције свечано је означио председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. Међу званицама били и представници Нискоградње.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

18

СУ СРЕ ТИ СА ВЕ ТЕ РА НИ МА: БРА НИ СЛАВ ЈЕ РО ТИЋ

ОД ЕЛЕК ТРО ТЕХ НИ КЕ ДО ДИ ПЛО МА ТИ ЈЕСа пре ди спо зи ци јом за тех ни ку, рас-

ту ћи крај оца гра ђе вин ског ин же ње ра, Бра ни слав Је ро тић је, по сле гим на зи је до шао да се упи ше на фа кул тет код Ву ка, без ја сне од лу ке шта ће сту ди ра ти. Знао је да ар хи тек ту ру не ће, за то ни је имао сми сла. “Уђем у згра ду и кре нем од мах де сно, ста нем у ред за упис. То је био ред за елек тро тех ни ку, да сам кре нуо ле во - би ло би ма шин ство”, се ћа се Је ро тић. У ње го вом се ћа њу је и ко ле га Ми лан Ђе лић ко ји се истог да на с њим упи сао. “По сле пр вог ча са од у стао је и ре као - ни је ово за ме не, идем ја у жу ту ку ћу, та ко смо та да зва ли Прав ни фа кул тет. Ни ко се та да ни је ба вио усме ра ва њем ђа ка у од ре ђе не про-фе си је за ко је има ју нај ви ше пред у сло ва да ће је с успе хом оба вља ти.

Ди пло ми рао је на елек тро мре жа ма, а по сао је од мах до био. “Про фе сор Му жде ка код ко га сам ра дио ди плом ски рад по звао ме и пре по ру чио - иди те код ко ле ге Де ја на Ман ди ћа у Енер го про јект, ре ци те да сам вас ја по слао”. И све до од ла ска у пен зи ју (2003) Је ро тић фир му ни је ме њао. Али по сло ве је сте. Остао је две го ди не у гру пи код Ман ди ћа, и ра дио на про јек то ва њу и сту диј ским по сло ви ма, за тим пре шао у ди рек ци ју за спољ ну тр го ви ну и акви-зи ци ју по сло ва, ба вио се фи нан сиј ским аран жма ни ма и оси гу ра њем, био је ди рек тор ра до ва на да ле ко во ду у Ла го су, ХЕ Ба ја но у Па на ми и хи дро ме ли о ра ци-о ном си сте му Јо ла у Ни ге ри ји, ди рек тор ком па ни је у Њу јор ку, ди рек тор Ли ме са (пред у зе ћа за из град њу Бе о град ске аре не), а по след њих го ди на ру ко во ди лац сек то ра за мар ке тинг и спе ци јал ни са вет ник за мар ке тинг у Хол дин гу.

Све по сло ве, па и оне ко је би дру ги на ње го вом ме сту сма тра ли “ка зном”, до жи вља вао је као иза зов и шан су за но ва, раз ли чи та ис ку ства, ши рио сво је ви ди ке, зна ња и ство рио за и ста бо га ту ка ри је ру. Бо га та су и за ни мљи ва и ње го-ва се ћа ња на мно ге љу де и до га ђа је ко ји су ути ца ли на ње го ву ка ри је ру. Јед но од пр вих ле пих ис ку ста ва и се ћа ња ве за но је за Са шу Бо жо ви ћа. “У ње го вој гру пи ра дио сам сту ди ју при кљу че ња ХЕ Мра ти ње на елек тро мре жу. Нас пет из Енер го про јек та, на че лу са Са шом, бра ни ли смо про је кат на ре ви зи ји. С дру ге стра не им по зан тан скуп љу ди, ме ђу њи ма и не ки ми ни стри, и ја сам по чео да осе ћам страх. При ме тио је то Са ша, па је пред ло жио да сва об ја-шње ња до ста ви мо на кнад но, у пи сан ој

фор ми, да ово ли ком ску пу не од у зи ма мо вре ме са де та љи ма. Већ та да сам схва тио да ни је са мо тех ни ка та ко ја од лу чу је, ни еко но ми ја, већ су и по ли тич ке при ли ке зна ча јан фак тор при из бо ру не ких ре ше ња. И да ме наџ мент ком па ни је све те фак то ре мо ра да узме у об зир.”

По ње го вим ре чи ма, про фе си ју “ме на џер”, са вла дао је углав ном ра де ћи са Ива ном Бер ге ром, у ди рек ци ји за акви зи ци ју. “Бер гер је био вр стан, нат-про сеч но обра зо ван ин же њер, го во рио је пет је зи ка, до бро је по зна вао фи нан сиј ске тран сак ци је и био је од ли чан кал ку лант за при пре му по ну да. Да ли су ми ме сто у ње го вој кан це ла ри ји, где сам сва ко днев но “ку по вао” та ра зна зна ња. Тад сам пр ви пут чуо за га ран ци ју. На у чио сам да у пред у зе ћу по сто је две ли ни је, тех нич ка и ме на џер ска, и да тре ба да бу ду одво је не. Сва ки ме на џер je у су шти ни про да вац, тре ба да на у чи да про да оно што тех ни-ка на пра ви. Ми смо че сто гре ши ли што смо од лич не “тех ни ча ре”, екс пер те у не кој про фе си ји по ста вља ли за ме на џе ре, где су се по ка за ли не ком пе тент ним. Је дан од рет ких ко ји је мо гао успе шно да ра ди у обе ли ни је био је Ман дић”.

Ме на џер ски по сао за ин три ги рао је Је ро ти ћа, па је и ње го ва ка ри је ра кре ну ла у том прав цу, све да ље од елек тро тех ни ке. Пр ви ус пе си на том по љу би ли су ХЕ Ба ја-но и си стем Јо ла. И је дан и дру ги про је кат би ли су у гу би ци ма и у про бле ми ма, кад је пре у зео уло гу ди рек то ра ра до ва. “Кад сам име но ван за ди рек то ра на Јо ли, ин ве-сти тор и над зор су би ли из не на ђе ни тим пред ло гом, ре кли су да им ни кад елек тро-ин же њер ни је во дио гра ђе вин ске ра до ве. При хва ти ли су то услов но, да од лу ку до не су за три ме се ца, за ви сно од то га

ка ко се по ка жем... А по сле го ди ну да на, на њи хов пред лог, при мљен сам у члан ство Кра љев ског дру штва за хи дро ло ги ју и ме ли о ра ци је у Лон до ну. Бо ље при зна ње за свој рад ни сам мо гао до би ти.”

Драж те про фе си је, об ја шња ва Је ро тић, је сте у стал ним иза зо ви ма и до ка зи ва њу: у ме наџ мен ту је сва ки по сао нов, сва ки про је кат има сво је спе ци фич но сти, ни кад не мо же те ре ћи да зна те све. По ње го-вом ис ку ству, не ко ли ко је ства ри бит но за успе шну ре а ли за ци ју обје ка та. “Под прет по став ком да је сва ки уго вор до бро са гле дан у фа зи ну ђе ња, пр ва ствар је да ди рек тор ра до ва бу де сва ко днев но на ли цу ме ста, да жи ви са гра ди ли штем, да има до бар тим, и 24-сат ну кон тро лу, днев но пра ће ње на пре до ва ња, тј. ис пу ње ња пла-но ва, да бар ма ло иде ис пред пла на, јер по бед нич ки дух и ре зул тат ства ра ју сти-му ла тив ну ат мос фе ру. Све то мо ра би ти под буд ним оком из цен тра ле. Ми смо та да днев но сла ли из ве шта је, те лек сом, сва ког да на мо рао си да ура диш не што, да по ка жеш да си оти шао ко рак на пред. Има ли смо и до бре уз о ре, попут Ви до ја Жи ва но вића.

У зе мљи Је ро тић је нај зна чај ни ји ме на-џер ски по сао имао на Бе о град ској аре ни. “Био је то по сао у вр ло ком пли ко ва ним и те шким усло ви ма, где су по ли тич ке струк-ту ре има ле од лу чу ју ћу уло гу. Иако сам био при кра ју ка ри је ре, опет сам сте као но ва ис ку ства и са зна ња”, ка же Је ро тић. На кон то га сте кле су се и окол но сти ко је су га од ве ле у ди пло ма ти ју, на ме сто ге не рал ног кон зу ла у Шан га ју (од 1999. до 2001). Као ди рек тор Ли ме са ис по љио је уро ђе ну ди пло ма тич ност, жи вот но и по слов но ис ку ство, а ка ко, по ње го вом ми шље њу, у то вре ме ни је би ло до вољ но ка дра у на шој ди пло ма ти ји по ну ђен му је Шан гај. “Тај по сао ни је од го ва рао мом тем пе ра мен ту, до ста је инер тан, без до вољ-но ве за са ма ти цом зе мљом, па сам по сле две го ди не за тра жио раз ре ше ње”.

Енер го про јек то ву из во ђач ку опе ра ти ву, ка же Је ро тић, ство ри ла је ви зи ја Жив ка Му ча ло ва, али су је раз ви ли и афир ми са-ли мла ди љу ди. Они су вр ло ма ло зна ли о ме наџ мен ту, о во ђе њу ра до ва, о тр жи шту на ко ја иду, али су же ле ли да се до ка жу, учи ли су кроз по сао и по ста ли вр сни струч ња ци. И да нас би тре ба ло да ве ру је-мо мла ди ма; не зна ју они мно го, као што ни смо ни ми, али упре ће сна ге и на у чи ти”, по ру чу је Је ро тић. М. Ми ла но вић

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

19

РАЦ КО ГА РИЋ:

БИ ЛИ СМО СПРЕМ НИ

ДА КОМ ПЛЕК СНЕ ОБЈЕК ТЕ

УПО РЕ ДО ПРО ЈЕК ТУ ЈЕ МО И ГРА ДИ МО!Раз ви ја ју ћи сво ју гра ђе вин ску

опе ра ти ву Енер го про јект је 60-их го ди на про шлог ве ка тра гао за струч ња ци ма ра зних за ни ма ња и спе ци јал но сти. У тој “по тра зи” за ин же ње ром спе ци ја ли стом за мон та жни си стем град ње ко ји је тре ба ло при ме ни ти на стам бе ном на се љу Ка фуе у Зам би ји сти гли су до Ра ди са ва - Рац ка Га ри ћа, та да са слу жбом у При шти ни. Глас о ње му сти гао је у Енер го-про јект пре ко За во да за на уч ну и тех нич ку са рад њу Ср би је и Гра ђе вин ске ко мо ре Ср би је чи ји је члан био, као пред став ник по кра ји не Ко со во. “За вр шио сам ше сто ме сеч ну спе ци ја ли за ци ју у Со вјет ском Са ве зу за про јек то ва ње и из во ђе ње пу но мон та жних обје ка та у труст ним под руч ји ма. Ни је та да би ло мно го љу ди у тој обла сти; про це ни-ли су да сам ја тај ко га тра же. Убр зо сам кре нуо у Зам би ју”, се ћа се Га рић сво јих по че та ка у Енер го про јек ту.

- У Зам би ји сам остао две го ди не, раз ра ђи ва ли смо про јек те, а део на се ља пре про јек то ва ли за мон та жну град њу ко ју сам ја ре а ли зо вао. Упо ре до с тим ра дио сам и пр ву фа зу мле ка ре у Лу са ки. Ту смо пр ви пут ра ди ли пре фа бри ка ци ју пред на прег ну тих но са ча од ар ми ра ног бе то на. Из Зам би је пре шао сам у Уган ду, на кон фе рен циј ски цен тар за Ор га ни за ци ју африч ког је дин ства - во дио сам ра до ве, али и део про јек та. Рок је био кра так, па смо упо ре до и про јек то ва ли и гра ди ли. Енер го про јект је та да по ка зао јед но но во ли це, спо соб ност да ре а ли зу је ве ли ке про-јек те, па ра лел но гра де ћи и про јек ту ју ћи. У Уган ди сам био ди рек тор ра до ва и на пре ди о ни ци па му ка и на дру гој фа зи Ко мер ци јал не бан ке у Кам па ли.

У Тан за ни ји је, у ти му ар хи тек те Ми ли ће ви ћа, ра дио кон цеп ци ју и про је-кат пу но мон та жног си сте ма за обје кат од 50 хи ља да ква дра та. У Ке ни ји во дио три про јек та во до снаб де ва ња и град ске ка на ли за ци је. У Га бо ну, на кон фе рен циј-ском ком плек су био је ко а у тор си сте ма кон струк ци је и ди рек тор ра до ва.

По сле тог ви ше го ди шњег ино стра ног ис ку ства усле дио је низ од го вор них функ-

ци ја у ди рек ци ји у зе мљи: ко ор ди на тор про је ка та и за ме ник ди рек то ра Ви со ко-град ње, ди рек тор РО Из град ња, у пе ри о ду кад су се исто вре ме но из во ди ли ве ли ки, ком плек сни про јек ти у Ку вај ту и Ли би ји (ми ни стар ски ком плекс и по мор ска ака де-ми ја), а од 90-их и по моћ ник ге не рал ног ди рек то ра за ре а ли за ци ју про је ка та. Ни ка да ни је пре ки дао ве зу са стру ком, од но сно ни ка да ни је био са мо ди рек тор. Па ра лел но је ра дио ин же њер ске по сло ве: кон струк-ци о ни си стем са пу ном пре фа бри ка ци јом за ста ди он у Ма ле зи ји, био је ко а у тор мон та жног си сте ма и де ла ен те ри је ра за кон гре сни цен тар у Акри...

- Сма трао сам да ру ко во ђе ње тре ба да бу де ве за но за од го ва ра ју ћу стру ку, за област у ко јој има те зна ња и ис ку ства. Ја сам у свом ра ду успе вао да спо јим та два до ме на. По во ка ци ји сам ар хи тек та. У прак си, нај че шће сам био ан га жо ван на ре а ли за ци ји кон струк ци ја и кон струк ци о-них си сте ма у обла сти стам бе не из град ње, ин ду стри је и јав них обје ка та. За ар хи тек-ту ру сам се опре де лио као гим на зи ја лац. Ро ђен сам у Оби ли ћу, гим на зи ју сам учио у При шти ни, имао сам при ли ке да упо знам објек те на ше сред ње ве ков не ар хи тек ту ре на Ко со ву. До жи вео сам их као је дин ство умет но сти и тех нич ких на у ка, и по же лео сам да се ти ме ба вим. Успе хом сам сма-трао сва ки обје кат на ко ме сам мо гао да ра дим и про јек то ва ње и из во ђе ње. То је, на рав но, увек за ви си ло од ин те ре са и по тре ба ком па ни је.

О то ме шта би из бо га те тра ди ци је Енер го про јек та тре ба ло сле ди ти, Га рић

ка же: За јед ни штво и бри га о ка дро ви ма. Та је дин стве ност у иде ја ма, ам би ци ја ма и на по ри ма би ла је рет кост у све ту и она је на шој ку ћи до не ла из ван ред не ре зул та те, по ко ји ма је по ста ла пре по зна тљи ва у све ту.

Свет ски ре но ме Енер го про-јек ту ство ри ли су ка дро ви, ви ше стру ко обра зо ва ни и сти му ли са ни, упу ћи ва ни на те шке и од го вор не, али за стру-ку иза зов не по сло ве. Ми смо у свим стру ка ма, не са мо ин же-њер ским, већ и про из вод ним

и дру гим пра те ћим, има ли нат про сеч не љу де. Мно ге од њих би тре ба ло са чу ва ти у ана ли ма Енер го про јек та, са чу ва ти их од за бо ра ва.

Ме ђу вр хун ске пре га о це у из во ђач кој де лат но сти Енер го про јек та Га рић убра ја пре све га Жи ку Ди ми три је ви ћа, Трич ка Трич ко ви ћа, Љу би шу Ми ни ћа, Вла ду Вра ча ри ћа. “Љу би ша - све стра ни опе ра-ти вац и ор га ни за тор, не у мор ни рад ник и из ван ре дан чо век. Жи ку је од ли ко ва-ло уме ће да мо ти ви ше љу де, био је вр ло ре чит, ело квен тан, ду хо вит. А Трич ко је ум благ, тих, али ду бок, из ван ред но је умео да те о рет ска зна ња по ве зу је са прак сом. Умео је да са гле да про блем у ле ту. Јед на анег до та ми је оста ла за у век у се ћа њу, из вре ме на кад смо за по чи ња ли рад на Ал Ку ла фи. Оти шли смо у Ирак ја, он и ар хи тек та Зо ран Бо јо вић. До би ли смо не ке ски це, не ког ло кал ног про јек тан та, о ко ји ма смо Зо ран и ја ди ску то ва ли. Зо ран она ко де ли ка тан, ни је во лео ола-ко да по пљу је и кри ти ку је ту ђи рад, на сто јао је да ис ко ри сти што је мо гу ће. И обра ти се Трич ку ко ји се у наш раз го-вор ни је ме шао: Ба та Три ле, мо же ли ово ре ше ње да оста не? - Мо же си, ба та Зо ки, ал ће си идеш пу зећ ки по со би. У тре ну је схва тио и са ма ло ре чи об ја снио ма ну про јект ног ре ше ња.

Афир ма ци ји из во ђач ке де лат но сти, по Га ри ће вим ре чи ма, до при не ла је и чи та ва пле ја да из ван ред них ар хи те ка та, по чи јим су ре ше њи ма из гра ђе ни број ни ре пре зен-та тив ни објек ти ши ром све та.

М. Ми ла но вић

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

20

У скло пу уоби ча је них мар ке тин шких ак тив но сти, и у же љи да пред ста ви (и јед ног да на, мо жда, ис ко ри сти) свој ви ше де це ниј ски рад на ин те грал ном ви ше на-мен ском ре ше њу сли ва Ве ли ке Мо ра ве, Хи дро ин же ње ринг је не дав но сво ја ис ку ства из ло жио пред став ни ци ма не мач ке ком па ни је RWE. То је је дан од парт не ра с ко јим Елек тро при вре да Ср би је има кон зор ци јал ни уго вор о раз во ју и из град њи хи дро е-нер гет ске ка ска де на на шој нај ве ћој ре ци.

У ре а ли за ци ји про јек та хи дро е-нер гет ског ис ко-ри шће ња Ве ли ке Мо ра ве, ка ко се про це њу је, осим Хи дро ин же ње-рин га, шан су за по сао мо же до би ти ве ћи на пред у зе ћа из си сте ма Енер го-про јект.

ЕНЕР ГО ДА ТА НА

ИН ФО ФЕ СТУНа ово го ди шњем Ин фо фе сту ко ји је

одр жан у ок то бру у Ми ло че ру, Енер го да та је има ла за јед нич ки на ступ са ком па ни јом ABBYY из Ру си је. Она је свет ски ли дер за оп тич ко пре по зна ва ње сло ва и сим бо ла, сни ма ње по да та ка и об ра ду обра за ца, је зич-ку тех но ло ги ју и пре во ди лач ке услу ге.

Енер го да та се на овом ску пу пред ста ви ла са два струч на ра да. Мр Вла дан Пан то вић, и ко а у то ри са Фа кул те та ор га ни за ци о них на у ка (Иван Ми лен ко вић, Ду шан Стар че-вић и Ми ро слав Ми но вић) из ло жи ли су рад “Са вре ме не ме то де за мул ти ме ди јал ну би о ме три ју”, док је Ђор ђе Бу квић пред ста-вио рад “Елек трон ско по сло ва ње - но ва шан са за По шту”.

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ НА

СА МИ ТУ 100 БИ ЗНИС

ЛИ ДЕ РАНа Са ми ту 100 би знис ли де ра ју го и сточ не Евро пе ко ји је у

ок то бру одр жан у Аран ђе лов цу уче ство вао је и Енер го про јект. На том ску пу, ко ме су при су ство ва ли пред сед ни ци Ср би је и Сло ве ни је, Бо рис Та дић и Да ни ло Тирк, на шу ком па ни ју пред-ста вљао је Дра ган Та дић, из вр шни ди рек тор у Хол дин гу. Том при ли ком при вред ни ци из зе ма ља ре ги о на раз го ва ра ли су о ре ги о нал ној са рад њи, иза зо ви ма гло бал не еко ном ске кри зе и пу те ви ма из ла ска из ње.

ПРЕДСТАВЉЕНА ИСКУСТВА ИЗ

ОБЛАСТИ ИНТЕГРАЛНОГ УРЕЂЕЊА

СЛИВОВА

АСО ЦИ ЈА ЦИ ЈА КИ НЕ СКИХ

КОН ТРАК ТО РА У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУДе ле га ци ја Асо ци ја ци је ме ђу на род них кон трак то ра

Ки не (CHIN CA) бо ра ви ла је по чет ком де цем бра у Ср би ји и том при ли ком по се ти ла и Енер го про јект. Асо ци ја ци ја има око 800 чла ни ца, ком па ни ја ко је ра де у 180 зе ма ља. Про шле го ди не уго во ри ле су по сло ве у вред но сти од 130 ми ли јар ди до ла ра. Нај ве ћи обим по сло ва ња, око 80 од сто, има ју у Афри ци и Ази ји.

По се та је ор га ни зо ва на у ци љу раз ме не ин фор ма ци ја ко је се ти чу из град ње ин фра струк ту ре и мо да ли те та са рад ње, по себ но у же ле-знич ком са о бра-ћа ју, из град њи пу те ва, енер ге-ти ци и гра ђе ви-нар ству.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

21

АД Хи дро ин же ње ринг ове го ди не ра ди на ви ше про је ка та у обла сти за шти те во да. У то ку су два идеј на про јек та, са сту ди јом оправ да но сти за по стро је ње за пре чи шћа-ва ње от пад них во да ТЕ Ни ко ла Те сла А и Б. Та ко ђе се ре а ли зу је и сту ди ја ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ХЕ Бро да ре во 1 и 2. Исто вре ме но се од ви ја ју и мар ке тин шке ак тив но сти за још два слич на про јек та, за Ко лу ба ру - Там на ва (ко по ви) и TE Ко сто лац Б.

У Хи дро ин же ње рин гу упо ре до се ра ди на еду ка ци ји и уса вр ша ва њу мла ђих ка дро ва у овла да ва њу но вим тех но ло ги ја-ма ко је се при ме њу ју у све ту, с об зи ром да Ср би ја знат но за о ста је у за шти ти во да, и да ће у пер спек ти ви мо ра ти да

се ускла ди са европ ском ре гу ла ти вом у тој обла сти. Низ чи ње ни ца ре чи то ука-зу је где је Ср би ја у од но су на раз ви је ни свет. Ка на ли за ци ју има са мо 46 од сто ста нов ни штва. Све га 28 гра до ва има по стро је ња за пре чи шћа ва ње от пад них во да, а од њих са мо пет је у функ ци ји. Од ко му нал них от пад них во да 5,3 од сто се пре ра ди, а све оста ло из ли ва се ди рект-но у во до то ке.

Ве ћи на гра до ва и оп шти на на осно-ву ура ђе не про јект не до ку мен та ци је за поч не фа зну из град њу по стро је ња ко ју ни кад не за вр ши. Че сто се из ве ду са мо гра ђе вин ски ра до ви, а до уград ње опре ме не до ђе. Код из ве де них по стро је-ња про блем је нео д го ва ра ју ћа ка дров ска оспо со бље ност за ру ко ва ње и рад, као и не до вољ на ула га ња за одр жа ва ње по стро је ња.

Да би се до сти гли европ ски стан-дар ди, са мо у из град њу по стро је ња за пре чи шћа ва ње по треб но је уло жи ти, пре ма про це на ма струч ња ка, од шест до осам ми ли јар ди евра. (Са мо за Бе о-град по ла ми ли јар де). Где на ћи ово ли ке су ме? Сред ства се мо гу оче ки ва ти од Европ ских прет при ступ них фон до ва, тзв. ме ких зе ле них кре ди та Европ ске ин ве сти ци о не бан ке и Европ ске бан ке за раз вој, би ла те рал них по мо ћи по је ди них зе ма ља, као и при ме ном флек си бил них

ме ха ни за ма Кјо то про то ко ла. Сем то га, тре ба још до ста ура ди ти на еду ка ци ји и уна пре ђе њу еко ло шке све сти ста нов-ни штва. Љу ди тре ба да зна ју да Ср би ја спа да у си ро ма шна вод на под руч ја, да је во да ве ли ко бла го ко је тре ба па жљи-во ко ри сти ти и чу ва ти. То под ра зу ме-ва, из ме ђу оста лог, ми ни ми за ци ју и ре ци кла жу от па да, сма ње ње, од но сно кон тро лу еми си је за га ђу ју ћих ма те ри ја, мо ни то ринг от пад них во да, све оно што за пра во и пред ви ђа Европ ска ди рек ти ва о во да ма.

Ире на Га врић,ру ко во ди лац би роа за ко му нал ну

хи дро тех ни куАД Хи дро ин же ње ринг

ЗЕ ЛЕ НА СТРА НА

КАКО ДО ЕВРОП СКИХ СТАН ДАР ДА У ЗА ШТИ ТИ ВО ДА

УЗ ОГРОМ НА УЛА ГА ЊА У ПО СТРО ЈЕ ЊА

ЗА ПРЕ ЧИ ШЋА ВА ЊЕВи ше од по ло ви не ста нов ни штва не ма ка на ли за ци ју, по стро је ња за

пре чи шћа ва ње от пад них во да има са мо 28 гра до ва, од ко му нал них от пад-

них во да са мо 5 од сто се пре ра ђу је

ИС КУ СТВА ИЗ 90- ИХ ГО ДИ НА

Енер го про јект је пр ва зна чај на ис ку-ства у овој обла сти сте као 80-их го ди на, ка да је, по мо де лу кључ у ру ке, из гра дио по стро је ње за пре чи шћа ва ње от пад них во да Кра гу јев ца. Пу ште но је у рад 1992. Усле ди ла су слич на по стро је ња за Гор-њи Ми ла но вац, Ја го ди ну, Аран ђе ло вац, ко ја су из гра ђе на у пе ри о ду од 1991 - 1996. го ди не. Исто вре ме но је ра ђен ве ли ки број про је ка та за ин ве сти то ре у ино стран ству (Ки пар, Ни ге ри ја, Ка тар, Цр на Го ра).

Цементара Косјерић и Кока Кола - постројења за пречишћавање отпадних вода пројектовао Хидроинжењеринг

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

22

IN MEMORIAM

МИ ЛО РАД ЈО ЛИЋ

У 50. го ди ни умро је ин же њер АД Ин ду-стри ја Ми ло рад Јо лић. Био је вр стан ин же њер и про јек тант, нат-про сеч но тех нич ки обра зо ван, што га је пре по ру чи ло за по сло-

ве ин же ње рин га, кон сал тин га и над зо ра. Сво ју из вр сност по ка зао је не са мо у ре а ли за ци ји по сло ва, већ и у људ ској и по слов ној ко му ни ка ци ји. Ми ша је уно сио це ло сво је би ће у по сао, у сва ки раз го вор уно сио оп ти ми зам сво јим кон струк тив-ним пред ло зи ма и иде ја ма.

Ко ле ге и са рад ни ке по себ но је за ди-ви ла ње го ва пле ме ни та при ро да. По ка-зао је не се бич но дру гар ство, то пли ну, бес крај ну то ле ран ци ју, ни ка да ни ког ни је по вре дио. Сво је зна ње не се бич но је де лио са дру ги ма.

Ње го вом пре ра ном смр ћу ко лек тив Ин ду стри је из гу био је јед ног од нај бо љих ин же ње ра и дра го це ног при ја те ља, ко ле гу и са рад ни ка.

РАД МИ ЛО МИ ЛА НО ВИЋ

Ду го го ди шњи ру ко-во ди лац би роа за ге о-де зи ју у Ни ско град њи Рад ми ло Ми ла но вић (1928) био је из ван-ре дан ма те ма ти чар и ге о дет ски струч њак. Ра дио је ши ром све-

та, од елек три фи ка ци је Ни ге ри је, пре ко пу те ва у Уган ди и во до снаб де ва ња Ке ни је, до Ира ка, Пе руа, Ма ле зи је. Пра тио је нај-но ви ја зна ња и при ме њи вао тех но ло шка до стиг ну ћа на свим гра ди ли шти ма.

Ко ле ге га пам те као ста ло же ног чо ве-ка и ру ко во ди о ца вр ло зах тев ног, али пра вич ног и пле ме ни тог.

МИ ЛАН МАЉ КО ВИЋ

По сле кра ће бо ле-сти умро је Ми лан Маљ ко вић (1951). У Енер го про јек ту је ра дио од 1980. го ди не, нај пре у Ме ха-ни за ци ји, а по том у Ви со ко град њи, у

сек то ру ин ста ла ци ја. Оба вљао је по сло-ве ру ко во ди о ца елек тро ра до ва, ше фа тех нич ке при пре ме у Елек тро по го ну, од но сно ру ко во ди о ца гру пе по сло ва на број ним гра ди ли шти ма: на агро ком плек-су на Ку ба њу, бан ци у Пско ву и Ту ли, објек ти ма у Хан ти-Ман сиј ску.

РА ШЕ ЛА НО АХ КОН ФИ НО

Не дав но је умр ла Ра ше ла Но ах Кон фи но (1925), гра ђе вин ски ин же њер. У Енер го-про јек ту је ра ди ла од 1955. го ди не, до од ла ска у пен зи ју 1986. Свој струч ни

до при нос да ла је у про јек то ва њу број них ин ду стриј ских и енер гет ских обје ка та. Пан че вач ка Азо та ра, ша бач ка Зор ка, азо та ра Ко со во, тер мо е лек тра не Пље вља, Ко лу ба ра, Ко со во Б, Ни ко ла Те сла, са мо су не ки са ду гог спи ска обје ка та у ко је је угра ђе но, из ме ђу оста лих, и ње но про-јек тант ско уме ће.

СЛАВ КО ЈО ЧИЋ

Слав ко Јо чић (1933), ВК елек три-чар, у Енер го про јек ту је ра дио од 1973. до 1993. ка да је оти шао у пен зи ју. Оба вљао је ра зно вр сне по сло ве на одр жа ва њу ме ха ни-

за ци је, нај пре у ООУР-у Ме ха ни за ци ја, ка сни је у Ни ско град њи.

ДУ ШАН ЈЕ ЛИ САВ ЧИЋ

Ма шин ски тех ни-чар Ду шан Је ли сав чић (1943) у Енер го про јек ту се за по слио 1977. Ра дио је нај пре у Ге о ми не су, за тим у Ме ха ни за ци ји и Ни ско град њи, као по сло во ђа ме ха ни чар ске

ра ди о ни це. Слич не по сло ве оба вљао је на гра ди ли шту под зем не ста ни це Ву ков спо-ме ник, ода кле је и оти шао у ин ва лид ску пен зи ју, 1995. го ди не.

МИ ЛАН БО ЖИЋ

Ми лан Бо жић (1948), ВК во зач, ра дио је у Енер-го про јек ту од 1969. до 2006. го ди не.

Оба вљао је ра зно-вр сне по сло ве Ви со ко-град њи, у зе мљи и ино-стран ству. Као ВК бра вар

ра дио је у Уган ди (аеро дром Ен те бе), на Ислан ду (ХЕ Си гал да), у ком па ни ји ZEC CO у Зам би ји. У Ира ку (про је кат 202 Ц), био је ру ко ва лац гра ђе вин ских ма ши на, на фа бри ци бе то на. Ка сни је ра ди као во зач ка ми о на и мик се ра у сек то ру опе ра ти ве, од но сно ба зи ме ха ни за ци је, а по след њих го ди на оба вљао је ду жно сти по сло во ђе.

ДРА ГИ ША ЖЕ БЕ ЉАН

По сле ду ге бо ле сти умро је Дра ги ша Же бе-љан - Же ба (1946). Као што је то чи нио кад је прав дао по ра зе сво-јих спор ти ста, и са да би ре као: бо ри ли смо се до по след њег да ха,

али је про тив ник био мно го јак. И за и-ста, Же ба је увек ве ро вао у су тра, био је не по пра вљи ви оп ти ми ста и све до зад њег зви жду ка су ди је на дао се да по раз мо же да пре о кре не у по бе ду.

Же ба је у Енер го про јек ту ра дио од 1971. до од ла ска у пре вре ме ну пен зи ју 2007. го ди не.

Ма ло је би ло та квих пре га ла ца и ен ту зи ја ста. У скла ду са сло га ном “Енер го про јект увек у вр ху”, те жио је вр хун ским ре зул та ти ма и у спор ту. А раз во јем и афир ма ци јом ама тер ског спор та и ре кре а ци је ба вио се чи тав свој жи вот, ду го је то ра дио во лон тер ски, уз свој ре до ван по сао се кре та ра би роа у Хи дро ин же ње рин гу; тек 2000. и фор мал-но до би ја рад но ме сто ко ор ди на то ра за спорт и ре кре а ци ју.

Ни је би ло ни јед не спорт ске ма ни фе-ста ци је ко ја је мо гла про ћи без уче шћа Енер го про јек та. Те жио је ома со вље њу спор та, раз ви јао под јед на ко све спорт-ске ди сци пли не, ис ти чу ћи стал но зна чај фи зич ке ак тив но сти за здра вље, а ти ме и учи нак на по слу.

Же ба је био чо век де ти ње про сто-ду шно сти, ср да чан, ве дра ту ха, пун раз у ме ва ња и до бро те за сва ко га.

МИ ЛОШ БА ЛАЋ

У 85. го ди ни умро је ди пло ми ра ни еко но-ми ста Ми лош Ба лаћ. Оба вљао је раз не еко ном ске по сло ве у Енер го да ти, од 1961. до од ла ска у пен зи ју 1985. У јед ном кри зном

пе ри о ду при хва тио је ме сто ди рек то ра и под нео нај ве ћи те рет кон со ли до ва ња по сло ва ња Енер го да те. За чет ник је ње не ори јен та ци је ка ауто ма ти за ци ји ба на ка и фи нан сиј ских ин сти ту ци ја. Не се бич-но је пру жао по моћ мла дим ка дро ви ма у ин фор ма тич кој де лат но сти ко ја се тек раз ви ја ла, и под сти цао њи хов лич ни и по слов ни раз вој.

Ба лаћ је био чо век ши ро ке кул ту ре, ве о ма обра зо ван, ело квен тан, об ја вио је ви ше књи га из еко ном ске сфе ре.

ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2011.

23

Све тла на Ђор ђе вић и Бо јан Ми лин-ко вић ду пли су по бед ни ци тур ни ра у сто ном те ни су ко ји је ор га ни зо вао Ен тел. По бе ди ли су у жен ској, од но сно му шкој

кон ку рен ци ји, да би успех кру ни са ли и у так ми че њу ме шо ви тих па ро ва. Тур-нир је одр жан по ло ви ном де цем бра, у спорт ској ха ли на Но вом Бе о гра ду, где Ен тел ина че има за ку пље не тер ми не за сто ни те нис, два пут не дељ но (утор-ком и че тврт ком). На тур ни ру су, осим так ми ча ра, уче ство ва ли, као пу бли ка и на ви ја чи, оста ли за по сле ни, ко ји су до шли да бо дре сво је фа во ри те.

Иде ја ор га ни за то ра тур ни ра би ла је да се што ви ше љу ди за ин те ре су је за ре кре а ци ју, да се ис так не ко ли ко је ко ри сна за одр жа ва ње кон ди ци је и ви тал но сти, али и по ка же ле по та ова квих не фор мал них дру же ња. Пре ма ре чи ма Пре дра га Сте ва но ви ћа Пе це, глав ног ор га ни за то ра, тур нир је био пун по го-дак. Оку пио је око 30 так ми ча ра, сви су при ка за ли за вид ну бор бе ност, по бед ни-ци ће на но во го ди шњем кок те лу до би ти сим бо лич не на гра де (то је из не на ђе ње), а “гу бит ни ци” су мо ти ви са ни да ви ше ве жба ју и при пре ме се за ре ванш - иду-ће го ди не.

НА СТО НО ТЕ НИ СКОМ ТУР НИ РУ

ПО БЕД НИ ЦИ СВЕ ТЛА НА ЂОР ЂЕ ВИЋ

И БО ЈАН МИ ЛИН КО ВИЋ

ПО СТА ВЉЕН НО ВИ ВЕБ САЈТ

АТРАК ТИВ НИ ЈИ, МО ДЕР НИ ЈИ, ДИ НА МИЧ НИ ЈИПо ло ви ном но вем бра по ста вљен је но ви веб сајт Енер го-

про јек та. На ње му се ра ди ло два ме се ца, ра дом је ко ор ди ни рао Алек сан дар По по вић, струч њак за ин фор ма ти ку у АД Хол динг, а уче сни ци су би ли мла ди ин же ње ри из Енер го да те Јо ван Јо ва-но вић и Ива на Ти мо ти је вић.

Но ви сајт ура ђен је нај са вре ме ни јим тех но ло ги ја ма, осве же-ног је ди зај на, атрак тив ни ји, мо дер ни ји у од но су на прет ход ни ко ји је, по оце на ма струч ња ка и ко ри сни ка, био до ста ста ти чан и пре оп те ре ћен оби љем де та ља.

На ди зај ну је ра ди ла Енер го да та ко ја је овла да ла тех но-ло ги ја ма за из ра ду веб сај то ва, па се мо же оче ки ва ти ње но евен ту ал но ан га жо ва ње на овим по сло ви ма у си сте му Енер-го про јект и ван ње га.

НО ВИ

ПРЕД СЕД НИК

СИНДИКАТА У

ОПРЕ МИ

Алек сан дар Ко ва че вић, дипломирани ин же њер технологије, но ви је пред сед ник син ди ка та у АД Опре ма. До са да шњи пред-сед ник Ми лан Ву јо ше вић ових да на од ла зи у пен зи ју. На из бо ри ма ко ји су одр жа ни по ло ви ном де цем бра Ко ва че вић је до био нај ви ше гла со ва, ме ђу пе то ро кан ди да та. За ње га је гла са ло 116 за по сле них, од 184, ко ли ко их је иза шло на гла са ње.

ПОКЛОНИ

ЗА 684

МАЛИШАНАПо тра ди ци ји, Енер го про јект је и

ове го ди не де ци сво јих рад ни ка по де лио но во го ди шње по клон па ке ти ће. По кло не, у вред но сти од 7.200 ди на ра до би ла су 684 ма ли ша на, ро ђе них од 2001. на о ва мо. Као што је уоби ча је но, за њих је и овог пу та ор га ни зо ва на при ред ба у хо те лу Ха јат. Одр жа на је 24. де цем бра. За ту при ли ку ан га жо ван је Пан те а тар, са од го ва ра ју ћом пред ста вом за де цу.

У ЧА СО ПИ СУ ТЕХ НИ КА - НА ШЕ ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВО

РАД НА ШИХ СТРУЧ ЊА КА

О ЕНЕР ГЕТ СКОЈ ЕФИ КА СНО СТИУ струч ном ча со пи су Са ве за гра ђе-

вин ских ин же ње ра и тех ни ча ра Ср би је, у бро ју 5 за ову го ди ну, об ја вљен је рад др Ми о дра га Ме са ро ви ћа из Ен те ла и ко а у-то ра Де ја на Ман ди ћа и мр Јо зе Ту ца ко ва, пен зи о не ра Енер го про јек та, о по тро шњи енер ги је у објек ти ма у Бе о гра ду.

У ра ду су опи сно, та бе лар но и гра фи-ко ни ма при ка за ни гра ђе вин ски обек ти на те ри то ри ји Бе о гра да, по тро шња енер ги је у згра да ма, про јек ци ја бу ду ће по тро шње, те про јек ци ја струк ту ре из во ра енер ги је за Бе о град до 2030. го ди не (елек трич не и то плот не енер ги је).

Б. Милинковић и С. Ђорђевић(у средини)