Embed Size (px)
Citation preview
19.01.2016.
Vol.13, Broj 02.
Ministarstvo poljoprivrede
i zaštite životne sredine
Republike Srbije
Izveštaj pripremio : Institut za primenu nauke u poljoprivredi
telefon:
011-3616-277
02
Email: [email protected]
ŽIVA STOKA, ŽITARICE I STOČNA HRANA
www.stips.minpolj.gov.rs
1
2
Pregled cena žive stoke na stočnim pijacama 3
4 Cene žive stoke u klanicama
Cene jaja, pilećeg mesa i mlečnih proizvoda 7
Žitarice i stočna hraniva, Agroinfo vest
9
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 1
Nedeljni prikaz cena žitarica i stočne hrane
8
Ponuda, tražnja i cene goveda u Srbiji
Niže cene prasadi, tovnih svinja i jagnjadi
Otkupne cene teladi više u klanicama podunavskog, a tovna junad u klanicama nišavskog regiona
Cene žive stoke na pijacama u Crnoj Gori 6
Cene stoke u EU 5
10-13 Promet robe na produktnoj berzi u Novom Sadu
Po nalogu veterinarske inspekcije
prestala je da važi zabrana prometa žive stoke na stočnoj pijaci u Požarevcu, pa su
odgajivači i trgovci mogli da dovezu svoja grla na prodaju protekle nedelje. U klanicama na području braničevskog
regiona bila je niža otkupna cena teladi SM rase, telesne mase do 160 kilograma.
Za razliku od njih viša je bila otkupna cena krava za klanje SM rase u odnosu na predhodni period.
U klanicama na području podunavskog regiona reporteri STIPS-a
zabeležili su protekle sedmice rast otkupnih cena teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma i tovnih bikova
SM rase telesne mase preko 500 kilograma.
Rast otkupne cene tovnih bikova SM rase telesne mase preko 500 kilograma
zabeležen je za period 11.-17. januar u klanicama na području nišavskog regiona.
Tovni bikovi SM rase telesne mase
preko 500 kilograma bili su jeftiniji protekle sedmice na pijaci žive stoke u
Kraljevu. Dominirao je iznos od 220 din/kg.
Protekle nedelje je, za razliku od
prethodne, na pijaci žive stoke u Obrenovcu zabeležena ponuda samo
teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma. Bilo je za prodaju par grla, a dominantna cena iznosila je 420 din/kg.
To ukazuje na pad u odnosu na prošlu sedmicu u proseku za 20 din/kg. Izostala
je ponuda ostalih kategorija goveda kao i prethodne sedmice.
Na stočnoj pijaci u Pančevu izostala je
ponuda teladi i ostalih kategorija goveda. U klanicama na području južno-banatskog
regiona evidentiran je otkup tovne junadi telesne mase preko 480 kilodgrama po
dominantnoj ceni od 220 din/kg.
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 2
Niže cene tovnih svinja i prasadi u klanicama i na pijacama
Pad dominantne cene jagnjadi na 300
din/kg i šilježadi na 250 din/kg karakteristika je stočne pijace u Kraljevu
tokom druge sedmice januara. Za razliku od njih skuplje su bili dviske i jarad u odnosu na prethodni period. U klanicama
na području raškog regiona evidentiran je pad otkupnih cena jagnjadi i šilježadi
protekle nedelje. Jagnjad su protekle sedmice po nižim
cenama u odnosu na prethodnu
otkupljivale i klanice na području podunavskog regiona. Dominirao je iznos
od 300 din/kg. Na stočnoj pijaci u Smederevu evidentiran je rast dominantne prodajne cene ovaca na 170
din/kg. U klanicama na području nišavskog
regiona evidentran je rast otkupnih cena jagnjadi protekle sedmice na 290 din/kg.
Na stočnoj pijaci u Nišu je takođe došlo do rasta dominantne cene jagnjadi na
320 din/kg. Za razliku od njih niže su bile
dominantne cene ovaca i koza u odnosu na prethodni period.
Protekle nedelje je zabeležena veoma slaba ponuda i prodaja jagnjadi na stočnoj pijaci u Obrenovcu. Dominirao je
iznos od 350 din/kg, što ukazuje na rast u odnosu na prethodni period. Bolja
ponuda šilježadi i dviski uslovila je pad cena i dominirao je iznos od 220 din/kg. Najčešća prodajna cena ovaca iznosila je
160 din/kg kao i prethodne sedmice. U prodaji je bilo i par ovnova za priplod po
ceni od 18.000 do 20.000 dinara po grlu. Izostala je ponuda jaradi i koza.
Najčešća otkupna cena jagnjadi bila je 300 din/kg u klanicama na području
južno-banatskog regiona tokom druge sedmice januara. Na stočnoj pijaci u
Pančevu postignuta je ista cena jagnjadi, dok je kod ovaca dominirao iznos od 120
din/kg.
U klanicama na području Beograda
evidentiran je pad otkupne cene tovnih svinja telesne mase od 80 do 120
kilograma otkupljenih sa većih farmi u okolini grada.
Tovne svinje telesne mase od 80 do
120 kilograma otkupljivane su po nižoj ceni protekle nedelje i u klanicama na
području braničevskog regiona. Dominirao je iznos od 120 din/kg.
Klaničari sa područja južno-
banatskog regiona su po nižim cenama protekle nedelje otkupljivali tovne svinje
telesne mase od 80 do 120 kilograma i krmače za klanje. Na stočnoj pijaci u Pančevu takođe je bila niža dominantna
cena tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma.
Pad dominantne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma na 160 din/
kg, tovnih svinja telesne mase od 80 do
120 kilograma na 150 din /kg i krmača
za klanje na 100 din/kg karakteristika je stočne pijace u Kraljevu tokom druge
sedmice januara. Prasad telesne mase od 16 do 25
kilograma bila su jeftinija protekle
nedelje na stočnoj pijaci u Smederevu. Za razliku od njih skuplje su bile krmače
za klanje, pošto je dominirao iznos od 110 din/kg.
Na stočnoj pijaci u Loznici došlo je do
pada dominantnih cena obe kategorije prasadi u odnosu na prethodni period.
Prodaja se u zavisnosti od kategorije grla odvijala najčešće po ceni od 180 do 190 din/kg.
U klanicama na području nišavskog regiona zabeležen je rast otkupne cene
tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma.
Niža cene jagnjadi na području Kraljeva i Smedereva
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 3
Cen
e ž
ive s
toke -
sto
čn
e p
ijace u
Srb
iji za p
erio
d 1
1.-
17
.01
.20
16
. g
od
ine
Biko
vi>
500k
gSM
220
Dvis
kesv
e te
žine
sve
rase
220
170
130
Jagn
jad
sve
teži
nesv
e ra
se35
028
032
030
029
032
032
035
030
032
0
Jara
dsv
e te
žine
sve
rase
170
180
170
220
200
170
Juna
d35
0-48
0kg
sve
rase
220
Juna
d>
480k
gsv
e ra
se22
0
Koze
sve
teži
nesv
e ra
se12
015
012
013
012
0
Krav
e za
kla
nje
sve
teži
neSM
130
150
170
Krm
ače
za k
lanj
e>
130k
gsv
e ra
se12
013
011
010
013
011
0
Ovc
asv
e te
žine
sve
rase
160
120
130
110
140
120
120
150
170
140
120
120
Pras
ad16
-25k
gsv
e ra
se18
018
017
016
018
018
024
016
018
018
020
020
018
0
Pras
ad<
=15
kgsv
e ra
se20
020
019
024
017
020
020
020
020
0
Tela
d80
-160
kgSM
420
360
360
330
370
360
Tovl
jeni
ci80
-120
kgsv
e ra
se14
016
016
015
014
015
014
014
015
015
014
014
0
Tovl
jeni
ci>
120k
gsv
e ra
se13
015
012
012
012
014
012
0
Šilje
žad
sve
teži
nesv
e ra
se22
022
025
020
022
0
Niš
Voj
vodi
na
Sombor
S.Mitrovica
Subotica
Zrenjanin
Jedi
nica
mer
e di
n/kg
Teži
na/
uzra
stR
asa
Cent
raln
a Sr
bija
Beograd
Zaječar
Čačak
Kragujevac
Kraljevo
Loznica
Dominantna cena-
Srbija
Kikinda
Novi Sad
Pančevo
Pirot
Požarevac
Smederevo
Vranje
Strana 4 www.stips.minpolj.gov.rs
Kla
nič
ne c
en
e ž
ive s
toke u
Srb
iji p
o o
kru
zim
a z
a p
erio
d 1
1.–
17
.01
.20
16
. g
od
ine
Biko
vi>
500k
gH
F22
520
0
Biko
vi>
500k
gSM
255
240
240
220
230
240
240
240
Dvi
ske
sve
težin
esv
e ra
se18
017
0
Jagn
jad
sve
težin
esv
e ra
se29
030
029
030
030
032
030
030
0
Juna
d35
0-48
0kg
sve
rase
240
270
Juna
d>
480k
gsv
e ra
se23
022
023
023
023
022
022
023
0
Krav
e za
kla
nje
sve
težin
eSM
160
160
150
150
180
150
150
170
150
Krm
ače
za k
lanj
e>
130k
gsv
e ra
se10
012
011
012
011
010
0
Ovc
asv
e te
žine
sve
rase
120
170
120
130
130
Pras
ad16
-25k
gsv
e ra
se20
017
018
017
018
016
020
016
018
019
018
0
Tel
ad80
-160
kgSM
340
360
400
430
400
420
460
400
Tov
ljeni
ci80
-120
kgsv
e ra
se14
014
014
514
015
014
013
015
012
016
013
014
014
0
Tov
ljeni
ci>
120k
gsv
e ra
se12
013
011
012
015
012
012
012
0
Šilje
žad
sve
težin
esv
e ra
se21
028
0
Jed
inic
a m
ere
din
/kg
Teži
na/
uzr
ast
Ras
a
Grad Beograd
Pirotski
Braničevski
Pčinjski
Podunavski
Raški
Zaječarski
Mačvanski
Nišavski
Šumadijski
Dominantna cena-
Srbija
Južno-banatski
Severno-bački
Srednje-banatski
Sremski
Moravički
Južno-bački
Izvor
: EU
Kom
isija
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 5
CO
MM
ISS
ION
EU
RO
PEEN
NE
Dir
ecti
on
gé
né
rale
de
l'A
gric
ult
ure
od
:
D2. V
ian
de
s b
ovin
e, p
orcin
e, o
vin
e e
t avic
ult
ure
do
:
HR
Junad 8-1
2 m
U2
28
7.3
39
9.7
40
8.6
49
9.7
48
5.4
37
1.0
43
3.8
-1.9
9
Junad 8
-12m
U3
39
6.1
39
9.2
42
7.1
47
5.6
37
2.8
40
2.5
39
8.4
-7.6
4
Junad 8-1
2 m
R2
38
4.7
39
3.5
43
8.4
43
9.1
37
1.0
35
5.6
25
9.2
33
7.3
54
7.2
38
8.9
-2.4
0
Junad 8
-12 m
R3
38
4.8
38
2.5
52
7.8
45
2.2
30
7.3
36
4.5
22
8.1
37
7.1
50
1.0
417
.13
82
.2-6
.62
Junad 8-1
2 m
O2
214
.13
67
.42
44
.93
66
.03
45
.84
59
.317
4.6
24
4.0
28
9.3
33
6.2
22
8.8
28
8.4
47
8.0
70
6.6
35
1.4
-0.13
Junad 8-1
2 m
O3
36
8.7
33
9.5
46
1.4
25
7.0
28
8.8
35
1.6
39
0.8
34
4.4
-3.5
2
Junad
8
-12
2
14.1
36
9.9
24
4.9
116
.23
70
.14
85
.617
4.6
45
5.6
30
3.9
34
8.2
23
0.0
313
.23
86
.66
86
.13
73
.0-3
.19
Ju
nad
U
23
71.7
33
5.1
39
1.3
414
.53
73
.04
78
.33
94
.34
10.0
36
3.2
43
4.7
26
3.9
40
3.4
34
5.0
40
8.1
32
7.5
37
3.0
24
2.4
35
6.3
35
4.4
410
.04
29
.04
40
.94
15.0
1.4
3
Ju
nad
U
33
41.6
33
0.3
39
0.4
410
.93
23
.53
72
.13
92
.93
92
.03
45
.34
23
.53
09
.53
93
.34
10.2
310
.73
69
.42
41.4
35
6.5
39
8.1
40
7.4
47
4.9
44
3.7
39
9.7
-1.8
7
Ju
nad
R
23
25
.23
25
.33
82
.34
07
.53
61.2
43
5.9
37
0.8
38
0.0
33
9.5
37
3.5
23
4.3
25
8.9
36
8.3
34
1.7
32
2.7
39
8.2
32
0.0
35
8.8
22
9.3
34
4.5
32
7.2
37
9.1
46
1.8
42
1.5
38
0.9
-2.5
8
Ju
nad
R
32
97
.83
23
.83
79
.74
04
.42
89
.83
64
.94
32
.93
69
.13
75
.03
44
.03
79
.62
14.0
27
4.8
36
2.4
319
.84
03
.23
23
.53
59
.62
35
.23
52
.13
41.9
38
4.7
45
1.1
42
8.0
38
2.7
-1.8
3
Ju
nad
O
22
88
.72
79
.13
07
.33
48
.43
64
.82
36
.63
47
.94
16.2
34
3.6
32
2.0
34
0.7
318
.33
05
.02
01.1
24
4.9
318
.22
55
.43
38
.42
86
.63
60
.43
06
.73
27
.22
22
.92
85
.72
80
.53
23
.54
36
.63
72
.03
38
.8-4
.18
Ju
nad
O
32
67
.03
15.1
35
2.0
37
2.5
22
4.5
35
0.2
39
9.9
34
0.6
33
1.0
33
1.5
311
.43
00
.02
27
.92
62
.53
12.1
26
0.0
29
3.0
37
0.3
311
.93
49
.22
27
.43
33
.93
21.3
34
1.7
42
8.7
39
2.3
35
4.2
-2.7
1
Ju
nad
O
33
44
.12
79
.13
22
.23
59
.23
97
.92
38
.83
62
.74
33
.93
73
.03
80
.23
46
.24
21.9
30
4.4
20
8.4
25
7.8
38
0.8
25
5.7
34
1.7
30
3.3
40
2.4
314
.03
56
.22
24
.73
41.1
29
8.7
34
1.1
44
2.4
411
.03
82
.9-1
.64
Bik
ov
i R
33
19.9
35
2.6
319
.02
81.0
39
3.5
25
1.7
35
2.8
34
9.4
32
4.0
33
7.8
26
0.8
34
4.4
34
2.4
42
8.7
32
9.7
-0.0
6
Bik
ov
i3
19.9
35
2.6
319
.02
81.0
39
3.5
25
1.7
35
2.8
34
9.4
32
4.0
33
7.8
26
0.8
34
4.4
34
2.4
42
8.7
32
9.7
-0.0
6
Gov
ed
a
U2
38
6.3
413
.94
57
.24
32
.6-5
.48
Gov
ed
a
U3
39
1.1
415
.04
12.8
46
0.3
43
4.7
-4.0
1
Gov
ed
a
U4
38
8.2
37
9.2
45
8.2
45
0.9
-4.0
9
Gov
ed
a
R3
34
8.5
39
3.4
38
1.7
36
9.0
35
2.8
40
1.0
23
8.9
44
2.8
45
1.1
411
.1-3
.16
Gov
ed
a
R4
38
2.6
35
4.0
38
5.4
40
2.4
45
6.2
43
9.1
-5.0
9
Gov
ed
a
O3
37
7.8
33
1.7
189
.83
62
.53
01.0
32
6.9
313
.63
60
.04
64
.14
15.5
37
5.2
-6.7
3
Gov
ed
a
O4
30
5.9
36
5.2
29
3.0
39
9.4
43
1.7
410
.6-9
.27
Gov
ed
a3
61.2
35
0.8
189
.83
74
.63
32
.23
26
.93
34
.14
03
.62
38
.94
50
.94
44
.34
12.7
-5.6
0
Kra
ve
R
23
02
.13
69
.02
48
.518
9.0
32
5.4
33
6.6
6.12
Kra
ve
R
32
92
.52
49
.63
15.4
30
4.9
32
1.9
26
2.3
37
9.0
25
3.8
20
3.5
219
.63
73
.32
88
.72
73
.32
56
.32
45
.517
3.6
22
5.8
20
3.7
44
3.4
33
4.1
34
3.6
0.8
5
Kra
ve
R
42
47
.13
17.7
30
3.3
212
.23
22
.62
50
.73
52
.02
69
.619
2.9
23
2.3
27
5.1
26
5.9
25
0.5
25
0.2
22
0.1
23
1.8
27
6.1
43
5.3
32
5.9
30
8.3
-1.2
9
Kra
ve
O
22
60
.619
4.3
217
.92
74
.12
70
.02
03
.02
96
.72
22
.82
22
.13
09
.017
9.4
22
9.9
158
.92
09
.62
81.5
185
.32
42
.22
32
.52
13.3
187
.219
7.9
163
.32
13.7
40
3.1
28
1.5
25
1.1
2.11
Kra
ve
O
3256.3
267.6
217.2
30
1.4
27
6.9
20
6.6
30
1.9
183
.52
25
.22
98
.02
37
.815
2.3
22
4.8
28
8.1
177
.82
26
.92
52
.42
46
.82
40
.02
12.4
188
.12
14.2
171.8
215
.83
98
.02
95
.12
71.3
1.12
Kra
ve
O
42
50
.02
34
.82
08
.73
04
.32
82
.92
10.3
30
2.4
25
6.3
28
3.0
24
0.1
164
.02
15.8
28
6.2
164
.82
57
.52
46
.22
46
.92
13.9
193
.32
08
.72
00
.33
97
.52
99
.52
82
.5-0
.33
Kra
ve
P
22
16.6
218
.018
0.0
24
3.1
20
6.7
176
.12
71.5
169
.119
5.3
23
5.0
189
.116
0.0
136
.318
3.7
215
.118
0.1
20
5.2
197
.52
03
.92
01.2
186
.817
8.9
163
.713
0.0
20
1.1
35
0.6
23
3.1
215
.81.7
4
Kra
ve
P
32
03
.72
34
.818
0.9
27
5.2
219
.418
0.1
29
2.4
145
.019
2.7
26
0.0
20
8.0
188
.013
2.3
216
.02
24
.92
02
.02
18.6
22
0.9
218
.418
7.2
179
.917
0.8
186
.419
8.6
37
2.0
25
7.6
25
2.0
1.5
3
Kra
ve
24
9.2
23
1.3
211
.32
71.8
26
6.7
186
.92
98
.918
8.7
23
0.0
310
.017
9.4
210
.016
2.9
150
.52
09
.53
39
.118
2.5
20
5.0
23
8.4
24
9.5
23
2.9
20
3.0
183
.92
02
.815
9.4
20
3.5
38
5.8
28
6.7
27
1.4
1.3
4
Ju
nic
e
U2
39
3.0
37
8.5
37
9.3
40
4.8
40
3.2
46
5.0
46
3.7
44
0.0
36
6.3
28
4.0
37
2.0
30
8.8
46
0.2
44
4.3
2.0
0
Ju
nic
e
U3
37
2.0
26
6.2
39
8.5
37
5.8
411
.73
86
.54
53
.03
63
.14
50
.44
31.6
37
2.8
29
6.2
36
9.9
33
6.1
45
5.3
46
9.7
42
4.4
-0.7
2
Ju
nic
e
R2
33
2.5
26
3.1
32
9.9
37
4.9
39
0.4
38
7.1
38
5.0
317
.33
97
.919
4.9
40
3.9
25
8.0
35
8.3
30
2.0
36
4.8
20
8.6
30
3.7
24
7.6
39
2.3
43
6.1
37
5.6
3.9
2
Ju
nic
e
R3
321.0
266.3
36
8.7
36
7.9
23
7.4
39
8.6
37
9.8
39
7.0
35
8.3
40
5.0
22
8.0
40
1.2
25
5.0
35
7.0
30
3.0
35
6.7
25
2.3
33
8.3
25
7.8
34
3.6
44
8.5
45
2.4
38
9.7
-1.9
8
Ju
nic
e
R4
26
0.5
35
8.8
36
1.9
30
0.0
39
7.5
37
3.5
36
2.0
36
3.7
22
5.7
35
3.0
30
4.1
36
0.0
23
3.2
34
2.6
29
6.4
32
7.7
47
5.9
45
4.6
42
3.4
-1.5
3
Ju
nic
e
O2
23
8.0
30
2.1
27
9.9
219
.83
63
.93
93
.83
32
.42
85
.03
10.8
28
5.4
174
.519
9.2
24
0.0
24
7.9
24
7.6
20
3.0
29
4.1
27
0.2
34
5.1
212
.03
05
.32
07
.62
78
.13
57
.93
76
.53
01.6
-2.0
4
Ju
nic
e
O3
35
8.7
23
9.6
33
2.3
28
5.0
23
4.2
38
2.0
37
0.7
34
8.1
318
.02
82
.718
3.2
217
.52
94
.12
10.7
30
3.5
24
0.8
29
8.3
27
9.8
34
1.4
22
8.6
32
3.9
219
.02
80
.44
22
.94
15.7
33
4.1
-2.0
0
Ju
nic
e
O4
22
8.5
32
6.5
28
8.3
22
4.5
38
2.8
38
2.0
26
8.8
194
.32
13.0
28
3.4
28
5.1
34
1.4
216
.63
26
.22
24
.52
78
.24
36
.24
33
.33
95
.3-4
.20
Ju
nic
e3
66
.13
58
.72
50
.83
48
.43
43
.12
29
.73
93
.23
87
.63
81.3
40
8.3
34
9.3
44
6.5
180
.12
16.0
38
9.0
23
4.0
26
5.1
22
9.2
35
3.8
28
6.3
35
7.2
217
.33
25
.02
20
.32
89
.34
33
.54
44
.53
92
.4-1
.18
Pro
se
čn
e
ce
ne
sve
ka
teg
orije
27
8.7
25
6.3
26
2.7
32
2.8
33
6.4
20
5.1
35
9.5
37
6.5
34
9.0
34
1.9
310
.73
82
.12
26
.417
1.2
22
8.3
36
8.1
20
0.2
24
4.5
24
2.3
34
3.3
28
3.5
32
0.2
20
7.3
310
.02
21.4
27
5.3
417
.84
05
.33
46
.4-0
.96
CE
NE
ST
OK
E Z
A K
LA
NJE
U E
U
UK
EU
NL
AT
PT
FI
FR
IEIT
SE
(EU
RO
/10
0kg
PC
/DW
)B
GD
KD
EC
ZB
ER
O
Da
tum
28
.12
.15
03
.01
.16
HU
MT
PL
SI
SK
PR
IX D
E M
AR
CH
E -
E
TA
TS
M
EM
BR
ES
MA
RK
ET
P
RIC
ES
-
M
EM
BE
R S
TA
TE
S
Pro
me
na
po
sle
dn
je
nedelje
CE
NE
NA
TR
ŽIŠ
TU
ZE
ML
JE
ČL
AN
ICE
EE
CY
LV
LT
GR
LU
ES
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 6
Cene žive stoke – stočne pijace u Crnoj Gori
za period od 07. - 13.01.2016. godine
Izvor: AMIS 1 Euro = 122,92 RSD
Bar
Bera
ne
Bje
lo P
olje
Nik
šić
Pljevlja
Podgorica
Pro
sek C
G
Telad 80-160 kg SM kg. ~ 3 3.1 ~ 3.1 ~ 3.1
Telad 80-160 kg ostale kg. 3.1 2.8 2.9 3.2 2.9 3.2 3
Junad do 300 kg ostale kg. ~ ~ ~ 2.2 ~ 2.3 2.25
Junad preko 300 kg SM kg. 2 1.7 2 1.9 1.8 1.8 1.9
Krave za klanje SM kg. ~ 1.3 ~ ~ ~ ~ 1.3
Krave za klanje ostale kg. 1.2 1.2 1 1.1 1.1 1 1.1
Prasad sve rase kg. 3.3 3.2 3.2 3.2 2.9 3 3.1
Svinje tovljenici sve rase kg. 2.3 ~ ~ ~ ~ 1.9 2.1
Jagnjad sve rase kg. 3 2.4 2.35 2.6 2.4 2.5 2.5
Šilježad sve rase kg. ~ ~ ~ ~ ~ 2.3 2.3
Jarad sve rase kg. ~ 3 3 3 ~ ~ 3
Priplodne ovce sve rase grlo ~ 130 ~ ~ 110 105 115
Priplodne koze sve rase grlo ~ 100 ~ ~ ~ 90 95
Priplodne junice HF grlo ~ ~ ~ 1500 ~ ~ 1500
Priplodne krave HF ~ ~ ~ 1500 ~ 1200 1350
Priplodne krave Smeđa grlo ~ ~ ~ ~ ~ 1100 1100
Priplodne krave Melez grlo 850 800 950 900 800 900 866.7
Dominantne cene (u €)
Naziv životinje Težina/uzrast Rasa
Jedin
ica m
ere
Strana 7 www. stips.minpolj.gov.rs
Cen
e j
aja
, p
ilećeg
mesa i
mle
čn
ih p
ro
izvo
da -
zele
ne p
ijace
u S
rb
iji za p
erio
d
11
.–1
7.0
1.2
01
6.
go
din
e
Jaja
(A
)ko
mad
1313
118
1010
910
1010
1010
1112
1110
Jaja
(B
)ko
mad
1212
107
99
89
99
99
1011
109
Jaja
(C
)ko
mad
1111
86
88
78
88
88
108
8
Jaja
(S
)ko
mad
1414
1210
1111
1011
1112
1111
1312
11
Pile
tina
(sve
ras
e)kg
230
250
270
280
190
250
250
220
210
250
280
280
280
230
Bel
i sir
(mas
ni)
kg45
030
045
035
035
060
035
035
030
038
060
045
050
035
0
Bel
i sir
(pol
umas
ni)
kg35
040
025
024
030
030
030
030
030
030
034
033
030
035
030
0
Kaj
mak
kg80
080
060
070
065
050
060
090
080
070
080
0
Nazi
v pr
oizv
oda
Dominantna cena-
Srbija
Kikinda
Novi Sad
Pančevo
Sombor
S.Mitrovica
Subotica
Niš
Pirot
Požarevac
Smederevo
Vranje
Zaječar
Jedi
nica
mer
e
CENT
RA
LNA
SR
BIJA
VO
JVO
DIN
A
Beograd
Kalenić
Beograd
Skadarlija
Čačak
Kragujevac
Kraljevo
Loznica
Zrenjanin
Strana 8 www. stips.minpolj.gov.rs
Žitarice i stočna hrana
Agroinfo vesti
U maloprodajnim objektima na
području Kikinde zabeležen je rast cene stočnog brašna. Dominirao je iznos od 24
din/kg. Pad dominantne cene kukuruza,
okrunjenog, prirodno sušenog upakovanog
u džakove najčešće od 50 kilograma, karakteristika su druge nedelje januara na
pijaci u Obrenovcu. Na pijaci u Loznici i gazdinstvima u
okolini ovog grada, takođe je bio jeftiniji
kukuruz, okrunjen, prirodno sušen upakovan u džakove najčešće od 50
kilograma. Pšenica upakovana udžakove bija je
jeftinija protekle nedelje na gazdinstvima u
okolini Niša. Na pijaci u ovom gradu niža je
bila cena pšenice i kukuruza, okrunjenog prirodno sušenog upakovanog u džakove.
Lucerkino seno u balama bilo je jeftinije protekle nedelje na gazdinstvima u okolini Požarevca. U maloprodajnim
objektima na području ovog grada evidentiran je pad cene sojine sačme,
suncokretove sačme i stočnog brašna. Rast lucerkinog sena u balama na 17
din/kg zabeležen je na gazdinstvima u
okolini Smedereva. Na pijaci u Vranju evidentiran je pad
cene stočnog ječma upakovanog u džakove u odnosu na predhodni period. Dominirao je iznos od 27 din/kg.
Već deceniju i po smo zagazili u 21. vek, a srpski seljak i dalje luta bez jasne perspektive koju bi
mu ponudila državna agrarna politika, i sa znatno manjom podrškom, kako u finansijskom tako i u
logističkom smislu nego što je imaju njegove kolege u zemljama okruženja. Naš se paor uz sve to
našao i na pravoj tržišnoj vetrometini, prepušten na milost i nemilost ćudima tržišta. Srbija je
punom primenom SSP-a širom otvorila svoja vrata i suprotstavila domaće tržišne aktere
visokokonkurentnoj proizvodnji iz razvijenijih ekonomija. Ovim preuranjenim tržišnim otvaranjem
poljoprivreda je posebno pogođena, jer se sučeljava sa konkurencijom iz zemalja EU čiji
poljoprivrednik u proseku ima osam puta veće subvencije po uslovnom hektaru od ovdašnjeg. I
premda su ovde napisane silne strategije razvoja agrara, mi i dalje nemamo ni organizovanu
proizvodnju ni organizovan otkup. A bez toga najveći deo poljoprivrednika je prepušten na milost i
nemilost hirovima divljeg agrarnog tržišta. E sad, kako smo došli do te situacije? Jednostavno:
sve institucije u ovom lancu su opstruisane, upropaštene ili obesmišljene. Jedno od rešenja, koje
bi našeg poljoprivrednog proizvođača koliko toliko moglo da stavi u ravnopravan položaj na
tržištu, jeste da se ono organizuje po modelu organizovanog berzanskog tržišta. Uostalom, mi
danas na našem tržišnom prostoru već imamo instituciju koja se bavi organizovanjem berzanske
trgovine na SPOT tržištu – ”Produktnu berzu” u Novom Sadu. Međutim, ograničena neadekvatnom
zakonskom regulativom, ova institucija sve više gubi poziciju. Zašto se tržište ne oslanja više na
NS berzu kao ranije? Kada sagledamo trenutnu situaciju u našem agraru, onda nismo daleko od
odgovora na ovo pitanje. Naime, naš paor, sistematski finansijski iscprljivan tokom niza godina,
jednostavno je prinuđen da se okrene velikim sistemima i uđe u njihovu ”organizovanu
proizvodnju“. A ona u najkraćem podrazumeva da organizator proizvodnje paoru finansira
repromaterijal, a za uzvrat u paritetnoj razmeni dobija merkantilnu robu. No, na taj način naš
paor još i pre nego što je seme posejao gubi tržišni kapacitet, jer praktično ne raspolaže svojom
robom u momentu skidanja useva. A to definitivno dovodi do situacije da su veliki sistemi izmo-
nopolisali tržište. Kako se boriti protiv toga? Sistemskim rešenjima. Jedno od njih jeste svakako konstituisanje jednog visokozaštićenog tržišta koje će pružiti jednake uslove
trgovanja svim tržišnim akterima. (Dnevnik)
www.stips.minpolj.gov.rs Strana 9
Cen
e ž
itaric
a i
sto
čn
e h
ran
e u
Srb
iji za p
erio
d 1
1.–
17
.01
.20
16
. g
od
ine
Kuku
ruz
(okr
unje
n, p
rirod
no s
ušen
)dž
ak 5
0kg
Gazd
inst
vo22
2020
Luce
rka
(sen
o u
bala
ma)
bala
12-
25kg
Gazd
inst
vo18
2120
1417
2320
Pšen
icadž
ak 5
0kg
Gazd
inst
vo26
2020
Stoč
ni je
čam
džak
50k
gGa
zdin
stvo
2622
Kuku
ruz
(okr
unje
n, p
rirod
no s
ušen
)dž
ak 5
0kg
Mal
opro
daja
2324
Sojin
a sa
čma
(44%
pro
tein
a)dž
ak 3
3kg
Mal
opro
daja
7078
6663
7572
8183
Stoč
no b
rašn
odž
ak 3
3kg
Mal
opro
daja
2022
2324
24
Sunc
okre
tova
sač
ma
(33%
pro
tein
a)dž
ak 3
3kg
Mal
opro
daja
4045
3636
3540
4045
Kuku
ruz
(okr
unje
n, v
ešta
čki s
ušen
)dž
ak 5
0kg
Pija
ca21
1520
Luce
rka
(sen
o u
bala
ma)
bala
12-
25kg
Pija
ca24
2525
2523
2525
Sojin
o zr
nodž
ak 5
0kg
Pija
ca24
2626
2728
25
Stoč
ni je
čam
džak
50k
gPi
jaca
2221
21
Stoč
no b
rašn
odž
ak 3
3kg
Pija
ca24
16
Pšen
icarin
fuz
Silo
s20
1818
Sombor
S.Mitrovica
Subotica
Vranje
Zaječar
Kikinda
Novi Sad
Požarevac
Smederevo
Vojv
odin
a
Proi
zvod
Jed.
Mer
eM
esto
prod
aje
Cent
raln
a Sr
bija
Beograd
Obrenovac
Zrenjanin
Pančevo
Čačak
Kragujevac
Kraljevo
Loznica
Niš
Pirot
Promet robe na produktnoj berzi u Novom Sadu od 11 do 15. janura 2016. godine
Strana 10 www.stips.minpolj.gov.rs
________________________ Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvaničan podatak, usled činjenice da su obuhvaćeni podaci o trgovanju do trenutka štampanja informatora.
Struktura prometa
Najvažnije iz protekle nedelje: - Rast cene kukuruza - Pad cene pšenice - Nestabilnost na svetskim berzama
Prva “puna” radna nedelja u 2016. godini nagoveštava intenzivnije trgovanje , ali i neke promene na
tržištu u nastupajućoj godini. U periodu od 11.01. do 15.01.2016. godine preko “Produktne berze” prodavci i
kupci su našli interes za razmenu ukupno 1.010 tona robe u ukupnoj finansijskoj vrednosti od 18.557.000 dinara.
U odnosu na poslednju nedelju u prethodnoj godini količinski obim trgovanja je veći čak dvanaest, a finansijski
sedam puta. Tržište se polako budi i stiče se utisak da je prvobitno ispitivanje snaga na tržištu prošlo i da
ponuda i tražnja polako zauzimaju svoje startne pozicije za naredni period i nadamo se još značajnije trgovanje.
Ako je suditi po interesovanju tržišta na samom početku godine, kukuruz će ponovo zauzeti najveći
udeo u ukupnoj strukturi berzanskog trgovanja. Ono što je važnija informacija sa ovog tržišta jeste podatak da
se desio primetan skok cene u odnosu na sam kraj prethodne godine. Prosečna cena trgovanja ove robe je
iznosila 17,65 din/kg (16,05 bez PDV), što je u odnosu na cenu iz poslednje nedelje prethodne godine rast od
1,56%. Da se tržište kukuruza još “namešta” pokazuje i podatak da je raspon u kome se kretala cena u toku
same nedelje bio relativo veliki, sobzirom da se cena kretala u dijapazonu od 15,90 din/kg bez PDV, pa do 16,30
din/kg. Ono što je evidentno jeste da je i najniža cena iz protekle nedelje bila viša od poslednje zaključene cene
na zatvaranju berze u prethodnoj godini. Rano je donositi procene o nekim dešavanjima na ovom tržištu u
narednom periodu, ali podatak da su svetski prinosi ove kulture po najnovijim procenama smanjene za oko 6
miliona tona mogao bi da dovede do izvesnih promena na ovom tržištu i na svetskom nivou.
Za razliku od kukuruza tržište pšenice jednostavno “kipi” od prevelikih zaliha. Bez obzira na okolnost da
se predviĎa izvestan rast tražnje, velika ponuda ne dozvoljava bilo kakvo značajnije pomeranje cena na više.
Naprotiv, na našem tržištu cena hlebnog zrna je u blagom padu. U nedelji za nama na novosadskoj berzi je
realizovana prosečna cena trgovanja na nivou od 19,38 din/kg ( 17,62 bez PDV) i to je pad od tačno 1,00% u
odnosu na trgovanje u poslednjoj nedelji 2015. godine.
Strana 11 www.stips.minpolj.gov.rs
Pregled zaključenih i ponuĎenih količina, kao i dijapazon zaključenih i
ponuĎenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)
CENA PONUDE
DIN/KG SA PDV-OM
ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM
PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU
NEDELJU
Pšenica, rod 2015. 790 19,25-19,58 490 19,25-19,58 -1,00%
Kukuruz, rod 2015. 1.420 17,49-18,26 320 17,49-17,93 +1,56%
Kukuruz, vl. do 17%, ostalo tel-kel
200 17,05 200 17,05 -
PRODEX
Solidan početak kalendarske godine, kada je obim prometa na „Produktnoj berzi“ u pitanju, doneo je
blaga cenovna pomeranja samo na tržištima pšenice i kukuruza. Cena kukuruza standardnog kvaliteta, varirala je od 15,90-16,30 din/kg, bez PDV-a, uz registraciju
ponderisane cene od 16,05 din/kg, bez PDV-a. U odnosu na kraj 2015.godine, cena je u porastu za 0,25 din/kg. Tržište pšenice pak, beleži slabo interesovanje tražnje a samim tim i pad cene. Nedelja je startovala
cenom identičnoj s kraja prošle godine od 17,80 din/kg, bez PDV-a, da bi do kraja nedelje ista pala na 17,50 din/kg, bez PDV-a, odnosno pala je za 0,30 din/kg.
Zbog značajnijeg uticaja kukuruza u vrednosnoj korpi PRODEX-a, u odnosu na uticaj pšenice,
srazmerno manji rast njegove cene, u odnosu na pad cene pšenice, ne samo da je anulirao mogućnost pada indeksne vrednosti PRODEX-a, nego je omogućio i njegov blagi rast. Na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 203,90 poena, što je za 0,26 indeksnih poena više kako u odnosu na prošlu nedelju, tako i na sam kraj kalendarske 2015.godine.
Strana 12 www.stips.minpolj.gov.rs
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji na vodećim robnim berzama, bile su sledeće:
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP, MARTOVSKI FJUČERS 2016.
ponedeljak utorak sreda četvrtak petak
Pšenica 175,79 $/t 172,33 $/t 176,81 $/t 175,64 $/t 172,18 $/t
Kukuruz 140,55 $/t 138,42 $/t 140,39 $/t 140,94 $/t 140,94 $/t
Početak godine je doneo velike turbulencije na finansijskom tržištu, što se prelilo i na tržište žitarica. Pored bazičnih komponenti koje utiču na kretanje cena na robnom tržištu, ove nedelju su kretanja na tržištu nafte i pad vrednosti na finiansijskim berzama, pre svega azijskim, obarali cene. Poslednji izveštaj USDA je bio jedini faktor koji je podigao cene, meĎutim, one su do kraja nedelje nastavile sa padom. U odnosu na kraj prošle nedelje cena martovskog fjučersa na kukuruz je pala za 1,42%, a kukuruza za 0,04%.
Strana 13 www.stips.minpolj.gov.rs
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak utorak sreda četvrtak petak
Soja, zrno, jan 16 323,13 $/t 323,72 $/t 327,25 $/t 330,33 $/t 324,09 $/t Sojina sačma, jan 16 267,90 $/t 268,80 $/t 274,70 $/t 272,90 $/t 274,20 $/t
Povećana potražnja iz Kine je uspevala da podigne cene roba iz soja kompleksa na čikaškoj berzi. Fjučers na soju je za nedelju dana poskupeo za 2,04%, a na sojinu sačmu za 2,54%.
PŠENICA
KUKURUZ
BUDIMPEŠTA 158,35 EUR/t (futures mar 16) 145,02 EUR/t (futures mar 16)
EURONEXT PARIZ 166,25 EUR/t (futures mar 16) 155,75 EUR/t (futures mar 16)
Neki analitičari porede trenutno stanje na tržištu sa onim iz 2008. godine. Kineska ekonomija beleži usporavanje, a slabe i ekonomije zemalja velikih proizvoĎača nafte. U Parizu je pšenica pojeftinila za 1,92%, a kukuruz za 1,58%. Cene se u Budimpešti nisu menjale.
