ISTRAŽIVAČKIFORUM

Budućnost Evrope – jedno viđenje –

Beograd, maj 2012.

2

SADRŽAJ:

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

1. Kriza evra: šta se dešava u evrozoni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

2. Krize koje su prethodile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

3. Pogled na Evropsku uniju iz perspektive Lisabonskog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4. Mogući scenariji razvoja Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

5. Budućnost Evrope - preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3

Vladimir Pavićević*u saradnji sa studentkinjama i studentima Beogradske otvorene škole i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu:Ana Stevanović, Vanja Dolapčev, Jakov Bojović, Jelena Vuk, Mile Mišić, Nikola Đurić, Tamara Branković

Budućnost Evrope – jedno viđenje –

Sa že tak

Ovim tek stom se u pro stor jav ne de ba te u Sr bi ji uno si po le mič ki pod sti caj u od no su na ana li zu pro me na na evrop skom kon ti nen tu i pre sve ga u Evrop skoj uni ji. Pro mo vi še se i za go va ra ide ja pro du blji va nja pro ce sa evrop ske in te gra ci je. Za raz li ku od uobi ča je nih tu ma če nja i pred vi đa nja o kra hu Evrop ske uni je, sma tra mo da sle de ći ko rak u pro ce su in te gra ci je evrop skih dr ža va tre ba ja sno da bu de usme ren ka učvr šći va nju kon fe de ral ne struk tu re EU.

Ključ ne re či:

Evro pa, Evrop ska uni ja, kri za, pro ces evrop ske in te gra ci je, evro, ugo vor, kon fe de ra ci ja

* Vladimir Pavićević je docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

4

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE uvod

Uvod

Autor ko ji ra di za no vin sku agen ci ju Roj ters (Reuters) po čeo je je dan iz ve štaj o evro kri zi istim pi ta njem ko je je na po čet ku in va zi je na Irak po sta vio ame rič ki ge ne ral Pe tre us: „Re ci te mi ka-ko se ovo za vr ša va...“ Ova ko for mu li sa na di le ma nam su ge ri še da je pro blem sa ko jim se da nas su o ča va Evro pa ve o ma te žak i da još uvek ne po sto ji ja sna ide ja o to me ka ko bi se kri za mo gla pre va zi la zi ti ili re ši ti. Zbog kri ze ko ju pro ži vlja va, Evro pa je u sre di štu pa žnje ne sa mo Evro plja-na, ko ji naj ja če ose ća ju nje ne po sle di ce, već i mno gih ak te ra ko ji za stu pa ju ili oli ča va ju in te re se naj moć ni jih na ci ja i kom pa ni ja ši rom sve ta.

U Sr bi ji se ova te ma ma hom ob ra đu je u dnev noj i ne delj noj štam pi, kroz pre vo de tek sto va stra nih auto ra, a de lom i u is tra ži vač kim tek sto vi ma do ma ćih auto ra. Te ško bi se mo gla iz vu ći in te gral na ide ja ko ja pro ži ma ove tek sto ve sem one da je EU usred, mo žda, do sa da naj ve će kri-ze, a to je ista po ru ka ko ja sti že i od evrop skih zva nič ni ka. U za vi sno sti od to ga u ko joj je me ri ide ja o za jed ni ci evrop skih dr ža va oli če noj u Evrop skoj uni ji u na če lu bli ska me di ji ma u ko ji ma su tek sto vi ob ja vlje ni ili auto ri ma da tih tek sto va, u toj me ri su i prog no ze o bu duć no sti EU obo je ne op ti mi zmom, od no sno skep som.

I u Sr bi ji su u fo ku su pa žnje efek ti dva sa mi ta evrop skih li de ra na ko ji ma se go vo ri lo o us po-sta vlja nju fi skal ne, po red po sto je će mo ne tar ne uni je. Ova ide ja bi la bi in te gri sa na u Ugo vor za ve ću sta bil nost EU, ko ji bi se pri do dao Li sa bon skom ugo vo ru. Pred log o uvo đe nju „uni je bu džet-ske sta bil no sti” do bar je pri mer da se po ka že u kom prav cu se kre ću na po ri da se iz kri ze iza đe. Na po sled njem sa mi tu odr ža nom u 2011. go di ni, Ve li ka Bri ta ni ja ja sno je is tu pi la pro tiv ova kvog pla na, a na pr vom sa mi tu u 2012. go di ni to je uči ni la i Če ška. Če ški pred sed nik Vac lav Kla us pred vi deo je da Evrop sku uni ju če ka iz gu blje na de ce ni ja i po ru čio je da je re še nje za iz la zak iz kri ze po vra tak na od lu či va nje na ni vou na ci o nal nih dr ža va.

Ova re tro spek ti va naj sko ri jih sa sta na ka evrop skih po li ti ča ra na do bar na čin osli ka va ko li ko je stal nih raz mi mo i la že nja u pla no vi ma za iz la zak iz kri ze i me đu sa mim vr ho vi ma dr ža va. Ne ki od njih ne pre sta no se za la žu za „vi še Evro pe”, a ne ki pak kon stant no sto je po stra ni i ko če du blju po li tič ku in te gra ci ju, po mi nju ći čak i ide je o raz je di nja va nju do sa da šnjih okvi ra. U ova kvom od-no su su i tek sto vi auto ra u Sr bi ji ko ji se ba ve pi ta njem kri ze. Ne ki se vo de ide jom iz la ska iz kri ze kroz du blju in te gra ci ju, ne ki pak kroz dez in te gra ci ju. A ve ći na se sa mo pi ta, ne usu đu ju ći se da pred vi di bu du ći sce na rio.

Naj ve ću pa žnju pri vla či le su upe ča tlji ve po ru ke ne mač ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i biv šeg fran cu skog pred sed ni ka Ni ko le Sar ko zi ja, dua za ko ji su mno gi sma tra li da ula že ključ ne na po re u na di la že nju kri ze. Po sle nji ho vih uza vre lih iz ja va o „Evro pi na do mak eks plo zi je”, no vi na ri ni su mo ra li da ula žu pu no tru da u osmi šlja va nje ma ma ca za svo je pri lo ge. Ta kav na boj mo že se ja ko do bro ose ti ti u go vo ru polj skog mi ni stra spolj nih po slo va, Ra do sla va Si kor skog, pri li kom obra ća-nja na kra ju pred se da va nja Polj ske EU:

„Ali na la zi mo se na ivi ci pro va li je. Ovo je naj stra šni ji tre nu tak u mom mi ni star skom man da tu. Bu du će ge ne ra ci je o na ma će su di ti na osno vu to ga što sa da ura di mo ili ne ura di mo. Na osno vu to ga da li će mo po sta vi ti te me lje za na red ne slav ne de ce ni je ili će mo okre nu ti gla vu od od go vor-no sti i po mi ri ti se sa na za do va njem. Kao Po ljak i kao Evro plja nin, ka žem vam da nas u Ber li nu: kuc nuo je čas za ak ci ju.”1

Svi ma u Evrop skoj uni ji ja sno je da ona iz ove kri ze ne mo že iza ći ne pro me nje na. Pra vac tih pro me na za sa da je ma glo vit i za one ko ji te pro me ne tre ba da spro ve du. Iz krat kog pre gle da

1 http://pe sca nik.net/2011/12/bu duc nost-evrop ske-uni je/, po se će no 10. apri la 2012. go di ne.

5

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE uvod

tek sto va ob ja vlje nih u me di ji ma u Sr bi ji mo že se ose ti ti da ima onih ko ji fi nan sij sku kri zu u Evro pi ko ri ste kao pa ra van za prav da nje ne u spe ha Sr bi je na pu tu evrop ske in te gra ci je ili čak za pot hra nji va nje ide je o štet no sti sa rad nje sa Evrop skom uni jom, ali ima i onih ko ji ve ru ju da je evrop skim dr ža va ma me sto u te šnje po ve za noj za jed ni ci. Da li će to bi ti Sje di nje ne Dr ža ve Evro pe ka kve je još 1870. pred vi deo Vik tor Igo, Evro pa sve de na na za jed nič ko tr ži šte ili ne što tre će?

Dva su ci lja ko ja ovim ra dom že li mo da ostva ri mo. Je dan je u ve zi sa na šom že ljom da u jav ni pro stor u Sr bi ji i sa mi uno si mo po le mič ki pod sti caj u od no su na te mu ko ja se ti če po li tič kog pro-sto ra ko ji je ši ri od ob u hva ta do ma ćih te ma. To je te ma pro me na na evrop skom kon ti nen tu i pre sve ga u Evrop skoj uni ji, a one će bi ti de ter mi ni sa ne kri-zom kroz ko ju EU da nas pro la zi. Že li mo da se uklju či mo u ras pra vu ko ja iz van bal kan skih pro sto ra uve li ko tra je ne sma nje nim in ten zi te tom već me se ci ma. Dru gi cilj je pro mo vi sa nje i za go va ra nje ide je pro du blji va nja pro-ce sa in te gra ci je. Za raz li ku od uobi ča je nih tu ma če nja i pred vi đa nja o kra hu Evrop ske uni je, sma tra mo da sle-de ći ko rak u pro ce su in te gra ci je evrop skih dr ža va tre ba ja sno da bu de usme ren ka učvr šći va nju kon fe de ral ne struk tu re EU, jer bi ta ko Evro pa bi la ma nje ose tlji va na uda re kri za po put tre nut ne i isto vre me no bi ras po la ga-la zna čaj ni jim me ha ni zmi ma za su o ča va nje sa pro ble-mi ma i nji ho vim re ša va njem.

Sma tra mo da je neo p hod no osvr nu ti se na ne ko li ko va žnih te ma ka ko bi smo na što bo lji na čin osve tli li na-še sta vo ve. Pr va te ma ko jom će mo se ba vi ti ti če se opi sa i ana li ze kri ze ko ju da nas pro ži vlja va Evrop ska uni ja. Za to će mo u pr voj ce li ni po ku ša ti što pre ci zni je da pred sta vi mo šta je su šti na tre nut ne kri ze u EU. Po tom će mo se usme ri ti na opis i ana li zu kri za sa ko ji ma se u svo joj isto-ri ji su o ča va la ka ko Evrop ska za jed ni ca ta ko i Evrop ska uni ja, a ko je su po ka rak te ru, zna ča ju i te ži ni bi le slič ne po sto je ćoj. Kom pa ra tiv nim pri stu pom že li mo da utvr di mo po sto ji li iz ve sna pra vil nost u na či nu re ša va nja kri za u smi slu in sti tu ci o nal nih pro me na kroz ko je je pro la zi la EZ/EU. Usme ri će mo se na pi ta nje da li se u šest de ce ni ja ži vo ta Evrop ska uni ja upra vo raz vi ja la kroz od go vo re na ve li ke kri ze, či ji je re zul tat bi lo pro du blji va nje pro ce sa in te gra ci ja, ili su kri ze vo di le ka uspo ra va nju ili ho du una zad. U tre ćoj ce li ni će mo pred sta vi ti in sti tu ci o nal nu struk-tu ru Evrop ske uni je i pro ce du re od lu či va nja ka kve da nas ima mo u Evrop skoj uni ji. Ide ja je da uz sli ku li sa bon ske Evro pe ja sno pred sta vi mo obri se kon fe de ral ne Evro pe za ko ju se za la že mo, kao i dru ge re le vant ne sce na ri je raz vo ja Evro pe. Na sa mom kra ju će mo po ku ša ti da ozna či mo pro me ne u in sti tu ci o nal nom di zaj nu EU i me ha ni zmi ma od lu či va nja ko je bi obez be di le oži vlja-va nje sce na ri ja raz vo ja Evro pe ko ji za go va ra mo, jer je ta kav sce na rio u vi dlji voj pred no sti u od no su na dru ge.

Za raz li ku od uobi ča je nih tu ma če nja i pred vi đa nja o kra hu Evrop ske uni je, sma tra mo da sle de ći ko rak u pro ce su in te gra ci je evrop skih dr ža va tre ba ja sno da bu de usme ren ka učvr šći va nju kon fe de ral ne struk tu re Eu.

6

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri Za Evra: šta SE dE ša va u Evro Zo ni?

1. Kri za evra: šta se de ša va u evro zo ni?

Jed na gru pa auto ra sma tra da kri za EU po či va na neo d go vor no sti dr ža va čla ni ca evro zo ne i po li ti ci kao ne a de kvat nom po kre ta ču eko nom skih in te gra ci ja. Od go vor nost dr ža va je dvo stru ka. Pr vi aspekt ob u hva ta kre i ra nje kri te ri ju ma za ula zak u evro zo nu, po go to vo de lo va ko ji se ti ču od no sa de fi ci ta i bru to do ma ćeg pro iz vo da i od no sa jav nog du ga i bru to do ma ćeg pro iz vo da. U pr vi aspekt mo že mo, ta ko đe, ubro ja ti i na čin na ko ji su po je di ne dr ža ve pri mlje ne u evro zo nu, ima ju ći u vi du da su 1999. sa mo tri, od pri mlje nih je da na est, is pu nja va le sve kri te ri ju me. Dru gi aspekt od go vor no sti ob u hva ta po na ša nje dr ža va od 2002. do da nas, uklju ču ju ći i „po slo vič no fi nan sij ski di sci pli no va nu“ Ne mač ku po pi ta nju jav nog du ga. Ve o ma la ko je uoči ti te ška kr še nja do go vo ra o mo ne tar noj uni ji ko ja su pro šla ne ka žnje no.

Ne ki auto ri po sta vlja ju te zu o „do go vo ru iza za ve se“ o me đu sob nom ne ka žnja va nju dr ža va, od no sno, o na či nu na ko ji jed na dr ža va blo ki ra iz ri ca nje ka zne dru goj dr ža vi. Po seb nu gru pu pro ble ma či ne ne do volj no do bri me ha ni zmi za kon tro lu dr ža va, ne do volj no efi ka sne ka zne, kao i ne do volj na mo bil nost rad ne sna ge, te ne mo guć nost po sti za nja „op ti mal ne va lut ne zo ne“ po-treb ne za ne sme ta no funk ci o ni sa nje mo ne tar ne uni je. Upit na je i neo p hod nost evra kao je din-stve ne va lu te i uglav nom se spo mi nju po li tič ke od lu ke ko je ima ju pri mat nad eko nom skim. Kri za je, pre ma ovim auto ri ma, uzro ko va na gre ška ma pri kre i ra nju mo ne tar ne uni je, te su do ga đa ji iz 2008. bi li sa mo oki dač za po kre ta nje do mi no efek ta.

Dru ga gru pa auto ra je bla ža pre ma dr ža va ma i sma tra da je kri za ugra đe na u sa mu pri ro-du mo ne tar ne uni je. Na i me, ka da je stvo re na mo ne tar na uni ja, i ka da su spu šte ne ba ri je re za pro tok ka pi ta la u ne što što oni na zi va ju „pe ri fer nim dr ža va ma Evro pe“ (Por tu gal, Ir ska, Ita li ja, Grč ka i Špa ni ja), do šlo je do kre i ra nja eko nom ske po ja ve ca pi tal flow bo nan za. Ka pi tal je po hr lio u po me nu te dr ža ve i kod njih je, u krat kom ro ku, do šlo do po ja ve eko nom skog bu ma. Pa ra lel no sa eko nom skim bu mom, do šlo je do kre i ra nja „ba lo na“, po go to vo u sfe ri gra đe vi nar stva i ne-kret ni na. Po seb no je za ni mlji va ulo ga rej ting agen ci ja u kre i ra nju „ba lo na“. One su op tu ži va-ne za neo bjek tiv nost i pri stra snost u da va nju kre dit nih oce na. Ka da je 2008. do šlo do pro pa sti Leh man Brot hers i ka da se i fi nan sij ska i eko nom ska kri za iz SAD pre li la u Evro pu, „ba lo ni“ su po če li da eks plo di ra ju i ka pi tal je, upla šen, jed no stav no po be gao iz tih dr ža va. Sli čan sce-na rio je već vi đen u Mek si ku 1994. go di ne.

Još je dan aspekt pro ble ma či ne iz u zet no vi so ki pri-vat ni du go vi gra đa na. Na stan kom re ce si je i eko nom-ske kri ze gra đa ni su po če li da gu be po sao, ni su vi še bi li u sta nju da ot pla ću ju kre di te, a pre za du že nost je bi la evi dent na. Ko mer ci jal ne ban ke po či nju da sla be i auto mat ski se ra đa sum nja u nji ho vu sol vent nost, pa je dr ža va pri mo ra na ili da pre-u zi ma du go ve ili da do ka pi ta li zu je ban ke. I ta da po či nje ubr za ni rast du go va dr ža va čla ni ca evro zo ne, što se mo že vr lo la ko pra ti ti u zva nič nim sta ti sti ka ma. Ova li ni ja ar gu men ta ci je do-bi ja na sna zi u od no su na pr vu ako po gle da mo na šta se no vac tro šio pre po čet ka kri ze. Pre ma sta ti sti ka ma, evi dent no je da se znat no vi še nov ca tro ši lo na ka pi tal na ula ga nja u od no su na lič nu po tro šnju ili so ci jal na da va nja. Dr ža va ma je, ta ko đe, ote ža no re ša va nje kri ze za to što ne mo gu sa mo stal no da od re đu ju eskont ne ka mat ne sto pe. Od go vor nost le ži i na Evrop skoj cen-tral noj ban ci, ko ja ni je od mah ja sno sta vi la do zna nja da će se po mo ći ugro že nim dr ža va ma, po go to vo Grč koj.

Po sto ji i tre ći po gled na pro blem. Na i me, dr ža ve u okvi ru evro zo ne ima ju raz li či te mo de le eko-nom skog raz vo ja. Ne ke od njih ima le su ma li rast pla ta i sla bu do ma ću tra žnju, a pri vre da im je usme re na na iz voz, dok se kod dru gih pri vre da osla nja na vi so ku do ma ću tra žnju, ko ja je fi nan-si ra na po ra stom du go va. U isto vre me, dr ža ve ne mo gu da uti ču na no mi nal ne ka mat ne sto pe ka ko bi se pri la go di le svom eko nom skom mo de lu, i ta ko do la zi do ne kom pa ti bil no sti. Do dat no, eko no mi je dr ža va ko je su bi le oslo nje ne na vi so ku do ma ću po tro šnju, ba zi ra ju se na uslu ga ma, a ne na pro iz vod nji, pa su ta ko upra vo one bi le pr ve na uda ru sa po čet kom re ce si je. Ovo se ja sno mo že vi de ti ako upo re đu je mo Ne mač ku i Špa ni ju u po sled njih de set go di na.

još jedan aspekt problema čine izuzetno visoki privatni dugovi građana.

7

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri Za Evra: šta SE dE ša va u Evro Zo ni?

Po re đe njem ova tri shva ta nja, za klju ču je mo da se ona me đu sob no ne is klju ču ju, te da je efe kat ca pi tal flow bo nan za, za jed no sa neo d go vor nim po na ša njem ne kih dr ža va, te sa mom pri ro dom nji ho ve eko no mi je i ne mo guć no šću da uti ču na ka mat ne sto pe ka ko bi ih pri la go di li svo joj eko-no mi ji, ku mu la tiv ne pri ro de i da, u slu ča ju ove kri ze go vo ri mo o uzro ci ma, a ne uzro ku.

Po na šem mi šlje nju, mo gu će je iden ti fi ko va ti tri akut na pro ble ma evro zo ne. Pr vi je vr to gla va za du že nost dr ža va, dru gi je ne kon ku rent nost, a tre ći se ti če gre ša ka u struk tu ri evrop skih fi nan sij skih in sti tu ci ja, ko je su do šle do iz ra ža ja to kom kri ze, pr ven stve no u ne mo guć no sti da va nja pra vog od go vo ra na pro ble me.

Po sto ji ne ko li ko pred lo ga za re ša va nje pr vog pro ble ma. Evrop ska ko mi si ja je u ma ju 2010. po kre-nu la Euro pean Fi nan cial Sta bi lity Fa sci lity (EFSF) kao fond za ugro že ne dr ža ve sa sred stvi ma od oko 440 mi li jar di evra za kre di ti ra nje, kao i Euro pean Fi nan cial Sta bi li sa tion Mec ha nism (EFSM), sa sred stvi ma od oko 60 mi li jar di evra za zaj mo ve. No vac je obez be đen iz bu dže ta dr ža va čla ni ca evro zo ne, bu-dže ta EU i naj vi še od MMF. Ova dva pro gra ma na sle di-će, u ju lu 2012, Euro pean Sta bi li sa tion Mec ha nism (ESM). Ne do sta tak ovih me ha ni za ma je što po kri va ju deo na-sta lih du go va i ne re ša va ju uzro ke pro ble ma.

Dru ga mo guć nost le ži u iz da va nju evro ob ve zni ca kao za me ne za na ci o nal ne ob ve zni ce. Ku po va li bi ih in ve-sti to ri, i na taj na čin ula ga li no vac na od re đe no vre me, uz od re đe nu ka ma tu. Ključ na stvar kod evro ob ve zni ca je što za njih ga ran tu je Evrop ska uni ja, ili u naj ma nju ru ku evro zo na. Ne do sta tak je isti kao i za pret hod ne me ha ni zme, evro ob ve zni ca ma se sa mo od la že re še nje pro ble ma za to što bi, u tre nut ku do spe ća, sa pret po sta vlje nim pri no som od 4-5%, bio isu vi še ve li ko op te re će nje za već sla be i stag nant ne pri vre de. Tač ni je, ni ka kve re for me ni su spro ve de ne, ne go se ni ve li sa njem ri zi ka ko ji se ogle da u ni ve li sa nju ka mat nih sto pa na evro ob ve zni ce mo že po sti ći i kon tra e fe kat.

Tre ća mo guć nost de lu je kao ko rek tiv na kri ti ku dru ge i sa sto ji se u ve ćoj ak tiv no sti Evrop ske cen tral ne ban ke (ECB), ko ja bi de lo va la kao „po sled nji iz vor“ nov ca i na taj na čin umi ri va la tr ži-šte uve ra va njem po ve ri la ca da će no vac uvek bi ti tu da se is pla te ob ve zni ce. Evrop ska cen tral na ban ka ima mno go mo guć no sti po put keš tran sfe ra ban ka ma, ku po vi ne har ti ja pro ble ma tič nih dr ža va, emi si je nov ca, spu šta nja re fe rent nih sto pa i dru gih. Mo že mo pri me ti ti da je pr vi pro blem di rekt no u ve zi sa „si stem skim gre ška ma“ ko je su, u ve ći ni, po li tič ke pri ro de.

Po seb ni pro blem je ne kon ku rent nost dr ža va evro zo ne. Ne kon ku rent nost je po sle di ca ri gid nog za-ko no dav stva u sfe ri tr ži šta ra da (ali i pre sku pe i pre ši ro ke re gu la ci je, kao i vi so kih po re za), što se po seb no ogle da u ne pro por ci o nal nom po ra stu ce ne ra da u „dr ža va ma pe ri fe ri je“ u od no su na naj ra zvi je ni je dr ža ve evro zo ne i u od no su na eko nom ski rast. Di rekt na po sle di ca vi so ke ce ne ra-da, od no sno ne kon ku re no sti, je ste ka pi tal ko ji be ži u dru ge dr ža ve i sa mim tim ote ža va eko nom-ski opo ra vak. Ra ni je su ovaj pro blem „dr ža ve pe ri fe ri je“ re ša va le ta ko što su de val vi ra le do ma ću va lu tu i na taj na čin sma nji va le ce nu ra da. Uvo đe njem evra se, me đu tim, sve pro me ni lo i čla ni-ca ma evro zo ne pre o sta je da stvo re flek si bil ni ji okvir za ko na za tr ži šte ra da ka ko bi se evro zo na pri bli ži la „op ti mal noj va lut noj zo ni“ sa slo bod nim tran sfe rom rad ni ka. Za ni mlji vo je da su i kod dru gog pro ble ma ključ ne po li tič ke od lu ke.

Tre ći pro blem je ve ro vat no i naj va žni ji, ti če se si stem skih gre ša ka. Ov de će mo ob ra di ti sa mo fi skal no ne je din stvo kao pro blem či je re še nje u vi du fi skal nog uje di nje nja ima van red ne po li tič ke im pli-ka ci je za bu du ći raz voj evro zo ne i Uni je. Fi skal na uni ja zna či po sto ja nje je din stve ne in sti tu ci je za pri ku plja nje pri ho da u dr žav nu bla gaj nu i za tro še nje tog nov ca. Me ra ma fi skal ne po li ti ke bi se mo gle me nja ti sto pe po re za, po kre ta ti jav ni ra do vi, ali i ak ti vi ra ti auto mat ski sta bi li za to ri si ste ma. Na či ni na ko je bi fi skal no uje di nje nje po mo glo evro zo ni je su broj ni i ti ču se ve će ko he-rent no sti eko nom skih po li ti ka, mo guć no sti bo lje re stri bu ci je, de lje nja ri zi ka, kao i po kre ta nja pre ven tiv nih an ti kri znih me ra. To bi kon kret no mo glo da zna či da se vi še ne bi tre ba lo če ka ti da Ne mač ka od lu či da li će po mo ći Grč koj ko ja je u pro ble mu sa jav nim du go vi ma, ne go bi se no vac bla go vre me no usme ra vao.

Evro ob ve zni ca ma se sa mo od la že re še nje pro ble ma za to što bi, u tre nut ku do spe ća, sa pret po sta vlje nim pri no som od 4-5%, bio isu vi še ve li ko op te re će nje za već sla be i stag nant ne pri vre de.

8

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri Za Evra: šta SE dE ša va u Evro Zo ni? / Kri ZE Ko jE Su prEt ho di lE

U isto vre me, Grč koj i slič nim dr ža va ma ne bi bi la do pu šte na fi skal na ne di sci pli na i kr še nje pra vi la igre evro zo ne. Pr vi ko rak ka fi skal noj uni ji je ura đen kra jem ja nu a ra 2012. pot pi si va njem Fi skal nog pak ta. Pred lo že ni ugo vor pred vi đa da fi skal ni de fi cit dr ža va pot pi sni ca ovog ugo vo ra ne mo že da pre đe 0,5 % BDP (to je pri mar ni de fi cit ko ji ob u hva ta sve tro ško ve dr ža ve sem ser-vi sa du ga, dok sa uklju če nim ser vi som gra ni ca osta je 3%). To se od no si na ta ko zva ni struk tur ni bi lans ko ji bi i po po sto je ćim pra vi li ma pak ta za sta bil nost i rast tre ba lo da bu de u rav no te ži ili u su fi ci tu, osim u uslo vi ma pri vred ne re ce si je. Šta je struk tur ni bi lans? Po jed no sta vlje no re če no, bu du ći da to ni je baš jed no sta van in di ka tor, ovom ko va ni com ozna ča va mo si tu a ci ju u ko joj bi tre ba lo da jav ni pri ho di i ras ho di bu du u rav no te ži ka da je pri vred ni rast na ni vou po ten ci jal nog. Po li tič ke im pli ka ci je fi skal ne uni je bi se, ve ro vat no, kre ta le ka du bljim in te gra ci ja ma u prav cu da lje kon­fe de ra li za ci je Evrop ske uni je.

Ja sno je, da kle, da po sto je me ha ni zmi ko ji ma bi se od go vor na kri zu evro zo ne uči nio sna žnim. Ovi me ha ni zmi bi bi li de lo tvor ni ji ka da bi Evrop ska uni ja po či va la na in sti tu ci o nal nom si ste mu ko ji obez be đu je upo ri šte za sna žno de lo va nje iz jed nog cen tra. Na po mi nje mo da re še nja, kao i pro ble me, tre ba po sma tra ti kao ku mu la tiv ne i da, kao što po sto ji vi še uzro ka, ta ko i re še nja mo-ra ju bi ti vi še stra na. Mi sma tra mo da i u ovoj kri zi, kao i oni ma do sa da, le ži šan sa za du blje in te-gri sa nje Evro pe. Is ku stvo evrop ske in te gra ci je nam su ge ri še upra vo to, na ro či to u sve tlu ve li kih kri za pro jek ta uje di nja va nja evrop skih dr ža va na kon Dru gog svet skog ra ta.

2. Kri ze ko je su pret ho di le

Evrop ska za jed ni ca je bi la stvo re na na la ba vim te me lji ma, što je u na red nim de ce ni ja ma po-sta lo vi dlji vo pre ko mno gih kri za i pro me na u po gle du de lo va nja in sti tu ci ja i na či na od lu či va nja. I dok su ne su gla si ce pre va zi la že ne, no ve dr ža ve pri stu pa le Za jed ni ci, a in sti tu ci o nal ni ske let ja čao, po sta le su oči gled ne ne ke sla be tač ke ko je je ovaj en ti tet sa dr žao. Isto ri ju evrop ske in te-gra ci je na kon Dru gog svet skog ra ta obe le ži le su mno go broj ne kri ze i u ovom ra du će mo opi sa ti sa mo ne ke či ji je in ten zi tet na li ko vao kri zi ko ja da nas po tre sa Evrop sku uni ju. To su: (1) ne u spe li pro je kat Evrop ske od bram be ne za jed ni ce; (2) „kri za pra zne sto li ce“; (3) eko nom ska kri za se dam-de se tih; (4) bri tan sko bu džet sko pi ta nje; (5) kri za Evrop skog mo ne tar nog si ste ma de ve de se tih.

(1) Evrop ska od bram be na za jed ni ca (EDC) je plan ko ji je 1950. pred sta vio Re ne Ple ven, ta da šnji fran cu ski pre mi jer. Cilj je bio for mi ra nje pa ne vrop skih od bram be nih sna ga i bio je al ter na ti va pri stu pa nju Ne mač ke NA TO. Tre ba lo je da uklju či Za pad nu Ne mač ku, Fran cu sku, Ita li ju i dr ža ve Be ne luk sa. Spo ra zum je pot pi san 27. ma ja 1952, ali ni je stu pio na sna gu. Fran cu ski par la ment ni je ra ti fi ko vao do ku ment, jer su de go li sti sma tra li da pred sta vlja udar na fran cu sku su ve re nost i po ku šaj re mi li ti ri za ci je Ne mač ke. Ni dru gi po sla ni ci u fran cu skom par la men tu ni su bi li na klo-nje ni ula sku Fran cu ske iz raz li či tih raz lo ga. Na kon što je ne u speh ozva ni čen, dr ža ve čla ni ce Evrop ske za jed ni ce po ku ša le su da for mu li šu ko o pe ra tiv ni si stem spolj ne po li ti ke u ta ko zva nim Fu še o vim pla no vi ma iza ko jih je sta jao De Gol. Na kon još jed nog ne u spe ha, evrop ska spolj na po li-ti ka ko nač no je usta no vlje na in sti tu ci jom Evrop ske po li tič ke sa rad nje (EPC, 1970). To je bi la pret-hod ni ca Za jed nič ke spolj ne i bez be do no sne po li ti ke (CFSP).

Pro past am bi ci o znog pla na ka kav je bio EDC pred sta vlja ve ro vat no pr vi ve ći uda rac za dat evro op ti mi sti ma i evro in te gra ci ji uop šte. Po ka zao je ne do stat ke in he rent ne po strat noj Evro pi, ali i Evro pi uop šte. Ne u speh za go vor ni ka stva ra nja Evrop ske od bram be ne za jed ni ce ni je, me-đu tim, spre čio rad na da ljoj in te gra ci ji. U is toj de ce ni ji usvo jen je Rim ski ugo vor, ko ji se če sto ozna ča va kao sr ce evrop ske in te gra ci je i ko jim je tra si ran put za čvr šće po ve zi va nje evrop skih dr ža va, pre sve ga u do me nu eko no mi je i pri vre de. Upra vo je na tra gu ka rak te ra po ve zi va nja, ko ji je pred vi deo Ugo vor o Evrop skoj eko nom skoj za jed ni ci, raz vi je na ide ja o Evrop skoj za jed ni ci kao nad na ci o nal noj me đu na rod noj or ga ni za ci ji. Ni je pro šla ni de ce ni ja od usva ja nja Rim skog ugo vo-ra, a Evrop ski sud prav de prin cip nad na ci o nal no sti pre po znao je kao ključ no obe lež je pro jek ta ko ji na zi va mo uje di nja va njem Evro pe.

9

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri ZE Ko jE Su prEt ho di lE

(2) „Kri za pra zne sto li ce“ uzro ko va na je ni zom raz lo ga. Ot por De Go la pro du blji va nju in te gra-ci je sva ka ko je bio je dan od njih, ali mno go va žni ji od no sio se na sve gla sni je pri med be u še zde-se tim go di na ma 20. ve ka da je Fran cu ska ima la naj vi še ko ri sti od bu dže ta Za jed nič ke po ljo pri-vred ne po li ti ke (CAP). Čak 25% fran cu skog sta nov ni štva za vi si lo je od po ljo pri vre de. Pred sed nik Fran cu ske Šarl de Gol bio je ne za do vo ljan pred lo gom Ko mi si je za stva ra nje no vog si ste ma fi nan-si ra nja CAP, ko jim bi ovaj bu džet po stao ne za vi san u od no su na dr ža ve čla ni ce. Ko mi si ja Vol te ra Hal štaj na je pred lo ži la da se pri ho di od raz li či tih da žbi na far me ra u EZ aku mu li ra ju u za jed nič ki bu džet Za jed ni ce. Pri tom, Ko mi si ja je pred lo ži la i da se po ve ća ju ovla šće nja Evrop skog par la-men ta, a da se o bu dže tu u Sa ve tu gla sa kva li fi ko va nom ve ći nom. Ove pro me ne je tre ba lo da vo de ka po ve ća nju zna ča ja prin ci pa nad na ci o nal no sti u EZ.

Sa pr vim ne po sred nim pred sed nič kim iz bo ri ma u Fran cu skoj, za ka za nim za de cem bar 1965. go di ne, pred sed nik Hal štajn je oče ki vao da će De Gol tra ži ti br zi kom pro mis, ka ko bi umi rio gla so ve far me ra. Me đu tim, ka ko su se pre go vo ri o Za jed nič koj po ljo pri vred noj po li ti ci bli ži li kra ju, fran cu ska vla da je pre sta la da tra ži kom pro mis i po vu kla je svo je pred stav ni ke iz Bri se la, a po tom i boj ko to va la sve sa stan ke o po li ti ci Evrop ske za jed ni ce. Ka da su se fran cu ski stal ni pred-stav ni ci po vu kli iz Bri se la, nji ho vi asi sten ti su, me đu tim, osta li ka ko bi oba vlja li naj ne op hod ni je po slo ve. Fran cu ske di plo ma te su boj ko to va le sa stan ke o raz vo ju no vih po li ti ka, po put fi skal ne, ali su pri su stvo va li u ko mi te ti ma ko ji su se ba vi li po sto je ćim po li ti ka ma.

De Gol je sma trao da će po vla če njem iz Bri se la ostva ri ti ne ke svo je ci lje ve, kao što su da li ši Ko mi si ju nje ne je din stve ne mo ći pred la ga nja, da sto pi ra pre la zak na ve ćin sko gla sa nje i da ot pu sti tre nut nu Ko mi si ju. Naj va žni je od sve ga, Fran cu ska je tra ži la pri zna nje pra va sva-koj dr ža vi čla ni ci na ve to (u od lu ka ma ko je bi tre ba lo ve ćin ski da se do no se) u slu ča ju da ta od lu ka mo že do ve sti do ugro ža va nja vi tal nih na ci o nal nih in te re sa, pri če mu bi sa ma dr ža va od re đi va la šta je to njen vi tal ni in te res. Boj kot je okon čan na kon šest me se ci do go vo rom ko-ji je is pu nio sa mo ma li deo ono ga što su De Gol i fran cu ska vla da tra ži li. Do go vo re no je da se Sa vet po ja vlju je sa Ko mi si jom u spolj noj po li ti ci EZ i u me di ji ma. Usvo jen je Luk sem bur ški kom pro mis ko jim je šest dr ža va čla ni ca na sa stan ku u Luk sem bur gu 1966. go di ne od lu či lo da, ka da su u pi ta nju vi tal ni na ci o nal ni in te re si ne ke od dr ža va čla ni ca, dr ža va mo že za tra ži ti da se u Sa ve tu, ume sto kva li fi ko va nom ve ći nom, od lu ču je kon sen zu-som. Ova kvo re še nje, me đu tim, ni je une to u osni vač-ke ugo vo re EZ.

De Gol je po tom „žr tvo vao“ Hal štaj na pri nu div ši ga da na pu sti po zi ci ju pred sed ni ka Ko mi si je. Fran cu ski pred sed nik je na gla sio da je: „CAP sa da na svom me-stu. Hol štajn i nje go va Ko mi si ja su ne sta li. Nad na ci o-nal nost je pro pa la. Fran cu ska osta je su ve re na“. Da se „po li ti ka pra zne sto li ce“ pro du ži la, ili da se Fran cu ska po vu kla iz EZ, mo žda bi po sto ja nje Evrop ske za jed ni ce bi lo do ve de no u pi ta nje, ali šan se za to su bi le mi ni mal ne. Far me ri ma, kao naj ve ćoj in te re snoj gu pi u Fran cu skoj, od go va ra lo je član stvo u Eko nom skoj za jed ni ci, kao i za jed nič ka po ljo pri vred na po li ti ka, što su i po ka za li ka da su gla sa li pro tiv De Go la na pred sed nič kim iz bo ri ma.

Sve to ni je spre či lo pred stav ni ke ovih dr ža va da upo re do sa sna žnom kri zom de la ju ta ko da pro ces in te gra ci je usme ra va ju ka ja ča nju ve za iz me đu čla ni ca. To se po sti glo Ugo vo rom o spa ja-nju, ko jim je stvo ren je din stve ni si stem in sti tu ci ja za sve tri za jed ni ce stvo re ne pe de se tih go di na 20. ve ka.

(3) Po ja va tzv. evro skle ro ze to kom se dam de se tih i sve do sre di ne osam de se tih go di na 20. ve ka ogle da la se u stag na ci ji pro ce sa in te gra ci je i stva ra nja za jed nič kog tr ži šta. Broj ni su raz lo zi ko ji se na vo de za ovaj pe riod evro skle ro ze. Jed ni se ti ču efe ka ta pro ši re nja do ko jeg je do šlo 1973. go di ne i po tre be pri la go đa va nja ovoj eta pi in te gra ci je, dok se dru gi od no se na po tre se u svet skoj tr go vi ni zbog bit nih pro me na u svet skom mo ne tar nom si ste mu, kao i pri vred ne re ce si je ko ja je naj pre na stu pi la na kon pr vog „naft nog šo ka“ 1973, po tom i na kon dru gog 1978. go di ne. Pro ble-mi su se u ve li koj me ri po klo pi li i sa ne stan kom bre ton vud skog si ste ma de vi znih kur se va to kom

pojava tzv. evroskleroze tokom sedamdesetih i sve do sredine osamdesetih godina 20. veka ogledala se u stagnaciji procesa integracije.

10

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri ZE Ko jE Su prEt ho di lE

se dam de se tih go di na. U okvi ru EEZ do šlo je do na gla še nih ne sla ga nja me đu pred stav ni ci ma po-je di nih dr ža va, bu du ći da je sva ka od njih ima la raz li či te po gle de na pri o ri te te iz me đu in fla ci je, za po sle no sti i bu džet ske po li ti ke.

Se dam de se tih je na glo po ra sla ce na si ro vi na, a opa da la je i vi so ka sto pa ra sta ko ja je obe le ži la po strat ni pe riod. On da je usle di la naft na kri za 1973. go di ne. Po če la je ka da su arap ske čla ni ce OPEC sa Egip tom, Si ri jom i Tu ni som ob ja vi le em bar go na naf tu, jer su SAD pru ži le po dr šku Izra-e lu u Jom ki pur skom ra tu. Tra ja la je do mar ta 1974. go di ne. Ovaj em bar go ni je imao isti uti caj na sve dr ža ve Evro pe. Od de vet čla ni ca EEZ, Ho lan di ja se su o či la sa kom plet nim em bar gom, Uje di nje no Kra ljev stvo i Fran cu ska ni su zna čaj ni je ose ti le po sle di ce (ni su do zvo li le SAD da ko-ri ste nji ho ve aero dro me i sta vi le su em bar go na oruž je), dok su osta lih šest bi le su o če ne sa de-li mič nim sma nje nji ma is po ru ke naf te. Čla ni ce EEZ ni su us pe le da us po sta ve za jed nič ku po li ti ku na po čet ku ra ta, ali je su 6. no vem bra ka da su po dr ža le fran ko-bri tan sku stra te gi ju i em bar go je ta da po dig nut sa EEZ.

Efek ti naft ne kri ze se dam de se tih na eko nom ski rast uzro ko va li su spo ri ji eko nom ski rast, vi-so ku sto pu ne za po sle no sti i vi so ke in fla tor ne sto pe. Kao po sle di ca raz li či tih ana li za i mo de la re ša va nja eko nom skih pro ble ma, do šlo je do ra zi la že nja do te me re da je sa ma slo bo da tr go vi ne pod vrg nu ta zna čaj nom ste pe nu ri zi ka. Ključ za iz la zak iz kri ze bi lo je osni va nje Evrop skog mo ne­tar nog si ste ma 1979. go di ne. Osno van je ka ko bi se re ak ti vi ra la zo na mo ne tar ne sta bil no sti. Za vre me i na po čet ku dru ge naft ne kri ze (ta ko đe 1979. go di ne), in du stri ja li zo va ni svet je shva tio da je u bor bi pro tiv in fla ci je neo p ho dan ve ći ste pen po li tič kog an ga žo va nja. Po ka za lo se da je za jed nič ko, ko or di ni sa no de lo va nje naj lak ši i naj bo lji na čin da se pre bro de kri ze.

(4) Bri tan sko bu džet sko pi ta nje bi lo je pro blem sa ko jim se Evrop ska za jed ni ca su sre ta la od 1979. do 1984. go di ne. To kom se dam de se tih go di na bu džet EZ je ra stao ra pid no, na ro či to na kon pri-stu pa nja Ve li ke Bri ta ni je 1973. Od te go di ne do 1979, ka da je Mar ga ret Ta čer do šla na po zi ci ju pre mi jer ke, bu džet je po ras tao sa 4.000 mi li o na na 14.400 mi li o na ECU. Me đu tim, ja sno je bi lo da su Za pad na Ne mač ka i Ve li ka Bri ta ni ja upla ći va le mno go vi še u bu džet za jed ni ce ne go što su do bi ja le na zad. U slu ča ju Bri ta ni je, raz li ka se kre ta la oko 1.400 mi li o na ECU u 1979. Ova ne sa-gla snost bi la je pro iz vod na či na na ko ji se bu džet fi nan si ra, ali i na či na na ko ji se no vac tro ši. Tri če tvr ti ne nov ca iz bu dže ta EZ tro šio se na Za jed nič ku po ljo pri vred nu po li ti ku, a Ve li ka Bri ta ni ja je do bi ja la su vi še ma li deo, jer je nje na po ljo pri vred na ak tiv nost bi la ma nja i ne to li ko efi ka sna.

Već 1979. go di ne Mar ga ret Ta čer je pred sta vi la Evrop skom sa ve tu u Bri se lu svoj pred log o sma nje nju ulo ga Ve li ke Bri ta ni je za mi li jar du fun ti. Sa vet je uz vra tio po nu dom za sma nje nje od 350 mi li o na, ali je Ta če ro va to ola ko od bi la. Evrop ski pred stav ni ci bi li su šo ki ra ni. Bri sel ski sa sta-nak je bio sa mo po če tak ko ji je po sta vio ton za bu du će od no se Ve li ke Bri ta ni je i Evro pe u do bu Mar ga ret Ta čer. Od lu ču ju ći pre go vo ri vo đe ni su 29–30. ma ja 1981. go di ne. Ta da je na kon 18 sa ti ras pra ve pri hva ćen pred log ko ji je išao u ko rist Ve li koj Bri ta ni ji, ali ni je bio si stem skog re še nja.

Ras pra va je na sta vlje na 1983. na sa stan ku u Štut gar tu ko ji je bio naj in ten ziv ni ji. Nem ci su pred sta vi li za Ve li ku Bri ta ni ju ne re al no re še nje. Ir ci su istog mo men ta na pu sti li sa sta nak, Mar-ga ret Ta čer je bi la du bo ko raz o ča ra na, a Žak Ši rak je tra žio is klju či va nje Ve li ke Bri ta ni je iz EZ. Sa sta nak se za vr šio te škim me đu sob nim op tu žba ma. Is klju če nje Ve li ke Bri ta ni je sva ka ko ni je bi lo re al no, ali se ta da, što je zna čaj no za na še is tra ži va nje, pr vi put po ja vi lo pi ta nje Evro pe u dve br zi ne. Do re še nja se do šlo tek na sa stan ku u Fon ten blou 1984, na kon de vet na e sto-ča sov nih pre-go vo ra. Me đu tim, či ta va ova kri za je do ve la Ve li ku Bri ta ni ju u po zi ci ju da bu de per ci pi ra na kao fak tor an ta go ni zma u Evrop skoj za jed ni ci, a do kra ja ove de ce ni je usvo jen je Je din stve ni evrop-ski akt, ko jim je pro du blje na sa rad nja iz me đu dr ža va čla ni ca.

(5) Po čet kom de ve de se tih Evrop sku uni ju za hva ti la je eko nom ska kri za in sti tu ci o nal nog ka-rak te ra ko ja je uslo vi la da lji raz voj nje nog eko nom skog uje di nje nja. U pi ta nju je kri za Evrop skog mo ne tar nog si ste ma, usta no vlje nog 1979, sa ci ljem po ve zi va nja evrop skih va lu ta i osi gu ra nja pred vi dlji vo sti kre ta nja nji ho vih od no sa ka ko bi se pri pre mio te ren za uvo đe nje za jed nič ke va lu-te. EMS je uveo Me ha ni zam raz me ne va lu ta (Ex chan ge ra te mec ha nism) ko ji je fik si rao va lut ne pa-ri te te na +/-2.25% u od no su na Evrop sku je di ni cu va lu te (ECU). Pri la go đa va nja pa ri te ta bi la su če sta u ra nim osam de se tim, ali se već 1985. sta bil nost us po sta vi la i po ja vi la se vo lja za čvr šćom

11

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Kri ZE Ko jE Su prEt ho di lE / po glEd na Evrop SKu uni ju iZ pEr SpEK ti vE li Sa Bon SKog ugo vo ra

eko nom skom in te gra ci jom. Do ta da, Za pad na Ne mač ka je već uve li ko pre u ze la glav nu ulo gu u Evrop skom mo ne tar nom si ste mu, a ne mač ka mar ka je bi la de fac to ključ na va lu ta si ste ma.

Do kri ze je do šlo 1992. usled po me nu te eko nom ske re ce si je i uje di nje nja Za pad ne i Is toč ne Ne mač ke. Znat na ko li či na nov ca bi la je pre li ve na iz Za pad ne u Is toč nu Ne mač ku usled iz ra zi-te raz li ke u eko nom skom raz vo ju. Va lu te u Za pad noj i Is toč noj Ne mač koj su, upr kos re al no sti, bi le iz jed na če ne u od no su 1:1. Sve to je do ve lo do in fla ci je ko ja je od mah sa se če na u ko re nu ra pid nim po ve ća njem re fe rent ne ka mat ne sto pe. Ova kav raz voj si tu a ci je do veo je do po gor ša-nja u eko no mi ja ma dru gih ze ma lja EU za to što su bi le uz dr ža ne od pred u zi ma nja ko rek tiv nih ak tiv no sti mo ne tar ne po li ti ke, tač ni je, ni su že le le da po ve ća ju svo je ka mat ne sto pe, jer bi ti me po sku pi le kre di te i obo ri le rast svo jih pri vre da. Nji ho ve va lu te kre nu le su da ra pid no de val vi ra ju usled ma sov nog me nja nja za ne mač ku mar ku i od la ska in ve sti to ra u Ne mač ku.

U Bri ta ni ji je do šlo do spe ku lant ske pro da je va lu te, što je pri mo ra lo Ve li ku Bri ta ni ju da is tu-pi iz EMS, jer ni su us pe li da za dr že va lu tu iz nad pro pi sa nog stan dar da. Taj dan se na zi va „Cr na sre da“ (The Black Wed nes day). Iza šli su još Ita li ja, Špa ni ja, Por tu gal. Spe ku la tiv ni na pa di na fran-cu ski fra nak to kom 1993. do ve li su do ta ko zva nog Bri sel skog kom pro mi sa, ko jim je usta no vlje no no vo pra vi lo o ran gu fluk tu a ci je od 15%. Ubr zo je uve de na za jed nič ka va lu ta i osno va na Evrop-ska mo ne tar na uni ja. U istom pe ri o du usvo jen je i Ugo vor o Evrop skoj uni ji, ko jim je usta no vlje-na no va struk tu ra or ga ni za ci je, a po lja sa rad nje pro ši re na su na spolj nu i bez bed no snu po li ti ku i kri vič na pi ta nja i pra vo su đe.

Oči gled no je da je u pe ri o du od 1950. go di ne do da nas pro ces evrop ske in te gra ci je na i la zio na mno ge pre pre ke. „Kri za pra zne sto li ce“, na pri mer, bi la je to li ko ve li ka da je pre ti la ras pa dom do stig nu tog ni voa in te gra ci je. Pro je kat, ipak, ni je za u sta vljen. Šta vi še, sva ki no vi ugo vor ko jim se vr ši la re vi zi ja pret hod nog do no sio je no ve obla sti sa rad nje i no va po lja za pri me nu prin ci pa nad na ci o nal no sti. Isto ri ja pro ce sa in te gri sa nja evrop skih dr ža va na kon Dru gog svet skog vra ta sve do či da je od go vor na ve li ke kri ze uvek bio pro du blji va nje in te gra ci je. Pro me ne in sti tu ci o nal ne struk tu re i me ha ni za ma od lu či va nja su, ako po sma tra mo iz me ne osnov nih ugo vo ra, u ovih šest de ce ni ja ne-pre sta no vo di le čvr šćem po ve zi va nju. Ne po sto ji ni je dan ugo vor ko ji je in te gra ci ju uspo ra vao ili vra ćao na do mi na ci ju prin ci pa me đu vla di nog od lu či va nja. Is hod ova kvog to ka do da nas je Ugo-vor iz Li sa bo na, pa nam se či ni va žnim da, uoči opi sa mo gu ćih sce na ri ja za raz voj Evrop ske uni je i na vo đe nja iz me na ko je bi va lja lo une ti u Li sa bon ski ugo vor u ci lju usme ra va nja EU ka sce na ri ju ko ji mi za go va ra mo, ob ja sni mo ka ko je Evrop ska uni ja de fi ni sa na ovim ugo vo rom.

3. Po gled na Evrop sku uni ju iz per spek ti ve Li sa bon skog ugo vo ra

Po sma tra ju ći isto ri jat ugo vo ra ko ji ma je me njan i una pre đi van pro ces evrop ske in te gra ci je, mo gu će je uoči ti pra vil no sti ko je pod ra zu me va ju da se sa evrop skom in te gra ci jom, iz jed nog ugo vo ra u dru gi, uvek išlo ka du bljem in te gri sa nju dr ža va čla ni ca. Pe ri o di ve li kih kri za kroz ko-je se pro la zi lo re zul ti ra li su re še nji ma ko ja su do no še na na osno vu prin ci pa čvr šće in te gra ci je. Ova či nje ni ca go vo ri o pri vr že no sti dr ža va čla ni ca evrop skoj in te gra ci ji i uve re nju da je Evrop ska za jed ni ca, da nas Evrop ska uni ja, naj bo lje re še nje za eko nom ski i po li tič ki pro spe ri tet dr ža va Evro pe.

U pri log ovo me go vo ri i to da ni je dan ugo vor ni je, ujed no, pred sta vljao i ne do dir lji vo re še nje ili po sled nju sta ni cu u raz vo ju evrop ske in te gra ci je. Uz njih su re dov no išle de kla ra ci je ko je su slu ži le to me da se za šti te in te re si dr ža va čla ni ca, ali u ve ćoj me ri one ko je su po zi va le na du-blju in te gra ci ju. Na tom tra gu su se raz vi ja le pret po stav ke za na sta nak kon fe de ral ne Evro pe, do dat no učvr šće ne Ugo vo rom iz Li sa bo na. Evrop ska uni ja je ovim ugo vo rom za dr ža na na ni vou su pra na ci o nal ne or ga ni za ci je, ali sa re al nom osno vom da sle de ća pro me na ugo vo ra do ve de do us po sta vlja nja kon fe de ral ne, mo žda i fe de ral ne dr ža ve.

12

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE po glEd na Evrop SKu uni ju iZ pEr SpEK ti vE li Sa Bon SKog ugo vo ra

Ugo vor iz Li sa bo na stu pio je na sna gu 1. de cem bra 2009. go di ne i on pred sta vlja za jed nič ki na ziv za dva ugo vo ra: Ugo vor o Evrop skoj uni ji i Ugo vor o funk ci o ni sa nju Evrop ske uni je. Čla-nom 1 Ugo vo ra o Evrop skoj uni ji pre sta la je da po sto ji Evrop ska za jed ni ca i uki nu ta je struk tu ra tri stu ba. Ume sto njih us po sta vlje na je Evrop ska uni ja, kao je din stve na i ko he rent na za jed ni ca za sno va na pre te žno na nad na ci o nal nom prin ci pu de lo-va nja i do no še nja od lu ka.

Li sa bon skim ugo vo rom se pred vi đa pro ši re nje de lo-va nja ko mu ni tar nog mo de la od lu či va nja (od lu či va nje kva li fi ko va nom ve ći nom u Sa ve tu) u ve ći ni po li ti ka. Oblast u ko joj se i da lje iz ri či to iz be ga va pre nos su-ve re no sti (ovla šće nje do no še nja od lu ka) na in sti tu ci je Evrop ske uni je je ste za jed nič ka spolj na po li ti ka i po-li ti ka bez bed no sti, a na ro či to us po sta vlja nje od bram-be ne za jed ni ce. O sna zi me đu vla di nog me to da u ovim obla sti ma sve do či či nje ni ca da su Evrop ski par la ment i Sud prav de EU sko ro u pot pu no sti is-klju če ni iz do no še nja od lu ka ili da va nja mi šlje nja, ili su im u ne ko li ko slu ča je va da ta mi ni mal-na ovla šće nja. Me đu tim, us po sta vlja nje funk ci je Vi so kog pred stav ni ka EU za spolj ne po slo ve i po li ti ku bez bed no sti i Evrop ske slu žbe spolj nog de lo va nja, kao i pre i me no va nje De le ga ci ja Ko mi si je u De le ga ci je Evrop ske uni je, go vo ri nam o, u od no su na do sa da šnje sta vo ve dr ža va čla ni ca, zna čaj nom ko ra ku ka even tu al noj bu du ćoj nad na ci o nal noj spolj noj po li ti ci i po li ti ci bez bed no sti.

Ka da se ra di o pra vo sud noj i po li cij skoj sa rad nji u kri vič nim pi ta nji ma, ura đe na je zna čaj na ko mu ni ta ri za ci ja. Me đu dr žav ni mo del od lu či va nja (jed no gla sno do no še nje od lu ka u Sa ve tu) je, me đu tim, za dr žan u pi ta nji ma ko ja se od no se na kon tro lu za ko ni to sti i sra zmer no sti ope ra ci ja po li ci je ili upo tre bu po li cij skih sna ga jed ne dr ža ve na te ri to ri ji dru ge bez nje nog iz ri či tog pri-stan ka. Mo že se za klju či ti da su Ugo vo rom iz Li sa bo na nad na ci o nal nost i od lu či va nje kva li fi-ko va nom ve ći nom po sta li pra vi lo i da po sto ji oba ve znost nji ho vog ko ri šće nja u svim obla sti ma, osim u dve pret hod no na ve de ne.

Du blja in te gra ci ja uoča va se i u oja ča noj ulo zi Evrop skog par la men ta, tač ni je nje go vom iz jed-na ča va nju sa Sa ve tom kroz in stru ment sa o dlu či va nja, ko ji pre ra sta u re dov ni za ko no dav ni po-stu pak. Ova pro ce du ra pod ra zu me va da je, pri li kom do no še nja za kon skih aka ta Evrop ske uni je, Par la ment kao in sti tu ci ja u ko joj su pred sta vlje ni gra đa ni, u pot pu no sti iz jed na čen sa Sa ve tom, in sti tu ci jom u ko joj su pred sta vlje ne vla de dr ža va čla ni ca. Oja ča na ulo ga Par la men ta ogle da se, po red za ko no dav ne ulo ge, i u bu džet skom pi ta nju i u či nje ni ci da Evrop ski par la ment bi ra pred-sed ni ka Evrop ske ko mi si je. Uno še njem ove od red be u Li sa bon ski ugo vor zna čaj no se uti če na sma nje nje de mo krat skog de fi ci ta Evrop ske uni je.

Još jed na iz me na ko ju Ugo vor iz Li sa bo na uno si je ste prav ni su bjek ti vi tet Evrop ske uni je, od-no sno či nje ni ca da se ona mo že po ja vlji va ti kao su bjekt me đu na rod nog pra va na me đu na rod-nom pla nu. Li sa bon skim ugo vo rom pr vi put je Po ve lja o osnov nim pra vi ma Evrop ske uni je po sta-la deo pri mar nog pra va i iz jed na če na je po prav noj sna zi sa ugo vo ri ma.

Oči gled no je da je Li sa bon ski ugo vor us peo da une se red u do ta da ne to li ko ja snu struk tu ru EU i da je po stig nut efe kat unu tra šnje ko he rent no sti i spolj ne pre po zna tlji vo sti ci lje va ko ji tre ba da po tvr de ja ča nje je din stva i pro du blji va nje in te gra ci je EU. Iako su ose tlji va pi ta nja, po put spolj ne i od bram be ne po li ti ke, i da lje osta la u do me nu me đu vla di nog me to da od lu či-va nja i ti me ču va na od stra ne dr ža va čla ni ca, te žnja ka na sta vlja nju ra da na po sti za nju čvr-šće in te gra ci je je pri met na i u ovim obla sti ma, na ro či to kroz funk ci ju Vi so kog pred stav ni ka za spolj ne po slo ve i po li ti ku bez bed no sti i pro me nu na zi va De le ga ci ja Ko mi si je u De le ga ci je Evrop ske uni je.

Li sa bon skim ugo vo rom oču van je i pro du bljen nad na ci o nal ni ka rak ter Evrop ske uni je. Kri za evra nas je, me đu tim, su o či la sa mo guć no šću na za do va nja in te gra ci je. Pre ne go što su ge ri še mo ka kvo je na še vi đe nje bu du će Evro pe, mi sli mo da je va žno raz mo tri ti sce na ri je raz vo ja Evrop ske uni je ko ji su naj če šće po mi nja ni u struč nim tek sto vi ma.

lisabonskim ugovorom se predviđa proširenje delovanja komunitarnog modela odlučivanja u većini politika.

13

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Mo gu ći ScE na ri ji raZ vo ja Evrop SKE uni jE

4. Mo gu ći sce na ri ji raz vo ja Evrop ske uni je

Ja sno je, da kle, da se Evrop ska uni ja u ovom tre nut ku su o ča va sa ve li kim iza zo vi ma. Iz ve sno je i da će mo po za vr šet ku kri ze na svet skoj sce ni ima ti u ve ćoj ili ma njoj me ri iz me nje nu struk-tu ru Evrop ske uni je. Po sto ji ne ko li ko mo gu ćih pra va ca u ko ji ma bi ove iz me ne mo gle da kre nu, i u ovom de lu će mo se po tru di ti da raz mo tri mo ko li ka je ve ro vat no ća da se u bli skoj bu duć no sti su o či mo sa jed nim od sce na ri ja bu du ćeg ure đe nja Uni je ko ji će bi ti po bro ja ni u na stav ku. Na kon pre gle da po ten ci jal nih sce na ri ja, za lo ži će mo se za onaj ko ji je, po na šem su du i ar gu men ta ci ji, naj bo lji i naj i zve sni ji sce na rio bu du ćeg iz gle da struk tu re Evrop ske uni je.

Sma tra mo da je sce na rio ko ji bi vo dio dez in te gra ci ji Evrop ske uni je pot pu no is klju čen. Na rav no, u jed nom de lu evrop ske jav no sti se, u vre me nu kri ze i ne iz ve sno sti, kao ve o ma po že ljan raz voj do ga đa ja vi di pot pu ni po vra tak su ve re ni te ta dr ža va, što bi pod ra zu me va lo vra ća nje auto nom-nog od lu či va nja u uzde dr ža va čla ni ca. Od lu či va nje u sva koj dr ža vi po je di nač no bi po nji ho vom mi šlje nju nu žno mo glo da na đe ute me lje nje u spe ci fič nim si tu a ci ja ma sva ke pri vre de po na o sob. Do sa da šnje is ku stvo nas uve ra va u dru ga či ji stav. Uzev ši u ob zir pred no sti ko je dr ža ve ima ju za-hva lju ju ći me ha ni zmi ma ko je in te gra ci ja evrop skih dr ža va nu di, sred stvi ma i na po ri ma ko ji su ula ga ni u iz grad nju Uni je od sva ke dr ža ve čla ni ce po na o sob, kao i od go vor no šću ko ja sva ka od njih ima za po bolj ša nje kva li te ta ži vo ta gra đa na, ja sno je da je do sa da in te res dr ža va bio ja san – po sve će nost in te gra ci ji i nje nom oču va nju.

Usled po sle di ca po sto je će eko nom ske kri ze ko ja tre nut no naj vi še po tre sa evro zo nu, kao re a lan sce na rio na me će se vra ća nje Uni je na ni vo je din stve nog tr ži šta kao je di nog ve ziv nog tki va iz me đu evrop skih dr ža va. Mno gi sma tra ju da je ovo bi la i pr vo bit na, tj. je di na na me ra pred stav ni ka dr ža-va osni va ča, i da bi se na to me tre ba lo i za dr ža ti, jer ova kav vid in te gra ci je zah te va mno go ma nje ener gi je za iz grad nju kom pro mi sa po ra znim pi ta nji ma, a dr ža va ma da je slo bo du od lu či va nja u broj nim obla sti ma. Po na šem mi šlje nju, ova kav vid sa rad nje bi bio na ni vou ka kav je ima la Dr žav na Za jed ni ca Sr bi ja i Cr na Go ra (2003–2006), gde su dr ža ve Za jed ni ce bi le go to vo pot pu no ne za vi sne jed na od dru ge, pri če mu po zi tiv ni efek ti eko nom ske po li ti ke ni su bi li na oče ki va nom i za do vo lja-va ju ćem ni vou. Bez ika kve po li tič ke in te gra ci je, po sta vlja se i pi ta nje uspe šnog de lo va nja i uti ca ja pot pu no sa mo stal nih i sa mo bla go eko nom ski po ve za nih evrop skih dr ža va na svet skom pla nu.

Još jed na mo guć nost je ste iz la zak ne ko li ko dr ža va iz član stva Evrop ske uni je, dok bi se osta tak za dr žao u Uni ji, ta kvoj ka kva je sa da, uz mo žda za ne mar lji ve iz me ne u prin ci pi ma funk ci o-ni sa nja si ste ma. Po na šem mi šlje nju, je di na dr ža va za ko ju po sto ji iz ra že na sum nja u po gle-du ova kve mo guć no sti je ste Ve li ka Bri ta ni ja. Isti na, ni su svi pod jed na ko op ti mi stič ni ka da je reč o na stav ku član stva Ve li ke Bri ta ni je u Evrop-skoj uni ji. Po sto ji gle di šte da na pu šta njem Uni je ova ostrv ska ze mlja ne će iz gu bi ti mno go, već na pro tiv, da se, okre nuv ši se ka sa rad nji sa svo jim ko mon velt skim pri ja te lji ma, mo že po sta vi ti kao da le ko nad moć ni ji part ner i oja ča ti svo ju po zi ci ju u sve tu da nas, ka ko u pri vred noj, ta ko i u po li tič koj sfe ri. Na pu šta njem Uni je Lon don bi mo gao mno go bo lje da usme ri svo ju „me ku moć“, tj. ši re nje svo jih vred no sti i kul tu re. Mi vi di mo pot pu no pre ki da nje ve za iz me-đu Evrop ske uni je i Ve li ke Bri ta ni je kao ne mo guć sce na rio, pre sve ga zbog či nje ni ce da je pri vre da ove ostrv ske ze mlje su vi še upu će na na Evro pu. Zbog to ga, Ve li koj Bri ta ni ji je od su-štin ske va žno sti da ima što ve ći uti caj u Bri se lu. Sma tra mo da je tre nut na kri za u od no si ma na re la ci ji Bri sel–Lon don krat ko traj na.

Ja sno je da se ve ći ste pen in te gra ci je u Evro pi mo že po sti ći sa mo iz me đu si ste ma u okvi ru ko jih ne po sto je dra stič ni dis pa ri te ti u po gle du eko nom ske raz vi je no sti de lo va tog si ste ma. Ne sa mo si ste ma slič nih po ure đe nju, već i po ste pe nu raz vit ka. Či nje ni ca je da se pri po gle du na dr ža ve čla ni ce Evrop ske uni je tre nut no su sre će mo sa ve li kim dis pro por ci ja ma po ste pe nu raz vo ja. Raz-li ke iz me đu dr ža va po put Ru mu ni je i Ne mač ke, Fin ske i Bu gar ske je su ve li ke, i po ne ki ma, ne pre-mo sti ve. Sta bil nost Uni je bi, u slu ča ju pot pu ne in te gra ci je ova ko raz li či tih si ste ma, bi la u ve li koj me ri uz dr ma na. Otud je kao od go vor na ovaj pro blem oži vljen kon cept Evro pe u vi še br zi na.

Smatramo da je scenario koji bi vodio dezintegraciji Evropske unije potpuno isključen.

14

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE Mo gu ći ScE na ri ji raZ vo ja Evrop SKE uni jE / BudućnoSt EvropE - prEporuKE

Pred nost ova kvog pro jek ta bi se ogle da la u to me da ma nje raz vi je ne dr ža ve u bu duć no sti ne bi uspo ra va le raz voj i du blju in te gra ci ju de la kon ti nen ta ko ji je za tu du blju in te gra ci ju spre man, pre sve ga po ste pe nu pri vred nog raz vo ja i ure đe no sti si ste ma. Raz voj Evrop ske uni je u vi še br zi-na mi vi di mo kao ne re a lan pro je kat, zbog či nje ni ce da oko ovog pred lo ga ne po sto je ni mi ni mal ni uslo vi za sa gla snost. Sma tra mo da spo mi nja nje ova kvog mo gu ćeg ustro je nja Evrop ske uni je od stra ne biv šeg pred sed ni ka Fran cu ske Re pu bli ke, Ni ko le Sar ko zi ja, slu ži sa mo kao opo me na čla-ni ca ma ko je ni su uči ni le do volj no na pla nu uskla đi va nja sa evrop skim stan dar di ma. Sma tra mo da bi in si sti ra nje na ova kvom pro jek tu zna či lo i sa mo raz je da nje pro ce sa evrop ske in te gra ci je, či me bi se u ve li koj me ri po ni šti li do sa da šnji efek ti in te gra ci je.

Ve li ki broj evro en tu zi ja sta, po put pred stav ni ka ne mač ke stran ke „Ze le nih“ ili ne ka da šnjih evrop skih li de ra, kao što su Ger hard Šre der, Fe li pe Gon za les i Gaj Fer hof štat, kao po že ljan pra-vac raz vo ja vi di pot pu nu in te gra ci ju kon ti nen ta u jed nu fe de ral nu dr ža vu. Kao glav ni ar gu ment ove te žnje is ti če se, pre sve ga, da je to je di ni na čin oču va nja evro zo ne, pa i sa me evrop ske in te gra-ci je. Upo red no is ku stvo raz li či tih po li tič kih si ste ma nam uka zu je na po sto ja nje raz li či tih vi do va i kon ce pa ta fe de ra ci je, pa se po sta vlja pi ta nje vr ste fe de ral nog ure đe nja, ali po tom i sprem no sti dr ža va čla ni ca da na glo pri hva te sve pred no sti i manj ka vo sti na stan ka fe de ral ne Evro pe.

Mi sma tra mo da će Evrop ska uni ja sva ka ko ići pu tem du blje in te gra ci je. Isto ri ja Evro pe u po-sled njih še zde set go di na po ka za la je da sva ka no va kri za ne mi nov no vo di pro ce su „pro du blji va-nja“ evrop ske in te gra ci je. Še zde set go di na raz vo ja či ni is ku stvo ja ča nja po li tič kih ve za na osno-vu eko nom skih pod sti ca ja. Sma tra mo da eko nom ska kri za ko ju da nas pro ži vlja va EU, i ko ja se ja vi la kao ve li ka in spi ra ci ja i za evro skep ti ke i za evro op ti mi ste, no si mo gu ći pod sti caj za ja ča nje ve za iz me đu dr ža va i gra đa na Evrop ske uni je. Pot pu na in te gra ci ja, u vi du fe de ral ne dr ža ve, je-ste, me đu tim, stvar ko ja se ne će de si ti u sko roj bu duć no sti, jer evrop ske dr ža ve još uvek ni su sprem ne da se od rek nu svo jih mu ko trp no i du go osva ja nih nad le žno sti u naj bit ni jim obla sti ma od lu či va nja.

5. Bu duć nost Evro pe - preporuke

Sma tra mo da naj i zve sni ji sce na rio do kog će se u sko roj bu duć no sti do ći je ste stva ra nje jed nog spe ci fič nog vi da sta bil ne kon fe de ra ci je. Taj spe ci fič ni vid bi pod ra zu me vao ni vo „in te gri sa ni je kon fe de ra ci je“ sa od re đe nim pre ro ga ti vi ma fe de ra ci je, gde bi pre no še nje nad le žno sti na ci o nal-nih dr ža va na Bri sel osta lo sa mo u ogra ni če nom kru gu obla sti od lu či va nja. Evrop ska uni ja da nas je sko ro i do sti gla taj ni vo. Sto ga smo sa gla sni sa tvrd nja ma da će, po red eko nom ske i po li tič ke uni je, u ve o ma bli skoj bu duć no sti do ći i do stva ra nja fi skal ne uni je, kao i do do dat nog oja ča va nja ulo ge evrop ske spolj ne po li ti ke.

Dr ža ve bi u toj vr sti sa ve za bi le pod vrg nu te strikt noj kon tro li. Sma tra mo da će do ta kvog raz-vo ja do ga đa ja do ći zbog že lje vo de ćih evrop skih eko no mi ja da u sfe ru evrop skih eko nom skih to ko va uve du ve ću kon tro lu, i sa mim tim spre če de ša va nja slič na oni ma iz 2011. go di ne.

Kao još je dan vid is po lja va nja du blje in te gra ci je Evrop ske uni je vi di mo sma nji va nje bro ja obla sti u ko ji ma se od lu ču je op štom sa gla sno šću. U obla sti bez bed no sne sa rad nje, za sa da, ne vi di mo mo guć nost za stva ra nje je din stve nih evrop skih oru ža nih sna ga i ar ti ku li sa nja je din stve-ne bez bed no sne po li ti ke tj. po di za nja Uni je sa ni voa „voj nog mra va“ na ni vo „voj nog dži na“ ili „voj nog pa tulj ka“.

Osnov no ne re še no pi ta nje, ko jim će se ne iz be žno ba vi ti sle de ći ugo vor, je ste us po sta vlja nje je-din stve ne po li tič ke uni je. Pro stor ko ji po sto ji iz me đu uspe ha Evrop ske uni je kao vo de će svet ske eko nom ske si le i ne do volj nih uspe ha Evrop ske uni je kao po li tič ki zna čaj nog i uti caj nog igra ča na me đu na rod noj sce ni još uvek če ka da bu de is pu njen. Ovo pi ta nje mo že bi ti re še no je di no ko-mu ni ta ri za ci jom za jed nič ke spolj ne i bez bed no sne po li ti ke, od no sno for mi ra njem jed ne po li ti ke na ni vou či ta ve Evrop ske uni je, ko ju će sve dr ža ve čla ni ce mo ra ti po što va ti i ko ja će obez be di ti ade kvat no, je din stve no i pre po zna tlji vo de lo va nje u nje nim od no si ma sa dru gim dr ža va ma i me-đu na rod nim or ga ni za ci ja ma. Po la ze ći od to ga da je, i po red ne volj no sti dr ža va da se od rek nu

15

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE BudućnoSt EvropE - prEporuKE

sop stve nog su ve re ni te ta u po gle du us po sta vlja nja pr vo evrop ske po li tič ke sa rad nje, a on da i za-jed nič ke spolj ne i bez bed no sne po li ti ke, taj ko rak ipak na pra vljen, do volj no go vo ri o to me ko li ko su eko nom ska i po li tič ka uni ja ne raz dvoj ni pro ce si. Sma tra mo da je Ugo vor iz Li sa bo na osta vio otvo ren pro stor da za jed nič ka spolj na i bez bed no sna po li ti ka za i sta i pre ra stu u je din stve nu spolj nu i bez bed no snu po li ti ku.

Ove iz me ne bi tre ba lo da bu du pro pra će ne i od red ba ma ko je će se od no si ti i na od bra nu Evrop ske uni je, s ob zi rom na ne iz be žnost po sta vlja nja ovog pi ta nja ka da se ra di o us po sta vlja nju je din stve ne spolj ne po li ti ke. Sma tra mo da bi ona tre ba lo da bu de za sno va na na prin ci pu us po-sta vlja nja za jed nič ke voj ske, či jem sa sta vu će do pri ne ti sve dr ža ve čla ni ce. Ovoj tvrd nji do pri-no si či nje ni ca da je Li sa bon ski ugo vor po sta vio te melj za za jed nič ku od bra nu od red bom da uko li ko jed na od dr ža va čla ni ca bu de na pad nu ta ili na bi lo ko ji dru gi na-čin ugro že na, osta le čla ni ce mo ra ju uči ni ti sve ka ko bi joj pru ži le po moć. Li sa bon ski ugo vor ta ko đe uno si od-red bu da je us po sta vlja nje za jed nič ke od bra ne mo gu će i da od lu ku o njoj mo ra do ne ti Evrop ski sa vet.

Ka da je o unu tra šnjim pi ta nji ma reč, već je na po me-nu to da ne ka da šnji tre ći stub Evrop ske za jed ni ce još uvek če ka da bu de u pot pu no sti ko mu ni ta ri zo van. Oče-ku je mo da će ose tlji va pi ta nja, po put za jed nič ke po li ci je i odr ža va nja jav nog re da i mi ra na ni-vou Evrop ske uni je, u na red noj pro me ni ugo vo ra osta ti pred met po de lje ne nad le žno sti iz me đu or ga na Evrop ske uni je i dr ža va čla ni ca, pri če mu će se po de la nad le žno sti za sni va ti na prin ci pu de cen tra li za ci je. Od lu ke ko je će se do no si ti na ni vou Evrop ske uni je bi će prav no oba ve zu ju će za sve dr ža ve pod lo žne kon tro li Su da prav de EU i do no si će se u re dov noj za ko no dav noj pro ce du ri, kva li fi ko va nom ve ći nom.

Sma tra mo, me đu tim, da će dr ža ve čla ni ce ima ti ugo vo rom i se kun dar nim za ko no dav stvom osta vljen pro stor u kom će mo ći slo bod no da de lu ju ra di po što va nja prav nih tra di ci ja i si ste ma, ali da ne će mo ći da pre ko ra če da tu nad le žnost i iza đu iz okvi ra ko mu ni tar nog pra va. Na pri me ru po li ci je, oče ku je mo da ona bu de ure đe na po prin ci pu po li ci je u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va-ma, pri če mu bi EURO POL po stao fe de ral na po li ci ja ko ja bi nad gle da la, pru ža la po moć i kon tro-li sa la rad dr žav nih po li ci ja, ali ne bi ima la nad le žnost da ostva ru je op šta po li cij ska ovla šće nja na ni vou Evrop ske uni je. Evrop ska uni ja bi bi la oba ve zna da kon tro li še sra zmer nost i za ko ni tost ope ra ci ja, ali dr žav ne po li ci je ne bi tre ba lo da pre la ze dr žav ne gra ni ce, osim u slu ča je vi ma ka da ih, kao po ja ča nje, po zo ve dru ga dr ža va čla ni ca i EURO POL.

Mi sli mo, ta ko đe, da iz Sa ve ta, kao „do ma dr ža va“ u za ko no dav nom pro ce su, tre ba u naj ve ćoj mo gu ćoj me ri da bu du uklo nje ni pra vo ve ta i prin cip jed no gla sno sti, na kon ko mu ni ta ri za ci je ve-ći ne po li ti ka. Ovaj po tez će im pli ci ra ti i či nje ni cu da će Evrop ski par la ment, kao „dom gra đa na“, uče stvo va ti kao sa o dlu či lac u do no še nju od lu ka za jed no sa Sa ve tom, kao i da će re dov na za ko-no dav na pro ce du ra po sta ti je di na pro ce du ra pri li kom do no še nja za ko no dav nih aka ta.

Ove iz me ne bi, uz pre i me no va nje na zi va i us po sta vlja nje dr žav nih obe lež ja, tre ba lo da po sta ve na no ge sta bil ni ju, kon fe de ral nu Evro pu.

odluke koje će se donositi na nivou Evropske unije biće pravno obavezujuće za sve države i podložne kontroli Suda pravde Eu.

16

BudućnoSt EvropE – jEdno viđEnjE litEratura

Li te ra tu ra

1. Božović, Danijela; Vujačić, Marko; Živković, Nikola, Budućnost proširenja Evropske unije: slučaj Zapadni Balkan, Unija evropskih federalista Srbija, 2010.

2. Dinan, Dezmon, Menjanje Evrope: istorija Evropske unije. Službeni glasnik, Beograd, 2010.3. Gilbert, Mark, Surpassing realism: the politics of European integration since 1945. Rowman &

Littlefield, 2003.4. Janjević, Milutin (ed), Reformski ugovor iz Lisabona, Službeni glasnik, Beograd, 2008.5. Johnson, Christopher & Collignon, Stefan, The monetary economics of Europe: causes of the EMS

crisis. Fairleigh Dickinson University Press, 1994.6. Predić-Knežević, Vesna i Radivojević, Zoran, Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije,

Službeni glasnik, Beograd, 2009.7. Predić-Knežević, Vesna i Radivojević, Zoran,Nova arhitektura Evropske unije, u Zbornik radova,

str. 11-38, Pravni fakultet, Novi Sad, 2011.8. Prokopijević, Miroslav, Evropska unija: uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2009.9. Wallace, Helen; Wallace, William & Pollac, Mark, Policy-Making in the European Union,

Oxford University Press, 2005.10. Watts, Duncan & Pilkington, Colin, Britain in the European Union today. Manchester University

Press, 2005.

Internet izvori:

1. http://www.fes.rs/pubs/2004/pdf/14.Reforme%20Evropske%20unije.pdf2. http://www.ces.fas.harvard.edu/publications/docs/pdfs/DeGaulleMorav.pdf3. http://www.centaronline.org/postavljen/60/strategies.pdf 4. http://www.nber.org/reporter/summer04/blanchard.html5. http://books.google.rs/books?id=1TdCkJq4En4C&pg=PA92&lpg=PA92&dq=european+union

+shocks+1970s&source=bl&ots=YnR3V5HEB5&sig=65fJ7RTcqzC6RlmMXkmwFY7mu6A&hl=sr&sa=X&ei=syUoT4qkH4nm4QTcrYnNAw&sqi=2&ved=0CE0Q6AEwBg#v=onepage&q=european%20union%20shocks%201970s&f=false

6. www.pescanik.rs

17

Budućnost Evrope– jedno viđenje –

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31Beogradwww.emins.org

Za izdavača Maja Bobić

Autordr Vladimir Pavićević

Urednikdr Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma

Izvršni urednikRelja Božić, koordinator Istraživačkog foruma

Lektura i korekturaVesna Pravdić

Dizajn i prelomDunja Šašić

ISBN 978-86-82391-77-7

Beograd, maj 2012.

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji niti Fondacije Friedrich Ebert.