ZAKONIK O KRIVINOM POSTUPKU

ZAKONIK O KRIVINOM POSTUPKU Deo prvi OPTE ODREDBE Glava I OSNOVNA NAELA l. 1. (1) Ovaj zakonik utvruje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje predvia krivini zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. (2) Pre donoenja pravnosnane presude ili reenja o kanjavanju, okrivljeni moe biti ogranien u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje odreuje ovaj zakonik. . l. 2. Krivinu sankciju uiniocu krivinog dela moe izrei samo nadleni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku.

l. 3. (1) Svako se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom nadlenog suda. (2) Dravni organi, sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana, javne linosti i druga lica duni su da se pridravaju pravila iz stava 1. ovog lana i da svojim javnim izjavama o krivinom postupku koji je u toku ne vreaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oteenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.

l. 4. Svaki okrivljeni, odnosno osumnjiceni, ima pravo: 1) da u najkracem roku, a najkasnije na prvom sasluanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube i dokazima koji su protiv njega prikupljeni; 2

2) da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca koga sam izabere iz reda advokata; 3) da njegovom sasluanju prisustvuje branilac; 4) da u najkracem mogucem roku bude izveden pred sud i da mu bude sudeno nepristrasno, pravicno i u razumnom roku; 5) da mu se osigura dovoljno vremena i mogucnosti za pripremanje odbrane; 6) da se izjasni o svim cinjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi cinjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optube i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optube, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane; 7) da dobije prevodioca i tumaca ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku. (2) Sud ili drugi dravni organ je duan: 1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjicenog, iz stava 1. ovog clana; 2) da pre prvog sasluanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjicenog, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i pouci ga o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. (3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjiceni ne uzme sam branioca, sud ce mu postaviti branioca kad je to odredeno ovim zakonikom. (4) Okrivljenom koji ne moe da plati branioca bice na njegov zahtev postavljen branilac na teret budetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom. (5) Okrivljenom koji je dostupan sudu moe se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je sudenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno. (6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne moe biti kanjen ako mu nije omoguceno da bude sasluan i da se brani. l. 5. (1) Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da nije duno nita da izjavi, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da ima pravo da bude sasluano u prisustvu branioca koga samo izabere ili branioca koji ce mu biti postavljen na teret budetskih sredstava, ako ne moe samo da ga plati. (2) Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati biti predato nadlenom istranom sudiji, u protivnom se puta na slobodu. (3) Osim prava koja okrivljenom i osumnjicenom pripadaju po clanu 4. ovog zakonika, lice lieno slobode ima i sledeca dopunska prava: 1) da se na njegov zahtev o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lienja slobode bez odlaganja obavesti clan porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik drave ciji je dravljanin, odnosno predstavnik medunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva; 2) da neometano opti sa svojim braniocem, diplomatsko-konzularnim 3

predstavnikom, predstavnikom medunarodne organizacije i Zatitnikom gradana; 3) da ga na njegov zahtev bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lienja slobode, odnosno istrani sudija; 4) da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi albu sudu koji je duan da hitno odluci o zakonitosti lienja slobode. (4) Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kome je sloboda ogranicena. Prema takvom licu mora se postupati covecno, sa uvaavanjem dostojanstva njegove licnosti.. l. 6. (1) Niko ne moe biti gonjen i kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnano obustavljen ili optuba pravnosnano odbijena. (2) U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na tetu okrivljenog.

l. 7. (1) U krivicnom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i cirilicko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. (2) U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi u krivinom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom. l. 8. (1) Tube, albe i drugi podnesci upuuju se sudu na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Strani dravljanin lien slobode moe upuivati sudu podneske na svom jeziku.

l. 9. (1) Krivini postupak vodi se na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Stranke, svedoci i druga lica koja uestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbedie se, na teret budetskih sredstava, usmeno prevoenje onoga to ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. (3) O pravu na prevoenje pouie se lice iz st. 2. ovog lana, koje se moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika. (4) Prevoenje se poverava tumau.

4

l. 10. (1) Pozive, odluke i druga pismena upuuje sud na srpskom jeziku. (2) Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te nacionalne manjine, a u postupku se sluila tim jezikom. Ta lica mogu zahtevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak. (3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdravanju kazne ili na izvrenju mere bezbednosti u zdravstvenoj ustanovi dostavie se i prevod pismena iz st. 1. ovog lana na jeziku kojim se slui u postupku. l. 11. Sudovi saobraaju meusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome taj jezik nije u slubenoj upotrebi, priloie se prevod na srpskom jeziku. l. 12. Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku.

l. 13. Brisan l. 14. Lice koje je bez osnova osueno za krivino delo ili je bez osnova lieno slobode ima pavo na rehabilitaciju, pravo na naknadu tete od drave, kao i druga prava utvrena zakonom. l. 15. Okrivljenog ili drugo lice koje uestvuje u postupku a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, sud i dravni organi koji uestvuju u postupku e pouiti o pravima koja mu po ovom zakoniku pripadaju i o posledicama proputanja radnje. l. 16. (1) Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja i da onemogui svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja uestvuju u postupku. (2) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae neophodno vreme. l. 17 (1) Sud i dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno utvrde injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke. 5

(2) Sud i dravni organi su duni da s jednakom panjom ispituju i utvrde kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. l. 18. (1) Izvedene dokaze koji su od znacaja za donoenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Presudu ili reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na cinjenicama u ciju je izvesnost potpuno uveren. (2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nacinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrdenim medunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izricito zabranjeni. (3) Kada postoji sumnja u pogledu odlucnih cinjenica koje cine obeleje krivicnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivicnog zakonika, sud ce u presudi ili reenju koje odgovara presudi odluciti u korist okrivljenog. l. 19. (1) Krivini postupak pokree se po zahtevu ovlaenog tuioca. (2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti ovlaeni tuilac je javni tuilac, a za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi ovlaeni tuilac je privatni tuilac. (3) Ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje ili produenje krivinog postupka, na njegovo mesto moe stupiti oteeni kao tuilac, pod uslovima odreenim ovim zakonikom. l. 20. Ako ovim zakonikom nije drukije odreeno, javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Re je o naelu legaliteta i krivinom gonjenu koje preduzima javni tuilac. To naelo treba razlikovati od naela legaliteta u materijalnom krivinom pravu (l. 1. KZ) i naela zakonitosti u ustavnom pravu (l. 122. Ustava Srbije). Ukoliko zakonikom nije drukije odreeno, javni tuilac mora da preduzme krivino gonjenje ako ima dokaza za osnovanu sumnju da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Postojanje dokaza da je uinjeno krivino delo, javni tuilac ceni po slobodnom uverenju. Javni tuilac preduzima gonjenje stavljanjem zahteva istranom sudiji za sprovoenje istrage (l. 242. st. 1) ili podnoenjem optunice bez sprovoenja istrage (l. 244), odnosno zahteva za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike (l. 63. ZM), ili podnoenjem optunog predloga u stvarima koje se sude u skraenom postupku (l. 434). Za preduzimanje tih akata nije dovoljno da ima dokaza da je uinjeno krivino delo, ve i da je poznat uinilac, jer se krivini postupak pokree protiv odreenog lica, i zbog toga javni tuilac ne moe da zahteva pokretanje postupka ako uinilac nije poznat. U sluaju (kad je uinilac krivinog dela nepoznat) javni tuilac je duan da preduzme radnje van postupka (da sam prikupi ili da naloi organima unutranjih 6

poslova da prikupe obavetenja po l. 235. st. 2), odnosno da zahteva preduzimanje pojedinih istranih radnji preko istranog sudije po l. 239, u cilju da se uinilac pronae, odnosno da se prikupe dokazi. Javni tuilac e odbaciti prijavu, ako u tome ne uspe. Obaveza javnog tuioca koja proizilazi iz naela legaliteta ne vai samo za pokretanje postupka, ve i za vrenje krivinog gonjenja u toku postupka. Privatni tuilac i oteeni kao tuilac nisu vezani naelom legaliteta. Naelo legaliteta nije smetnja da javni tuilac, ako nae da nema osnova za dalje voenje postupka, odustane od gonjenja, sve do zavretka glavnog pretresa u prvom stepenu (naelo mutabiliteta l. 52), a pod uslovima iz l. 378. t. 5. i na pretresu pred drugostepenim sudom. Javni tuilac je ovlaen da se koristi oportunitetom u pokretanju postupka prema maloletnicima, ali samo za krivina dela za koja je predviena kazna zatvora do pet godina ili novana kazna (l. 58. st. 1. i 3. ZM). Takva odluka javnog tuioca podvrgava se, na zahtev oteenog ili organa starateljstva, oceni vea za maloletnike (l. 58. st. 4. ZM). Javni tuilac zahteva pokretanje postupka po slubenoj dunosti bez obzira na volju oteenog (naelo oficijelnosti), ali u sluaju pojedinih krivinih dela moe da bude ogranien prethodnim podnoenjem predloga oteenog za krivino gonjenje. U jednoj odluci se kae, da je za pokretanje krivinog gonjenja od strane javnog tuioca potpuno irelevantno to su se okrivljeni i oteeni nagodili u pogledu isplate nastale tete i to se oteeni uz to obavezao da protiv okrivljenika nee biti pokrenut krivini postupak l. 21. (1) U krivinom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. (2) U prvostepenim sudovima sudi sudija pojedinac kada je to predvieno ovim zakonikom. l. 22. Kad je propisano da pokretanje krivinog postupka ima za posledicu ogranienje odreenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugaije odreeno, nastupaju stupanjem optunice na pravnu snagu, a za krivina dela za koja je propisana kao glavna kazna novana kazna ili zatvor do tri godine od dana kad je donesena osuujua presuda, bez obzira da li je postala pravnosnana. G l a v a II NADLENOST SUDOVA 1. Stvarna nadlenost i sastav suda l. 23 Sudovi sude u granicama svoje starne nadlenosti odreene zakonom.

7

(1)

(2) (3) (4) (5) (6)

(7) (8)

l. 24. U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika za krivina dela za koja je propisana blaa kazna. U prvom stepenu sudovi sude u vecima sastavljenim od trojice sudija kad je to predvideno ovim zakonikom ili drugim zakonom.. Kad se primenju posebne odredbe o skraenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac. U drugom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od trojice sudija. U treem stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od pet sudija. Radnje u istrazi sprovodi istrani sudija prvostepenog suda. Predsednik suda i predsednik vea odluuju o sluajevima predvienim u ovom zakoniku. Prvostepeni sudovi, u veu sastavljenom od trojice sudija, odluuju o albama protiv reenja istranog sudije i drugih reenja kad je to odreeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presude po odredbama l. 534. st. 2. do 6. ovog zakonika i stavljaju predloge u sluajevima predvienim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu. Sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u veu sastavljenom od pet sudija, a u veu sastavljenom od sedam sudija, kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv odluke vea tog suda zbog povrede zakona. Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, sudovi vieg stepena odluuju u veu sastavljenom od trojice sudija i u sluajevima koji nisu predvieni u prethodnim stavovima ovog lana. Mesna nadlenost l. 27. Mesno nadlean je, po pravilu, sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili pokuano. Ako je krivino delo izvreno ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja, ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano, nadlean je onaj od tih sudova koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.

(1) (2)

Za razliku od stvarne nadlenosti, koja nije odreena u Zakoniku, iako za to vie ne postoje nikakve stvarne smetnje, mesna nadlenost je odreena u ovom i sledeim lanovima Zakonika. Re je o mesnoj nadlenosti po mestu izvrenja krivinog dela (forum delicti commissi). Od pravila da se mesna nadlenost odreuje prema mestu izvrenja krivinog dela, uinjen je izuzetak u postupku prema maloletnicima. Za maloletnika je po pravilu nadlean sud njegovog prebivalita, a ako nema prebivalite ili prebivalite nije poznato, sud boravita. Prema maloletniku koji ima prebivalite, postupak se moe sprovesti pred

8

sudom boravita ili pred sudom mesta izvrenja krivinog dela, ako je oigledno da e se kod tog suda lake sprovesti postupak (l. 45. ZM). Prema l. 17. KZ, krivino delo je izvreno kako u mestu gde je izvrilac radio, ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimino nastupila posledica dela. Mesna nadlenost se u sluaju st. 2. ovog lana (forum praeventionis) zasniva, ne samo na prvenstvu zapoinjanja postupka, ve i na samom podnoenju zahteva za zapoinjanje postupka, npr. dovoljno je da je podnet zahtev za sprovoenje istrage, a nije potrebno da je reenje o tome doneto. Kod produenog krivinog dela mesno je nadlean svaki sud na ijem je podruju uinjeno jedno od krivinih dela koja ulaze u sastav produenog kriving dela. Mesna nadlenost, pravilno zasnovana prvenstvom zapoinjanja postupka, ne moe se kasnije menjati podnoenjem optunice drugom od dvaju jednako mesno nadlenih sudova. l. 28. Ako je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu dok se nalazi u domaem pristanitu, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi to pristanite. U ostalim sluajevima kad je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno vazduhoplova ili domae pristanite u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi. Nadlenost za krivina dela izvrena na domaem brodu, dok se nalazi u domaem pristanitu, u stvari je redovna mesna nadlenost po mestu izvrenja krivinog dela. U svim ostalim sluajevima, bez obzira na to da li se delo dogodilo u domaim vodama ili domaem vazdunom prostoru ili van njih, i bez obzira na to da li je brod bio u pokretu ili ne, mesna nadlenost je odreena tako da su data dva merila jednake vrednosti, a mesno nadlean postaje sud na ijem se podruju nalazi domae pristanite u kome se brod ili vazduhoplov prvi put zaustavio, ili sud na ijem je podruju matina luka broda, odnosno vazduhoplova, prema tome koji od njih prvi zapone postupak. l. 29. (1) Ako je krivino delo uinjeno putem tampe, nadlean je sud na ijem podruju je spis tampan. Ako to mesto nije poznato ili je spis tampan u inostranstvu, nadlean je sud na ijem se podruju rastura tampani spis. (2) Ako po zakonu odgovara sastavlja spisa, nadlean je i sud mesta u kome sastavlja ima prebivalite, ili sud mesta gde se desio dogaaj na koji se odnosi spis. (3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno e se primeniti i u sluaju ako je spis li izjava objavljena preko radija, televizije ili drugih sredstava obavetavanja. l. 30. (1) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili ako je to mesto van teritorije Srbije, nadlean je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite. (2) Ako je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite zapoeo postupak, ostaje nadlean i ako se saznalo za mesto izvrenja krivinog dela. 9

(3) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ni prebivalite ili boravite okrivljenog, ili su oba van teritorije Srbije, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni lii slobode ili sam prijavi. U ovom lanu raspravlja se sluaj kad uopte nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili se ono nalazi u inostranstvu. Tada je (tj. tek supsidijarno) mesno nadlean sud mesta u kome okrivljeni ima prebivalite ili boravite (forum domicilii). Ako se zna mesto izvrenja krivinog dela, sud prebivalita ili boravita, ne moe nikako zapoeti postupak, zbog toga to je njegova nadlenost supsidijarna, a ako bi ga zapoeo, stranke mogu da istaknu prigovor mesne nenadlenosti sve do stupanja optunice na pravnu snagu (l. 39. st. 3.), sluaju ako je sud prebivalita ili boravita zapoeo postupak zbog toga to se nije znalo mesto izvrenja krivinog dela, po odredbi st. 2. ovog lana, on ostaje mesno nadlean, i ako se u toku postupka sazna za mesto izvrenja krivinog dela. Za odreivnje ove nadlenosti treba da se zna uinilac krivinog dela. Trea vrsta redovne mesne nadlenosti (st. 3. ovog lana), odreuje se prema podruju na kome je okrivljeni uhvaen ili se sam prijavio (forum depraehensionis) i dolazi u obzir tek ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela, ni prebivalite ili boravite uinioca (ili se nalaze u inostranstvu). Radi se o prijavljivanju samog okrivljenog, ne o predaji okrivljenog koga ekstradiraju inostrani organi naim vlastima. Hvatanje na osnovu naredbe za dovoenje ili na osnovu poternice, ne zasniva ovu nadlenost. l. 31. Ako je neko lice uinilo krivina dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadlean je sud koji je nadlean za krivino delo uinjeno u Republici Srbiji. Ako jedno lice (domai ili strani dravljanin) odgovara samo za krivino delo izvreno u inostranstvu, mesna nadlenost e se odrediti po l. 30. (poto mesna nadlenost po mestu izvrenja krivinog dela koje je u inostranstvu, ne dolazi u obzir) prema prebivalitu ili boravitu koje i strani domai izvrilac mogu imati u Srbiji, ili prema hvatanju ili prijavljivanju okrivljenog. Ako to nije mogue, mesna nadlenost se odreuje po l. 32. l. 32. Ako se prema odredbama ovog zakonika ne moe ustanoviti koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud odredie jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti postupak. Odredba ovog lana govori o tzv. nareenoj mesnoj nadlenosti (forum ordinatum) do koje dolazi kad postupak mora da se vodi, jer je krivino delo nesumnjivo uinjeno (uinilac, moe biti poznat ili nepoznat), ali se tano mesto izvrenja ne zna (ili je ono u inostranstvu), a on nije uhvaen niti se sam prijavio. Zahtev za odreivanje nadlenosti postavlja Republiki javni tuilac, koji prema l. 47. st. 2. postupa pred Vrhovnim sudom Srbije, obaveten od organa koji je otkrio krivino delo. Vrhovni sud ne moe po ovom osnovu odreivati sud van svoje teritorije. Spajanje i razdvajanje postupka 10

l. 33. (1) Ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela, pa je za neka od tih dela nadlean nii a za neka vii sud, nadlean je vii sud, a ako su nadleni sudovi iste vrste, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka. (2) Prema odredbama st. 1. ovog lana odreuje se nadlenost i u sluaju ako je oteeni istovremeno uinio krivino delo prema okrivljenom. (3) Za saizvrioce je nadlean, po pravilu, sud koji je kao nadlean za jednog od njih prvi zapoeo postupak. (4) Sud koji je nadlean za izvrioca krivinog dela nadlean je, po pravilu, i za sauesnike, prikrivae, lica koja su pomogla uiniocu posle izvrenja krivinog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremanje krivinog dela, izvrenje krivinog dela i uinioca. (5) U svim sluajevima iz prethodnih stavova sprovee se, po pravilu, jedinstveni postupak i doneti jedna presuda. (6) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda i u sluaju kad je vie lica okrivljeno za vie krivinih dela, ali samo ako izmeu izvrenih krivinih dela postoji meusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od ovih krivinih dela nadlean vii a za neka nii sud, jedinstveni postupak moe se sprovesti samo pred viim sudom. (7) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za vie krivinih dela ili protiv vie lica za isto krivino delo. (8) O spajanju postupka odluuje sud koji je nadlean za sprovoenje jedinstvenog postupka. Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena alba. U ovom lanu nije re samo o spajanju postupka, ve i odreivanju stvarne i mesne nadlenosti u sluaju spajanja postupka, tj. o nadlenosti po meusobnoj vezi krivinih dela (nadlenost po koneksitetu forum connexitatis). Subjektivni koneksitet postoji kad je jedno lice okrivljeno za vie krivinih dela (st. 1. ovog lana). Koneksitet je subjektivan, jer se veza izmeu krivinih dela uspostavlja preko okrivljenog. Stvarna nadlenost kod subjektivnog koneksiteta je odreena tako, da sko su u pitanju krivina dela iz nadlenosti nieg i iz nadlenosti vieg suda prvog stepena, a doe do spajanja postupka, postupak e voditi vii sud. Objektivni koneksitet (st. 3. i 4) postoji kad je u izvrenju jednog krivinog dela uestvovalo vie lica u svojstvu saizvrilaca ili sauesnika (podstrekaa ili pomagaa). Jedna podvrsta ovog koneksiteta postoji ako je vie lica uinilo vie krivinih dela odvojeno, ali je krivino delo jednog od njih nuan uslov za postojanje drugih, npr. izvrenje krivinog dela i pomo izvriocu posle izvrenog krivinog dela, neprijavljivanje pripremanja krivinog dela ili izvrenja krivinog dela ili izvrioca. Pitanje stvarne nadlenosti kod objektivnog koneksiteta se ne postavlja. Svi okrivljeni odgovaraju za isto delo, pa je nadlean isti sud po vrsti, optinski ili okruni. Meoviti koneksitet postoji kad je vie lica uestvovalo u izvrenju vie krivinih dela, i to u izvrenju nekih sami, a u izvrenju drugih u drutvu sa drugim okrivljenim; 11

situacija kojoj st. 6. ovog lana dodaje i svaku drugu kad vie lica odgovaraju za vie krivinih dela, a izmeu njih postoji meusobna stvarna (ne pravna) veza i isti dokazi, tj. kad se jedinstveni postupak pokazuje kao celishodan. Stvarna nadlenost se odreuje prema najteem delu, a mesna (ako su dela iste stvarne nadlenosti, a sa podruja raznih sudova) prema prvenstvu otpoinjanja postupka. l. 34. (1) Na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, sud koji je po l. 33. ovog zakonika nadlean moe iz vie vanih razloga ili iz razloga celishodnosti, do zavretka glavnog pretresa, odluiti da se postupak za pojedina krivina dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri ili preda drugom nadlenom sudu. (2) Protiv reenja kojim je odreeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za razdvajanje postupka nije dozvoljena alba. U ovom lanu se govori o razdvajanju ve spojenog krivinog postupka. Zbog toga to je spajanje pravilo, ponovno razdvajanje tj. odstupanje od ve sprovedenog pravila, treba da se pravda vanim razlozima ili obzirima celishodnosti, npr. ako se pokae da se rezultati koji su se hteli postii spajanjem ne mogu postii, da istraivanje jednog krivinog dela malog znaaja usporava okonanje postupka po veem broju drugih vanijih krivinih dela ve spremnih za optuenje, ili ako nemogunost dostavljanja poziva jednom okrivljenom ili nemogunost izlaska jednog okrivljenog na glavni pretres zbog bolesti, spreava tok postupka prema ostalim okrivljenim, koji su uz to moda jo u pritvoru i tome sl. Prenoenje mesne nadlenosti l. 35. (1) Kad je nadlean sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa, duan je da u tome izvesti neposredno vii sud, koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju. (2) Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. Odredbe ovog i sledeeg lana odnose se na prenoenje ili delegaciju mesne nadlenosti (delegirana nadlenost ili forum delegationis). Prenoenje nadlenosti postoji kad se iz razloga odreenih u zakonu, oduzima postupanje po jednom odreenom krivinom predmetu od mesno nadlenog suda, i predaje drugom mesno nenadlenom sudu. Umesto mesno nadlenog suda, koji je poznat, ali pravno i stvarno spreen da postupa u konkretnom sluaju, odreuje se drugi stvarno nadlean sud, ali mesno nenadlean sud, da vodi postupak (nuno prenoenje mesne nadlenosti). Delegiranje (prenoenje) stvarne nadlenosti u redovnom postupku nije mogue. Meutim, nekim ugovorima o pravnoj pomoi i izdavanju krivaca, i po odredbama l. 536. mogue je, pod odreenim uslovima, ustupanje suenja strancima koji su uinili krivina dela na teritoriji Srbije stranoj dravi, to je jedna vrsta prenoenja stvarne nadlenosti. Delegiranje mesne nadlenosti vri se samo za pojedini sluaj. 12

l. 36. (1) Vrhovni kasacioni sud moe za voenje postupka odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi. (2) Reenje u smislu st. 1. ovog lana sud moe doneti na predlog istranog sudije, sudije pojedinca ili predsednika vea ili na predlog javnog tuioca. Ovde se radi o delegiranju iz razloga procesne celishodnosti (ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak) ili iz drugih vanih razloga. Razlozi procesne celishodnosti su mnogobrojni (npr. telesna povreda se dogodila prilikom izleta izmeu izletnika, na podruju drugog suda, tako da na podruju suda nadlenog po mestu izvrenja ne prebivaju ni okrivljeni, ni oteeni, ni svedoci; kraa izvrena za vreme turistike sezone; upotreba lane putne ili vozake isprave na dravnoj granici; saobraajna krivina dela, kod kojih u znatnom broju sluajeva i okrivljeni i svedoci imaju prebivalite izvan mesta u kome je delo izvreno). Drugi vani razlozi nisu navedeni ni primera radi, niti je blie oznaena njihova priroda. Delegiranje po ovom lanu vri sud odreen zakonom o sudovima. U Zakonu o ureenju sudova Srbije propisano je da Vrhovni sud Srbije odluuje o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga (l. 27. st. 2), a da o nunom delegiranju iz prethodnog lana odluuje apelacioni sud (l. 23. st. 2). Prenoenje mesne nadlenosti po odredbama ovog lana je mogue samo posle pokretanja krivinog postupka. Zbog toga delegiranje nadlenosti ne moe da bude radi preduzimanja pojedinih istranih radnji po l. 435. jer se uzima da je skraeni krivini postupak pokrenut tek posle podnoenja predloga ili privatne tube. Ocena i sukob nadlenosti l. 37. (1) Ako je duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja uputie predmet nadlenom sudu. (2) Ako posle otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud, nee dostaviti predmet tom sudu nego e sam sprovesti postupak i doneti odluku. (3) Poto optunica stane na pravnu snagu, sud se ne moe oglasiti mesno nenadlenim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadlenosti. (4) Nenadlean sud je duan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. l. 38. (1) Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti. (2) Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se ovaj oglasio nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pitanju 13

nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu istih sudova. Raspodela nadlenosti izmeu drugih dravnih organa i sudova i izmeu samih sudova je sloena, i dovodi u pojedinim sluajevima do toga da dva ili vie dravna organa raznih vrsta ili dva suda, istovremeno smatraju da u odnosu na pojedini predmet postoji njihova nadlenost (pozitivan sukob nadlenosti) ili istovremeno smatraju da ne postoji njihova nadlenost (negativan sukob nadlenosti). Iz stava 1. ovoga lana izlazilo bi, da moe biti samo negativnog sukoba nadlenosti. Mogu je, i sa gledita postupka isto toliko vaan, iako mnogo rei, sluaj pozitivnog sukoba nadlenosti (oba suda trae za sebe nadlenost). l. 39. (1) Sukob nadlenosti izmeu sudova reava zajedniki neposredno vii sud. (2) Pre nego to donese reenje povodom sukoba nadlenosti, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca koji je nadlean da postupa pred tim sudom, kad se krivini postupak vodi po zahtevu javnog tuioca. (3) Protiv reenja donetog povodom sukoba nadlenosti alba nije dozvoljena. (4) Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti, sud moe istovremeno, po slubenoj dunosti, doneti odluku o prenoenju mesne nadlenosti ako su ispunjeni uslovi iz l. 36. ovog zakonika. (5) Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Sud koji e reiti sukob nadlenosti, mora biti zajedniki za sudove u sukobu, a meu zajednikim neposredno vii. O sukobu nadlenosti optinskih i okrunih sudova u Srbiji odluuje apelacioni sud (l. 23. st. 2. Zakona o ureenju sudova), iako je za optinske sudove sa podruja istog okrunog suda zajedniki neposredno vii, okruni sud. Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa, ali ne izmeu samih sudova. G l a v a III IZUZEE l. 40. Sudija ili sudija-porotnik ne moe vriti sudijske funkcije: 1) ako je oteen krivinim delom; 2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena; 3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem ili oteenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika; 4) ako je u istom krivinom predmetu vrio istrane radnje, ili je uestvovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, odnosno tuioca, ili je ispitan kao svedok ili kao vetak; 14

5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke nieg suda ili ako je u istom sudu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija albom; 6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

l. 41. (1) Sudija ili sudija-porotnik, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz l. 40. ta. 1. do 5. ovog zakonika, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenu. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, njega e za taj sluaj zameniti sudija tog suda najstariji po imenovanju, a ako to nije moguno, zamenika e odrediti predsednik neposredno vieg suda. (2) Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (l. 40. ta. 6.) obavestie o tome predsednika suda. l. 42. (1) Izuzee mogu traiti stranke i branilac. (2) Zahtev za izuzee sudije ili sudije porotnika stranke i branilac mogu podneti do poetka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzea saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju. (3) Zahtev za izuzee predsednika suda iz razloga propisanih u l. 40. ta. 6, stranke i branilac mogu podneti najkasnije u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres. (4) Zahtev za izuzee sudije vieg suda stranke i branilac mogu podneti u albi ili u odgovoru na albu. (5) Stranke i branilac mogu traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa. (6) Stranke i branilac duni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee. U zahtevu se ne mogu ponovo navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzee koji je odbijen. l. 43. (1) O zahtevu za izuzee iz l. 42. ovog zakonika odluuje predsednik suda. (2) Ako se trai izuzee predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudijeporotnika, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda, a ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluku o izuzeu donosi opta sednica tog suda. (3) Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava sudije, sudije-porotinika, odnosno predsednika suda, a po potrebi, sprovee se i drugi izviaji. (4) Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev za izuzee odbija moe se pobijati posebnom albom, a ako je takvo reenje doneseno posle podignute optube, onda samo albom na presudu. (5) Ako je zahtev za izuzee podnesen protivno odredbi l. 42. st. 3,5. i 6. ovog zakonika ili ako je oigledno upravljen na odugovlaenje postupka, zahtev e 15

se odbaciti u celini, odnosno delimino. Protiv reenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja vee. U donoenju tog reenja od otvaranja zasedanja moe uestvovati sudija ije se izuzee trai. l. 44. Kad sudija ili sudija-porotnika sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz l. 40. ta. 6. ovog zakonika, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. l. 45. (1) Odredba o izuzeu sudija i sudija-porotnika shodno e se primenjivati i na javne tuioce i lica koja su na osnovu zakona ovlaena da javnog tuioca zastupaju u postupku, zapisniare, tumae i struna lica, kao i na vetake, ako za njih nije to drugo odreeno (l. 116). (2) Javni tuilac odluuje o izuzeu lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju u krivinom postupku. O izuzeu javnog tuioca odluuje neposredno vii tuilac. O izuzeu republikog javnog tuioca primenju se odredbe odgovarajuih zakona. (3) O izuzeu zapisniara, tumaa, strunog lica i vetaka odluuje vee, predsednik vea ili sudija. (4) Kad ovlaena slubena lica ministarstva nadlenog za unutranje poslovepolicije preduzimaju istrane radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeu odluuje istrani sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudeluje zapisniar, o njegovom izuzeu odluuje slubeno lice koje preduzima radnju. O zahtevu za izuzee Republikog javnog tuioca odluuje Visoki savet pravosua.

G l a v a IV JAVNI TUILAC l. 46. (1) Osnovno pravo i osnovna dunost javnog tuioca je gonjenje uinilaca krivinih dela. (2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti javni tuilac je nadlean: 1) da rukovodi pretkrivinim postupkom; 2) da zahteva sprovoenje istrage i usmerava tok prethodnog krivinog postupka u skladu sa ovim zakonikom; 3) da podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim sudom; 16

4) da vri i druge radnje odreene ovim zakonikom. (3) Radi vrenja ovlaenja iz ta. 1. st. 2. ovog lana, svi organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku duni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca. Ministarstvo nadleno za unutranje poslovepolicija (u daljem tekstvu: organ unutranjih poslova) i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. (4) Ako organ unutranjih poslova i drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca iz st. 3. ovog lana, javni tuilac e obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi moe obavestiti nadlenog ministra, vladu ili nadleno skuptinsko telo. Javno tuilatvo je definisano u Ustavu kao samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i ulae pravna sredstva radi zatite ustavnosti i zakonitosti (l. 156). Prema Zakonu o JT, JT preduzima i druge radnje na koje je zakonom ovlaeno (l. 1). Aktivnost JT se mora odvijati u dva pravca: u pravcu odbrane drutva od napada pojedinaca i zatite pojedinaca od zloupotreba i nedozvoljenog pritiska dravnih organa. Gonjenje krivinih dela nije samo osnovno pravo i osnovna dunost JT. U vrenju te funkcije on je vezan naelom legaliteta (l. 20) i duan je da preduzme krivino gonjenje ako postoje dokazi da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Javni tuilac je ovlaeni tuilac za sva krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti. Po slubenoj dunosti se goni za sva krivina dela, sem onih za koja je u propisima kojima su predviena odreeno da se gone po privatnoj tubi. Krivina dela ije je gonjenje uslovljeno odobrenjem ovlaenog organa ili predlogom oteenog, takoe su krivina dela za koja se goni po sluenoj dunosti. l. 47. Javni tuilac postupa pred odgovarajuim sudom saglasno zakonu. U Zakonu o JT usvojeno je naelo devolucije: vii tuilac je ovlaen da vri svako pravo i dunost, koji pripadaju niem tuiocu (svakom, ne samo neposredno niem), ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno. Usvojeno je i naelo supstitucije: vii JT moe rad na pojedinom predmetu ili vrenju odreene radnje iz nadlenosti nieg JT, poveriti drugom niem JT. Naelo u isto vreme obuhvata i mogunost zamene jednog lana tuilatva u svakom stadijumu postupka drugim lanom. Vii tuilac nije duan da daje razloge za nareenu devoluciju ili supstituciju nadlenom tuiocu ili sudu. l. 48. Mesna nadlenost javnog tuioca odreuje se prema odredbama koje vae za nadlenost suda onog podruja za koje je tuilac postavljen. Funkcije nekadanjih vojnih tuilatava u Srbiji preuzela su posebna vojna odeljenja okrunih javnih tuilatava u Beogradu, Novom Sadu i Niu odnosno posebno vojno odeljenje Republikog javnog tuilatva koji postupaju u stvarima iz nadlenosti vojnih 17

odeljenja odgovarajuih okrunih sudova odnosno Vrhovnog suda Srbije (l. 5. i 6. Zakona o preuzimanju nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava i vojnog pravobranilatva). l. 49. Kad postoji opasnost od odlaganja, radnje u postupku preduzee i nenadlean JT, ali o tome mora odmah obavestiti nadlenog JT. l. 50. JT preduzima radnje u postupku neposredno ili preko lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju. U JT odluuje jedno lice, - tuilac sam (monokratsko ureenje). Osnovni organizacioni principi JT su monokratsko odluivanje u organizacionim jedinicama JT i vertikalna hijerarhijska povezanost niih i viih tuilatava. Monokratija iskljuuje kolektivno odluivanje. l. 51. Sukob nadlenosti izmeu JT reava zajedniki neposredno vii JT.

l. 52. Javni tuilac moe odustati od zahteva za gonjenje do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a pred viim sudom u sluajevima predvienim u ovom zakoniku. Naelo imutabiliteta sastoji se u tome da javni tuilac, poto je pokrenuo postupak, ne moe odustati od pokrenutog postupka. Krivina stvar po kojoj je postupak otpoeo, mora biti raspravljena sudskom odlukom. Javni tuilac ne moe odustankom od gonjenja onemoguiti donoenje odluke suda odnosno obavezati sud da donese samo formalnu odluku o obustavi postupka ili odbijanju optube, zasnovanu iskljuivo na odustanku tuioca, bez ulaenja u samu stvar. Javni tuilac moe u toku postupka, rukovoen saveu i interesom istine, stavljati predloge povoljne za okrivljenog, predlagati donoenje sudskih odluka koje e odgovarati stvarnoj situaciji: odluke o obustavi postupka, oslobaajue presude ili presude kojom se optuba odbija, ali tim za okrivljenog povoljnim predlozima tuilac ne moe od suda oduzeti stvar. Sud uprkos takvim predlozima ispituje i presuuje stvar prema rezultatu tog ispitivanja. Naelo mutabiliteta sastoji se u tome to se javnom tuiocu ostavlja puna sloboda da do zavretka glavnog pretresa pred sudom prvog stepena odustane od gonjenja, bez davanja obrazloenja, ako na osnovu rezultata postupka doe do zakljuka da ne postoje stvarni i pravni osnovi za dalje gonjenje. Posledice tog odustanka, u optunom postupku koji se ne moe voditi bez tuioca, je da se postupak mora obustaviti odnosno ako je do odustanka dolo na glavnom pretresu da mora doi do presude kojom se optuba odbija, bez ulaenja u samu stvar i ocenu opravdanosti tuioevog odustanka. 18

Glava V Oteeni i privatni tuilac l. 53 (1) Za krivina dela za koja se goni po predlogu oteenog ili po privatnoj tubi, predlog ili tuba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlaeno lice saznalo za krivino delo i uinioca. (2) Ako je podignuta privatna tuba zbog krivinog dela uvrede, okrivljeni moe do zavretka glavnog pretresa i posle proteka roka iz st. 1. ovog lana podii tubu protiv tuioca koji mu je uvredu naneo istom prilikom (protivtuba). U ovakvom sluaju, sud donosi jednu presudu. Zakonik je ponovo uveo predlog oteenog za krivino gonjenje, koji je sve do 1977. god. bio uslov za preduzimanje krivinog gonjenja od strane javnog tuioca u sluaju nekih krivinih dela za koja se gonjenje preduzima po slubenoj dunosti. Koja se krivina dela gone po predlogu oteenog predvieno je zakonima kojima se propisuju krivina dela, na isti nain kao to je odreeno i koja se krivina dela gone po privatnoj tubi (ako je uz odreenu inkriminaciju to izriito propisano). Predlog sadri saglasnost oteenog da javni tuilac vri krivino gonjenje, i predstavlja izuzetak od naela oficijelnosti. Na dan stupanja na snagu Zakonika u krivinom zakoniku nije bilo krivinih dela za koja je predvieno da se gone po predlogu oteenog (ona za koja je nekad bio potreban predlog, gone se ili po privatnoj tubi ili po zahtevu javnog tuioca bez obzira na stav oteenog), ali ih moe biti, jer je Zakonik tu mogunost otvorio. Javni tuilac, kad nae da delo navedeno u krivinoj prijavi nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, odbacie krivinu prijavu i obavestiti oteenog, koji moe u roku od osam dana da postavi zahtev kao supsidijarni tuilac za pokretanje krivinog postupka kod nadlenog suda ili u zakonskom roku (ne u roku od osam dana) privatnu tubu. Javni tuilac ne moe umesto odbaaja krivine prijave, da prosledi krivinu prijavu nadlenom sudu da bi postupio sa njom kao sa privatnom tubom. l. 54. (1) Predlog za krivino gonjenje se podnosi nadlenom javnom tuiocu, a privatna tuba nadlenom sudu. (2) Ako je oteeni podneo krivinu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivinom postupku, smatrae se da je time podneo i predlog za gonjenje. (3) Kada je oteeni podneo krivinu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, prijava, odnosno predlog smatrae se blagovremenom privatnom tubom ako su podneti u roku predvienom za privatnu tubu. Blagovremeno podneta privatna tuba smatrae se blagovremeno podnetim predlogom oteenog ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po predlogu. 19

l. 55. (1) Za maloletnike i lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti, predlog ili privatnu tubu podnosi njihov zakonski zastupnik. (2) Maloletnik koji je navrio esnaest godina moe i sam podneti predlog ili privatnu tubu. l. 56. Ako oteeni ili privatni tuilac umre u toku roka za podnoenje predloga ili privatne tube ili u toku postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti podneti predlog ili tubu, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. Pod drugom trajnom zajednicom razume se i istopolna zajednica. Te zajednice, kao ni vanbrane, kod nas ne podleu registraciji, i to predstavlja tekou pri primeni ovih odredaba Zakonika. U uporednom pravu obavezna je registracija ovih zajednica i njihovo pravno regulisanje.

l. 57. Ako je krivinim delom oteeno vie lica, gonjenje e se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu ili privatnoj tubi bilo kog oteenog. l. 58. Oteeni i privatni tuilac mogu svojom izjavom sudu pred kojim se vodi postupak odustati od predloga, odnosno privatne tube do zavretka glavnog pretresa. U tom sluaju oni gube pravo da ponovo podnesu predlog, odnosno privatnu tubu. (1) l. 59. Ako privatni tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od tube, ako ovim zakonikom nije to drugo odreeno (l. 445) Predsednik vea dozvolie povraaj u preanje stanje privatnom tuiocu koji iz opravdanih razloga nije mogao da doe na glavni pretres ili da blagovremeno obavesti sud o promeni adrese ili boravita, ako u roku od osam dana po prestanku smetnje podnese molbu za povraaj u preanje stanje. Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije dozvoljena alba.

(2)

(3) (4)

20

(5) Reenje o obustavi postupka doneseno u sluaju iz st. 1. ovog lana stupa na pravnu snagu kada isteknu rokovi iz st. 2. i 3. ovog lana. Osim sluaja povraaja u preanje stanje propisanog u ovom lanu, postoji jo i povraaj u preanje stanje za izjavu albe na presudu od strane okrivljenog (l. 184), povraaj u preanje stanje za oteenog kao tuioca ako propusti roite za glavni pretres (l. 62. st. 2) i povraaj u preanje stanje zbog propuatanja roita za glavni pretres od strane oteenog (l. 63. st. 2). Drugi sluajevi povraaja u preanje stanje ne postoje. l. 60. (1) Oteeni i privatni tuilac imaju pravo da u toku istrage ukau na sve injenice i da predlau dokaze koji su od vanosti za krivinu stvar i njihove imovinskopravne zahteve. (2) Na glavnom pretresu oteeni i privatni tuilac imaju pravo da predlau dokaze, postavljaju pitanja optuenom, svedocima i vetacima, da iznose primedbe i objanjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge. (3) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji slue kao dokaz. Oteenom se moe uskratiti razmatranje spisa dok ne bude ispitan kao svedok. (4) Istrani sudija i predsednik vea upoznae oteenog i privatnog tuioca sa pravima navedenim u st. 1. do 3. ovog lana. Pojam oteenog treba uzeti onako kako je odreen u l. 221. ta. 6. tj. bez obzira na to da li je povreeno ili ugroeno pravo lino ili imovinsko, a u sluaju imovinskog prava da li je u krivinom postupku postavljen imovinskopravni zahtev. Oteeni kao posebni sporedni procesni subjekt se javlja samo kod krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti. Kod krivinih dela na privatnu tubu on se poklapa s linou tuioca. Zakonik uporedno izlae prava oteenog i privatnog tuioca. Slinost njihovog poloaja je, meutim, minimalna i svodi se na to da privatni tuilac po pravilu u sebi sjedinjuje i ulogu oteenog, no to je za njegov poloaj u postupku sasvim sporedno. Za razliku od privatnog tuioca koji je stranka u krivinom postupku, oteeni nije stranka (stranka je javni tuilac). Oteeni ne moe raspolagati javnom tubom niti uticati na njeno vrenje. Njegovo pravo albe na presudu u osnovi je ogranieno na trokove postupka (l. 364. st. 4). l. 61. (1) Kad javni tuilac nae da nema osnova da preduzme gonjenje za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti ili kad nae da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih sauesnika, duan je da u roku od osam dana o tome obavesti oteenog i da ga uputi da moe sam preduzeti gonjenje. Ovako e postupiti i sud ako je doneo reenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tuioca od gonjenja. (2) Oteeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od dana kada je primio obavetenje iz stava 1. ovog lana.

21

(3) Ako je javni tuilac odustao od optunice, oteeni moe, preduzimajui gonjenje, ostati pri podignutoj optunici ili podii novu. (4) Oteeni koji nije obaveten da javni tuilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, moe svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadlenim sudom u roku od tri meseca od dana kada je javni tuilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno reenje o obustavi postupka. (5) Kad javni tuilac, odnosno sud obavetava oteenog da moe preduzeti gonjenje, dostavie mu pouku koje radnje moe preduzeti radi ostvarivanja ovog prava. (6) Ako oteeni kao tuilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku trajanja postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca od dana njegove smrti preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. (7) Reenje o obustavi postupka zbog odustanka javnog tuioca od gonjenja stupa na snagu po isteku rokova iz st. 2. i 4. ovog lana. Korektiv nepravilnim ili nezakonitim aktima javnog tuioca u pogledu pokretanja i odravanja u toku krivinog postupka, moe biti ili u sudskoj kontroli njegovih akata po slubenoj dunosti, ili u davanju ovlaenja oteenom da pod odreenim uslovima i pod sudskom kontrolom pokrene ili produi gonjenje od koga je javni tuilac odustao. Zakonik je usvojio ovo drugo reenje. Ustanova oteenog kao tuioca postavljena je u osnovi kao zatita javnog interesa i zadovoljenja opravdane elje oteenog da uinilac dela bude kanjen, ne za zadovoljenje imovinskog zahteva, ije je ostvarivanje dovoljno obezbeeno drugim ustanovama postupka. Zato oteeni moe biti tuilac bez obzira na to da li je imovinskopravni zahtev iz krivinog dela (ako postoji) postavio pred krivinim sudom, ili sudom uopte. Oteeni se ne moe pojaviti kao tuilac ako javnom tuiocu nije uopte prijavljeno krivino delo i uinilac, za koje se goni po slubenoj dunosti (nemar policije), ili ako javni tuilac nije doneo nikakvu odluku o podnetoj krivinoj prijavi (nemar javnog tuioca), osim izuzetka u l. 437. st. 1. Oteeni ima pravo da preuzme gonjenje kao supsidijani tuilac i kad je javni tuilac naao da se radi o krivinom delu koje se ne goni po slubenoj dunosti, ve na privatnu tubu. l. 62. (1) Kad javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu, oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana, izjasni da li hoe da produi gonjenje. Ako oteeni nije prisutan na glavnom pretresu a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da nee da nastavi gonjenje. (2) Predsednik vea prvostepenog suda dozvolie povraaj u preanje stanje oteenom koji nije uredno pozvan ili je uredno pozvan, a iz opravdanih razloga nije mogao doi na glavni pretres na kome je donesena presuda kojom se optuba odbija zbog odustanka javnog tuioca, ako oteeni u roku od 22

osam dana od dana prijema presude podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako u toj molbi izjavi da nastavlja gonjenje. U ovom sluaju zakazae se ponovo glavni pretres i presudom donesenom na osnovu novog glavnog pretresa ukinue se ranija presuda. Ako uredno pozvani oteeni ne doe na novi glavni pretres, ranija presuda ostaje na snazi. Odredbe l. 59. st. 3. i 4. ovog zakonika primenie se i u ovom sluaju. (3) Presuda kojom se optuba odbija, izreena u sluaju iz stava 1. ovog lana, stie pravnosnanost kad isteknu rokovi za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje. Predsednik vea je duan da ukae oteenom da se mora odmah ili najkasnije u roku od osam dana izjasniti o preuzimanju postupka, bez obzira to mu je u samom pozivu za glavni pretres ukazano na tu mogunost, kao i na koji nain moe preuzeti postupak. To proizilazi iz l. 15. Po st. 2. ovog lana, ako oteeni nije bio na glavnom pretresu, zbog toga to nije bio uredno pozvan (utoliko pre ako nije bio nikako pozvan), a optuba bude na tom glavnom pretresu odbijena zbog odustanka javnog tuioca, presuda e se dostaviti oteenom, iako mu se inae ne dostavlja (l. 360. st. 5. 364. st. 4). Dostavljanje se vri da bi se oteenom omoguilo traenje povraaja u preanje stanje, a ne radi albe na presudu, jer oteeni, s obzirom da nije stranka nema prava albe. Oteenom se u tom smislu po st. 5. l. 61. daje i uputstvo (pouka). Ako bi se oteeni zbog nedavanja pouke alio na presudu, takva bi se alba imala smatrati kao zahtev za preuzimanje postupka i kao zahtev za povraaj u preanje stanje. l. 63. (1) Ako oteeni u zakonskom roku ne pokrene ili ne nastavi gonjenje, ili ako oteeni kao tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan, ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od gonjenja. (2) I u sluaju nedolaska oteenog kao tuioca na glavni pretres na koji je bio uredno pozvan, primenie se odredbe l. 59. st. 2. do 5. ovog zakonika. l. 64. (1) Oteeni kao tuilac ima ista prava koja ima javni tuilac, osim onih koja pripadaju javnom tuiocu kao dravnom organu. (2) U postupku koji se vodi po zahtevu oteenog kao tuioca, javni tuilac ima pravo da do zavretka glavnog pretresa preuzme gonjenje i zastupanje optube. l. 65. (1) Ako je oteeni maloletnik ili lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlaen da daje izjave i da preduzima sve radnje na koje je po zakonu ovlaen oteeni. (2) Oteeni koji je navrio esnaest godina ovlaen je da sam daje izjave i preduzima radnje u postupku.

23

Zakonsko zastupanje postoji za privatnu tubu i stavljanje predloga (l. 55), predvieno za oteenog uopte (l. 65) i za oteenog kao tuioca (l. 66). Za procesno nesposobno lice u ovim sluajevima radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik. l. 66. (1) Privatni tuilac, oteeni i oteeni kao tuilac, kao i njihovi zakonski zastupnici, mogu svoja prava u postupku vriti i preko punomonika. (2) Oteenom kao tuiocu, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju preko pet godina, moe se, na njegovo traenje, postaviti punomonik ako je to u interesu postupka i ako oteeni kao tuilac, prema svom imovnom stanju, ne moe snositi trokove zastupanja. O zahtevu odluuje istrani sudija, odnosno predsednik vea, a punomonika postavlja predsednik suda iz reda advokata. l. 67. Privatni tuilac, oteeni kao tuilac i oteeni, kao i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, duni su da o svakoj promeni adrese ili boravita obaveste sud. G l a v a VI BRANILAC l. 68. (1) Okrivljeni moe imati branioca u toku celog krivinog postupka. (2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. (3) Za branioca se moe uzeti samo advokat, a njega moe zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac moe biti samo advokat. (4) Branilac je duan da podnese punomoje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak. l. 69. (1) Vie okrivljenih mogu imati zajednikog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane. (2) Jedan okrivljeni moe imati istovremeno u postupku najvie pet branilaca, a smatrae se da je odbrana obezbeena kad u postupku uestvuje jedan od branilaca. l. 70.

24

(1) Branilac ne moe biti saokrivljeni, oteeni, brani drug oteenog ili tuioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena. (2) Branilac ne moe biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku osloboeno dunosti svedoenja i izjavilo da nee svedoiti. (3) Branilac ne moe biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tuilac ili je preduzimalo radnje u predkrivinom postupku. l. 71. (1) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja. (2) Okrivljeni prema kome je odreen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru. (3) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (l. 304) mora imati branioca im sud donese reenje o suenju u odsustvu. (4) Ako okrivljeni u sluajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude, a ako je izreena kazna zatvora od etrdeset godina i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po slubenoj dunosti postavi branilac posle podignute optunice, obavestie se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optunice. Ako optueni u sluaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postavie branioca po slubenoj dunosti. (5) Za branioca ce se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuca advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbucnom redu. Prilikom postavljanja branioca po slubenoj dunosti sud je duan da potuje redosled sa spiska. Postoji i jedan sluaj postavljanja branioca po slubenoj dunosti van sluaja obavezne odbrane. To je napred pomenuti sluaj odbrane siromanog okrivljenog po l. 72. l. 72. (1) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim sluajevima ako to zahtevaju interesi pravinosti okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane. (2) O zahtevu odluuje istrani sudija, predsednik vea, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. U pogledu odreivanja branioca primenie se odredba lana 71. st. 5. ovog zakonika.

25

(1) (2) (3) (4)

(5)

l. 73. Umesto postavljenog branioca (l. 71. i 72), okrivljeni moe sam uzeti drugog branioca. U tom sluaju razreie se postavljeni branilac. Branilac postavljen po odredbi lana 71. st. 2. ovog zakonika bie razreen nakon pravnosnanosti reenja o ukidanju pritvora. Postavljeni branilac moe samo iz opravdanih razloga traiti da bude razreen. O razreenju branioca odluuje pre glavnog pretresa istrani sudija, odnosno predsednik vea, na glavnom pretresu vee, a u albenom postupku predsednik prvostepenog vea, odnosno vee nadleno za odluivanje u postupku po albi. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. Predsednik suda moe razreiti postavljenog branioca koji neuredno izvrava dunost. Umesto razreenog branioca, predsednik suda e postaviti drugog branioca. O razreenju branioca obavestie se advokatska komora.

l. 74. (1) Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice (l. 244), a i pre toga, ako je osumnjieni sasluan po odredbama o sasluanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji slue kao dokaz. (2) Neposredno pre prvog sasluanja osumnjienog, branilac ima pravo da proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za sprovoenje istrage. l. 75. (1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se moe s njim dopisivati i razgovarati. (2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjienim koji je lien slobode i pre nego to je osumnjieni sasluan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog sasluanja i tokom istrage doputena je samo posmatranjem, ali ne i sluanjem. (3) Branilac se sa okrivljenim ne moe dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu ve postavljena. (4) Istrani sudija moe narediti da se pisma, koja okrivljeni iz pritvora upuuje braniocu ili ih branilac upuuje pritvorenom okrivljenom, predaju tek poto ih on prethodno pregleda, ako ima razumnog osnova za verovanje da se ona koriste za pokuaj organizacije bekstva, uticanja na svedoke, zastraivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadravanju i pregledanju pisama istrani sudija sainie beleku. (5) Kad se zavri istraga ili kad se optunica, odnosno optuni predlog podigne bez sprovoenja istrage, okrivljenom se ne moe zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem. l. 76. (1) Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni.

26

(2) Prava i dunosti braniocu prestaju kad mu okrivljeni opozove punomoje, odnosno kad bude razreen.

G l a v a VII RADNJE DOKAZIVANJA 1. Pretresanje stana i lica l. 77. (1) Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica moe se preduzeti ako je verovatno da e se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da e se pronai tragovi krivinog dela ili predmeti vani za krivini postupak. (2) Pretresanje advokatske kancelarije moe se preduzeti samo u pogledu odreenog predmeta, spisa i isprave. (3) Pretresanje lica moe se preduzeti kad je verovatno da e se pretresanjem pronai tragovi i predmeti vani za krivini postupak. l. 78. (1) Pretresanje nareuje sud, pismeno obrazloenom naredbom. (2) Naredba o pretresanju predaje se pre poetka pretresanja licu kod koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja, pozvae se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosno predmete koji se trae. To lice e se pouiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji moe prisustvovati pretresanju. Ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, poetak pretresa e se odloiti do njegovog dolaska, a najdue za tri sata. (3) Pretresanju se moe pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari, i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oruani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili ako se oigledno priprema ili je otpoelo unitavanje tragova krivinog dela ili predmeta vanih za krivini postupak. (4) Pretresanje se po pravilu vri danju. Pretresanje se moe vriti i nou, kada je odredeno sudskom naredbom, kao i ako je danju zapoeto pa nije dovreno ili ako postoje razlozi iz l. 81. st. 1. ovog zakonika. Cilj pretresanja je esto uzapenje (oduzimanje) predmeta vanih za krivini postupak. Ako prilikom pretresanja treba izvriti oduzimanje to se naznaava u naredbi o pretresanju, no uzapnje se moe izvriti i mimo pretresanja, po posebnoj naredbi, a organi unutranjih poslova mogu izvriti pre pokretanja istrage, ako postoji opasnost odlaganja (l. 238. st. 1). Ovo oduzimanje predmeta je privremeno. Kad prestane potreba za njima, predmeti se vraaju onom od koga su oduzeti, ako se po zakonu ne moraju trajno oduzeti.

27

Pretresanje se vri prinudno ako lice kod koga se ili nad kojim se pretresanje vri ne dozvoli pretresanje. Organ koji vri pretresanje duan je prema l. 251. da o vremenu i mestu pretresanja obavesti tuioca i branioca, sem ako postoji opasnost od odlaganja. (1) (2) (3) l. 79. Dralac stana i drugih prostorija pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvae se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukuana ili suseda. Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbegavae se nepotrebno oteenje. Pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci. Lice koje sprovodi pretresanje i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola, kao i lice koje se pretresa. Svedoci e se pre poetka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore ako smatraju da sadrina zapisnika nije tana. Kada se pretresaju prostorije dravnih organa, preduzea ili drugih pravnih lica, pozvae se njihov stareina da prisustvuje pretresanju. Kada se pretresa advokatska kancelarija, prema st. 2. ovog lana ili u odsustvu advokata kome ona pripada, pozvae se predstavnik nadlene advokatske komore, a ako to nije mogue, drugi advokat, lan iste advokatske komore. Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovee se po odobrenju nadlenog vojnog stareine. Pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz potovanje dostojanstva linosti i prava na intimnost, i bez nepotrebnog remeenja kunog reda. O svakom pretresanju stana i lica sastavie se zapisnik, koji potpisuje lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica ije je prisustvo obavezno. Prilikom pretresanja, oduzee se privremeno samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. U zapisnik e se uneti i tano naznaiti predmeti i isprave koji se oduzimaju, a to e se uneti i u potvrdu koja e se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete. Tok pretresanja se moe tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronadeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci ce se priloiti zapisniku o pretresanju.

(4) (5) (6) (7) (8)

(9)

l. 80. Ako se prilikom pretresanja stana ili lica nau predmeti koji nemaju veze sa krivinim delom zbog koga je pretresanje nareeno, ali koji ukazuju na drugo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, oni e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda. O tome e se odmah obavestiti javni tuilac radi pokretanja krivinog postupka. Ovi predmeti e se odmah vratiti ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti imali oduzeti. 28

Predmeti se nee vratiti ako posle izjave javnog tuioca, da ne nalazi osnova za pokretanje postupka, gonjenje preuzme oteeni kao tuilac. l. 81. Ovlacena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez odluke suda uci u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako dralac stana to trai ili ako neko zove u pomoc, ili radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovodenju okrivljenog, ili radi neposrednog lienja slobode ucinioca krivicnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznaciti u zapisniku. Dralac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz st. 1. ovog lana izjavi prigovor. Ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova je duno da draoca stana obavesti o svom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana. U sluajevima iz st. 1. ovog lana nee se sastaljati zapisnik nego e se draocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj e se naznaiti razlog ulaenja u stan, odnosno druge prostorije i primedbe draoca stana. Ako je u tuim prostorijama izvreno i pretresanje, postupie se po odredbi l. 79. st. 3. i 7. ovog zakonika. Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvrenja reenja o privoenju ili prilikom lienja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad, ili ako postoji sumnja da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivinom postupku. Kad ovlaena slubena lica organa unutrnjih poslova sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju, duna su da o tome odmah podnesu izvetaj istranom sudiji, a ako se postupak jo ne vodi nadlenom javnom tuiocu.

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

2. Privremeno oduzimanje predmeta l. 82. (1) Predmeti koji se po krivinom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku, privremeno e se oduzeti i predati na uvanje sudu ili e se na drugi nain obezbediti njihovo uvanje. (2) U predmete iz stava 1. ovog clana spadaju i uredaji za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se cuvaju ili se mogu cuvati elektronski zapisi. Lice koje se koristi ovim uredajima i opremom duno je da organu koji vodi postupak, na zahtev suda, omoguci pristup i da prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu. Pre oduzimanja ovih predmeta organ koji vodi postupak ce u prisustvu strucnog lica izvriti pregled uredaja i opreme i popisati njihovu sadrinu. Ako korisnik prisustvuje ovoj radnji moe staviti primedbe.. (3) Ko dri ovakve predmete, duan je da ih preda na zahtev suda. Lice koje odbije da preda predmete moe se kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da preda predmete moe se jo jednom kazniti istom kaznom. Na isti nain postupie se prema slubenom ili odgovornom licu u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu. 29

(4) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (l. 24. st. 6). (5) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u st. 1. ovog lana kad postupaju po l. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvravaju nalog suda. (6) Prilikom oduzimanja predmeta, naznaie se gde su pronaeni i opisae se, a po potrebi e se i na drugi nain obezbediti utrivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdae se potvrda. l. 83. (1) Dravni organi mogu uskratiti pokazivanje ili izdavanje svojih spisa i drugih isprava ako smatraju da bi objavljivanje njihove sadrine bilo od tete za opte interese. Ako je uskraeno pokazivanje ili davanje spisa i drugih isprava, konanu odluku donosi vee (l. 24. st. 6). (2) Preduzea ili druga pravna lica mogu zahtevati da se ne objave podaci koji se odnose na njihovo poslovanje. O tom zahtevu odluuje vee (l. 24. st. 6). l. 84. (1) Privremeno oduzeti spisi, koji mogu da poslue kao dokaz, bie popisani. Ako to nije moguno, spisi e se staviti u omot i zapeatiti. Vlasnik spisa moe na omot staviti i svoj peat. (2) Lice od koga su spisi oduzeti povae se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, omot e se otvoriti, a spisi pregledati i popisati u njegovom odsustvu. (3) Pri pregledanju spisa mora se voditi rauna da njihov sadraj ne saznaju neovlaena lica. l. 85. Istrani sudija, sam ili na predlog javnog tuioca, moe narediti da potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenos informacija zadre i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge poiljke koje su upuene okrivljenom ili koje on alje, ako postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom moe oekivati da e ove poiljke posluiti kao dokaz u postupku. Poiljke otvara istrani sudija u prisustvu dva svedoka. Pri otvaranju e se paziti da se ne povrede peati, a omoti i adrese e se sauvati. O otvaranju e se sastaviti zapisnik. Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadraj poiljke moe se saoptiti u celini ili delimino okrivljenom, odnosno licu kome je upuena, a moe mu se poiljka i predati. Ako je okrivljeni odsutan, poiljka e se vratiti poiljaocu ako se to ne protivi interesima postupka. Mere iz stava 1. ovog clana se preispituju na svaka tri meseca, a mogu trajati najdue devet meseci. Sprovodenje mera se prekida cim prestanu razlozi za njihovu primenu.

(1)

(2) (3)

(4)

l. 86. Predmeti koji su u toku krivinog postupka privremeno oduzeti, vratie se vlasniku, odnosno draocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo 30

oduzimanje (l. 512). Predmeti e se vratiti vlasniku, odnosno draocu pre okonanja krivinog postupka ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje. 3. Postupanje sa sumnjivim stvarima l. 87. (1) Nae li se kod osumnjienog ili okrivljenog tua stvar a ne zna se ija je, organ koji vodi postupak opisae tu stvar i opis objaviti na tabli skuptine optine na ijem podruju oni ive i na ijem je podruju krivino delo uinjeno. U oglasu e se pozvati vlasnik da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz napomenu da e se inae stvar prodati. Novac dobijen prodajom unosi se u pravosudni budet. (2) Ako se radi o stvarima vee vrednosti, objavljivanje se moe izvriti i putem dnevnih listova. (3) Ako je stvar podlona kvaru ili je njeno uvanje vezano sa znatnim trokovima, ona e se prodati po odredbama koje vae za izvrni postupak, a novac predati na uvanje u sudski depozit. (4) Po odredbama st. 3. ovog lana postupie se i kad stvar pripada odbeglom ili nepoznatom uiniocu krivinog dela. l. 88. (1) Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari li za novac dobijen od prodaje stvari, donee se reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budet. (2) Vlasnik stvari ima pravo da u parnici trai povraaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarevanje ovog prava poinje da tee od dana objavljivanja oglasa. 4. Sasluanje okrivljenog l. 89. (1) Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za ime i prezime, matini broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojako porodino ime majke, gde je roen, gde stanuje, dan, mesec i godinu roenja, iji je dravljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodine prilike, da li je pismen, kakve je kole zavrio, da li je, gde i kad sluio vojsku, odnosno da li ima in rezervnog podoficira, oficira, ili vojnog slubenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadlenom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zato osuivan, da li je i kad izeenu kaznu izdrao i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivino delo. (2) Okrivljeni e se pouiti da je duan da se odazove pozivu i da odmah saopti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravite, a upozorie se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim e se okrivljenom saoptiti prava iz lana 4. stav 2. taka 2) ovog zakonika, zato se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije

31

duan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa e se pozvati da, ako to eli, iznese svoju odbranu. (3) Osumnjienom koji to zahteva, omoguie se da neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za sprovoenje istrage. (4) Okrivljeni se sasluava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri sasluanju koristi svojim belekama. (5) Prilikom sasluanja treba okrivljenom omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. (6) Kad okrivljeni zavri svoj iskaz, postavie mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnosti u njegovom izlaganju. (7) Okrivljeni se sasluava sa pristojnou i uz puno potovanje njegove linosti. (8) Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja, obmana, nedozvoljeno obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva (l. 131. st. 4) da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. (9) Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako se izriito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna (l. 251), a ne postoji mogunost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od asa kad je pouen o ovom pravu (lan 4. stav 2. taka 2)), osim u sluaju obavezne odbrane. (10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8. i 9. ovog lana ili okrivljeni nije pouen o pravima iz st. 2. ovog lana, ili ako izjave okrivljenog iz st. 9. ovog lana o prisustvovanju branioca nisu ubeleene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne moe se zasnivati sudska odluka. l. 90. (1) Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i odreeno tako da ih moe potpuno razumeti. U sasluanju se ne sme polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao, niti se smeju postavljati pitanja u kojima je ve sadrano kako na njih treba odgovoriti. (2) Ako se docniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naroito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, sud ga moe pozvati da iznese razloge zato je dao razliite iskaze, odnosno zato je opozvao priznanje. Prema drugoj reenici st. 1. ovog lana, organ koji vri sasluanje ne sme formulisati pitanja tako da ona predstavljaju zamku za okrivljenog, da bi se zbunio i naveo da odgovori kako nije nameravao da odgovori (tzv. kapciozna pitanja), jer takav odgovor ne odgovara uvek istinitom stanju stvari, ili tako da mu pitanjem nagovesti kako treba da odgovori (sugestivna pitanja). l. 91. (1) Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. (2) Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugome ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga 32

to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali sud e uneti u zapisnik.

l. 92. Predmeti koji su u vezi sa krivinim delom ili koji slue kao dokaz pokazae se okrivljenom radi prepoznavanja, poto ih prethodno opie. Ako se ovi predmeti ne mogu doneti, okrivljeni se moe odvesti na mesto gde se oni nalaze. l. 93. (1) Iskaz okrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori na njih unee se u zapisnik samo kad se odnose na krivinu stvar. (2) Okrivljenom se moe dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik. l. 94. Kada okrivljeni priznaje izvrenje krivinog dela, organ koji vodi postupak duan je da i dalje prikuplja dokaze o krivinom delu samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima. l. 95. (1) Sasluanje okrivljenog obavie se preko tumaa u sluajevima predvienim ovim zakonikom. (2) Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti. (3) Ako tuma nije ranije zaklet, poloie zakletvu da e verno preneti pitanja koja se okrivljenom upuuju i izjave koje on bude davao. (4) Odredbe ovog zakonika koje se odnose na vetake shodno se primenju na tumae. Ako se glavni pretres odri bez tumaa, postoji bitna apsolutna povreda odredaba krivinog postupka iz l. 368. st. 1. ta. 3. Funkciju tumaa ne moe da obavlja lan vea, niti branilac. 5. Ispitivanje svedoka l. 96. (1) Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju obavetenja o krivinom delu i uiniocu i o drugim vanim okolnostima. (2) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac mogu se ispitati kao svedoci. (3) Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, duno je i da svedoi. Lica koja uivaju diplomatski imunitet ne pozivaju se u krivini postupak na sasluanje kao ostali svedoci. Umesto toga oni se diplomatskim putem mogu zamoliti da stave svoja saznanja na raspolaganje sudu u cilju pravilnog reavanja stvari. 33

Dunost svedoenja obuhvata: odazivanje pozivu i davanje iskaza (iskaz je i izjava svedoka da o onome o emu se pita nita ne zna). To su dunosti formulisane u stavu 3. ovog lana.

l. 97. Ne moe se ispitati kao svedok: 1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti; 2) branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio; 3) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr), osim ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne. 4) ovlaceno slubeno lice organa unutranjih poslova o sadraju obavetenja koje je dobilo u smislu clana 226. i clana 235. stav 2. ovog zakonika. l. 98. (1) Osloboeni su od dunosti svedoenja: 1) brani drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno; 3) usvojenik i usvojilac okrivljenog. (2) Sud koji vodi postupak duan je da lica pomenta u st. 1. ovog lana, pre njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik. (3) Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti, ne moe se sasluavati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. (4) Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih, osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene. l. 99. Ako je kao svedok sasluano lice koje se ne moe sasluati kao svedok (l. 97) ili lice koje ne mora svedoiti (l. 98), a nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili ako je sasluan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen silom, pretnjom ili drugim slinim zabranjenim sredstvom (l. 131. st. 4), na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati sudska odluka. l. 100.

34

Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili lica iz l. 98. st. 1. ovog zakonika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. (1) l. 101. Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva, u kome e se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, krivini predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka (l. 108). Pozivanje kao svedoka maloletnog lica koje nije navrilo asnaest godina vri se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije moguno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti. Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se sasluati u svom stanu. l. 102. Svedoci se sasluavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duan da odgovore daje usmeno. Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok e se i upozoriti da nije duan da odgovara na pitanja predviena u l. 100. ovog zakonika i ovo upozorenje e se uneti u zapisnik. Posle toga, svedok e se pitati za ime i prezime, ime oca, ili majke, zanimanje, boravite, mesto i godinu roenja i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Svedok e se upozoriti da je duan da o promeni adrese ili boravita obavesti sud. Prilikom sasluanja maloletnog lica, a naroito ako je ono oteeno krivinim delom, postupie se obazrivo da sasluanje ne bi tetno uticalo na psihiko stanje maloletnika. Ako je to potrebno, sasluanje maloletnog lica obavie se uz pomo pedagoga ili drugog strunog lica. l. 103. Posle optih pitanja, svedok se poziva da iznese sve to mu je o predmetu poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjanjenja. Prilikom sasluanja svedoka nije dozvoljeno sluiti se obmanom niti postavljati takva pitanja u kojima je ve sadrano kako bi trebalo odgovoriti. Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi. Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka. Na suoenje svedoka primenie se odredbe l. 91. st. 2. ovog zakonika. Oteeni koji se sasluava kao svedok pitae se da li eli da u krivinom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev. l. 104.

(2) (3)

(1) (2)

(3)

(4)

(1)

(2) (3) (4)

35

(1) Ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje odreeno lice ili predmet koje je opisao, pokazae mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ije su osnovne osobine sline onima kakve je opisao, odnosno taj predmet, zajedno sa predmetima iste ili sline vrste, nakon ega e se zatraiti da izjavi da li lice ili predmet moe da prepozna sa sigurnou ili sa odreenim stepenom verovatnoe i da, u sluaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukae. (2) U pretkrivinom i prethodnom krivinom postupku prepoznavanje lica obavie se tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne moe da vidi svedoka, niti svedok moe da vidi to lice pre nego to se pristupi prepoznavanju. (3) U pretkrivinom postupku prepoznavanje lica se obavlja u prisustvu javnog tuioca. l. 105. Ako se sasluanje svedoka obavlja preko tumaa ili ako je svedok gluv ili nem, njegovo sasluanje vri se na nain predvien u l. 95. ovog zakonika. l. 106. (1) Od svedoka e se zahtevati da pre svedoenja poloi zakletvu. (2) Pre glavnog pretresa, svedok moe poloiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku. (3) Tekst zakletve glasi: Zaklinjem se da u o svemu to pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da nita od onog to mi je poznato neu preutati. (4) Svedok zakletvu polae usmeno, itanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon sasluanog sadraja teksta zakletve koju je proitao sudija ili od strane sudije ovlaeno lice suda. Nemi svedoci koji znaju da itaju i piu potpisuju tekst zakletve, a gluvi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da itaju ni da piu zaklinju se uz pomo tumaa. (5) Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da poloi zakletvu unee se u zapisnik. l. 107. Ne smeju se zaklinjati lica: 1) koja nisu punoletna u asu sasluanja; 2) za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila ili uestvovala u krivinom delu zbog koga se sasluavaju; 3) koja zbog duevnog stanja ne mogu da shvate znaaj zakletve. l. 108. (1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanih razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se i kazniti novano do 100.000 dinara. (2) Ako svedok doe, pa poto je upozoren na posledice nee bez zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe se jo jednom kazniti istom kaznom.

36

(3) O albi protiv reenja kojim je izeena novana kazna odluuje vee (l. 24. st. 6). l. 109. (1) Sud je duan da svedoka i oteenog zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. (2) Uesnika postupka ili drugo lice koje pred sudom vrea svedoka ili oteenog, preti mu ili ugroava njegovu bezbednost, sud e opomenuti ili novano kazniti. U sluaju nasilja ili ozbiljne pretnje, sud e obavestiti javnog tuioca radi preduzimanja krivinog gonjenja. U pogledu novane kazne, shodno e se primeniti odredbe lana 108. ovog zakonika. (3) Na predlog istranog sudije ili predsednika vea, predsednik suda ili javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu posebne mere zatite svedoka i oteenog. Clan 109a (1) Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedocenjem bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veceg obima, a narocito kada se radi o krivicnim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno tekim krivicnim delima, sud moe reenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zatite (zaticeni svedok). (2) Mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na nacin koji obezbeduju da se ne otkrije njegova istovetnost i mere fizickog obezbedenja svedoka u toku postupka. Clan 109b (1) Reenje o merama posebne zatite svedoka sud moe doneti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka. (2) Zahtev iz stava 1. ovog clana sadri: podatke o krivicnom delu o kome se svedok ispituje, licne podatke o svedoku, cinjenice i dokaze koji ukazuju da u slucaju javnog svedocenja postoji ozbiljna i stvarna opasnost za ivot, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu veceg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedocenje odnosi. (3) Zahtev se podnosi u zapecacenom omotu na kome je naznaceno zatita svedoka - slubena tajna i predaje se u toku istrage istranom sudiji, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu predsedniku veca. (4) Ako svedok prilikom ispitivanja kod istranog sudije uskrati podatke o sebi, odgovor na pojedina pitanja ili svedocenje u celini, uz obrazloenje da postoje okolnosti iz clana 109a stav 1. ovog zakonika, smatrace se da je podneo zahtev da mu se obezbede mere posebne zatite, nakon cega ce ga istrani sudija, ako oceni da je opasnost osnovana, pozvati da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog clana. Ako istrani sudija oceni da je uskracivanje podataka, odgovora ili svedocenja ocigledno neosnovano, ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog clana, primenice odredbe clana 108. stav 2. ovog zakonika. 37

Clan 109v (1) Reenje o merama posebne zatite svedoka donosi u toku istrage istrani sudija, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu pretres