Jednostavne i složene linije u AutoCAD-u Pripremio Dragan Cvetković Vrsta linije (engleski linetype) je svojstvo koje omogućava korisniku da pravi objekte koji će se međusobno razlikovati. Primenom različitih vrsta linija na različite objekte korisnik postiže da se pojedini objekti bolje i lakše uočavaju. Ako se određene vrste linija upotrebljavaju "pravilno", onda će crtež ostavljati bolji vizuelni utisak. Treba napomenuti da efikasna upotreba različitih vrsta linija predstavlja mnogo više od ulepšavanja crteža. Ova upotreba zahteva razumevanje opcija za kontrolu prikazivanja vrsta linija kojima raspolaže program AutoCAD. Ovde se ne pominje verzija ovog programa jer se podrazumeva da se radi o verziji 2002, mada sve ovo važi i za prethodne verzije. U pomenute opcije za kontrolu prikazivanja vrsta linija spadaju podrazumevani (engleski default) parametri, kontrola opšte (globalne) i pojedinačne razmere i opcije za prilagođavanje. Samo kada ovlada ovim opcijama korisnik može efikasno da upotrebljava različite vrste linija. Rad sa postojećim vrstama linija Godinama se AutoCAD isporučuje sa određenim vrstama linija koje omogućavaju korisniku da pravi crteže čiji se objekti razlikuju. AutoCAD 2002 se isporučuje sa 45 standardnih tipova linija, pored standardnog tipa neprekidne (engleski Continuous) linije. Dodeljivanje vrste linije objektu je postupak koji može da se obavi na dva načina. Vrstu linije korisnik može da dodeli na opštem nivou pomoću komande Layer i odgovarajućeg Layers Properties Manager dijaloga (slika 1). Što se pojedinačnog dodeljivanja tiče, to se obavlja uz pomoć komande sa palete alatki Object Properties (slika 2). Reč je o delu ove palete alatki pod nazivom Linetype Control. Oba načina rade istu stvar, ali jedan način, ipak, ima prednost. Ako se određenom sloju dodeli neka vrsta linije, onda se ta vrsta linije primenjuje na sve linije koje su crtane u tom sloju. To je produktivniji način od pojedinačnog dodeljivanja, posebno kada su veliki crteži u pitanju.

Slika 1. Vrste linija na opštem nivou

Na primer, ako se iz dijaloga Load or Reload Linetypes aktiviraju vrste linija CENTER (osna linija) i HIDDEN (isprekidana linija), proizvoljni objekti, nacrtani ovim vrstama linija, imaju izgled kao na slici 3.

Slika 2. Vrste linija na pojedinačnom nivou

Slika 3. Primenjene vrste linija CENTER i HIDDEN Koristeći pomenuti okvir za dijalog korisnik može da upotrebi širok dijapazon raznoraznih vrsta (tipova) linija, koje se mogu dodeliti slojevima (engleski layer) ili objektima. Dodeljivanje određene vrste linije je samo prva polovina posla. U drugu polovinu posla spada definisanje pravilne i odgovarajuće razmere (faktora skaliranja) linije.

Razmera (faktor skaliranja) za linije Najveći broj linija predstavljaju nizove crtica i tačaka koji se ponavljaju. Dužina crtice i razmak između njih samih ili između linija i tačaka određeni su samim opisom linije. Treba naznačiti da opis linije određuje razmak određenim brojem jedinica. Zavisno od tekuće razmere, može da se desi da se određeni tip linije ne vidi, jer je rastojanje između crtica ili premalo ili preveliko. Da bi to korisnik mogao, od slučaja do slučaja, da rešava, onda je unutar AutoCAD-a omogućeno definisanje razmere (faktora skaliranja) za linije (engleski linetype scale factor). Faktor skaliranja vrste linija je broj kojim treba pomnožiti postojeću razmeru. Kao i vrsta linija, faktor skaliranja može da se zada na opštem nivou ili da se zada svakom objektu ponaosob. Faktor skaliranja na opštem nivou može da se definiše na dva načina. Prvi način je upotrebom okvira za dijalog Linetype Manager i aktiviranjem tastera Show details (slika 4). Da bi se promenila razmera na opštem nivou treba u polju Global scale factor uneti neku vrednost. Ako se unese vrednost koja je veća od 1, to znači da se linije uveličavaju (na primer, ako se ukuca 1.43 to znači da se linije uvećavaju za 43%), a ako se unese vrednost koja je manja od 1, to znači da se linije umanjuju (na primer, ako se ukuca 0.76 to znači da se linije umanjuju za 24%).

Slika 4. Okvir za dijalog Linetype Manager

Drugi način za promenu razmere linija na opštem nivou je aktiviranjem komande Ltscale u komandnoj oblasti. Sintaksa je sledeća: Command: ltscale ↵ Enter new linetype scale factor <1.0000>: 1.43 ↵ Regenerating model. Da bi se promenila razmera vrste linije na pojedinačnom nivou za nove objekte treba u pomenutom dijalogu (slika 4) uneti vrednost u polje pod nazivom Current object scale. Kada se u njemu definiše faktor razmere, ta vrednost se primenjuje na sve nove objekte, a ne na eventualne izabrane objekte. Ovaj faktor razmere može da se definiše i u paleti alatki Object Properties, u oblasti pod nazivom Linetype Control. Na slikama 5 i 6 prikazani su različiti faktori skaliranja i na opštem nivou i na pojedinačnom planu.

Slika 5. Faktori skaliranja linija na opštem nivou

Slika 6. Faktori skaliranja pojedinačnih linija

Pravljenje jednostavnih linija Pored standardnog tipa neprekidne ("pune") linije, AutoCAD ima mogućnost da konstruiše široku lepezu tipova linija, komponovanih od raznih kombinacija crtica i tačkica. Ove crtice i tačkice, AutoCAD kreira pomoću matematički preciznog podizanja i spuštanja zamišljenog pera. U stvari, to zamišljeno pero crta liniju između dve tačke. Crtice, tačkice i odgovarajući međuprostor predstavljaju elemente tipova linija. Relativne dužine elemenata prevedene su u seriju brojeva. Ovi brojevi izražavaju specificirane dužine ka,o crtačke jedinice. Nije važno koji je tip crtačkih jedinica korisnik izabrao, pomoću komande UNITS, jer će se ove crtačke jedinice u opisu tipa linije izraziti pomoću decimalnih brojeva.

Osim ovih brojeva, AutoCAD traži i dodatne informacije, odnosno, traži jedinstveni naziv tipa linije i približan izgled. Približan izgled se formira pomoću tastera za tačku i crticu. Kada se ove informacije grupišii u specifičan format, onda se one nazivaju opisom tipa linije. Snabdevajući AutoCAD raznoraznim opisima tipova linija, korisnik može da kreira široki opseg novih tipova linija. Opisi se mogu uskladištiti u ASCII fajl, gde je potrebno zadati proizvoljan naziv, ali ekstenzija LIN je obavezna.

Sve informacije o postojećim tipovima linija zapisane su u fajlovima ACADISO.LIN i ACAD.LIN. Korisnik može da formira i svoj fajl sa novim linijama, ali ekstenzija LIN je obavezna.

Postoje dva načina da se opis tipa linije doda, u ovom slučaju, LINIJE.LIN fajl. Prvi način je da se informacija tipa linije unosi direktno iz crtačkog editora AutoCAD-a. Drugi način je da se LINIJE.LIN fajl edituje pomoću korisnikovog tekst-procesora. Svaki od ovih načina ima svoje prednosti.

Pre nego što pokuša korisnik da kreira novi tip linije, bilo bi vrlo korisno, po njega, da napravi skicu, na papiru ili pomoću AutoCAD-a. Svrha ovoga je da korisnik stekne jasnu predstavu o odnosima između dužina crtica, tačkica i međuprostora, koji sačinjavaju novi tip linije.

Ovde će biti objašnjeno kreiranje jednog tipa linije, i to korak po korak. Biće objašnjeno formiranje ose tela po najnovijem JUS-u.

Da bi se formirao novi tip linije, treba startovati AutoCAD, početi novi crtež i onda, u komandnoj liniji, otkucati:

Command: -linetype ↵

AutoCAD će odgovoriti pitanjem:

?/Create/Load/Set: C ↵

Ova, opcija ostavlja korisniku četiri mogućnosti: • ? - pomoću znaka pitanja moguće je izlistati već postojeće tipove linija, ako je korisnik

zaboravio adekvatne nazive; • Create - omogućava korisniku da kreira novi tip linije (u gornjoj komandnoj liniji izabrana je ova

opcija); • Load - omogućava korisniku da učita novi fajl sa tipovima linija; i • Set - omogućava korisniku da setuje neki tip linije iz trenutno aktivnog fajla sa ekstenzijom LIN

(uglavnom je to ACADISO.LIN). Pošto je izabrana opcija Create, AutoCAD uzvraća novim zahtevom:

Enter name of linetype to create: JUS-OSA ↵

Na ovo pitanje treba ukucati naziv novog tipa linije. U ovom slučaju je to JUS-OSA. Posle ovog odgovora, pojavljuje se dijalog gde treba odrediti mesto gde će se ovaj tip linije upisati (u koji fajl). Ako se na ovaj zahtev odgovori pritiskom na taster Enter tip linije JUS-OSA će biti upisan u fajl ACADISO.LIN, Ako korisnik hoće dati tip linije da smesti u drugi fajl, onda treba da izabere željeni fajl. U ovom slučaju to je fajl LINIJE.LIN (ekstenzija LIN ne mora da se kuca., jer se ona podrazumeva). Tada se pojavljuje sledeća komandna linija:

Wait, checking if linetyps already defined...

Ovom linijom, AutoCAD proverava da li je naziv tipa linije (JUS-OSA) jedinstven, i ako već ne postoji, sledi novi upit:

Descriptive text: -------- - -------- - -------- Ovde treba otkucati grubu aproksimaciju izgleda linije unoseći crtice redosledom kako bi trebalo da izgledaju u novoj liniji. Ovaj opisni tekst AutoCAD koristi za vizuelizaciju linije kada se aktivira komandom LINETYPE. Posle ovoga, AutoCAD aktivira editor i pokazuje:

Enter pattern (on next line): A,

Slovo A je potrebno u deskripciji tipa linije, pa se brojevi unose iza njega. Treba napomenuti da bi trebalo svaki broj odvojiti zarezom.

A,1, Broj l određuje da AutoCAD iscrta crticu dužine od l crtačke jedinice (pero je spušteno).

A,1,-.125, Broj -.125 određuje da AutoCAD napravi razmak dužine od 1/8 crtačke jedinice (pero je podignuto). Po novom JUS-u, osa je linija čiji su sledeći elementi: veća crtica je dužine od 8mm, sledi razmak od 1mm, manja crtica dužine od 1mm, sledi razmak od 1mm, i onda sve ponovo. Pošto je prva crtica dužine od 1 crtačke jedinice (umesto 8mm), onda razmak treba da bude osmi deo dužine crtice, a to je 0.125 (umesto 1mm).

A,1,-.125,.125, Broj .125 određuje da AutoCAD iscrta crticu dužine od 1/8 crtačke jedinice (pero je spušteno). Komentar je isti kao za prethodni razmak.

A,1,-.125,.125,-.125

Broj -.125 određuje da AutoCAD napravi razmak dužine od 1/8 crtačke jedinice, pre nego što počne da ponovo iscrtava crtu dužine od l crtačke jedinice.

A,1,-.125,.125,-.125 ↵

Pritiskom na taster Enter korisnik potvrđuje da dati tip linije izgleda baš kako on želi. Iza toga sledi obaveštenje AutoCAD-a:

New definition written to file. ?/Create/Load/Set: Pritisnuti taster Esc

Ovim bi bilo završeno definisanje novog tipa linije, (JUS-OSA), i taj tip se poziva (aktivira) kao i ostali tipovi linija, samo što ovaj tip linije "leži" u fajlu LINIJE.LIN. Na slici 7 prikazani su neki objekti iscrtani novom vrstom linije.

Slika 7. Nova vrsta linije

Pravljenje složenijih linija Kao što se pretpostavlja, pravljenje složenijih linija je malo komplikovanije u odnosu na pravljenje jednostavnih linija, mada to nije ništa strašno. Glavna razlika je u tome što pravljenje složenijih linija više nije moguće upotrebom komande Linetype. Kreiranje složenijih linija mora da se obavlja u nekom tekst-procesoru i korisnik mora da vodi računa o svim parametrima. Na primer, u fajlu pod nazivom LINIJE.LIN postoji ovakva sintaksa:

*PTT,---PTT---PTT--- A,1,-.2,["PTT",STANDARD,S=0.1,R=0.0,X=-0.1,Y=-0.05],-.2

Na primer, ova vrsta linija može da posluži za iscrtavanje trasa za PTT kabl. To znači da treba crtati linija i da po njoj piše oznaka PTT na određenom rastojanju. To se postiže gornjom sintaksom, a rezulat ove sintakse i nekih modifikacija je prikazan na slici 8. Sledi objašnjenje sintakse:

• PTT - Prva vrednost je niz znakova (string) koji se prikazuje u sastavu linije, odnosno u ovom slučaju PTT. Treba obratiti pažnju na to da je vrednost upisana između znakova navoda.

• STANDARD - Sledeća vrednost je stil teksta. Može se navesti bilo koji od stilova koji su učitani u crtež. U ovoj vežbi primenjen je podrazumevani AutoCAD-ov stil STANDARD.

• S=0.1 - Sledeća vrednost je razmera teksta. Ovim brojem množi se visina teksta. Pošto je u stilu STANDARD definisana visina teksta O, AutoCAD uzima vrednost S kao zadatu visinu tako da je visina teksta 0.1.

• R=0.0 - Sledeća je vrednost rotacije: predstavlja veličinu ugla rotacije u odnosu na liniju i u ovom slučaju iznosi 0. Zadajući vrednost O postiže se da tekst uvek bude paralelan sa linijom kako god ona menja smer pa i u krivinama. Ako je zadata neka druga vrednost ugla, tekst će biti rotiran za veličinu tog ugla u svakoj tački svog pojavljivanja duž linije. Izraz R= označava rotaciju u odnosu na liniju, međutim izrazom A= rotacija se može definisati i u apsolutnom iznosu u odnosu na koordinatni sistem. U tom slučaju svako pojavljivanje teksta duž linije biće orijentisano pod istim uglom, nezavisno od pravca linije. Iza vrednosti ugla može da se navede definicija merne jedinice i to: d za ugaone stepene (ako se definicija izostavi, stepeni su podrazumevana jedinica), r za radijane ili g za grade. Ako se parametar rotacije izostavi, podrazumevana vrednost rotacije je 0 u relativnom smislu.

• X=-0.1,Y=-0.05 - Vrednosti za X i Y predstavljaju udaljenje teksta u odnosu na liniju. Uobičajeno je da obe vrednosti budu realni negativni brojevi čija je apsolutna vrednost jednaka polovini vrednosti razmere teksta.

Slika 8. Složeniji tip linije (PTT kabl)

Korisno je, u ovom slučaju, koristiti Notepad tekst-procesor koji nudi sam operativni sistem. On je najjednostavniji editor i besprekoran je za ovakve sintakse. Vrlo je korisna mogućnost da datoteka sa definicijama vrsta linija (u ovom slučaju LINIJE.LIN) ostane otvorena u editoru Notepad, a da se određene vrste linija učitavaju u radno okruženje programa AutoCAD i da se posmatra rezultat. Pravljenje najsloženijih linija Najsloženije linije programa AutoCAD koriste datoteke (fajlove) sa odgovarajućim oblicima (engleski shape). Te datoteke imaju izvornu ekstenziju SHP, a posle kompajliranja unutar AutoCAD-a ta ekstenzija se prevodi u SHX ekstenziju. Za iscrtavanje tih oblika (kontura) korisnik ima na raspolaganju standardne uglove; ima ih 16 (šesnaest) i njihove vrednosti su prikazane u narednoj tabeli.

Oznaka Ugao Oznaka Ugao Oznaka Ugao Oznaka Ugao 0 0.0o 4 90.0o 8 180.0o C 270.0o

1 22.5o 5 112.5o 9 202.5o D 292.5o

2 45.0o 6 135.0o A 225.0o E 315.0o

3 67.5o 7 157.5o B 247.5o F 337.5o

Uglovi rastu (imaju znak +) u smeru koji je suprotan od smera kretanja kazaljke na satu, što znači pozitivan smer je od 0 ka F.

Elementi za pisanje imaju specijalno značenje i mogu se koristiti samo u tu svrhu. To su sledeći elementi:

• 001 - spušta zamišljeno pero koje omogućuva ispisivanje vidljive linije; • 002 - podiže zamišljeno pero i onemogućava ispisivanje (služi da se premesti pero na novu

lokaciju za pisanje); • 003 - omogućava smanjivanje veličine cele konture; iza ovog elementa mora da sledi podatak o

veličini smanjivanja (to je broj koji je zajednički delilac svih dužina u konturi); • 004 - omogućava povećanje veličine cele konture; iza ovog elementa mora da sledi podatak o

veličini smanjivanja (to je broj koji je za jednički množilac svih dužina u konturi); • 005 - omogućava da AutoCAD smesti u memoriju trenutnu lokaciju pera. Pomoću ove opcije,

posle je moguće brzo pozivanje pera sa te lokacije. U memoriju može da se smesti samo jedna lokacija pera. Ako korisnik hoće da uskadišti još neku lokaciju pera, onda mora pomoću elementa 006 da opozove uskladištenu lokaciju pera od pre;

• 006 - omogućava korisniku da poništi lokaciju pera u memoriji i da pozicionira pero na tu lokaciju. Da bi se ovaj element koristio, morao je, prethodno, biti aktiviran element 005;

• 007 - omogućava uključivanje neke druge konture u tekuću konturu; • 008 - omogućava iscrtavanje nestandardnog segmenta linije. Iza ovog elementa slede podaci o

kretanju pera duž X i Y ose; • 009 - omogućava iscrtavanje serije nestandardnih segmenata linija. Iza ovoga slede parovi brojeva

koji izražavaju kretanje duž X i Y osa; • 00A - omogućava iscrtavanje jednog standardnog luka; • 00B - omogućava iscrtavanje jednog smicajnog luka; • 00C - omogućava iscrtavanje jednog ispupčenog luka; • 00D - omogućava iscrtavanje više ispupčenih lukova. Ova serija lukova mora da se završi parom

brojeva (0,0); i • 0 - signalizira da je završen opis konture; svaka kontura mora da se završi zasebnom nulom.

Sledi sintaksa za geodetsku liniju pod nazivom sinklinala. Opis ove linije u fajlu LINIJE.LIN je:

*SINKLINALA,(broj 26) A,2,[TTT,linije.shx,s=0.6],2

Ono što je bitnije je sintaksa u fajlu LINIJE.SHP i ta sintaksa predstavlja suštinu. Svaka nova linija započinje zvezdicom i ona najavljuje AutoCAD-u da se radi o novoj konturi (obliku). Broj 132 je jedinstveni broj konture i taj broj se ne sme dodeliti ni jednoj konturi više. Broj 13 predstavlja broj numeričkih elemenata koji opisuju konturu. Naziv TTT predstavlja jedinstveni naziv tekuće konture i može da se primeni jedino za tu konturu. U drugom redu sledi numerički opis konture.

*132,13,TTT 002,014,001,012,028,01E,002,02C,001,01A,020,016,0

Evo kratkog komentara drugog reda. Bitna je definicija početne tačke jer kroz nju prolazi linija koja se definiše u fajlu sa LIN ekstenzijom. U ovom slučaju se najpre pero podiže (002) i pomera se nagore, pod uglom od 90 stepeni u odnosu na X osu za jednu jedinicu (014), da bi se, zatim, spustilo (001). Nakon toga se iscrtava linija dužine jedne jedinice pod uglom 45 stepeni (012), povlači se horizontalna linija dužine dve jedinice pod uglom od 180 stepeni (028) i na kraju se povlači linija dužine jedne jedinice pod uglom od 315 stepeni (01E) i na taj način je kreiran gornji trougao. Nakon toga se diže pero (002), pomera se za dve jedinice pod uglom od 270 stepeni (02C), da bi se spustilo na sledeću lokaciju (001). Nakon toga sledi definisanje i donjeg trougla na sličan način. Da bi se ova sintaksa "prevela" na razumljiv jezik za AutoCAD treba ativirati komandu Compile koja kompajlira željenu sintaksu. Sintaksa za to je:

Command: compile ↵ Ovde se unutar dijaloga bira fajl LINIJE.SHP Compiling shape/font description file Compilation successful. Output file C:\Program Files\AutoCAD 2002\Support\Linije.shx contains 153 bytes.

Nakon toga, kreiran je fajl LINIJE.SHX koji se poziva u fajlu LINIJE.LIN i na ovaj način je vrsta linije pod nazivom sinklinala spremna za upotrebu (slika 9).

Slika 9. Nova vrsta složene linije

Sledi sintaksa nekih linija koje se nalaze u fajlovima GEOLOGIJA.SHP i GEOLOGIJA.LIN i koje se koriste u Geološkom zavodu. Sintaksa je: ;;; ;;; (C) Copyright 2002 by Dragan Cvetkovic ;;; draganc@Eunet.yu, 064/1128578 ;;; ;;; GEOLOGIJA.SHP - Shape-ovi za kreiranje ;;; kompleksnih linija ;;; *131,2,CRTA1 014,0 *132,13,TTT 002,014,001,012,028,01E,002,02C,001,01A,020,016,0 *133,15,VVV 002,014,001,010,016,01A,010,002,02C,001,010,01A,016,010,0 *134,6,STR 02C,018,01E,012,018,0 *135,2,LIN 01C,0 *136,10,SEK 02C,002,024,020,001,01C,002,014,001,0 *137,2,NES 01C,0 *138,2,ODSEK 01C,0

;;; Kompleksni tipovi linija koji koriste ;;; definicije u fajlu pod nazivom ;;; GEOLOGIJA.SHX ;;; ;;; Copyright 2002 by Dragan Cvetkovic ;;; draganc@Eunet.yu, 064/1128578 ;; *KRALJUST,(broj 25) A,.1,[CRTA1,geologija.shx,s=1],1.9 *SINKLINALA,(broj 26) A,2,[TTT,geologija.shx,s=0.6],2 *ANTIKLINALA,(broj 27) A,2,[VVV,geologija.shx,s=0.6],2 *AKTIVNO_KLIZISTE,(broj 28) A,1,[STR,geologija.shx,s=0.4],2 *UMIRENO_KLIZISTE,(broj 29) A,1,[LIN,geologija.shx,s=1],1 *SEKUNDARNI_OZILJCI,(broj 31) A,.1,[SEK,geologija.shx,s=0.5],1.9 *NESTABILNA_PADINA,(broj 32) A,1,[NES,geologija.shx,s=0.7],1,-0.5 *VESTACKI_ODSEK,(broj 83) A,.1,[ODSEK,geologija.shx,s=1],.9

Ove vrste (tipovi) linija su prikazane na slici 10, gde su linije poređane bez nekog posebnog reda, ali je očigedno da je sintaksa ispravna i da sve to radi. Ne treba zaboraviti da korisnik piše SHP fajl (datoteku), ali da je neophodno kompajliranje (prevođenje) tog fajla u SHX fajl, i tek tu vrstu fajla se koristi u sintaksi LIN fajlova.

Slika 10. Različiti geološki tipovi linija

Kada stekne praksu u formiranju tipova linija, korisnik će poželeti da edituje tipove linija

pomoću nekog tekst-procesora. To je često brže nego korišćenje crtačkog editora, posebno kada se radi o malim izmenama. Na primer, ako korisnik želi da izmeni samo jedan element opisa tipa linije, da ažurira opisni tekst ili da izmeni naziv tipa linije, onda je neuporedivo brže to uraditi pomoću editovanja ACADISO.LIN ili ACAD.LIN fajlova.

Treba uočiti način na koji su novi tipovi linija uskladišteni u postojeću listu. Informacije, koje je korisnik dao odgovarajući na upite AutoCAD-a, program je uskladištio u dva reda. Prvi red se zove header line (zaglavlje). Zaglavlje počinje zvezclicom, iza koje sledi naziv tipa linije (moraju se upotrebiti VELIKA SLOVA), pa zarez i aproksimacija tipa linije pomoću crtica, tačkica. i međuprostora. Ovakva struktura je potrebna da bi je AutoCAD razumeo, a postignuta je zahvaljujući informacijama koje je korisnik dao odgovarajući na postavljena pitanja. Ako se korisnik odluči da radi "sav tekst-procesorom. onda sva briga o korektnoj strukturi pada na njega. Sledeći red sastoji se od velikog slova A, jednog zareza, i brojeva koji predstavljaju crtice, tačkice i međuprostor. Treba uočiti da na kraju reda sa brojevima, ne postoji zarez, ali se ovaj red završava prebacivanjem u novi red (pritiskom na taster Enter).

Da bi se formirala, nova linija, može se koristiti bilo koja kombinacija crtica, tačaka i razmaka,, ali sledeća pravila moraju da se poštuju:

• tip linije ne sme da započne razmakom nego crticom ili tačkom; • linija mora da ima najmanje dva elementa, ali ne može da ih ima više od dvanaest; • opis linije, naziv i aproksimacija izgleda ne može biti duži od 47 karaktera; i • numerički zapis linije mora. da stane u jedan red i ne može biti duži od 80 karaktera..