Crna Gora_Zakonik o Krivicnom Postupku_SL 71-03,7-04,47-06_mont

Zakonik o krivičnom postupku - Zakonik o krivičnom postupku

Zakonik o krivičnom postupku

Republike Crne Gore

Zakonik je objavljen u "Službenom listu RCG", br. 71/2003, 7/2004 i 47/2006.

DIO PRVI

OPŠTE ODREDBE

Glava I

OSNOVNA NAČELA

Predmet i cilj zakonikaČlan 1

Ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog djela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa Krivični zakonik i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Načelo zakonitostiČlan 2

(1) Krivičnu sankciju učiniocu krivičnog djela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku.

(2) Prije pravosnažne odluke suda, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik.

Republike Crne Gore - Zakonik o krivičnom postupku

Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reoČlan 3

(1) Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično djelo utvrdi pravosnažnom odlukom suda.

(2) Državni organi, mediji, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1 ovoga člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vrijeđaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i načelo sudske nezavisnosti.

(3) Sumnju o postojanju činjenice koja čini obilježje krivičnog djela ili od koje zavisi primjena neke odredbe krivičnog zakonodavstva sud rješava na način koji je povoljniji za okrivljenog.

Prava osumnjičenog, odnosno okrivljenogČlan 4

(1) Osumnjičeni već na prvom saslušanju mora biti obaviješten o krivičnom djelu za koje se tereti i osnovima sumnje protiv njega.

(2) Okrivljenom se mora omogućiti da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

(3) Osumnjičeni, odnosno okrivljeni nije dužan iznositi svoju odbranu niti odgovarati na postavljena pitanja.

Prava lica lišenog slobodeČlan 5

(1) Lice lišeno slobode mora biti odmah obaviješteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razumije, o razlozima lišenja slobode i istovremeno upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo da uzme branioca koga sam izabere i zahtijevati da se o lišenju slobode obavijeste njegovi najbliži.

(2) Lice koje je lišeno slobode, bez odluke suda, mora odmah biti sprovedeno nadležnom istražnom sudiji, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.

Zabrana ponovnog suđenja (Ne bis in idem)Član 6

Niko ne može biti ponovno suđen za krivično djelo za koje je pravosnažnom odlukom osuđen ili oslobođen optužbe, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.

Jezik i pismoČlan 7

(1) U krivičnom postupku u službenoj upotrebi je jezik koji je Ustavom propisan kao službeni jezik u Crnoj Gori, a ravnopravno je ćirilično i latinično pismo.

(2) U sudovima na čijim područjima većinu ili značajan dio stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi u krivičnom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.


Član 8

(1) Krivični postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.

(2) Stranke, svjedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbijediće se usmeno prevođenje onoga što ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.

(3) O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2 ovog člana, koje se može odreći tog prava, ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabilježiti da je data pouka i izjava učesnika.

(4) Prevođenje se povjerava tumaču.

Član 9

(1) Tužbe, žalbe i drugi podnesci upućuju se sudu na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.

(2) Strani državljanin lišen slobode može upućivati sudu podneske na svom jeziku.

Član 10

(1) Pozive, odluke i druga pismena upućuje sud na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.

(2) Ako je u sudu u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud će na tome jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te nacionalne manjine, a u postupku su se služila tim jezikom. Ta lica mogu zahtijevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak.

(3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdržavanju kazne ili na izvršenju mjere bezbjednosti u zdravstvenoj ustanovi dostaviće se i prevod pismena iz stava 1 ovoga člana na jeziku kojim se služi u postupku.

Međusobno saobraćanje sudova na jeziku koji je u službenoj upotrebi u suduČlan 11

Sudovi saobraćaju međusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomoć na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upućuje se sudu u kome taj jezik nije u službenoj upotrebi, priložiće se prevod na jeziku koji je u službenoj upotrebi.

Zabrana primjene nasilja i iznuđivanja priznanjaČlan 12

(1) Zabranjeno je i kažnjivo nasilje nad licem lišenim slobode i licem kojem je sloboda ograničena, kao i iznuđivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje učestvuje u postupku.

(2) Na priznanju ili kakvoj drugoj izjavi pribavljenoj iznuđivanjem, torturom ili nečovječnim postupanjem ne može se zasnovati sudska odluka.

Pravo na odbranuČlan 13

(1) Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata.


(2) Okrivljeni ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac.

(3) Prije prvog saslušanja, okrivljeni će se poučiti o pravu da uzme branioca, da se sa braniocem dogovori o načinu odbrane i da branilac može da prisustvuje njegovom saslušanju. On će biti upozoren da sve što izjavi može biti upotrijebljeno protiv njega kao dokaz.

(4) Ako okrivljeni sam ne uzme branica, sud će postaviti okrivljenom branioca, kad je to određeno ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom se mora osigurati dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane.

(6) Osumnjičeni ima pravo na branioca u skladu sa ovim zakonikom.

Pravo na naknadu štete i rehabilitacijuČlan 14

Lice koje je bez osnova osuđeno za krivično djelo ili je bez osnova lišeno slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu štete od države, kao i druga prava utvrđena zakonom.

Pouka o pravima okrivljenog ili drugoga lica koje učestvuje u postupku

Član 15

Osumnjičenog, odnosno okrivljenog ili drugo lice koje učestvuje u postupku, a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku ili da zbog toga ne koristi svoja prava, sud i državni organi koji učestvuju u postupku će poučiti o pravima koja mu po ovom zakoniku pripadaju i o posledicama propuštanja radnje.

Pravo na suđenje bez odlaganjaČlan 16

(1) Okrivljeni ima pravo da, u najkraćem roku, bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja.

(2) Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.

(3) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vrijeme.

Načelo istineČlan 17

(1) Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

(2) Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.


Slobodna ocjena dokaza i pravno nevaljani dokaziČlan 18

(1) Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

(2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, Ustava ili međunarodnog prava.

Načelo optužbeČlan 19

(1) Krivični postupak pokreće se po zahtjevu ovlašćenog tužioca.

(2) Za krivična djela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je državni tužilac, a za krivična djela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac.

(3) Ako državni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje ili nastavljanje krivičnog postupka, na njegovo mjesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Načelo legaliteta krivičnog gonjenjaČlan 20

Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, državni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Suđenje u vijećuČlan 21

(1) U krivičnom postupku sudovi sude u vijeću.

(2) U prvostepenim sudovima sudi sudija pojedinac kada je to predviđeno ovim zakonikom.

Posljedice pokretanja postupkaČlan 22

Kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posljedicu ograničenje određenih prava, ove posljedice, ako zakonom nije drukčije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična djela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine - od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravosnažna.


Glava II

NADLEŽNOST SUDOVA

1. STVARNA NADLEŽNOST I SASTAV SUDA

Stvarna nadležnostČlan 23

Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom.

Sastav sudaČlan 24

(1) Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, u prvom stepenu sudovi sude u vijeću sastavljenom od dvojice sudija i trojice sudija - porotnika za krivična djela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u vijeću sastavljenom od jednog sudije i dvojice sudija - porotnika - za krivična djela za koja je propisana blaža kazna. Kad se primjenjuju posebne odredbe o skraćenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

(2) Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, u drugom stepenu sudovi sude u vijeću sastavljenom od pet sudija za krivična djela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u vijeću sastavljenom od trojice sudija - za krivična djela za koja je propisana blaža kazna. Kad sudi u drugom stepenu na pretresu vijeće je sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija porotnika.

(3) U trećem stepenu sudovi sude u vijeću sastavljenom od pet sudija.

(4) Radnje u istrazi sprovodi istražni sudija prvostepenog suda.

(5) Predsjednik suda i predsjednik vijeća odlučuju u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku.

(6) Prvostepeni sudovi, u vijeću sastavljenom od trojice sudija, odlučuju o žalbama protiv rješenja istražnog sudije i drugih rješenja kad je to određeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presudu po zahtjevu kojim se traži izvršenje krivične presude inostranog suda i stavljaju predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili drugom zakonu.

(7) Sud odlučuje o zahtjevu za vanredno ublažavanje kazne u vijeću sastavljenom od pet sudija, ako se radi o krivičnom djelu za koje je u Krivičnom zakoniku propisana kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u vijeću sastavljenom od trojice sudija, ako se radi o krivičnom djelu za koje je propisana blaža kazna i kada odlučuje o zahtjevu za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude.

(8) Sud odlučuje o zahtjevu za zaštitu zakonitosti u vijeću sastavljenom od pet sudija.

(9) Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, sudovi višeg stepena odlučuju u vijeću sastavljenom od trojice sudija i u slučajevima koji nijesu predviđeni u prethodnim stavovima ovog člana.


2. MJESNA NADLEŽNOST

Član 25

(1) Mjesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično djelo izvršeno ili pokušano.

(2) Privatna tužba može se podnijeti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.

(3) Ako je krivično djelo izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih područja ili je neizvjesno na kom je području izvršeno ili pokušano, nadležan je onaj od tih sudova koji je po zahtjevu ovlašćenog tužioca prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet - sud kojem je prvo podnesen zahtjev za pokretanje postupka.

Mjesna nadležnost suda kada je djelo učinjeno na domaćem brodu ili vazduhoplovuČlan 26

Ako je krivično djelo učinjeno na domaćem broju ili domaćem vazduhoplovu, dok se nalazi u domaćem pristaništu, nadležan je sud na čijem području se nalazi to pristanište. U ostalim slučajevima, kad je krivično djelo učinjeno na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu, nadležan je sud na čijem se području nalazi matična luka broda, odnosno vazduhoplova ili domaće pristanište u kojem se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.

Mjesna nadležnost za djelo učinjeno putem medijaČlan 27

(1) Ako je krivično djelo učinjeno putem štampe, nadležan je sud na čijem je području spis štampan. Ako to mjesto nije poznato ili je spis štampan u inostranstvu, nadležan je sud na čijem se području rastura štampani spis.

(2) Ako po zakonu odgovara sastavljač spisa, nadležan je i sud u kome sastavljač ima prebivalište ili sud mjesta gdje se desio događaj na koji se odnosi spis.

(3) Odredbe st. 1 i 2 ovog člana shodno će se primijeniti i u slučaju ako je spis ili izjava objavljena preko radija, televizije ili drugih sredstava javnog informisanja.

Mjesna nadležnost kada nije poznato mjesto izvršenja krivičnog djelaČlan 28

(1) Ako nije poznato mjesto izvršenja krivičnog djela ili ako je to mjesto van teritorije Republike Crne Gore, nadležan je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.

(2) Ako je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište već započeo postupak, ostaje nadležan i ako se saznalo za mjesto izvršenja krivičnog djela.

(3) Ako nije poznato mjesto izvršenja krivičnog djela ni prebivalište ili boravište okrivljenog ili su oba van teritorije Republike Crne Gore, nadležan je sud na čijem se području okrivljeni liši slobode ili se sam prijavi.


Mjesna nadležnost kada su krivična djela izvršena u Republici Crnoj Gori i izvan Republike Crne GoreČlan 29

(1) Ako je neko lice učinilo krivično djelo u Republici Crnoj Gori i u inostranstvu, nadležan je sud koji je nadležan za krivično djelo učinjeno u Republici Crnoj Gori.

(2) Ako je neko lice učinilo krivično djelo u Republici Crnoj Gori i Republici Srbiji, mjesna nadležnost će se utvrditi shodno članu 25 stav 3 ovoga zakonika.

Određena mjesna nadležnost (forum ordinatum)Član 30

Ako se po odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mjesno nadležan, Vrhovni sud Republike Crne Gore (u daljem tekstu: Vrhovni sud) odrediće jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti postupak.

3. SPAJANJE I RAZDVAJANJE POSTUPKA

Spajanje postupkaČlan 31

(1) Ako je isto lice okrivljeno za više krivičnih djela, pa je za neka od tih djela nadležan niži a za neka viši sud, nadležan je viši sud, a ako su nadležni sudovi iste vrste, nadležan je onaj sud koji je po zahtjevu ovlašćenog tužioca prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet nadležan je sud kome je prvo podnesen zahtjev za pokretanje postupka.

(2) Po odredbi stava 1 ovog člana određuje se nadležnost i u slučaju ako je oštećeni istovremeno učinio krivično djelo prema okrivljenom.

(3) Za saizvršioce je nadležan, po pravilu, sud koji je kao nadležan za jednog od njih prvi započeo postupak.

(4) Sud koji je nadležan za izvršioca krivičnog djela nadležan je, po pravilu, i za saučesnike, prikrivače, lica koja su pomogla učiniocu poslije izvršenog krivičnog djela, kao i za lica koja nijesu prijavila pripremanje krivičnog djela, izvršenje krivičnog djela ili učinioca.

(5) U svim slučajevima iz st. 1 do 4 ovog člana sprovešće se, po pravilu, jedinstveni postupak i donijeti jedinstvena presuda.

(6) Sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedinstvena presuda i u slučaju kad je više lica okrivljeno za više krivičnih djela, ali samo ako između izvršenih krivičnih djela postoji međusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od ovih krivičnih djela nadležan viši sud, a za neka niži sud, jedinstveni postupak može se sprovesti samo pred višim sudom.

(7) Sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedinstvena presuda ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za više krivičnih djela ili protiv više lica za isto krivično djelo.

(8) O spajanju postupka odlučuje sud koji je nadležan za sprovođenje jedinstvenog postupka. Protiv rješenja kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje postupka nije dozvoljena žalba.


Razdvajanje postupkaČlan 32

(1) Na predlog stranaka, oštećenog ili po službenoj dužnosti, sud koji je nadležan po članu 31 ovoga zakonika može, iz važnih razloga ili iz razloga cjelishodnosti, do završetka glavnog pretresa, odlučiti da se postupak za pojedina krivična djela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovrši ili preda drugom nadležnom sudu.

(2) Protiv rješenja kojim je određeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za razdvajanje postupka nije dozvoljena žalba.

4. PRENOŠENJE MJESNE NADLEŽNOSTI

Delegacija nadležnostiČlan 33

(1) Kad je nadležni sud, iz pravnih ili stvarnih razloga, spriječen da postupa dužan je da o tome izvijesti neposredno viši sud, koji će odrediti drugi stvarno nadležni sud na svom području.

(2) Protiv rješenja iz stava 1 ovog člana nije dozvoljena žalba.

Prenošenje nadležnosti iz razloga cjelishodnostiČlan 34

(1) Sud određen zakonom može za vođenje postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud na svom području, ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.

(2) Rješenje u smislu stava 1 ovog člana sud može donijeti na predlog istražnog sudije, sudije pojedinca ili predsjednika vijeća ili na predlog nadležnog državnog tužioca.

5. OCJENA I SUKOB NADLEŽNOSTI

Opšte odredbeČlan 35

(1) Sud je dužan da pazi na svoju stvarnu i mjesnu nadležnost i čim primijeti da nije nadležan oglasiće se nenadležnim i po pravosnažnosti rješenja uputiće predmet nadležnom sudu.

(2) Ako poslije otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće dostaviti predmet tom sudu nego će sam sprovesti postupak i donijeti odluku.

(3) Pošto optužnica stane na pravnu snagu, sud se ne može oglasiti mjesno nenadležnim niti stranke mogu isticati prigovor mjesne nenadležnosti.

(4) Nenadležan sud je dužan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.


Pokretanje postupka za rješavanje sukoba nadležnostiČlan 36

(1) Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenuće postupak za rješavanje sukoba nadležnosti.

(2) Kad je povodom žalbe protiv odluke prvostepenog suda kojom se ovaj oglasio nenadležnim odluku donio drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pitanju nenadležnosti i sud kojem je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud nadležan za rješavanje sukoba nadležnosti između tih sudova.

Sud nadležan za rješavanje sukoba nadležnostiČlan 37

(1) Sukob nadležnosti između sudova rješava zajednički neposredno viši sud.

(2) Prije nego što donese rješenje povodom sukoba nadležnosti, sud će zatražiti mišljenje državnog tužioca koji je nadležan da postupa pred tim sudom, kad se krivični postupak vodi po zahtjevu državnog tužioca.

(3) Protiv rješenja donesenog povodom sukoba nadležnosti žalba nije dozvoljena.

(4) Prilikom odlučivanja o sukobu nadležnosti, sud može istovremeno, po službenoj dužnosti, donijeti odluku o prenošenju mjesne nadležnosti, ako su ispunjeni uslovi iz člana 34 ovog zakonika.

(5) Dok se ne riješi sukob nadležnosti između sudova, svaki od njih je dužan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Glava III

IZUZEĆE

Razlozi za izuzećeČlan 38

Sudija ili sudija-porotnik ne može vršiti sudijsku dužnost, ako:

1) je oštećen krivičnim djelom;

2) mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili sa njim živi u vanbračnoj zajednici ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kojeg stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3) je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;

4) je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svjedok ili kao vještak;

5) je u istom predmetu učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili ako je u istom sudu učestvovao u donošenju odluke koja se pobija žalbom;

6) postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.


Postupak za izuzećeČlan 39

(1) Sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 38 tač. 1 do 5 ovog zakonika, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavijesti predsjednika suda koji će, na propisan način, dodijeliti predmet drugom sudiji. Ako se radi o izuzeću predsjednika suda, njega će za taj slučaj zamijeniti sudija toga suda najstariji po stažu u sudu, a ako to nije moguće, zamjenika će odrediti predsjednik neposredno višeg suda.

(2) Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće (član 38 tačka 6), obavijestiće o tome predsjednika suda.

Izuzeće po zahtjevu stranke i oštećenogČlan 40

(1) Izuzeće mogu tražiti stranke, branilac i oštećeni.

(2) Zahtjev za izuzeće sudije ili sudije-porotnika stranke, branilac i oštećeni mogu podnijeti do početka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzeća saznale docnije, zahtjev podnose odmah po saznanju.

(3) Zahtjev za izuzeće sudije višeg suda, stranke, branilac i oštećeni mogu podnijeti u žalbi ili u odgovoru na žalbu.

(4) Stranke, branilac i oštećeni mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa, odnosno sudije višeg suda.

(5) Stranke, branilac i oštećeni dužni su da u zahtjevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće. U zahtjevu se ne mogu navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtjevu za izuzeće koji je odbijen.

Odlučivanje o zahtjevu za izuzećeČlan 41

(1) O zahtjevu za izuzeće iz člana 40 ovog zakonika odlučuje predsjednik suda.

(2) Ako se traži izuzeće samo predsjednika suda ili predsjednika suda i sudije ili sudije - porotnika, odluku o izuzeću donosi predsjednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsjednika Vrhovnog suda, odluku o izuzeću donosi opšta sjednica tog suda.

(3) Prije donošenja rješenja o izuzeću pribaviće se izjava sudije, sudije - porotnika, odnosno predsjednika suda, a po potrebi, sprovešće se i drugi izviđaji.

(4) Protiv rješenja kojim se usvaja zahtjev za izuzeće nije dozvoljena žalba. Rješenje kojim se zahtjev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rješenje doneseno poslije podignute optužnice, onda samo žalbom na presudu.

(5) Ako je zahtjev za izuzeće podnesen protivno odredbama člana 40 st. 4 i 5 ovog zakonika, zahtjev će se odbaciti u cjelini, odnosno djelimično. Protiv rješenja kojim se zahtjev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rješenje kojim se zahtjev odbacuje donosi predsjednik suda, a na glavnom pretresu - vijeće. U donošenju tog rješenja na glavnom pretresu može učestvovati sudija čije se izuzeće traži.


Obaveza sudije ili sudije porotnika kad je podnešen zahtjevČlan 42

Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je podnijet zahtjev za izuzeće dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeću iz člana 38 tačka 6 ovoga zakonika može, do donošenja rješenja o zahtjevu, preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Izuzeće državnog tužioca i drugih učesnika u postupkuČlan 43

(1) Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno se primjenjuju i na državne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da državnog tužioca zastupaju u postupku, zapisničare, tumače i stručna lica, kao i na vještake, ako za njih nije što drugo određeno (član 119).

(2) Državni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju u krivičnom postupku. O izuzeću državnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac. O izuzeću državnog tužioca Republike Crne Gore odlučuje se na osnovu odgovarajućeg zakona.

(3) O izuzeću zapisničara, tumača, stručnog lica i vještaka odlučuje vijeće, predsjednik vijeća ili sudija.

(4) Kad ovlašćeni policijski službenici preduzimaju istražne radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeću odlučuje istražni sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudjeluje zapisničar, o njegovom izuzeću odlučuje službeno lice koje preduzima radnju.

Glava IV

DRŽAVNI TUŽILAC

Prava i dužnostiČlan 44

(1) Osnovno pravo i osnovna dužnost državnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih djela.

(2) Za krivična djela za koja se goni po službenoj dužnosti državni tužilac je nadležan:

1) da rukovodi pretkrivičnim postupkom;

2) da zahtijeva sprovođenje istrage i usmjerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom;

3) da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom;

4) da izjavljuje žalbe protiv nepravosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lijekove protiv pravosnažnih sudskih odluka;

5) da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom.

(3) Radi vršenja ovlašćenja iz stava 2 tačka 1 ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da prije svake preduzete radnje, osim u slučaju hitnosti, obavijeste nadležnog državnog tužioca. Organi policije i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih djela dužni su da postupe po svakom zahtjevu nadležnog državnog tužioca.

(4) Ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtjevu državnog tužioca iz stava 3 ovog člana, državni tužilac će obavijestiti starješinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavijestiti nadležnog ministra ili vladu.


Stvarna nadležnostČlan 45

Stvarna nadležnost državnog tužioca u krivičnom postupku propisuje se Zakonom o državnom tužiocu.

Mjesna nadležnostČlan 46

Mjesna nadležnost državnog tužioca određuje se prema odredbama koje važe za nadležnost suda onog područja za koje je tužilac postavljen.

Radnje preduzete od strane nenadležnog tužiocaČlan 47

Kad postoji opasnost od odlaganja, radnje u postupku preduzeće i nenadležan državni tužilac, ali o tome mora odmah obavijestiti nadležnog državnog tužioca.

Preduzimanje radnjiČlan 48

Državni tužilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju.

Sukob nadležnostiČlan 49

Sukob nadležnosti između državnih tužilaca rješava zajednički neposredno viši državni tužilac.

Načelo promjenjivosti (mutabiliteta) Član 50

Državni tužilac može odustati od zahtjeva za gonjenje do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a pred višim sudom - u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.

Glava V

OŠTEĆENI I PRIVATNI TUŽILAC

Rok za podnošenje privatne tužbeČlan 51

(1) Za krivična djela za koja se goni po privatnoj tužbi, tužba se podnosi u roku od tri mjeseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično djelo i učinioca.


(2) Ako je podignuta privatna tužba zbog krivičnog djela uvrede, okrivljeni može, do završetka glavnog pretresa i poslije proteka roka iz stava 1 ovog člana, podići tužbu protiv tužioca koji mu je uvredu nanio istom prilikom (protivtužba). U ovakvom slučaju sud donosi jednu presudu.

Podnošenje privatne tužbeČlan 52

(1) Privatna tužba podnosi se nadležnom sudu.

(2) Kad je oštećeni podnio krivičnu prijavu, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom djelu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava će se smatrati blagovremenom privatnom tužbom ako je podnesena u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Član 53

(1) Za maloljetnike i lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti privatnu tužbu podnosi njihov zakonski zastupnik.

(2) Maloljetnik koji je navršio šesnaest godina može i sam podnijeti privatnu tužbu.

Sukcesija privatnog tužiocaČlan 54

Ako privatni tužilac umre u toku roka za podnošenje privatne tužbe ili u toku postupka njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici, djeca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre mogu, u roku od tri mjeseca poslije njegove smrti, podnijeti tužbu, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju.

Član 55

Ako je krivičnim djelom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po privatnoj tužbi bilo kog oštećenog.

Odustanak od privatne tužbe i posledice odustankaČlan 56

Privatni tužilac može svojom izjavom sudu pred kojim se vodi postupak odustati od privatne tužbe do završetka glavnog pretresa. U tom slučaju gubi pravo da ponovo podnese privatnu tužbu.

Pretpostavljeni odustanak od privatne tužbe i povraćaj u pređašnje stanjeČlan 57

(1) Ako privatni tužilac ne dođe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promjene adrese ili boravišta smatraće se da je odustao od tužbe, ako ovim zakonikom nije što drugo određeno (član 453).

(2) Predsjednik vijeća dozvoliće povraćaj u pređašnje stanje privatnom tužiocu koji, iz opravdanog razloga, nije mogao da dođe na glavni pretres ili da blagovremeno obavijesti sud o promjeni adrese ili boravišta, ako u roku od osam dana po prestanku smetnje podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje.


(3) Poslije proteka tri mjeseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

(4) Protiv rješenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.

(5) Rješenje o obustavi postupka doneseno u slučaju iz stava 1 ovog člana stupa na pravnu snagu kada isteknu rokovi iz st. 2 i 3 ovog člana, ako privatni tužilac u tim rokovima ne podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje ili kada rješenje kojim se molba odbija postane pravosnažno.

Pravo predlaganja dokazaČlan 58

(1) Oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da u toku istrage ukažu na sve činjenice i da predlažu dokaze koji su od važnosti za krivičnu stvar i njihove imovinskopravne zahtjeve.

(2) Na glavnom pretresu oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da predlažu dokaze, postavljaju pitanja optuženom, svjedocima i vještacima, da iznose primjedbe i objašnjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge.

(3) Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz. Oštećenom se može uskratiti razmatranje spisa dok ne bude saslušan kao svjedok.

(4) Oštećeni koji je žrtva seksualnog nasilja ima pravo da ga sasluša i postupak vodi sudija istog pola, ako to omogućava kadrovski sastav suda.

(5) Istražni sudija, sudija pojedinac i predsjednik vijeća upoznaće oštećenog i privatnog tužioca sa pravima navedenim u st. 1 do 3 ovog člana.

Oštećeni kao tužilac (supsidijarni tužilac)Član 59

(1) Kad državni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika dužan je da, u roku od osam dana, o tome obavijesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje dostavi mu rješenje o odbačaju krivične prijave, osim u slučajevima iz člana 244 stav 6 i člana 245 ovog zakonika. Ovako će postupiti i sud ako je donio rješenje o obustavi postupka usljed odustanka državnog tužioca od gonjenja.

(2) Oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje, u roku od osam dana od kada je primio obavještenje iz stava 1 ovog člana.

(3) Ako je državni tužilac odustao od optužnice, oštećeni može, preuzimajući gonjenje, ostati pri podignutoj optužnici ili podići novu.

(4) Oštećeni koji nije obaviješten da državni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja može svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom, u roku od tri mjeseca od dana kada je državni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kada je doneseno rješenje o obustavi postupka.

(5) Kad državni tužilac, odnosno sud obavještava oštećenog da može preduzeti gonjenje dostaviće mu i pouku koje radnje može preduzeti radi ostvarivanja ovog prava.

(6) Ako oštećeni kao tužilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku postupka, njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici, djeca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre mogu, u roku od tri mjeseca od dana njegove smrti, preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju.


(7) Rješenje o obustavi postupka zbog odustanka državnog tužioca od gonjenja stupa na pravnu snagu po isteku rokova iz st. 2, 4 i 6 ovog člana, ako oštećeni, odnosno lica iz stava 6 u propisanim rokovima nijesu preuzela gonjenje.

Preuzimanje gonjenja na glavnom pretresu i povraćaj u pređašnje stanjeČlan 60

(1) Kad državni tužilac odustane od optužnice na glavnom pretresu, oštećeni je dužan da se odmah izjasni da li hoće da produži gonjenje.

(2) Ako oštećeni nije prisutan na glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promjene adrese ili boravišta smatraće se da neće da nastavi gonjenje.

(3) Predsjednik vijeća prvostepenog suda dozvoliće povraćaj u pređašnje stanje oštećenom koji nije uredno pozvan ili je uredno pozvan, a iz opravdanih razloga nije mogao doći na glavni pretres na kome je donesena presuda kojom se optužba odbija zbog odustanka državnog tužioca od optužnice, ako oštećeni u roku od osam dana od prijema presude podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i ako u toj molbi izjavi da nastavlja gonjenje. U ovom slučaju zakazaće se ponovo glavni pretres i presudom donesenom na osnovu novog glavnog pretresa ukinuće se ranija presuda. Ako uredno pozvani oštećeni kao tužilac ne dođe na novi glavni pretres ili prije početka pretresa izjavi da odustaje od gonjenja, ranija presuda ostaje na snazi. Odredbe člana 57 st. 3 i 4 ovog zakonika primijeniće se i u ovom slučaju.

(4) Presuda kojom se optužba odbija, izrečena u slučaju iz stava 2 ovog člana, stiče pravosnažnost kad isteknu rokovi za podnošenje molbe za povraćaj u pređašnje stanje.

Gubitak prava na supsidijarnu optužbuČlan 61

(1) Ako oštećeni u zakonskom roku ne pokrene ili ne nastavi gonjenje ili ako oštećeni kao tužilac ne dođe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promjene adrese ili boravišta smatraće se da je odustao od gonjenja.

(2) U slučaju nedolaska oštećenog kao tužioca na glavni pretres na koji je bio uredno pozvan primijeniće se odredbe člana 57 st. 2, 3, 4 i 5 ovog zakonika.

Prava oštećenog kao tužiocaČlan 62

(1) Oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima državni tužilac, osim onih koja pripadaju državnom tužiocu kao državnom organu.

(2) U postupku koji se vodi po zahtjevu oštećenog kao tužioca državni tužilac ima pravo da do završetka glavnog pretresa preuzme gonjenje i zastupanje optužbe.

Zakonski zastupnik oštećenog koji nema poslovnu sposobnostČlan 63

(1) Ako je oštećeni maloljetnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlašćen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlašćen oštećeni.


(2) Oštećeni koji je navršio šesnaest godina ovlašćen je da sam daje izjave i preduzima radnje u postupku.

Ostvarivanje prava preko punomoćnikaČlan 64

(1) Privatni tužilac, oštećeni i oštećeni kao tužilac, kao i njihovi zakonski zastupnici mogu svoja prava u postupku vršiti i preko punomoćnika.

(2) Sud je dužan da lica iz stava 1 ovog člana pouči o pravu na punomoćnika.

(3) Oštećenom kao tužiocu, kad se postupak vodi po njegovom zahtjevu za krivično djelo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegovo traženje, postaviti punomoćnik, ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja. O zahtjevu odlučuje istražni sudija, odnosno predsjednik vijeća, a punomoćnika postavlja predsjednik suda iz reda advokata.

Dužnost obavještavanja suda o promjeni adrese ili boravištaČlan 65

Privatni tužilac, oštećeni kao tužilac i oštećeni, kao i njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici dužni su da o svakoj promjeni adrese ili boravišta obavijeste sud, sa čime će ih sud upoznati i upozoriti na posljedice propuštanja predviđene ovim zakonikom.

Glava VI

BRANILAC

Pravo na braniocaČlan 66

(1) Okrivljeni može imati branioca u toku cijelog krivičnog postupka, a prije toga kad je to ovim zakonikom propisano.

(2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj zajednici.

(3) Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zamijeniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično djelo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim sudom branilac može biti samo advokat.

(4) Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.

Broj branilacaČlan 67

(1) Više okrivljenih mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.


(2) Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše tri branioca, a smatra se da je odbrana obezbijeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Ko ne može biti branilacČlan 68

(1) Branilac ne može biti saokrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena.

(2) Branilac ne može biti ni lice koje je kao svjedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku oslobođeno dužnosti svjedočenja i izjavilo da neće svjedočiti.

(3) Branilac ne može biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili državni tužilac ili je preduzimalo radnje u pretkrivičnom postupku.

Kada okrivljeni mora imati braniocaČlan 69

(1) Ako je okrivljeni nijem, gluv ili nesposoban da se sam uspješno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog djela za koje se može izreći najduža zatvorska kazna, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

(2) Poslije podignute optužnice zbog krivičnog djela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina, okrivljeni mora imati branioca u vrijeme dostavljanja optužnice.

(3) Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru.

(4) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 312) mora imati branioca čim sud donese rješenje o suđenju u odsustvu.

(5) Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsjednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravosnažnosti presude, a ako je izrečena najduža zatvorska kazna i za postupak po vanrednim pravnim lijekovima. Kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavi branilac poslije podignute optužnice, obavijestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice. Ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsjednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti.

(6) Za branioca će se postaviti advokat, po redosljedu sa spiska koji predsjedniku prvostepenog suda dostavlja Advokatska komora Crne Gore (u daljem tekstu: Advokatska komora).

Postavljanje branioca zbog slabog imovnog stanjaČlan 70

(1) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično djelo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima, ako to zahtijevaju interesi pravičnosti, okrivljenom se, na njegov zahtjev, može postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane.

(2) O zahtjevu odlučuje istražni sudija, predsjednik vijeća, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsjednik suda. U pogledu određivanja branioca primijeniće se odredba člana 69 stav 6 ovog zakonika.


Razrješenje postavljenog braniocaČlan 71

(1) Umjesto postavljenog branioca (čl. 69 i 70), okrivljeni može sam uzeti drugog branioca. U tom slučaju razriješiće se postavljeni branilac.

(2) Branilac postavljen po odredbi člana 69 stav 3 ovog zakonika biće razriješen nakon pravosnažnosti rješenja o ukidanju pritvora.

(3) Postavljeni branilac može samo iz opravdanih razloga tražiti da bude razriješen.

(4) O razrješenju branioca u slučaju iz st. 1 i 2 ovog člana odlučuje prije glavnog pretresa istražni sudija, sudija pojedinac, odnosno predsjednik vijeća na glavnom pretresu vijeće, a u žalbenom postupku predsjednik prvostepenog vijeća, odnosno vijeće nadležno za odlučivanje u postupku po žalbi. Protiv ovog rješenja nije dozvoljena žalba.

(5) Predsjednik suda može razriješiti postavljenog branioca koji neuredno izvršava dužnost. Umjesto razriješenog branioca, predsjednik suda će postaviti drugog branioca. O razrješenju branioca obavijestiće se Advokatska komora.

Pravo branioca da pregleda spise i razgleda predmeteČlan 72

(1) Poslije donošenja rješenja o sprovođenju istrage ili poslije neposrednog podizanja optužnice (član 252), a i prije toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz.

(2) Neposredno prije prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima pravo da mu se predoči sadržina zahtjeva za sprovođenje istrage, odnosno sadržina krivične prijave, ako zahtjev nije podnesen.

Komunikacija okrivljenog koji je u pritvoru i braniocaČlan 73

(1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se može s njim dopisivati i razgovarati.

(2) Branilac ima pravo na povjerljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i prije nego što je osumnjičeni saslušan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora prije prvog saslušanja i tokom istrage dopuštena je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem

(3) Izuzetno, istražni sudija može narediti da se pisma koja okrivljeni iz pritvora upućuje braniocu ili ih branilac upućuje pritvorenom okrivljenom predaju tek pošto ih on prethodno pregleda, ako ima razumnog osnova za vjerovanje da se ona koriste za pokušaj organizacije bjekstva, uticanja na svjedoke, zastrašivanje svjedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadržavanju i pregledanju pisama istražni sudija sačiniće zabilješku. Iz istih razloga istražni sudija može odrediti da službeno lice prisustvuje razgovoru okrivljenog i branioca.

(4) Kad se završi istraga ili kad se optužnica, odnosno optužni predlog podigne bez sprovođenja istrage, okrivljenom se ne može zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem.


Preduzimanje radnji od strane braniocaČlan 74

(1) Branilac je ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

(2) Prava i dužnosti braniocu prestaju kad mu okrivljeni opozove punomoćje, kad bude razriješen i protekom roka od 15 dana od dana otkazivanja punomoćja.

Glava VII

RADNJE DOKAZIVANJA

1. PRETRESANJE STANA, STVARI I LICA

Pretresanje stana, ostalih prostorija, pokretnih stvari i licaČlan 75

(1) Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica i njihovih pokretnih stvari izvan stana može se preduzeti ako je vjerovatno da će se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da će se pronaći tragovi krivičnog djela ili predmeti važni za krivični postupak.

(2) Pretresanje pokretnih stvari, u smislu stava 1 ovog člana, obuhvata i pretresanje elektronskog računara i sličnih uređaja za automatsku obradu podataka koji su sa elektronskim računarom povezani. Na zahtjev suda, lice koje se koristi računarom dužno je omogućiti pristup računaru i medijima na kojima su pohranjeni podaci koji se odnose na predmet pretresanja (diskete, trake i slično), te pružiti potrebna obavještenja za upotrebu računara. Lice koje to odbije iako za to ne postoje razlozi iz člana 99 ovog zakonika može biti kažnjeno po odredbi člana 81 stav 2 ovog zakonika.

(3) Pretresanje lica može se preduzeti kad je vjerovatno da će se pretresanjem pronaći tragovi i predmeti važni za krivični postupak.

Pretresanje po naredbi sudaČlan 76

(1) Pretresanje naređuje sud, pisano obrazloženom naredbom.

(2) Naredba o pretresanju predaje se prije početka pretresanja licu kod koga će se ili na kome će se pretresanje izvršiti. Prije pretresanja pozvaće se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosno predmete koji se traže. To lice će se poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresu. Ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu zahtijeva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresa će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za dva sata.

(3) Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se očekuje oružani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako je pretresanje nužno izvršiti iznenadno ili ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog djela ili predmeta važnih za krivični postupak ili ako se pretresanje ima izvršiti u javnim prostorijama.

(4) Pretres se vrši danju od 6 sati do 21 sat. Pretresanje se može vršiti i noću, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili ako je to zbog opasnosti od odlaganja izričito naredio sud ili ako postoje razlozi iz člana 79 stav 1 ovog zakonika.


Način pretresanjaČlan 77

(1) Držalac stana i drugih prostorija pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukućana ili susjeda.

(2) Zaključane prostorije, namještaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbjegavaće se nepotrebno oštećenje.

(3) Pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoljetna građanina kao svjedoci. Pretresanje lica vrši lice istog pola, a za svjedoka se uzima lice istog pola. Svjedoci će se prije početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da prije potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore, ako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna, osim ako postoje razlozi iz člana 79 stav 4.

(4) Kada se pretresaju prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica pozvaće se njihov starješina da prisustvuje pretresanju.

(5) Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovešće se po odobrenju nadležnog vojnog starješine i uz prisustvo lica koje on odredi.

(6) Ako se pretresanje mora preduzeti na brodu ili vazduhoplovu, naredba o pretresu će se predati zapovjedniku broda, odnosno vazduhoplova. Zapovjednik broda, odnosno vazduhoplova ili lice koje on odredi prisustvuje pretresu.

(7) Pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz poštovanje ljudskog dostojanstva i prava na intimnost, bez nepotrebnog remećenja kućnog reda i uznemirenja građana.

(8) O svakom pretresanju stana ili lica sastaviće se zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica čije je prisustvo obavezno. Prilikom pretresanja oduzeće se privremeno samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. U zapisnik će se unijeti i tačno naznačiti predmeti i isprave koji se oduzimaju, a to će se unijeti i u potvrdu koja će se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete.

Oduzimanje drugih predmeta po osnovu naredbe o pretresanjuČlan 78

(1) Ako se prilikom pretresanja stana ili lica nađu predmeti koji nemaju veze sa krivičnim djelom zbog koga je pretresanje naređeno, ali koji ukazuju na drugo krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti, oni će se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju će se odmah izdati potvrda. O tome će se odmah obavijestiti državni tužilac radi pokretanja krivičnog postupka. Ovi predmeti će se odmah vratiti, ako državni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti imali oduzeti.

(2) Ako se kod pretresanja elektronskog računara i sličnih uređaja za automatsku obradu podataka oduzmu određeni predmeti, oni će se odmah vratiti svojim korisnicima, ako nijesu potrebni za vođenje postupka. Lični podaci prikupljeni pretresanjem mogu se koristiti samo u svrhu vođenja krivičnog postupka i izbrisaće se čim ta svrha prestane.

Ulazak u tuđi stan bez naredbe i pretresanjeČlan 79

(1) Ovlašćeni policijski službenik može i bez naredbe suda ući u tuđi stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje, ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog ili drugog lica, ili radi lišenja slobode odbjeglog učinioca krivičnog djela za


koje se goni po službenoj dužnosti, a za koje djelo se može izreći kazna zatvora preko tri godine, ili radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrijednosti.

(2) Držalac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz stava 1 ovog člana izjavi prigovor. Ovlašćeni policijski službenik je dužan da držaoca stana obavijesti o ovome pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana.

(3) U slučajevima iz stava 1 ovoga člana neće se sastavljati zapisnik nego će se držaocu stana izdati potvrda, u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan, odnosno druge prostorije i primjedbe držaoca stana. Ako je u tuđim prostorijama izvršeno i pretresanje, postupiće se po odredbi člana 77 st. 3, 7 i 8 i člana 78 stav 1 ovog zakonika.

(4) Pretresanje se može sprovesti i bez prisustva svjedoka ako nije moguće da se odmah obezbijedi njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez prisustva svjedoka moraju se naznačiti u zapisniku.

(5) Ovlašćeni službenici policije mogu, bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svjedoka, sprovesti pretresanje lica prilikom izvršenja naredbe o prinudnom dovođenju ili prilikom lišenja slobode, ako postoji sumnja da lice posjeduje oružje ili oruđe za napad, ili ako postoji sumnja da će lice odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku.

(6) Ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično djelo koje se goni po službenoj dužnosti, ovlašćeni službenici policije mogu, bez naredbe suda i bez prisustva svjedoka, izvršiti pretres prevoznih sredstava, putnika i prtljaga

(7) Kad ovlašćeni službenici policije sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju dužni su da o tome odmah podnesu izvještaj istražnom sudiji, a ako se postupak još ne vodi - nadležnom državnom tužiocu.

Pravno nevaljani dokaziČlan 80

Ako je pretresanje obavljeno bez pismene naredbe (član 76 stav 1) ili bez lica koja moraju biti prisutna pretresanju (član 77 stav 3) ili suprotno članu 79 ovog zakonika, zapisnici o pretresanju i dokazi pribavljeni pretresanjem ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

2. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA

Oduzimanje predmeta po zahtjevu sudaČlan 81

(1) Predmeti koji se po Krivičnom zakoniku imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno će se oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbijediti njihovo čuvanje.

(2) Ko drži ovakve predmete dužan je da ih preda na zahtjev suda. Lice koje odbije da preda predmete može se kazniti novčanom kaznom do 1.000 �, a u slučaju daljeg odbijanja može se zatvoriti. Zatvor traje do predaje predmeta ili do završetka krivičnog postupka, a najduže dva mjeseca. Na isti način postupiće se prema službenom ili odgovornom licu u državnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu.

(3) Odredbe st. 1 i 2 ovog člana odnose se i na podatke pohranjene u uređajima za automatsku, odnosno elektronsku obradu podataka i medije u kojima su ti podaci pohranjeni, koji se na zahtjev suda moraju predati u čitljivom i razumljivom obliku. Sud i drugi organi pridržavaće se propisa o čuvanju tajnosti određenih podataka.

(4) Privremenom oduzimanju ne podliježu:


1) spisi i druge isprave državnih organa čije bi objavljivanje povrijedilo obavezu čuvanja službene, državne ili vojne tajne, dok nadležni organ ne odluči drukčije;

2) pisma okrivljenog braniocu ili licima iz člana 97 stav 1 tač. 1, 2 i 3 ovog zakonika, osim ako ih okrivljeni dobrovoljno preda;

3) zapisi, izvodi iz registra i slične isprave koje se nalaze kod lica iz člana 96 tačka 3 ovog zakonika, a koje su ona sačinila o činjenicama koje su saznali od okrivljenog u obavljanju svog zanimanja, a čijim objavljivanjem bi bila povrijeđena dužnost čuvanja profesionalne tajne.

(5) Zabrana iz stava 4 tačka 2 ovog člana ne primjenjuje se u odnosu na branioca ili lica koja su oslobođena obaveze svjedočenja prema članu 97 stav 1 ovog zakonika, ako postoji osnovana sumnja da su pomagali okrivljenom u izvršenju krivičnog djela ili su mu pružili pomoć poslije izvršenog krivičnog djela ili su postupili kao prikrivači.

(6) O žalbi protiv rješenja kojim je izrečena novčana kazna ili zatvor odlučuje vijeće (član 24 stav 6). Žalba protiv rješenja o zatvoru ne zadržava izvršenje.

(7) Ovlašćeni službenici policije mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1 ovog člana kad postupaju po čl. 230 i 246 ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda.

(8) Prilikom oduzimanja predmeta naznačiće se gdje su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbijediti utvrđivanje njihove istovjetnosti. Za oduzete predmete izdaće se potvrda.

Uskraćivanje pokazivanja ili izdavanja spisaČlan 82

(1) Državni organi mogu uskratiti pokazivanje ili izdavanje svojih spisa i drugih isprava, ako smatraju da bi objavljivanje njihove sadržine bilo od štete za opšte interese. Ako je uskraćeno pokazivanje ili davanje spisa i drugih isprava, konačnu odluku donosi vijeće (član 24 stav 6).

(2) Preduzeća ili druga pravna lica mogu zahtijevati da se ne objave podaci koji se odnose na njihovo poslovanje. O zahtjevu odlučuje vijeće (član 24 stav 6).

Popisivanje i pečaćenje spisaČlan 83

(1) Privremeno oduzeti spisi koji mogu da posluže kao dokaz biće popisani. Ako to nije mogućno, spisi će se staviti u omot i zapečatiti. Vlasnik spisa može na omot staviti i svoj pečat.

(2) Lice od koga su spisi oduzeti pozvaće se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, omot će se otvoriti, a spisi pregledati i popisati u njegovom odsustvu.

(3) Pri pregledanju spisa mora se voditi računa da njihov sadržaj ne saznaju neovlašćena lica.

Privremeno oduzimanje pisama, telegrama i drugih pošiljkiČlan 84

(1) Na predlog državnog tužioca ili po službenoj dužnosti istražni sudija može narediti da poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenos informacija zadrže i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge pošiljke koje su upućene okrivljenom ili koje on odašilje, ako postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom može očekivati da će ove pošiljke poslužiti kao dokaz u postupku.

(2) Pošiljke otvara istražni sudija u prisustvu dva svjedoka. Pri otvaranju će se paziti da se ne povrijede pečati, a omoti i adrese će se sačuvati. O otvaranju će se sastaviti zapisnik.


(3) Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadržaj pošiljke može se saopštiti u cjelini ili djelimično okrivljenom, odnosno licu kome je upućena, a može mu se pošiljka i predati. Ako je okrivljeni odsutan, pošiljka će se vratiti pošiljaocu, ako se to ne protivi interesima postupka.

Vraćanje privremeno oduzetih predmetaČlan 85

Predmeti koji su u toku pretkrivičnog i krivičnog postupka privremeno oduzeti vratiće se vlasniku, odnosno držaocu, ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (član 537). Predmeti će se vratiti vlasniku, odnosno držaocu i prije okončanja krivičnog postupka, ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje.

3. POSTUPANJE PO SUMNJIVIM STVARIMA

Oglašavanje sumnjivih stvariČlan 86

(1) Ako se kod osumnjičenog ili okrivljenog nađe tuđa stvar a ne zna se čija je, organ koji vodi postupak opisaće tu stvar i opis objaviti u dnevnom listu. U oglasu će se pozvati vlasnik da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz napomenu da će se inače stvar prodati. Novac dobijen prodajom unosi se u pravosudni budžet.

(2) Ako je stvar podložna kvaru ili je njeno čuvanje vezano sa znatnim troškovima, ona će se prodati po odredbama koje važe za izvršni postupak, a novac predati na čuvanje u sudski depozit.

(3) Po odredbi stava 2 ovog člana postupiće se i kad stvar pripada odbjeglom ili nepoznatom učiniocu krivičnog djela.

Odlučivanje o sumnjivim stvarimaČlan 87

(1) Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, donijeće se rješenje da stvar postaje državna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budžet.

(2) Vlasnik stvari ima pravo da u parnici traži povraćaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarijevanje ovog prava počinje da teče od dana objavljivanja oglasa.

4. SASLUŠANJE OKRIVLJENOG

Pouka o pravima i način saslušanja okrivljenogČlan 88

(1) Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, matični broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, djevojačko porodično ime majke, gdje je rođen, gdje stanuje, dan, mjesec i godinu rođenja, čiji je državljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, da li je, gdje i kad služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog podoficira, oficira ili vojnog službenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja,


da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad je izrečenu kaznu izdržao, da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično djelo, a ako je maloljetan, ko mu je zakonski zastupnik.

(2) Okrivljeni će se poučiti da je dužan da se odazove pozivu i da odmah saopšti svaku promjenu adrese ili namjeru da promijeni boravište, a upozoriće se i na posljedice ako po tome ne postupi. Zatim će se okrivljenom saopštiti prava iz člana 13 stav 3 ovog zakonika, zašto se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa će se pozvati da, ako to želi, iznese svoju odbranu.

(3) Okrivljeni se saslušava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri saslušanju koristi svojim zabilješkama.

(4) Prilikom saslušanja treba okrivljenom omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese činjenice koje mu služe za odbranu.

(5) Kad okrivljeni završi svoj iskaz, postaviće mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrječnosti i nejasnoće u njegovom izlaganju.

(6) Okrivljeni se ne može dogovarati sa braniocem o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu postavljena.

(7) Okrivljeni se saslušava sa pristojnošću i uz puno poštovanje njegove ličnosti.

(8) Prema okrivljenom ne smiju se upotrijebiti sila, prijetnja, obmana, obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva (član 134 stav 4) da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrijebiti kao dokaz.

(9) Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca, ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obaviješten o saslušanju (član 259), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbijedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kad je poučen o ovom pravu (član 13 stav 3), osim u slučaju obavezne odbrane.

(10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8 i 9 ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2 ovog člana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9 ovog člana o prisustvovanju branioca nijesu ubilježene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Način saslušanjaČlan 89

(1) Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovijetno i određeno, tako da ih može potpuno razumjeti. U saslušanju se ne smije polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao nešto što nije priznao, niti se smiju postavljati pitanja u kojima je već sadržano kako na njih treba odgovarati.

(2) Ako se docniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naročito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, sud će ga pozvati da iznese razloge zašto je dao različite iskaze, odnosno zašto je opozvao priznanje.

SuočenjeČlan 90

(1) Okrivljeni može biti suočen sa svjedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.

(2) Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtijevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su iskazali. Tok suočenja i izjave pri kojima su suočeni konačno ostali sud će unijeti u zapisnik.

(3) Radnja suočenja se može audio ili audiovizuelno snimati, u kom slučaju će se sačiniti prepis audio zapisa


Prepoznavanje predmetaČlan 91

Predmeti koji su u vezi sa krivičnim djelom ili koji služe kao dokaz pokazaće se okrivljenom radi prepoznavanja, pošto ih prethodno opiše. Ako se ovi predmeti ne mogu donijeti, okrivljeni se može odvesti na mjesto gdje se oni nalaze.

Unošenje iskaza okrivljenog u zapisnikČlan 92

(1) Iskaz okrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovijedanja, a postavljena pitanja i odgovori na njih unijeće se u zapisnik samo kad se odnose na krivičnu stvar.

(2) Okrivljenom se može dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik.

Priznanje okrivljenog i dalje prikupljanje dokazaČlan 93

Kada okrivljeni priznaje izvršenje krivičnog djela, organ koji vodi postupak dužan je da i dalje prikuplja dokaze o krivičnom djelu samo ako je priznanje očigledno lažno, nepotpuno, protivrječno ili nejasno.

Saslušavanje okrivljenog preko tumačaČlan 94

(1) Saslušanje okrivljenog obaviće se preko tumača u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.

(2) Ako je okrivljeni gluv, postavljaće mu se pitanja pisano, a ako je nijem, pozvaće se da pisano odgovara. Ako se saslušanje ne može obaviti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumjeti.

(3) Ako tumač nije ranije zaklet, položiće zakletvu da će vjerno prenijeti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao.

(4) Odredbe ovog zakonika koje se odnose na vještake shodno se primjenjuju na tumače.

5. SVJEDOK

Lica koja mogu biti saslušana kao svjedokČlan 95

(1) Kao svjedoci pozivaju se lica za koja je vjerovatno da će moći da daju obavještenja o krivičnom djelu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.

(2) Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu se saslušati kao svjedoci.

(3) Svako lice koje se kao svjedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, dužno je i da svjedoči.


Lica koja ne mogu biti saslušana kao svjedokČlan 96

Ne može se saslušati kao svjedok:

1) lice koje bi svojim iskazom povrijedilo dužnost čuvanja državne, vojne ili službene tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti;

2) branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu povjerio;

3) lice koje bi svojim iskazom povrijedilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (vjerski ispovjednik, advokat, ljekar, babica i dr.), osim ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne.

Lica oslobođena od dužnosti svjedočenjaČlan 97

(1) Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, oslobođeni su od dužnosti svjedočenja:

1) bračni drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj zajednici;

2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno;

3) usvojenik i usvojilac okrivljenog.

(2) Sud koji vodi postupak dužan je da lica iz stava 1 ovog člana, prije njihovog saslušanja ili čim sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svjedočiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

(3) Maloljetno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da ne mora svjedočiti ne može se saslušati kao svjedok, osim ako to sam okrivljeni zahtijeva.

(4) Lice koje ima osnova da uskrati svjedočenje prema jednom od okrivljenih oslobođeno je od dužnosti svjedočenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz, prema prirodi stvari, ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.

Svjedočenja na kojima ne može biti zasnovana sudska odlukaČlan 98

Ako je kao svjedok saslušano lice koje se ne može saslušati kao svjedok (član 96) ili lice koje ne mora svjedočiti (član 97), a nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubilježeno u zapisnik, ili ako je saslušan maloljetnik koji ne može shvatiti značaj prava da ne mora svjedočiti, ili ako je iskaz svjedoka dobijen mučenjem ili drugim načinom zlostavljanja (član 134 stav 4), na takvom iskazu svjedoka ne može se zasnivati sudska odluka.

Uskraćivanje davanja odgovora na pojedina pitanjaČlan 99

Ako ovim zakonikom nije drukčije određeno, svjedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja kad je vjerovatno da bi time izložio sebe ili lica iz člana 97 stav 1 ovog zakonika teškoj sramoti ili krivičnom gonjenju, o čemu je sud dužan da ga upozna.


Pozivanje svjedokaČlan 100

(1) Pozivanje svjedoka vrši se dostavljanjem pisanog poziva, u kome će se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vrijeme i mjesto dolaska, krivični predmet po kome se poziva, naznačenje da se poziva kao svjedok i upozorenje o posljedicama neopravdanog izostanka (član 107).

(2) Pozivanje kao svjedoka maloljetnog lica koje nije navršilo šesnaest godina vrši se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti.

(3) Svjedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških tjelesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se saslušati u svom stanu. Ako to interesi postupka nalažu, ovi svjedoci se mogu saslušati putem tehničkih uređaja za prenos slike ili zvuka, tako da im stranke mogu postavljati pitanja iako nijesu prisutne u prostoriji gdje se svjedok nalazi. Za potrebe takvog saslušanja može se odrediti stručna pomoć lica iz člana 259 stav 8 ovog zakonika.

(4) Pozivanje svjedoka može se vršiti i telefonom, ako svjedok pristaje da se na takav poziv odazove.

Način saslušanja svjedoka i upozorenja sudaČlan 101

(1) Svjedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svjedoka. Svjedok je dužan da odgovore daje usmeno.

(2) Svjedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne smije ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično djelo. Svjedok će se upozoriti da nije dužan da odgovara na pitanja predviđena u članu 99 ovog zakonika i ovo upozorenje će se unijeti u zapisnik.

(3) Poslije toga, svjedok će se pitati za ime i prezime, ime oca ili majke, zanimanje, boravište, mjesto i godinu rođenja i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Svjedok će se upozoriti da je dužan da o promjeni adrese ili boravišta obavijesti sud.

(4) Prilikom saslušanja maloljetnog lica, naročito ako je ono oštećeno krivičnim djelom, postupiće se obazrivo da saslušanje ne bi štetno uticalo na psihičko stanje maloljetnika. Ako je to potrebno, saslušanje maloljetnog lica obaviće se uz pomoć pedagoga ili drugog stručnog lica.

(5) Oštećeni koji je žrtva seksualnog nasilja, kao i dijete koje se saslušava kao svjedok ima pravo da svjedoči u odvojenoj prostoriji pred sudijom i zapisničarem dok tužilac, okrivljeni i branilac gledaju prenos iz druge prostorije uz mogućnost da postavljaju pitanja svjedoku, o čemu ih je sud dužan poučiti, što se zapisnički konstatuje.

Saslušanje i suočenje svjedokaČlan 102

(1) Poslije opštih pitanja svjedok se poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a zatim će mu se postavljati pitanja radi provjeravanja, dopune i razjašnjenja. Prilikom saslušanja svjedoka nije dozvoljeno služiti se obmanom niti postavljati takva pitanja u kojima je već sadržano kako bi trebalo odgovoriti.

(2) Svjedok će se uvijek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svjedoči.

(3) Svjedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Istovremeno se mogu suočiti samo dva svjedoka. Na suočenje svjedoka primijeniće se odredbe člana 90 st. 1 i 3 ovog zakonika.

(4) Oštećeni koji se saslušava kao svjedok pitaće se da li želi da u krivičnom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtjev.


Prepoznavanje lica i stvariČlan 103

(1) Ako je potrebno da se utvrdi da li svjedok prepoznaje određeno lice ili predmet koje je opisao, pokazaće mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, odnosno taj predmet, zajedno sa predmetima iste ili slične vrste, nakon čega će se zatražiti da izjavi da li lice ili predmet može da prepozna sa sigurnošću ili sa određenim stepenom vjerovatnoće i da, u slučaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukaže.

(2) U pretkrivičnom i prethodnom krivičnom postupku prepoznavanje lica obaviće se tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svjedoka, niti svjedok može da vidi to lice prije nego što se pristupi prepoznavanju.

(3) U pretkrivičnom postupku prepoznavanje lica se obavlja u prisustvu državnog tužioca.

Saslušanje svjedoka preko tumačaČlan 104

Ako se saslušanje svjedoka obavlja preko tumača ili ako je svjedok gluv ili nijem, njegovo saslušanje vrši se na način predviđen u članu 94 ovog zakonika.

Polaganje zakletveČlan 105

(1) Od svjedoka se može zahtijevati da prije svjedočenja položi zakletvu.

(2) Prije glavnog pretresa, svjedok može položiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva navešće se u zapisniku.

(3) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati".

(4) Svjedok zakletvu polaže usmeno, čitanjem njenog teksta ili potvrdnim odgovorom nakon saslušanog sadržaja teksta zakletve koju je pročitao sudija ili od strane sudije ovlašćeno lice iz suda. Nijemi svjedoci koji znaju da čitaju i pišu potpisuju tekst zakletve, a gluvi ili nijemi svjedoci koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu zaklinju se uz pomoć tumača.

(5) Odbijanje i razlozi odbijanja svjedoka da položi zakletvu unijeće se u zapisnik.

Lica koja se ne smiju zaklinjatiČlan 106

Ne smiju se zaklinjati lica:

1) koja nijesu punoljetna u času saslušavanja;

2) za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila ili učestvovala u krivičnom djelu zbog koga se saslušavaju;

3) koja zbog duševnog stanja ne mogu da shvate značaj zakletve.


Mjere za obezbjeđenje prisustva svjedoka i procesne kazneČlan 107

(1) Ako svjedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mjesta gdje treba da bude saslušan može se narediti da se prinudno dovede, a može se i kazniti novčano do 1.000 �.

(2) Ako svjedok dođe, pa pošto je upozoren na posljedice neće bez zakonskog razloga da svjedoči može se kazniti novčano do 1.000 �, a ako i poslije toga odbije da svjedoči, može se zatvoriti. Zatvor traje dok svjedok pristane da svjedoči ili dok njegovo saslušanje postane nepotrebno ili dok se krivični postupak završi, ali najduže dva mjeseca.

(3) Ako svjedok vrijeđa sud i druge učesnike postupka ili im prijeti, sud će ga opomenuti, a može ga i novčano kazniti do 1.000 �.

(4) O žalbi protiv rješenja kojim je izrečena novčana kazna ili zatvor odlučuje vijeće (član 24 stav 6). Žalba protiv rješenja o zatvoru ne zadržava izvršenje.

Zaštićeni svjedokČlan 108

(1) Ako postoji osnovana bojazan da bi svjedok davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe, svog bračnog druga ili bliskog srodnika izložio ozbiljnoj opasnosti po život, zdravlje, tjelesni integritet, slobodu ili imovinu većeg obima, svjedok može uskratiti iznošenje podataka iz člana 101 stav 3 ovog zakonika, davanje odgovora na pojedina pitanja ili davanje iskaza u cjelini, dok se ne obezbijedi njegova zaštita.

(2) Zaštita svjedoka sastoji se od posebnog načina učestvovanja i saslušavanja svjedoka u krivičnom postupku.

(3) Zaštita svjedoka i drugih lica iz stava 1 ovog člana može se obezbijediti i izvan krivičnog postupka, što se uređuje i provodi prema posebnom zakonu.

(4) Sud je dužan upoznati svjedoka o pravima iz ovog člana.

Posebni načini učestvovanja i saslušavanja zaštićenog svjedokaČlan 109

(1) Posebni način učestvovanja i saslušavanja svjedoka u krivičnom postupku je: saslušavanje svjedoka pod pseudonimom, saslušavanje uz pomoć tehničkih uređaja (zaštitni zid, uređaji za promjenu glasa, uređaji za prenos slike i zvuka) i slično.

(2) Ako se posebni način saslušavanja svjedoka u postupku odnosi samo na prikrivanje podataka iz člana 101 stav 3 ovog zakonika, saslušavanje će se sprovesti pod pseudonimom, a u ostalom dijelu saslušavanje će se sprovesti prema opštim odredbama ovog zakonika o saslušanju svjedoka.

(3) Ako se posebni način učestvovanja i saslušavanje svjedoka u postupku odnosi na prikrivanje podataka iz člana 101 stav 3 ovog zakonika i na prikrivanje lika svjedoka, saslušavanje će se obaviti posredstvom tehničkih uređaja za prenos slike i zvuka. Tehničkim uređajem rukuje stručno lice iz člana 259 stav 8 ovog zakonika. Lik i glas svjedoka tokom saslušavanja će se izmijeniti. Tokom saslušavanja svjedok će se nalaziti u prostoriji koja je odvojena od prostorije u kojoj se nalazi istražni sudija i druga lica koja su prisutna saslušavanju. Istražni sudija će zabraniti svako pitanje čiji bi odgovor mogao da otkrije identitet svjedoka.

(4) Nakon završenog saslušanja svjedok će potpisati zapisnik pseudonimom samo u prisustvu istražnog sudije i zapisničara.


(5) Lica koja u bilo kom svojstvu saznaju podatke o svjedoku iz st. 2 i 3 ovog člana dužna su da ih čuvaju kao tajnu.

Odlučivanje o posebnom načinu učestvovanja i saslušanja svjedoka i zaštita podatakaČlan 110

(1) Rješenje o posebnom načinu učestvovanja i saslušavanja zaštićenog svjedoka u istrazi donosi istražni sudija, na predlog svjedoka, okrivljenog ili državnog tužioca, a na glavnom pretresu vijeće. Predlog mora da bude obrazložen.

(2) Prije donošenja rješenja istražni sudija će ocijeniti da li je iskaz svjedoka od takvog značaja da mu se odredi status zaštićenog svjedoka. Radi utvrđivanja tih činjenica istražni sudija može da odredi ročište na koje će pozvati državnog tužioca i svjedoka.

(3) Podaci o svjedoku koji će na poseban način učestvovati u postupku zapečatiće se u poseban omot i čuvati kod istražnog sudije. Na omot će se staviti naznaka "zaštićeni svjedok - tajna". Omot može otvoriti samo drugostepeni sud u postupku po žalbi, ali će zabilježiti da je otvaran uz navođenje članova vijeća koji su upoznati sa njegovom sadržinom. Nakon toga omot će se ponovo zapečatiti i vratiti istražnom sudiji.

(4) Protiv rješenja iz stava 1 ovog člana stranke i svjedok imaju pravo žalbe.

Dokazna vrijednost iskaza zaštićenog svjedokaČlan 111

(1) Odredbe čl. 109, 110 i 111 ovog zakonika primjenjuju se i na saslušavanje zaštićenog svjedoka na glavnom pretresu.

(2) Presuda se ne može zasnivati isključivo na iskazu svjedoka koji je pribavljen na način propisan u čl. 109, 110 i 111 ovog zakonika.

Zaštita oštećenog prilikom davanja iskazaČlan 112

Odredbe čl. 108 do 111 ovog zakonika shodno se primjenjuju i na učestvovanje i saslušavanje oštećenog u krivičnom postupku.

6. UVIĐAJ I REKONSTRUKCIJA

Preduzimanje uviđajaČlan 113

Uviđaj se preduzima kad je za utvrđivanje ili razjašnjenje kakve važne činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje.


Rekonstrukcija događajaČlan 114

(1) Radi provjeravanja izvedenih dokaza ili utvrđivanja činjenica koji su od značaja za razrješenje stvari, organ koji vodi postupak može odrediti rekonstrukciju događaja, koja se obavlja tako što će se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima događaj odigrao. Ako su u iskazima pojedinih svjedoka ili okrivljenih radnje ili situacije različito prikazane, rekonstrukcija događaja će se, po pravilu, posebno izvršiti sa svakim od njih.

(2) Rekonstrukcija se ne smije obaviti na način kojim se remeti javni red i vrijeđa moral ili se dovodi u opasnost život ili zdravlje ljudi.

(3) Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi.

Pomoć stručnog lica i vještakaČlan 115

(1) Organ koji obavlja uviđaj ili rekonstrukciju može zatražiti pomoć stručnog lica kriminalističko-tehničke, saobraćajne ili druge struke, koje će, po potrebi, preduzeti i pronalaženje, obezbjeđivanje ili opisivanje tragova, izvršiti potrebna mjerenja i snimanja, sačiniti skice ili prikupiti druge podatke.

(2) Na uviđaj ili rekonstrukciju može se pozvati i vještak, ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja.

7. VJEŠTAČENJE

Određivanje vještačenjaČlan 116

Vještačenje se određuje kad za utvrđivanje ili ocjenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

Naredba o vještačenjuČlan 117

(1) Vještačenje određuje pisanom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi će se navesti u pogledu kojih činjenica se obavlja vještačenje i kome se povjerava. Naredba se dostavlja i strankama.

(2) Ako za određenu vrstu vještačenja postoji stručna ustanova ili se vještačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva vještačenja, a naročito složenija, povjeravaće se, po pravilu, takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ određuje jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će izvršiti vještačenje.

(3) Kad vještaka određuje organ koji vodi postupak, taj organ će, po pravilu, odrediti jednog vještaka, a ako je vještačenje složeno - dva ili više vještaka.

(4) Ako za koju vrstu vještačenja postoje kod suda stalno određeni vještaci, drugi vještaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni vještaci spriječeni ili ako to zahtijevaju druge okolnosti.


Dužnost vještaka i procesne kazneČlan 118

(1) Lice koje se poziva kao vještak dužno je da se odazove pozivu i da dâ svoj nalaz i mišljenje u roku određenom u naredbi. Rok određen naredbom, iz opravdanih razloga, na zahtjev vještaka, može se produžiti.

(2) Ako vještak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili ako odbije da vještači, ili vrijeđa sud ili druge učesnike postupka, ili ako ne da nalaz i mišljenje u roku iz naredbe, može da se kazni novčano do 1.000 �, a stručna ustanova do 5.000 �. U slučaju neopravdanog izostanka, vještak može i prinudno da se dovede.

(3) O žalbi protiv rješenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje vijeće (član 24 stav 6).

Lica koja ne mogu biti određena za vještakaČlan 119

(1) Za vještaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svjedok (član 96) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svjedočenja (član 97), kao ni lice prema kome je krivično djelo učinjeno, a ako je određeno, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.

(2) Razlog za izuzeće vještaka (član 43) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili su oštećeni ili okrivljeni zaposleni kod vještaka ili je vještak zajedno sa njima ili nekim od njih zaposlen kod drugog poslodavca.

(3) Za vještaka se, po pravilu, neće odrediti lice koje je saslušano kao svjedok.

(4) Kad je dozvoljena posebna žalba protiv rješenja kojim se odbija zahtjev za izuzeće vještaka (član 41 stav 4), žalba odlaže izvršenje vještačenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

Zahtjevi suda vještaku i zakletva vještakaČlan 120

(1) Prije početka vještačenja pozvaće se vještak da predmet vještačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vještine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično djelo.

(2) Od vještaka se može zahtijevati da prije vještačenja položi zakletvu. Stalno postavljeni zakleti vještak može biti prije vještačenja samo opomenut na već položenu zakletvu.

(3) Prije glavnog pretresa vještak može položiti zakletvu samo pred sudom, ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva navešće se u zapisniku.

(4) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću vještačiti savjesno i nepristrasno, po svom najboljem znanju i da ću tačno i potpuno iznijeti svoj nalaz i mišljenje".

(5) Organ pred kojim se vodi postupak se stara da se vještačenjem utvrde i razjasne sve važne činjenice i u tu svrhu pokazuje vještaku predmete koje će razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

(6) Vještaku se mogu davati razjašnjenja, a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. Vještak može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja. Ako prisustvuje uviđaju, rekonstrukciji ili drugoj istražnoj radnji, vještak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslušava postave pojedina pitanja.


Pregledanje predmeta vještačenjaČlan 121

(1) Vještak pregleda predmete vještačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara, osim ako su za vještačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovama, odnosno u državnom organu ili ako to traže obziri morala.

(2) Ako je za svrhe vještačenja potrebno da se analizira neka materija, vještaku će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo dio te materije, a ostatak će se u potrebnoj količini obezbijediti za slučaj naknadnih analiza.

Unošenje nalaza i mišljenja u zapisnikČlan 122

Nalaz i mišljenje vještaka unosi se odmah u zapisnik. Vještaku se može odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i mišljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak.

Vještačenje od strane stručne ustanove ili državnog organaČlan 123

(1) Ako se vještačenje povjerava stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ koji vodi postupak upozoriće da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice koje nema odgovarajuću specijalnost niti lice iz člana 119 ovog zakonika ili lice za koje postoje razlozi za izuzeće od vještačenja predviđeni u ovom zakoniku, kao i na posljedice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

(2) Stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu staviće se na raspolaganje materijal potreban za vještačenje, a ako je potrebno, postupiće se shodno odredbama člana 120 stav 6 ovog zakonika.

(3) Stručna ustanova, odnosno državni organ dostavlja pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila vještačenje.

(4) Stranke mogu od starješine stručne ustanove, odnosno državnog organa zahtijevati da im saopšti imena stručnjaka koji će izvršiti vještačenje.

(5) Odredbe člana 120 st. 1 do 5 ovog zakonika ne primjenjuju se kad je vještačenje povjereno stručnoj ustanovi ili državnom organu. Organ pred kojim se vodi postupak može tražiti od stručne ustanove ili organa objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

Nalaz i mišljenje vještakaČlan 124

(1) U zapisniku o vještačenju ili u pisanom nalazu i mišljenju naznačiće se ko je izvršio vještačenje, kao i zanimanje, stručna sprema i specijalnost vještaka.

(2) Po završenom vještačenju, kome nijesu prisustvovale, stranke će se obavijestiti da je vještačenje obavljeno i da zapisnik o vještačenju, odnosno pisani nalaz i mišljenje mogu razgledati.


Ponovno vještačenjeČlan 125

Ako se podaci vještaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u protivrječnosti sam sa sobom ili sa izviđenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem vještaka, obnoviće se vještačenje sa drugim vještacima.

Dopunsko vještačenjeČlan 126

Ako u mišljenju vještaka ima protivrječnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem vještaka, zatražiće se mišljenje drugih vještaka.

Pregled, obdukcija i ekshumacija lešaČlan 127

(1) Pregled i obdukcija leša preduzeće se uvijek kad o nekom smrtnom slučaju postoji sumnja ili je očigledno da je smrt prouzrokovana krivičnim djelom ili je u vezi sa izvršenjem krivičnog djela. Ako je leš već zakopan, odrediće se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije.

(2) Pri obdukciji leša preduzeće se potrebne mjere da se ustanovi identitet leša i u tom cilju posebno će se opisati podaci o spoljnim i unutrašnjim tjelesnim osobinama leša.

Vještačenje leša van ustanoveČlan 128

(1) Kad se vještači van stručne ustanove, leš će pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili više ljekara koji, po pravilu, treba da budu sudsko-medicinske struke. Istražni sudija, po potrebi, rukovodi tim vještačenjem i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje vještaka.

(2) Za vještaka se ne može odrediti ljekar koji je liječio umrlog. Prilikom obdukcije leša, a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti, ljekar koji je liječio umrlog može se saslušati kao svjedok.

Sadržaj mišljenja vještakaČlan 129

(1) U svom mišljenju vještaci će naročito navesti koji je neposredni uzrok smrti, šta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila.

(2) Ako je na lešu nađena kakva povreda, utvrdiće se da li je tu povredu nanio ko drugi i, ako jeste, onda čime, na koji način, koliko vremena prije nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na lešu nađeno više povreda, utvrdiće se da li je svaka povreda nanijeta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je više povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim djelovanjem bile uzrok smrti.

(3) U slučaju iz stava 2 ovog člana naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povrijeđenog ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda nanijeta. Pored toga, utvrdiće se da li bi blagovremeno pružena pomoć mogla otkloniti smrt.


(4) Vještak je dužan da obrati pažnju na nađeni biološki materijal (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.) i da ga opiše i sačuva za biološko vještačenje, ako ono bude određeno.

Pregled i obdukcija začetka i novorođenčetaČlan 130

(1) Pri pregledu i obdukciji začetka treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmaterični život i uzrok izumiranja.

(2) Pri pregledu i obdukciji leša novorođenčeta utvrdiće se posebno da li je rođeno živo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za život, koliko je dugo živjelo, kao i vrijeme i uzrok smrti.

Toksikološko vještačenjeČlan 131

(1) Ako postoji sumnja da je smrt nastupila trovanjem, uputiće se sumnjive materije koje su nađene u lešu ili na drugom mjestu na vještačenje ustanovi koja vrši toksikološka ispitivanja.

(2) Pri pregledu sumnjivih materijala vještak će posebno utvrditi vrstu, količinu i dejstvo nađenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz leša, po mogućnosti i količinu upotrijebljenog otrova.

Vještačenje tjelesnih povredaČlan 132

(1) Tjelesne povrede vještače se, po pravilu, pregledom povrijeđenog, a ako to nije moguće ili nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

(2) Pošto tačno opiše povrede, vještak će dati mišljenje, naročito o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, kakvo dejstvo te povrede obično proizvode, a kakvo su u konkretnom slučaju proizvele, čime su povrede nanijete i na koji način.

(3) Prilikom vještačenja, vještak je dužan da postupi u smislu odredbe člana 129 stav 4 ovog zakonika.

Psihijatrijsko vještačenjeČlan 133

(1) Ako se pojavi sumnja da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog usljed duševne bolesti, zaostalog duševnog razvoja ili druge duševne poremećenosti, odrediće se vještačenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog.

(2) Ako je prema mišljenju vještaka potrebno duže posmatranje, okrivljeni će se poslati na posmatranje u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Rješenje o tome donosi istražni sudija, sudija pojedinac ili vijeće. Posmatranje se može produžiti preko dva mjeseca samo na obrazloženi predlog upravnika zdravstvene ustanove po prethodno pribavljenom mišljenju vještaka, ali ne može ni u kom slučaju trajati duže od šest mjeseci.

(3) Ako vještaci ustanove da je duševno stanje okrivljenog poremećeno, odrediće prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremećenosti i dati svoje mišljenje o tome kakav je uticaj takvo duševno stanje imalo i kakav još ima na shvatanje i postupke okrivljenog, kao i da li je i u kojoj mjeri poremećaj duševnog stanja postojao u vrijeme izvršenja krivičnog djela.


(4) Ako se u zdravstvenu ustanovu upućuje okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, istražni sudija, sudija pojedinac ili predsjednik vijeća će obavijestiti tu ustanovu o razlozima zbog kojih je određen pritvor, da bi se preduzele mjere potrebne za obezbjeđenje svrhe pritvora.

(5) Vrijeme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunaće se okrivljenom u pritvor, odnosno u kaznu ako bude izrečena.

Tjelesni pregled i druge radnjeČlan 134

(1) Tjelesni pregled osumnjičenog ili okrivljenog preduzeće se i bez njegovog pristanka, ako je potrebno da se utvrde činjenice važne za krivični postupak. Tjelesni pregled drugih lica može se, bez njihovog pristanka, preduzeti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom tijelu nalazi određen trag ili posljedica krivičnog djela.

(2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrđivanja drugih činjenica važnih za krivični postupak može se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje.

(3) Radnje iz st. 1 i 2 ovog člana preduzeće se samo po naredbi nadležnog suda, osim u slučaju iz člana 246 stav 3 ovoga zakonika.

(4) Nije dozvoljeno da se prema osumnjičenom, okrivljenom ili svjedoku primijene medicinske intervencije ili da im se daju takva sredstva kojima bi se uticalo na njihovu svijest i volju pri davanju iskaza.

Vještačenje poslovnih knjigaČlan 135

(1) Kad je potrebno vještačenje poslovnih knjiga, organ pred kojim se vodi postupak dužan je vještacima naznačiti u kom pravcu i u kom obimu treba obaviti vještačenje i koje činjenice i okolnosti treba utvrditi.

(2) Ako je za vještačenje poslovnih knjiga preduzeća, drugog pravnog lica ili preduzetnika nužno da se prethodno sredi njihovo knjigovodstvo, troškovi sređivanja knjigovodstva padaju na teret imaoca poslovnih knjiga.

(3) Rješenje o sređivanju knjigovodstva donosi organ koji vodi postupak, na osnovu obrazloženog pisanog izvještaja vještaka kojima je naloženo vještačenje poslovnih knjiga. U rješenju će se naznačiti i iznos koji je preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik dužno da položi sudu kao predujam za troškove sređivanja njegovog knjigovodstva. Protiv ovog rješenja nije dozvoljena žalba.

(4) Nakon sređivanja knjigovodstva organ koji vodi krivični postupak donosi, na osnovu izvještaja vještaka, rješenje kojim utvrđuje visinu troškova nastalih usljed sređivanja knjigovodstva i određuje da taj iznos snosi lice čije je knjigovodstvo bilo predmet sređivanja. To lice može da se žali u pogledu osnovanosti odluke o naknadi troškova i visine troškova. O žalbi rješava vijeće prvostepenog suda (član 24 stav 6).

(5) Ukoliko troškovi i nagrada nijesu bili predujmljeni, oni će biti naplaćeni u korist organa koji ih je unaprijed isplatio vještacima.


Глава VIII

МЈЕРЕ ЗА ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВА ОКРИВЉЕНОГ И ЗА НЕСМЕТАНО ВОЂЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

1. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

Врсте мјераЧлан 136

(1) Мјере које се могу предузети према окривљеном за обезбјеђење његовог присуства и за несметано вођење кривичног поступка су: позив, довођење, мјере надзора, јемство и притвор.

(2) Надлежни суд ће се придржавати услова одређених за примјену појединих мјера, водећи рачуна да се не примјењује тежа мјера, ако се иста сврха може постићи блажом мјером.

(3) Ове мјере укинуће се и по службеној дужности кад престану разлози због којих су предузете, односно замијениће се другом блажом мјером кад за то наступе услови.

(4) Одредбе чл. 137 и 138 и члана 139 став 2 тачка 6 примјењују се сходно и на осумњиченог.

2. ПОЗИВ

Позивање, садржај и достава позиваЧлан 137

(1) Присуство окривљеног у кривичном поступку обезбјеђује се његовим позивањем, Позив окривљеном упућује суд.

(2) Окривљени се позива достављањем затвореног писаног позива који садржи: назив, адресу суда који позива, име и презиме окривљеног, законски назив кривичног дјела које му се ставља на терет, мјесто гдје окривљени има да дође, дан и час кад треба да дође, назначење да се позива у својству окривљеног и упозорење да ће у случају недоласка бити принудно доведен, службени печат и име и презиме судије који позива.

(3) Позивање окривљеног може се вршити и телефоном, ако он пристаје да се на такав позив одазове.

(4) Кад се окривљени први пут позива, поучиће се у позиву о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању.

(5) Окривљени је дужан да одмах обавијести суд о промјени адресе и о намјери да промијени боравиште. О томе ће се окривљени поучити приликом првог саслушања, односно достављања оптужнице без спровођења истраге (члан 252 став 6), оптужног предлога или приватне тужбе, уз предочавање посљедица одређених овим закоником.

(6) Ако окривљени није у стању да се одазове позиву усљед болести или друге неотклоњиве сметње, саслушаће се у мјесту гдје се налази или ће се обезбиједити његов превоз до судске зграде или другог мјеста гдје се радња предузима.


3. ДОВОЂЕЊЕ

Наредба за довођењеЧлан 138

(1) Наредбу да се окривљени доведе може издати суд, ако је донијето рјешење о притвору или ако уредно позвани окривљени не дође, а свој изостанак не оправда, или ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произилази да окривљени избјегава пријем позива.

(2) Наредбу за довођење извршава полиција.

(3) Наредба за довођење издаје се у писаној форми. Наредба треба да садржи: име и презиме окривљеног који се има довести, мјесто и годину рођења, законски назив кривичног дјела које му се ставља на терет уз навођење одредбе Кривичног законика, разлог због којега се наређује довођење, службени печат и потпис судије који наређује довођење.

(4) Лице којем је повјерено извршење наредбе предаје наредбу окривљеном и позива га да с њим пође. Ако окривљени то одбије, довешће га принудно.

(5) Наредбу за довођење војних лица, припадника полиције или страже установе у којој су смјештена лица лишена слободе извршава њихова команда, односно установа.

4. МЈЕРЕ НАДЗОРА

Врсте мјераЧлан 139

(1) Ако постоје околности које указују да би окривљени могао побјећи, сакрити се, отићи у непознато мјесто или у иностранство или ометати вођење кривичног поступка, суд може, по службеној дужности, по предлогу тужиоца или оштећеног, образложеним рјешењем окривљеном изрећи једну или више мјера надзора.

(2) Мјере надзора су:

1) забрана напуштања боравишта;

2) забрана посјећивања одређеног мјеста или подручја;

3) обавеза окривљеног да се повремено јавља одређеном државном органу;

4) забрана приступа или састајања са одређеним лицима;

5) привремено одузимање путне исправе;

6) привремено одузимање возачке дозволе.

(3) Мјерама надзора не може се ограничити право окривљеном да живи у свом стану, да се несметано виђа са члановима породице и блиским сродницима, осим кад се поступак води због кривичног дјела учињеног на штету члана породице или блиских сродника, као и да обавља своју професионалну дјелатност, осим ако се поступак води због кривичног дјела учињеног у вези са обављањем те дјелатности.

(4) Мјерама надзора не може се ограничити право окривљеног да несметано контактира са својим браниоцем


(5) Окривљени ће се у рјешењу о изрицању мјера из става 2 овог члана упозорити да се против њега може одредити притвор, ако прекрши изречену мјеру.

(6) У току истраге мјере из става 2 овог члана одређује и укида истражни судија, а послије подигнуте оптужнице предсједник вијећа. Ако мјере није предложио државни тужилац, а поступак се води за кривично дјело за које се гони по службеној дужности, прије доношења рјешења којим се мјера изриче или укида, суд ће затражити мишљење државног тужиоца. Суд ће овако поступити и када нађе да треба укинути мјеру предложену од стране државног тужиоца.

(7) Мјере из става 2 овог члана могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правоснажности пресуде. Истражни судија или предсједник вијећа дужан је да свака два мјесеца испита да ли је примијењена мјера потребна.

(8) Против рјешења којим се одређује, продужава или укида мјера из става 2 овог члана странке могу изјавити жалбу, а државни тужилац и против рјешења којим је његов предлог за примјену мјере одбијен. О жалби одлучује вијеће из члана 24 став 6 у року од три дана од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење рјешења.

Рјешење о изрицању мјере надзораЧлан 140

(1) У рјешењу којим изриче мјеру забране напуштања боравишта суд ће одредити мјесто у којем окривљени мора боравити док траје ова мјера, као и границе ван којих се не смије удаљавати.

(2) У рјешењу којим изриче мјеру забране посјећивања одређених мјеста или подручја суд ће одредити мјесто и подручје те удаљеност испод које им се окривљени не смије приближити.

(3) У рјешењу којим изриче мјеру повременог јављања одређеном државном органу суд ће одредити службено лице којем се окривљени мора јављати, рок у којем се мора јављати и начин вођења евиденције о јављању окривљеног.

(4) У рјешењу којим изриче мјеру забране састајања са одређеним лицима суд ће одредити раздаљину испод које се окривљени не смије приближити одређеном лицу.

(5) У рјешењу којим изриче мјеру привременог одузимања путне исправе навешће се лични подаци, орган који је издао исправу, датум и број исправе.

(6) У рјешењу којим се изриче мјера привременог одузимања возачке дозволе навешће се подаци о тој дозволи (лични подаци, орган који је издао дозволу, број и датум издавања и категорија).

Извршење и контрола мјера надзораЧлан 141

(1) Рјешење којим се изриче мјера надзора доставља се и органу који контролише односно извршава мјеру.

(2) Мјеру забране напуштања боравишта, забране посјећивања одређеног мјеста или подручја, забране приступа или састајања са одређеним лицем, привремено одузимање путне исправе, те привремено одузимање возачке дозволе контролише, односно извршава полиција.

(3) Мјеру обавезе окривљеног да се повремено јавља одређеном државном органу извршава полиција или други државни орган којем се окривљени мора јављати.


Провјера мјере надзора и обавеза извјештавањаЧлан 142

(1) Суд може, у свако доба, наложити провјеру мјера надзора и затражити извјештај од органа надлежног за њихово извршење, а тај орган је дужан да извјештај без одлагања достави суду.

(2) Ако окривљени не испуњава обавезе наложене изреченом мјером, орган који извршава мјеру о томе обавјештава суд, а суд му због тога може изрећи додатну мјеру надзора или одредити притвор.

5. ЈЕМСТВО

Одређивање јемстваЧлан 143

Окривљени који треба да буде стављен у притвор и окривљени који је већ стављен у притвор само због постојања околности које указују да ће побјећи или из разлога прописаних у члану 148 став 1 тачка 5 овог законика може се оставити на слободи, односно може се пустити на слободу, ако он лично или ко други за њега пружи јемство да до краја кривичног поступка неће побјећи, а сам окривљени обећа да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште.

Садржај јемстваЧлан 144

(1) Јемство увијек гласи на новчани износ који се одређује с обзиром на тежину кривичног дјела, личне и породичне прилике окривљеног и имовно стање лица које даје јемство.

(2) Јемство се састоји у полагању готовог новца, хартија од вриједности, драгоцјености или других покретних ствари веће вриједности које се лако могу уновчити и чувати или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство.

(3) Ако окривљени побјегне, рјешењем ће се одредити да вриједност дата као јемство припадне правосудном буџету.

Укидање јемстваЧлан 145

(1) Окривљени за кога је положено јемство због опасности од бјекства, ставиће се у притвор, ако на уредан позив не дође, а изостанак не оправда или ако се против њега, пошто је остављен на слободи, појави који други законски основ за притвор.

(2) Окривљени за кога је положено јемство због разлога за притвор прописаних у члану 148 став 1 тачка 5 овог законика ставиће се у притвор, ако на први наредни уредни позив не дође на главни претрес, а изостанак не оправда.

(3) У случају из ст. 1 и 2 овог члана јемство се укида. Положени новчани износ, драгоцјености, хартије од вриједности или друге покретне ствари враћају се, а хипотека се скида. На исти начин ће се поступити и кад се кривични поступак правоснажно доврши рјешењем о обустави поступка или пресудом.

(4) Ако је пресудом изречена казна затвора, јемство се укида тек кад осуђени почне да издржава казну.


Рјешење о јемствуЧлан 146

(1) Рјешење о јемству, прије и у току истраге, доноси истражни судија. Послије подигнуте оптужнице рјешење о јемству доноси предсједник вијећа, а на главном претресу вијеће.

(2) Рјешење којим се одређује јемство и рјешење којим се јемство укида доноси се по прибављеном мишљењу државног тужиоца, ако се поступак води по његовом захтјеву.

6. ПРИТВОР

Изузетност притвора и хитност поступања у притворским предметимаЧлан 147

(1) Притвор се може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мјером, а неопходан је ради несметаног вођења поступка.

(2) Дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да поступају са нарочитом хитношћу, ако се окривљени налази у притвору.

(3) У току цијелог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен.

Разлози за одређивање притвораЧлан 148

(1) Кад постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дјело, притвор се против тог лица може одредити, ако:

1) се крије или ако се не може утврдити његова истовјетност или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства;

2) постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дјела или указују да ће ометати поступак утицањем на свједоке, саучеснике или прикриваче;

3) постоје околности које указују да ће поновити кривично дјело или довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети;

4) су у питању кривична дјела за која се по закону може изрећи казна десет година затвора или тежа казна, ако је то оправдано због посебно тешких околности дјела;

5) уредно позвани оптужени очигледно избјегава да дође на главни претрес.

(2) Притвор ће се одредити против оптуженог коме је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, ако се оптужени већ не налази у притвору, а то је оправдано због начина извршења или других посебно тешких околности кривичног дјела.

(3) У случају из става 1 тачка 1 овог члана притвор који је одређен само због тога што се не може утврдити истовјетност лица траје док се ова истовјетност утврди. У случају из става 1 тачка 2 овог члана притвор ће се укинути чим се обезбиједе докази због којих је притвор одређен. Притвор који је одређен по ставу 1 тачка 5 овог члана може трајати до објављивања пресуде, а најдуже мјесец дана.


Рјешење о одређивању притвораЧлан 149

(1) Притвор се одређује рјешењем надлежног суда.

(2) Рјешење о одређивању притвора садржи: име и презиме, годину и мјесто рођења лица које се притвара, кривично дјело за које се окривљује, законски основ за притвор, вријеме на које је одређен притвор, вријеме лишења слободе, поуку о праву на жалбу, образложење основа и разлога за одређивање притвора, службени печат и потпис судије који одређује притвор.

(3) Рјешење о притвору предаје се лицу на које се односи одмах по притварању. У списима се мора назначити дан и час пријема рјешења. Пријем рјешења притвореник потврђује својим потписом.

(4) Против рјешења о притвору притворено лице може изјавити жалбу вијећу (члан 24 став 6), у року од 24 сата од часа предаје рјешења. Жалба, рјешење о притвору и остали списи достављају се одмах вијећу. Жалба не задржава извршење рјешења.

(5) Ако се истражни судија не сложи са предлогом државног тужиоца о одређивању притвора, затражиће да о томе одлучи вијеће (члан 24 став 6). Против рјешења вијећа којим се одређује притвор притворено лице може изјавити жалбу, која не задржава извршење рјешења. У погледу предаје рјешења и изјаве жалбе примјењују се одредбе ст. 3 и 4 овог члана.

(6) У случајевима из ст. 4 и 5 овог члана вијеће које одлучује о жалби дужно је да донесе одлуку у року од 48 сати.

Одређивање и трајање притвора у истразиЧлан 150

(1) На основу рјешења истражног судије, односно рјешења вијећа из члана 149 став 5 окривљени се може задржати у притвору највише мјесец дана од дана лишења слободе. Послије тог рока окривљени се може задржати у притвору само на основу рјешења о продужењу притвора.

(2) Притвор се по одлуци вијећа (члан 24 став 6) може, на образложени предлог истражног судије или државног тужиоца, продужити највише за два мјесеца. Против рјешења вијећа дозвољена је жалба која не задржава извршење рјешења.

(3) Ако се поступак води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора преко пет година или тежа казна, вијеће Врховног суда може, на образложени предлог истражног судије или државног тужиоца, из важних разлога, продужити притвор највише за још три мјесеца.

(4) Ако се до истека рокова из ст. 2 и 3 овог члана не подигне оптужница окривљени ће се пустити на слободу.

Укидање притвораЧлан 151

У току истраге, истражни судија може укинути притвор у сагласности са овлашћеним тужиоцем. Ако између истражног судије и овлашћеног тужиоца не постоји сагласност, истражни судија ће затражити да о томе одлучи вијеће, које је дужно да одлуку донесе у року од 48 сати.

Трајање притвора након подизања оптужницеЧлан 152


(1) Послије предаје оптужнице суду, до завршетка главног претреса, притвор се може, по прибављеном мишљењу државног тужиоца, кад се поступак води по његовом захтјеву, одредити или укинути само рјешењем вијећа.

(2) Вијеће је дужно, по предлогу странака, односно по службеној дужности, да испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе рјешење о продужењу или укидању притвора, по истеку сваких тридесет дана до ступања оптужнице на правну снагу, а свака два мјесеца након ступања оптужнице на правну снагу.

(3) Од подизања оптужнице притвор може трајати најдуже три године. Ако оптуженом за то вријеме не буде достављена првостепена пресуда, притвор ће бити укинут, а оптужени пуштен на слободу.

(4) Послије достављања првостепене пресуде притвор може трајати још најдуже годину дана. Ако за то вријеме не буде достављена другостепена пресуда којом се првостепена пресуда преиначује или потврђује, притвор ће бити укинут и оптужени пуштен на слободу. Ако у року од годину дана оптуженом буде достављена другостепена одлука којом се првостепена пресуда укида, притвор може трајати најдуже још једну годину од достављања одлуке другостепеног суда.

(5) Жалба на рјешење из ст. 1 и 2 овог члана не задржава извршење рјешења и о њој суд одлучује у року од три дана.

(6) Против рјешења вијећа којим се одбија предлог за одређивање или укидање притвора жалба није дозвољена.

Обавеза обавјештавања о лишењу слободеЧлан 153

(1) Полиција, односно суд дужни су да о лишењу слободе одмах, а најкасније у року од 24 сата од часа лишења слободе обавијесте породицу лица лишеног слободе, или лице са којим оно живи у ванбрачној заједници, осим ако се лице лишено слободе томе изричито противи.

(2) О лишењу слободе обавијестиће се надлежни орган социјалног старања, ако је потребно да се предузму мјере за збрињавање дјеце и других чланова породице о којима се лице лишено слободе стара.

7. ПОСТУПАЊЕ СА ПРИТВОРЕНИЦИМА

Поштовање личности и достојанства притвореника и њихов смјештајЧлан 154

(1) У току притвора се не смије вријеђати личност и достојанство притвореника.

(2) Према притворенику се могу примјењивати само она ограничења која су потребна да се спријечи бјекство, подстрекавање трећих лица да униште, сакрију, измијене или фалсификују доказе или трагове кривичног дјела и непосредни или посредни контакти притвореника усмјерени на свједоке, саучеснике и прикриваче.

(3) У истој просторији не могу бити затворена лица различитог пола. По правилу, у исту просторију не могу се смјештати лица за која постоји основана сумња да су учествовала у извршењу истог кривичног дјела, ни лица која су на издржавању казне са лицима у притвору. Лица за која постоји основана сумња да су извршила кривично дјело у поврату неће се, ако је могуће, смјештати у исту просторију са другим лицима лишеним слободе на која би могла штетно утицати.


Права притвореног лицаЧлан 155

(1) Притвореник има право на непрекидни ноћни одмор сваког дана у трајању од најмање осам сати.

(2) Притворенику ће се обезбиједити кретање на слободном ваздуху у трајању од најмање два сата дневно.

(3) Притвореници имају право да носе своје одијело, да се служе својом постељином или да о свом трошку набављају и користе храну, књиге, стручне публикације, штампу, прибор за писање и цртање и друге ствари које одговарају њиховим редовним потребама, осим предмета подобних за наношење повреда, нарушавање здравља или припрему бјекства.

(4) Притвореник се може обавезати да обавља радове нужне за одржавање чистоће у просторији у којој борави. Ако притвореник то захтјева, истражни судија, односно предсједник вијећа, у споразуму са управом затвора, може дозволити да он ради у кругу затвора на пословима који одговарају његовим психичким и физичким својствима, под условом да то није штетно за вођење поступка. За тај рад притворенику припада накнада коју одређује управник затвора.

Примање посјета и дописивање притвореникаЧлан 156

(1) По одобрењу истражног судије, а по потреби и под његовим надзором или надзором лица које он одреди, у границама кућног реда, притвореника могу посјећивати блиски сродници, а по његовом захтјеву - љекар и друга лица. Поједине посјете могу се забранити, ако би усљед тога могла да настане штета за вођење поступка.

(2) Дипломатски и конзуларни представници страних држава потписница одговарајућих међународних конвенција имају право да, са знањем истражног судије, обилазе и без надзора разговарају са притвореницима који су држављани њихове државе. О обиласку дипломатског или конзуларног представника истражни судија ће обавијестити руководиоца установе у којој окривљени издржава притвор.

(3) По одобрењу предсједника суда притвореника могу посјећивати представници домаћих и међународних организација које се баве заштитом људских права.

(4) Притвореник се може дописивати с лицима ван затвора, са знањем и под надзором истражног судије. Истражни судија може забранити одашиљање и примање писама и других пошиљки штетних за вођење поступка. Забрана се не односи на писма која притвореник шаље међународним судовима и домаћим органима законодавне, судске и извршне власти или их од њих прима, као и на писма која шаље свом браниоцу или их од њега прима, осим ако се преглед преписке са браниоцем показао оправданим (члан 73 став 2). Одашиљање молбе, притужбе или жалбе не може се никад забранити.

(5) Послије подигнуте оптужнице, до правоснажности пресуде, овлашћења из ст. 1, 2 и 4 овог члана врши предсједник вијећа.

Дисциплински преступи и дисциплинске казнеЧлан 157

(1) За дисциплинске преступе притвореника истражни судија, односно предсједник вијећа може изрећи дисциплинску казну ограничења посјета. Ово ограничење не односи се на општење притвореника с браниоцем.


(2) Против рјешења о казни изреченој по ставу 1 овог члана дозвољена је жалба вијећу (члан 24 став 6) надлежног суда, у року од 24 сата од часа пријема рјешења. Жалба не задржава извршење рјешења. Вијеће ће одлучити о жалби у року од три дана од пријема жалбе.

Надзор над извршењем притвораЧлан 158

(1) Надзор над притвореницима врши предсједник суда који је на то овлашћен.

(2) Предсједник суда или судија кога он одреди дужан је, најмање једанпут мјесечно, да обиђе притворенике и да се, ако нађе за потребно, и без присуства надзорника и стражара, обавијести како се притвореници хране, како се снабдијевају другим потребама и како се са њима поступа. Предсједник, односно судија кога он одреди дужан је да предузме потребне мјере да се отклоне неправилности уочене приликом обиласка затвора. Одређени судија не може бити истражни судија.

(3) Предсједник суда и истражни судија могу, у свако доба, да обилазе све притворенике, да с њима разговарају и да од њих примају притужбе.

Прописи о кућном реду приликом извршавања притвораЧлан 159

Потпунији пропис о издржавању притвора, у складу са одредбама овог законика, донијеће министар правде, уз претходно прибављену сагласност предсједника Врховног суда.

Глава IX

ДОНОШЕЊЕ И САОПШТАВАЊЕ ОДЛУКА

Врсте одлукаЧлан 160

(1) У кривичном поступку одлуке се доносе у облику пресуде, рјешења и наредбе.

(2) Пресуду доноси само суд, а рјешења и наредбе доносе и други органи који учествују у кривичном поступку.

Одлучивање на сједници о вијећању и гласањуЧлан 161

(1) Одлуке вијећа доносе се послије усменог вијећања и гласања. Одлука је донесена кад је за њу гласала већина чланова вијећа.

(2) Предсједник вијећа руководи вијећањем и гласањем, стара се да се сва питања свестрано и потпуно размотре и гласа посљедњи.

(3) Ако се у погледу појединих питања о којима се гласа гласови подијеле на више различитих мишљења, тако да ниједно од њих нема већину, питања ће се раздвојити и гласање ће се понављати док се не постигне већина. Ако се на тај начин не постигне већина, одлука ће се донијети, тако што ће се гласови који су најнеповољнији за окривљеног припојити гласовима који су од ових мање неповољни, све док се не постигне потребна већина.


(4) Чланови вијећа не могу одбити да гласају о питањима која постави предсједник вијећа, али члан вијећа који је гласао да се оптужени ослободи или да се пресуда укине и остао у мањини није дужан да гласа о санкцији. Ако не гласа, узеће се као да је пристао на глас који је за окривљеног најповољнији.

Начин гласањаЧлан 162

(1) При одлучивању, прво се гласа да ли је суд надлежан, да ли је потребно допунити поступак, као и о другим претходним питањима. Кад се донесе одлука о претходним питањима прелази се на рјешавање о главној ствари.

(2) При одлучивању о главној ствари, прво ће се гласати да ли је оптужени учинио кривично дјело и да ли је крив, а затим ће се гласати о казни, другим кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка, имовинскоправном захтјеву и осталим питањима о којима треба донијети одлуку.

(3) Ако је исто лице оптужено за више кривичних дјела, гласаће се о кривици и казни за свако од тих дјела, а затим о јединственој казни за сва дјела.

Тајност засиједањаЧлан 163

(1) Вијећа се и гласа у тајном засиједању.

(2) У просторији у којој се вијећа и гласа могу да буду присутни само чланови вијећа и записничар.

Саопштавање одлукаЧлан 164

(1) Ако овим закоником није друкчије одређено, одлуке се саопштавају усменим објављивањем лицима која за то имају правни интерес, ако су присутна, а достављањем овјереног преписа, ако су одсутна.

(2) Ако је одлука усмено саопштена, то ће се назначити у записнику или у спису, а лице које има право на жалбу потврдиће то својим потписом. Ако то лице изјави да се неће жалити, овјерени препис усмено саопштене одлуке неће му се доставити, ако овим закоником није друкчије одређено.

(3) Преписи одлука против којих је дозвољена жалба достављају се са упутством о праву на жалбу. Жалба изјављена у корист окривљеног сматраће се благовременом, ако је изјављена у року наведеном у упутству о праву на жалбу, ако је у упутству наведен рок дужи од законског рока.

Глава X

ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА

Начин достављањаЧлан 165

(1) Писмена се достављају, по правилу, посредством службеног лица органа који је одлуку донио или непосредно код тог органа, а могу се достављати и преко поште, органа локалне самоуправе или замолним путем преко другог органа.


(2) Позив за главни претрес или друге позиве суд може и усмено саопштити лицу које се налази пред судом, уз поуку о посљедицама недоласка. Овакво позивање забиљежиће се у записнику који ће позвано лице потписати, осим ако је то позивање забиљежено у записнику о главном претресу. Сматра се да је тиме извршено пуноважно достављање.

Лично достављањеЧлан 166

Писмено за које је у овом законику одређено да се има лично доставити предаје се непосредно лицу коме је упућено. Ако се лице коме се писмено мора лично доставити не затекне тамо гдје се достављање има извршити, достављач ће се обавијестити кад и на ком мјесту може то лице да затекне и оставиће му код једног од лица наведених у члану 167 овог законика писано обавјештење да, ради примања писмена, буде у одређени дан и сат у свом стану или на свом радном мјесту. Ако и послије овог достављач не затекне лице коме се достављање има извршити, поступиће по одредби члана 167 став 1 овог законика и сматра се да је тиме достављање извршено.

Посредно достављањеЧлан 167

(1) Писмена за која у овом законику није одређено да се морају лично доставити достављају се такође лично, али таква писмена, у случају да се прималац не затекне у стану, могу се предати коме од његових одраслих чланова домаћинства, који је дужан да прими писмено. Ако се они не затекну у стану, писмено ће се предати настојнику или сусједу, ако они на то пристају. Ако се достављање врши на радном мјесту лица коме се писмено има доставити, а то лице се ту не затекне, достављање се може извршити лицу овлашћеном за пријем поште које је дужно да прими писмено или лицу које је запослено на истом мјесту, ако оно пристане да прими писмено.

(2) Ако се утврди да је лице коме се писмено има доставити одсутно и да му лица из става 1 овог члана због тога не могу писмено на вријеме предати, писмено ће се вратити уз назначење гдје се одсутни налази.

Обавезно лично достављањеЧлан 168

(1) Окривљеном ће се лично доставити позив за прво саслушање у претходном поступку и позив за главни претрес.

(2) Окривљеном који нема браниоца лично ће се доставити оптужница, оптужни предлог или приватна тужба, пресуда и друге одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу, а и жалба противне странке која се доставља ради одговора. Ако окривљени захтијева да се позиви из става 1 и писмена из овог става доставе лицу које он одреди, достављање се врши том лицу и сматраће се да је извршено окривљеном.

(3) Ако окривљеном који нема браниоца треба доставити пресуду којом му је изречена безусловна казна затвора, а достављање се не може извршити на његову досадашњу адресу, суд ће окривљеном поставити браниоца по службеној дужности, који ће вршити ову дужност док се не сазна нова адреса окривљеног. Постављеном браниоцу ће се одредити потребан рок за упознавање са списима, а послије тога ће се пресуда доставити постављеном браниоцу и поступак наставити. Ако је у питању друга одлука од чијег достављања тече рок за жалбу или жалба противне странке која се доставља ради одговора, а достављач није могао сазнати нову адресу окривљеног, одлука, односно жалба ће се истаћи на огласној табли суда и протеком осам дана од дана истицања сматра се да је извршено пуноважно достављање.

(4) Ако окривљени има браниоца, оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу или приговор, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора, доставиће се и браниоцу и окривљеном по одредбама члана 167 овог законика. У том случају рок


тече од дана достављања писмена окривљеном, односно браниоцу. Ако се окривљеном не може доставити одлука, односно жалба зато што није пријавио промјену адресе, то писмено истаћи ће се на огласној табли суда и протеком осам дана од дана истицања сматра се да је извршено пуноважно достављање.

(5) Ако се писмено има доставити браниоцу окривљеног, а он има више бранилаца, довољно је да се достави једном од њих.

Достављање писмена приватном тужиоцу и оштећеном као тужиоцуЧлан 169

(1) Обавјештење за подношење приватне тужбе или оптужнице, као и позив за главни претрес доставља се приватном тужиоцу и оштећеном као тужиоцу, односно њиховом законском заступнику лично (члан 166), а њиховим пуномоћницима - по члану 167 овог законика. На исти начин достављају им се и одлуке за које од дана достављања тече рок за жалбу, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора.

(2) Ако се лицима из става 1 овог члана или оштећеном достављање не може извршити на досадашњу адресу, суд ће обавјештење, односно одлуку или жалбу истаћи на огласној табли суда и протеком осам дана од дана истицања сматра се да је извршено пуноважно достављање.

(3) Ако оштећени, оштећени као тужилац или приватни тужилац има законског заступника или пуномоћника, достављање ће се извршити овом, а ако их има више, само једном од њих.

ДоставницаЧлан 170

(1) Писмена се достављају у затвореном омоту.

(2) Потврду о извршеном достављању (доставницу или повратницу) потписују прималац и достављач. Прималац ће на доставници или повратници сам назначити дан и час пријема.

(3) Ако је прималац неписмен или није у стању да се потпише, достављач ће га потписати, назначити дан и час пријема и ставити напомену зашто је потписао примаоца.

(4) Ако прималац одбије да потпише доставницу или повратницу, достављач ће то забиљежити на доставници или повратници и назначити дан и час предаје и тиме је достављање извршено.

Одбијање пријема писменаЧлан 171

Кад прималац или одрасли члан његовог домаћинства одбије да прими писмено, достављач ће забиљежити на доставници дан, час и разлог одбијања пријема, а писмено ће оставити у стану примаоца или у просторији гдје је он запослен и тиме је достављање извршено.

Посебни случајеви достављањаЧлан 172

(1) Војним лицима, припадницима страже у установама у којима су смјештена лица лишена слободе и запосленим у сувоземном, речном, поморском и ваздухопловном саобраћају позив се доставља преко њихове команде, односно непосредног старјешине, а, по потреби, могу им се на тај начин достављати и остала писмена.


(2) Лицима лишеним слободе писмена се достављају у суду или посредством управе установе у којој су смјештена.

(3) Лицима која уживају право имунитета у Србији и Црној Гори, ако међународним уговорима није друкчије предвиђено, писмена се достављају посредством Министарства спољних послова Србије и Црне Горе.

(4) Држављанима Србије и Црне Горе у иностранству, ако се не ради о молбама домаћих судова за правну помоћ у кривичним предметима, писмена се достављају посредством дипломатског или конзуларног представништва Србије и Црне Горе у страној држави, под условом да се страна држава не противи таквом начину достављања и да лице коме се доставља добровољно пристане да прими писмено. Овлашћени радник дипломатског или конзуларног представништва потписује доставницу као достављач - ако је писмено уручено у самом представништву, а ако је писмено достављено поштом - потврђује то на доставници.

Достављање писмена државном тужиоцуЧлан 173

(1) Државном тужиоцу одлуке и друга писмена достављају се предајом писарници државног тужиоца.

(2) Кад се достављају одлуке код којих од дана достављања тече рок, као дан достављања сматра се дан предаје писмена писарници државног тужиоца.

(3) Суд ће државном тужиоцу, на његов захтјев, доставити кривични спис ради разматрања. Ако је у току рок за изјаву редовног правног лијека или ако то захтијевају други интереси поступка, суд може одредити у ком року државни тужилац треба да врати списе.

Примјена одредаба других законаЧлан 174

У случајевима који нијесу предвиђени овим закоником достава се обавља по одредбама закона које важе за парнични поступак.

Обавјештавање телефоном и телеграмомЧлан 175

(1) Позиви и одлуке који се доносе до завршетка главног претреса за лица која учествују у поступку, осим за окривљеног, могу се предати учеснику у поступку који пристаје да их уручи ономе коме су упућени, ако орган сматра да је на тај начин обезбијеђен њихов пријем.

(2) О позиву за главни претрес или другом позиву, као и о одлуци о одлагању главног претреса или других заказаних радњи, лица наведена у ставу 1 овог члана могу се обавијестити телеграмом или телефоном, ако се према околностима може претпоставити да ће обавјештење на тај начин примити лице коме је упућено.

(3) О позивању и предаји одлуке, који су извршени на начин предвиђен у ст. 1 и 2 овог члана ставиће се службена забиљешка на спису.

(4) Према лицу које је по ставу 1 или ставу 2 овог члана обавијештено, односно коме је одлука упућена не могу наступити штетне посљедице предвиђене овим закоником.


Разматрање, преписивање или снимање појединих списаЧлан 176

(1) Сваком ко има оправдани интерес може се дозволити разматрање, преписивање, копирање или снимање појединих кривичних списа.

(2) Радње из става 1 овог члана дозвољава истражни судија, судија појединац или предсједник вијећа пред којим се поступак води кад је поступак у току, а предсједник суда или службено лице које он одреди кад је поступак завршен.

(3) Кад је јавност била искључена са главног претреса или би се грубо кршило право на приватност, радње из става 1 овог члана могу се ускратити или условити забраном јавне употребе имена учесника поступка. Против рјешења о ускраћивању дозвољена је жалба која не задржава извршење рјешења.

(4) За радње из става 1 овог члана од стране приватног тужиоца, оштећеног као тужиоца, оштећеног и браниоца важе одредбе члана 58, односно члана 72 овог законика.

(5) Окривљени, односно осумњичени, кад је саслушан по одредбама о саслушању окривљеног или послије непосредног подизања оптужнице (члан 252) има право да разматра списе и разгледа прикупљене предмете који служе као доказ.

Глава XI

ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ

Достављање и исправка поднесакаЧлан 177

(1) Приватне тужбе, оптужнице и оптужни предлози оштећеног као тужиоца, предлози, правни лијекови и друге изјаве и саопштења подносе се писано или се дају усмено на записник.

(2) Поднесци из става 1 овог члана морају бити разумљиви и садржати све што је потребно да би се по њима могло поступати.

(3) Ако у овом законику није друкчије одређено, суд ће подносиоца поднеска који је неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати позвати да поднесак исправи, односно допуни, а ако он то не учини у одређеном року, суд ће поднесак одбацити.

(4) У позиву за исправку, односно допуну поднеска подносилац ће се упозорити на посљедице пропуштања.

Достављање поднесака противној странциЧлан 178

Поднесци који се по овом законику достављају противној странци предају се суду у довољном броју примјерака за суд и другу странку. Ако овакви поднесци нијесу предати суду у довољном броју примјерака, суд ће потребне примјерке преписати о трошку подносиоца.


Кажњавање лица које вријеђа суд или лице које учествује у поступкуЧлан 179

(1) Суд ће казнити новчаном казном до 1.000 € браниоца, пуномоћника, законског заступника, оштећеног, приватног тужиоца или оштећеног као тужиоца који у поднеску или у усменој ријечи вријеђа суд или лице које учествује у поступку. Рјешење о кажњавању доноси истражни судија, односно вијеће пред којим је дата изјава, а ако је она учињена у поднеску - суд који о поднеску треба да одлучи. Против овог рјешења дозвољена је жалба. Ако државни тужилац или лице које га заступа вријеђа другога, о томе ће се обавијестити надлежни државни тужилац. О кажњавању адвоката, односно адвокатског приправника обавијестиће се адвокатска комора чији је члан.

(2) Кажњавање по ставу 1 овог члана не утиче на гоњење и изрицање казне за кривично дјело извршено вријеђањем.

Обавеза састављања записникаЧлан 180

(1) О свакој радњи предузетој у току кривичног поступка саставиће се записник истовремено са предузимањем радње, а ако то није могућно, онда непосредно послије тога.

(2) Записник пише записничар. Само кад се врши претресање стана или лица или се радња предузима ван службених просторија органа, а записничар се не може обезбиједити, записник може писати лице које предузима радњу.

(3) Кад записник пише записничар, записник се саставља на тај начин што лице које предузима радњу казује гласно записничару шта ће унијети у записник.

(4) Лицу које се саслушава може се дозволити да само казује одговоре у записник. У случају злоупотребе ово право му се може ускратити.

Садржај записникаЧлан 181

(1) У записник се уноси назив државног органа пред којим се предузима радња, име и презиме службеног лица које радњу предузима, мјесто гдје се предузима радња, дан и час кад је радња започета и завршена, имена и презимена присутних лица и у ком својству присуствују, као и назначење кривичног предмета по ком се предузима радња.

(2) Записник треба да садржи битне податке о току и садржини предузете радње. У записник се, у облику приповиједања, убиљежава само битна садржина датих исказа и изјава. Питања се уносе у записник само ако је потребно да се разумије одговор. Кад суд оцијени да је потребно или на захтјев странака или браниоца, у записник ће се дословно унијети питање које је постављено и одговор који је дат. У случају злоупотребе, ово право им се може ускратити. Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи, то ће се назначити у записнику, а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести гдје се налазе на чувању.

(3) Ток главног претреса може се биљежити и стенографски. Стенографске забиљешке ће се, у року од 48 сати, превести, прегледати, потписати од стране стенографа и прикључити списима.

(4) Приликом предузимања радњи као што је увиђај, претресање стана или лица, или препознавање лица или предмета (члан 103) у записник ће се унијети и подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање истовјетности појединих предмета (опис, мјере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови, фотографије, филмски снимци и сл. - то ће се навести у записнику и прикључити записнику.


Вођење записникаЧлан 182

(1) Записник се мора водити уредно. У њему се не смије ништа избрисати, додати или мијењати. Прецртана мјеста морају остати читка.

(2) Сва преиначења, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају бити овјерени од стране лица која потписују записник.

Читање и потписивање записникаЧлан 183

(1) Саслушано лице, лица која обавезно присуствују радњама у поступку, као и странке, бранилац и оштећени, ако су присутни, имају право да прочитају записник или да захтијевају да им се прочита. На то је дужно да их упозори лице које предузима радњу, а у записнику ће се назначити да ли је упозорење учињено и да ли је записник прочитан. Записник ће се увијек прочитати, ако није било записничара и то ће се назначити у записнику.

(2) Записник потписује саслушано лице. Ако се записник састоји од више листова, саслушано лице потписује сваки лист. Ако саслушано лице одбије да потпише записник или да стави отисак прста, забиљежиће се то у записнику и навешће се разлог одбијања.

(3) На крају записника потписаће се тумач, ако га је било, свједоци чије је присуство обавезно при предузимању истражних радњи, а при претресању и лице које се претреса или чији се стан претреса. Ако записник не пише записничар (члан 180 став 2), записник потписују лица која присуствују радњи. Ако таквих лица нема или нијесу у стању да схвате садржину записника, записник потписују два свједока, осим ако није могућно да се обезбиједи њихово присуство.

(4) Неписмено лице, умјесто потписа, ставља отисак кажипрста десне руке, а записничар ће испод отиска уписати његово име и презиме. Ако се, усљед немогућности да се стави отисак десног кажипрста, ставља отисак неког другог прста или отисак прста леве руке, у записнику ће се назначити од којег је прста и са које руке узет отисак.

(5) Ако саслушано лице нема обје руке - прочитаће записник, а ако је неписмено - записник ће му се прочитати и то ће се забиљежити у записнику.

(6) Ако се радња није могла обавити без прекида, у записнику ће се назначити дан и час кад је настао прекид, као и дан и час кад се радња наставља.

(7) Ако је било приговора у погледу садржине записника, навешће се у записнику и ти приговори.

(8) Записник на крају потписује лице које је предузело радњу и записничар.

Издвајање записникаЧлан 184

(1) Кад је овим закоником одређено да се на исказу окривљеног, свједока или вјештака или записнику о претресању стана или подацима из члана 241 овог законика, не може засновати судска одлука, истражни судија ће, по службеној дужности или на предлог странака, донијети рјешење о њиховом издвајању из списа одмах, а најдоцније до завршетка истраге, односно давања сагласности истражног судије да се оптужница може подићи без спровођења истраге (члан 252 став 1). Против овог рјешења дозвољена је посебна жалба.


(2) По правоснажности рјешења издвојени записници се затварају у посебан омот и чувају код истражног судије одвојено од осталих списа и не могу се разгледати, нити се могу користити у поступку.

(3) Послије завршене истраге, као и послије давања сагласности да се оптужница може подићи без спровођења истраге (члан 252 став 1) истражни судија ће поступити по одредбама ст. 1 и 2 овог члана и у погледу свих обавјештења која су, у смислу члана 243 став 2 и члана 231 став 1 овог законика, државном тужиоцу и полицији дали грађани, осим записника из члана 231 став 9 овог законика. Кад државни тужилац подигне оптужницу без спровођења истраге (члан 252 став 6) доставиће списе у којима се налазе оваква обавјештења истражном судији, који ће поступити по одредбама овог члана.

Аудио и аудиовизуелно снимањеЧлан 185

(1) Истражни судија, судија појединац или предсједник вијећа може одредити да се извођење истражне радње сними помоћу уређаја за аудио или аудиовизуелно снимање. О томе ће истражни судија претходно обавијестити лице које се саслушава.

(2) Снимак мора да садржи податке из члана 181 став 1 овог законика, податке потребне за идентификацију лица чија се изјава снима и податак у ком својству се саслушава. Кад се снимају изјаве више лица мора се обезбиједити да се из снимка може јасно разазнати ко је дао изјаву.

(3) На захтјев саслушаног лица, снимак ће се одмах репродуковати, а исправке или објашњења тог лица ће се снимити.

(4) У записник о истражној радњи унијеће се да је извршено снимање, ко је снимање извршио, да је лице које се саслушава претходно обавијештено о снимању, да је снимак репродукован и гдје се снимак чува, ако није приложен списима предмета.

(5) Истражни судија, судија појединац или предсједник вијећа може одредити да се снимак у цјелини или дјелимично препише. У том случају он ће препис прегледати, овјерити и прикључити записнику о предузимању истражне радње.

(6) Снимак се чува у суду до времена до ког се чува и кривични спис.

(7) Истражни судија може дозволити да учесници поступка који имају оправдани интерес, помоћу магнетофона, сниме извођење истражне радње.

(8) Снимци из ст. 1 до 7 овог члана не могу се јавно приказивати без одлуке суда. Овакву одлуку суд може донијети само уз претходно прибављену сагласност странака и учесника снимљене радње.

Сходна примјена овог законикаЧлан 186

За записник о главном претресу важе и одредбе чл. 320 до 323 овог законика.

Записник о вијећању и гласањуЧлан 187

(1) О вијећању и гласању саставиће се посебан записник.

(2) Записник о вијећању и гласању садржи ток гласања и одлуку која је донесена.


(3) Овај записник потписују сви чланови вијећа и записничар. Одвојена мишљења прикључиће се записнику о вијећању и гласању, ако нијесу унесена у записник.

(4) Записник о вијећању и гласању затвориће се у посебан омот. Овај записник може разгледати само виши суд кад рјешава о правном лијеку и у том случају дужан је да записник поново затвори у посебан омот и да на омоту назначи да је разгледао записник.

Глава XII

РОКОВИ

Рокови за предају поднесакаЧлан 188

(1) Рокови предвиђени овим закоником не могу се продужити, осим кад то законик изричито дозвољава. Ако је у питању рок који је овим закоником одређен ради заштите права одбране и других процесних права окривљеног, тај рок се може скратити ако то захтијева окривљени писано или усмено на записник пред судом.

(2) Кад је изјава везана за рок, сматра се да је дата у року, ако је прије него што рок истекне предата оном ко је овлашћен да је прими.

(3) Кад је изјава упућена преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућена. Предаја војној пошти у мјестима гдје не постоји редовна пошта сматра се као предаја пошти препорученом пошиљком.

(4) Окривљени који се налази у притвору може изјаву која је везана за рок дати и на записник код суда који води поступак или је предати управи затвора, а лице које се налази на издржавању казне или се налази у установи ради примјене мјере безбједности или васпитне мјере може такву изјаву предати управи установе у којој је смјештено. Дан када је састављен такав записник, односно кад је изјава предата управи установе сматра се као дан предаје органу који је надлежан да је прими. Управа затвора или установе издаће притвореном лицу потврду о предаји изјаве.

(5) Ако је поднесак који је везан за рок, због незнања или очигледне омашке подносиоца, предат или упућен ненадлежном суду прије истека рока, па надлежном суду стигне послије истека рока, сматраће се да је на вријеме поднесен.

Рачунање роковаЧлан 189

(1) Рокови се рачунају на сате, дане, мјесеце и године.

(2) Сат или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни сат, односно дан. У један дан рачуна се 24 сата, а мјесец се рачуна по календарском времену.

(3) Рокови одређени по мјесецима, односно годинама завршавају се протеком оног дана посљедњег мјесеца, односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео. Ако нема тог дана у посљедњем мјесецу, рок се завршава посљедњег дана тог мјесеца.

(4) Ако посљедњи дан рока пада на државни празник или у суботу или у недјељу или у неки други дан кад државни орган није радио, рок истиче протеком првог наредног радног дана.


Повраћај у пређашње стањеЧлан 190

(1) Окривљеном који из оправданих разлога пропусти рок за изјаву жалбе на пресуду или на рјешење о примјени мјере безбједности или васпитне мјере или о одузимању имовинске користи суд ће дозволити повраћај у пређашње стање ради изјаве жалбе, ако у року од осам дана послије престанка узрока због кога је пропустио рок поднесе молбу за повраћај у пређашње стање и ако истовремено с молбом преда и жалбу.

(2) Послије протека три мјесеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.

Одлучивање о повраћају у пређашње стањеЧлан 191

(1) О повраћају у пређашње стање одлучује судија појединац и предсједник вијећа које је донијело пресуду или рјешење које се побија жалбом.

(2) Против рјешења којим се дозвољава повраћај у пређашње стање није дозвољена жалба.

(3) Кад је окривљени изјавио жалбу на рјешење којим се не дозвољава повраћај у пређашње стање суд је дужан да ову жалбу, заједно са жалбом на пресуду или на рјешење о примјени мјере безбједности или васпитне мјере или о одузимању имовинске користи, као и са одговором на жалбу и свим списима, достави вишем суду на рјешавање.

Дејство молбе о повраћају у пређашње стањеЧлан 192

Молба за повраћај у пређашње стање, по правилу, не задржава извршење пресуде, односно рјешења о примјени мјере безбједности или васпитне мјере или о одузимању имовинске користи, али суд надлежан за рјешавање молбе може одлучити да се са извршењем застане до доношења одлуке по молби.

Глава XIII

ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА

Правоснажност и извршност пресудеЧлан 193

(1) Пресуда постаје правоснажна кад се више не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.

(2) Правоснажна пресуда постаје извршна од дана достављања, ако за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, пресуда је извршна истеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе.

(3) Ако суд који је донио пресуду у првом степену није надлежан за њено извршење, доставиће овјерени препис пресуде са потврдом о извршности суду који је надлежан за извршење.

(4) Ако је резервни подофицир или официр осуђен на казну, суд ће овјерени препис правоснажне пресуде доставити органу надлежном за послове одбране у којем се осуђени води у евиденцији.


Извршење одлуке о трошковима поступка и одузимању предметаЧлан 194

(1) Извршење пресуде у погледу трошкова кривичног поступка, одузимања имовинске користи и имовинскоправних захтјева врши надлежни суд по одредбама закона које важе за извршни поступак.

(2) Трошкови кривичног поступка принудно се наплаћују у корист буџета по службеној дужности. Трошкови принудне наплате претходно се исплаћују из буџетских средстава.

(3) Ако је у пресуди изречена мјера безбједности одузимања предмета, суд који је изрекао пресуду у првом степену одлучиће да ли ће се такви предмети продати по одредбама закона које важе за извршни поступак или ће се предати криминалистичком музеју или другој установи или ће се уништити. Новац добијен продајом предмета уноси се у буџет.

(4) Одредба става 3 овог члана сходно ће се примијенити и кад се донесе одлука о одузимању предмета на основу члана 537 овог законика.

(5) Правоснажна одлука о одузимању предмета може се, ван случаја понављања кривичног поступка, односно захтјева за заштиту законитости или захтјева за испитивање законитости правоснажне пресуде, измијенити у парничном поступку ако се појави спор о својини одузетих предмета.

Извршност других одлукаЧлан 195

(1) Ако овим закоником није друкчије одређено, рјешење се извршавају кад постану правоснажна. Наредбе се извршавају одмах, ако орган који је наредбу издао не нареди друкчије.

(2) Правоснажност рјешења наступа кад се оно не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.

(3) Рјешења и наредбе, ако није друкчије одређено, извршавају органи који су те одлуке донијели. Ако је суд рјешењем одлучио о трошковима кривичног поступка, ти трошкови се наплаћују по одредбама члана 194 ст. 1 и 2 овог законика.

Сумња о дозвољености извршењаЧлан 196

(1) Ако се појави сумња о дозвољености извршења судске одлуке или о рачунању казне или ако у правоснажној пресуди није одлучено о урачунавању притвора или раније издржане казне или урачунавање није правилно извршено, о томе ће одлучити посебним рјешењем предсједник вијећа суда који је судио у првом степену. Жалба задржава извршење рјешења, осим ако суд није друкчије одредио.

(2) Ако се у току извршења појави сумња у погледу тумачења судске одлуке, о томе одлучује предсједник вијећа које је донијело правоснажну одлуку.

(3) Ако извршење није дозвољено због наступања застаре извршења о томе ће рјешењем одлучити предсједник суда надлежног за извршење. О жалби на рјешење предсједника суда одлучује предсједник вишег суда.


Правоснажност одлуке о имовинскоправном захтјевуЧлан 197

Кад је одлука којом је одлучено о имовинскоправном захтјеву постала правоснажна оштећени може захтијевати од суда који је одлучио у првом степену да му изда овјерени препис одлуке, са назначењем да је одлука извршна.

Прописи о казненој евиденцијиЧлан 198

Пропис о начину вођења казнене евиденције доноси Влада Републике Црне Горе (у даљем тексту: Влада).

Глава XIV

ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Врсте трошковаЧлан 199

(1) Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом кривичног поступка од његовог покретања до његовог завршетка и издаци за предузете истражне радње прије истраге.

(2) Трошкови кривичног поступка обухватају:

1) трошкове за свједоке, вјештаке, тумаче, стручна лица, трошкове увиђаја реконструкције, ексхумације и трошкове стенодактилографског и техничког снимања и копија записника;

2) трошкове превоза окривљеног;

3) издатке за довођење осумњиченог, окривљеног, свједока и вјештака;

4) путне трошкове службених лица;

5) трошкове лијечења окривљеног за вријеме док се налази у притвору, као и трошкове порођаја, осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање;

6) трошкове техничког прегледа возила, анализе крви и превоза леша до мјеста обдукције;

7) награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника;

8) нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника;

9) паушални износ, за трошкове који нијесу обухваћени претходним тачкама.

(3) Паушални износ се одређује према трајању и сложености поступка и имовном стању лица обавезног да плати овај износ.

(4) Трошкови из става 2 тач. 1 до 6 овог члана, као и нужни издаци постављеног браниоца и постављеног пуномоћника оштећеног као тужиоца (члан 64 ст. 3, члан 69 ст. 5, чл. 70), у поступку због кривичних дјела за која се гони по службеној дужности, исплаћују се из средстава органа који води кривични поступак по подношењу захтјева за накнаду трошкова, а награда постављеном браниоцу и пуномоћнику након њиховог разрјешења. Ови трошкови наплаћују се доцније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог законика. Орган који води кривични поступак дужан је да све трошкове који су унапријед исплаћени унесе у попис који ће се приложити списима.


(5) Трошкови превођења на језик који није у службеној употреби у суду, који настају примјеном одредаба овог законика о праву странака, свједока и других лица која учествују у поступку на употребу свог језика, неће се наплаћивати од лица која су по одредбама овог законика дужна да накнаде трошкове кривичног поступка.

Одлука о трошковимаЧлан 200

(1) У свакој пресуди и рјешењу којима се обуставља кривични поступак одлучиће се ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе.

(2) Ако недостају подаци о висини трошкова, посебно рјешење о висини трошкова донијеће истражни судија, судија појединац или предсједник вијећа када се ти подаци прибаве. Подаци о висини трошкова и захтјев за њихову накнаду могу се поднијети најдоцније у року од три мјесеца од дана правоснажности пресуде или рјешења о обустави поступка.

(3) Кад је о трошковима кривичног поступка одлучено посебним рјешењем, о жалби против тог рјешења одлучује вијеће (члан 24 став 6).

(4) Уколико се не покрене кривични поступак о награди и нужним издацима постављеног браниоца (члан 234 став 7) одлучује орган управе надлежан за полицијске послове.

Скривљени трошковиЧлан 201

(1) Окривљени, оштећени, оштећени као тужилац, приватни тужилац, бранилац, законски заступник, пуномоћник, свједок, вјештак, тумач и стручно лице (члан 259), без обзира на исход кривичног поступка, сносе трошкове свог довођења, одлагања истражне радње или главног претреса и друге трошкове поступка које су проузроковали својом кривицом, као и одговарајући дио паушалног износа.

(2) О трошковима из става 1 овог члана доноси се посебно рјешење, осим ако се о трошковима које сносе приватни тужилац и окривљени рјешава у одлуци о главној ствари.

(3) О жалби против посебног рјешења из става 2 овог члана одлучује вијеће из члана 24 став 6 овог законика.

Трошкови поступка када је окривљени проглашен кривимЧлан 202

(1) Кад суд окривљеног огласи кривим изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка, који су унапријед исплаћени из буџетских средстава (члан 199 став 4) као и трошкове приватног тужиоца, оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника и награду и нужне издатке њихових пуномоћника.

(2) Лице које је окривљено за више кривичних дјела неће се осудити на накнаду трошкова у погледу дјела за која је ослобођено од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

(3) У пресуди којом је више окривљених оглашено кривим суд ће одредити колики ће дио трошкова сносити сваки од њих, а ако то није могуће, осудиће све окривљене да солидарно сносе трошкове. Плаћање паушалног износа одредиће се за сваког окривљеног посебно.

(4) У одлуци којом рјешава о трошковима, суд може ослободити окривљеног од дужности да накнади у цјелини или дјелимично трошкове кривичног поступка из члана 199 став 2 тач. 1 до 6 и 9 овог законика,


ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица која је он дужан да издржава. Ако се ове околности утврде послије доношења одлуке о трошковима, предсједник вијећа може, посебним рјешењем, ослободити окривљеног од дужности накнаде трошкова кривичног поступка.

Трошкови поступка у случају обуставе поступка, доношења ослобађајуће или одбијајуће пресудеЧлан 203

(1) Кад се обустави кривични поступак или кад се донесе пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија изрећи ће се у рјешењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 199 став 2 тач. 1 до 6 овог законика, као и нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава, осим у случајевима одређеним у наредним ставовима овог члана.

(2) Лице које је оглашено кривим за кривично дјело лажног пријављивања обавезаће се да сноси трошкове кривичног поступка које је проузроковало лажним пријављивањем.

(3) Приватни тужилац је дужан да накнади трошкове кривичног поступка из члана 199 став 2 тач. 1 до 6 и 8 овог законика, нужне издатке окривљеног, као и нужне издатке и награду његовог браниоца, ако је поступак завршен пресудом којом се окривљени ослобађа од оптужбе или пресудом којом се оптужба одбија или рјешењем о обустави поступка, осим ако је поступак обустављен, односно ако је донесена пресуда којом се оптужба одбија због смрти окривљеног или због тога што је наступила застарјелост кривичног гоњења усљед одуговлачења поступка које се не може приписати у кривицу приватног тужиоца. Ако је поступак обустављен усљед одустанка од тужбе, окривљени и приватни тужилац могу се поравнати у погледу њихових међусобних трошкова. Ако има више приватних тужилаца, сви ће сносити трошкове солидарно.

(4) Кад суд одбаци оптужбу због ненадлежности, одлуку о трошковима донијеће надлежни суд.

(5) Опредијељен захтјев за накнаду нужних издатака окривљеног и нужних издатака и награду браниоца може се поднијети најкасније у року од два дана по пријему рјешења о обустави поступка, односно у завршној ријечи.

(6) Ако захтјев за накнаду нужних издатака и награде из става 1 овог члана не буде усвојен или суд о њему не донесе одлуку у року од два мјесеца од дана подношења захтјева, окривљени и бранилац имају право да потраживања остварују у парничном поступку против Републике Црне Горе (у даљем тексту: Република).

Награда и нужни издаци браниоцаЧлан 204

(1) Награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника приватног тужиоца или оштећеног дужно је да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама овог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава. Ако је окривљеном био постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатиће се из буџетских средстава. Овако ће се поступати и ако је оштећеном као тужиоцу био постављен пуномоћник.

(2) Пуномоћник који није адвокат или адвокатски приправник нема право на награду, већ само на накнаду нужних издатака.


Трошкови који настану код вишег судаЧлан 205

О дужности плаћања трошкова који настану код вишег суда одлучује тај суд сходно одредбама чл. 199 до 204 овог законика.

Посебни прописи о накнади трошковаЧлан 206

Потпунији пропис о накнади трошкова кривичног поступка и висини паушалног износа доноси Влада.

Глава XV

ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЈЕВИ

Предмет имовинскоправног захтјеваЧлан 207

(1) Имовинскоправни захтјев који је настао усљед извршења кривичног дјела расправиће се на предлог овлашћених лица у кривичном поступку, ако се тиме не би знатно одуговлачио овај поступак.

(2) Имовинскоправни захтјев може се односити на накнаду штете, повраћај ствари или поништај одређеног правног посла.

Подношење предлога за остварење имовинскоправног захтјеваЧлан 208

(1) Предлог за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку може поднијети лице које је овлашћено да такав захтјев остварује у парничном поступку.

(2) Ако су усљед кривичног дјела оштећена средства у државној својини, орган који је законом овлашћен да се стара о заштити тих средстава може у кривичном поступку учествовати у складу са овлашћењима која има на основу тог закона.

Поступак за остваривање имовинскоправног захтјеваЧлан 209

(1) Предлог за остваривање имовинскоправног захтјева подноси се суду пред којим се води кривични поступак.

(2) Предлог се може поднијети најдоцније до завршетка главног претреса пред првостепеним судом.

(3) Лице овлашћено на подношење предлога дужно је да одређено означи свој захтјев и да поднесе доказе.

(4) Ако овлашћено лице није поднијело предлог за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку до подизања оптужбе, обавијестиће се да може тај предлог поднијети до завршетка главног претреса. Ако су усљед кривичног дјела оштећена средства у државној својини, а предлог није стављен, суд ће о томе обавијестити орган из члана 208 став 2 овог законика.


Одустанак од предлогаЧлан 210

Овлашћена лица (члан 208) могу, до завршетка главног претреса, одустати од предлога за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку и остваривати га у парничном поступку. У случају одустанка од предлога, такав предлог се не може поново поднијети.

Прикупљање доказаЧлан 211

(1) Суд пред којим се води поступак саслушаће окривљеног о чињеницама наведеним у предлогу и испитаће околности које су од важности за утврђивање имовинскоправног захтјева. Суд је дужан да прикупи доказе и извиди шта је потребно за одлучивање о захтјеву и прије него што је поднијет такав предлог.

(2) Ако би се извиђањем о имовинскоправном захтјеву знатно одуговлачио кривични поступак, суд ће се ограничити на прикупљање оних података чије утврђивање доцније не би било могуће или би било знатно отежано.

Одлука о имовинскоправном захтјевуЧлан 212

(1) О имовинскоправном захтјеву одлучује суд.

(2) У пресуди којом окривљеног оглашава кривим суд може овлашћеном лицу досудити имовинскоправни захтјев у цјелини или му може досудити имовинскоправни захтјев дјелимично, а за вишак упутити на парнични поступак. Ако подаци кривичног поступка не пружају поуздан основ ни за потпуно ни за дјелимично пресуђење, а њихово прибављање би водило знатном одуговлачењу поступка, суд ће овлашћено лице упутити да имовинскоправни захтјев у цјелини може да остварује у парничном поступку.

(3) Кад суд донесе пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија или кад рјешењем обустави кривични поступак упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтјев може остваривати у парничном поступку.

(4) Кад се суд огласи ненадлежним за кривични поступак упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтјев може пријавити у кривичном поступку који ће отпочети или продужити надлежни суд.

Одлука о предаји ствари оштећеномЧлан 213

Ако се имовинскоправни захтјев односи на повраћај ствари, а суд установи да ствар припада оштећеном и да се налази код окривљеног или код неког од учесника у кривичном дјелу или код лица коме су је они дали на чување одредиће у пресуди да се ствар преда оштећеном.

Поништај правног послаЧлан 214

Ако се имовинскоправни захтјев односи на поништај одређеног правног посла, а суд нађе да је захтјев основан изрећи ће у пресуди потпун или дјелимични поништај тог правног посла, с последицама које отуда проистичу, не дирајући у права трећих лица.


Измјена одлуке о имовинскоправном захтјевуЧлан 215

(1) Правоснажну пресуду којом је одлучено о имовинскоправном захтјеву суд може у кривичном поступку измијенити само поводом понављања кривичног поступка, захтјева за заштиту законитости или захтјева за испитивање законитости правоснажне пресуде.

(2) Ван овог случаја осуђени, односно његови насљедници могу само у парничном поступку захтијевати да се правоснажна пресуда кривичног суда којом је одлучено о имовинскоправном захтјеву измијени и то ако постоје услови за понављање поступка по одредбама које важе за парнични поступак.

Одређивање привремених мјераЧлан 216

(1) На предлог овлашћених лица (члан 208) могу се у кривичном поступку, по одредбама закона које важе за извршни поступак, одредити привремене мјере обезбјеђења имовинскоправног захтјева насталог усљед извршења кривичног дјела.

(2) Рјешење из става 1 овог члана доноси у истрази истражни судија. Послије подигнуте оптужнице рјешење доноси, ван главног претреса, предсједник вијећа, а на главном претресу вијеће.

(3) Жалба против рјешења вијећа о привременим мјерама обезбјеђења није дозвољена. У осталим случајевима о жалби рјешава вијеће из члана 24 став 6 овог законика. Жалба не задржава извршење рјешења.

Враћање ствари у току поступкаЧлан 217

(1) Ако се ради о стварима које несумњиво припадају оштећеном, а не служе као доказ у кривичном поступку предаће се оштећеном и прије завршетка поступка.

(2) Ако се више оштећених споре о својини ствари, упутиће се на парнични поступак, а суд ће у кривичном поступку одредити само чување ствари као привремену мјеру обезбјеђења.

(3) Ствари које служе као доказ одузеће се привремено и по завршетку поступка вратити власнику. Ако је оваква ствар неопходно потребна власнику, она му се може вратити и прије завршетка поступка, уз обавезу да је на захтјев донесе.

Мјере обезбјеђења према трећем лицуЧлан 218

(1) Ако оштећени има захтјев према трећем лицу због тога што се код њега налазе ствари прибављене кривичним дјелом или због тога што је оно усљед кривичног дјела дошло до имовинске користи, суд може у кривичном поступку, на предлог овлашћених лица (члан 208) и по одредбама закона које важе за извршни поступак одредити привремене мјере обезбјеђења и према том трећем лицу. Одредбе члана 216 ст. 2 и 3 овог законика важе и у овом случају.

(2) У пресуди којом се окривљени оглашава кривим суд ће или укинути мјере из става 1 овог члана, ако већ раније нијесу укинуте или ће оштећеног упутити на парнични поступак, с тим што ће се ове мјере укинути, ако парнични поступак не буде покренут у року који одреди суд.


Глава XVI

ПРЕЈУДИЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Члан 219

(1) Ако примјена Кривичног законика зависи од претходног рјешења каквог правног питања за чије рјешење је надлежан суд у ком другом поступку или неки други државни орган, суд који суди у кривичном предмету може сам ријешити и то питање по одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку. Рјешење овог правног питања од стране кривичног суда има дејство само за кривични предмет који овај суд расправља.

(2) Ако је о таквом претходном питању већ донио одлуку суд у ком другом поступку или други државни орган, таква одлука не веже кривични суд у погледу оцјене да ли је учињено одређено кривично дјело.

Глава XVII

ЗНАЧЕЊЕ ЗАКОНСКИХ ИЗРАЗА И ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

Одобрење за кривично гоњењеЧлан 220

(1) Кад је законом одређено да је за гоњење појединих лица и кривичних дјела потребно претходно одобрење надлежног државног органа државни тужилац не може захтијевати спровођење истраге нити подићи непосредно оптужницу, односно оптужни предлог, ако не поднесе доказ да је одобрење дато, осим ако је ратификованим међународним уговорима друкчије одређено.

(2) Кад се за кривично дјело гони по приватној тужби, односно по захтјеву оштећеног као тужиоца одобрење прибавља суд.

Обавјештење о притвору, ступању оптужнице на правну снагу и осуђујућој пресудиЧлан 221

О стављању у притвор, о ступању оптужнице на правну снагу, односно о осуђујућој пресуди због кривичног дјела за које се гони на основу оптужног предлога суд ће, у року од три дана, обавијестити орган или послодавца код кога је окривљени у радном односу.

Обустава поступка услед смрти или трајног душевног обољења окривљеногЧлан 222

Кад се у току кривичног поступка утврди да је окривљени умро или је по извршењу дјела оболио од каквог трајног душевног обољења, рјешењем истражног судије, судије појединца или предсједника вијећа обуставиће се кривични поступак.


Кажњавање због одуговлачења поступкаЧлан 223

(1) Суд може у току поступка казнити новчаном казном до 1.000 € браниоца, пуномоћника или законског заступника, оштећеног, оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца, ако су његови поступци очигледно управљени на одуговлачење кривичног поступка.

(2) О кажњавању адвоката, односно адвокатског приправника обавијестиће се адвокатска комора чији је члан.

(3) Ако државни тужилац не подноси суду предлоге благовремено или друге радње у поступку предузима с великим закашњењем и тиме проузрокује одуговлачење поступка, обавијестиће се о томе виши државни тужилац.

Примјена правила међународног праваЧлан 224

(1) У погледу искључења кривичног гоњења странаца који уживају право имунитета у Србији и Црној Гори важе правила међународног права.

(2) У случају сумње да ли се ради о тим лицима суд ће се за објашњење обратити органу управе надлежном за иностране послове.

Обавеза државних органа, судова и других органа у откривању кривичног дјела и учиниоцаЧлан 225

Сви државни органи дужни су да судовима и другим органима који учествују у кривичном поступку пруже потребну помоћ, нарочито ако се ради о откривању кривичних дјела и проналажењу учинилаца.

Значење изразаЧлан 226

Поједини изрази употребљени у овом законику имају ово значење:

1) осумњичени је лице према коме је прије покретања кривичног поступка надлежни државни орган предузео неку радњу због постојања основа сумње да је извршило кривично дјело;

2) окривљени је лице против кога је донијето рјешење о спровођењу истраге или против кога је поднијета оптужница, оптужни предлог или приватна тужба или лице против којег је покренут посебни поступак за примјену мјере безбједности из чл. 69 и 70 Кривичног законика;

3) оптужени је лице против кога је оптужница стала на правну снагу;

4) осуђени је лице за које је правоснажном пресудом или правноснажним рјешењем о кажњавању утврђено да је кривично одговорно за одређено кривично дјело;

5) израз окривљени је и општи назив за окривљеног, оптуженог и осуђеног;

6) оштећени је лице чије је какво лично или имовинско право кривичним дјелом повријеђено или угрожено;

7) тужилац је државни тужилац, приватни тужилац и оштећени као тужилац;

8) странка је тужилац и окривљени.


ДИО ДРУГИ

ТОК ПОСТУПКА

А. ПРЕТКРИВИЧНИ ПОСТУПАК

Глава XVIII

КРИВИЧНА ПРИЈАВА И ОВЛАШЋЕЊА ОРГАНА ПРЕТКРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Обавеза пријављивања кривичног дјелаЧлан 227

(1) Сви државни органи, органи локалне самоуправе, јавна предузећа и установе дужни су да пријаве кривична дјела за која се гони по службеној дужности, о којима су обавијештени или за која сазнају на други начин.

(2) Подносиоци кривичне пријаве из става 1 овог члана навешће доказе који су им познати и предузеће мјере да би се сачували трагови кривичног дјела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дјело и други докази.

Пријављивање кривичних дјела од стране грађанаЧлан 228

(1) Свако треба да пријави кривично дјело за које се гони по службеној дужности.

(2) У којим случајевима непријављивање кривичног дјела представља кривично дјело одређује Кривични законик.

Подношење пријавеЧлан 229

(1) Пријава се подноси надлежном државном тужиоцу, писано или усмено.

(2) Ако се пријава подноси усмено, пријавилац ће се упозорити на посљедице лажног пријављивања. О усменој пријави саставиће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном или другим телекомуникационим средством сачиниће се службена забиљешка.

(3) Ако је пријава поднесена суду, полицији или ненадлежном државном тужиоцу, они ће пријаву примити и одмах доставити надлежном државном тужиоцу.

Овлашћења и радње полицијеЧлан 230

(1) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мјере да се пронађе учинилац кривичног дјела, да се учинилац


или саучесник не сакрије или не побјегне, да се открију и обезбиједе трагови кривичног дјела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупе сва обавјештења која би могла бити од користи за успјешно вођење кривичног поступка.

(2) У циљу испуњења дужности из става 1 овога члана полиција може да тражи обавјештења од грађана, да примијени полиграфско тестирање, да изврши анализирање гласа, да изврши антитерористички преглед, да за неопходно потребно вријеме ограничи кретање одређених лица на одређеном простору, да јавно распише награду у циљу прикупљања обавјештења, да од правног лица које пружа телекомуникацијске услуге затражи провјеру идентичности телекомуникацијских адреса које су у одређеном времену успоставиле везу, да предузме потребне мјере у вези са утврђивањем истовјетности лица и предмета, да узме узорак за ДНК анализу, да распише потрагу за лицима и стварима за којима се трага, да у присуству одговорног лица прегледа одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да је по потреби одузме, као и да предузме и друге потребне радње и мјере. О чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети саставиће се записник или службена забиљешка.

(3) Приликом увиђаја за кривично дјело против безбједности јавног саобраћаја за које постоје основи сумње да је проузроковало тешке посљедице или да је извршено са умишљајем, полиција може од осумњиченог привремено, а најдуже до три дана, одузети возачку дозволу.

(4) Лице према којем је примијењена нека од радњи или мјера из ст. 2 и 3 овог члана има право да поднесе притужбу надлежном државном тужиоцу.

Прикупљање обавјештења грађанаЧлан 231

(1) Полиција може позивати грађане ради прикупљања обавјештења. У позиву се мора назначити разлог позивања. Принудно се може довести лице које се није одазвало позиву само ако је у позиву било на то упозорено.

(2) Приликом поступања по одредбама овога члана полиција не може грађане саслушавати у својству окривљеног, свједока или вјештака, осим у случају из става 9 овога члана.

(3) Прикупљање обавјештења од истог лица може трајати онолико колико је неопходно да се добије потребно обавјештење, а најдуже шест сати.

(4) Обавјештења од грађана се не смију прикупљати принудно.

(5) Службена забиљешка или записник о датом обавјештењу прочитаће се лицу које је обавјештење дало. То лице може ставити примједбе које је полиција дужна да унесе у службену забиљешку или записник. Копија службене забиљешке или записника о датом обавјештењу издаће се грађанину, ако то захтијева.

(6) Грађанин се може поново позивати ради прикупљања обавјештења о околностима другог кривичног дјела или учиниоца, а ради прикупљања обавјештења о истом кривичном дјелу не може се поново принудно приводити.

(7) Кад полиција прикупља обавјештења од лица за које постоје основи сумње да је учинилац кривичног дјела или према том лицу предузима радње у преткривичном поступку предвиђене овим закоником може га позивати у својству осумњиченог. У позиву ће се осумњичени упозорити да има право да узме адвоката.

(8) Ако полиција у току прикупљања обавјештења оцијени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах обавијести о дјелу за које се терети и основама сумње, о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом даљем саслушању, да није дужан да одговара на постављена


питања, те да му, у случају задржавања (члан 234), предочи права прописана у члану 5 овога законика и омогући коришћење права прописаних у члану 233 став 1 овога законика.

(9) Ако осумњичени пристане да дâ исказ у присуству адвоката, полиција ће га саслушати према одредбама овога законика о саслушању окривљеног. О саслушању осумњиченог полиција ће обавијестити надлежног државног тужиоца који може присуствовати његовом саслушању. Записник о овом саслушању се не издваја из списа и може се користити као доказ у кривичном поступку.

(10) По одобрењу истражног судије, односно предсједника вијећа полиција може прикупљати обавјештења и од лица која се налазе у притвору, ако је то потребно ради откривања других кривичних дјела и учинилаца. Ова ће се обавјештења прикупљати у установи у којој окривљени издржава притвор, у вријеме које одреди истражни судија или предсједник вијећа. Прикупљању ових обавјештења присуствоваће и бранилац окривљеног, ако то притвореник захтијева.

(11) На основу прикупљених обавјештења полиција саставља кривичну пријаву у којој наводи доказе за које је сазнала приликом прикупљања обавјештења. У кривичну пријаву не уноси се садржина изјава које су поједини грађани дали приликом прикупљања обавјештења, осим исказа датих у смислу става 9 овог члана. Уз кривичну пријаву достављају се и предмети, скице, фотографије, прибављени извјештаји, списи о предузетим мјерама и радњама, службене забиљешке, изјаве и други материјали који могу бити корисни за успјешно вођење поступка. Ако полиција, послије подношења кривичне пријаве, сазна за нове чињенице, доказе или трагове кривичног дјела дужна је да прикупи потребна обавјештења и да извјештај о томе, као допуну кривичне пријаве, достави државном тужиоцу.

Лишење слободе и упознавање о правима лица лишеног слободеЧлан 232

(1) Овлашћени полицијски службеници могу неко лице лишити слободе, ако постоји било који разлог предвиђен у члану 148 овог законика за одређивање притвора, али су дужни да то лице, без одлагања, уз кривичну пријаву спроведу надлежном истражном судији, осим у случају из члана 234 овог законика. Приликом довођења овлашћени полицијски службеник ће обавијестити истражног судију о разлозима и о времену лишења слободе.

(2) Лице лишено слободе мора бити упознато са правима из члана 5 овог законика.

(3) Ако је, због неотклоњивих сметњи, спровођење лица лишеног слободе трајало дуже од осам сати, овлашћени полицијски службеник је дужан да истражном судији овакво закашњење посебно образложи, о чему ће истражни судија сачинити забиљешку, односно записник.

Истражни судија ће у записник унијети и изјаву лица лишеног слободе о времену и мјесту лишења слободе.

Поступање истражног судије након довођења лица лишеног слободеЧлан 233

(1) Истражни судија дужан је да лицу лишеном слободе, које му је доведено, одмах саопшти да може узети браниоца, омогући да у његовом присуству, уз коришћење телефона, телеграфа или другог електронског преносиоца порука обавијести браниоца непосредно или посредством чланова породице или трећег лица чији идентитет истражном судији мора бити откривен, а ако је потребно и помогне му да нађе браниоца.

(2) Ако лице лишено слободе не обезбиједи присуство браниоца у року од 24 сата од када му је то, у смислу става 1 овог члана, омогућено или изјави да не жели да узме браниоца, истражни судија је дужан да га без одлагања саслуша, а најкасније у року од наредних 12 сати од довођења.


(3) Ако у случају обавезне одбране (члан 69 став 1) лице лишено слободе не узме браниоца у року од 24 сата од часа кад је поучено о овом праву или изјави да неће узети браниоца, поставиће му се бранилац по службеној дужности и без одлагања га саслушати.

(4) Одмах послије саслушања истражни судија ће одлучити да ли ће лице лишено слободе пустити на слободу или ће одредити притвор. Ако истражни судија лицу лишеном слободе одреди притвор, дужан је да о томе одмах обавијести државног тужиоца и да му у року од два сата достави списе.

(5) Ако истражни судија сматра да се мјерама надзора из члана 139 став 2 овог законика може обезбиједити присуство окривљеног у поступку и несметано вођење поступка може лице лишено слободе пустити на слободу и изрећи му неку од мјера надзора.

(6) Ако државни тужилац у вријеме саслушања није поднио захтјев за спровођење истраге, а не поднесе га ни у року од 48 сати од часа одређивања притвора, односно од пријема рјешења о изрицању мјера надзора, истражни судија ће притворено лице пустити на слободу.

(7) Ако истражни судија у року од 48 сати од подношења захтјева за спровођење истраге не донесе рјешење о спровођењу истраге, дужан је да притворено лице пусти на слободу.

(8) Кад је лице лишено слободе доведено истражном судији, може оно, његов бранилац, члан његове породице или лице са којим живи у ванбрачној заједници, захтијевати да истражни судија одреди љекарски преглед. Такав захтјев може поднијети и државни тужилац. Одлуку о одређивању љекара који ће обавити преглед и записник о његовом саслушању истражни судија ће приложити истражним списима.

ЗадржавањеЧлан 234

(1) Лице лишено слободе по члану 232 став 1, као и осумњиченог из члана 231 ст. 7 и 8 овог законика орган полиције може изузетно задржати, ради прикупљања обавјештења (члан 231 став 1) или саслушавања, најдуже 48 сати од часа лишења слободе, односно одазивања на позив.

(2) О задржавању полиција одмах, а најкасније у року од два сата, доноси и уручује рјешење задржаном лицу и браниоцу. У рјешењу морају бити наведени дјело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и вријеме почетка задржавања.

(3) Против рјешења о задржавању осумњичени и бранилац имају право жалбе, која се са списом предмета одмах доставља истражном судији. Истражни судија је дужан да о жалби одлучи у року од четири сата од када је примио жалбу. Жалба не задржава извршење рјешења.

(4) Полиција је дужна да о задржавању одмах обавијести истражног судију и државног тужиоца. Истражни судија може захтијевати да му полиција одмах спроведе задржано лица.

(5) Уколико полиција у року од 48 сати не поднесе кривичну пријаву и спроведе задржано лице истражном судији дужна је задржано лице да пусти на слободу. У вези истог кривичног дјела исто лице се не може поново задржавати.

(6) Осумњичени има права предвиђена у члану 231 став 8 овог законика.

(7) Осумњичени мора имати браниоца чим полиција донесе рјешење о задржавању. Ако осумњичени сам не обезбиједи браниоца, полиција ће му га обезбиједити по службеној дужности, по редосљеду са списка који доставља Адвокатска комора.


Лишење слободе лица затеченог у извршењу кривичног дјелаЧлан 235

Лице затечено при извршењу кривичног дјела за које се гони по службеној дужности може свако лишити слободе. Лице лишено слободе се мора одмах предати истражном судији или полицији, а ако се то не може учинити, мора се одмах обавијестити један од тих органа. Полиција ће поступити по члану 232 овога законика.

Задржавање на мјесту извршења кривичног дјела и друге радњеЧлан 236

(1) Овлашћени полицијски службеник има право да лице затечено на мјесту извршења кривичног дјела упути истражном судији или да га задржи на мјесту извршења кривичног дјела до његовог доласка, ако би то лице могло дати податке важне за кривични поступак и ако је вјероватно да се њихово саслушање доцније не би могло извршити или би било скопчано са знатним одуговлачењем или другим тешкоћама. Задржавање ових лица на мјесту извршења кривичног дјела не може трајати дуже од шест сати.

(2) Кад је то неопходно ради утврђивања истовјетности или у другим случајевима од интереса за успјешно вођење поступка, полиција може фотографисати осумњиченог и узети отиске његових прстију, и предузети друге радње потребне за утврђивање идентитета, а уз претходно одобрење истражног судије јавно објавити фотографију осумњиченог.

(3) Ако је потребно да се утврди од кога потичу отисци прстију на појединим предметима, полиција може узимати отиске прстију од лица за која постоји вјероватноћа да су могла доћи у додир с тим предметима.

(4) Лице према којем је предузета нека од радњи из овог члана има право да поднесе притужбу надлежном државном тужиоцу или непосредно вишем органу полиције.

Мјере тајног надзораЧлан 237

(1) Ако постоје основи сумње да је неко лице само или у саучесништву са другим извршило, врши или се припрема за вршење кривичних дјела из члана 238 овог законика, а на други начин се не могу прикупити докази или би њихово прикупљање захтијевало несразмјерни ризик или угрожавање живота људи, против тих лица се могу одредити посебне мјере:

1) тајни надзор и техничко снимање телефонских разговора, односно средстава за техничку комуникацију на даљину и приватних разговора који се обављају у приватним или јавним просторијама или на отвореном;

2) тајно фотографисање и визуелно снимање у приватним просторијама.

(2) Ако постоје основи сумње да је неко лице само или у саучесништву са другим извршило, врши или се припрема за вршење кривичних дјела из члана 238 овог законика, а околности случаја указују да ће се са најмање повреда права на приватност прикупити докази, против тих лица могу се одредити посебне мјере:

1) симулирана куповина предмета или лица и симулирано давање и примање мита;

2) праћење превоза и испоруке предмета кривичног дјела;

3) снимање разговора уз претходно информисање и сагласност једног од учесника разговора;

4) ангажовање прикривеног исљедника и сарадника.


(3) Мјере из става 1 тачка 1 овог члана могу се наредити и према лицу за које постоје основи сумње да извршиоцу или од извршиоца кривичних дјела из члана 238 овог законика преносе поруке у вези са кривичним дјелом, односно да се извршилац служи њиховим прикључцима на телефон или другим телекомуникационим уређајем.

(4) Извршење мјера из става 2 тач. 1, 3 и 4 овог члана не смије да представља подстрекавање на извршење кривичног дјела.

Кривична дјела за која могу бити наређене МТНЧлан 238

(1) Мјере из члана 237 овог законика могу се наредити:

1) за кривична дјела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна;

2) за кривична дјела са елементима организованог криминала.

Одређивање МТНЧлан 239

(1) Мјере из члана 237 став 1 овог законика на образложени предлог државног тужиоца писменом наредбом одређује истражни судија. Мјере из члана 237 став 2 овог законика на образложени предлог полиције писменом наредбом одређује државни тужилац. Образложени предлог се предаје у затвореној коверти са назнаком МТН - мјере тајног надзора.

(2) Предлог и наредба за одређивање мјере постају саставни дио кривичног списа и треба да садрже расположиве податке о лицу према којем се мјера одређује, кривично дјело због којег се одређује, чињенице из којих проистиче потреба њиховог предузимања, рок трајања који мора бити примјерен остварењу циља мјере, начин, обим и мјесто спровођења мјере.

(3) Изузетно, ако се писмена наредба не може издати на вријеме, а постоји опасност од одлагања, примјена мјере из члана 237 овог законика може започети на основу усмене наредбе истражног судије, односно државног тужиоца, с тим да писмена наредба мора да буде прибављена у року од 12 сати од издавања усмене наредбе.

(4) Мјере из члана 237 став 1 и став 2 тач. 2, 3 и 4 овог законика могу да трају само онолико колико је неопходно, а најдуже четири мјесеца, с тим да из оправданих разлога могу да буду продужене за још три мјесеца. Предлог за предузимање мјере из члана 237 став 2 тачка 1 овог законика може се односити само на једнократни акт, а сваки наредни предлог за примјену ове мјере против истог лица мора садржати разлоге који оправдавају поновну примјену ове мјере. Извођење мјера се прекида чим престану разлози за њихову примјену.

(5) Уз наредбу за извршење мјере из члана 237 став 1 тачка 1 овог законика, истражни судија ће издати посебан налог у којем ће навести само телефонски број или е-mail адресу и трајање мјере, а налог ће полиција предати привредним субјектима из става 6 овог члана у поступку извршења мјере.

(6) Поштанска, телеграфска и друга предузећа, друштва и лица регистрована за преношење информација дужна су да полицији омогуће извршење мјере из члана 237 став 1 овог законика. Службена и одговорна лица која учествују у поступку доношења наредбе и извршењу мјера из члана 237 овог законика дужна су да као службену тајну чувају све податке које су сазнали у овом поступку.

(7) Ако се приликом предузимања надзора и тајног снимања забиљеже подаци и обавјештења који упућују на неко друго кривично дјело, тај ће се дио снимка преписати и доставити државном тужиоцу, ако се ради о неком од кривичних дјела наведених у члану 238 овог законика.


(8) Државни тужилац и истражни судија ће, на одговарајући начин (преписом записника или службених забиљешки без личних података, издвајање службене забиљешке из списа и сл.), спријечити да неовлашћена лица, осумњичени или његов бранилац утврде идентитет лица која су извршила мјере из члана 237 овог законика. Ако се ова лица саслушавају као свједоци суд ће поступити на начин прописан чл. 108 -112 овог законика.

Извршење МТНЧлан 240

(1) Мјере из члана 237 овога законика извршава полиција, водећи рачуна да се у што мањој мјери нарушава приватност лица која нијесу подвргнута мјери.

(2) Овлашћени полицијски службеник који извршава мјеру води евиденцију о свакој предузетој радњи, о чему државном тужиоцу, односно истражном судији доставља периодичне извјештаје о извршењу мјера. Ако државни тужилац, односно истражни судија оцијени да више не постоји потреба за примјену наређених мјера, доноси наредбу о престанку мјере.

(3) По извршењу мјера из члана 237 овог законика полиција ће доставити државном тужиоцу коначан извјештај и остали материјал прибављен примјеном мјера.

(4) Ако државни тужилац одлучи да неће против осумњиченог захтијевати вођење поступка, доставиће материјал добијен примјеном члана 237 овог законика у затвореном омоту са посебном ознаком М.Т.Н. истражном судији, који ће наредити да се материјал уништи у присуству државног тужиоца и истражног судије, о чему ће истражни судија сачинити записник.

(5) Истражни судија ће поступити по ставу 4 овог члана, ако државни тужилац поднесе захтјев за спровођење истраге против осумњиченог према ком су примијењене мјере тајног надзора, а добијени резултати или дио њих нијесу потребни за вођење кривичног поступка.

(6) У случају из ст. 4 и 5 овог члана подаци се сматрају службеном тајном.

Правно неваљани доказиЧлан 241

(1) Ако је у примјени мјера из члана 237 овог законика поступљено супротно одредбама овог законика или наредби истражног судије, на прикупљеним подацима се не може заснивати судска одлука. Одредбе члана 184 став 1, члана 281 став 4, члана 345 став 3 и члана 382 став 4 овог законика сходно ће се примјењивати и на снимке сачињене супротно одредбама овог и члана 237 овог законика.

Обавјештавање лица према којем је предузимана мјера тајног надзораЧлан 242

(1) Прије него што се уништи материјал добијен мјерама тајног надзора, у смислу члана 240 ст. 4 и 5 овог законика, истражни судија ће обавијестити лице против кога је мјера предузета, а то лице има право увида у прикупљени материјал.

(2) Ако постоји основана бојазан да би обавјештавање лица из става 1 овог члана или увид у добијени материјал могло да представља озбиљну опасност по живот и здравље људи или би могло угрозити неку од истрага које су у току или из неких других оправданих разлога, истражни судија, по прибављеном мишљењу државног тужиоца, може одлучити да не обавјештава лице према коме је предузета мјера и да му не дозволи увид у добијени материјал.


Члан 242а

(1) Када постоји сумња да је извршено кривично дјело које се гони по службеној дужности, истражни судија може на писани и образложени предлог државног тужиоца наредити банкарској, финансијској или другој организацији да му достави податке о стању и промјенама на пословном или личном рачуну осумњиченог или другог лица за које је вјероватно да је учесник у финансијским пословима и трансакцијама осумњиченог, уколико су ти подаци неопходни за доказивање предметног кривичног дјела и откривање других кривичних дјела, као и за доношење одлуке о одузимању предмета и имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

(2) Истражни судија може на предлог државног тужиоца наредити организацији из става 1 овог члана да привремено обустави извршење финансијских трансакција, у дијелу одлива средстава, за које постоји сумња да су намијењене извршењу кривичног дјела, прикривању кривичног дјела или добити остварене кривичним дјелом.

(3) Ако истражни судија донесе рјешење којим не прихвата предлог државног тужиоца из ст. 1 и 2 овог члана о жалби на рјешење одлучује вијеће из члана 24 став 6 овог законика.

Одбацивање и допуна кривичне пријавеЧлан 243

(1) Државни тужилац ће образложеним рјешењем одбацити пријаву ако из саме пријаве проистиче да пријављено дјело није кривично дјело за које се гони по службеној дужности, ако је наступила застарјелост или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које искључују гоњење. О одбацивању пријаве, као и о разлозима за то државни тужилац ће обавијестити оштећеног у року од осам дана (члан 59), а ако је кривичну пријаву поднијела полиција обавијестиће и тај орган.

(2) Ако државни тужилац из саме пријаве не може оцијенити да ли су вјероватни наводи пријаве или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да ли ће захтијевати спровођење истраге или ако је до државног тужиоца само допро глас да је извршено кривично дјело, а нарочито ако је извршилац непознат, државни тужилац ће, сам или посредством других органа, прикупити потребна обавјештења. У ту сврху државни тужилац може позвати подносиоца пријаве, пријављено лице и друга лица за која оцијени да могу пружити релевантне податке од значаја за одлуку по пријави. Ако није у могућности да то предузме сам, државни тужилац ће захтијевати од полиције да прикупе потребна обавјештења и да предузму друге мјере ради откривања кривичног дјела и учиниоца (чл. 230, 231 и 236).

(3) Ради разјашњења одређених стручних питања која се постављају код одлучивања о кривичној пријави, државни тужилац може затражити од лица одговарајуће струке да му о тим питањима да потребна објашњења.

(4) Државни тужилац може увијек тражити да га полиција обавијести о мјерама које су предузели. Полиција је дужна да му без одлагања одговори.

(5) Ако и послије предузетих радњи из ст. 2, 3 и 4 овог члана проистичу неке од околности из става 1 овог члана, или ако не постоји основана сумња да је осумњичени извршио кривично дјело за које се гони по службеној дужности, државни тужилац ће одбацити пријаву.

(6) Државни тужилац и други државни орган, предузећа и друга правна лица дужни су приликом прикупљања обавјештења, односно давања података да поступају обазриво, водећи рачуна да се не нашкоди части и угледу лица на које се ови подаци односе.


Одлагање кривичног гоњењаЧлан 244

(1) Државни тужилац може одложити кривично гоњење за кривична дјела за која је прописана новчана казна или казна затвора до три године, када нађе да не би било цјелисходно да се води кривични поступак, с обзиром на природу кривичног дјела и околности под којима је учињено, ранији живот учиниоца и његова лична својства, ако осумњичени прихвати испуњење једне или више од сљедећих обавеза:

1) да отклони штетну посљедицу насталу извршењем кривичног дјела или да накнади причињену штету;

2) да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или јавне установе;

3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад;

4) да испуни доспјеле обавезе издржавања, односно, друге обавезе настале правоснажном судском одлуком.

(2) Осумњичени је дужан да прихваћену обавезу изврши у року који не може бити дужи од шест мјесеци.

(3) Државни тужилац обавезе из става 1 овог члана утврђује рјешењем. Рјешење се доставља осумњиченом, оштећеном ако га има, односно хуманитарној организацији или јавној установи у чију се корист налаже извршење.

(4) Прије доношења рјешења из става 3 овог члана државни тужилац ће уз помоћ посебно обучених лица спровести поступак поравнања између оштећеног и осумњиченог за обавезе из тач. 1 и 4, односно прибављања сагласности осумњиченог за мјере из тач. 2 и 3 овог члана.

(5) Врховни државни тужилац ће упутством ближе уредити поступак поравнања, спровођење других радњи у примјени одредаба овог члана, те садржину рјешења о одређивању мјера и њихово спровођење.

(6) Ако осумњичени изврши обавезу из става 1 тач. 1 и 4 овога члана одређену уз пристанак оштећеног или обавезе из става 1 тач. 2 и 3 овог члана у року из става 2 овог члана, државни тужилац ће одбацити кривичну пријаву, а одредбе члана 59 овог законика неће се примјењивати, са чиме ће државни тужилац упознати оштећеног прије прихватања поравњања.

Одбацивање кривичне пријаве из разлога правичностиЧлан 245

За кривична дјела за која је прописана новчана казна или казна затвора до једне године државни тужилац може одбацити кривичну пријаву, ако је осумњичени, усљед стварног кајања, спријечио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио, а државни тужилац, према околностима случаја, оцијени да изрицање кривичне санкције не би било правично. У овом случају одредбе члана 59 овог законика се неће примјењивати.

Привремено одузимање предмета, увиђај и вјештачењеЧлан 246

(1) Полиција може, и прије покретања истраге, привремено одузети предмете по одредбама члана 81 овог законика, ако постоји опасност од одлагања и претрести стан и лица под условима предвиђеним у члану 79 овог законика.

(2) Полиција је дужна да привремено одузете предмете одмах врати власнику или држаоцу, ако кривични поступак не буде покренут, односно ако у року од три мјесеца не поднесе кривичну пријаву надлежном државном тужиоцу.


(3) Ако истражни судија није у могућности да одмах изађе на лице мјеста, полиција може сама извршити увиђај и одредити потребна вјештачења, осим обдукције и ексхумације леша. Ако истражни судија стигне на лице мјеста у току вршења увиђаја, он може предузети вршење ових радњи.

(4) О радњама из ст. 1 до 3 овог члана полиција, односно истражни судија ће без одлагања обавијестити државног тужиоца.

Предузимање појединих истражних радњи када је учинилац непознат Члан 247

(1) Кад је учинилац кривичног дјела непознат, државни тужилац може предложити да истражни судија предузме поједине истражне радње, ако је, с обзиром на околности случаја, неопходно или цјелисходно да се оне предузму прије покретања истраге. Ако се истражни судија не сложи са тим предлогом, затражиће да о томе одлучи вијеће (члан 24 став 6).

(2) Записници о предузетим истражним радњама достављају се државном тужиоцу.

Предузимање неодложних истражних радњи прије истрагеЧлан 248

(1) Истражни судија надлежног суда, као и истражни судија нижег суда на чијем је подручју извршено кривично дјело може, прије доношења рјешења о спровођењу истраге, по службеној дужности или на предлог државног тужиоца, предузети поједине истражне радње за које је вјероватно да се њихово провођење доцније не би могло извршити или би било скопчано са знатним одуговлачењем или другим тешкоћама, али о свему што је предузето мора обавијестити надлежног државног тужиоца.

(2) Истражним радњама које се предузимају по ставу 1 овога члана може да присуствује државни тужилац који поступа пред тим судом.

(3) У погледу позивања, одбране и саслушавања осумњиченог примјењују се одредбе о позивању, одбрани и саслушању окривљеног.

Б. ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК

Глава XIX

ИСТРАГА

Сврха истрагеЧлан 249

(1) Истрага се покреће против одређеног лица кад постоји основана сумња да је учинило кривично дјело.

(2) У истрази ће се прикупити докази и подаци који су потребни да би се могло одлучити да ли ће се подићи оптужница или обуставити поступак, докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано, као и други докази који могу бити од користи за поступак, а чије се извођење, с обзиром на околности случаја, показује цјелисходним.


Захтјев за спровођење истрагеЧлан 250

(1) Истрага се спроводи на захтјев државног тужиоца.

(2) Захтјев за спровођење истраге подноси се истражном судији надлежног суда.

(3) У захтјеву се морају назначити: лични подаци осумњиченог, опис дјела из кога произилазе законска обиљежја кривичног дјела, законски назив кривичног дјела, околности из којих произилази основаност сумње и постојећи докази.

(4) У захтјеву за спровођење истраге може се предложити да се извиде одређене околности, да се предузму поједине радње и да се о извјесним питањима саслушају одређена лица, а може се предложити и да се осумњичени притвори.

(5) Државни тужилац ће доставити истражном судији кривичну пријаву и све списе и записнике о радњама које су предузете. Истовремено, државни тужилац ће доставити истражном судији предмете који могу послужити као доказ или ће назначити гдје се они налазе, а за свједоке адресу на којој се могу позвати.

Рјешење о спровођењу истрагеЧлан 251

(1) Кад истражни судија прими захтјев за спровођење истраге размотриће списе и, ако се сложи са захтјевом, донијеће рјешење о спровођењу истраге, које треба да садржи податке наведене у члану 250 став 3 овог законика. Рјешење ће се доставити државном тужиоцу, окривљеном и браниоцу.

(2) Прије доношења рјешења истражни судија ће саслушати осумњиченог, осим ако постоји опасност од одлагања.

(3) Истражни судија може, прије него што одлучи о захтјеву државног тужиоца, позвати државног тужиоца и осумњиченог да одређеног дана дођу у суд, ако је потребно да се изјасне о околностима које могу бити од важности за одлучивање о захтјеву или ако истражни судија сматра да би из других разлога било цјелисходно њихово усмено изјашњење. Овом приликом странке могу стављати усмено своје предлоге, а државни тужилац може измијенити или допунити и захтјев за спровођење истраге, а може и предложити да се поступак спроведе непосредно на основу оптужнице (члан 252).

(4) У вези са позивањем, одбраном и саслушањем осумњиченог против кога се захтијева спровођење истраге примјењиваће се одредбе овог законика о позивању, одбрани и саслушању окривљеног. Осумњиченог који је позван по ставу 3 овог члана поучиће истражни судија у смислу члана 88 став 2 овога законика.

(5) Против рјешења истражног судије о спровођењу истраге странке могу изјавити жалбу. Ако је рјешење усмено саопштено, жалба се том приликом може изјавити на записник.

(6) Истражни судија је дужан да жалбу одмах достави вијећу (члан 24 став 6). Жалба не задржава извршење рјешења.

(7) Ако се истражни судија на сложи са захтјевом државног тужиоца за спровођење истраге, затражиће да о томе одлучи вијеће (члан 24 став 6). Вијеће ће одбацити захтјев за спровођење истраге, ако постоје околности које привремено спрјечавају гоњење, а одбити захтјев за спровођење истраге, ако нема довољно доказа и података о постојању основане сумње, а у противном донијеће рјешење о спровођењу истраге. Против рјешења вијећа окривљени, државни тужилац и оштећени имају право жалбе, која не задржава извршење рјешења.


(8) Ако је против рјешења вијећа којим је одбачен, односно одбијен захтјев за спровођење истраге, жалбу изјавио само оштећени, а жалба се усвоји, сматраће се да је оштећени изјављивањем жалбе преузео гоњење.

(9) У случајевима из ст. 6 и 7 овог члана вијеће је дужно да донесе одлуку у року од 48 сати.

(10) При одлучивању о захтјеву за спровођење истраге вијеће није везано за правну оцјену дјела коју је навео државни тужилац.

Непосредна оптужбаЧлан 252

(1) Истражни судија се може сагласити са предлогом државног тужиоца да се не спроведе истрага, ако прикупљени подаци који се односе на кривично дјело и учиниоца пружају довољно основа за подизање оптужнице.

(2) Сагласност из става 1 овог члана истражни судија може дати само ако је претходно саслушао осумњиченог или окривљеног против кога треба да се подигне оптужница. У погледу позивања, одбране и саслушања осумњиченог примјењују се одредбе о позивању, одбрани и саслушању окривљеног. Обавјештење о сагласности истражни судија ће доставити државном тужиоцу и осумњиченом, односно окривљеном.

(3) Рок за подизање оптужнице износи осам дана.

(4) Предлог из става 1 овог члана државни тужилац може ставити и послије подношења захтјева за спровођење истраге, док рјешење о захтјеву не буде донијето.

(5) Ако истражни судија сматра да нијесу испуњени услови за подизање оптужнице без спровођења истраге, поступиће као да је стављен захтјев за спровођење истраге.

(6) Ако је за кривично дјело предвиђена казна затвора до пет година, државни тужилац може, мимо услова предвиђених у ст. 1 до 5 овог члана, подићи оптужницу и без спровођења истраге, ако прикупљени подаци који се односе на кривично дјело и учиниоца пружају довољно основа за оптужење.

(7) Одредбе ст. 1 до 6 овог члана сходно се примјењују и кад се кривично гоњење предузима по захтјеву оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца, ако овим закоником за то кривично дјело није предвиђен скраћени поступак.

(8) Уз предлог из става 1 овог члана, као и уз оптужницу подигнуту по ставу 6 овог члана, државни тужилац ће доставити кривичну пријаву и све списе и записнике о радњама које су предузете, као и предмете који могу послужити као доказ или ће назначити гдје се они налазе.

Надлежност за спровођење истрагеЧлан 253

(1) Истрагу спроводи истражни судија надлежног суда.

(2) Законом се може одредити један суд у коме ће се за подручје више судова спроводити истрага (истражни центар).

(3) Истражни судија врши истражне радње, по правилу, само на подручју свог суда. Ако интерес истраге захтијева, он може поједине истражне радње извршити и ван подручја свог суда, али је дужан да о томе обавијести суд на чијем подручју предузима истражне радње.


Повјеравање извршења појединих истражних радњиЧлан 254

(1) У току истраге истражни судија може повјерити извршење појединих истражних радњи истражном судији суда на чијем подручју треба предузети те радње, а ако је за подручја више судова одређен један суд за указивање правне помоћи - том суду.

(2) Државни тужилац који поступа пред судом којем је повјерено предузимање истражне радње може присуствовати тој радњи, ако надлежни државни тужилац не изјави да ће он присуствовати.

(3) Истражни судија може повјерити полицији извршење наредбе о претресању стана или лица или о привременом одузимању предмета, на начин предвиђен овим закоником.

Предузимање и других истражних радњи осим повјеренихЧлан 255

(1) Истражни судија коме је повјерено извршење појединих истражних радњи предузеће, по потреби, и друге истражне радње које са овим стоје у вези или из њих проистичу.

(2) Ако истражни судија коме је повјерено предузимање појединих истражних радњи није за то мјесно надлежан, доставиће предмет мјесно надлежном суду и о томе ће обавијестити истражног судију који му је предмет доставио.

Обим истрагеЧлан 256

(1) Истрага се води само у погледу оног кривичног дјела и против оног окривљеног на које се односи рјешење о спровођењу истраге.

(2) Ако се у току истраге покаже да поступак треба проширити на које друго кривично дјело или против другог лица, истражни судија ће о томе обавијестити државног тужиоца. У таквом случају могу се предузети истражне радње које не трпе одлагање, али о свему што је предузето мора се обавијестити државни тужилац.

(3) У погледу проширења истраге важе одредбе чл. 250 и 251 овог законика.

Предузимање радњи потребних за успјешно вођење поступкаЧлан 257

Послије доношења рјешења о спровођењу истраге истражни судија, и без предлога странака, предузима радње за које сматра да су потребне за успјешно вођење поступка.

Предлози странака и оштећеног за предузимање појединих истражних радњиЧлан 258

(1) Странке и оштећени могу у току истраге стављати истражном судији предлоге да се предузму поједине радње. Ако се истражни судија не сложи с предлогом да се предузме поједина истражна радња, затражиће да о томе одлучи вијеће (члан 24 став 6).


(2) Странке и оштећени могу предлоге из става 1 овог члана стављати и истражном судији коме је повјерено предузимање појединих истражних радњи. Ако се истражни судија не сложи с предлогом, обавијестиће о томе предлагача, који предлог може поново ставити истражном судији надлежног суда.

Отвореност истрагеЧлан 259

(1) Саслушање окривљеног ће се обавити у присуству државног тужиоца. Оштећени као тужилац, приватни тужилац и бранилац могу присуствовати саслушању окривљеног.

(2) Тужилац, оштећени, окривљени и бранилац могу присуствовати увиђају, реконструкцији и саслушању вјештака.

(3) Тужилац и бранилац могу присуствовати претресању стана.

(4) Саслушању свједока могу да присуствују тужилац, окривљени и бранилац, кад је вјероватно да свједок неће доћи на главни претрес, кад истражни судија нађе да је то цјелисходно или када је једна од странака захтијевала да присуствује саслушању. Оштећени може присуствовати саслушању свједока само кад је вјероватно да свједок неће доћи на главни претрес.

(5) Истражни судија је дужан да на погодан начин обавијести тужиоца, браниоца, оштећеног и окривљеног о времену и мјесту извршења истражних радњи којима они могу присуствовати, осим кад постоји опасност од одлагања. Ако окривљени има браниоца, истражни судија ће, по правилу, обавјештавати само браниоца. Ако је окривљени у притвору, а истражна радња се предузима ван сједишта суда, истражни судија ће одлучити да ли је потребно присуство окривљеног.

(6) Ако лице коме је упућено обавјештење о истражној радњи није присутно, радња се може предузети и у његовом одсуству. Ако на рочиште за саслушање окривљеног не дође државни тужилац или лице које га заступа, а обавијештен је, саслушање ће се спровести без његовог присуства.

(7) Лица која присуствују истражним радњама могу предложити истражном судији да, ради разјашњења ствари, постави одређена питања окривљеном, свједоку или вјештаку, а по дозволи истражног судије могу постављати питања и непосредно. Ова лица имају права да захтијевају да се у записник унесу и њихове примједбе у погледу предузимања појединих радњи, а могу и предлагати извођење појединих доказа.

(8) Ради разјашњења појединих техничких или других стручних питања која се постављају у вези с прибављеним доказима или приликом саслушања окривљеног или предузимања других истражних радњи, истражни судија може затражити од лица одговарајуће струке да му о тим питањима да потребна објашњења. Ако су приликом давања објашњења странке присутне, оне могу тражити да то лице пружи ближа објашњења. У случају потребе, истражни судија може тражити објашњење и од одговарајуће стручне установе.

(9) Одредбе ст. 1 до 8 овог члана примјењују се и ако се истражна радња предузима прије доношења рјешења о спровођењу истраге.

Прекид истрагеЧлан 260

(1) Истражни судија ће рјешењем прекинути истрагу, ако је код окривљеног наступила привремена душевна поремећеност.

(2) Ако се не зна боравиште окривљеног, истрага се може прекинути, али ако је окривљени у бјекству или иначе није достижан државним органима, истрага ће се прекинути само на предлог државног тужиоца, ако се поступак води по његовом захтјеву.


(3) Прије него што се истрага прекине прикупиће се сви докази о кривичном дјелу и кривици окривљеног до којих се може доћи.

(4) Кад престану сметње које су проузроковале прекид истражни судија ће наставити истрагу.

Обустава истраге по рјешењу истражног судијеЧлан 261

Истражни судија обуставља рјешењем истрагу кад државни тужилац у току истраге или по завршеној истрази изјави да одустаје од гоњења. О обустављању истраге истражни судија ће у року од осам дана обавијестити оштећеног (члан 59).

Обустава истраге по рјешењу вијећаЧлан 262

(1) Истрагу ће рјешењем обуставити вијеће (члан 24 став 6) кад одлучује о било ком питању у току истраге, ако:

1) дјело које се ставља на терет окривљеном није кривично дјело за које се гони по службеној дужности;

2) постоје околности које искључују кривицу окривљеног, а нема услова за примјену мјера безбједности;

3) је наступила застарјелост кривичног гоњења или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које трајно искључују гоњење;

4) нема доказа да је окривљени учинио кривично дјело.

(2) Ако истражни судија нађе да постоје разлози за обустављање истраге из става 1 овог члана, обавијестиће о томе државног тужиоца. Ако државни тужилац, у року од осам дана, не обавијести истражног судију да одустаје од гоњења, истражни судија ће затражити да вијеће одлучи о обустављању истраге.

(3) Рјешење о обустављању истраге доставља се државном тужиоцу, оштећеном и окривљеном који ће се одмах пустити на слободу ако је у притвору. Против овог рјешења државни тужилац и оштећени имају право жалбе.

(4) Ако је против рјешења о обустављању истраге жалбу изјавио само оштећени, а жалба се уважи, сматраће се да је оштећени изјавом жалбе преузео гоњење.

(5) Ако утврди да постоје само привремене сметње за гоњење окривљеног (члан 260 став 1), вијеће ће рјешењем прекинути истрагу.

(6) Кад престану разлози који су довели до прекида истражни судија ће наставити истрагу.

Прибављање података о окривљеномЧлан 263

(1) Истражни судија ће прије завршене истраге прибавити податке о окривљеном наведене у члану 88 став 1 овог законика, ако недостају или их треба провјерити, као и податке о ранијим осудама окривљеног, а ако окривљени још издржава казну или другу санкцију која је везана за лишење слободе - податке о његовом понашању за вријеме издржавања казне или друге санкције. По потреби, истражни судија ће прибавити податке о ранијем животу окривљеног и о приликама у којима живи, као и о другим


околностима које се тичу његове личности. Истражни судија може одредити медицинске прегледе или психолошка испитивања окривљеног кад је потребно да се допуне подаци о личности окривљеног.

(2) Ако долази у обзир изрицање јединствене казне којом ће се обухватити и казне из ранијих пресуда, истражни судија ће затражити овјерене преписе правоснажних пресуда.

Упознавање странака са важним доказимаЧлан 264

(1) Ако истражни судија прије завршене истраге нађе да је у интересу поступка да се странке и бранилац упознају с важним доказима прикупљеним у истрази, обавијестиће их да у одређеном року могу разгледати предмете и списе који се односе на те доказе и да могу ставити своје предлоге за извођење нових доказа.

(2) Кад истекне одређени рок или ако не усвоји предлог за извођење доказа, истражни судија ће поступити по члану 265 овог законика.

Завршетак истрагеЧлан 265

(1) Истражни судија завршава истрагу кад нађе да је стање ствари у истрази довољно разјашњено.

(2) По завршеној истрази истражни судија доставља списе државном тужиоцу, који је дужан да у року од петнаест дана стави предлог да се истрага допуни или да подигне оптужницу или да дâ образложену изјаву да одустаје од гоњења. Овај рок може вијеће (члан 24 став 6) продужити на предлог државног тужиоца, најдуже за још петнаест дана.

(3) Ако истражни судија не прихвати предлог државног тужиоца о допуни истраге, затражиће да о томе одлучи вијеће (члан 24 став 6). Ако вијеће одбије предлог државног тужиоца, рок из става 2 овог члана почиње да тече од дана кад је државном тужиоцу достављена одлука вијећа.

(4) Ако државни тужилац не поступи у року предвиђеном у ст. 2 и 3 овог члана, дужан је да о разлозима обавијести вишег државног тужиоца.

(5) Суд може обавијестити вишег државног тужиоца о пропуштању рокова из ст. 2 и 3 овог члана.

Последице пропуштања рокова за завршетак истрагеЧлан 266

(1) Ако се истрага не заврши у року од шест мјесеци, истражни судија је дужан да обавијести предсједника суда о разлозима због којих истрага није окончана.

(2) Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се истрага оконча.

Захтјев за спровођење истраге оштећеног као тужиоца и приватног тужиоцаЧлан 267

(1) Оштећени као тужилац и приватни тужилац могу истражном судији надлежног суда поднијети захтјев да спроведе истрагу, односно предлог да истрагу допуни. У току истраге они могу истражном судији стављати и друге предлоге.


(2) У погледу покретања, спровођења, прекида и обуставе истраге сходно се примјењују одредбе овога законика које се односе на покретање и вођење истраге по захтјеву државног тужиоца.

(3) Кад истражни судија нађе да је истрага завршена, обавијестиће о томе оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца и упозориће их да у року од петнаест дана треба да поднесу оптужницу, односно приватну тужбу, а ако то не учине, сматраће се да су одустали од гоњења, па ће се поступак рјешењем обуставити. Овако упозорење истражни судија је дужан да дâ и кад вијеће (члан 24 став 6) одбије предлог оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца за допуну истраге зато што сматра да је стање ствари довољно разјашњено.

Обавеза пружања помоћи истражном судијиЧлан 268

Ако је истражном судији потребна помоћ полиције (криминалистичко-техничка и др.) или других државних органа у вези са спровођењем истраге, они су дужни да му на његов захтјев ту помоћ пруже. Кад судија оцијени да извршење истражне радње не трпи одлагање може затражити помоћ предузећа или другог правног лица.

Обавеза чувања тајнеЧлан 269

Ако то захтијевају интереси кривичног поступка, интереси чувања тајни, интереси јавног реда, морала или заштите личног или породичног живота оштећеног или окривљеног, службено лице које предузима истражну радњу наредиће лицима која саслушава или која присуствују истражним радњама или разгледају списе истраге да чувају као тајну одређене чињенице или податке које су том приликом сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дјело. Ова наредба унијеће се у записник о истражној радњи, односно забиљежиће се на списима који се разгледају, уз потпис лица које је упозорено.

Захтјев вијећа за потребна обавјештењаЧлан 270

Кад вијеће одлучује у току истраге може затражити потребна објашњења од истражног судије, странака и браниоца и може их позвати да усмено изложе своје ставове на сједници вијећа.

Одржавање реда током истрагеЧлан 271

(1) Истражни судија је дужан да за вријеме предузимања истражних радњи одржава ред, да суд и друге учеснике поступка заштити од увреде, пријетње и сваког другог напада.

(2) Учесника поступка или друго лице које за вријеме предузимања истражних радњи и послије опомене нарушава ред, вријеђа суд и остале учеснике поступка, пријети им или угрожава њихову безбједност, истражни судија може казнити новчаном казном до 1.000 €. Ако учешће таквог лица није неопходно, оно може бити удаљено са мјеста гдје се предузима истражна радња.

(3) Ако се радњама из става 2 остварују обиљежја кривичног дјела за које се гони по службеној дужности, истражни судија ће обавијестити државног тужиоца ради предузимања кривичног гоњења.

(4) Окривљени не може бити кажњен новчаном казном.


(5) Ако државни тужилац нарушава ред, истражни судија ће поступити сходно одредби члана 307 став 5 овог законика.

Притужба на рад истражног судијеЧлан 272

(1) Странке и оштећени могу се увијек обратити притужбом предсједнику суда пред којим се води поступак због одуговлачења поступка и других неправилности у току истраге.

(2) Предсједник суда испитаће наводе у притужби, а ако је подносилац захтијевао, обавијестиће га о томе шта је предузето.

Глава XX

ОПТУЖНИЦА И ПРИГОВОР ПРОТИВ ОПТУЖНИЦЕ

ОптужницаЧлан 273

(1) Када је завршена истрага, као и кад се по овом законику оптужба може подићи без спровођења истраге (члан 252), поступак пред судом може да се води само на основу оптужнице државног тужиоца, односно оштећеног као тужиоца.

(2) Одредбе о оптужници и о приговору против оптужнице примјењиваће се сходно и на приватну тужбу, осим ако се она подиже за кривично дјело за које се спроводи скраћени поступак.

Садржај оптужницеЧлан 274

(1) Оптужница садржи:

1) име и презиме окривљеног са личним подацима (члан 88) и подацима о томе да ли се и од кад налази у притвору или се налази на слободи, а ако је прије подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору;

2) опис дјела из ког произлазе законска обиљежја кривичног дјела, вријеме и мјесто извршења кривичног дјела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дјело, као и остале околности потребне да се кривично дјело што тачније одреди;

3) законски назив кривичног дјела, са навођењем одредаба закона које се по предлогу тужиоца имају примијенити;

4) означење суда пред којим ће се одржати главни претрес;

5) предлог о доказима које треба извести на главном претресу, уз назначење имена свједока и вјештака, списа које треба прочитати и предмета који служе за доказ;

6) образложење у коме ће се према резултату истраге описати стање ствари, навести докази којима се одлучне чињенице утврђују, изнијети одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране.

(2) Ако се окривљени налази на слободи, у оптужници се може предложити да се одреди притвор, а ако се налази у притвору може се предложити да се пусти на слободу.


(3) Једном оптужницом може се обухватити више кривичних дјела или више окривљених само ако се по одредбама члана 31 овог законика може спровести јединствени поступак и донијети јединствена пресуда.

Достављање оптужницеЧлан 275

(1) Оптужница се доставља надлежном суду у онолико примјерака колико има окривљених и бранилаца (члан 67 став 2) и један примјерак за суд.

(2) Одмах по пријему оптужнице предсједник вијећа пред којим ће се одржати главни претрес испитаће да ли је оптужница прописно састављена (члан 274), па ако установи да није, вратиће је тужиоцу да, у року од три дана, исправи недостатке. Из оправданих разлога, на захтјев тужиоца, вијеће може продужити овај рок. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац пропусти поменути рок сматраће се да је одустао од гоњења, па ће се поступак обуставити.

Поступање по непосредној оптужници оштећеног као тужиоцаЧлан 276

(1) Ако оштећени као тужилац подигне оптужницу без спровођења истраге (члан 252 став 6) или ако је поднесена приватна тужба за кривично дјело за које није вођена истрага, осим ако се приватна тужба подноси за кривично дјело за које се спроводи скраћени поступак, предсједник првостепеног вијећа ће, ако сматра да нема мјеста гоњењу због постојања околности из члана 282 став 1 тач. 1 до 3 овог законика, затражити одлуку вијећа (члан 24 став 6).

(2) Ако оштећени као тужилац, противно одредбама члана 252 ст. 1 и 2 овог законика, подигне оптужницу без спровођења истраге за кривично дјело за које је прописана казна затвора преко пет година сматраће се да је ставио захтјев за спровођење истраге.

(3) Против рјешења вијећа оштећени као тужилац, односно приватни тужилац има право жалбе.

Подизање оптужнице и притворЧлан 277

(1) Ако је у оптужници стављен предлог да се против окривљеног одреди притвор или да се пусти на слободу о томе рјешава вијеће (члан 24 став 6) одмах, а најдоцније у року од 48 сати.

(2) Ако се окривљени налази у притвору, а у оптужници није стављен предлог да се пусти на слободу, вијеће из става 1 овог члана ће по службеној дужности, у року од три дана од дана пријема оптужнице, испитати да ли још постоје разлози за притвор и донијети рјешење о продужењу или укидању притвора. Жалба против овог рјешења не задржава извршење рјешења.

Достављање оптужнице окривљеномЧлан 278

(1) Оптужница се доставља окривљеном који је на слободи без одлагања, а ако се налази у притвору, у року од 24 сата по пријему.

(2) Ако је против окривљеног одређен притвор рјешењем вијећа (члан 277), оптужница се предаје окривљеном приликом његовог лишавања слободе, заједно са рјешењем којим се одређује притвор.


(3) Ако се окривљени који је лишен слободе не налази у затвору суда код кога ће се одржати главни претрес, предсједник вијећа наредиће да се окривљени одмах спроведе у тај затвор, гдје ће му се предати оптужница.

Приговор против оптужницеЧлан 279

(1) Окривљени има право да поднесе приговор против оптужнице у року од осам дана од дана достављања. Уз оптужницу, окривљеном ће бити достављена и поука о овом његовом праву.

(2) Приговор против оптужнице може поднијети и бранилац, али не и против воље окривљеног.

(3) Окривљени се може одрећи права на подношење приговора против оптужнице.

Одбацивање приговораЧлан 280

(1) Неблаговремени приговор и приговор изјављен од неовлашћеног лица одбациће рјешењем предсједник вијећа пред којим се има одржати главни претрес. О жалби против овог рјешења одлучује вијеће (члан 24 став 6).

(2) Ако предсједник вијећа по одредби става 1 овог члана не одбаци приговор, доставиће га са списима вијећу (члан 24 став 6), које о приговору рјешава у сједници.

(3) Вијеће може позвати странке и браниоца да на сједници усмено изложе своје ставове.

Контрола оптужницеЧлан 281

(1) Ако вијеће не одбаци приговор као неблаговремен или као недозвољен, приступиће испитивању оптужнице.

(2) Кад вијеће поводом приговора утврди да постоје погрешке или недостаци у оптужници (члан 274) или у самом поступку или да је потребно боље разјашњење стања ствари да би се испитала основаност оптужнице вратиће оптужницу да се запажени недостаци отклоне или да се истрага допуни, односно спроведе. Тужилац је дужан, у року од три дана од дана кад му је саопштена одлука вијећа, да поднесе исправљену оптужницу или стави захтјев за допуну, односно спровођење истраге. Из оправданих разлога, на захтјев тужиоца, вијеће може да продужи овај рок. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац пропусти поменути рок сматраће се да је одустао од гоњења, па ће се поступак обуставити. Ако државни тужилац пропусти рок, дужан је да о разлозима пропуштања обавијести вишег државног тужиоца.

(3) Ако вијеће утврди да је за кривично дјело које је предмет оптужбе надлежан који други суд, огласиће ненадлежним суд коме је поднесена оптужница и по правоснажности рјешења упутиће предмет надлежном суду.

(4) Ако вијеће утврди да се у списима налазе записници или обавјештења из члана 184. овог законика, донијеће рјешење о њиховом издвајању из списа. Против овог рјешења дозвољена је посебна жалба. По правоснажности рјешења, прије него што предмет упути предсједнику вијећа ради заказивања главног претреса, предсједник вијећа из члана 24 став 6 овог законика обезбиједиће да се издвојени записници и обавјештења затворе у посебан омот и предају истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа. Издвојени записници и обавјештења се не могу разгледати нити се могу користити у поступку.


Одлуке по приговору против оптужницеЧлан 282

(1) Рјешавајући о приговору против оптужнице, вијеће ће одлучити да нема мјеста оптужби и да се кривични поступак обуставља, ако установи:

1) да дјело које је предмет оптужбе није кривично дјело;

2) да постоје околности које трајно искључују кривицу, а не долази у обзир примјена мјера безбједности;

3) да је кривично гоњење застарјело или да је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење;

4) да нема довољно доказа да је окривљени основано сумњив за дјело које је предмет оптужбе.

(2) Ако вијеће установи да нема захтјева овлашћеног тужиоца или одобрења за кривично гоњење или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење, рјешењем ће оптужницу одбацити.

Одбацивање непосредне оптужнице и приватне тужбеЧлан 283

(1) Кад рјешава о приговору против оптужнице државног тужиоца поднесене на основу члана 252 став 6 овог законика или о захтјеву предсједника вијећа поводом те оптужнице (члан 289) или кад рјешава поводом неслагања предсједника првостепеног вијећа са оптужницом оштећеног као тужиоца или са приватном тужбом у случајевима из члана 276 став 1 овог законика, вијеће ће рјешењем одбацити оптужницу, односно приватну тужбу, ако утврди да постоје разлози из члана 282 став 1 тач. 1 до 3 овог законика, а ако су спроведене истражне радње и из разлога предвиђеног у члану 282 став 1 тачка 4 овог законика.

(2) Ако је поводом приговора против оптужнице државног тужиоца из става 1 овог члана или по захтјеву предсједника вијећа поводом те оптужнице (члан 289) спроведена истрага (члан 281 став 2), а вијеће, по спроведеној истрази, нађе да постоје разлози из члана 282 став 1 овог законика, одлучиће рјешењем да нема мјеста оптужби и да се кривични поступак обуставља.

Невезаност за правну оцјену дјелаЧлан 284

Приликом доношења рјешења из члана 281 став 3 и чл. 282 и 283 овог законика вијеће није везано за правну оцјену дјела коју је тужилац навео у оптужници.

Одбијање приговораЧлан 285

(1) Ако не донесе ниједно рјешење из чл. 281, 282 и 283 овог законика, вијеће ће одбити приговор као неоснован.

(2) У истом рјешењу вијеће ће одлучити и о предлозима за спајање или раздвајање поступка.


Повластица повезаностиЧлан 286

Ако су од више окривљених само неки поднијели приговор против оптужнице, а разлози због којих је суд нашао да нема мјеста оптужби користе и неким од окривљених који нијесу поднијели приговор, вијеће ће поступити као да су и они поднијели приговор.

Образложење одлука по приговоруЧлан 287

Све одлуке вијећа донесене поводом приговора против оптужнице морају бити образложене, али тако да се унапријед не утиче на рјешавање оних питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу.

Жалба на одлуку поводом приговораЧлан 288

(1) Против одлуке вијећа из члана 281 став 3 овог законика жалба је дозвољена, а против одлука из чл. 282 и 283 овог законика жалбу може изјавити тужилац и оштећени. Против осталих одлука вијећа донесених поводом приговора против оптужнице жалба није дозвољена.

(2) Ако је против одлуке вијећа жалбу изјавио само оштећени, па жалба буде усвојена сматраће се да је изјављивањем жалбе оштећени преузео гоњење.

Контрола оптужнице по иницијативи предсједника вијећаЧлан 289

(1) Ако приговор против оптужнице није поднесен или је одбачен, на захтјев предсједника вијећа пред којим треба да се одржи главни претрес, вијеће (члан 24 став 6) може одлучити о сваком питању о коме се на основу овог законика рјешава поводом приговора.

(2) Захтјев из става 1 овог члана предсједник вијећа може ставити у року од 30 дана од дана пријема оптужнице у суду.

(3) Одредбе члана 280 став 2 и чл. 281 до 284, чл. 287 и 288 овог законика сходно ће се примјењивати и приликом одлучивања поводом захтјева из става 1 овог члана.

Ступање оптужнице на правну снагуЧлан 290

Оптужница ступа на правну снагу кад је приговор одбијен, а ако приговор није поднесен или је одбачен - даном кад се вијеће, разматрајући захтјев предсједника вијећа (члан 289), сложило са оптужницом, а ако таквог захтјева није било - даном кад је предсједник вијећа одредио главни претрес, односно протеком рока из члана 289 став 2 овог законика.


В. ГЛАВНИ ПРЕТРЕС И ПРЕСУДА

Глава XXI

ПРИПРЕМЕ ЗА ГЛАВНИ ПРЕТРЕС

Одређивање времена главног претресаЧлан 291

(1) Предсједник вијећа наредбом одређује дан, час и мјесто главног претреса.

(2) Предсједник вијећа ће одредити главни претрес најкасније у року од два мјесеца од дана пријема оптужнице у суду, а ако је стављен захтјев из члана 289 овог законика - чим се, с обзиром на одлуку вијећа, главни претрес може одредити. Ако у овом року не одреди главни претрес, предсједник вијећа ће обавијестити предсједника суда о разлозима због којих главни претрес није одређен. Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се главни претрес одреди.

(3) Ако предсједник вијећа утврди да се у списима налазе записници или обавјештења из члана 184 овог законика, донијеће рјешење о њиховом издвајању, прије одређивања главног претреса и по правоснажности рјешења издвојиће их у посебан омот и предаће из истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа.

Мјесто одржавања главног претресаЧлан 292

(1) Главни претрес се држи у сједишту суда и у судској згради.

(2) Ако су у појединим случајевима просторије у судској згради неподесне за одржавање главног претреса, предсједник суда може одредити да се претрес одржи у другој згради.

(3) Главни претрес може се одржати и у другом мјесту на подручју надлежног суда, ако то, на образложени предлог предсједника суда, дозволи предсједник вишег суда.

Позивање на главни претресЧлан 293

(1) На главни претрес позваће се оптужени и његов бранилац, тужилац и оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници, као и тумач. На главни претрес позваће се и свједоци и вјештаци које су предложили тужилац у оптужници и окривљени у приговору против оптужнице, осим оних за које предсједник вијећа сматра да њихово саслушавање на главном претресу није потребно.

(2) У погледу садржине позива за оптуженог и свједоке примијениће се одредбе чл. 137 и 100 овог законика. Кад одбрана није обавезна, оптужени ће се у позиву поучити да има право да узме браниоца, али да главни претрес неће морати да се одложи због тога што бранилац није дошао на главни претрес или што је оптужени узео браниоца тек на главном претресу.


(3) Позив оптуженом мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана. На предлог оптуженог, односно тужиоца, а по пристанку оптуженог, овај рок се може скратити.

(4) Оштећеног који се не позива као свједок суд ће обавијестити у позиву да ће се главни претрес одржати и без њега, а да ће се његова изјава о имовинскоправном захтјеву прочитати. Оштећени ће се упозорити на то да ће се, ако не дође, сматрати да није вољан да продужи гоњење, ако државни тужилац одустане од оптужбе.

(5) Оштећени као тужилац и приватни тужилац упозориће се у позиву да ће се, ако на главни претрес не дођу, нити пошаљу пуномоћника, сматрати да су одустали од оптужбе.

(6) Оптужени, свједок и вјештак упозориће се у позиву на посљедице недоласка на главни претрес (чл. 312 и 315).

Прибављање нових доказаЧлан 294

(1) Странке и оштећени могу и послије заказивања главног претреса захтијевати да се на главни претрес позову нови свједоци или вјештаци или прибаве други нови докази. У свом образложеном захтјеву странке морају означити које би се чињенице имале доказати и којим од предложених доказа.

(2) Предсједник вијећа може, и без предлога странака, наредити прибављање нових доказа за главни претрес.

(3) О одлуци којом се наређује прибављање нових доказа обавијестиће се странке прије почетка главног претреса.

Одређивање допунских судијаЧлан 295

Ако је у изгледу да ће главни претрес дуже трајати, предсједник вијећа може затражити од предсједника суда да одреди једног или двојицу судија, односно судија-поротника да присуствују главном претресу, како би замијенили чланове вијећа у случају њихове спријечености.

Саслушање свједока и вјештака ван главног претресаЧлан 296

(1) Ако се сазна да неки свједок или вјештак који је позван на главни претрес, а још није саслушан, неће моћи да дође на главни претрес због дуготрајне болести или због других сметњи, може се саслушати у мјесту гдје се налази.

(2) Свједока, односно вјештака саслушаће и по потреби узети заклетву предсједник вијећа или судија-члан вијећа или ће се његово саслушавање обавити преко истражног судије суда на чијем се подручју свједок, односно вјештак налази.

(3) О времену и мјесту саслушања обавијестиће се странке и оштећени, ако је с обзиром на хитност поступка то могућно. Ако је оптужени у притвору, о потреби његовог присуствовања саслушању одлучује предсједник вијећа. Кад странке и оштећени присуствују саслушању имају права из члана 259 став 7 овог законика.


Одлагање главног претресаЧлан 297

Предсједник вијећа може наредбом, из важних разлога, на предлог странака или по службеној дужности, одложити дан главног претреса.

Одустанак од оптужнице прије почетка главног претресаЧлан 298

(1) Ако тужилац одустане од оптужнице прије него што главни претрес почне, предсједник вијећа ће о томе обавијестити сва лица која су била позвана на главни претрес. Оштећени ће се посебно упозорити на његово право да може наставити гоњење (чл. 59 и 61).

(2) Ако оштећени не настави гоњење, предсједник вијећа ће рјешењем обуставити кривични поступак и рјешење доставити странкама и оштећеном.

Глава XXII

ГЛАВНИ ПРЕТРЕС

1. ЈАВНОСТ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Општа јавностЧлан 299

(1) Главни претрес је јаван.

(2) Главном претресу могу присуствовати пунољетна лица.

(3) Лица која присуствују главном претресу не смију носити оружје или опасно оруђе, осим чувара окривљеног који може бити наоружан.

Искључење јавностиЧлан 300

Од отварања засједања па до завршетка главног претреса вијеће може, у свако доба, по службеној дужности или по предлогу странака, али увијек по њиховом саслушању, искључити јавност за цио главни претрес или један његов дио, ако је то потребно ради чувања тајне, чувања јавног реда, заштите морала, заштите интереса малољетника или заштите личног или породичног живота окривљеног или оштећеног.

Ограничена јавностЧлан 301

(1) Искључење јавности не односи се на странке, оштећеног, њихове заступнике и браниоца.

(2) Вијеће може дозволити да главном претресу на коме је јавност искључена присуствују поједина службена лица и научни радници, а на захтјев оптуженог, може то дозволити и његовом брачном другу и његовим блиским сродницима и лицу са којим живи у ванбрачној заједници.


(3) Предсједник вијећа ће упозорити лица која присуствују главном претресу на коме је јавност искључена да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дјело.

Рјешење о искључењу јавностиЧлан 302

(1) Одлуку о искључењу јавности доноси вијеће рјешењем, које мора бити образложено и јавно објављено.

(2) Рјешење о искључењу јавности може се побијати само у жалби на пресуду.

2. РУКОВОЂЕЊЕ ГЛАВНИМ ПРЕТРЕСОМ

Обавезност присуства на главном претресуЧлан 303

(1) Предсједник, чланови вијећа, записничар и допунске судије морају непрекидно бити на главном претресу.

(2) Дужност је предсједника вијећа да утврди да ли је вијеће састављено по законику и да ли постоје разлози због којих се чланови вијећа и записничар морају изузети (члан 38 тач. 1 до 5).

Руковођење главним претресомЧлан 304

(1) Предсједник вијећа руководи главним претресом, саслушава оптуженог, свједоке и вјештаке и даје ријеч члановима вијећа, странкама, оштећеном, законским заступницима, пуномоћницима, браниоцу и вјештацима.

(2) Дужност је предсједника вијећа да се стара за свестрано претресање предмета, проналажење истине и отклањање свега што одуговлачи поступак, а не служи разјашњењу ствари.

(3) Предсједник вијећа одлучује о предлозима странака, ако о њима не одлучује вијеће.

(4) О предлогу о коме не постоји сагласност странака и о сагласним предлозима странака које предсједник не усвоји одлучује вијеће. Вијеће, такође, одлучује о приговору против мјера предсједника вијећа које се односе на руковођење главним претресом.

(5) Рјешења вијећа се увијек објављују и са кратким образложењем уносе у записник о главном претресу.

Одступање од редовног тока расправљањаЧлан 305

Главни претрес тече редом који је одређен у овом законику, али вијеће може одредити да се одступи од редовног тока расправљања због посебних околности, а нарочито због броја оптужених, броја кривичних дјела и обима доказног материјала.


Чување угледа суда и учесника у поступкуЧлан 306

(1) Суд је дужан да свој углед, углед странака и других учесника поступка заштити од увреде, пријетње и сваког другог напада.

(2) Дужност је предсједника вијећа да се стара о одржавању реда у судници. Он може одредити претресање лица која присуствују главном претресу, а одмах послије отварања засиједања упозорити присутна лица да се пристојно понашају и не ометају рад суда.

(3) Вијеће може наредити да се из засједања уклоне сва лица која као слушаоци присуствују главном претресу, ако се мјерама за одржавање реда предвиђеним у овом законику не би могло обезбиједити неометано одржавање главног претреса.

(4) Оптичка и радио снимања се не могу вршити на главном претресу, осим када за поједини главни претрес то одобри предсједник Врховног суда. Ако је снимање на главном претресу одобрено, вијеће може из оправданих разлога одлучити да се поједини дијелови главног претреса не снимају.

Одржавање реда и кажњавање због непоштовања реда и процесне дисциплинеЧлан 307

(1) Ако оптужени, бранилац, оштећени, законски заступник, пуномоћник, свједок, вјештак, тумач или друго лице које присуствује главном претресу омета ред, вријеђа суд, странке или друге учеснике у поступку или се не покорава наређењима предсједника вијећа за одржавање реда, предсједник вијећа ће га опоменути. Ако опомена буде безуспјешна, вијеће може наредити да се оптужени удаљи из суднице, а остала лица може не само удаљити, него и казнити новчаном казном до 1.000 €.

(2) По одлуци вијећа, оптужени може бити удаљен из суднице за одређено вријеме, а ако је већ саслушан на главном претресу, онда и за све вријеме док траје доказни поступак. Прије завршетка доказног поступка позваће предсједник вијећа оптуженог и обавијестиће га о току главног претреса. Ако би оптужени наставио да нарушава ред и да вријеђа достојанство суда, вијеће га може поново удаљити из засиједања. У том случају, главни претрес ће се довршити без присуства оптуженог, а пресуду ће му саопштити предсједник или судија-члан вијећа у присуству записничара.

(3) Браниоцу или пуномоћнику који послије казне продужи да нарушава ред вијеће може ускратити даљу одбрану, односно заступање на главном претресу и у том случају странка ће се позвати да узме другог браниоца, односно пуномоћника. Ако оптужени који није саслушан то није у могућности да учини, односно ако у случају обавезне одбране суд није у могућности да без штете за одбрану постави новог браниоца, главни претрес ће се прекинути или одложити, а браниоцу ће се наложити плаћање трошкова који су настали због прекида или одлагања главног претреса. Ако приватни тужилац или оштећени као тужилац не узму другог пуномоћника, вијеће може одлучити да главни претрес настави без пуномоћника, ако нађе да његово одсуство не би било штетно за интересе заступаног. Рјешење о томе, са образложењем, уноси се у записник о главном претресу. Против овог рјешења посебна жалба није дозвољена.

(4) Ако суд удаљи из суднице оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца или њиховог законског заступника, главни претрес ће се наставити и у њиховој одсутности, али ће их суд упозорити да могу узети пуномоћника.

(5) Ако државни тужилац или лице које га замјењује нарушава ред, о томе ће предсједник вијећа обавијестити надлежног државног тужиоца, а може и прекинути главни претрес и од надлежног државног тужиоца затражити да одреди друго лице да заступа оптужницу.

(6) Кад адвоката или адвокатског приправника који нарушава ред суд казни, обавијестиће о томе адвокатску комору чији је члан.


Изузетност жалбе на одлуку о кажњавањуЧлан 308

(1) Против рјешења о казни дозвољена је жалба, али вијеће може ово рјешење да опозове.

(2) Против других одлука које се односе на одржавање реда и управљање главним претресом није дозвољена жалба.

Оптужба за кривично дјело учињено на главном претресуЧлан 309

(1) Ако оптужени на главном претресу учини кривично дјело, поступиће се по одредби члана 350 овог законика.

(2) Ако неко други у току главног претреса у засиједању учини кривично дјело, вијеће може прекинути главни претрес и по усменој оптужби тужиоца судити о учињеном кривичном дјелу одмах, а може за то дјело судити по завршетку отпочетог главног претреса.

(3) Ако постоје основи сумње да је свједок или вјештак на главном претресу дао лажни исказ, не може се за то кривично дјело одмах судити. У таквом случају предсједник вијећа може наредити да се о исказу свједока, односно вјештака састави посебан записник, који ће доставити државном тужиоцу. Овај записник потписаће саслушани свједок, односно вјештак.

(4) Ако није могуће да се учиниоцу кривичног дјела за које се гони по службеној дужности одмах суди или ако је за суђење надлежан виши суд, обавијестиће се о томе надлежни државни тужилац ради даљег поступка.

3. ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Отварање засиједањаЧлан 310

Предсједник вијећа отвара засиједање и објављује предмет главног претреса и састав вијећа. Затим утврђује да ли су дошла сва позвана лица, па ако нијесу, провјерава да ли су им позиви уручени и да ли су свој изостанак оправдала.

Недолазак тужиоца на главни претресЧлан 311

(1) Ако на главни претрес, који је заказан на основу оптужнице државног тужиоца, не дође државни тужилац или лице које га замјењује, одржавање главног претреса ће се одложити. Предсједник вијећа ће о томе обавијестити надлежног државног тужиоца.

(2) Ако на главни претрес не дође оштећени као тужилац или приватни тужилац нити њихов пуномоћник и ако су уредно позвани, вијеће ће рјешењем обуставити поступак.


Недолазак оптуженог на главни претрес и суђење у одсуствуЧлан 312

(1) Ако је оптужени уредно позван, а не дође на главни претрес нити свој изостанак оправда, вијеће ће наредити да се принудно доведе. Ако се довођење не би могло одмах извршити, суд ће одлучити да се одржавање главног претреса одложи и наредити да се оптужени на идући претрес принудно доведе. Ако до привођења оптужени оправда изостанак, предсједник вијећа ће опозвати наредбу о принудном довођењу.

(2) Оптуженом се може судити у одсуству само ако је у бјекству или иначе није достижан државним органима, а постоје нарочито важни разлози да му се суди иако је одсутан.

(3) Рјешење о суђењу у одсуству оптуженог доноси вијеће, на предлог тужиоца. Жалба не задржава извршење рјешења.

Недолазак браниоцаЧлан 313

(1) Ако на главни претрес не дође бранилац који је уредно позван, а не обавијести суд о разлогу спријечености чим је за овај разлог сазнао или ако бранилац, без одобрења, напусти главни претрес, оптужени ће се позвати да одмах узме другог браниоца. Ако оптужени то не учини, вијеће може одлучити да се главни претрес одржи и без присуства браниоца, ако се оптужени с тим сагласи. Ако у случају обавезне одбране не постоји могућност да оптужени одмах узме другог браниоца, односно да га суд постави без штете за одбрану, главни претрес ће се одложити.

(2) Уредно позваног браниоца чији је неоправдани недолазак довео до одлагања главног претреса вијеће ће казнити новчаном казном до 500 € и обавезати да плати трошкове одлагања главног претреса. Рјешење о томе са кратким образложењем уноси се у записник о главном претресу.

Одржавање главног претреса у очекивању доношења пресуде којом се оптужба одбијаЧлан 314

Ако по одредбама чл. 307, 312 и 313 овог законика постоје услови за одлагање главног претреса због недоласка оптуженог, односно одсуства браниоца, вијеће може одлучити да се главни претрес одржи, ако би се према доказима који се налазе у списима очигледно морала донијети пресуда којом се оптужба одбија или рјешење из члана 357 овог законика.

Недолазак свједока и вјештакаЧлан 315

(1) Ако свједок или вјештак, и поред уредног позива, неоправдано изостане, вијеће може наредити да се одмах принудно доведе.

(2) Главни претрес може почети и без присуства позваног свједока или вјештака, и у том случају вијеће ће у току главног претреса одлучити да ли усљед одсуства свједока или вјештака главни претрес треба прекинути или одложити.

(3) Свједока или вјештака који је уредно позван, а изостанак није оправдао, вијеће може казнити новчаном казном до 1.000 €, а може наредити да се на нови главни претрес принудно доведе. Вијеће може, у оправданом случају, опозвати одлуку о казни.


4. ОДЛАГАЊЕ И ПРЕКИДАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

ОдлагањеЧлан 316

(1) Ван случајева посебно предвиђених у овом законику, главни претрес одложиће се рјешењем вијећа, ако треба прибавити нове доказе или ако се у току главног претреса утврди да је код оптуженог послије учињеног кривичног дјела наступила привремена душевна поремећеност или ако постоје друге сметње да се главни претрес успјешно спроведе.

(2) У рјешењу којим се одлаже главни претрес одредиће се, по правилу, дан и час кад ће се главни претрес наставити. Истим рјешењем вијеће може одредити да се прикупе докази који би временом могли да се изгубе.

(3) Против рјешења из става 2 овог члана није дозвољена жалба.

Одржавање одложеног главног претресаЧлан 317

(1) Главни претрес који је одложен мора изнова почети, ако се измијенио састав вијећа, али по саслушању странака вијеће може одлучити да се у оваквом случају свједоци и вјештаци не саслушавају поново и да се не предузима нови увиђај, него да се прочитају искази свједока и вјештака дати на ранијем главном претресу, односно да се прочита записник о увиђају.

(2) Ако се главни претрес који је био одложен држи пред истим вијећем, он ће се наставити, а предсједник вијећа ће укратко изнијети ток ранијег главног претреса, али и у овом случају вијеће може одредити да главни претрес почне изнова.

(3) Ако је одлагање трајало дуже од три мјесеца или ако се главни претрес држи пред другим предсједником вијећа, главни претрес мора изнова почети и сви докази се морају поново извести.

Прекид главног претресаЧлан 318

(1) Осим случајева посебно предвиђених у овом законику, предсједник вијећа може прекинути главни претрес због одмора или истека радног времена, прибављања одређених доказа у кратком времену или припремања оптужбе или одбране.

(2) Прекинути главни претрес наставља се увијек пред истим вијећем.

(3) Ако се главни претрес не може наставити пред истим вијећем или ако је прекид главног претреса трајао дуже од осам дана, поступиће се по одредбама члана 317 овог законика.

Допуна вијећаЧлан 319

Ако се у току главног претреса пред вијећем састављеним од једног судије и двојице судија-поротника покаже да чињенице на којима се заснива оптужба указују на кривично дјело за чије је суђење надлежно вијеће састављено од двојице судија и тројице судија-поротника, допуниће се вијеће и главни претрес ће почети изнова.


5. ЗАПИСНИК О ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Начин вођења записникаЧлан 320

(1) О главном претресу води се записник у који се, у битном, уноси садржај рада и цио ток главног претреса.

(2) Предсједник вијећа може наредити да се цио ток главног претреса или поједини његови дјелови биљеже стенографски. Стенографске забиљешке ће се у року од 48 сати превести, прегледати и прикључити записнику.

(3) За магнетофонско снимање тока главног претреса сходно се примјењују одредбе члана 185 овог законика. Одобрење за аудио или аудиовизуелно снимање даје предсједник вијећа.

(4) Предсједник вијећа може, по предлогу странке или по службеној дужности, наредити да се у записник дословно упишу изјаве које сматра нарочито важним.

(5) Ако је потребно, а нарочито ако се у записник дословно уносе изјаве неког лица, предсједник вијећа може наредити да се тај дио записника одмах прочита, а прочитаће се увијек, ако то захтијева странка, бранилац или лице чија се изјава уноси у записник.

Исправке записника и увид у записникЧлан 321

(1) Записник мора бити завршен са закључењем засиједања. Записник потписују предсједник вијећа и записничар.

(2) Странке имају право да прегледају завршени записник и његове прилоге, да ставе примједбе у погледу садржине и да траже исправку записника. Странке имају право да послије завршеног засиједања добију копију записника, ако то захтијевају.

(3) Исправке погрешно уписаних имена, бројева и других очигледних погрешака у писању може наредити предсједник вијећа по предлогу странака или саслушаног лица или по службеној дужности. Друге исправке и допуне записника може наредити само вијеће.

(4) Примједбе и предлози странака у погледу записника, као и исправке и допуне записника, морају се забиљежити у наставку завршеног записника. У наставку записника забиљежиће се и разлози због којих поједини предлози и примједбе нијесу усвојени. Предсједник вијећа и записничар потписују и наставак записника.

Садржај записникаЧлан 322

(1) У уводу записника мора се назначити суд пред којим се одржава главни претрес, мјесто и вријеме засиједања, име и презиме предсједника вијећа, чланова вијећа и записничара, тужиоца, оптуженог и браниоца, оштећеног и његовог законског заступника или пуномоћника, тумача, кривично дјело које је предмет претресања, као и да ли је главни претрес јаван или је јавност искључена.

(2) Записник мора нарочито да садржи податке о томе која је оптужница на главном претресу прочитана, односно усмено изложена и да ли је тужилац измијенио или проширио оптужбу, какве су предлоге поднијеле странке и какве је одлуке доносио предсједник вијећа или вијеће, који су докази изведени, да ли су прочитани какви записници и друга писмена, да ли су репродуковани звучни или други


снимци и какве су примједбе учиниле странке у погледу прочитаних записника, писмена или репродукованих снимака. Ако је на главном претресу искључена јавност, у записнику се мора назначити да је предсједник вијећа упозорио присутне на посљедице ако неовлашћено открију оно што су на том главном претресу сазнали као тајну.

(3) Искази оптуженог, свједока и вјештака уносе се у записник тако да се прикаже њихова битна садржина. Ови искази уносе се у записник само уколико садрже одступање или допуну њихових ранијих исказа. На захтјев странке, а након саслушања ових лица, предсједник вијећа наредиће да се дјелимично или у цјелини прочита записник о њиховом ранијем исказу.

(4) На захтјев странке, у записник ће се унијети и питање, односно одговор који је вијеће одбило као недозвољен.

Изрека пресудеЧлан 323

(1) У записник о главном претресу уноси се потпуна изрека пресуде (члан 369 ст. 3 до 5), уз назначење да ли је пресуда јавно објављена. Изрека пресуде садржана у записнику о главном претресу представља изворник.

(2) Ако је донијето рјешење о притвору (члан 366), мора се и оно унијети у записник о главном претресу.

6. ПОЧЕТАК ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА И САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ

Улазак судије, односно вијећа у судницуЧлан 324

(1) Приликом уласка судије или вијећа у судницу и приликом њиховог изласка из суднице, сви присутни, на позив овлашћеног лица, треба да устану.

(2) Странке и други учесници поступка дужни су да устану кад се обраћају суду, осим ако за то постоје оправдане препреке или ако је саслушање уређено на други начин.

Утврђивање истовјетности оптуженог и давање упутставаЧлан 325

(1) Кад је предсједник вијећа утврдио да су на главни претрес дошла сва позвана лица или кад је вијеће одлучило да се главни претрес одржи у одсуству неког од позваних лица или је оставило да о тим питањима доцније ријеши, позваће предсједник вијећа оптуженог и од њега узети личне податке (члан 88) да би утврдио његову истовјетност.

(2) Пошто истовјетност оптуженог буде утврђена, предсједник вијећа упутиће свједоке и вјештаке на мјесто које је за њих одређено, гдје ће сачекати док буду позвани ради саслушања. У случају потребе, предсједник вијећа може задржати вјештаке да прате ток главног претреса.

(3) Ако је оштећени присутан, а још није пријавио имовинскоправни захтјев, упутиће га предсједник вијећа да може ставити предлог за остваривање тог захтјева у кривичном поступку и поучиће га о правима из члана 58 овог законика.

(4) Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац треба да буду саслушани као свједоци, неће се уклонити из засиједања.


(5) Предсједник вијећа може предузети потребне мјере да спријечи договарање између свједока, вјештака, окривљеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца.

Поуке оптуженомЧлан 326

Оптуженог ће предсједник вијећа упозорити да пажљиво прати ток главног претреса и упутиће га да може износити чињенице и предлагати доказе у своју одбрану, да може постављати питања саоптуженим, свједоцима и вјештацима, стављати примједбе и давати објашњења у погледу њихових исказа.

Почетак главног претреса и читање оптужницеЧлан 327

(1) Главни претрес почиње читањем оптужнице (члан 274 став 1 тач. 1 до 3) или приватне тужбе.

(2) Оптужницу и приватну тужбу чита, по правилу, тужилац, али предсједник вијећа може, умјесто тога, ако се ради о оптужници оштећеног као тужиоца или о приватној тужби, усмено изложити њихов садржај. Тужиоцу ће се дозволити да допуни излагање предсједника вијећа.

(3) Ако је оштећени присутан, може образложити имовинскоправни захтјев, а ако није присутан, његов предлог ће прочитати предсједник вијећа.

Појашњене оптужнице и изјашњавање о кривициЧлан 328

(1) Пошто је оптужница или приватна тужба прочитана или је усмено изложен њихов садржај, предсједник вијећа упитаће оптуженог да ли је разумио оптужбу. Ако се предсједник вијећа увјери да оптужени није разумио оптужбу, поново ће му изложити њену садржину на начин да је оптужени најлакше може разумјети.

(2) Након тога, предсједник вијећа ће позвати оптуженог да се, ако то жели, изјасни поводом сваке тачке оптужбе да ли признаје да је учинио дјело за које је оптужен и да ли признаје своју кривицу и да, у случају признања, пружи потребна објашњења, а у случају порицања изнесе своју одбрану.

(3) Оптужени није дужан да се изјасни о оптужби нити да износи своју одбрану.

(4) Саслушању оптуженог не могу присуствовати саоптужени који још нијесу саслушани.

Саслушање оптуженог и читање раније датог исказаЧлан 329

(1) При саслушању оптуженог на главном претресу сходно ће се примјењивати опште одредбе које важе за саслушање окривљеног (чл. 88 до 94).

(2) Ако оптужени уопште неће да одговара или неће да одговара на поједино питање, прочитаће се његов ранији исказ или дио тог исказа.

(3) По завршеном саслушању предсједник је дужан да упита оптуженог да ли има још шта да наведе у своју одбрану.


Постављање питања оптуженомЧлан 330

(1) Након што оптужени изнесе одбрану могу му се постављати питања. Питања први поставља тужилац, а затим бранилац. Након њих предсједник вијећа и чланови вијећа могу постављати питања оптуженом ради отклањања празнина, противрјечности и нејасноћа у исказу. Оштећени, његов законски заступник или пуномоћник, саоптужени и вјештак могу непосредно постављати питања оптуженом уз одобрење предсједника вијећа. Питања оптуженом, по истом редосљеду из овог става, могу се постављати и више пута.

(2) Предсједник вијећа ће забранити питања или одговор на већ постављено питање, ако је оно недозвољено (члан 89) или се не односи на предмет. Ако предсједник вијећа забрани постављање одређеног питања или давање одговора, странке могу захтијевати да о томе одлучи вијеће.

Саслушање више оптужених и њихово суочењеЧлан 331

(1) Кад се заврши саслушање првог оптуженог приступиће се редом саслушању осталих оптужених, ако их има. Послије сваког саслушања предсједник вијећа ће упознати саслушаног са исказима раније саслушаних саоптужених и упитаће га да ли има шта да примијети. Раније саслушаног оптуженог предсједник вијећа ће упитати да ли има шта да примијети на исказ доцније саслушаног оптуженог. Сваки оптужени има право да поставља питања осталима саслушаним саоптуженим.

(2) Ако се искази појединих саоптужених о истој околности разликују, предсједник вијећа може суочити саоптужене.

Привремено удаљавање оптуженог због одбијања саоптуженог или свједока да исказујуЧлан 332

Вијеће може, изузетно, одлучити да се оптужени привремено удаљи из суднице, ако саоптужени или свједок одбија да даје исказ у његовом присуству или ако околности указују да у његовом присуству неће говорити истину. По повратку оптуженог у засиједање прочитаће му се исказ саоптуженог, односно свједока. Оптужени има право да поставља питања саоптуженом, односно свједоку, а предсједник вијећа ће га упитати да ли има шта да примијети на њихов исказ.

Консултовање оптуженог са браниоцемЧлан 333

Оптужени се може у току главног претреса договарати са својим браниоцем, али о томе како ће одговорити на постављено питање не може се савјетовати ни са својим браниоцем нити са неким другим.

7. ДОКАЗНИ ПОСТУПАК

Извођење доказаЧлан 334

(1) Пошто је оптужени саслушан поступак се наставља извођењем доказа.

(2) Доказивање обухвата све чињенице за које суд сматра да су важне за правилно пресуђење.


(3) Докази се изводе оним редом који утврди предсједник вијећа. По правилу, прво се изводе докази које предложи тужилац, а затим докази које предложи одбрана, а на крају докази чије извођење суд одреди по службеној дужности. Ако оштећени који је присутан треба да се саслуша као свједок, његово саслушање ће се обавити одмах послије саслушања оптуженог.

(4) Странке и оштећени могу, до завршетка главног претреса, предлагати да се извиде нове чињенице и прибаве нови докази, а могу поновити и оне предлоге које је предсједник вијећа или вијеће раније одбило.

(5) Вијеће може одлучити да се изведу докази који нијесу предложени или од којих је предлагач одустао.

Признање оптуженогЧлан 335

Признање оптуженог на главном претресу ослобађа суд од дужности да изводи друге доказе, осим у случају прописаном у члану 93 овог законика и кад су у питању докази од којих зависи врста и мјера кривичне санкције.

Саслушање свједока и вјештакаЧлан 336

(1) При саслушању свједока и вјештака на главном претресу сходно ће се примјењивати опште одредбе које важе за њихово саслушање.

(2) Свједок који није саслушан неће, по правилу, присуствовати извођењу доказа.

(3) Ако се као свједок саслушава лице млађе од четрнаест година, вијеће може одлучити да се за вријеме његовог саслушања искључи јавност.

(4) Ако малољетно лице присуствује главном претресу као свједок или оштећени, удаљиће се из суднице чим његово присуство није више потребно.

Дужност свједокаЧлан 337

(1) Прије саслушања свједока предсједник вијећа ће га опоменути на дужност да изнесе суду све што му је о предмету познато, а лица старија од четрнаест година и упозорити да лажно свједочење представља кривично дјело.

(2) Предсједник вијећа може позвати свједока који није заклет у истрази да прије саслушања положи заклетву, а ако је заклетву положио у истрази, може га опоменути на већ положену заклетву.

Предочавање налаза и мишљења вјештака и дужности вјештакаЧлан 338

(1) Прије саслушања вјештака предсједник вијећа ће га опоменути на дужност да налаз и мишљење дâ по најбољем знању и упозориће га да давање лажног налаза и мишљења представља кривично дјело.

(2) Предсједник вијећа може позвати вјештака који није заклет да прије вјештачења положи заклетву, а ако је заклетву положио, може га опоменути на већ положену заклетву.


(3) Вјештак излаже усмено на главном претресу свој налаз и мишљење. Ако је вјештак прије главног претреса припремио писани налаз и мишљење, може му се дозволити да га прочита, а потом ће се његов састав приложити записнику.

(4) Вијеће може одлучити да се, умјесто позивања стручњака установе или органа којима је повјерено вјештачење, само прочита налаз и мишљење, ако се због природе вјештачења не може очекивати потпуније објашњење њиховог писаног налаза и мишљења. Ако оцијени да је то потребно с обзиром на остале изведене доказе и примједбе странака (члан 347), вијеће може накнадно одлучити да се и непосредно саслушају стручњаци који су вјештачили.

Постављање питања свједоку и вјештакуЧлан 339

(1) Након што се свједок, односно вјештак саслуша питања му могу непосредно постављати странке, предсједник и чланови вијећа, редосљедом утврђеним у члану 330 став 1 овог законика. Оштећени, законски заступник, пуномоћник и вјештаци могу непосредно постављати питања уз одобрење предсједника вијећа.

(2) Предсједник ће забранити питање и одбити одговор на већ постављено питање ако је оно недозвољено (члан 89) или се не односи на предмет. Ако предсједник вијећа забрани постављање одређеног питања или давање одговора, странке могу захтијевати да о томе одлучи вијеће.

Измјена исказа свједока и вјештака и предочавање ранијих исказаЧлан 340

Ако је свједок или вјештак при ранијем саслушању навео чињенице којих се више не сјећа или ако одступи од свог исказа, предочиће му се ранији исказ, односно указаће му се на одступање и упитаће се зашто сада исказује друкчије, а по потреби, прочитаће се његов ранији исказ или дио тог исказа.

Отпуштање, привремено удаљавање и позивање свједока и вјештакаЧлан 341

(1) Саслушани свједоци и вјештаци остају у судници, ако их предсједник вијећа по саслушању странака сасвим не отпусти или не нареди да се привремено удаље из суднице.

(2) По предлогу странака или по службеној дужности предсједник вијећа може наредити да се саслушани свједоци и вјештаци удаље из суднице и да се доцније поново позову и још једном саслушају у присуству или одсуству других свједока и вјештака.

Саслушавање свједока или вјештака ван судницеЧлан 342

(1) Ако се на главном претресу сазна да свједок или вјештак не може доћи пред суд или му је долазак знатно отежан, може вијеће, ако сматра да је његов исказ важан, наредити да га ван главног претреса саслуша предсједник вијећа или судија члан вијећа или са саслушање обави истражни судија суда на чијем се подручју свједок, односно вјештак налази.

(2) Ако је потребно да се изврши увиђај или реконструкција ван главног претреса, то ће учинити предсједник вијећа или судија члан вијећа.


(3) Странке, бранилац и оштећени обавијестиће се увијек кад ће се и на ком мјесту саслушати свједок, односно извршити увиђај или реконструкција, са упозорењем да могу присуствовати тим радњама. Ако је оптужени у притвору, о потреби његовог присуства тим радњама одлучује вијеће. Кад странке и оштећени присуствују извођењу тих радњи имају права прописана у члану 259 став 7 овог законика.

Истражни судија у фази главног претресаЧлан 343

Вијеће може, у току главног претреса, по саслушању странака, одлучити да затражи од истражног судије да предузме одређене радње ради разјашњења извесних чињеница, ако би предузимање тих радњи на главном претресу било скопчано са знатним одуговлачењем поступка или са другим знатним тешкоћама. Кад истражни судија поступа по оваквом захтјеву вијећа примјењују се одредбе које се односе на предузимање истражних радњи.

Записници о доказном материјалу и материјални доказиЧлан 344

(1) Записници о увиђају ван главног претреса, о претресању стана и лица и о одузимању ствари, као и исправе, књиге, списи и друга писмена која служе као доказ прочитаће се на главном претресу ради утврђивања њихове садржине, а по оцјени вијећа, може се њихова садржина укратко усмено изнијети. Писмена која имају значај доказа, уколико је то могуће, подносе се у изворнику.

(2) Предмети који могу служити разјашњењу ствари у току главног претреса показаће се оптуженом, а по потреби свједоцима и вјештацима. Ако на главном претресу треба извршити препознавање предмета поступиће се на основу члана 103 овог законика.

Изузеци од непосредног извођења доказаЧлан 345

(1) Осим случајева који су посебно предвиђени у овом законику, записници о исказима свједока, саоптужених или већ осуђених учесника у кривичном дјелу, као и записници или друга писмена о налазу и мишљењу вјештака могу се, по одлуци вијећа, прочитати само у случају:

1) ако је саслушано лице умрло, душевно обољело или се не може пронаћи или је његов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних узрока;

2) ако свједоци или вјештаци, без законских разлога, неће да дају исказ на главном претресу.

(2) Вијеће може, уз сагласност странака, одлучити да се записник о ранијем саслушању свједока или вјештака, односно његов писани налаз и мишљење прочита иако свједок, односно вјештак није присутан, без обзира да ли је био позван на главни претрес. Изузетно, без сагласности странака, али по њиховом саслушању, вијеће може одлучити да се прочита записник о саслушању свједока или вјештака на ранијем главном претресу, који је одржан пред истим предсједником вијећа иако је протекао рок из члана 317 став 3 овог законика или да се прочита писани налаз и мишљење стручне установе или државног органа кад позвани стручњак из те установе, односно органа који је извршио вјештачење није дошао на главни претрес, ако, с обзиром на остале изведене доказе, оцијени да је потребно да се упозна са садржином записника или писаног налаза и мишљења. Кад записник, односно писани налаз и мишљење буду прочитани и саслушане примједбе странака (члан 347) вијеће ће, узимајући у обзир и остале изведене доказе, одлучити да ли ће и непосредно саслушати свједока или вјештака.

(3) Записници о ранијем саслушању лица која су ослобођена од дужности свједочења (члан 97) не смију се прочитати, ако та лица нијесу уопште позвана на главни претрес или су на главном претресу, прије првог саслушања, изјавила да неће да свједоче. По завршеном доказном поступку вијеће ће одлучити да се ови записници издвоје из списа и одвојено чувају (члан 184). Овако ће вијеће поступати и у погледу других


записника и обавјештења наведених у члану 184 овог законика, ако није раније донесена одлука о њиховом издвајању. Против рјешења о издвајању записника и обавјештења дозвољена је посебна жалба. По правоснажности рјешења, издвојени записници и обавјештења затварају се у посебан омот и предају истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа и не могу се разгледати ни користити у поступку. Записници и обавјештење морају бити издвојени прије него што се списи, поводом жалбе против пресуде, доставе вишем суду.

(4) Разлози због којих се чита записник навешће се у записнику о главном претресу, а приликом читања ће се саопштити да ли је свједок или вјештак заклет.

Репродукција и снимак саслушањаЧлан 346

У случајевима из чл. 329, 340 и 345 овог законика, као и у другим случајевима кад је то потребно, вијеће може одлучити да се на главном претресу, поред читања записника, репродукује и снимак саслушања (члан 185).

Примједбе странака и оштећеногЧлан 347

Послије довршеног саслушања сваког свједока или вјештака и послије читања сваког записника или другог писмена, упитаће предсједник вијећа странке и оштећеног да ли имају шта да примијете.

Предлози за допуну доказаЧлан 348

(1) По завршеном доказном поступку предсједник вијећа упитаће странке и оштећеног имају ли какве предлоге за допуну доказног поступка.

(2) Ако нико не предложи допуну доказног поступка или предлог буде одбијен, а вијеће сматра да је стање ствари извиђено, предсједник ће објавити да је доказни поступак завршен.

8. ИЗМЈЕНА И ПРОШИРЕЊЕ ОПТУЖБЕ

Измјена оптужбеЧлан 349

(1) Ако тужилац у току главног претреса оцијени да изведени докази указују да се измијенило чињенично стање изнесено у оптужници, он може на главном претресу усмено измијенити оптужницу, а може предложити да се главни претрес прекине ради припремања нове оптужнице.

(2) У случају подношења нове оптужбе, суд је дужан да окривљеном и браниоцу обезбиједи довољно времена за припремање одбране, а на њихов захтјев, ако је то потребно, и у случају измијене оптужбе.

(3) Ако вијеће дозволи прекид главног претреса ради припремања нове оптужнице, одредиће рок у коме тужилац мора поднијети оптужницу. Примјерак нове оптужнице доставиће се оптуженом, али приговор против ове оптужнице није дозвољен. Ако тужилац у остављеном року не поднесе оптужницу, вијеће ће наставити главни претрес на основу раније оптужнице.


Проширење оптужбе за дјело учињено на главном претресуЧлан 350

(1) Ако оптужени у току главног претреса у засиједању учини кривично дјело или ако се у току главног претреса открије које раније учињено кривично дјело оптуженог, вијеће ће по оптужби овлашћеног тужиоца, која може бити и усмено изнесена, проширити главни претрес и на то дјело или одлучити да се за то кривично дјело посебно суди. Против те оптужбе није дозвољен приговор.

(2) Ако вијеће прихвати проширење оптужбе, прекинуће главни претрес и обезбиједити довољно времена за припремање одбране.

(3) Ако је за пресуђење дјела из става 1 овог члана надлежан виши суд, вијеће ће одлучити да ли ће и предмет по коме води главни претрес уступити надлежном вишем суду.

9. ЗАВРШНЕ РИЈЕЧИ

Редосљед завршних ријечиЧлан 351

По завршеном доказном поступку предсједник вијећа даје ријеч странкама, оштећеном и браниоцу. Прво говори тужилац, затим оштећени, бранилац, па оптужени.

Завршна ријеч тужиоцаЧлан 352

Тужилац ће у својој ријечи изнијети оцјену доказа изведених на главном претресу, затим ће изложити закључке о чињеницама важним за одлуку и ставиће и образложити предлог о кривици оптуженог, о одредбама Кривичног законика и другог закона које би се имале примијенити, као и о олакшавајућим и отежавајућим околностима које би требало узети у обзир приликом одмјеравања казне. Тужилац не може стављати одређени предлог о висини казне, али може предложити судску опомену или условну осуду.

Завршна ријеч оштећеногЧлан 353

Оштећени или његов пуномоћник може у својој ријечи образложити имовинскоправни захтјев и указати на доказе о кривици оптуженог.

Завршна ријеч одбранеЧлан 354

(1) Бранилац или сам оптужени изложиће у својој ријечи одбрану и може се осврнути на наводе тужиоца и оштећеног.

(2) Послије браниоца оптужени има право да сам говори, да се изјасни да ли усваја одбрану браниоца и да је допуни.

(3) Тужилац и оштећени имају право да одговоре на одбрану, а бранилац, односно оптужени да се осврне на те одговоре.

(4) Посљедња ријеч увијек припада оптуженом.


Завршне ријечи и процесна дисциплинаЧлан 355

(1) Ријеч странака, браниоца и оштећеног не може се ограничити на одређено вријеме.

(2) Предсједник вијећа може, по претходној опомени, прекинути лице које у својој ријечи вријеђа јавни ред и морал или вријеђа другога или се упушта у понављања или излагања која очигледно немају везе са предметом. У записнику о главном претресу мора се навести да је ријеч била прекинута и зашто је била прекинута.

(3) Кад оптужбу заступа више лица или одбрану више бранилаца, излагања се не могу понављати. Заступник оптужбе, односно одбране, по међусобном споразуму, одабраће питања о којима ће говорити.

(4) Послије свих завршних говора предсједник вијећа је дужан да упита жели ли још ко шта да изјави.

Завршетак главног претресаЧлан 356

(1) Ако вијеће, по завршеним излагањима странака, браниоца и оштећеног не одлучи да изведе још неке доказе, предсједник вијећа ће објавити да је главни претрес завршен.

(2) Ако одлучи да изведе још неке доказе, вијеће ће наставити доказни поступак и након његовог завршетка поново поступити по одредби члана 351 овог законика. Тужилац, оштећени, бранилац и оптужени могу своје завршне ријечи само допунити у вези са накнадно изведеним доказима.

(3) Послије објављивања да је главни претрес завршен вијеће ће се повући на вијећање и гласање ради доношења пресуде.

10. ОДБАЦИВАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ

Члан 357

У току или по завршетку главног претреса вијеће ће рјешењем одбацити оптужницу, ако утврди:

1) да суд није стварно надлежан;

2) да је поступак вођен без захтјева овлашћеног тужиоца, без одобрења надлежног државног органа или је надлежни државни орган одустао од датог одобрења;

3) да постоје друге околности које привремено спрјечавају гоњење.


Глава XXIII

ПРЕСУДА

1. ИЗРИЦАЊЕ ПРЕСУДЕ

Изрицање и објављивање пресудеЧлан 358

(1) Ако суд у току вијећања не оцијени да треба поново отворити главни претрес ради допуне поступка или разјашњења појединих питања, изрећи ће пресуду.

(2) Пресуда се изриче и објављује у име народа.

Идентитет пресуде и оптужбеЧлан 359

(1) Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној, односно на главном претресу измијењеној или проширеној оптужници.

(2) Суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне оцјене дјела.

Основ пресудеЧлан 360

(1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изведени на главном претресу.

(2) Суд је дужан да савјесно оцијени сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима и да на основу такве оцјене изведе закључак да ли је нека чињеница утврђена.

2. ВРСТЕ ПРЕСУДА

Члан 361

(1) Пресудом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим.

(2) Ако оптужба обухвата више кривичних дјела, у пресуди ће се изрећи да ли се и за које дјело оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се оглашава кривим.

Пресуда којом се оптужба одбијаЧлан 362

Пресуду којом се оптужба одбија суд ће изрећи, ако је:

1) тужилац од започињања до завршетка главног претреса одустао од оптужбе;


2) оптужени за исто дјело већ правоснажно осуђен, ослобођен оптужбе или је оптужба против њега правоснажно одбијена или је поступак против њега рјешењем правоснажно обустављен;

3) оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења или се кривично гоњење не може предузети због застарјелости или неке друге околности која трајно искључује кривично гоњење.

Пресуда којом се оптужени ослобађа од оптужбеЧлан 363

Пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе суд ће изрећи, ако:

1) дјело за које је оптужен по закону није кривично дјело;

2) има околности које искључују кривицу;

3) није доказано да је оптужени учинио дјело за које је оптужен.

Пресуда којом се оптужени оглашава кривимЧлан 364

(1) У пресуди у којој се оптужени оглашава кривим суд ће изрећи:

1) за које се дјело оглашава кривим, уз назначење чињеница и околности које чине обиљежја кривичног дјела, као и оних од којих зависи примјена одређене одредбе Кривичног законика;

2) законски назив кривичног дјела и које су одредбе Кривичног законика примијењене;

3) на какву се казну осуђује оптужени или се по одредбама Кривичног законика ослобађа од казне;

4) одлуку о условној осуди;

5) одлуку о мјерама безбједности и о одузимању имовинске користи;

6) одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне;

7) одлуку о трошковима кривичног поступка, о имовинскоправном захтјеву, као и о томе да се правоснажна пресуда има јавно објавити.

(2) Ако је оптужени осуђен на новчану казну, у пресуди ће се назначити рок у коме се новчана казна има платити и начин замјене новчане казне.

3. ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Вријеме, мјесто и начин објављивања пресудеЧлан 365

(1) Пошто је суд изрекао пресуду, предсједник вијећа ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне пресуду, одложиће објављивање пресуде највише за три дана и одредиће вријеме и мјесто објављивања пресуде. Ако пресуда не буде објављена у року од три дана од завршетка главног претреса, предсједник вијећа је дужан да одмах по истеку рока о томе обавијести предсједника суда и саопшти му разлоге.

(2) Предсједник вијећа ће у присуству странака, њихових законских заступника, пуномоћника и браниоца јавно прочитати изреку и саопштити укратко разлоге пресуде.


(3) Пресуда ће бити објављена и кад странка, законски заступник, пуномоћник или бранилац није присутан. Вијеће може наредити да оптуженом, који је одсутан, пресуду усмено саопшти предсједник вијећа или да му се пресуда само достави.

(4) Ако је јавност на главном претресу била искључена, изрека пресуде ће се увијек прочитати у јавном засиједању. Вијеће ће одлучити да ли ће искључити јавност приликом објављивања разлога пресуде.

(5) Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи.

Притвор након изрицања пресудеЧлан 366

(1) Кад изрекне пресуду на казну затвора испод пет година, вијеће ће оптуженом који се брани са слободе одредити притвор, ако постоје разлози из члана 148 став 1 тач. 1, 3 и 4 овог законика, а оптуженом који се налази у притвору укинуће притвор, ако за притвор више не постоје разлози због којих је био одређен.

(2) Притвор ће вијеће увијек укинути и наредити да се оптужени пусти на слободу, ако је ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена или ако је оглашен кривим, а ослобођен од казне или је осуђен само на новчану казну или му је изречена судска опомена или је условно осуђен или је због урачунавања притвора казну већ издржао или је оптужба одбачена (члан 357), осим због стварне ненадлежности.

(3) За одређивање или укидање притвора послије објављивања пресуде, до њене правоснажности, примјењиваће се одредба става 1 овог члана. Одлуку доноси вијеће првостепеног суда (члан 24 став 6).

(4) Прије доношења рјешења којим се одређује или укида притвор у случајевима из ст. 1 и 3 овог члана, прибавиће се мишљење државног тужиоца кад се поступак води по његовом захтјеву.

(5) Ако се оптужени већ налази у притвору, а вијеће нађе да још постоје разлози због којих је притвор био одређен или да постоје разлози из члана 148 став 1 и 2 овог законика, донијеће посебно рјешење о продужењу притвора. Посебно рјешење вијеће доноси и кад треба одредити или укинути притвор. Жалба против рјешења не задржава извршење рјешења, а о жалби суд одлучује у року од три дана.

(6) Притвор који је одређен или продужен по одредбама претходних ставова може трајати до правоснажности пресуде, односно до истека рокова прописаних у члану 152 ст. 3 и 4 овог законика, али најдуже док не истекне вријеме трајања казне изречене у првостепеној пресуди.

(7) На захтјев оптуженог који се послије изрицања казне затвора налази у притвору, предсједник вијећа може оптуженог упутити у установу за издржавање казне и прије правоснажности пресуде.

Поука о праву на жалбу и друга упозорењаЧлан 367

(1) По објављивању пресуде предсједник вијећа ће поучити странке о праву на жалбу, као и о праву на одговор на жалбу.

(2) Ако је оптуженом извршење изречене казне одложено, упозориће га предсједник вијећа на значај условне осуде и на услове којих се мора придржавати.

(3) Предсједник вијећа ће упозорити странке да до правноснажног окончања поступка о свакој промјени адресе обавијесте суд.


4. ПИСМЕНА ИЗРАДА И ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕСУДЕ

Писмена израда пресудеЧлан 368

(1) Пресуда која је објављена мора се писано израдити и отпремити у року од мјесец дана по објављивању, а у сложеним стварима, изузетно у року од два мјесеца. Ако пресуда није израђена у тим роковима, предсједник вијећа је дужан да писано обавијести предсједника суда због чега то није учињено. Предсједник суда ће предузети мјере да се пресуда што прије изради.

(2) Пресуду потписују предсједник вијећа и записничар.

(3) Овјерени препис пресуде доставиће се тужиоцу, а оптуженом и браниоцу сагласно члану 168 овог законика. Ако се оптужени налази у притвору, овјерени преписи пресуде морају бити послати у роковима предвиђеним у ставу 1 овог члана.

(4) Оптуженом, приватном тужиоцу и оштећеном као тужиоцу доставиће се и упутство о праву на жалбу.

(5) Овјерени препис пресуде суд ће, са упутством о праву на жалбу, доставити оштећеном ако има право на жалбу, лицу чији је предмет одузет том пресудом (члан 75 став 2 Кривичног законика), као и правном лицу према коме је изречено одузимање имовинске користи. Оштећеном који нема право на жалбу препис пресуде ће се доставити у случају из члана 60 став 2 овог законика, са упутством о праву на тражење повраћаја у пређашње стање. Правоснажна пресуда ће се доставити оштећеном, ако он то захтијева.

(6) Ако је суд, примјеном одредаба о одмјеравању јединствене казне за кривична дјела у стицају, изрекао казну, узимајући у обзир и пресуде које су донели и други судови, доставиће овјерени препис правоснажне пресуде тим судовима.

Садржај пресудеЧлан 369

(1) Писано израђена пресуда мора потпуно да одговара пресуди која је објављена. Пресуда мора имати увод, изреку и образложење.

(2) Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име народа, назив суда, име и презима предсједника и чланова вијећа и записничара, име и презиме оптуженог, кривично дјело за које је оптужен и да ли је био присутан на главном претресу, дан главног претреса и да ли је главни претрес био јаван, име и презиме тужиоца, браниоца, законског заступника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде.

(3) Изрека пресуде садржи личне податке о оптуженом (члан 88 став 1) и одлуку којом се оптужени оглашава кривим за дјело за које је оптужен или којом се ослобађа од оптужбе за то дјело или којом се оптужба одбија.

(4) Ако је оптужени оглашен кривим, изрека пресуде мора обухватити потребне податке наведене у члану 364 овог законика, а ако је ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена, изрека пресуде мора обухватити опис дјела за које је оптужен и одлуку о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтјеву, ако је био постављен.

(5) У случају стицаја кривичних дјела суд ће у изреци пресуде унијети казне утврђене за свако поједино кривично дјело, а затим казну која је изречена за сва дјела у стицају.

(6) У образложењу пресуде суд ће изнијети разлоге за сваку тачку пресуде.


(7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући при томе нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно свједок или вјештак чији је исказ, односно писани налаз и мишљење прочитан без сагласности странака (члан 345 став 2), којим разлозима се руководио при рјешавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело и кривица оптуженог и о примјени одређених одредаба закона на оптуженог и његово дјело као и о разлозима упућивања оштећеног на парницу.

(8) Ако је оптужени осуђен на казну, у образложењу ће се навести које је околности суд узео у обзир при одмјеравању казне. Посебно ће суд образложити којим се разлозима руководио кад је нашао да треба изрећи строжу казну од прописане (члан 44 Кривичног законика) или кад је нашао да казну треба ублажити или оптуженог ослободити од казне или условно осудити или да треба изрећи мјеру безбједности или одузимање имовинске користи или опозвати условни отпуст.

(9) Ако се оптужени ослобађа од оптужбе, у образложењу ће се нарочито навести из којих се разлога наведених у члану 363 овог законика то чини.

(10) У образложењу пресуде којом се оптужба одбија и у образложењу рјешења којим се оптужба одбацује суд се неће упуштати у оцјену главне ствари, него ће се ограничити само на разлоге за одбијање, односно одбацивање оптужбе.

Исправке у пресудиЧлан 370

(1) Погрешке у именима и бројевима, као и друге очигледне погрешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласности писано израђене пресуде са изворником исправиће посебним рјешењем предсједник вијећа, на захтјев странака или по службеној дужности.

(2) Ако постоји несагласност између писано израђене пресуде и њеног изворника у погледу података из члана 364 став 1 тач. 1 до 5 и тачка 7, овог законика, рјешење о исправци доставиће се лицима наведеним у члану 368 овог законика. У том случају рок за жалбу против пресуде тече од дана достављања тог рјешења, против кога посебна жалба није дозвољена.


Г. ПОСТУПАК ПО ПРАВНИМ ЛИЈЕКОВИМА

Глава XXIV

РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ

1. ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА

1) Право на изјављивање жалбе

Право на жалбу и жалбени рокЧлан 371

(1) Против пресуде донесене у првом степену овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од петнаест дана од дана достављања преписа пресуде.

(2) Благовремено изјављена жалба овлашћеног лица одлаже извршење пресуде.

Субјекти жалбеЧлан 372

(1) Жалбу могу изјавити странке, бранилац, законски заступник оптуженог и оштећени.

(2) У корист оптуженог жалбу могу изјавити и његов брачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојилац, усвојеник, брат, сестра, хранилац и лице са којим живи у ванбрачној заједници. Рок за жалбу и у том случају тече од дана кад је оптуженом, односно његовом браниоцу достављен препис пресуде.

(3) Државни тужилац може изјавити жалбу како на штету, тако и у корист оптуженог.

(4) Оштећени може побијати пресуду због одлуке суда о трошковима кривичног поступка, али ако је државни тужилац преузео гоњење од оштећеног као тужиоца (члан 62 став 2), као и на ослобађајућу пресуду, оштећени може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати (члан 375).

(5) Жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет (члан 75 став 2 Кривичног законика) или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним дјелом (члан 113 став 2 Кривичног законика).

(6) Бранилац и лица из става 2 овог члана могу изјавити жалбу и без нарочитог овлашћења оптуженог, али не и против његове воље, осим кад је оптуженом изречена најдужа затворска казна.


Одрицање од права на жалбу и одустанак од жалбеЧлан 373

(1) Оптужени се може одрећи права на жалбу само пошто му је пресуда достављена. Оптужени се и прије тога може одрећи права на жалбу, ако су се тужилац и оштећени кад има право да изјави жалбу због свих основа (члан 372 став 4) одрекли права на жалбу, осим ако би оптужени по пресуди имао да издржава казну затвора. До доношења одлуке другостепеног суда оптужени може одустати од већ изјављене жалбе. Оптужени може одустати и од жалбе коју су изјавили његов бранилац или лица наведена у члану 372 став 2 овог законика.

(2) Тужилац и оштећени могу се одрећи права на жалбу од часа објављивања пресуде па до истека рока за изјаву жалбе, а могу до доношења одлуке другостепеног суда одустати од већ изјављене жалбе.

(3) Одрицање и одустајање од жалбе не може се опозвати.

(4) Оптужени се не може одрећи права на жалбу нити одустати од већ изјављене жалбе ако му је изречена најдужа затворска казна.

2) Садржај жалбе

Садржај жалбе и поступање по непотпуној жалбиЧлан 374

(1) Жалба треба да садржи:

1) означење пресуде против које се изјављује жалба;

2) основ за побијање пресуде (члан 375);

3) образложење жалбе;

4) предлог да се побијана пресуда потпуно или дјелимично укине или преиначи;

5) потпис лица које изјављује жалбу.

(2) Ако је жалбу изјавио оптужени или друго лице из члана 372 став 2 овог законика, а оптужени нема браниоца или ако је жалбу изјавио оштећени, оштећени као тужилац или приватни тужилац који нема пуномоћника или пуномоћник није адвокат, а жалба није састављена у складу са одредбама става 1 овог члана, првостепени суд ће позвати жалиоца да у одређеном року допуни жалбу писаним поднеском или на записнику код тога суда. Ако се жалилац овом позиву не одазове, суд ће одбацити жалбу, ако не садржи податке из става 1 тач. 3 и 5 овог члана, а жалбу која не садржи податке из става 1 тачка 1 овог члана, одбациће само под условом да се не може утврдити на коју се пресуду односи. Жалбу изјављену у корист оптуженог суд ће доставити другостепеном суду, ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а одбациће је, ако се то не може утврдити.

(3) Ако је жалбу изјавио оштећени, оштећени као тужилац или приватни тужилац који има за пуномоћника адвоката или државни тужилац, а жалба не садржи податке из става 1 тач. 2, 3 и 5 овог члана или ако жалба не садржи податке из става 1 тачка 1 овог члана, а не може се утврдити на коју се пресуду односи, суд ће жалбу одбацити. Жалбу са овим недостацима изјављену у корист оптуженог који има браниоца суд ће доставити другостепеном суду, ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а одбациће је, ако се то не може утврдити.

(4) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да наведе разлоге зашто их раније није изнио. Оптужени који је у цјелости признао основаност оптужбе (члан 335) може у жалби изнијети само оне нове чињенице и доказе који су важни за одлуку о казни. Позивајући се на нове чињенице, жалилац је дужан да наведе доказе којима би се те чињенице имале доказати, а позивајући се на нове доказе, дужан је да наведе чињенице које помоћу тих доказа жели да докаже.


3) Основи због којих се пресуда може побијати

Члан 375Пресуда се може побијати због:

1) битне повреде одредаба кривичног поступка;

2) повреде Кривичног законика;

3) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања;

4) одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка, имовинскоправним захтјевима, као и због одлуке о објављивању пресуде путем средстава јавног информисања.

Битне повреде кривичног поступкаЧлан 376

(1) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји, ако:

1) је суд био непрописно састављен или ако је у изрицању пресуде учествовао судија или судија-поротник који није судјеловао на главном претресу или који је правоснажном одлуком изузет од суђења;

2) је на главном претресу судјеловао судија или судија-поротник који се морао изузети (члан 38 тач. 1 до 5);

3) је главни претрес одржан без лица чије је присуство на главном претресу по законику обавезно или ако је оптуженом, браниоцу, оштећеном као тужиоцу или приватном тужиоцу, противно његовом захтјеву, ускраћено да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса (члан 8);

4) је противно законику била искључена јавност на главном претресу;

5) је суд повриједио прописе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца или одобрења надлежног органа;

6) је пресуду донио суд који због стварне ненадлежности није могао судити у тој ствари;

7) суд својом пресудом није потпуно ријешио предмет оптужбе;

8) је оптужба прекорачена (члан 359 став 1);

9) је пресудом повријеђена одредба члана 390 овог законика;

10) се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати;

11) је изрека пресуде неразумљива, противрјечна сама себи или разлозима пресуде или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нијесу наведени разлози о одлучним чињеницама или су ти разлози потпуно нејасни или у знатној мјери противрјечни или ако о одлучним чињеницама постоји знатна противрјечност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника.

(2) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако суд за вријеме припремања главног претреса или у току главног претреса или приликом доношења пресуде није примијенио или је неправилно примијенио коју одредбу овог законика, а то је било или је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде.


Повреде Кривичног законикаЧлан 377

Повреда Кривичног законика постоји ако је Кривични законик повријеђен у питању:

1) да ли је дјело за које се оптужени гони кривично дјело;

2) да ли има околности које искључују кривицу;

3) да ли има околности које искључују кривично гоњење, а нарочито да ли је наступила застарјелост кривичног гоњења или је гоњење искључено усљед амнестије или помиловања или је ствар већ правоснажно пресуђена;

4) да ли је у погледу кривичног дјела које је предмет оптужбе примјењен закон који се не може примијенити;

5) да ли је одлуком о казни, условној осуди или судској опомени, односно одлуком о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону;

6) да ли су повријеђене одредбе о урачунавању притвора и издржане казне.

Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стањеЧлан 378

(1) Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања кад је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.

(2) Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и кад на то указују нове чињенице или нови докази.

Побијање пресуде због одлуке о кривичним санкцијама, одузимања имовинске користи, трошкова кривичног поступка, имовинскоправног захтјева и објављивања одлукеЧлан 379

(1) Пресуда, односно рјешење о судској опомени може се побијати због одлуке о казни, условној осуди и судској опомени кад том одлуком није прекорачено законско овлашћење (члан 377 тачка 5), али суд није правилно одмјерио казну, с обзиром на околности које утичу да казна буде већа или мања и због тога што је суд примијенио или није примијенио одредбе о ублажавању казне, о ослобођењу од казне, о условној осуди или о судској опомени, иако су за то постојали законски услови.

(2) Одлука о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи може се побијати ако не постоји повреда закона из члана 377 тачка 5 овог законика, али је суд неправилно донио ову одлуку или није изрекао мјеру безбједности, односно одузимање имовинске користи, иако су за то постојали законски услови.

(3) Одлука о трошковима поступка може се побијати ако је неправилна или супротна законским одредбама.

(4) Одлука о имовинскоправним захтјевима и одлука о објављивању пресуде путем штампе, радија или телевизије могу се побијати ако су донијете супротно законским одредбама.

4) Поступак по жалби


Подношење жалбеЧлан 380

(1) Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примјерака за суд, као и за противну странку и браниоца.

(2) Неблаговремену (члан 394) и недозвољену (члан 395) жалбу одбациће рјешењем предсједник вијећа првостепеног суда.

Одговор на жалбуЧлан 381

Примјерак жалбе доставиће првостепени суд противној странци (чл. 168 и 169), која може у року од осам дана од дана пријема поднијети суду одговор на жалбу. Жалбу и одговор на жалбу, са свим списима, првостепени суд ће доставити другостепеном суду.

Поступање пред другостепеним судомЧлан 382

(1) Кад списи са жалбом стигну другостепеном суду одмах се, на прописан начин, одређује судија извјестилац. Ако се ради о кривичном дјелу за које се гони по захтјеву државног тужиоца, судија извјестилац ће списе доставити надлежном државном тужиоцу, који је дужан да их размотри и стави свој предлог или изјави да ће предлог ставити на сједници вијећа и да их без одлагања врати суду.

(2) Кад државни тужилац врати списе предсједник вијећа ће заказати сједницу вијећа и о њој обавијестити државног тужиоца.

(3) Судија извјестилац може, по потреби, од првостепеног суда прибавити извјештај о повредама одредаба кривичног поступка, а може преко тог суда или истражног судије суда на чијем се подручју радња има извршити или на други начин провјерити наводе жалбе у погледу нових доказа и нових чињеница или од других органа или организација прибавити потребне извјештаје или списе.

(4) Ако судија извјестилац утврди да се у списима налазе записници и обавјештења наведена у члану 184 овог законика, доставиће списе првостепеном суду, прије одржавања сједнице другостепеног вијећа, да предсједник првостепеног вијећа донесе рјешење о њиховом издвајању из списа и по правоснажности рјешења, да их у затвореном омоту преда истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа.

Сједница вијећаЧлан 383

(1) О сједници вијећа обавијестиће се оптужени и његов бранилац, оштећени као тужилац или приватни тужилац који је у року предвиђеном за жалбу или за одговор на жалбу захтијевао да буде обавијештен о сједници или је предложио одржавање претреса пред другостепеним судом (чл. 385 до 387). Предсједник вијећа или вијеће може одлучити да се о сједници вијећа обавијесте странке и кад нијесу то захтијевале или да се о сједници обавијести и странка која то није захтијевала, ако би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари.

(2) Ако се о сједници вијећа обавјештава оптужени који је у притвору или у установи за издржавање казне, предсједник вијећа наредиће да се обезбиједи његово присуство.

(3) Сједница вијећа почиње извјештајем судије извјестиоца о стању ствари. Вијеће може од странака које присуствују сједници затражити потребна објашњења у вези са жалбеним наводима. Странке могу предложити да се ради допуне извјештаја прочитају поједини списи и могу, по дозволи предсједника


вијећа, дати потребна објашњења за своје ставове из жалбе, односно одговора на жалбу, не понављајући оно што је садржано у извјештају.

(4) Недолазак странака које су уредно обавијештене не спречава одржавање сједнице вијећа. Ако оптужени није извијестио суд о промјени боравишта или стана, може се одржати сједница вијећа, иако оптужени о сједници није био обавијештен.

(5) На сједници вијећа којој присуствују странке јавност се може искључити само под условима одређеним овим закоником (чл. 300 до 302).

(6) Записник о сједници вијећа прикључује се списима првостепеног и другостепеног суда.

(7) Рјешења из чл. 394 и 395 овог законика могу се донијети и без обавјештавања странака о сједници вијећа.

Одлучивање у сједници вијећа или на претресуЧлан 384

(1) Другостепени суд доноси одлуку у сједници вијећа или на основу одржаног претреса.

(2) Да ли ће одржати претрес одлучује вијеће другостепеног суда, осим ако је друкчије одређено овим закоником.

Разлози за одржавање претресаЧлан 385

(1) Претрес пред другостепеним судом одржаће се само ако је потребно да се, због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, изведу нови докази или понове већ раније изведени докази и ако постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес. Претрес ће се увијек одржати пред другостепеним судом, ако други пут рјешава у истом предмету по жалби, а у поступку одлучивања оцијени да постоје разлози за укидање првостепене пресуде.

(2) На претрес пред другостепеним судом позивају се оптужени и његов бранилац, тужилац, оштећени, законски заступници и пуномоћници оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца, као и они свједоци и вјештаци за које суд одлучи да се саслушају.

(3) Ако је оптужени у притвору, предсједник вијећа другостепеног суда предузеће што је потребно да се оптужени доведе на претрес.

(4) Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац не дође на претрес пред другостепеним судом, неће се примијенити одредба члана 311 став 2 овог законика.

Редосљед радњи на главном претресу пред другостепеним судомЧлан 386

(1) Претрес пред другостепеним судом почиње извјештајем извјестиоца, који излаже стање ствари, не дајући своје мишљење о основаности жалбе.

(2) По предлогу или по службеној дужности прочитаће се пресуда или дио пресуде на који се односи жалба, а по потреби и записник о главном претресу.

(3) Послије тога позваће се жалилац да образложи жалбу, а онда противна странка да му одговори. Оптужени и његов бранилац имају увијек посљедњу ријеч.


(4) Странке могу на претресу износити нове доказе и чињенице.

(5) Тужилац може, с обзиром на резултат претреса, у цјелини или дјелимично, одустати од оптужнице или измијенити оптужницу у корист оптуженог. Ако је државни тужилац одустао од оптужнице у цјелини, оштећени има права предвиђена у члану 60 овог законика.

Сходна примјена одредаба о главном претресуЧлан 387

Ако у претходним члановима није нешто друго одређено, одредбе о главном претресу пред првостепеним судом сходно ће се примјењивати и у поступку пред другостепеним судом.

5) Границе испитивања првостепене пресуде

Границе испитивања пресудеЧлан 388

(1) Другостепени суд испитује пресуду у оном дијелу у којем се побија жалбом, али мора увијек по службеној дужности испитати:

1) да ли постоји повреда одредаба кривичног поступка из члана 376 став 1 тач. 1, 5, 6, 8 до 11 овог законика и да ли је главни претрес, противно одредбама овог законика, одржан у одсуству оптуженог, а у случају обавезне одбране, и у одсуству браниоца оптуженог;

2) да ли је на штету оптуженог повријеђен Кривични законик (члан 377).

(2) Ако жалба изјављена у корист оптуженог не садржи податке из члана 374 став 1 тач. 2 и 3 овог законика, ограничиће се другостепени суд на испитивање повреда из става 1 тач. 1 и 2 овог члана, као и на испитивање одлуке о казни, мјерама безбједности и одузимању имовинске користи (члан 379).

Члан 389

На повреду закона из члана 376 став 1 тачка 2 овог законика жалилац се може позвати у жалби само ако ту повреду није могао изнијети у току главног претреса или је изнио, али је првостепени суд није узео у обзир.

Забрана преиначења на штету оптуженогЧлан 390

Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не смије измијенити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дјела и кривичне санкције.

Проширено дејство жалбеЧлан 391

Жалба због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде Кривичног законика изјављена у корист оптуженог садржи у себи и жалбу због одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи (члан 379).


Повластица повезаности (Beneficium cohaesionis)Члан 392

Ако другостепени суд поводом ма чије жалбе утврди да су разлози због којих је донио одлуку у корист оптуженог од користи и за којег од саоптужених који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји.

6) Одлуке другостепеног суда по жалби

Члан 393

(1) Другостепени суд може у сједници вијећа или на основу одржаног претреса одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену или одбити жалбу као неосновану и потврдити пресуду суда првог степена или укинути ову пресуду и упутити предмет првостепеном суду на поновно суђење или преиначити првостепену пресуду.

(2) О свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује једном одлуком.

Одбацивање жалбе као неблаговременеЧлан 394

Жалба ће се одбацити рјешењем као неблаговремена ако се утврди да је поднијета послије законског рока.

Одбацивање жалбе као недозвољенеЧлан 395

Жалба ће се одбацити рјешењем као недозвољена ако се утврди да је жалбу изјавило лице које није овлашћено за подношење жалбе или лице које се одрекло од жалбе или ако се утврди одустанак од жалбе или да је послије одустанка поновно изјављена жалба или ако жалба по закону није дозвољена.

Одбијање жалбеЧлан 396

Другостепени суд ће пресудом одбити жалбу као неосновану и потврдити пресуду суда првог степена кад утврди да не постоје разлози због којих се пресуда побија нити повреде закона из члана 388 став 1 овог законика.

Укидање првостепене пресуде и враћање предмета на поновно суђењеЧлан 397

(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу или по службеној дужности, рјешењем укинути првостепену пресуду и вратити предмет на поновно суђење, ако утврди да постоји битна повреда одредаба кривичног поступка, осим случајева из члана 399 став 1 овог законика или ако сматра да због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања треба наредити нови главни претрес пред првостепеним судом, осим у случају предвиђеном овим закоником (члан 385).


(2) Другостепени суд може наредити да се нови главни претрес пред првостепеним судом одржи пред потпуно измијењеним вијећем.

(3) Другостепени суд може и само дјелимично укинути првостепену пресуду ако се поједини дјелови пресуде могу издвојити без штете за правилно пресуђење.

(4) Ако се оптужени налази у притвору, другостепени суд ће испитати да ли још постоје разлози за притвор и донијеће рјешење о продужењу или укидању притвора. Против овог рјешења није дозвољена жалба.

Остале одлуке другостепеног судаЧлан 398

(1) Ако суд другог степена утврди да постоји неки од разлога из члана 357 овог законика, рјешењем ће укинути пресуду првостепеног суда и одбацити оптужницу.

(2) Ако другостепени суд, приликом разматрања жалбе, установи да је за суђење у првом степену стварно надлежан, укинуће првостепену пресуду, предмет упутити вијећу истог суда и о томе обавијестити првостепени суд.

(3) Али ако је изјављена само жалба у корист оптуженог, а утврди се да је за суђење у првом степену надлежан виши суд, не може се само из тог разлога укинути првостепена пресуда.

Преиначење првостепене пресудеЧлан 399

(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу или по службеној дужности, пресудом преиначити првостепену пресуду, ако утврди да су одлучне чињенице у првостепеној пресуди правилно утврђене и да се, с обзиром на утврђено чињенично стање, по правилној примјени закона има донијети друкчија пресуда, а према стању ствари и у случају повреде из члана 376 став 1 тач. 5, 8 и 9 овог законика.

(2) Ако другостепени суд нађе да постоје законски услови за изрицање судске опомене, преиначиће рјешењем првостепену пресуду и изрећи ће судску опомену.

(3) Ако су се због преиначења првостепене пресуде стекли услови да се одреди, односно укине притвор на основу члана 148 став 2 и члана 366 став 2 овог законика, другостепени суд ће о томе донијети посебно рјешење, против кога није дозвољена жалба.

Образложење другостепене пресудеЧлан 400

(1) У образложењу пресуде, односно рјешења другостепени суд треба да оцијени жалбене наводе и да изнесе повреде законика које је узео у обзир по службеној дужности.

(2) Кад се првостепена пресуда укида због битних повреда одредаба кривичног поступка, у образложењу треба навести које су одредбе повријеђене и у чему се повреде састоје (члан 376).

(3) Кад се првостепена пресуда укида због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, навешће се у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања, односно зашто су нови докази и чињенице важни и од утицаја за доношење правилне одлуке, а може се указати и на пропусте странака који су утицали на одлуку првостепеног суда.


Враћање списа првостепеном судуЧлан 401

(1) Другостепени суд вратиће све списе суду првог степена, са довољним бројем овјерених преписа своје одлуке, ради предаје странкама и другим заинтересованим лицима.

(2) Другостепени суд је дужан да своју одлуку са списима достави суду првог степена најдоцније у року од четири мјесеца, а ако је оптужени у притвору, најкасније у року од три мјесеца од дана кад је примио списе од тог суда.

Поновно одржавање главног претреса пред првостепеним судомЧлан 402

(1) Првостепени суд коме је предмет упућен на суђење узеће за основу ранију оптужницу. Ако је пресуда првостепеног суда дјелимично укинута, првостепени суд ће за основу узети само онај дио оптужбе који се односи на укинути дио пресуде.

(2) На новом главном претресу странке могу истицати нове чињенице и износити нове доказе.

(3) Првостепени суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи сва спорна питања на која је указао другостепени суд у својој одлуци.

(4) При изрицању нове пресуде првостепени суд је везан забраном прописаном у члану 390 овог законика.

(5) Ако је оптужени у притвору, вијеће првостепеног суда дужно је да поступи по члану 152 став 2 овог законика.

2. ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА

Жалба суду трећег степенаЧлан 403

(1) Против пресуде другостепеног суда дозвољена је жалба суду који одлучује у трећем степену само у сљедећим случајевима, ако је:

1) другостепени суд изрекао најдужу затворску казну или ако је потврдио пресуду првостепеног суда којом је изречена таква казна;

2) другостепени суд на основу одржаног претреса утврдио чињенично стање друкчије него првостепени суд и на тако утврђеном чињеничном стању засновао своју пресуду;

3) другостепени суд преиначио пресуду првостепеног суда којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим.

(2) О жалби против другостепене пресуде рјешава суд трећег степена у сједници вијећа, сходно одредбама које важе за поступак у другом степену. Пред овим судом не може се одржати претрес.

(3) Одредбе члана 392 овог законика примијениће се и на саоптуженог који није имао право да изјави жалбу против другостепене пресуде.


3. ЖАЛБА НА РЈЕШЕЊЕ

Допуштеност жалбе на рјешењеЧлан 404

(1) Против рјешења истражног судије и против других рјешења суда донесених у првом степену странке и лица чија су права повријеђена могу изјавити жалбу увијек кад у овом законику није изрично одређено да жалба није дозвољена.

(2) Против рјешења вијећа донесеног прије и у току истраге није дозвољена жалба, ако овим законом није друкчије одређено.

(3) Рјешења која се доносе ради припремања главног претреса и пресуде могу се побијати само у жалби на пресуду.

(4) Против рјешења Врховног суда жалба није дозвољена.

Општи рок за изјављивање жалбеЧлан 405

(1) Жалба се подноси суду који је донио рјешење.

(2) Ако овим закоником није друкчије одређено, жалба на рјешење подноси се у року од три дана од дана достављања рјешења.

Одлагање извршења рјешењаЧлан 406

Ако у овом законику није друкчије одређено, подношењем жалбе на рјешење одлаже се извршење рјешења против кога је изјављена жалба.

Одлучивање о жалби на рјешењеЧлан 407

(1) О жалби против рјешења првостепеног суда одлучује другостепени суд у сједници вијећа, ако овим закоником није друкчије одређено.

(2) О жалби против рјешења истражног судије одлучује вијеће истог суда (члан 24 став 6), ако овим закоником није друкчије одређено.

(3) Рјешавајући о жалби суд може рјешењем одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и рјешење преиначити или укинути и, по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање.

(4) Испитујући жалбу суд ће, по службеној дужности, пазити да ли је за доношење рјешења првостепени суд био стварно надлежан, односно да ли је рјешење донио овлашћени орган.


Рок достављања одлуке о жалби са списима првостепеном судуЧлан 408

(1) На поступак по жалби на рјешење сходно ће се примјењивати одредбе чл. 372, 374, 380 и 382 ст. 1, 3 и 4 и чл. 390 и 392 овог законика.

(2) Ако је жалба изјављена против рјешења из члана 531 овог законика, о сједници вијећа обавјештава се државни тужилац, а остала лица - под условима предвиђеним у члану 383 овог законика.

(3) Ако овим закоником није друкчије одређено, суд је дужан да одлуку о жалби са списима достави суду који је донио рјешење, најдоцније у року од 30 дана од дана пријема списа од тог суда.

Сходна примјена одредаба овог законикаЧлан 409

Ако овим закоником није друкчије одређено, одредбе чл. 404 и 408 овог законика примијениће се сходно и на сва остала рјешења која се доносе по овом законику.

Глава XXV

ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ

1. ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 410

Кривични поступак који је довршен правоснажним рјешењем или правоснажном пресудом може се, на захтјев овлашћеног лица, поновити само у случајевима и под условима предвиђеним у овом законику.

Преиначење пресуде без понављања поступка (неправо понављање кривичног поступка)Члан 411

(1) Правоснажна пресуда може се преиначити и без понављања кривичног поступка, ако:

1) је у двије или више пресуда против истог осуђеног правоснажно изречено више казни, а нијесу примјењене одредбе о одмјеравању јединствене казне за дјела у стицају;

2) је приликом изрицања јединствене казне, примјеном одредаба о стицају, узета као утврђена (члан 48 Кривичног законика) и казна која је већ обухваћена у казни изреченој по одредбама о стицају у некој ранијој пресуди;

3) се правоснажна пресуда којом је за више кривичних дјела изречена јединствена казна не би могла у једном дијелу извршити због амнестије, помиловања или из других разлога.

(2) У случају из става 1 тачка 1 овог члана, суд ће новом пресудом преиначити раније пресуде у погледу одлука о казни и изрећи јединствену казну. За доношење нове пресуде надлежан је првостепени суд који је судио у ствари у којој је изречена најстрожа врста казне, а код истоврсних казни - суд који је изрекао највећу казну, а ако су казне једнаке - суд који је посљедњи изрекао казну.


(3) У случају из става 1 тачка 2 овог члана, преиначиће своју пресуду суд који је приликом изрицања јединствене казне погрешно узео у обзир казну која је већ обухваћена у некој ранијој пресуди.

(4) У случају из става 1 тачка 3 овог члана, суд који је судио у првом степену преиначиће ранију пресуду у погледу казне и изрећи нову казну или ће утврдити колико се од казне изречене ранијом пресудом има извршити.

(5) Нову пресуду доноси суд у сједници вијећа, на предлог државног тужиоца или осуђеног, а по саслушању противне странке.

(6) Ако су у случају из става 1 тач. 1 и 2 овог члана приликом изрицања казне узете у обзир и пресуде других судова, овјерени препис нове правоснажне пресуде доставиће се и тим судовима.

Настављање поступкаЧлан 412

(1) Ако је захтјев за спровођење истраге правоснажно одбачен, зато што није било захтјева овлашћеног тужиоца или потребног одобрења државног органа или су постојале друге околности које привремено спречавају гоњење или је из истих разлога оптужба одбачена, поступак ће се, на захтјев овлашћеног тужиоца, наставити чим престану узроци због којих су донесене наведене одлуке.

(2) Ако је правоснажним рјешењем оптужница одбачена (члан 357) због стварне ненадлежности суда, поступак ће се, на захтјев овлашћеног тужиоца, наставити пред стварно надлежним судом.

Понављање поступка окончаног рјешењемЧлан 413

(1) Ако је ван случајева наведених у члану 412 овог законика захтјев за спровођење истраге правоснажно одбијен или је кривични поступак правоснажно обустављен у истрази или прије почетка главног претреса или је оптужба одбачена на захтјев овлашћеног тужиоца може се дозволити понављање кривичног поступка (члан 418 став 3), ако се поднесу нови докази на основу којих се суд може увјерити да су се стекли услови за поновно покретање кривичног поступка.

(2) Кривични поступак правоснажно обустављен до почетка главног претреса може се поновити када је државни тужилац одустао од гоњења, а оштећени гоњење није предузео, ако се докаже да је до одустанка дошло усљед кривичног дјела злоупотребе службеног положаја државног тужиоца. У погледу доказивања кривичног дјела државног тужиоца примјењују се одредбе члана 414 став 2 овог законика.

(3) Ако је поступак обустављен због тога што је оштећени као тужилац одустао од гоњења или што се по законику сматра да је одустао, оштећени као тужилац не може тражити понављање поступка.

Понављање кривичног поступка у корист окривљеногаЧлан 414

(1) Кривични поступак завршен правоснажном пресудом се може поновити у корист окривљеног, ако:

1) је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу свједока, вјештака или тумача;

2) је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије, судије-поротника или лица које је вршило истражне радње;

3) се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који сами за себе или у вези са ранијим доказима могу да доведу до ослобођења лица које је било осуђено или до његове осуде по блажем кривичном закону;


4) је неком за исто кривично дјело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично дјело које је могло учинити само једно лице или нека од њих;

5) се у случају осуде за продужено кривично дјело или за друго кривично дјело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да осуђени није учинио радњу која је обухваћена дјелом из осуде, а постојање ових чињеница би довело до примјене блажег закона или би било од битног утицаја на одмјеравање казне.

(2) У случајевима из става 1 тач. 1 и 2 овог члана мора се правоснажном пресудом доказати да су наведена лица оглашена кривим за поменута кривична дјела. Ако се поступак против тих лица не може спровести због тога што су умрла или што постоје околности које искључују њихово гоњење, чињенице из става 1 тач. 1 и 2 овог члана се могу утврђивати и другим доказима.

Понављање кривичног поступка на штету окривљеногЧлан 415

(1) Кривични поступак завршен правоснажном пресудом може се поновити на штету окривљеног, ако:

1) се докаже да је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије, судије поротника или лица које је вршило истражне радње;

2) је пресуда којом се оптужба одбија донесена због одустанка државног тужиоца од оптужбе, а докаже се да је до овог одустанка дошло усљед кривичног дјела злоупотребе службеног положаја државног тужиоца;

3) се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који су сами за себе или у вези са ранијим доказима подобни да проузрокују осуду лица које је било ослобођено или његову осуду по строжијем кривичном закону;

(2) Понављање кривичног поступка на штету ослобођеног или осуђеног лица није дозвољено, ако је протекло више од шест мјесеци од дана када је тужилац сазнао за нове чињенице или нове доказе.

Захтјев за понављање кривичног поступка и лица овлашћена за подношење захтјеваЧлан 416

(1) Захтјев за понављање кривичног поступка могу поднијети странке и бранилац, а послије смрти осуђеног захтјев у његову корист могу поднијети државни тужилац и лица наведена у члану 372 став 2 овог законика.

(2) Захтјев за понављање кривичног поступка у корист окривљеног може се поднијети и пошто је осуђени издржао казну и без обзира на застарјелост, амнестију или помиловање.

(3) Ако суд који би био надлежан за одлучивање о понављању кривичног поступка (члан 417) сазна да постоји разлог за понављање кривичног поступка, обавијестиће о томе осуђеног, односно лице које је овлашћено да у корист осуђеног поднесе захтјев.

Садржај захтјева и суд надлежан за одлучивање о захтјевуЧлан 417

(1) О захтјеву за понављање кривичног поступка одлучује вијеће (члан 24 став 6) суда који је у ранијем поступку судио у првом степену.


(2) У захтјеву се мора навести по ком се законском основу тражи понављање и којим се доказима поткрепљују чињенице на којима се захтјев заснива. Ако захтјев не садржи ове податке, суд ће позвати подносиоца да у одређеном року захтјев допуни.

(3) Приликом рјешавања о захтјеву, у вијећу по могућности неће учествовати судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку.

Одлучивање о захтјевуЧлан 418

(1) Суд ће рјешењем захтјев одбацити, ако на основу самог захтјева и списа ранијег поступка утврди да је захтјев поднијело неовлашћено лице или да нема законских услова за понављање поступка или да су чињенице и докази на којима се захтјев заснива већ били изнесени у ранијем захтјеву за понављање поступка који је одбијен правоснажним рјешењем суда или да чињенице и докази очигледно нијесу подобни да се на основу њих дозволи понављање или да подносилац захтјева није поступио по члану 417 став 2 овог законика.

(2) Ако суд не одбаци захтјев, доставиће се препис захтјева противној странци која има право да, у року од осам дана, одговори на захтјев. Кад суду стигне одговор на захтјев или кад протекне рок за давање одговора, предсједник вијећа одредиће да се извиде чињенице и прибаве докази на које се позива у захтјеву и у одговору на захтјев.

(3) Послије спроведених извиђаја суд ће рјешењем одмах одлучити о захтјеву за понављање поступка по члану 413 овог законика. У осталим случајевима кад су у питању кривична дјела за која се гони по службеној дужности, предсједник вијећа одредиће да се списи пошаљу државном тужиоцу, који ће их, без одлагања, а најкасније у року од мјесец дана, вратити са својим мишљењем.

Дозвола за понављање поступкаЧлан 419

(1) Кад државни тужилац врати списе, суд ће, ако не одреди да се извиђај допуни, на основу резултата извиђаја захтјев уважити и дозволити понављање кривичног поступка или ће захтјев одбити.

(2) Ако суд нађе да разлози због којих је дозволио понављање поступка постоје и за којег од саоптужених који није поднио захтјев за понављање поступка, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.

(3) У рјешењу којим се дозвољава понављање кривичног поступка суд ће одлучити да се одмах одреди нови главни претрес или да се ствар врати у стање истраге, односно да се спроведе истрага ако ове није било.

(4) Ако је захтјев за понављање кривичног поступка поднесен у корист осуђеног, а суд сматра, с обзиром на поднесене доказе, да осуђени може у поновљеном поступку бити осуђен на такву казну да би се урачунавањем већ издржане казне имао пустити на слободу или да може бити ослобођен од оптужбе или да оптужба може бити одбијена, одредиће да се извршење пресуде одложи, односно прекине.

(5) Кад рјешење којим се дозвољава понављање кривичног поступка постане правоснажно, обуставиће се извршење казне, али суд ће, по предлогу државног тужиоца, одредити притвор, ако постоје услови из члана 148 овог законика.


Правила поновљеног поступкаЧлан 420

(1) За нови поступак који се води на основу рјешења којим је дозвољено понављање кривичног поступка важе исте одредбе као и за први поступак. У новом поступку суд није везан за рјешења донесена у ранијем поступку.

(2) Ако се нови поступак обустави до почетка главног претреса, суд ће рјешењем о обустављању поступка укинути и ранију пресуду.

(3) Кад суд у новом поступку донесе пресуду, изрећи ће да се ранија пресуда дјелимично или у цјелини ставља ван снаге или да се оставља на снази. У казну коју одреди новом пресудом суд ће оптуженом урачунати издржану казну, а ако је понављање одређено само за неко од дјела за које је оптужени био осуђен, суд ће изрећи нову јединствену казну по одредбама Кривичног законика.

(4) Ако је захтјев за понављање поступка поднесен у корист осуђеног, суд је у новом поступку везан забраном прописаном у члану 390 овог законика.

Понављање поступка када је суђење обављено у одсуству оптуженогЧлан 421

(1) Кривични поступак у коме је неко лице осуђено у одсуству (члан 312) поновиће се и ван услова прописаних у члану 414 овог законика, ако осуђени и његов бранилац поднесу захтјев за понављање поступка у року од шест мјесеци од дана наступања могућности да се осуђеном суди у његовом присуству.

(2) По истеку рока из става 1 овог члана понављање поступка је дозвољено само под условима прописаним у чл. 414 и 416 овог законика.

(3) Кривични поступак у коме је неко лице осуђено у одсуству поновиће се и ван услова прописаних у члану 414 овог законика, ако је његово издавање страна држава одобрила под условом да се поступак понови.

(4) У рјешењу којим се дозвољава понављање кривичног поступка по одредбама ст. 1 и 3 овог члана суд ће одредити да се осуђеном достави оптужница, ако му раније није достављена, а може одредити да се ствар врати у стање истраге, односно да се спроведе истрага, ако је није било.

(5) При изрицању нове пресуде у поступку спроведеном по одредбама ст. 1 и 3 овог члана суд је везан забраном прописаном у члану 390 овог законика.

Сходна примјенаЧлан 422

Одредбе ове главе сходно ће се примјењивати и кад је поднесен захтјев за измјену правоснажне одлуке суда на основу одлуке Уставног суда којом је укинут или стављен ван снаге пропис на основу којег је била донијета правноснажна осуђујућа пресуда.


2. ВАНРЕДНО УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ

Дозвољеност захтјеваЧлан 423

Ублажавање правоснажно изречене казне која није извршена, односно издржана, дозвољено је кад се по правоснажности пресуде појаве околности којих није било кад се изрицала пресуда или суд за њих није знао иако су постојале, а оне би очигледно довеле до блаже осуде.

Лица овлашћена за подношење захтјеваЧлан 424

(1) Захтјев за ванредно ублажавање казне могу поднијети државни тужилац, осуђени и његов бранилац, као и лица која су овлашћена да изјаве жалбу против пресуде у корист оптуженог (члан 372).

(2) Захтјев за ванредно ублажавање казне не задржава извршење казне.

Поступање по захтјевуЧлан 425

(1) О захтјеву за ванредно ублажавање казне рјешава суд одређен законом.

(2) Захтјев за ванредно ублажавање казне подноси се суду који је донио пресуду у првом степену.

(3) Предсједник вијећа првостепеног суда рјешењем ће одбацити захтјев који је поднесен од лица које није овлашћено на подношење захтјева.

(4) Првостепени суд ће извидјети да ли постоје разлози за ублажавање, па ће по прибављеном мишљењу државног тужиоца, ако се поступак водио по његовом захтјеву, списе са својим образложеним предлогом доставити суду надлежном за одлучивање о захтјеву за ванредно ублажавање казне.

(5) Ако је у питању кривично дјело за које се поступак водио по захтјеву државног тужиоца, суд који одлучује о захтјеву за ванредно ублажавање казне ће прије доношења рјешења списе доставити државном тужиоцу који поступа пред тим судом. Државни тужилац може ставити писани предлог суду.

(6) Суд ће рјешењем захтјев одбити, ако нађе да нијесу испуњени законски услови за ванредно ублажавање казне. Ако захтјев усвоји, суд ће пресудом преиначити правоснажну пресуду у погледу одлуке о казни.

Опозивање пресудеЧлан 426

Пресуду којом је усвојио захтјев за ванредно ублажавање казне суд ће опозвати, ако се докаже (члан 414 став 2) да се заснива на лажној исправи или на лажном исказу свједока или вјештака.


3. ЗАХТЈЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ

Дозвољеност захтјеваЧлан 427

Против правоснажних судских одлука и против судског поступка који је претходио тим правоснажним одлукама, надлежни државни тужилац може подићи захтјев за заштиту законитости, ако је повријеђен закон.

НадлежностЧлан 428

О захтјеву за заштиту законитости рјешава суд одређен законом.

Поступање по захтјевуЧлан 429

Захтјев за заштиту законитости подиже државни тужилац одређен законом.

Надлежност за одлучивање о захтјевуЧлан 430

(1) О захтјеву за заштиту законитости суд одлучује у сједници.

(2) Прије него што предмет буде изнесен на рјешавање, судија одређен за извјестиоца доставиће примјерак захтјева окривљеном и браниоцу, а може, по потреби, да прибави обавјештење о истакнутим повредама закона.

(3) О сједници ће се увијек обавијестити државни тужилац.

(4) Суд надлежан за одлучивање о захтјеву за заштиту законитости може, с обзиром на садржај захтјева, одредити да се одложи, односно прекине извршавање правоснажне пресуде.

(5) Суд надлежан за одлучивање о захтјеву за заштиту законитости је дужан да своју одлуку са списима достави првостепеном или вишем суду, најдоцније у року од четири мјесеца од дана подношења захтјева.

Члан 431

(1) При рјешавању о захтјеву за заштиту законитости суд ће се ограничити само на испитивање повреда закона на које се државни тужилац позива у свом захтјеву.

(2) Ако суд нађе да разлози због којих је донио одлуку у корист осуђеног постоје и за којег од саоптужених у погледу којег није подигнут захтјев за заштиту законитости, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.

(3) Суд је при доношењу одлуке везан забраном прописаном у члану 390 овог законика.


Одбијање захтјеваЧлан 432

Суд ће пресудом одбити захтјев за заштиту законитости као неоснован, ако утврди да не постоји повреда закона на коју се државни тужилац позива у свом захтјеву.

Одлуке суда по захтјевуЧлан 433

(1) Кад суд утврди да је захтјев за заштиту законитости основан донијеће пресуду којом ће, према природи повреде, или преиначити правоснажну одлуку или укинути у цјелини или дјелимично одлуке првостепеног и вишег суда или само одлуку вишег суда и предмет вратити на поновну одлуку или суђење првостепеном или вишем суду или ће се ограничити само на то да утврди повреду закона.

(2) Ако је захтјев за заштиту законитости подигнут на штету окривљеног, а суд нађе да је основан, утврдиће само да постоји повреда закона, не дирајући у правоснажну одлуку.

(3) Ако другостепени суд по одредбама овог законика није био овлашћен да отклони повреду закона која је учињена у првостепеној одлуци или у судском поступку који јој је претходио, а суд који рјешава о захтјеву за заштиту законитости подигнутом у корист окривљеног нађе да је захтјев основан и да ради отклањања учињене повреде закона траба укинути или преиначити првостепену одлуку, укинуће или ће преиначити и другостепену одлуку иако њом није повријеђен закон.

Понављање кривичног поступка по основу захтјева за заштиту законитостиЧлан 434

Ако се приликом рјешавања о захтјеву за заштиту законитости који је поднијет у корист окривљеног појави знатна сумња о истинитости одлучних чињеница утврђених у одлуци против које је захтјев подигнут, па због тога није могуће одлучити о захтјеву за заштиту законитости, суд ће пресудом којом рјешава о захтјеву за заштиту законитости укинути ту одлуку и наредити да се одржи нови главни претрес пред истим или другим стварно надлежним првостепеним судом.

Поновно суђењеЧлан 435

(1) Ако је правоснажна пресуда укинута и предмет враћен на поновно суђење, за основу ће се узети ранија оптужница или онај њен дио који се односи на укинути дио пресуде.

(2) Суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао суд који је рјешавао о захтјеву.

(3) Пред првостепеним, односно другостепеним судом странке могу истицати нове чињенице и подносити нове доказе.

(4) Суд је при доношењу нове одлуке везан забраном прописаном у члану 390 овог законика.

(5) Ако је поред одлуке нижег суда укинута и одлука вишег суда, предмет се доставља нижем суду преко вишег суда.


4. ЗАХТЈЕВ ЗА ИСПИТИВАЊЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРАВОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ

Овлашћење и услови за подношење захтјеваЧлан 436

(1) Окривљени који је правоснажно осуђен на безусловну казну затвора или малољетничког затвора може поднијети захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде због повреде закона у случајевима предвиђеним овим закоником.

(2) Захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде подноси се у року од мјесец дана од дана кад је окривљени примио правоснажну пресуду домаћег суда или одлуку међународног суда којом је утврђена повреда његовог права или основне слободе у кривичном поступку пред домаћим судом.

(3) Окривљени који није користио редовни правни лијек против пресуде не може поднијети захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде, осим ако је пресудом другостепеног суда, умјесто ослобођења од казне, судске опомене, условне осуде или новчане казне, изречена казна затвора, односно, умјесто васпитне мјере, казна малољетничког затвора.

(4) Захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде не може се поднијети против пресуде Врховног суда.

Одлучивање о захтјевуЧлан 437

О захтјеву за испитивање законитости правоснажне пресуде рјешава суд одређен законом.

Разлози за подношење захтјеваЧлан 438

Захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде може се поднијети због:

1) повреде кривичног закона на штету осуђеног прописане у члану 377 тач. 1 до 4 и тачки 6 овог законика или због повреде из тачке 5 тог члана, ако се прекорачење овлашћења односи на одлуку о казни, мјери безбједности или одузимању имовинске користи;

2) повреде одредаба кривичног поступка прописаних у члану 376 став 1 тач. 1, 5, 8, 9 и 10 овог законика или због учествовања у рјешавању у другом, односно трећем степену судије или судије-поротника који се морао изузети (члан 38 тач. 1 до 5), или због тога што је окривљеном, противно његовом захтјеву, ускраћено да на главном претресу или претресу пред другостепеним судом употребљава свој језик (члан 9);

3) повреде права осуђеног на одбрану на главном претресу или због повреде одредаба кривичног поступка у жалбеном поступку, ако је та повреда била од утицаја на доношење правилне пресуде.

Лица овлашћена за подношење захтјеваЧлан 439

(1) Захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде могу поднијети осуђени и бранилац.

(2) Захтјев за испитивање законитости правоснажне пресуде предаје се суду који је донио пресуду у првом степену.


(3) Захтјев који је поднесен неблаговремено или га је поднијело неовлашћено лице или је поднесен у случају осуде на кривичну санкцију због које се захтјев не може поднијети (члан 436 ст. 3 и 4), одбациће рјешењем предсједник вијећа првостепеног суда или суд надлежан за одлучивање о захтјеву.

(4) Суд надлежан за одлучивање о захтјеву доставиће примјерак захтјева са списима тужиоцу који поступа пред тим судом, ако је поступак вођен по захтјеву државног тужиоца, који може у року од петнаест дана од дана пријема захтјева поднијети одговор на захтјев.

(5) Првостепени суд или суд надлежан за одлучивање о захтјеву може, с обзиром на садржину захтјева, одредити да се одложи, односно прекине извршење правоснажне пресуде.

Сходна примјенаЧлан 440

У погледу захтјева за испитивање законитости правоснажне пресуде сходно ће се примјењивати одредбе члана 430 ст. 1, 2 и 5, чл. 431, 432 и 433 ст. 1 и 2, чл. 434 и 435 овог законика. Приликом примјењивања члана 433 став 1 овог законика суд се не може ограничити само на то да утврди повреду закона.

Д. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА: СКРАЋЕНИ ПОСТУПАК, ПОСТУПАК ЗА КАЖЊАВАЊЕ БЕЗ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА, ИЗРИЦАЊЕ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ, ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА И ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ПОСТУПКУ ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

Глава XXVIСКРАЋЕНИ ПОСТУПАК

Случајеви кад се води скраћени поступакЧлан 441

(1) У поступку за кривична дјела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до три године примјењиваће се одредбе чл. 442 до 456 овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, примјењиваће се сходно остале одредбе овог законика.

(2) На предлог овлашћеног тужиоца и уз изричит пристанак окривљеног, предсједник вијећа може одобрити примјену одредаба о скраћеном поступку које се односе на главни претрес, пресуду и поступак по жалби и на кривична дјела са прописаном казном затвора до пет година.

(3) Предлог тужиоца из става 2 овог члана може се дати у оптужници, без обзира да ли јој је претходила истрага или је изостала по основу члана 252 став 6 овога законика.

(4) Окривљени може дати пристанак у посебном поднеску или на записник пред судом у року од осам дана од дана достављања оптужнице. Сматра се да је окривљени ускратио пристанак ако уложи приговор против оптужнице. Ако окривљени у року од осам дана не да пристанак нити поднесе приговор против оптужнице, може се изјаснити о тужиочевом предлогу на првом рочишту за главни претрес.

(5) Након пристанка окривљеног, оптужница се сматра оптужним предлогом.

(6) Окривљеном се, у случају из става 2 овог члана, не може изрећи тежа казна од три године затвора, о чему се мора поучити приликом уручења оптужнице.


Оптужни акти у скраћеном поступкуЧлан 442

(1) Кривични поступак покреће се на основу оптужног предлога државног тужиоца, односно оштећеног као тужиоца или на основу приватне тужбе.

(2) Државни тужилац може поднијети оптужни предлог и на основу саме кривичне пријаве.

(3) Оптужни предлог и приватна тужба подносе се у потребном броју примјерака за суд и окривљеног.

Истражне радње које претходе оптужном предлогуЧлан 443

(1) Прије подношења оптужног предлога државни тужилац може предложити истражном судији да предузме одређене истражне радње. Ако се истражни судија сложи са овим предлогом, предузеће истражне радње, а затим ће све списе доставити државном тужиоцу. Истражне радње спроводе се што је могуће брже и краће.

(2) Ако се истражни судија не сложи са предлогом за предузимање истражних радњи, у року од три дана затражиће одлуку вијећа (члан 24 став 6). Против одлуке вијећа жалба није дозвољена.

(3) Кад у случајевима из ст. 1 и 2 овог члана државни тужилац прими списе може поднијети оптужни предлог или донијети рјешење о одбацивању кривичне пријаве.

Притвор у скраћеном поступкуЧлан 444

(1) Притвор се може одредити, у циљу несметаног вођења кривичног поступка, против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дјело:

1) ако се крије или ако се не може утврдити његова истовјетност или ако постоје друге околности које очигледно указују на опасност од бјекства;

2) ако је у питању кривично дјело за које се може изрећи казна затвора од три године, а особите околности указују да ће окривљени довршити покушано кривично дјело или ће извршити кривично дјело којим пријети.

(2) Прије подношења оптужног предлога притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу истражне радње, али не дуже од осам дана. О жалби против рјешења о притвору рјешава вијеће (члан 24 став 6).

(3) У погледу притвора, од предаје оптужног предлога до изрицања првостепене пресуде, примјењују се сходно одредбе члана 152 овог законика, с тим што је вијеће дужно да сваких мјесец дана испита да ли постоје разлози за притвор.

(4) Кад се окривљени налази у притвору суд је дужан да поступа са нарочитом хитношћу.

Преузимање гоњењаЧлан 445

(1) Ако је кривичну пријаву поднио оштећени, а државни тужилац у року од мјесец дана по пријему пријаве не поднесе предлог за спровођење истражних радњи или оптужни предлог, нити обавијести оштећеног да је одбацио пријаву, оштећени има право да као тужилац предузме гоњење, подношењем оптужног предлога суду.


(2) Ако у случају из става 1 овог члана оштећени одустане од гоњења или се по закону сматра да је од гоњења одустао, државни тужилац може, без обзира на услове прописане за понављање поступка, поново покренути поступак, ако није одбацио пријаву оштећеног.

Садржај оптужног актаЧлан 446

(1) Оптужни предлог, односно приватна тужба треба да садржи: име и презиме окривљеног са личним подацима уколико су познати, кратак опис кривичног дјела, означење суда пред којим се има одржати главни претрес, предлог које доказе треба извести на главном претресу и предлог да се окривљени огласи кривим и осуди по закону.

(2) У оптужном предлогу може се предложити да се окривљени стави у притвор. Ако се окривљени налази у притвору или се за вријеме спровођења истражних радњи налазио у притвору, назначиће се у оптужном предлогу колико је времена притворен.

Претходно испитивањеЧлан 447

(1) Кад суд прими оптужни предлог или приватну тужбу, судија ће претходно испитати да ли је суд надлежан, да ли треба спровести поједине истражне радње или допунити спроведене истражне радње и да ли постоје услови за одбацивање оптужног предлога, односно приватне тужбе.

(2) Ако судија не донесе ниједно од рјешења из става 1 овог члана, доставиће оптужбу окривљеном и заказаће одмах главни претрес. Ако се главни претрес не закаже у року од мјесец дана од пријема оптужног предлога или приватне тужбе, судија је дужан да о разлозима извијести предсједника суда, који ће предузети мјере да се главни претрес што прије одржи.

(3) Ако судија сматра да треба да се спроведу поједине истражне радње, затражиће да то учини истражни судија.

Уступање предмета надлежном судуЧлан 448

(1) Ако судија утврди да је за суђење надлежан други суд, огласиће се ненадлежним и по правоснажности рјешења уступити предмет том суду, а ако утврди да је за суђење надлежан виши суд, уступиће предмет на даљи поступак државном тужиоцу који поступа пред вишим судом. Ако државни тужилац сматра да је за суђење надлежан суд који му је доставио предмет, затражиће одлуку вијећа суда пред којим поступа.

(2) Послије заказивања главног претреса суд се не може по службеној дужности огласити мјесно ненадлежним.

Одбацивање оптужног актаЧлан 449

(1) Судија ће одбацити оптужни предлог или приватну тужбу, ако нађе да постоје разлози за обустављање поступка предвиђени у члану 282 став 1 тач. 1 до 3 овог законика, а ако су спроведене истражне радње - и из разлога предвиђеног у тачки 4 тог члана.


(2) Рјешење са кратким образложењем доставља се државном тужиоцу, оштећеном као тужиоцу или приватном тужиоцу и окривљеном.

Позивање на главни претресЧлан 450

(1) Судија позива на главни претрес окривљеног и његовог браниоца, тужиоца, оштећеног и њихове законске заступнике и пуномоћнике, свједоке, вјештаке и тумача, а по потреби прибавља и предмете који треба да служе као доказ на главном претресу.

(2) Окривљеном ће се у позиву назначити да на главни претрес може доћи са доказима за своју одбрану или да доказе благовремено саопшти суду како би се могли прибавити за главни претрес. У позиву ће се окривљени упозорити да ће се главни претрес одржати и у његовом одсуству, ако за то постоје законски услови (члан 453 став 3). Окривљеном ће се уз позив доставити и оптужни предлог, односно приватна тужба и поучиће се да има право да узме браниоца, али да се, у случају кад одбрана није обавезна, због недоласка браниоца на главни претрес или узимања браниоца тек на главном претресу, не мора одложити главни претрес.

(3) Позив окривљеном мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана. По пристанку окривљеног овај рок се може скратити.

Мјесто одржавања главног претресаЧлан 451

Главни претрес се држи у мјесту суда. У хитним случајевима, нарочито кад треба извршити увиђај или када је то у интересу лакшег спровођења доказног поступка, може се по одобрењу предсједника суда, главни претрес одредити и у мјесту гдје је кривично дјело учињено или гдје се има предузети увиђај, ако су та мјеста на подручју тог суда.

Приговор мјесне ненадлежностиЧлан 452

(1) Приговор мјесне ненадлежности може се поднијети најдоцније до почетка главног претреса.

(2) Судија који је спроводио истражне радње није изузет да поступа на главном претресу.

Недолазак државног тужиоца, оштећеног или окривљеногЧлан 453

(1) Главни претрес одржаће се и ако не дође државни тужилац. У том случају, оштећени има право да на главном претресу заступа оптужбу у границама оптужног предлога.

(2) Главни претрес се може одржати и ако не дође оштећени као тужилац или приватни тужилац, ако је суду поднио предлог да се главни претрес одржи у његовом одсуству.

(3) Ако окривљени не дође на главни претрес, иако је уредно позван или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промјене адресе или боравишта, суд може одлучити да се главни претрес одржи и у његовом одсуству под условом да његово присуство није нужно и да је прије тога био саслушан.


Ток претресаЧлан 454

(1) Главни претрес почиње објављивањем главне садржине оптужног предлога или приватне тужбе. Започети главни претрес довршиће се по могућности без прекидања.

(2) У случају потпуног признања окривљеног датог на главном претресу суд ће, уз сагласан предлог странака, прекинути доказни поступак и прећи на изрицање кривичне санкције, осим ако посумња у истинитост признања.

(3) Под условима из става 2 овог члана суд може изрећи сљедеће кривичне санкције: судску опомену, условну осуду, новчану казну и казну затвора до једне године, а уз њих једну или више сљедећих мјера: одузимање предмета, забрану употребе моторног возила и одузимање имовинске користи. За кривична дјела из члана 441 став 2 овог законика казна затвора не може бити већа од три године.

(4) Ако у току или по завршетку главног претреса судија нађе да је за суђење надлежан виши суд, доставиће списе надлежном државном тужиоцу, а ако нађе да је за суђење надлежно вијеће, образоваће се вијеће и главни претрес ће почети изнова. Кад утврди да постоји који од других разлога из члана 357 овог законика, судија ће рјешењем одбацити оптужбу.

(5) По закључењу главног претреса суд ће одмах изрећи пресуду и објавити је с битним разлозима. Пресуда се мора израдити писано, у року од осам дана од дана објављивања.

(6) Против пресуде жалба се може изјавити у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде.

(7) Странке и оштећени се могу одрећи права на жалбу одмах по објављивању пресуде. У таквом случају препис пресуде доставиће се странци и оштећеном само ако то захтијевају. Ако су се обје странке и оштећени по објављивању пресуде одрекли права на жалбу и ако нико од њих није захтијевао достављање пресуде, писано израђена пресуда не мора да садржи образложење.

(8) Одредбе члана 366 овог законика сходно ће се примјењивати и у погледу укидања притвора послије изрицања пресуде.

(9) Кад суд изрекне казну затвора може се одредити да се окривљени стави у притвор, односно да остане у притвору, ако постоје разлози из члана 444 став 1 овог законика. Притвор у таквом случају може трајати до правоснажности пресуде, али најдуже док окривљеном не истекне казна коју је изрекао првостепени суд, односно док не истекну рокови прописани у члану 152 став 4 овог законика.

(10) Ако државни тужилац није присуствовао главном претресу (члан 453 став 1), оштећени има право да у својству тужиоца изјави жалбу против пресуде, без обзира да ли се жали и државни тужилац.

Рочиште ради мирењаЧлан 455

(1) Прије заказивања главног претреса за кривична дјела за која се гони по приватној тужби судија може позвати само приватног тужиоца и окривљеног да одређеног дана дођу у суд ради претходног разјашњавања ствари, ако сматра да би то било цјелисходно за брже окончање поступка. Окривљеном се уз позив доставља и препис приватне тужбе.

(2) Ако не дође до измирења странака и повлачења приватне тужбе, судија ће узети изјаве од странака и позвати их да ставе своје предлоге у погледу прибављања доказа.

(3) Ако судија не нађе да постоје услови за одбацивање тужбе, донијеће одлуку о томе који ће се докази извести на главном претресу и заказаће, по правилу, одмах главни претрес и саопштиће то странкама.


(4) Ако судија сматра да није потребно прибављање доказа, а не постоје неки други разлози за посебно заказивање главног претреса може одмах отворити главни претрес и по извођењу доказа који се налазе пред судом донијети одлуку поводом приватне тужбе. На ово ће се посебно упозорити приватни тужилац и окривљени приликом достављања позива.

(5) За неодазивање приватног тужиоца на позив из става 1 овог члана важи одредба члана 57 овог законика.

(6) У случају недоласка окривљеног, ако је судија одлучио да отвори главни претрес примијениће се одредба члана 453 став 3 овог законика.

Изузетно присуство странакаЧлан 456

(1) Кад другостепени суд рјешава о жалби против пресуде првостепеног суда донесене по скраћеном поступку обје странке ће се обавијестити о сједници вијећа другостепеног суда само ако предсједник вијећа или вијеће нађе да би присуство странака или једне од њих било корисно за разјашњење ствари.

(2) Ако је ријеч о кривичном дјелу за које се поступак води по захтјеву државног тужиоца, предсједник вијећа ће, прије сједнице вијећа, доставити списе државном тужиоцу, који може поднијети свој писани предлог.

Глава XXVII

ПОСТУПАК ЗА КАЖЊАВАЊЕ БЕЗ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Рјешење о кажњавањуЧлан 457

(1) За кривична дјела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до једне године судија може, на предлог државног тужиоца, а уз пристанак окривљеног, донијети рјешење о кажњавању и без одржавања главног претреса.

(2) Предлог за доношење рјешења о кажњавању из става 1 овог члана државни тужилац ставља у оптужном предлогу, кад оцијени да одржавање главног претреса није потребно.

(3) Ако је постављен имовинскоправни захтјев, овлашћено лице ће бити упућено на парницу.

Изрицање санкција, односно мјераЧлан 458

(1) Рјешењем о кажњавању судија може изрећи новчану казну и уз њу једну или више од сљедећих мјера: одузимање предмета, забрану управљања моторним возилом и одузимање имовинске користи.

(2) Новчана казна може бити изречена у износу до 1.000 €, а забрана управљања моторним возилом у трајању до двије године.


Претпоставке за доношење и садржај рјешења о кажњавањуЧлан 459

(1) Прије него што утврди да ли постоје претпоставке за доношење рјешења о кажњавању судија ће поступити по одредбама члана 447 став 1 и чл. 448 и 449 овог законика. Ако судија утврди да претпоставке за доношење рјешења о кажњавању нијесу испуњене, доставиће оптужбу окривљеном и одмах ће заказати главни претрес.

(2) Ако се судија сложи са предлогом државног тужиоца, прибавиће податке о ранијим осудама, а по потреби и о личности окривљеног, а затим ће, након саслушања окривљеног и уз његов пристанак, донијети рјешење о кажњавању.

(3) Рјешење о кажњавању садржи: да је предлог државног тужиоца прихваћен; личне податке окривљеног; дјело за које се оглашава кривим; чињенице и околности које чине обиљежја кривичног дјела и од којих зависи примјена одређене одредбе Кривичног законика; законски назив кривичног дјела и које су одредбе Кривичног законика и другог закона примијењене; одлуку о изреченој новчаној казни и мјери, као и одлуку о упућивању овлашћеног лица на остваривање имовинскоправног захтјева у парничном поступку; образложење изречене казне и мјере.

Достављање рјешења и право на жалбуЧлан 460

(1) Рјешење о кажњавању се доставља државном тужиоцу и окривљеном.

(2) На рјешење о кажњавању дозвољена је жалба у року од осам дана. Жалба се може изјавити само због одлуке о казни и због повреде одредаба члана 457 овог законика.

Глава XXVIII

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ИЗРИЦАЊУ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

Изрицање судске опоменеЧлан 461

(1) Судска опомена се изриче рјешењем.

(2) Уколико у овој глави није друкчије прописано, одредбе овог законика које се односе на пресуду којом се оптужени оглашава кривим примјењују се сходно и на рјешење о судској опомени.

(3) Судска опомена се може изрећи и у поступку за кажњавање без главног претреса ( Глава XXVII).

Садржај рјешења о судској опомениЧлан 462

(1) Рјешење о судској опомени објављује се одмах по завршетку главног претреса, са битним разлозима. Том приликом окривљени ће се упозорити да му се за кривично дјело које је учинио не изриче казна, јер се очекује да ће и судска опомена на њега довољно утицати да више не врши кривична дјела. Ако се рјешење о судској опомени објављује у одсуству окривљеног, суд ће овакво упозорење унијети у образложење рјешења. За одрицање од права на жалбу и писану израду рјешења сходно се примјењује одредба члана 454 став 5 овог законика.


(2) У изреци рјешења о судској опомени, поред личних података о окривљеном, навешће се само да се окривљеном изриче судска опомена за дјело које је предмет оптужбе и законски назив кривичног дјела. Изрека рјешења о судској опомени обухвата и потребне податке из члана 364 став 1 тач. 5 и 7 овог законика.

(3) У образложењу рјешења суд ће изнијети којим се разлозима руководио при изрицању судске опомене.

Основи за побијање рјешења о судској опомениЧлан 463

(1) Рјешење о судској опомени може се побијати због основа наведених у члану 375 тач. 1 до 3 овог законика, као и због тога што нијесу постојале околности које оправдавају изрицање судске опомене.

(2) Ако рјешење о судској опомени садржи одлуку о мјерама безбједности, о одузимању имовинске користи, о трошковима кривичног поступка, о имовинскоправном захтјеву или о јавном објављивању, ова одлука се може побијати из разлога што суд није правилно примијенио мјеру безбједности или одузимање имовинске користи, односно што је одлуку о трошковима кривичног поступка, о имовинскоправном захтјеву или о јавном објављивању донио противно законским одредбама.

Повреде Кривичног законикаЧлан 464

Повреда Кривичног законика у случају изрицања судске опомене постоји, осим по питањима наведеним у члану 377 тач. 1 до 4 овог законика и кад је одлуком о судској опомени, мјери безбједности или одузимању имовинске користи или о јавном објављивању прекорачено овлашћење које суд има по закону.

Одлука другостепеног суда о жалбиЧлан 465

(1) Ако је жалбу против рјешења о судској опомени изјавио тужилац на штету окривљеног, другостепени суд може донијети пресуду којом се окривљени оглашава кривим и осуђује на казну или којом се условно осуђује, ако нађе да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице, али да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање казне, односно условне осуде.

(2) Поводом било чије жалбе против рјешења о судској опомени другостепени суд може донијети рјешење којим се оптужба одбацује или пресуду којом се оптужба одбија или се окривљени ослобађа од оптужбе, ако нађе да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице и да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање једне од ових одлука.

(3) Кад постоје услови из члана 396 овог законика другостепени суд ће донијети рјешење којим се одбија жалба као неоснована и потврђује рјешење првостепеног суда о судској опомени.


Глава XXIX

ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЉЕТНИЦИМА

1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Примјена других одредаба овог законика у поступку према малољетницимаЧлан 466

(1) Одредбе ове главе примјењују се у поступку према лицима која су извршила кривично дјело као малољетници, а у вријеме покретања поступка, односно суђења нијесу навршили двадесет једну годину. Остале одредбе овог законика примјењују се уколико нијесу у супротности са одредбама ове главе.

(2) Одредбе чл. 468 до 470, 473 до 476, 485, 487, 489 ст. 1 и 2 и члана 497 овог законика примјењују се у поступку према млађем пунољетном лицу ако се до почетка главног претреса установи да долази у обзир да се том лицу изрекне васпитна мјера у смислу члана 111 Кривичног законика, а до тог времена оно није навршило двадесет једну годину.

Примјена одредаба према дјециЧлан 467

Кад се у току поступка утврди да малољетник у вријеме извршења кривичног дјела није навршио четрнаест година, кривични поступак ће се обуставити и о томе ће се обавијестити орган старатељства.

Обазриво поступање и забрана суђења у одсуствуЧлан 468

(1) Малољетнику се не може судити у одсуству.

(2) При предузимању радњи којима присуствује малољетник, а нарочито при његовом саслушању, учесници у поступку дужни су да поступају обазриво, водећи рачуна о душевној развијености, осетљивости, личним својствима и приватности малољетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на развој малољетника.

(3) У исто вријеме ови органи спречаваће погодним мјерама свако недисциплиновано понашање малољетника.

Право на браниоцаЧлан 469

(1) Малољетник може имати браниоца од почетка припремног поступка.

(2) Малољетник мора имати браниоца од почетка припремног поступка ако се води поступак за кривично дјело за које је прописана казна затвора преко три године, а за остала кривична дјела за која је прописана блажа казна ако судија за малољетнике оцијени да је малољетнику потребан бранилац.

(3) Ако у случајевима из става 2 овог члана сам малољетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, њега ће поставити по службеној дужности судија за малољетнике.

(4) Бранилац малољетника може да буде само адвокат.


Обавеза свједочењаЧлан 470

Нико не може бити ослобођен од дужности да свједочи о околностима потребним за оцјењивање душевне развијености малољетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи (члан 485).

Раздвајање и спајање поступкаЧлан 471

(1) Кад је малољетник учествовао у извршењу кривичног дјела заједно са пунољетним лицем поступак према њему ће се издвојити и спровести по одредбама ове главе.

(2) Поступак према малољетнику може се спојити са поступком против пунољетног лица и спровести по општим одредбама овог законика само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разјашњење ствари. Рјешење о томе доноси вијеће за малољетнике надлежног суда, на образложени предлог државног тужиоца. Против овог рјешења није дозвољена жалба.

(3) Кад се спроводи јединствени поступак за малољетника и пунољетне учиниоце, у погледу малољетника ће се увијек примијенити одредбе чл. 468 до 470, 473 до 476, 485, 487, 488, 489 ст. 1 и 2 и члана 496 кад се на главном претресу разјашњавају питања која се односе на малољетника, као и чл. 497, 503 и 504 овог законика, а остале одредбе ове главе уколико њихова примјена није у супротности са вођењем јединственог поступка.

Јединственост поступкаЧлан 472

Кад је лице извршило неко кривично дјело као малољетно, а неко као пунољетно, спровешће се јединствен поступак по члану 31 овог законика пред вијећем које суди пунољетним лицима.

Право органа старатељстваЧлан 473

(1) У поступку према малољетницима, поред овлашћења која су изричито предвиђена у одредбама ове главе, орган старатељства има право да се упозна са током поступка, да у току поступка ставља предлоге и да указује на чињенице и доказе који су од важности за доношење правилне одлуке.

(2) О сваком покретању поступка према малољетнику државни тужилац ће обавијестити надлежни орган старатељства.

Позивање малољетника и достављање одлука и писменаЧлан 474

(1) Малољетник се позива преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могуће због потребе хитног поступања или других околности.

(2) Одлуке и друга писмена достављају се малољетнику сходно одредбама члана 168 овог законика, с тим да се малољетнику неће достављати писмена истицањем на огласној табли суда, нити ће се примијенити одредба члана 164 став 2 овог законика.


Забрана објављивања тока поступкаЧлан 475

(1) Без дозволе суда не смије се објавити ток кривичног поступка према малољетнику, ни одлука донесена у том поступку.

(2) Објавити се може само онај дио поступка, односно само онај дио одлуке за који постоји одобрење, али у том случају не смију се навести име малољетника и други подаци на основу којих би се могло закључити о ком је малољетнику ријеч.

Хитност у поступањуЧлан 476

Органи који учествују у поступку према малољетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавјештења, извјештаји или мишљења дужни су најхитније да поступе како би се поступак што прије завршио.

2. САСТАВ СУДА

Члан 477

(1) У судовима постоје вијећа за малољетнике. У првостепеним судовима постоји један или више судија за малољетнике.

(2) Вијеће за малољетнике у првостепеном суду и вијеће за малољетнике у другостепеном суду, осим Вијећа за малољетнике у Врховном суду, састављено је од судије за малољетнике и двојице судија-поротника. Судија за малољетнике је предсједник вијећа.

(3) У Врховном суду одређује се распоредом послова Вијеће за малољетнике, које је састављено од тројице судија. Кад Вијеће за малољетнике суди на претресу, састављено је од двојице судија и тројице судија-поротника.

(4) Судије-поротници бирају се из редова професора, учитеља, васпитача и других лица која имају искуство у васпитању малољетника.

(5) Вијеће за малољетнике виших судова, у саставу предвиђеном у ст. 2 и 3 овог члана, одлучују о жалбама, као и у другим случајевима одређеним овим закоником.

(6) Судија за малољетнике првостепеног суда спроводи припремни поступак и врши друге послове у поступку према малољетницима.

Суд надлежан за одлучивање у другом степенуЧлан 478

Суд надлежан за одлучивање у другом степену одлучује о жалбама против одлука вијећа за малољетнике првостепеног суда и о жалбама против рјешења државног тужиоца и судије за малољетнике у случајевима предвиђеним у овом законику, као и у случајевима кад је у овом законику одређено да одлучује вијеће за малољетнике вишег суда.


Мјесна надлежностЧлан 479

За поступак према малољетнику мјесно надлежан је, по правилу, суд његовог пребивалишта, а ако малољетник нема пребивалиште или оно није познато - суд боравишта малољетника. Поступак се може спровести пред судом боравишта малољетника који има пребивалиште или пред судом мјеста извршења кривичног дјела, ако је очигледно да ће се код тог суда лакше спровести поступак.

Проширена мјесна надлежностЧлан 480

Надлежни републички орган може одредити један суд који ће у првом степену бити надлежан за све кривичне предмете малољетника за подручје више судова.

3. ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

Искључива надлежност државног тужиоцаЧлан 481

(1) Кривични поступак према малољетнику покреће се за сва кривична дјела само по захтјеву државног тужиоца.

(2) За кривична дјела за која се гони по приватној тужби поступак се може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном државном тужиоцу у року предвиђеном у члану 51 овог законика.

(3) Ако државни тужилац не поднесе захтјев за покретање поступка према малољетнику, обавијестиће о томе оштећеног. Оштећени не може преузети поступак, односно не може поднијети приватну тужбу суду, али може, у року од осам дана од пријема обавјештења државног тужиоца, захтијевати да вијеће за малољетнике надлежног суда одлучи о покретању поступка.

Примјена начела опортунитетаЧлан 482

(1) За кривична дјела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна, државни тужилац може одлучити да не захтијева покретање кривичног поступка иако постоје докази да је малољетник учинио кривично дјело, ако сматра да не би било цјелисходно да се води поступак према малољетнику, с обзиром на природу кривичног дјела и околности под којима је учињено, ранији живот малољетника и његова лична својства. Ради утврђивања ових околности, државни тужилац може затражити обавјештења од родитеља, односно стараоца малољетника, других лица и установа, а кад је то потребно, може ова лица и малољетника позвати ради непосредног обавјештавања. Он може затражити мишљење од органа старатељства о цјелисходности покретања поступка према малољетнику.

(2) Ако за доношење одлуке из става 1 овог члана треба да се испитају лична својства малољетника, државни тужилац може, у споразуму са органом старатељства, упутити малољетника у прихватилиште или у установу за испитивање или васпитање, али најдуже на мјесец дана.

(3) Кад је извршење казне или васпитне мјере у току, државни тужилац може одлучити да не захтијева покретање кривичног поступка за друго кривично дјело малољетника, ако с обзиром на тежину тог кривичног дјела, као и на казну, односно васпитну мјеру која се извршава, не би имало сврхе вођење поступка и изрицање кривичне санкције за то дјело.


(4) Кад државни тужилац у случајевима из ст. 1 и 3 овог члана оцијени да није цјелисходно да се покрене поступак према малољетнику, обавијестиће о томе, уз навођење разлога, орган старатељства и оштећеног, који могу у року од осам дана захтијевати од вијећа за малољетнике да одлучи о покретању поступка.

Условљавање опортунитетаЧлан 482а

(1) Доношење одлуке из члана 482 овог законика државни тужилац може, уз пристанак малољетника и његових родитеља, усвојиоца или стараоца условити извршењем једне или више обавеза из члана 91 Кривичног законика.

(2) Обавезе из члана 91 став 1 тач. 1 и 2 Кривичног законика одредиће се уз сагласност оштећеног.

(3) Државни тужилац ће уз помоћ посебно обучених лица спровести поступак поравнања између оштећеног и осумњиченог за обавезе из става 1 овог члана.

(4) Ако малољетник само дјелимично изврши обавезу из става 1 овог члана, државни тужилац може одлучити да не захтијева покретање кривичног поступка уколико оцијени да покретање поступка, с обзиром на природу кривичног дјела и околности под којима је учињено, ранији живот малољетника, његова лична својства и разлоге неиспуњења обавеза у потпуности, не би било цјелисходно.

(5) Ако малољетник не изврши преузету обавезу или је изврши дјелимично, али у мјери која оправдава вођење кривичног поступка, државни тужилац ће поднијети захтјев за покретање кривичног поступка.

(6) Ако државни тужилац не поднесе захтјев за покретање кривичног поступка према малољетнику о томе ће обавијестити оштећеног, али он нема право да захтијева покретање кривичног поступка, а имовинскоправни захтјев, ако није ријешен у поступку извршења наложених обавеза, може остварити у парничном поступку.

(7) Извршење обавеза из овог члана упутством ће ближе уредити Врховни државни тужилац.

Примјена васпитног налогаЧлан 482б

За кривична дјела из члана 482 овог законика државни тужилац може одбацити кривичну пријаву, односно суд на предлог државног тужиоца обуставити кривични поступак за изрицање кривичне санкције према малољетнику и изрећи васпитни налог под условима из члана 80а Кривичног законика.

Покретање поступка по одлуци вијећаЧлан 483

(1) У случајевима из члана 481 став 3 и члана 482 став 4 овог законика, вијеће за малољетнике рјешава у сједници, пошто претходно прибави списе од државног тужиоца. На сједницу се позива државни тужилац.

(2) Вијеће за малољетнике може одлучити да се поступак не покрене или да се према малољетнику покрене поступак пред судијом за малољетнике. Против рјешења вијећа за малољетнике није дозвољена жалба.

(3) Кад вијеће одлучи да се према малољетнику покрене поступак пред судијом за малољетнике, државни тужилац може учествовати у овом поступку и има сва овлашћења која му по овом законику припадају у поступку.


4. ПРИПРЕМНИ ПОСТУПАК

Захтјев за покретањеЧлан 484

(1) Државни тужилац подноси захтјев за покретање припремног поступка судији за малољетнике надлежног суда. Ако се судија за малољетнике не сложи са овим захтјевом, затражиће да о томе одлучи вијеће за малољетнике вишег суда.

(2) Судија за малољетнике вишег суда може повјерити вођење припремног поступка судији за малољетнике нижег суда на чијем подручју малољетник борави, ако је нижи суд ван сједишта тог вишег суда.

(3) Судија за малољетнике може повјерити органу полиције да изврши наредбу о претресању стана или о привременом одузимању предмета на начин предвиђен овим закоником.

Прибављање података о личности малољетникаЧлан 485

(1) У припремном поступку према малољетнику, поред чињеница које се односе на кривично дјело, посебно ће се утврдити године малољетника, околности потребне за оцјену његове душевне развијености, испитаће се средина у којој и прилике под којима малољетник живи и друге околности које се тичу његове личности.

(2) Ради утврђивања тих околности саслушаће се родитељи малољетника, његов старалац и друга лица која могу пружити потребне податке. О овим околностима затражиће се, по потреби, извјештај од органа старатељства, а ако је према малољетнику била примијењена васпитна мјера, прибавиће се извјештај о примјени те мјере.

(3) Податке о личности малољетника прибавља судија за малољетнике. Судија за малољетнике може затражити да те податке прикупи одређени стручни радник (социјални радник, дефектолог и др.), ако га има у суду, а може њихово прибављање повјерити органу старатељства.

(4) Кад је за утврђивање здравственог стања малољетника, његове душевне развијености, психичких својстава или склоности потребно да малољетника прегледају вјештаци, за овај преглед одредиће се љекари, психолози или педагози. Оваква испитивања малољетника могу се извршити у здравственој или другој установи.

Лица која присуствују извођењу радњи у припремном поступкуЧлан 486

(1) Судија за малољетнике сам одређује начин извођења појединих радњи, држећи се при том одредаба овог законика у оној мјери која обезбјеђује права окривљеног на одбрану, права оштећеног и прикупљање доказа потребних за одлучивање.

(2) О времену предузимања радњи у припремном поступку на погодан начин обавијестиће се државни тужилац и бранилац уколико захтијевају присуство. Саслушање малолетног лица, кад је то потребно, обавиће се уз помоћ педагога или другог стручног лица. Судија за малољетнике може одобрити да радњама у припремном поступку присуствује представник органа старатељства и родитељ, односно старалац малољетника. Кад наведена лица присуствују тим радњама могу стављати предлоге и упућивати питања лицу које се саслушава.


Смјештај малољетника у прихватилиште или сличну установуЧлан 487

(1) Судија за малољетнике може наредити да се малољетник у току припремног поступка смјести у прихватилиште, васпитну или сличну установу, да се стави под надзор органа старатељства или да се преда другој породици, ако је то потребно ради издвајања малољетника из средине у којој је живио или ради пружања помоћи, заштите или смјештаја малољетника.

(2) Трошкови смјештаја малољетника исплаћују се унапријед из буџетских средстава и улазе у трошкове кривичног поступка.

ПритворЧлан 488

(1) Изузетно, судија за малољетнике по службеној дужности или на предлог државног тужиоца може одредити да се малољетник стави у притвор кад за то постоје разлози из члана 148 став 1 овог законика.

(2) Ако се судија за малољетнике не сложи са предлогом државног тужиоца из става 1 овог члана затражиће да о томе одлучи вијеће за малољетнике истог суда.

(3) Након завршетка припремног поступка притвор може да траје најдуже четири мјесеца за млађе малољетнике, односно шест мјесеци за старије малољетнике.

(4) Након завршетка припремног поступка притвор може да траје најдуже још до годину дана.

(5) Од подношења предлога државног тужиоца у погледу притвора примјењују се сходно одредбе члана 152 овог законика, с тим што је вијеће за малољетнике дужно да сваких мјесец дана испита да ли постоје разлози за притвор.

Издржавање притвораЧлан 489

(1) Малољетник издржава притвор одвојено од пунољетних лица.

(2) Изузетно, судија за малољетнике може одредити да малољетник буде у притвору заједно с пунољетним лицима, ако би усамљење малољетника дуже трајало, а постоји могућност да се малољетник стави у просторију са пунољетним лицем које на њега не би штетно утицало.

(3) Судија за малољетнике има према притвореним малољетницима иста овлашћења која по овом законику припадају истражном судији у погледу притвореника.

Образложени предлогЧлан 490

(1) Пошто испита све околности које се односе на извршење кривичног дјела и на личност малољетника судија за малољетнике доставља списе надлежном државном тужиоцу који може, у року од осам дана, захтијевати да се припремни поступак допуни или поднијети образложени предлог вијећу за малољетнике за кажњавање, односно за примјењивање васпитне мјере.

(2) Предлог државног тужиоца треба да садржи: име и презиме малољетника, његове године живота, опис, назив и законску ознаку дјела, доказе из којих произлази да је малољетник извршио кривично дјело, образложење које треба да садржи оцјену душевне развијености малољетника и предлог да се малољетник казни, односно да се према њему примијени васпитна мјера.


Предлог за обуставу поступкаЧлан 491

(1) Ако у току припремног поступка државни тужилац нађе да нема основа за вођење поступка према малољетнику или да постоје разлози из члана 482 став 3 овог законика, поднијеће предлог судији за малољетнике да обустави поступак. О предлогу за обустављање поступка обавијестиће државни тужилац и орган старатељства, који је дужан, ако се не слаже са предлогом државног тужиоца, да о томе обавијести судију за малољетнике у року од осам дана од дана пријема обавјештења државног тужиоца.

(2) Ако се судија за малољетнике не сложи са предлогом државног тужиоца, затражиће да о томе одлучи вијеће за малољетнике вишег суда. Вијеће за малољетнике доноси одлуку по саслушању државног тужиоца. Овако ће судија за малољетнике поступити и кад се само орган старатељства није сложио са предлогом државног тужиоца.

(3) Одредбе члана 483 став 3 овог законика важе и кад вијеће за малољетнике не усвоји предлог државног тужиоца да се поступак обустави.

Изношење предмета пред вијећеЧлан 492

Ако државни тужилац, у случајевима предвиђеним у чл. 483 и 491 овог законика, није учествовао у поступку према малољетнику, судија за малољетнике ће, по завршеном припремном поступку, изнијети предмет вијећу за малољетнике ради суђења.

Контрола поступкаЧлан 493

Судија за малољетнике обавјештава предсједника суда сваких мјесец дана који предмети малољетника нијесу окончани и о разлозима због којих је по појединим предметима поступак још у току. Предсједник суда ће предузети, по потреби, мјере да се поступак убрза.

5. ПОСТУПАК ПРЕД ВИЈЕЋЕМ ЗА МАЛОЉЕТНИКЕ

Редосљед радњи пред вијећемЧлан 494

(1) Кад прими предлог државног тужиоца, као и кад се поступак према малољетнику води без предлога државног тужиоца, судија за малољетнике заказује сједницу вијећа или главни претрес.

(2) Кад се поступак према малољетнику води без предлога државног тужиоца, судија за малољетнике изнијеће на почетку сједнице, односно главног претреса које се кривично дјело ставља малољетнику на терет.

(3) Казне и заводске мјере могу се изрећи само по одржаном главном претресу. Остале васпитне мјере могу се изрећи и у сједници вијећа.

(4) У сједници вијећа може се одлучити да се одржи главни претрес.

(5) О сједници вијећа обавјештавају се и њој могу присуствовати државни тужилац, бранилац и представник органа старатељства, а кад је потребно - и малољетник и његови родитељи, односно старалац.


(6) Судија за малољетнике саопштиће малољетнику васпитну мјеру која је према њему изречена у сједници вијећа.

Сходна примјена одредаба овог законика о главном претресуЧлан 495

(1) Кад вијеће за малољетнике одлучује на основу главног претреса сходно ће се примјењивати одредбе овог законика о припремама за главни претрес, о руковођењу главним претресом, о одлагању и прекидању главног претреса, о записнику и о току главног претреса, али суд може одступити од ових правила, ако сматра да њихова примјена у конкретном случају не би била цјелисходна.

(2) Поред лица наведених у члану 293 овог законика, на главни претрес позваће се родитељи малољетника, односно старалац и орган старатељства. Недолазак родитеља, стараоца или представника органа старатељства не спрјечава суд да одржи главни претрес.

(3) Осим малољетника, главном претресу мора присуствовати државни тужилац, кад је ставио предлог у смислу члана 490 овог законика, а у случајевима обавезне одбране - и бранилац.

(4) Одредбе овог законика о измјени и проширењу оптужбе примјењиваће се и у поступку према малољетнику, али вијеће за малољетнике је овлашћено да, и без предлога државног тужиоца, донесе одлуку на основу чињеничног стања које је измијењено на главног претресу.


(1) Кад се суди малољетнику увијек ће се искључити јавност.

(2) Вијеће може дозволити да главном претресу присуствују лица која се баве заштитом и васпитањем малољетника или сузбијањем малољетничког криминалитета, као и научни радници.

(3) У току главног претреса, вијеће може наредити да се, осим државног тужиоца, браниоца и представника органа старатељства, из засиједања удаље сва или поједина лица.

(4) За вријеме извођења појединих доказа или говора странака, вијеће може наредити да се малољетник удаљи из засједања.

Привремени смјештај малољетникаЧлан 497

У току поступка пред судом, судија за малољетнике или вијеће за малољетнике може донијети одлуку о привременом смјештају малољетника (члан 487), а може и укинути одлуку која је о томе раније донесена.

Заказивање главног претреса или сједницеЧлан 498

(1) Судија за малољетнике дужан је да закаже главни претрес или сједницу вијећа у року од осам дана од дана пријема предлога државног тужиоца или од дана завршетка припремног поступка (члан 492) или од дана кад је у сједници вијећа одлучено да се одржи главни претрес. За свако продужење овог рока судија за малољетнике мора имати одобрење предсједника суда.


(2) Главни претрес се одлаже или прекида само изузетно. О сваком одлагању или прекидању главног претреса судија за малољетнике обавијестиће предсједника суда и изнијеће разлоге за одлагање, односно прекидање.

(3) Судија за малољетнике дужан је да, у року од три дана од дана објављивања, писано изради пресуду, односно рјешење.

Изрицање казни и васпитних мјераЧлан 499

(1) Вијеће за малољетнике није везано за предлог државног тужиоца при одлучивању да ли ће према малољетнику изрећи казну или ће примијенити васпитну мјеру, али ако се поступак према малољетнику води без предлога државног тужиоца или ако је државни тужилац одустао од предлога, вијеће не може малољетнику изрећи казну него само васпитну мјеру.

(2) Вијеће ће рјешењем обуставити поступак у случајевима кад суд на основу члана 362 тач. 2 и 3 овог законика доноси пресуду којом се оптужба одбија или којом се оптужени ослобађа од оптужбе (члан 363), као и кад вијеће нађе да није цјелисходно изрећи малољетнику ни казну нити васпитну мјеру.

(3) Вијеће доноси рјешење и кад изриче васпитну мјеру малољетнику. У изреци овог рјешења наводи се само која се мјера изриче, али се малољетник неће оглашавати кривим за кривично дјело које му се ставља на терет. У образложењу рјешења навешће се опис дјела и околности које оправдавају примјену изречене васпитне мјере.

(4) Пресуда којом се малољетнику изриче казна доноси се у облику предвиђеном у члану 364 овог законика.

(5) Ако вијеће за малољетнике утврди да је за суђење надлежно вијеће за малољетнике вишег суда, донијеће рјешење о уступању предмета том суду.

Одлука о трошковима и имовинскоправном захтјевуЧлан 500

(1) Суд може малољетника осудити на плаћање трошкова кривичног поступка и на испуњење имовинскоправних захтјева само ако је малољетнику изрекао казну. Ако је према малољетнику примијењена васпитна мјера, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, а оштећени се ради остваривања имовинскоправних захтјева упућује на парнични поступак.

(2) Ако малољетник има зараду или имовину, суд може одредити да плати трошкове поступка и испуни имовинскоправни захтјев и кад према њему примијени васпитну мјеру.

6. ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ

Жалба против пресуде и рјешењаЧлан 501

(1) Против пресуде којом је малољетнику изречена казна, против рјешења којим је малољетнику изречена васпитна мјера и против рјешења о обустављању поступка (члан 499 став 2) могу изјавити жалбу сва лица која имају право на жалбу против пресуде (члан 372) и то у року од осам дана од дана пријема пресуде, односно рјешења.


(2) Бранилац, државни тужилац, брачни друг, сродник по крви у правој линији, усвојилац, старалац, брат, сестра и хранилац могу изјавити жалбу у корист малољетника и против његове воље.

(3) Жалба против рјешења којим се изриче васпитна мјера која се издржава у установи задржава извршење рјешења, ако суд, у сагласности са родитељима малољетника, и по саслушању малољетника, не одлучи друкчије.

(4) На сједници другостепеног вијећа (члан 383) позваће се малољетник само ако предсједник вијећа или вијеће нађе да би његово присуство било корисно.

Одлуке по жалбиЧлан 502

(1) Другостепено вијеће може преиначити првостепену одлуку, изрицањем теже мјере према малољетнику, само ако је то предложено у жалби.

(2) Ако првостепеном одлуком није изречена казна малољетничког затвора или заводска мјера, другостепено вијеће може ту казну, односно мјеру изрећи само ако одржи претрес. Малољетнички затвор у дужем трајању или тежа заводска мјера од оне изречене првостепеном одлуком може се изрећи и у сједници другостепеног вијећа.

Захтјев за заштиту законитостиЧлан 503

Захтјев за заштиту законитости може се подићи како у случају кад је судском одлуком повријеђен закон, тако и у случају кад је према малољетнику неправилно примијењена казна или нека васпитна мјера.

Понављање поступкаЧлан 504

Одредбе о понављању кривичног поступка завршеног правоснажном пресудом сходно ће се примјењивати и на понављање поступка завршеног правоснажним рјешењем о примјени васпитне мјере.

7. НАДЗОР СУДА НАД СПРОВОЂЕЊЕМ МЈЕРА

Извјештај о понашању малољетникаЧлан 505

(1) Управа установе у којој се извршава васпитна мјера према малољетнику дужна је да сваких шест мјесеци достави суду који је изрекао васпитну мјеру извјештај о владању малољетника. Судија за малољетнике тог суда може и сам обилазити малољетнике смјештене у установи.

(2) Судија за малољетнике може, преко органа старатељства, прибавити обавјештење о извршењу осталих васпитних мјера, а може одредити да то учини и одређени стручни радник (социјални радник, дефектолог и др.), ако га има у суду.


8. ОБУСТАВА ИЗВРШЕЊА И ИЗМЈЕНА ОДЛУКЕ О ВАСПИТНИМ МЈЕРАМА

Члан 506

(1) Кад су испуњени услови предвиђени у закону за измјену одлуке о изреченој васпитној мјери, одлуку о томе доноси суд који је у првом степену донио рјешење о васпитној мјери, ако сам нађе да је то потребно или на предлог државног тужиоца, управника установе или органа старатељства коме је повјерен надзор над малољетником.

(2) Прије доношења одлуке суд ће саслушати државног тужиоца, малољетника, родитеља или стараоца малољетника или друга лица, а прибавиће и потребне извјештаје од установе у којој малољетник издржава заводску мјеру од органа старатељства или других органа и установа.

(3) По одредбама ст. 1 и 2 овог члана доноси се и одлука о обустављању извршења васпитне мјере.

(4) Одлуку о обустављању или измјени васпитне мјере доноси вијеће за малољетнике.

Глава XXX

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ПОСТУПКУ ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА ИЗВРШЕНА НА ОРГАНИЗОВАН НАЧИН

Општа одредбаЧлан 507

(1) Одредбе ове главе садрже посебна правила за кривично гоњење учинилаца кривичних дјела учињених на организован начин (у даљем тексту: организовани криминал), за поступак одузимања предмета и имовинске користи и поступак међународне сарадње у откривању и кривичном гоњењу учинилаца кривичних дјела организованог криминала.

(2) Ако у одредбама ове главе за случајеве из става 1 овог члана није нешто посебно прописано сходно ће се примјењивати остале одредбе овог законика.

(3) Одредбе ове главе примјењују се ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело резултат организованог дјеловања више од два лица чији је циљ вршење тешких кривичних дјела ради стицања добити или моћи.

(4) Поред услова из става 3 овог члана, за постојање кривичног дјела организованог криминала мора да су испуњени још најмање три од сљедећих услова: да је сваки члан криминалне организације имао унапријед одређени задатак или улогу; да је дјелатност криминалне организације планирана на дуже вријеме или неограничено; да се дјелатност организације заснива на примјени одређених правила интерне контроле и дисциплине чланова; да се дјелатност организације планира и врши у међународним размјерама; да се у вршењу дјелатности примјењује насиље или застрашивање или да постоји спремност за њихову примјену; да се у вршењу дјелатности користе политичке, привредне или пословне структуре; да се користи прање новца или незаконито стечене добити; да постоји утицај организације или њеног дијела на законодавну власт, медије, извршну или судску власт или на друге друштвене или економске чиниоце.


Хитност у поступањуЧлан 508

Службена лица која учествују у кривичном поступку за кривична дјела организованог криминала дужна су да поступају хитно.

Службена тајнаЧлан 509

(1) Подаци о преткривичном и истражном поступку за дјела организованог криминала представљају службену тајну. Осим службених лица те податке не могу одавати ни други учесници тих поступака којима они постану доступни. Службено лице пред којим се води поступак дужно је да учесника поступка обавијести о дужности чувања тајне.

(2) Подаци о преткривичном поступку који се односе на кривична дјела организованог криминала могу се објавити само на основу писаног одобрења надлежног државног тужиоца.

(3) Подаци о истражном поступку могу се објавити само на основу писаног одобрења истражног судије уз претходно прибављену сагласност државног тужиоца.

Суђење у вијећу судија по позивуЧлан 510

У поступку за кривична дјела организованог криминала у првом степену суди вијеће састављено од тројице судија, а у другом степену вијеће састављено од пет судија.

Свједок сарадникЧлан 511

(1) Државни тужилац може суду предложити да се као свједок саслуша припадник криминалне организације који на то пристане (у даљем тексту: свједок сарадник) против кога је поднијета кривична пријава или се води кривични поступак за дјело организованог криминала, ако је извјесно да ће његов исказ и докази које суду пружи:

- знатно допринијети доказивању предметног кривичног дјела и кривице учинилаца или помоћи откривању, доказивању и спрјечавању других кривичних дјела криминалне организације;

- да је значај његовог исказа за доказивање тих кривичних дјела и кривице осталих учинилаца претежнији од штетних последица кривичног дјела које му се ставља на терет.

(2) Предлог из става 1 овог члана државни тужилац може да поднесе до завршетка главног претреса, а мора да садржи чињенице и податке на основу којих ће суд донијети рјешење о одређивању статуса свједока сарадника.

Упозорење свједоку сарадникуЧлан 512

(1) Прије подношења предлога, државни тужилац ће упозорити свједока сарадника на дужности из члана 101 став 2 овог законика. На погодност ослобађања од дужности свједочења из члана 97 овог законика и дужности одговарања на поједина питања из члана 99 овог законика свједок сарадник се не може позвати.


(2) Упозорење из става 1 овог члана, одговори свједока сарадника и његова изјава да ће дати исказ о свему што му је познато и да неће ништа прећутати државни тужилац ће унијети у записник који потписује и свједок сарадник. Ако свједок сарадник не говори језик који је у службеној употреби у суду обезбиједиће се превод записника на језик свједока сарадника и након тога свједок сарадник потписује записник. Записник се прилаже уз предлог суду из члана 511 овог законика.

(3) Ако се окривљени налази у притвору, а државни тужилац оцијени да постоје услови да се окривљени предложи као свједок сарадник, суд ће омогућити државном тужиоцу да ради извођења радњи из ст. 1 и 2 овог члана оствари контакт са окривљеним.

(4) Свједок сарадник не може бити лице за које постоји основана сумња да је организатор или вођа криминалне групе.

Одлучивање о предлогу државног тужиоцаЧлан 513

(1) О предлогу државног тужиоца из члана 511 овог законика у истрази и до почетка главног претреса одлучује вијеће из члана 24 став 6 овог законика, а на главном претресу вијеће пред којим се држи главни претрес.

(2) На сједницу вијећа ће се позвати државни тужилац, лице предложено за свједока сарадника и његов бранилац, да би се утврдило да ли постоје услови за доношење рјешења из члана 512 овог законика. Сједница се држи без присуства јавности. Изјаве дате на овој сједници не могу се користити у кривичном поступку против свједока сарадника као доказ за оглашавање свједока кривим.

(3) Против рјешења вијећа из става 1 овог члана којим се предлог државног тужиоца одбија жалбу може изјавити државни тужилац у року од 48 сати од пријема рјешења. Одлуку о жалби доноси виши суд у року од три дана од пријема жалбе и списа првостепеног суда.

(4) Ако усвоји предлог државног тужиоца, вијеће ће одредити да се из списа издвоје записници и службене забиљешке о ранијим исказима свједока сарадника које је дао као осумњичени или окривљени и они се не могу употријебити као доказ у кривичном поступку, осим у случају из члана 516 овог законика.

(5) Ако се окривљени налази у притвору, а вијеће донесе одлуку из става 4 овог члана, донијеће рјешење о укидању притвора.

Рјешење о одређивању свједока сарадникаЧлан 514

(1) Ако након расправе одржане сходно члану 513 овог законика утврди да су испуњени сви услови из члана 511 овог законика, вијеће доноси рјешење којим се осумњичени, односно окривљени одређује као свједок сарадник.

(2) У рјешењу се наводи: да се против свједока сарадника неће покренути, односно наставити кривични поступак, опис дјела из којега произилазе законска обиљежја кривичног дјела и законски назив кривичног дјела на који се односи забрана покретања или настављања кривичног поступка, природа и садржај сарадње коју ће пружити свједок сарадник и услови под којима се може укинути рјешење.

(3) Рјешење из става 1 доставља се државном тужиоцу, свједоку сараднику и његовом браниоцу.


Немогућност кривичног гоњењаЧлан 515

(1) Свједок сарадник који је суду дао исказ у складу са одредбама члана 512 ст. 1 и 2 овог законика не може бити гоњен за кривично дјело организованог криминала за које се води поступак.

(2) Кад суд утврди рјешењем на записнику о главном претресу да је свједок сарадник дао исказ у смислу члана 512 став 2 државни тужилац ће одбацити кривичну пријаву, односно одустати од кривичног гоњења свједока сарадника, најкасније до завршетка главног претреса који се води против других припадника криминалне организације, а суд ће изрећи пресуду којом се одбија оптужба против свједока сарадника.

(3) У случају из става 2 овог члана одредбе члана 59 овог законика неће се примјењивати.

Укидање рјешењаЧлан 516

(1) Ако свједок сарадник не поступи у складу са обавезама из члана 512 ст. 1 и 2 овог законика или ако прије правоснажно окончаног поступка изврши ново кривично дјело организованог криминала, државни тужилац ће предложити укидање рјешења из члана 513 став 1 овог законика и наставити кривично гоњење, односно покренути кривични поступак, за предметно и ново кривично дјело.

(2) Ако се у току поступка открије неко раније извршено кривично дјело свједока сарадника, државни тужилац ће поступити у складу са одредбама члана 511 овог законика.


(1) Приликом саслушања свједока сарадника јавност је искључена, осим ако вијеће, на предлог државног тужиоца и уз сагласност свједока, не одлучи друкчије.

(2) Прије доношења одлуке из става 1 овог члана предсједник вијећа ће, уз присуство браниоца, упознати свједока сарадника са предлогом државног тужиоца и обавијестити га о његовом праву да буде саслушан без присуства јавности. Изјава свједока сарадника да буде саслушан уз присуство јавности унијеће се у записник.

Немогућност оглашавања кривимЧлан 518

Суд не може неко лице огласити кривим само на основу доказа добијених свједочењем свједока сарадника.

Немогућност заснивања одлукеЧлан 519

Искази и обавјештења које је државни тужилац прикупио у преткривичном поступку могу се користити као доказ у кривичном поступку, али се одлука не може заснивати само на њима.


Обавеза достављања податакаЧлан 520

(1) Државни тужилац може захтијевати да надлежни државни орган, банкарска или друга финансијска организација обави контролу пословања одређених лица и да му достави документацију и податке који могу послужити као докази о кривичном дјелу или имовини прибављеној кривичним дјелом, као и обавјештења о сумњивим новчаним трансакцијама у смислу Конвенције о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених криминалом.

(2) Под условима из става 1 овог члана државни тужилац може наложити да надлежни орган или организација привремено обустави исплату, односно издавање сумњивог новца, вриједносних папира или предмета најдуже три мјесеца, а изузетно до шест мјесеци.

(3) У захтјеву из ст. 1 и 2 овог члана државни тужилац ће ближе означити садржај мјере или радње коју налаже.

Поступање полицијеЧлан 521

(1) Ако полиција у преткривичном поступку предузме неку радњу за кривично дјело организованог криминала, о томе ће одмах обавијестити надлежног државног тужиоца.

(2) Државни тужилац може захтијевати да полиција предузме одређене мјере или радње у датом року и да га о томе обавијесте.

(3) Неизвршење одређене мјере и прекорачење датог рока полиција је дужна да посебно образложи.

Обезбјеђење посебне заштитеЧлан 522

Државни тужилац може предложити да се одређеном свједоку, свједоку сараднику и члановима њихове уже породице обезбиједи посебна заштита сходно члану 108 став 3 овог законика.

Привремено одузимање предмета и имовинске користиЧлан 523

(1) Ако постоје основи сумње или основана сумња да је извршено кривично дјело организованог криминала, суд може одредити мјеру привременог одузимања предмета и имовинске користи и ван услова предвиђених у одредбама чл. 81 до 87 и чл. 538 до 545 овог законика.

(2) Ако одредбама ове главе није друкчије прописано, у поступку привременог одузимања предмета и имовинске користи из става 1 овог члана сходно се примјењују одредбе Закона о извршном поступку и одговарајуће одредбе овог законика.

Садржај захтјева за изрицање мјера и одлучивање о захтјевуЧлан 524

(1) О мјерама привременог одузимања предмета и имовинске користи одлучује истражни судија, односно вијеће пред којим се држи главни претрес. О жалбама против рјешења одлучује вијеће из члана 24 став 6, односно виши суд.


(2) Поступак за изрицање мјера из става 1 овог члана покреће државни тужилац.

(3) Захтјев државног тужиоца из става 2 овог члана садржи: кратак опис кривичног дјела и његов законски назив, опис предмета или имовинске користи остварених кривичним дјелом организованог криминала, податке о лицу које те предмете или имовинску корист посједује, разлоге за сумњу да су предмети, односно имовинска корист потекли из кривичног дјела и разлоге за вјероватноћу да ће до краја кривичног поступка бити знатно отежано или онемогућено одузимање предмета или имовинске користи који су стечени извршењем кривичног дјела организованог криминала.

Садржај рјешења и жалба на рјешењеЧлан 525

(1) У рјешењу о изрицању мјере привременог одузимања предмета или имовинске користи суд ће означити вриједност и врсту предмета, односно имовинске користи и вријеме на које се одузимају.

(2) У рјешењу из става 1 овог члана суд може одредити да се мјера не односи на предмете или имовинску корист које треба изузети примјеном правила о заштити савјесних стицаоца.

(3) Жалба против рјешења из става 1 овог члана не одлаже извршење.

(4) Образложено рјешење из става 1 овог члана суд ће доставити лицу на које се мјера односи, банци или другој организацији надлежној за платни промет, а по потреби и другим лицима и државним органима.

Заказивање рочишта и одлуке по жалбиЧлан 526

(1) Ако буде изјављена жалба против рјешења о изрицању мјере привременог одузимања предмета или имовинске користи, вијеће из члана 24 став 6, односно вијеће вишег суда заказаће рочиште на које ће позвати лице на које се рјешење односи, његовог браниоца и државног тужиоца.

(2) Рочиште из става 1 овог члана одржаће се у року од 30 дана од дана подношења жалбе. На том рочишту саслушаће се позвана лица. Њихов недолазак не спрјечава одржавање рочишта.

(3) Вијеће ће мјеру из става 1 овог члана укинути, ако се вјеродостојним исправама докаже законитост поријекла предмета или имовинске користи и ако се учини вјероватним да предмети или имовинска корист не потичу из кривичног дјела организованог криминала, нити да су прибављени прикривањем поријекла и основа стицања.

Трајање мјереЧлан 527

(1) Мјера привременог одузимања предмета и имовинске користи може трајати најдуже до окончања кривичног поступка пред првостепеним судом.

(2) Ако је мјера из става 1 овог члана одређена прије покретања кривичног поступка, укинуће се ако кривични поступак за кривично дјело организованог криминала не буде покренут у року од три мјесеца од дана доношења рјешења којим је мјера одређена.

(3) Прије истека рокова из ст. 1 и 2 овог члана, мјера се може укинути по службеној дужности суда или на захтјев државног тужиоца или заинтересованог лица, ако се покаже да није потребна или оправдана с обзиром на тежину кривичног дјела, имовинске прилике лица на које се односи или прилике лица које је по закону оно дужно да издржава и околности случаја које показују да одузимање предмета или имовинске користи неће бити онемогућено или знатно отежано до завршетка кривичног поступка.


Надлежност за извршење мјереЧлан 528

(1) Мјеру привременог одузимања предмета или имовинске користи извршава суд надлежан за спровођење извршења по Закону о извршном поступку.

(2) За спорове који настану поводом извршења надлежан је суд из става 1 овог члана.

(3) Даном отварања стечајног поступка према лицу код кога се налазе предмети или имовинска корист који су привремено одузети стиче се право на подношење излучне тужбе у погледу тих предмета и имовинске користи као доспјелим износима.

Стицање права на управљањеЧлан 529

Имовином и средствима који су привремено одузети управља надлежни државни орган у Републици док мјера траје, у складу са посебним прописима.

ДИО ТРЕЋИ

ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

Глава XXXI

ПОСТУПАК ЗА ПРИМЈЕНУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ, ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ И ЗА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

1. ПОСТУПАК ЗА ПРИМЈЕНУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ

Предлог за изрицање мјера и основ мјераЧлан 530

(1) Ако је окривљени учинио кривично дјело у стању неурачунљивости, државни тужилац ће поднијети суду предлог да изрекне мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања таквог учиниоца у здравственој установи, односно предлог за обавезно психијатријско лијечење учиниоца на слободи, ако за изрицање такве мјере постоје услови предвиђени у чл. 69 и 70 Кривичног законика.

(2) У овом случају окривљени који се налази у притвору неће се пустити на слободу него ће се до завршетка поступка за примјену мјера безбједности привремено смјестити у одговарајућу здравствену установу или у неку подесну просторију.


(3) Послије стављања предлога из става 1 овог члана окривљени мора имати браниоца.

Одржавање главног претреса за изрицање мјераЧлан 531

(1) О примјени мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи или обавезног психијатријског лијечења на слободи рјешава, послије одржаног главног претреса, суд који је надлежан за суђење у првом степену.

(2) Поред лица која се морају позвати на главни претрес, позваће се као вјештаци и љекари психијатри из здравствене установе којој је било повјерено вјештачење о урачунљивости окривљеног. Окривљени ће се позвати ако је његово стање такво да може присуствовати главном претресу. О главном претресу ће се обавијестити брачни друг окривљеног и његови родитељи, односно старалац, а према околностима и други блиски сродници.

(3) Ако суд, на основу спроведених доказа, утврди да је окривљени учинио одређено кривично дјело и да је у вријеме извршења кривичног дјела био неурачунљив, одлучиће, на основу саслушања позваних лица и налаза и мишљења вјештака, да ли ће окривљеном изрећи мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лијечења на слободи. При одлучивању коју ће од тих мјера безбједности изрећи суд није везан за предлог државног тужиоца.

(4) Ако суд нађе да окривљени није био неурачунљив, обуставиће поступак за примјену мјера безбједности.

(5) Против рјешења суда могу, у року од осам дана од дана пријема рјешења, изјавити жалбу сва лица која имају право да се жале против пресуде (члан 372), осим оштећеног.

Изрицање мјера након измјене оптужног акта на главном претресуЧлан 532

Мјере безбједности из члана 530 став 1 овог законика могу се изрећи и кад државни тужилац на главном претресу измијени подигнуту оптужницу, односно оптужни предлог, подношењем предлога за изрицање тих мјера.

Изрицање казне и мјере безбједностиЧлан 533

Кад суд изрекне казну лицу које је извршило кривично дјело у стању битно смањене урачунљивости, изрећи ће истом пресудом и мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, ако утврди да за то постоје законски услови (члан 68 Кривичног законика).

Достављање одлуке суду који одлучује о лишавању пословне способностиЧлан 534

Правоснажна одлука којом је изречена мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лијечења на слободи (чл. 531 и 533) доставиће се суду који је надлежан да одлучи о лишењу пословне способности. О одлуци ће се обавијестити и орган старатељства.


Испитивање оправданости изречених мјераЧлан 535

(1) Суд који је изрекао мјеру безбједности испитаће, по службеној дужности, сваких девет мјесеци, да ли је престала потреба за лијечењем и чувањем у здравственој установи. Здравствена установа, орган старатељства и лице коме је изречена мјера безбједности могу том суду поднијети предлог за обуставу мјере. По саслушању државног тужиоца суд ће ову мјеру обуставити и одредити отпуштање учиниоца из здравствене установе, ако на основу мишљења љекара утврди да је престала потреба за лијечењем и чувањем у здравственој установи, а може одредити и његово обавезно психијатријско лијечење на слободи. Ако предлог за обуставу мјере буде одбијен може се поново поднијети по протеку шест мјесеци од дана доношења те одлуке.

(2) Кад се из здравствене установе отпушта учинилац чија је урачунљивост била битно смањена, а у тој установи је провео мање времена него што износи казна затвора на коју је осуђен, суд ће рјешењем о отпуштању одлучити да ли ће то лице издржати остатак казне или ће бити пуштено на условни отпуст. Учиниоцу који се пушта на условни отпуст може се изрећи и мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења на слободи, ако за то постоје законски услови.

(3) По службеној дужности или на предлог управе здравствене установе у којој се окривљени лијечи или је требало да се лијечи, а по саслушању државног тужиоца, суд може учиниоцу према коме је примијењена мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења на слободи изрећи мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, ако установи да се учинилац није подвргао лијечењу или га је самовољно напустио или да је и поред лијечења остао тако опасан за своју околину да је потребно његово чување и лијечење у здравственој установи. Прије доношења одлуке, суд ће, по потреби, прибавити и мишљење љекара, а окривљени ће се саслушати, ако то његово стање дозвољава.

(4) Одлуке из претходних ставова овог члана доноси суд у сједници вијећа (члан 24 став 6). О сједници вијећа се обавјештавају државни тужилац и бранилац. Прије доношења одлуке саслушаће се учинилац, ако је то потребно и могуће.

Поступак у случају предлога за примјену мјера безбједности обавезног лијечења алкохоличара и обавезног лијечења наркоманаЧлан 536

(1) О примјени мјере безбједности обавезног лијечења алкохоличара и наркомана суд одлучује пошто прибави налаз и мишљење вјештака. Вјештак треба да се изјасни и о могућностима за лијечење окривљеног.

(2) Ако је условном осудом учиниоцу наложено лијечење на слободи, а он се није подвргао лијечењу или га је самовољно напустио, суд може, по службеној дужности или на предлог установе у којој се учинилац лијечио или је требало да се лијечи, а по саслушању државног тужиоца и учиниоца, одредити опозивање условне осуде или принудно извршење изречене мјере обавезног лијечења алкохоличара или наркомана у здравственој установи или другој специјализованој установи. Прије доношења одлуке суд ће, по потреби, прибавити и мишљење љекара.

Одузимање предметаЧлан 537

(1) Предмети који се по Кривичном законику морају одузети одузеће се и кад се кривични поступак не заврши пресудом којом се оптужени оглашава кривим, ако то захтијевају интереси опште безбједности или разлози морала.


(2) Посебно рјешење о томе доноси орган пред којим се водио поступак у часу кад је поступак завршен, односно кад је обустављен.

(3) Рјешење о одузимању предмета из става 1 овог члана доноси суд и кад је у пресуди којом је оптужени оглашен кривим пропуштено да се донесе таква одлука.

(4) Овјерени препис одлуке о одузимању предмета доставиће се власнику предмета, ако је власник познат.

(5) Против одлуке из ст. 2 и 3 овог члана власник предмета има право на жалбу због непостојања законског основа за одузимање предмета. Ако рјешење из става 2 овог члана није донио суд, о жалби одлучује вијеће (члан 24 став 6) суда који је био надлежан за суђење у првом степену.

2. ПОСТУПАК ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Члан 538

(1) Имовинска корист прибављена извршењем кривичног дјела утврђује се у кривичном поступку по службеној дужности.

(2) Суд и други органи пред којима се води кривични поступак дужни су у току поступка да прикупљају доказе и извиђају околности које су од важности за утврђивање имовинске користи.

(3) Ако је оштећени поставио имовинскоправни захтјев за повраћај ствари прибављених кривичним дјелом, односно за исплату износа који одговара вриједности ствари, имовинска корист ће се утврђивати само у оном дијелу који није обухваћен имовинскоправним захтјевом.

Позивање и саслушавање лица прије доношења одлуке о одузимању предметаЧлан 539

(1) Кад долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом од других лица (члан 113 став 2 и 3 Кривичног законика), лице на које је имовинска корист пренесена или лице коме је имовинска корист прибављена, односно представник правног лица позваће се ради саслушања у претходном поступку и на главном претресу. У позиву ће се то лице упозорити да ће се поступак спровести без његовог присуства.

(2) Представник правног лица саслушаће се на главном претресу послије окривљеног. На исти начин поступиће се у односу на друго лице из става 1 овог члана, ако није позвано као свједок.

(3) Лице на које је имовинска корист пренесена или лице коме је имовинска корист прибављена, односно представник правног лица, овлашћено је да у вези са утврђивањем имовинске користи предлаже доказе и да, по овлашћењу предсједника вијећа, поставља питање окривљеном, свједоцима и вјештацима.

(4) Искључење јавности на главном претресу не односи се на лице на које је имовинска корист пренесена или коме је прибављена, односно представника правног лица.

(5) Ако суд тек у току главног претреса утврди да долази у обзир одузимање имовинске користи, прекинуће главни претрес и позваће лице на које је имовинска корист пренешена или коме је прибављена, односно представника правног лица.


Износ имовинске користиЧлан 540

Суд ће висину износа имовинске користи одмјерити по слободној оцјени, ако би њено утврђивање изазвало несразмјерне тешкоће или знатно одуговлачење поступка.

Привремене мјере обезбјеђењаЧлан 541

(1) Кад долази у обзир одузимање имовинске користи, а постоји опасност да се она искористи за даље вршење кривичних дјела, да се сакрије, отуђи, уништи или на други начин њом располаже, чиме би било онемогућено или знатно отежано њено одузимање, суд ће одредити привремену мјеру обезбјеђења.

(2) Рјешење из става 1 овог члана на предлог државног тужиоца или по службеној дужности у истрази доноси истражни судија, ван главног претреса предсједник вијећа, а на главном претресу вијеће.

(3) Ако се истражни судија не сложи са предлогом државног тужиоца за одређивање привремене мјере обезбјеђења, о предлогу ће одлучити вијеће из члана 24 став 6 овог законика.

(4) Мјеру обезбјеђења из става 1 овог члана на образложен предлог државног тужиоца може одредити истражни судија и у преткривичном поступку, ако постоји опасност од одлагања.

(5) Мјера обезбјеђења из става 1 овог члана може се одредити према осумњиченом, односно окривљеном, као и лицима из члана 113 ст. 2 и 3 Кривичног законика.

Члан 541а

(1) Рјешење из члана 541 овог законика без одлагања доставиће се органу надлежном за упис права, односно банци.

(2) Против рјешења из члана 541 ст. 2, 3 и 4 овог законика осумњичени, односно окривљени и лица из члана 113 ст. 2 и 3 Кривичног законика могу изјавити жалбу у року од три дана од дана пријема рјешења. Жалба не задржава извршење рјешења.

(3) О жалби из става 2 овог члана одлучује вијеће из члана 24 став 6 овог законика, односно вијеће вишег суда. Против рјешења вијећа донијетог на претресу није дозвољена жалба.

Члан 541б

(1) У рјешењу којим се одређује привремена мјера обезбјеђења суд ће по одредбама које важе за извршни поступак навести имовину која је предмет обезбјеђења и начин обезбјеђења.

(2) О предлогу државног тужиоца за одређивање привремене мјере обезбјеђења суд је дужан одлучити у року од 24 часа.

(3) Уколико државни тужилац у року од тридесет дана не поднесе захтјев за спровођење истраге или захтјев буде одбијен, суд ће по службеној дужности укинути мјеру.

(4) У истрази привремена мјера обезбјеђења може трајати највише шест мјесеци. Послије подигнуте оптужнице привремена мјера обезбјеђења може трајати највише двије године, а након доношења првостепене пресуде годину дана.


Члан 541в

(1) На предлог државног тужиоца и лица из члана 541 став 5 овог законика, суд може преиначити рјешење о одређивању привремене мјере и рјешењем одредити нови начин обезбјеђења. Ако су предлог за преиначење рјешења и одређивања другог начина обезбјеђења поднијела лица из члана 541 став 5 овог законика, прије доношења одлуке суд ће прибавити мишљење државног тужиоца.

(2) Суд ће рјешењем укинути привремену мјеру обезбјеђења, ако истекне рок из члана 541б став 4 овог законика или државни тужилац одустане од гоњења.

(3) Прије истека рокова из члана 541б став 4 овог законика суд може укинути привремену мјеру обезбјеђења на предлог државног тужиоца или лица из члана 541 став 5 овог законика. Ако предлог за укидање мјере није ставио државни тужилац, суд ће, прије одлучивања, прибавити мишљење државног тужиоца.

Члан 541г

О предлогу за одређивање, промјену или укидање привременог обезбјеђења одлучује се без одлагања, а кривични поступак у којем је одређена мјера привременог обезбјеђења сматра се приоритетним.

Одузимање имовинске користиЧлан 542

(1) Одузимање имовинске користи суд може изрећи у пресуди којом се оптужени оглашава кривим, у рјешењу о кажњавању без главног претреса, у рјешењу о судској опомени или у рјешењу о примјени васпитне мјере, као и у рјешењу којим се изриче мјера безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи и обавезног психијатријског лијечења на слободи (чл. 69 и 70 Кривичног законика).

(2) У изреци пресуде или рјешења суд ће навести који се предмет, односно новчани износ одузима.

(3) Овјерени препис пресуде, односно рјешења доставља се и лицу на које је имовинска корист пренесена или коме је имовинска корист прибављена, као и представнику правног лица, ако је суд изрекао одузимање имовинске користи од тог лица, односно од правног лица.

Захтјев за понављање поступка у погледу мјера одузимања имовинске користиЧлан 543

Лице из члана 539 овог законика може поднијети захтјев за понављање кривичног поступка у погледу одлуке о одузимању имовинске користи.

Сходна примјена одредаба о жалбиЧлан 544

Одредбе члана 373 ст. 2 и 3 и чл. 381 и 385 овог законика сходно ће се примјењивати у погледу жалбе против одлуке о одузимању имовинске користи.


Сходна примјена осталих одредаба законикаЧлан 545

Ако у одредбама ове главе није друкчије одређено у погледу поступка за примјену мјера безбједности или за одузимање имовинске користи примјењиваће се сходно остале одредбе овог законика.

3. ПОСТУПАК ЗА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

Члан 546

(1) Кад је у условној осуди одређено да ће се казна извршити ако осуђени не врати имовинску корист, не накнади штету или не испуни друге обавезе, а осуђени у одређеном року није испунио те обавезе, суд који је судио у првом степену спровешће поступак за опозивање условне осуде на предлог овлашћеног тужиоца, или по службеној дужности.

(2) Судија који за то буде одређен саслушаће осуђеног, ако је доступан и спровешће потребне извиђаје ради утврђивања чињеница и прикупљања доказа важних за одлуку.

(3) Послије тога ће предсједник вијећа заказати сједницу вијећа, о којој ће обавијестити тужиоца, осуђеног и оштећеног. Недолазак странака и оштећеног, ако су уредно обавијештени, не спрјечава одржавање сједнице вијећа.

(4) Ако суд утврди да осуђени није испунио обавезу која му је била одређена пресудом, донијеће пресуду којом ће опозвати условну осуду и одредити да се утврђена казна изврши или одредити нови рок за испуњење обавезе или укинути тај услов или одређену обавезу замијенити другом обавезом. Ако суд нађе да нема основа за доношење које од тих одлука, рјешењем ће обуставити поступак за опозивање условне осуде.

(5) Против пресуде из става 4 овог члана жалбу може изјавити и оштећени, ако се пресудом дира у његове интересе.

Глава XXXII

ПОСТУПАК ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ, ЗА ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЉЕДИЦА ОСУДЕ И МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ

Рјешење о рехабилитацијиЧлан 547

(1) Кад по закону рехабилитација наступа протеком одређеног времена и под условом да осуђени у том времену не учини ново кривично дјело (члан 119 став 2 тач. 1, 3 и 4 Кривичног законика), рјешење о рехабилитацији доноси по службеној дужности орган надлежан за вођење казнене евиденције.

(2) Прије доношења рјешења о рехабилитацији извршиће се потребна провјеравања, а нарочито ће се прикупити подаци о томе да ли је против осуђеног у току кривични поступак за неко ново кривично дјело учињено прије истека поступка предвиђеног за брисање осуде.


Захтјев осуђеног за рехабилитацијуЧлан 548

(1) Ако надлежни орган не донесе рјешење о рехабилитацији, осуђено лице може захтијевати да се утврди да је рехабилитација наступила по закону.

(2) Ако надлежни орган не поступи по захтјеву осуђеног у року од тридесет дана од дана пријема захтјева, осуђени може тражити да суд који је у првом степену изрекао пресуду донесе рјешење о рехабилитацији.

(3) О захтјеву осуђеног одлучује суд по прибављеном мишљењу државног тужиоца.

Рехабилитација лица којем је изречена условна осудаЧлан 549

Ако условна осуда не буде опозвана ни послије једне године од дана престанка времена провјеравања, суд који је у првом степену судио донијеће рјешење о рехабилитацији. Ово рјешење доставиће се осуђеном, државном тужиоцу и органу надлежном за вођење казнене евиденције.

Рехабилитација на основу судске одлукеЧлан 550

(1) Поступак за рехабилитацију на основу судске одлуке (чл. 120 и 121 Кривичног законика) покреће се по молби осуђеног.

(2) Молба се подноси суду који је судио у првом степену.

(3) Судија који за то буде одређен претходно ће испитати да ли је протекло потребно вријеме по закону, а затим ће спровести потребне извиђаје, утврдити чињенице на које се позива молилац и прибавити доказе о свим околностима које су важне за одлуку.

(4) Суд може о понашању осуђеног затражити извјештај од органа полиције на чијем је подручју осуђени боравио послије издржане казне, а може такав извјештај тражити и од управе установе у којој је осуђени казну издржавао.

(5) Послије извршених извиђаја, а по саслушању државног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом вијећу суда који је судио у првом степену.

(6) Против одлуке суда по молби за рехабилитацију жалбу могу изјавити молилац и државни тужилац.

(7) Ако суд одбије молбу зато што осуђени својим понашањем није заслужио рехабилитацију, осуђени може молбу поновити по истеку једне године од дана правоснажности рјешења о одбијању молбе.

Забрана давања података о рехабилитацији и престанку правних посљедица осудеЧлан 551

У увјерењу које се грађанима издаје на основу казнене евиденције, одлука о рехабилитацији и престанку правних посљедица осуде не смију се помињати.


Престанак мјера безбједностиЧлан 552

(1) Молба за престанак мјера безбједности забране вршења позива, дјелатности или дужности или забране управљања моторним возилом или молба за престанак правне посљедице осуде која се односи на забрану стицања одређеног права (чл. 78 и 122 Кривичног законика) подноси се суду који је судио у првом степену.

(2) Судија који за то буде одређен претходно ће испитати да ли је протекло потребно вријеме по закону, а затим ће извршити потребне извиђаје, утврдити чињенице на које се позива молилац и прикупити доказе о свим околностима које су важне за одлуку.

(3) О понашању осуђеног судија може затражити извјештај од органа унутрашњих послова на чијем је подручју осуђени боравио послије издржане, опроштене или застарјеле главне казне, а може такав извјештај тражити и од установе у којој је осуђени казну издржао.

(4) Послије спроведених извиђаја, а по прибављеном мишљењу државног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом вијећу свог суда (члан 24 став 6).

Поновно подношење молбе за престанак мјера безбједностиЧлан 553

Кад суд одбије молбу за престанак мјера безбједности или правних последица осуде, нова молба се може поднијети по истеку једне године од дана правоснажности рјешења којим је раније поднијета молба одбијена.

Глава XXXIII

ПОСТУПАК ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И ОСТВАРИВАЊЕ ДРУГИХ ПРАВА ЛИЦА НЕОСНОВАНО ОСУЂЕНИХ И НЕОСНОВАНО ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ

Накнада штете због неосноване осудеЧлан 554

(1) Право на накнаду штете због неосноване осуде има лице према коме је била правоснажно изречена кривична санкција или које је оглашено кривим, а ослобођено од казне, а доцније је поводом ванредног правног лијека нови поступак правоснажно обустављен или је правоснажном пресудом ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена, осим у сљедећим случајевима:

1) ако је до обуставе поступка или пресуде којом се оптужба одбија дошло због тога што је у новом поступку оштећени као тужилац, односно приватни тужилац одустао од гоњења, а до одустанка је дошло на основу споразума са окривљеним;

2) ако је у новом поступку рјешењем оптужба одбачена због ненадлежности суда, а овлашћени тужилац је предузео гоњење пред надлежним судом.

(2) Осуђени, односно ослобођени нема право на накнаду штете, ако је својим лажним признањем у преткривичном поступку или на други начин проузроковао вођење кривичног поступка, односно таквим изјавама у поступку проузроковао своју осуду, осим ако је на то био принуђен.

(3) У случају осуде за кривична дјела у стицају, право на накнаду штете може се односити и на поједина кривична дјела у погледу којих су испуњени услови за признање накнаде.


Застара потраживањаЧлан 555

(1) Право на накнаду штете застаријева за три године од дана правоснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правоснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен, а ако је поводом жалбе рјешавао виши суд - од дана пријема одлуке вишег суда.

(2) Прије подношења суду тужбе за накнаду штете оштећени је дужан да се са својим захтјевом обрати органу одређеном прописом, ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде.

(3) У случају из члана 554 став 1 тачка 2 овог законика о захтјеву се може рјешавати само ако овлашћени тужилац није предузео гоњење пред надлежним судом у року од три мјесеца од дана пријема правоснажне пресуде. Ако по истеку овог рока овлашћени тужилац предузме гоњење пред надлежним судом, прекинуће се поступак за накнаду штете до окончања кривичног поступка.

Накнада штете путем тужбеЧлан 556

(1) Ако захтјев за накнаду штете не буде усвојен или по њему орган управе не донесе одлуку у року од три мјесеца од дана подношења захтјева, оштећени може код надлежног суда поднијети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дијела захтјева, оштећени може тужбу поднијети у погледу остатка захтјева.

(2) Док траје поступак из става 1 овог члана не тече застарјелост предвиђена у члану 555 став 1 овог законика.

(3) Тужба за накнаду штете подноси се против Републике Црне Горе.

Насљеђивање права на накнаду штетеЧлан 557

(1) Насљедници насљеђују само право оштећеног лица на накнаду имовинске штете. Ако је оштећени већ ставио захтјев, насљедници могу наставити поступак само у границама већ постављеног захтјева за накнаду имовинске штете.

(2) Насљедници оштећеног лица могу послије његове смрти наставити поступак за накнаду штете, односно покренути поступак, ако је оштећено лице умрло прије истека рока застарјелости и од захтјева се није одрекло, у складу са правилима о накнади штете прописаним Законом о облигационим односима.

Лица којима припада право на накнаду штетеЧлан 558

(1) Право на накнаду штете припада и лицу које је:

1) било у притвору, а није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правоснажним рјешењем или је правоснажном пресудом ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена;

2) издржавало казну лишења слободе, а поводом понављања кривичног поступка, захтјева за заштиту законитости или захтјева за испитивање законитости правоснажне пресуде, изречена му је казна лишења слободе у краћем трајању од казне коју је издржало или је изречена кривична санкција која се не састоји у лишењу слободе или је оглашено кривим, а ослобођено од казне;


3) усљед грешке или незаконитог рада органа неосновано лишено слободе, или је задржано дуже у притвору или установи за издржавање казне или мјере;

4) у притвору провело дуже времена него што траје казна затвора на коју је осуђено.

(2) Лицу које је по члану 232 овог законика лишено слободе без законског основа припада право на накнаду штете, ако против њега није одређен притвор, нити му је вријеме за које је лишено слободе урачунато у изречену казну за кривично дјело или за прекршај.

(3) Накнада штете не припада лицу које је својим недозвољеним поступцима проузроковало лишење слободе, односно одређивање притвора. У случајевима из става 1 тачка 1 овог члана искључено је право на накнаду штете и ако су постојале околности из члана 554 став 1 тач. 1 и 2 или ако је поступак обустављен на основу члана 222 овог законика.

(4) У поступку за накнаду штете у случајевима из ст. 1 и 2 овог члана сходно ће се примјењивати одредбе ове главе.

Објављивање саопштења о одлуци из које произилази неоснованост раније осудеЧлан 559

(1) Ако је случај на који се односи неоснована осуда или неосновано лишење слободе неког лица приказиван преко средстава јавног информисања и тиме био повријеђен углед тог лица, суд ће, на његов захтјев, објавити у новинама или другом средству јавног информисања саопштење о одлуци из које произлази неоснованост раније осуде, односно неоснованост лишења слободе. Ако случај није приказиван преко средстава јавног информисања, овакво саопштење ће се, на захтјев тог лица, доставити државном органу, органу локалне самоуправе, предузећу, другом правном или физичком лицу код кога је лице у радном односу, а ако је то за његову рехабилитацију потребно - друштвеној или другој организацији. Послије смрти осуђеног лица право на подношење овог захтјева припада његовом брачном другу, дјеци, родитељима, браћи и сестрама.

(2) Захтјев из става 1 овог члана може се поднијети и ако није поднесен захтјев за накнаду штете.

(3) Независно од услова предвиђених у члану 554 овог законика, захтјев из става 1 овог члана може се поднијети и кад је поводом ванредног правног лијека измијењена правна квалификација дјела, ако је усљед правне квалификације у ранијој пресуди био теже повријеђен углед осуђеног лица.

(4) Захтјев из ст. 1 до 3 овог члана подноси се у року од шест мјесеци (члан 555 став 1) суду који је у кривичном поступку судио у првом степену. О захтјеву одлучује вијеће (члан 24 став 6). Приликом рјешавања о захтјеву сходно се примјењују одредбе члана 554 ст. 2 и 3 и члана 558 став 3 овог законика.

Поништавање уписа неоправдане осуде у казненој евиденцијиЧлан 560

Суд који је у кривичном поступку судио у првом степену донијеће, по службеној дужности, рјешење којим се поништава упис неосноване осуде у казненој евиденцији. Рјешење се доставља органу надлежном за вођење казнене евиденције. О поништеном упису не смију се ником давати подаци из казнене евиденције.

Немогућност коришћења податакаЧлан 561

Лице коме је дозвољено разматрање и преписивање списа (члан 176) који се односе на неосновану осуду или на неосновано лишење слободе не може употријебити податке из тих списа на начин који би био


од штете за рехабилитацију лица против кога је вођен кривични поступак. Предсједник суда је дужан да на ово упозори лице коме је дозвољено разматрање и то ће се забиљежити на спису уз потпис тог лица.

Признавање права из радног односаЧлан 562

(1) Лицу коме је због неосноване осуде или неоснованог лишења слободе престао радни однос или својство осигураника социјалног осигурања признаје се радни стаж, односно стаж осигурања као да је било на раду за вријеме за које је због неосноване осуде или неоснованог лишења слободе стаж изгубило. У стаж се урачунава и вријеме незапослености до које је дошло због неосноване осуде или неоснованог лишења слободе, а која није настала кривицом тог лица.

(2) Приликом сваког рјешавања о праву на које утиче дужина радног стажа, односно стажа осигурања, надлежни орган или организација узеће у обзир стаж признат одредбом става 1 овог члана.

(3) Ако орган или организација из става 2 овог члана не узме у обзир стаж признат одредбом става 1 овог члана, оштећено лице може захтијевати да суд наведен у члану 556 став 1 овог законика утврди да је признавање овог времена наступило по закону. Тужба се подноси против органа или организације која оспорава признати стаж и против Републике.

(4) На захтјев органа, односно организације код које се право из става 2 овог члана остварује, исплатиће се из буџетских средстава (члан 556 став 3) прописани допринос за вријеме за које је одредбом става 1 овог члана стаж признат.

(5) Стаж осигурања признат одредбом става 1 овог члана у цјелини се урачунава у пензијски стаж.

Глава XXXIV

ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПОТЈЕРНИЦЕ И ОБЈАВЕ

Проналажење адресеЧлан 563

Ако се не зна пребивалиште или боравиште окривљеног, кад је то по одредбама овог законика неопходно, суд или државни тужилац ће затражити од органа полиције да окривљеног потражи и да их обавијести о његовој адреси.

Услови за издавање потјерницеЧлан 564

(1) Издавање потјернице може се наредити кад се окривљени против кога је покренут кривични поступак због кривичног дјела за које се гони по службеној дужности и за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна налази у бјекству, а постоји наредба за његово довођење или рјешење о одређивању притвора.

(2) Издавање потјернице наређује суд пред којим се води кривични поступак.

(3) Издавање потјернице наредиће се и у случају бјекства окривљеног из установе у којој издржава казну, без обзира на висину казне или бјекства из установе у којој издржава заводску мјеру везану за лишење слободе. Наредбу у таквом случају издаје управник установе.


(4) Наредба суда или управника установе за издавање потјернице доставља се органима унутрашњих послова ради извршења.

Издавање објавеЧлан 565

(1) Ако су потребни подаци о појединим предметима који су у вези са кривичним дјелом или ове предмете треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења истовјетности пронађеног непознатог леша, наредиће се издавање објаве којом ће се затражити да се подаци или обавјештења доставе органу који води поступак.

(2) Орган полиције може објављивати и фотографије лешева и несталих лица, ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тих лица дошло усљед кривичног дјела.

Повлачење наредбе о издавању потјернице и објавеЧлан 566

Орган који је наредио издавање потјернице или објаве дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или предмет или кад наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне или други разлози због којих потјерница или објава није више потребна.

Расписивање потјернице и објавеЧлан 567

(1) Потјерницу и објаву расписује орган полиције надлежан по мјесту оног државног органа пред којим се води кривични поступак, односно установе из које је побјегло лице са издржавања казне или заводске мјере.

(2) Ради обавјештавања јавности о потјерници или објави могу се користити и средства јавног информисања.

(3) Ако је вјероватно да се лице за којим је издата потјерница налази у иностранству, уз сагласност министарства надлежног за послове правосуђа, може се расписати и међународна потјерница.

(4) На молбу иностраног органа може се расписати потјерница и за лице за које се сумња да се налази у Србији и Црној Гори, ако је у молби дата изјава да ће се у случају проналажења тог лица затражити његово издавање.

Глава XXXV

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 568

Ако се код суда који суди само у првом степену, због недовољног броја судија, не може образовати вијеће предвиђено у члану 24 став 6 овог законика послове из надлежности тог вијећа вршиће вијеће непосредно вишег суда.


Члан 569

Ако је на дан ступања на снагу овог законика био у току неки рок, тај рок ће се рачунати по одредбама овог законика, осим ако је према ранијим прописима рок био дужи.

Члан 570

(1) Ако је до дана ступања на снагу овог законика донесена одлука против које је, по тада важећем закону, био дозвољен правни лијек, а та одлука још није достављена или је у току рок за изјаву правног лијека или по изјављеном правном лијеку још није одлучено, у погледу права на правни лијек и поступка по правном лијеку примјењиваће се одредбе Закона о кривичном поступку ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 14/85, 74/87, 57/89 и 3/90 и "Службени лист СРЈ", бр. 27/92 и 24/94).

(2) Ако се на дан ступања на снагу овог законика код Врховног суда затекну неријешени предмети по правном лијеку за чије је рјешавање био надлежан Савезни суд, ријешиће га Врховни суд.

Члан 571

Подзаконске прописе предвиђене овим закоником надлежни органи донијеће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог законика.

Члан 572

Одредбе члана 152 овог законика о роковима трајања притвора примјењиваће се у поступцима који започну након ступања на снагу овог законика.

Члан 573

Даном почетка пријмене овог законика престаје да важи Закон о кривичном поступку ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 14/85, 74/87, 57/89 и 3/90 и "Службени лист СРЈ", бр. 27/92 и 24/94), осим одредби главе XXX и XXXI које ће се примјењивати до доношења посебног закона.

Члан 574

Овај законик ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Републике Црне Горе", а примјењиваће се након три мјесеца од дана ступања на снагу.

Documents

Crna Gora_Zakonik o Krivicnom Postupku_SL 71-03,7-04,47-06_mont