IXIXFINANSIJSKA ANALIZAFINANSIJSKA ANALIZA

93. PRAVILA FINANSIRANJA – 93. PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA, POVEZANOST SA SUŠTINA, POVEZANOST SA PRINCIPIMA FINANSIJSKE PRINCIPIMA FINANSIJSKE

POLITIKE, PODELAPOLITIKE, PODELA

definicije pravila finansiranja (Herle): definicije pravila finansiranja (Herle): principi za izbor sredstava finansiranja principi za izbor sredstava finansiranja

radi zadovoljenja neke date potrebe radi zadovoljenja neke date potrebe kapitalakapitala

norme za pribavljanje kapitala sa norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekataodređenih aspekata

veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više principa poslovne ili finansijske politike principa poslovne ili finansijske politike (princip (princip sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti, sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti, nezavisnosti, itd.)nezavisnosti, itd.)

Sistematizacija pravila finansiranja prema Sistematizacija pravila finansiranja prema principima finansijske politike nije moguća, jer u principima finansijske politike nije moguća, jer u osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već više principa finansijske politike.više principa finansijske politike.

"zlatna", "sveta", "optimalna" pravila / "zlatna", "sveta", "optimalna" pravila /

"klasična", "tradicionalna" pravila"klasična", "tradicionalna" pravila

Sva pravila finansiranja tangiraju Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku finansijsku strukturu preduzećastrukturu preduzeća, i to:, i to:

– sastav kapitala prema poreklu i ročnosti sastav kapitala prema poreklu i ročnosti (vertikalna pravila)(vertikalna pravila) ili ili

– odnos delova imovine i kapitala (horizontalna odnos delova imovine i kapitala (horizontalna pravila)pravila)..

Aktiva Bilans stanja Pasiva

horizontalna pravila finansiranjahorizontalna pravila finansiranja

vertikalna pravila vertikalna pravila

finansiranjafinansiranja

94. VERTIKALNA PRAVILA 94. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I FINANSIRANJA – SUŠTINA I

SASTAVSASTAV

Nastoje da postave normu za strukturu kapitala Nastoje da postave normu za strukturu kapitala (pasive bilansa).(pasive bilansa).

princip sigurnostiprincip sigurnosti

pravila za odnos:pravila za odnos:

– sopstvenog i pozajmljenog kapitalasopstvenog i pozajmljenog kapitala

– nominalnog kapitala i rezervinominalnog kapitala i rezervi

– dugoročnog i kratkoročnog kapitaladugoročnog i kratkoročnog kapitala

95. PRAVILA ZA ODNOS 95. PRAVILA ZA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH

IZVORA IZVORA (KAPITALA)(KAPITALA)

"pravila za pokriće (izravnanje) rizika""pravila za pokriće (izravnanje) rizika"

Javljaju se u formi:Javljaju se u formi:

– čvrsto postavljenih relacija između sopstvenih čvrsto postavljenih relacija između sopstvenih i pozajmljenih izvora ili i pozajmljenih izvora ili

– minimalnih zahteva (donjih limita) za minimalnih zahteva (donjih limita) za finansiranje preduzeća sopstvenim kapitalom. finansiranje preduzeća sopstvenim kapitalom.

pravilo jednakosti sopstvenih i pravilo jednakosti sopstvenih i pozajmljenih izvora pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo ("zlatno pravilo izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje sopstvenim kapitalom je najzdravije, a sopstvenim kapitalom je najzdravije, a jednakost sopstvenog i pozajmljenog jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba smatrati minimumomkapitala treba smatrati minimumom

Neki autori smatraju zdravim i odnos Neki autori smatraju zdravim i odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1, sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1, neki preporučuju odnos 1:3, dok neki neki preporučuju odnos 1:3, dok neki smatraju da optimalan odnos zavisi od smatraju da optimalan odnos zavisi od vrste preduzeća.vrste preduzeća.

Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu i roku. i roku.

Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta poverilaca bili su odlučujući za nametanje poverilaca bili su odlučujući za nametanje obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom.obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom.

Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi od usklađenosti novčanih tokova.od usklađenosti novčanih tokova.

Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi kapital i njegovo učešće treba da bude veće kapital i njegovo učešće treba da bude veće ako je preduzeće izloženo većem riziku. ako je preduzeće izloženo većem riziku.

Rizici preduzeća su individualno uslovljeni, Rizici preduzeća su individualno uslovljeni, zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih normi za učešće sopstvenog kapitala. normi za učešće sopstvenog kapitala.

Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala utiče i princip rentabilnosti.utiče i princip rentabilnosti.

ElementiSlučajevi finansiranja

I II

1. Sopstveni kapital 100.000 50.000

2. Pozajmljeni kapital – 50.000

3. Ukupan kapital (1+2) 100.000 100.000

4. Investicioni dobitak (20%) 20.000 20.000

5. Troškovi kamata (10%) – 5.000

6. Ostatak dobitka (4–5) 20.000 15.000

7. Ukamaćenje sopstvenog kapitala (6/1)

20% 30%

96. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI 96. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM PREMA NOMINALNOM

KAPITALUKAPITALU

Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su veće rezerve veće rezerve

Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog kapitala bude 1:1 kapitala bude 1:1

princip sigurnosti za nominalni kapital (koji princip sigurnosti za nominalni kapital (koji predstavlja obavezu preduzeća prema predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima)vlasnicima)

97. PRAVILA ZA ODNOS 97. PRAVILA ZA ODNOS DUGOROČNOG PREMA DUGOROČNOG PREMA

KRATKOROČNOM KAPITALUKRATKOROČNOM KAPITALU

Nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen Nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen strukturom imovinestrukturom imovine, koja zavisi od vrste , koja zavisi od vrste preduzeća.preduzeća.

dopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće dopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih sredstava počinje da smeta i da bude teretsredstava počinje da smeta i da bude teret

98. HORIZONTALNA PRAVILA 98. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I FINANSIRANJA – SUŠTINA I

SASTAVSASTAV

Tangiraju odnose delova imovine i kapitala.Tangiraju odnose delova imovine i kapitala.

princip likvidnostiprincip likvidnosti

najznačajnija pravila:najznačajnija pravila:zlatno (bankarsko) pravilo finansiranjazlatno (bankarsko) pravilo finansiranjazlatna bilansna pravila finansiranja (u užem zlatna bilansna pravila finansiranja (u užem

i širem smislu)i širem smislu)pravila finansiranja "1:1" i "2:1"pravila finansiranja "1:1" i "2:1"

99. ZLATNO (BANKARSKO) 99. ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJAPRAVILO FINANSIRANJA

nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi kapital ne sme da se koristi vremenski nepovoljnije nego što je dobijen

Hibner: "Kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu."

obezbeđenje likvidnosti – putem kongruencije rokova aktivnih i pasivnih kreditnih poslova

u slučaju preduzeća: usaglašenost između trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja raspolaganja kapitalom pribavljenim za pokriće potreba

Održavanje likvidnosti preduzeća pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još dva uslova:

1. da se iz tekućih prihoda vraća najmanje uloženi iznos finansijskih sredstava i

2. da se mogu nabaviti nova sredstva nakon vraćanja dospelih obaveza.

Za preduzeće je mnogo važnija usklađenost primanja i izdavanja nego usklađenost rokova.

ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA

konkretizacija zlatnog pravila finansiranja

osnova: raščlanjavanje aktive prema stepenu likvidnosti i pasive prema stepenu dospelosti i utvrđivanje relacija između raščlanjenih delova aktive i pasive

osnovna pravila:

– zlatno bilansno pravilo u užem smislu

– zlatno bilansno pravilo u širem smislu

100. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U UŽEM SMISLU

zahtev: da postrojenjska (fiksna) imovina bude pokrivena sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom

neslaganje u definisanju pravila – jedna grupa autora smatra da postrojenjska imovina treba da bude pokrivena isključivo sopstvenim kapitalom (princip sigurnosti), a druga dopušta upotrebu i dugoročnog pozajmljenog kapitala

jedinstven stav – za finansiranje postrojenja se po pravilu preporučuje sopstveni kapital, a finansiranje dugoročnim pozajmljenim izvorima se tretira kao manje-više nužno odstupanje od pravila

ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu:ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu:

– Mišljenje da zlatna bilansna pravila Mišljenje da zlatna bilansna pravila predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni nasuprot totalnom načinu posmatranja).nasuprot totalnom načinu posmatranja).

– Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je postrojenjska imovina opterećena rizikom.postrojenjska imovina opterećena rizikom.

– Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti.Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti.

– Ne garantuje likvidnost preduzeća.Ne garantuje likvidnost preduzeća.

101. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U ŠIREM SMISLU

proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem smislu

zahtev: dugoročno finansiranje ne samo postrojenjske imovine, već i dela obrtne imovine koji je trajno vezan za preduzeće

brojne varijante pravila, usled različitih odgovora na pitanja: (1) šta treba smatrati vezanom obrtnom imovinom i (2) kakvim kapitalom treba finansirati ovu imovinu – sopstvenim ili dugoročnim tuđim

prvo pitanje: prvo pitanje: – mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim

finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da se ukupne zalihe finansiraju dugoročnose ukupne zalihe finansiraju dugoročno

– preovlađujući stav: dugoročno finansiranje preovlađujući stav: dugoročno finansiranje "gvozdenih zaliha""gvozdenih zaliha"

drugo pitanje:drugo pitanje:– razlike između onih koji dopuštaju razlike između onih koji dopuštaju

finansiranje obrtne imovine dugoročnim tuđim finansiranje obrtne imovine dugoročnim tuđim kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje sopstvenim kapitalomsopstvenim kapitalom

Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu: Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu: realna aktiva treba da bude finansirana realna aktiva treba da bude finansirana sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva (potraživanja i gotovina) pozajmljenim (potraživanja i gotovina) pozajmljenim kapitalomkapitalom

preovlađujpreovlađujući stav:ući stav: postrojenjsku imovinu i postrojenjsku imovinu i gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalomdugoročnim pozajmljenim kapitalom

102. PRAVILA FINANSIRANJA "1:1" I "2:1"

pravilo "1:1" (acid test): pravilo "1:1" (acid test): – minimalni zahtev jednakosti između gotovine, minimalni zahtev jednakosti između gotovine,

menica i potraživanja, sa jedne strane, i menica i potraživanja, sa jedne strane, i kratkoročnog kapitala, sa druge stranekratkoročnog kapitala, sa druge strane

– merenje likvidnosti I stepenamerenje likvidnosti I stepena– na poseban način formulisan zahtev zlatnog na poseban način formulisan zahtev zlatnog

bilansnog pravila u širem smislu, ali je zlatno bilansnog pravila u širem smislu, ali je zlatno bilansno pravilo elastičnije, jer dopušta da deo bilansno pravilo elastičnije, jer dopušta da deo zaliha iznad gvozdenog stanja bude finansiran zaliha iznad gvozdenog stanja bude finansiran kratkoročnim kratkoročnim izvorima

pravilo "2:1" ("current ratio"): pravilo "2:1" ("current ratio"):

– odnos obrtne imovine prema kratkoročnim odnos obrtne imovine prema kratkoročnim obavezama treba da bude najmanje 2:1obavezama treba da bude najmanje 2:1

– merenje likvidnosti II stepenamerenje likvidnosti II stepena

poreklo: američka bankarska praksa (osnova poreklo: američka bankarska praksa (osnova za donošenje odluka o odobravanju ili za donošenje odluka o odobravanju ili odbijanju kreditnih zahteva) odbijanju kreditnih zahteva)

zahtev zahtev likvidnostilikvidnosti

Pravila finansiranja ne mogu biti prihvaćena kao opštevažeći kriterijumi za ocenu finansijskog položaja preduzeća.

Likvidnost pretpostavlja usklađenost primanja i izdavanja.

10103. CILJEVI FINANSIJSKE 3. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE – OPŠTI I ANALIZE – OPŠTI I

PRODUBLJENIPRODUBLJENI

oopšti ciljevi finansijske analizepšti ciljevi finansijske analize::

1.1. ispitivanjispitivanjee uslova finansijskog uslova finansijskog ekvilibrijuma ekvilibrijuma (ravnoteže) (ravnoteže) preduzeća preduzeća

2.2. merenjmerenjee rentabiliteta uloženih sredstava rentabiliteta uloženih sredstava

BBliže određivanje ciljeva liže određivanje ciljeva finansijske analize finansijske analize uslovljeno je interesima ispitivača, odnosno uslovljeno je interesima ispitivača, odnosno korisnika finansijske analizekorisnika finansijske analize..

razlikovanje razlikovanje interniinternihh ciljev ciljeva analize a analize ((korisnik korisnik analize analize je je samosamo preduzećepreduzeće) i ) i eksternieksternihh ciljev ciljeva a analize analize (korisnici su (korisnici su interesenti izvan interesenti izvan preduzeća)preduzeća)

ciljevi interne analize:ciljevi interne analize:

1.1. osvetljavanje opšte politike preduzeća i osvetljavanje opšte politike preduzeća i njene usklađenosti sa potrebama preduzećanjene usklađenosti sa potrebama preduzeća

2.2. snabdevanje menadžmenta neophodnim snabdevanje menadžmenta neophodnim podlogama za donošenje finansijskih odlukapodlogama za donošenje finansijskih odluka

3.3. merenje ostvarenog periodičnog rezultata sa merenje ostvarenog periodičnog rezultata sa raznih aspekata i utvrđivanje da li je raznih aspekata i utvrđivanje da li je njegova visina u skladu sa očekivanjem ili njegova visina u skladu sa očekivanjem ili sa nekom veličinom koja ima karakter sa nekom veličinom koja ima karakter normalenormale

Interna analiza pretpostavlja Interna analiza pretpostavlja ispitivanje ispitivanje prošlostiprošlosti, sračunato na , sračunato na ocenu ranijih odluka ocenu ranijih odluka u u vezi sa upravljanjem preduzećem, i na vezi sa upravljanjem preduzećem, i na pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odlukakoncipiranje poslovnih odluka usmerenih na usmerenih na održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.

eksterni ciljevi analize:eksterni ciljevi analize:• iinvestitorinvestitori – – donošenjdonošenje e odluka o kupovini, odluka o kupovini,

prodaji ili zadržavanju prodaji ili zadržavanju aakcijakcija• ppoveriocoverioci i – ispitivanje mogućnosti naplate – ispitivanje mogućnosti naplate

odobrenih kreditaodobrenih kredita ( (kojkoja primarno zavisi oda primarno zavisi od rentabilitetrentabilitetaa, a sekundarno , a sekundarno od od visinvisinee garantne garantne supstance i opštsupstance i opštee slik slikee finansiranja finansiranja))

• zzvaničnvaničnaa statistik statistikaa i ostal i ostalii državn državnii organ organii – – ispitivanje ispitivanje pravpravaaccaa razvoja preduzeća kao razvoja preduzeća kao osnovnih ćelija nacionalne ekonomije osnovnih ćelija nacionalne ekonomije

eksterni ciljevi analize:eksterni ciljevi analize:• pposlovna udruženja i privredne komoreoslovna udruženja i privredne komore – –

ispitivanje ispitivanje poslovnposlovnee efikasnost efikasnosti i i pomeranja i pomeranja glavnih pokazatelja ekonomskog položaja glavnih pokazatelja ekonomskog položaja preduzeća u strukturi grane ili privredne preduzeća u strukturi grane ili privredne oblastioblasti ( (analize upoređenja između analize upoređenja između preduzećapreduzeća))

razlike između interne i eksterne analize: razlike između interne i eksterne analize: po obimu po obimu i vrsti korišćenog materijala i i vrsti korišćenog materijala i šširiniirini analize analize ((brojbrojuu poslovnih problema kojima se baviposlovnih problema kojima se bavi))

Internim aInternim analitičarima stoje na raspolaganju, pored nalitičarima stoje na raspolaganju, pored finansijskih izveštajafinansijskih izveštaja, sve informacije koje se , sve informacije koje se mogu izvući iz postojeće organizacije finansijske mogu izvući iz postojeće organizacije finansijske funkcije. funkcije.

Eksterna analiza se Eksterna analiza se vrši samo na osnovu vrši samo na osnovu finansijskih izveštaja i finansijskih izveštaja i njeni njeni zaključci često imaju zaključci često imaju samo karakter indikacija ili nagoveštajasamo karakter indikacija ili nagoveštaja..

zaključak: zaključak: interna analiza jeinterna analiza je dublja od eksterne dublja od eksterne

104104. VRSTE FINANSIJSKE . VRSTE FINANSIJSKE ANALIZEANALIZE

kriterijumi za razlikovanje vrsta analizekriterijumi za razlikovanje vrsta analize

1.1. korisnici analizekorisnici analize

2.2. predmet analizepredmet analize

3.3. vreme posmatranjavreme posmatranja

4.4. način pripremanja podataka za analizunačin pripremanja podataka za analizu

5.5. instrumenti analizeinstrumenti analize

I kriterijum – I kriterijum – korisnici analizekorisnici analize: : • interninternaa analizaanaliza• eksterneksternaa analiz analizaa

• razlikrazlika: a: obim korišćenog materijala i obim korišćenog materijala i brojnost problema kojima se analiza brojnost problema kojima se analiza posvećujeposvećuje – – eksternaeksterna analiza je kraćeg analiza je kraćeg dometa i manje upotrebne vrednosti od dometa i manje upotrebne vrednosti od interne analizeinterne analize

II kriterijum – II kriterijum – predmet analiziranjapredmet analiziranja: : • analizanalizaa bilansa stanja (finansijskog statusa) bilansa stanja (finansijskog statusa)

– – usmerena na usmerena na ispitivanjeispitivanje stanja ili razvoja stanja ili razvoja položaja položaja sigurnostisigurnosti i i likvidnostilikvidnosti, , kao kao osnovosnovee finansijskog zdravlja preduzećafinansijskog zdravlja preduzeća

• analizanalizaa bilansa uspeha (rezultata) bilansa uspeha (rezultata) – – usmerena na usmerena na ocenu poslovne efikasnostiocenu poslovne efikasnosti

III kriterijum – III kriterijum – vreme posmatranjavreme posmatranja: : • aanaliza stanja naliza stanja ((statička analizastatička analiza) )

− analizaanaliza (1) bilans (1) bilansaa stanja na određeni dan stanja na određeni dan i (2) bilansi (2) bilansaa uspeha uspeha za jednu poslovnu za jednu poslovnu godinugodinu

• analizanalizaa razvoja razvoja ((dinamička analiza)dinamička analiza)− analiza razvoja finansijske situacije i analiza razvoja finansijske situacije i

rezultata u nizu periodarezultata u nizu perioda− prednost u odnosu na statičku analizu: prednost u odnosu na statičku analizu:

otkriva liniju razvoja finansijske strukture otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultatai rezultata

IV kriterijum – IV kriterijum – način pripremanjanačin pripremanja: : • analiza bilansa stanja i uspeha, prikazanih analiza bilansa stanja i uspeha, prikazanih

u: u:

1.1. apsolutnim iznosimaapsolutnim iznosima

2.2. relativnim brojevima relativnim brojevima

3.3. formi grafikona formi grafikona

sintetizsintetizovanjeovanje bilansn bilansnihih pozicij pozicijaa u nekoliko u nekoliko glavnih grupa, glavnih grupa, u cilju ou cilju olakšalakšanognog čitanj čitanjaa i i izvlačenjizvlačenjaa zaključaka zaključaka – "kristalizacija" ili – "kristalizacija" ili "vizuelizacija" bilansa"vizuelizacija" bilansa

Aktiva Bilans Pasiva

1. Imobilizacije2. Zalihe3. Potraživanja4. Gotovina

1. Sopstveni kapital2. Dugoročni zajmovi3. Kratkoročne obaveze

V kriterijum – V kriterijum – instrumenti analizeinstrumenti analize: :

1.1. metoda vizuelizacije metoda vizuelizacije

2.2. račun pokrića račun pokrića

3.3. racio analiza racio analiza

4.4. analiza kretanja (funds flow analiza)analiza kretanja (funds flow analiza)

5.5. cash flow analiza cash flow analiza

6.6. analiza neto obrtnog fonda analiza neto obrtnog fonda

105105. POSTUPCI (FAZE) . POSTUPCI (FAZE) FINANSIJSKE ANALIZEFINANSIJSKE ANALIZE

1.1. priprippremanje bilansa stanja i uspeha za analizu,remanje bilansa stanja i uspeha za analizu,

2.2. izbor instrumenata analize i fiksiranje izbor instrumenata analize i fiksiranje karakterističnih relacija bilansa stanja i karakterističnih relacija bilansa stanja i bilansa uspehabilansa uspeha

3.3. izvođenje zaključaka o stanju finansijskog izvođenje zaključaka o stanju finansijskog zdravlja i nivozdravlja i nivouu rentabilnosti i prezentiranje rentabilnosti i prezentiranje zaključaka korisnicima analizezaključaka korisnicima analize

a)a) upotrebljivost bilansnih upotrebljivost bilansnih podatakapodataka

b)b) konsolidovanje bilansa stanja konsolidovanje bilansa stanja i uspeha i uspeha

c)c) klasifikacijklasifikacijaa bilansnih bilansnih pozicijapozicija

materijalne materijalne pretpostavkepretpostavke

formalnaformalnapretpostavkapretpostavka

106. PRETPOSTAVKE 106. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZEFINANSIJSKE ANALIZE

107107. UPOTREBLJIVOST . UPOTREBLJIVOST BILANSNIH PODATAKA KAO BILANSNIH PODATAKA KAO

PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZEANALIZE

Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku analizu može da bude ugrožena analizu može da bude ugrožena neadekvatnim neadekvatnim postupcima procenjivanjapostupcima procenjivanja. .

NNeadekvatnim procenjivanjem bilansniheadekvatnim procenjivanjem bilansnih pozicija pozicija dolazi do stvaranjadolazi do stvaranja latentnih rezervi ili skrivenih latentnih rezervi ili skrivenih gubitakagubitaka..

Postojanje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka Postojanje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka otežavaotežava ili čak ili čak onemogućavonemogućavaa izvođenje zaključaka izvođenje zaključaka o finansijskom zdravlju preduzeća i njegovoj o finansijskom zdravlju preduzeća i njegovoj sposobnosti zarađivanja. sposobnosti zarađivanja. Neadekvatnost procenjivanjaNeadekvatnost procenjivanja uslovljena je: uslovljena je: 1.1. nnepridržavanjem načela ispravne raspodele epridržavanjem načela ispravne raspodele

rashoda i prihoda na obračunske periode rashoda i prihoda na obračunske periode – – subjektivni faktorsubjektivni faktor,,

2.2. odsustvom realnih podloga za apsolutno tačnu odsustvom realnih podloga za apsolutno tačnu alokaciju rashoda i prihoda na operativne alokaciju rashoda i prihoda na operativne periode periode – – objektivni faktorobjektivni faktor i i

3.3. fleksibilnošću kupovne snage valutne jedinicefleksibilnošću kupovne snage valutne jedinice – – monetarni faktormonetarni faktor..

Tačna raspodela rashoda i prihoda na Tačna raspodela rashoda i prihoda na operativne periode pretpostavlja dosledno operativne periode pretpostavlja dosledno poštovanje poštovanje načela uzročnosti (korelacije)načela uzročnosti (korelacije), po , po kome bilans uspeha treba da obuhvati sve kome bilans uspeha treba da obuhvati sve rashode i prihode koji se odnose na tekući i rashode i prihode koji se odnose na tekući i eventualno protekle obračunske periode. eventualno protekle obračunske periode.

BBudući da ne postoji apsolutna mera koja udući da ne postoji apsolutna mera koja obezbeđuje tačno periodiziranje, načelo obezbeđuje tačno periodiziranje, načelo korelacije nužno se dopunjava načelima korelacije nužno se dopunjava načelima uporedivosti (kontinuiteta) i sigurnosti. uporedivosti (kontinuiteta) i sigurnosti.

Načelo uporedivosti Načelo uporedivosti insistira na insistira na nepromenjenim metodama periodiziranja u nepromenjenim metodama periodiziranja u dužem vremenskom intervaludužem vremenskom intervalu, čime se , čime se obezbeđuje obezbeđuje vremenska uporedivost rezultatavremenska uporedivost rezultata, , koja po važnosti stoji ispred tačnosti.koja po važnosti stoji ispred tačnosti.

Načelo sigurnosti Načelo sigurnosti ima za cilj da zaštiti ima za cilj da zaštiti preduzeće od moguće samovolje u preduzeće od moguće samovolje u obračunavanju rezultata i traži obračunavanju rezultata i traži oslanjanje na oslanjanje na činjenicečinjenice svaki put kada se pojavi mogućnost svaki put kada se pojavi mogućnost alternativnog izbora metoda procenjivanja.alternativnog izbora metoda procenjivanja.

NNesigurnost računa uspeha i mogućnost esigurnost računa uspeha i mogućnost precenjivanja periodičnog rezultataprecenjivanja periodičnog rezultata ( (koje se koje se smatra opasnijim od potcenjivanjasmatra opasnijim od potcenjivanja)), , uslovljavaju respektovanje uslovljavaju respektovanje načela opreznosti načela opreznosti u u periodiziranju rezultata. periodiziranju rezultata.

realizacija načela opreznosti: putemrealizacija načela opreznosti: putem obilnih obilnih otpisa fiksnih sredstavaotpisa fiksnih sredstava, upotrebom , upotrebom principaprincipa najniže vrednosti najniže vrednosti u u bilansiranju bilansiranju zaliha, zaliha, otpisivanjem ugroženih potraživanja otpisivanjem ugroženih potraživanja i i upotrebom principa upotrebom principa najviše vrednosti najviše vrednosti za za bilansiranje obavezabilansiranje obaveza

zaključak: zaključak: Da bi bilansi stanja i uspeha bili Da bi bilansi stanja i uspeha bili upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da budu sastavljeni u duhu načela uzročnosti budu sastavljeni u duhu načela uzročnosti (korelacije), uporedivosti (kontinuiteta), (korelacije), uporedivosti (kontinuiteta), sigurnosti i opreznosti.sigurnosti i opreznosti.

U fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans U fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans stanja i bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju uspeha predstavljaju nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije koje potiču iz različitih perioda i koje su koje potiču iz različitih perioda i koje su izražene novcem različite kupovne snage. izražene novcem različite kupovne snage.

Monetarne fluktuacije degradiraju Monetarne fluktuacije degradiraju upotrebljivost bilansa stanja i uspeha za upotrebljivost bilansa stanja i uspeha za finansijsku analizu. finansijsku analizu.

KONSOLIDOVANJE BILANSA KONSOLIDOVANJE BILANSA KAO PRETPOSTAVKA KAO PRETPOSTAVKA

FINANSIJSKE ANALIZEFINANSIJSKE ANALIZE

Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka finansijske analize finansijske analize samo u slučaju analize samo u slučaju analize bilansa jednog koncernabilansa jednog koncerna..

MMaterijalna ispravnost bilansa koncernaaterijalna ispravnost bilansa koncerna može može da bude ugrožena mešanjem međusobnih da bude ugrožena mešanjem međusobnih učešća, potraživanja, obaveza i elemenata učešća, potraživanja, obaveza i elemenata uspehauspeha..

cilj konsolidovanjacilj konsolidovanja:: eeliminisanje međusobnog liminisanje međusobnog mešanja elemenata stanja i uspeha mešanja elemenata stanja i uspeha

SSažimanjažimanjuu istovrsnih pozicija svih bilansa članica istovrsnih pozicija svih bilansa članica koncerna koncerna prethodi međusobno prebijanje svih prethodi međusobno prebijanje svih pozicija koje proizilaze iz njihovih međusobnih pozicija koje proizilaze iz njihovih međusobnih odnosaodnosa..

konsolidovanjekonsolidovanje:: (1) (1) bilansbilansaa stanja i stanja i (2)(2) bilans bilansaa uspehauspeha

108. KONSOLIDOVANJE BILANSA 108. KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA KAO PRETPOSTAVKA STANJA KAO PRETPOSTAVKA

FINANSIJSKE ANALIZEFINANSIJSKE ANALIZE

a)a) kkonsolidovanje kapitala (isključivanje onsolidovanje kapitala (isključivanje učešća) učešća)

b)b) konsolidovanje potraživanja i obavezakonsolidovanje potraživanja i obaveza

konsolidovanje kapitalakonsolidovanje kapitala: : • eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u

aktivi davaoca kapitala (matičnog aktivi davaoca kapitala (matičnog preduzeća) i pozicija sopstvenog kapitala u preduzeća) i pozicija sopstvenog kapitala u pasivi primaoca kapitala (zavisnog pasivi primaoca kapitala (zavisnog preduzeća)preduzeća)

• cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja sopstvenog kapitala u konsolidovanom sopstvenog kapitala u konsolidovanom bilansubilansu

• najjednostavniji slučaj:najjednostavniji slučaj:

1.1. učešće matičnog preduzeća u učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća = 100%kapitalu zavisnog preduzeća = 100%

2.2. knjigovodstvena vrednost učešća = knjigovodstvena vrednost učešća = knjigovodstvena vrednost čiste knjigovodstvena vrednost čiste imovine zavisnog preduzećaimovine zavisnog preduzeća

Aktiva Bilans preduzeća "A" Pasiva

Razna aktivaUčešća

10.000 5.000

Osnovni kapitalRezerveObaveze

8.000 3.000 4.000

15.000 15.000

Aktiva Bilans preduzeća "B" Pasiva

Razna aktiva 7.000

Osnovni kapitalRezerveObaveze

4.000 1.000 2.000

7.000 7.000

Aktiva Konsolidovani bilans Pasiva

Razna aktivaRazna aktiva 17.000 17.000

17.00017.000

Osnovni kapitalOsnovni kapital 8.000 8.000RezerveRezerve 3.000 3.000ObavezeObaveze 6.000 6.000

17.00017.000

konsolidovanje potraživanja i obavezakonsolidovanje potraživanja i obaveza: : • potraživanja jedne članice koncerna potraživanja jedne članice koncerna

istovremeno obaveze druge članice istovremeno obaveze druge članice → → eliminisanje međusobnih potraživanja i eliminisanje međusobnih potraživanja i obavezaobaveza

109. KONSOLIDOVANJE 109. KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA KAO BILANSA USPEHA KAO

PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZEANALIZE

eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje potiču iz međusobnih odnosa članica koncernapotiču iz međusobnih odnosa članica koncerna

pretpostavke konsolidovanja bilansa uspeha: pretpostavke konsolidovanja bilansa uspeha:

1.1. isti period isti period

2.2. jednako raščlanjavanje rashoda i prihoda jednako raščlanjavanje rashoda i prihoda

3.3. sadržinska podudarnost pojedinih pozicijasadržinska podudarnost pojedinih pozicija

Konsolidovanje uspeha može da ima:Konsolidovanje uspeha može da ima:

1.1. formalno značenje (ne utiče na visinu formalno značenje (ne utiče na visinu prikazanog uspeha) ili prikazanog uspeha) ili

2.2. materijalno značenje (utiče na visinu materijalno značenje (utiče na visinu prikazanog uspeha). prikazanog uspeha).

formalno konsolidovanje uspehaformalno konsolidovanje uspeha prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća

koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog preduzeća koncernapreduzeća koncerna

ciljcilj: izbegavanje veštačkog uvećanja : izbegavanje veštačkog uvećanja ukupnih prihoda i rashodaukupnih prihoda i rashoda

formalno konsolidovanje uspehaformalno konsolidovanje uspeha eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz

međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke robe, (b) vršenja usluga, (c) zaduženja za robe, (b) vršenja usluga, (c) zaduženja za kamate i (d) plaćanja dividendi, nakon čega kamate i (d) plaćanja dividendi, nakon čega rashodi i prihodi u konsolidovanom bilansu rashodi i prihodi u konsolidovanom bilansu uspeha odražavaju samo ono što je došlo uspeha odražavaju samo ono što je došlo spolja i što je rezultat odnosa sa partnerima spolja i što je rezultat odnosa sa partnerima izvan koncernaizvan koncerna

Materijalno konsolidovanje uspehaMaterijalno konsolidovanje uspeha• eliminisanje nerealizovanih dobitaka eliminisanje nerealizovanih dobitaka

sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima, sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima, koji proističu iz međusobne prodaje članica koji proističu iz međusobne prodaje članica koncerna (smanjenje prihoda u koncerna (smanjenje prihoda u konsolidovanom bilansu uspeha i svođenje konsolidovanom bilansu uspeha i svođenje vrednosti zaliha i fiksnih sredstava u vrednosti zaliha i fiksnih sredstava u konsolidovanom bilansu stanja na cenu konsolidovanom bilansu stanja na cenu koštanja)koštanja)

110. PRIPREMANJE BILANSA 110. PRIPREMANJE BILANSA STANJA ZA ANALIZUSTANJA ZA ANALIZU

formalna pretpostavka finansijske analizeformalna pretpostavka finansijske analize

prikladno grupisanje bilansnih pozicija prikladno grupisanje bilansnih pozicija

dominirajući značajdominirajući značaj u istraživanju optimalne u istraživanju optimalne finansijske strukturefinansijske strukture:: principi sigurnosti i principi sigurnosti i likvidnosti likvidnosti

GGrupisanje pozicija bilansa stanja je podređeno rupisanje pozicija bilansa stanja je podređeno zahtevu uspostavljanja paraleliteta rokovazahtevu uspostavljanja paraleliteta rokova ((vremenske podudarnostivremenske podudarnosti)) pretvaranja u novac pretvaranja u novac delova aktive i dospeća obaveza za plaćanje. delova aktive i dospeća obaveza za plaćanje.

ggrupirupisanje pozicija aktivesanje pozicija aktive prema principu prema principu rastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicijrastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicijaa pasive prema principu rastuće ili opadajuće pasive prema principu rastuće ili opadajuće dospelostidospelosti

principi rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti principi rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti – naglašavanje – naglašavanje zlatnih bilansnih pravila u zlatnih bilansnih pravila u užem i širem smislu užem i širem smislu (Evropa)(Evropa)

principi opadajuće likvidnosti i opadajuće principi opadajuće likvidnosti i opadajuće dospelosti – naglašavanje dospelosti – naglašavanje pravila "1:1"pravila "1:1" (SAD) (SAD)

GGrupisanje bilansnih pozicija ima za cilj rupisanje bilansnih pozicija ima za cilj isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe kao osnova za postavljanje bilansnih relacija u kao osnova za postavljanje bilansnih relacija u skladu sa pravilima finansiranjaskladu sa pravilima finansiranja..

111. STATIČKA ANALIZA 111. STATIČKA ANALIZA FINANSIJSKE STRUKTURE I FINANSIJSKE STRUKTURE I

REZULTATAREZULTATA

ispitivanjeispitivanje j jednog izolovanog bilansa stanja i ednog izolovanog bilansa stanja i bilansa bilansa uspeha, tj. (1) bilansa stanja na određeni uspeha, tj. (1) bilansa stanja na određeni dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu godinugodinucciljilj:: da se konstatuje činjenično stanje da se konstatuje činjenično stanje finansijskog zdravlja, utvrdi nivo rentabilnosti sa finansijskog zdravlja, utvrdi nivo rentabilnosti sa raznih aspekata i da se istraže uzroci stanja raznih aspekata i da se istraže uzroci stanja finansijskog zdravlja i stepena rentabilnostifinansijskog zdravlja i stepena rentabilnosti

glavni nedostatakglavni nedostatak:: ne postoje ne postoje opštevažeća opštevažeća pravila ocene finansijskog položaja i pravila ocene finansijskog položaja i rentabilnosti rentabilnosti

112. ANALIZA RAZVOJA 112. ANALIZA RAZVOJA FINANSIJSKE STRUKTURE I FINANSIJSKE STRUKTURE I

REZULTATAREZULTATA

proučavanje razvoproučavanje razvoja finansijske strukture i ja finansijske strukture i rezultata u nizu uzastopnih vremenskih intervala rezultata u nizu uzastopnih vremenskih intervala ispitivanjem više uzastopnih bilansa stanja i više ispitivanjem više uzastopnih bilansa stanja i više uzastopnih bilansa uspeha uzastopnih bilansa uspeha pprednost u odnosu na statičku analizurednost u odnosu na statičku analizu:: otkriva otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultata iz liniju razvoja finansijske strukture i rezultata iz koje je lako čitati da li se radi o preduzeću čiji je koje je lako čitati da li se radi o preduzeću čiji je finansijski položaj u progresu ili regresufinansijski položaj u progresu ili regresu

OOmogućava da se uoče razlike između dvaju mogućava da se uoče razlike između dvaju preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u datom trenutku.datom trenutku.

113. VIZUELNA METODA 113. VIZUELNA METODA ANALIZEANALIZE

ČČesto esto se se koristi zbog jednostavnosti i brzine koristi zbog jednostavnosti i brzine dobijenih rezultata. dobijenih rezultata. Koriste je naročitoKoriste je naročito eksterni eksterni interesentiinteresenti..Omogućava uvid u Omogućava uvid u globalnglobalnuu finansijsk finansijskuu situacij situacijuu i nivo rentabiliteta preduzeća. i nivo rentabiliteta preduzeća. Zasniva se na fiksiranju pogleda na bilanse Zasniva se na fiksiranju pogleda na bilanse stanja i uspeha prikazane u formi grafikona, pri stanja i uspeha prikazane u formi grafikona, pri čemu je najpodesniji grafikon u obliku stubovačemu je najpodesniji grafikon u obliku stubova..

Omogućava izvođenje Omogućava izvođenje zaključzaključakaaka o: o:• ročnosti finansiranja preduzeća,ročnosti finansiranja preduzeća, • stepenu finansijske nezavisnosti,stepenu finansijske nezavisnosti, • načinu finansiranja imobilizacija,načinu finansiranja imobilizacija, • visini neto obrtnog fonda,visini neto obrtnog fonda, • efikasnosti obrtnih sredstava,efikasnosti obrtnih sredstava, • stanju likvidnosti, stanju likvidnosti, • sposobnosti zarađivanja isposobnosti zarađivanja i • volumenu aktivnosti preduzeća.volumenu aktivnosti preduzeća.

0

200

400

600

800

1000

1200

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

Sopstveni kapital

Dugoročni zajmovi

Kratkoročne obaveze

Imobilizacije

Zalihe

Potraživanja

Gotovina

2008.2008. 2009.2009. 2010.2010. 2011.2011. 2012.2012.

A PA P A A PP

A PA P

A A PP

A A PP

nedostaci metode:nedostaci metode:• površna površna • u najboljem slučaju samo nagoveštava u najboljem slučaju samo nagoveštava

činjenično stanječinjenično stanje• ne otkriva mne otkriva mnoge važne tačke stvarnog noge važne tačke stvarnog

finansijskog stanja i rentabilnosti, kao i finansijskog stanja i rentabilnosti, kao i uzrouzrokeke ovog stanja ovog stanja

NNajčešće ajčešće se se koristi kao uvod u koristi kao uvod u detaljniju detaljniju analizuanalizu, , kao sredstvo za sticanje opšte predstave o kao sredstvo za sticanje opšte predstave o finansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnostifinansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnosti i otkrivanje težišnih tačaka istraživanja.i otkrivanje težišnih tačaka istraživanja.

114. ANALIZA POMOĆU RAČUNA 114. ANALIZA POMOĆU RAČUNA POKRIĆAPOKRIĆA

usmerenusmerenaa na iskazivanje: na iskazivanje: 1.1. strukture imovinestrukture imovine2.2. strukture kapitala strukture kapitala 3.3. pokrića postrojenjske imovinepokrića postrojenjske imovine

osnova za sastavljanjeosnova za sastavljanje:: bilans stanja, čije su bilans stanja, čije su pozicije grupisane prema principima rastuće pozicije grupisane prema principima rastuće likvidnosti i rastuće dospelostilikvidnosti i rastuće dospelosti i i iskazane u iskazane u apsolutnim i relativnim vrednostimaapsolutnim i relativnim vrednostima

Račun pokrića obično se dopunjava sa Račun pokrića obično se dopunjava sa pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i ukupnog pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i ukupnog kapitala i marže dobitka.kapitala i marže dobitka.

Likvidnost I stepena Likvidnost I stepena (gotovinska likvidnost)(gotovinska likvidnost) ==

novčana sredstvanovčana sredstvax 100x 100kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

Likvidnost II Likvidnost II stepenastepena

==

novčana sredstva + kratkoročna novčana sredstva + kratkoročna potraživanjapotraživanja

x 100x 100kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

Likvidnost III Likvidnost III stepenastepena ==

obrtna sredstvaobrtna sredstvax 100x 100kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

rrazlika azlika u odnosu na racio analizu: u odnosu na racio analizu: račun pokrića račun pokrića izražava odnose delova bilansa u relativnim izražava odnose delova bilansa u relativnim brojevima, dokbrojevima, dok racio brojevi predstavljaju racio brojevi predstavljaju koeficijente koeficijente pprednostrednost u odnosu na vizuelnu metodu: r u odnosu na vizuelnu metodu: računskačunskaa tačnost podataka tačnost podataka primedbe: iste kao i kod vizuelne primedbe: iste kao i kod vizuelne metodmetodee

115. RACIO ANALIZA115. RACIO ANALIZA

ZZasniva se na racio brojevimaasniva se na racio brojevima..pretpostavke racio analize:pretpostavke racio analize:

1.1. bilansi stanja i uspeha pripremljeni na način da bilansi stanja i uspeha pripremljeni na način da su jasno istaknute bilansne veličine koje su jasno istaknute bilansne veličine koje predstavljaju elemente racio brojeva (brojitelje i predstavljaju elemente racio brojeva (brojitelje i imenitelje)imenitelje)

2.2. izbor racio brojeva u skladu sa njihovim izbor racio brojeva u skladu sa njihovim značenjem za ocenu finansijskog položaja i značenjem za ocenu finansijskog položaja i rentabilnosti preduzećarentabilnosti preduzeća

3.3. uporedivost racio brojeva u slučaju analize uporedivost racio brojeva u slučaju analize niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha (sadržinska nepromenljivost imenitelja i (sadržinska nepromenljivost imenitelja i brojitelja pojedinih racio brojeva u svim brojitelja pojedinih racio brojeva u svim posmatranim godinama)posmatranim godinama)

4.4. pregled u obliku tabele, uz odgovarajuće pregled u obliku tabele, uz odgovarajuće grupisanje racio brojevagrupisanje racio brojevaRRacio brojevi ne dopuštaju donošenje tačne acio brojevi ne dopuštaju donošenje tačne oceneocene (zbog nepostojanja univerzalnih i (zbog nepostojanja univerzalnih i opštevažećih pravila ocene finansijskog opštevažećih pravila ocene finansijskog položaja preduzeća)položaja preduzeća), , već već služe kao služe kao signalizatori tendencija, što pretpostavlja signalizatori tendencija, što pretpostavlja kompariranje istovrsnih racija u dinamici kompariranje istovrsnih racija u dinamici vremenavremena..

116. RACIO BROJEVI – SUŠTINA, 116. RACIO BROJEVI – SUŠTINA, VRSTE, NAČIN UPOTREBEVRSTE, NAČIN UPOTREBE

Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije različitih ekonomskih veličina, koje mogu da različitih ekonomskih veličina, koje mogu da budu od značaja za ocenu finansijskog budu od značaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti, kao i za ocenu statusa, rentabilnosti, kao i za ocenu upravljanja preduzećem. upravljanja preduzećem. tri grupe pokazatelja: tri grupe pokazatelja: (1) raciji strukture, (2) (1) raciji strukture, (2) raciji rentabilnosti i (3) raciji upravljanjaraciji rentabilnosti i (3) raciji upravljanja

Racio brojevima se ne može priznati vrednost Racio brojevima se ne može priznati vrednost apsolutne mere za kontrolu upravljanja apsolutne mere za kontrolu upravljanja preduzećempreduzećem, ali , ali nisu bez značaja, niti bez nisu bez značaja, niti bez upotrebne vrednosti. upotrebne vrednosti. Oni su korisni za Oni su korisni za analizu razvoja finansijske analizu razvoja finansijske strukture i rezultata u prošlosti i upoređenje strukture i rezultata u prošlosti i upoređenje između preduzeća. između preduzeća.

117. RACIJI STRUKTURE – 117. RACIJI STRUKTURE – SUŠTINA I SASTAVSUŠTINA I SASTAV

prikazuju relacije između delova prikazuju relacije između delova bilansa bilansa stanjastanjakoriste se kao pokazatelji za merenje koriste se kao pokazatelji za merenje likvidnosti, sigurnosti, finansiranja likvidnosti, sigurnosti, finansiranja imobilizacija i zaduženostiimobilizacija i zaduženosti(1) raci(1) racijiji likvidnosti, (2) raci likvidnosti, (2) racio o solventnosti i solventnosti i (3) raci(3) racijiji finansiranja imobilizacija finansiranja imobilizacija

118. RACIJI LIKVIDNOSTI118. RACIJI LIKVIDNOSTI

racio opšte likvidnostiracio opšte likvidnosti

• sredstvo za merenje sredstvo za merenje likvidnosti II stepenalikvidnosti II stepena

• koristi se u proceni kreditne sposobnostikoristi se u proceni kreditne sposobnosti

obrtna sredstvaobrtna sredstva

kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

racio opšte likvidnostiracio opšte likvidnosti

• donji limit: racio = 1 donji limit: racio = 1 • racio racio < < 1 1 – n– nezadovoljavajućezadovoljavajućaa likvidnost II likvidnost II

stepenastepena ((deo kratkoročnog kapitala uložen u deo kratkoročnog kapitala uložen u investicijeinvesticije))

• norma u norma u američkoj praksiameričkoj praksi: racio = : racio = 22 (na (na osnovu osnovu pravilpravilaa finansiranja "2:1" finansiranja "2:1"))

• koristan u analizi koristan u analizi razvoja, razvoja, kao i kao i za za komparaciju između preduzeća iste granekomparaciju između preduzeća iste grane

racio racio reduciranereducirane (relativne) (relativne) likvidnostilikvidnosti

• sredstvo za merenje sredstvo za merenje likvidnosti I stepenalikvidnosti I stepena

iliili

obrtna sredstva – zaliheobrtna sredstva – zalihe

kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

kratkoročna potraživanja, menice i kratkoročna potraživanja, menice i gotovinagotovina

kratkoročne obavezekratkoročne obaveze

racio racio reduciranereducirane (relativne) (relativne) likvidnostilikvidnosti

• izraz pravila finansiranja "1:1" izraz pravila finansiranja "1:1" • racio racio == 1 1 → n → normalna likvidnost ormalna likvidnost • racio racio > > 11 →→ preteran preterana la likvidnoikvidnostst• raciracio <o < 1 1 →→ opasnost od nelikvidnosti opasnost od nelikvidnosti

• RRacio ≥ acio ≥ 1 ne znači sigurnu likvidnost; 1 ne znači sigurnu likvidnost; dok dok je je racio racio < < 1 opomena da je finansijsko 1 opomena da je finansijsko zdravlje preduzeća nežno, krhko, ali to ne zdravlje preduzeća nežno, krhko, ali to ne znači da je ono finansijski bolesno, još znači da je ono finansijski bolesno, još manje nelikvidno. manje nelikvidno.

racio racio reduciranereducirane (relativne) (relativne) likvidnostilikvidnosti

• Likvidnost pretpostavlja sposobnost Likvidnost pretpostavlja sposobnost plaćanja obaveza koje dospevaju, što plaćanja obaveza koje dospevaju, što evocira na budućnostevocira na budućnost, dok , dok racio likvidnosti racio likvidnosti pokazuje, u najboljem slučaju, stanje pokazuje, u najboljem slučaju, stanje likvidnosti na dan bilansiranja. likvidnosti na dan bilansiranja.

pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje likvidnosti I stepenalikvidnosti I stepena

• nedostatak: pretpostavlja poznavanje nedostatak: pretpostavlja poznavanje dospelih obaveza, što se iz bilansa ne vididospelih obaveza, što se iz bilansa ne vidi

gotovinagotovina

dospele obavezedospele obaveze

119. RACIO SOLVENTNOSTI119. RACIO SOLVENTNOSTI

solventnostsolventnost:: mogućnost preduzeća da prebrodi mogućnost preduzeća da prebrodi eventualnu krizu, a da pri tome ne bude eventualnu krizu, a da pri tome ne bude ugrožena sigurnost poverilacaugrožena sigurnost poverilaca"racio solventnosti", "racio solventnosti", "racio sigurnosti", "racio "racio sigurnosti", "racio finansijske nezavisnosti" finansijske nezavisnosti"

sopstveni kapitalsopstveni kapital

pozajmljeni kapitalpozajmljeni kapital

polazeći od pravila polazeći od pravila finansiranja kojfinansiranja kojee traži traži jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitalajednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala: : • izraz normaleizraz normale: : racio racio = = 11• rracio acio << 1 1 → n→ nedovoljnedovoljnaa sigurnost sigurnost• raciracio o >> 11 → sig → sigurnost iznad normaleurnost iznad normaleNjeNjegova važnost proizilazi iz značaja gova važnost proizilazi iz značaja sopstvenog kapitala za sigurnost preduzeća, sopstvenog kapitala za sigurnost preduzeća, što znači da je njegova veličina individualno što znači da je njegova veličina individualno uslovljena. uslovljena. Preduzeća koja posluju sa većim rizikom treba Preduzeća koja posluju sa većim rizikom treba da imaju veće učešće sopstvenog kapitala. da imaju veće učešće sopstvenog kapitala.

raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti (izražavaju se u %)(izražavaju se u %)

• pokazuje (1) učešće pozajmljenih izvora u pokazuje (1) učešće pozajmljenih izvora u ukupno korišćenom kapitalu i (2) doprinos ukupno korišćenom kapitalu i (2) doprinos pozajmljenog kapitala pokriću aktivepozajmljenog kapitala pokriću aktive

• izraz dugoročne politike preduzeća po pitanju izraz dugoročne politike preduzeća po pitanju ekvilibrijuma izvora finansiranjaekvilibrijuma izvora finansiranja

a)ukupne obavezeukupne obaveze

zbir bilansa (aktive ili pasive)zbir bilansa (aktive ili pasive)

b)dugoročne obavezedugoročne obaveze

permanentni (dugoročni) kapitalpermanentni (dugoročni) kapital

120. RACIJI FINANSIRANJA 120. RACIJI FINANSIRANJA IMOBILIZACIJAIMOBILIZACIJA

treba da pokažu u kojoj meri su neto treba da pokažu u kojoj meri su neto imobilizacije (nabavna vrednost minus imobilizacije (nabavna vrednost minus akumulirani otpisi) finansirane sopstvenim, akumulirani otpisi) finansirane sopstvenim, odnosno dugoročnim kapitalomodnosno dugoročnim kapitalom

• racio racio = = 11 → → ukupne neto imobilizacije ukupne neto imobilizacije su su finansirane sopstvenim kapitalomfinansirane sopstvenim kapitalom

• rracio acio > > 1 1 → → sopstvenim kapitalom sopstvenim kapitalom je je ffinansiraninansiran,, pored imobilizacija pored imobilizacija,, i deo obrtne i deo obrtne imovineimovine

• racio racio < < 1 → 1 → deo imobilizacija deo imobilizacija je je finansiran finansiran pozajmljenim izvorima pozajmljenim izvorima

a)sopstveni kapitalsopstveni kapital

neto imobilizacijeneto imobilizacije

• podloga za ispitivanje stanja likvidnostipodloga za ispitivanje stanja likvidnosti• racio racio = = 11 → → ukupna obrtna sredstva finansirana ukupna obrtna sredstva finansirana

su su kratkoročnim izvorimakratkoročnim izvorima ((neto obrtni fond neto obrtni fond = 0)= 0) • racio racio < < 11 → → ukupna obrtna sredstva i deo ukupna obrtna sredstva i deo

imobilizacija finansiraniimobilizacija finansirani su su kratkoročnim kratkoročnim obavezamaobavezama

• rracio acio > > 1 1 → → deo obrtnih sredstava finansirandeo obrtnih sredstava finansiran je je dugoročnim kapitalomdugoročnim kapitalom ( (postoji neto obrtni fondpostoji neto obrtni fond))

• racio finansijskog ekvilibrijuma racio finansijskog ekvilibrijuma • drugi način izražavanja neto obrtnog fondadrugi način izražavanja neto obrtnog fonda

b)dugoročni (stalni) kapitaldugoročni (stalni) kapital

neto imobilizacijeneto imobilizacije

racio pokrića zaliharacio pokrića zaliha

• pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondomfondom

• racio racio = = 11 → zalihe su u celini pokrivene neto → zalihe su u celini pokrivene neto obrtnim fondomobrtnim fondom

• racio racio < < 1 1 → deo zaliha je pokriven neto obrtnim → deo zaliha je pokriven neto obrtnim fondomfondom

• rracio acio > > 1 1 → neto obrtnim fondom su pokrivene → neto obrtnim fondom su pokrivene zalihe u celini, kao i deo potraživanja i gotovinezalihe u celini, kao i deo potraživanja i gotovine

neto obrtni fondneto obrtni fond

zalihezalihe

racio pokrića cirkulirajuće aktive racio pokrića cirkulirajuće aktive

• pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive neto obrtnim fondomneto obrtnim fondom

• pogodan za poverioce kao indikator marže pogodan za poverioce kao indikator marže sigurnosti za rizike gubitaka kojima je izložena sigurnosti za rizike gubitaka kojima je izložena cirkulirajuća aktivacirkulirajuća aktiva

neto obrtni fondneto obrtni fond

cirkulirajuća aktivacirkulirajuća aktiva

121. RACIJI RENTABILNOSTI – 121. RACIJI RENTABILNOSTI – SUŠTINA I SASTAVSUŠTINA I SASTAV

Kompariranje apsolutnog iznosa poslovnog Kompariranje apsolutnog iznosa poslovnog rezultata sa ranijim godinama ili sa planiranim rezultata sa ranijim godinama ili sa planiranim rezultatom nije pouzdano sredstvo kontrole, rezultatom nije pouzdano sredstvo kontrole, zbog toga što ne uzima u obzir visinu kapitala zbog toga što ne uzima u obzir visinu kapitala ili sredstava sa kojima je rezultat ostvaren.ili sredstava sa kojima je rezultat ostvaren.Kao mera kontrole služe racio brojevi Kao mera kontrole služe racio brojevi rentabilnosti.rentabilnosti.Izvlače se iz Izvlače se iz bilansa stanja i uspehabilansa stanja i uspeha. .

(1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenje (1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenje ukupno angažovanog kapitala), (2) racio ukupno angažovanog kapitala), (2) racio rentabilnosti sopstvenog kapitala i (3) racio rentabilnosti sopstvenog kapitala i (3) racio marže prinosa (stopa dobitka)marže prinosa (stopa dobitka)

122. RACIO RENTABILITETA 122. RACIO RENTABILITETA EKONOMIJE (UKAMAĆENJE EKONOMIJE (UKAMAĆENJE

UKUPNO ANGAŽOVANOG UKUPNO ANGAŽOVANOG KAPITALA)KAPITALA)

pokazatelj sposobnosti zarađivanja ukupne pokazatelj sposobnosti zarađivanja ukupne aktive, a time i ukupno korišćenog kapitalaaktive, a time i ukupno korišćenog kapitala"return on investment" (ROI)"return on investment" (ROI)

rezultat (dobitak) + kamate na sve krediterezultat (dobitak) + kamate na sve kredite

ukupan kapital (ukupna aktiva)ukupan kapital (ukupna aktiva)

dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog kapitalakapitala

dobitak + kamate dobitak + kamate x

prihod od prodajeprihod od prodaje

prihod od prodajeprihod od prodaje ukupna aktiva

raciracioo marže marže prinosaprinosa

koeficijent koeficijent obrta kapitalaobrta kapitala

123. RACIO RENTABILITETA 123. RACIO RENTABILITETA SOPSTVENOG KAPITALASOPSTVENOG KAPITALA

pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog kapitala kapitala ((neto imovineneto imovine))

dobitakdobitakx 100

sopstveni kapitalsopstveni kapital

komplementaran sa racijom rentabiliteta komplementaran sa racijom rentabiliteta ekonomijeekonomije – – iziz upoređenja ovih dvaju racija upoređenja ovih dvaju racija proizilazi celishodnost privlačenja proizilazi celishodnost privlačenja pozajmljenog kapitala pozajmljenog kapitala SveSve dok je racio rentabiliteta sopstvenog dok je racio rentabiliteta sopstvenog kapitala veći od racija rentabiliteta ekonomije, kapitala veći od racija rentabiliteta ekonomije, privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi povećanju povećanju rentabiliteta rentabiliteta sopstvenog kapitalasopstvenog kapitala..kkrajnja granica interesa za tuđim kapitalomrajnja granica interesa za tuđim kapitalom: : izjednačavanje ovih dvaju racijaizjednačavanje ovih dvaju racija

124. RACIO MARŽE PRINOSA 124. RACIO MARŽE PRINOSA (STOPA DOBITKA)(STOPA DOBITKA) I NJEGOVA I NJEGOVA

POVEZANOST SA DRUGIM POVEZANOST SA DRUGIM RACIJIMA RENTABILITETARACIJIMA RENTABILITETA

pokazatelj pokazatelj efikasnosti prodaje efikasnosti prodaje proizilazi iz principa pokrića troškovaproizilazi iz principa pokrića troškovaPovećanje marže dobitka pokazuje povećanje Povećanje marže dobitka pokazuje povećanje raspona prihodi – rashodi.raspona prihodi – rashodi.

dobitakdobitakx 100

prihodi od prodajeprihodi od prodaje

PPovećanje marže dobitka ne mora da bude ovećanje marže dobitka ne mora da bude praćeno povećanjem stope rentabilnosti praćeno povećanjem stope rentabilnosti ekonomije ili rentabiliteta ekonomije ili rentabiliteta sopstvenog kapitalasopstvenog kapitala. . UsUsporavanje obrtanja sredstavaporavanje obrtanja sredstava (usled (usled ssmanjenjmanjenjaa prodaje ili povećanj prodaje ili povećanjaa angažovanog angažovanog kapitala uz neizmenjeni obim prodajekapitala uz neizmenjeni obim prodaje)), može , može da pokaže smanjenje stope rentabiliteta i pored da pokaže smanjenje stope rentabiliteta i pored toga što je porasla marža dobitka. toga što je porasla marža dobitka.

125. RACIJI UPRAVLJANJA – 125. RACIJI UPRAVLJANJA – SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE, SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE, POVEZANOST ZA RACIJIMA POVEZANOST ZA RACIJIMA

RENTABILNOSTIRENTABILNOSTI

Upravljanje zalihama, potraživanjima i Upravljanje zalihama, potraživanjima i gotovinom je važno područje finansijske gotovinom je važno područje finansijske kontrole. kontrole. Promena Promena brzine obrtabrzine obrta utiče na v utiče na volumen ovih olumen ovih delova aktivedelova aktive, a , a promena volumenapromena volumena je je u u direktnoj vezi sa likvidnošću i rentabilnošću. direktnoj vezi sa likvidnošću i rentabilnošću.

Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima snagu snagu multiplikatoramultiplikatora. . Što je veći koeficijent obrta uz nepromenjeni Što je veći koeficijent obrta uz nepromenjeni iznos dobitka po jedinici prometa, veća je stopa iznos dobitka po jedinici prometa, veća je stopa rentabiliteta. rentabiliteta. Raciji upravljanja izvlače se iz bilansa stanja i Raciji upravljanja izvlače se iz bilansa stanja i bilansa uspehabilansa uspehanajznačajniji pokazatelji: (1) racio obrtanja najznačajniji pokazatelji: (1) racio obrtanja zaliha, (2) racio regulisanja potraživanja od zaliha, (2) racio regulisanja potraživanja od kupaca i (3) racio regulisanja obaveza prema kupaca i (3) racio regulisanja obaveza prema dobavljačimadobavljačima

126. RACIO OBRTANJA ZALIHA126. RACIO OBRTANJA ZALIHA

Pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne Pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne zalihe prošle svoj kružni put od ulaza zalihe prošle svoj kružni put od ulaza (nabavka) do izlaza iz preduzeća (prodaja).(nabavka) do izlaza iz preduzeća (prodaja).

cena koštanja prodatih proizvoda i uslugacena koštanja prodatih proizvoda i usluga

prosečne zaliheprosečne zalihe

prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzećuprosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću

iliili

iliili

365 (dana)365 (dana)

koeficijent obrtakoeficijent obrta

12 (meseci)12 (meseci)

koeficijent obrtakoeficijent obrta

prosečne zalihe x 12 (ili 365)prosečne zalihe x 12 (ili 365)

cena koštanja prodatih proizvoda i uslugacena koštanja prodatih proizvoda i usluga

NNormalormalaa za brzinu obrtanja i vreme vezivanja za brzinu obrtanja i vreme vezivanja zalihazaliha zavisi od zavisi od potreba, koje se pod uticajem potreba, koje se pod uticajem raznih faktora stalno menjajuraznih faktora stalno menjaju..

Tumačenje rezultata analize zasniva se na Tumačenje rezultata analize zasniva se na iskustviskustvuu iz prošlosti i iskustv iz prošlosti i iskustvuu drugih drugih preduzeća iste grane.preduzeća iste grane.

127. RACIJI REGULISANJA 127. RACIJI REGULISANJA POTRAŽIVANJA OD KUPACA I POTRAŽIVANJA OD KUPACA I

OBAVEZA PREMA OBAVEZA PREMA DOBAVLJAČIMADOBAVLJAČIMA

• Izražava se u danima.Izražava se u danima.• Pokazuje prosečno vreme naplate Pokazuje prosečno vreme naplate

potraživanja od kupaca.potraživanja od kupaca.

prosečno stanje potraživanja x 365prosečno stanje potraživanja x 365

godišnja prodajagodišnja prodaja

racio regulisanja potraživanja od kupaca (racio racio regulisanja potraživanja od kupaca (racio kreditiranja)kreditiranja)

• normalanormala:: izraz politike kreditiranja klijenata izraz politike kreditiranja klijenata

• SSluži kao osnova za upoređenje luži kao osnova za upoređenje sasa rezultatima iz prošlostirezultatima iz prošlosti, kao , kao i sa uslovima i sa uslovima prodaje. prodaje.

• U slučajevima kada preduzeće prodaje U slučajevima kada preduzeće prodaje istovremeno na kredit i za gotovo, u imenitelj istovremeno na kredit i za gotovo, u imenitelj racija ne može da bude uneta ukupna racija ne može da bude uneta ukupna realizacija, nego samo prodaja na kredit. realizacija, nego samo prodaja na kredit.

• Izražava se u danima.Izražava se u danima.• Pokazuje prosečnu dužinu perioda za koji se Pokazuje prosečnu dužinu perioda za koji se

vrši plaćanje obaveza prema dobavljačima.vrši plaćanje obaveza prema dobavljačima.• Prolongiranje rokova plaćanja pogoduje Prolongiranje rokova plaćanja pogoduje

preduzeću ako poverioci takvo prolongiranje preduzeću ako poverioci takvo prolongiranje tolerišu. tolerišu.

• U obrnutom slučaju, ono može da bude znak U obrnutom slučaju, ono može da bude znak finansijskog oboljenja.finansijskog oboljenja.

prosečno stanje obaveza x 365prosečno stanje obaveza x 365

ukupne nabavkeukupne nabavke

rracio regulisanja obaveza prema dobavljačima acio regulisanja obaveza prema dobavljačima

128. NETO OBRTNI FOND – 128. NETO OBRTNI FOND – ZNAČENJE, PROMENE, VISINAZNAČENJE, PROMENE, VISINA

neto obrtni fondneto obrtni fond = = dugoročn dugoročnii kapital kapital – – neto neto imobilizacijimobilizacijee

nneto obrtna sredstvaeto obrtna sredstva = ob = obrtnrtnaa sredstva sredstva – – kratkoročnkratkoročne e obavezobavezee

neto obrtni fond = neto obrtna sredstva neto obrtni fond = neto obrtna sredstva

Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koji je finansiran deo obrtnih sredstava koji je finansiran

dugoročnim izvorimadugoročnim izvorima..

Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva jednaka kratkoročnim obavezama, neto obrtni jednaka kratkoročnim obavezama, neto obrtni fond će biti jednak nuli. fond će biti jednak nuli.

Ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih Ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih sredstava, neto obrtni fond će biti negativan i sredstava, neto obrtni fond će biti negativan i pokazivaće deo kratkoročnih obaveza uložen u pokazivaće deo kratkoročnih obaveza uložen u imobilizacije.imobilizacije.

Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi: Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi:

– ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez amortizacije,amortizacije,

– prodajom fiksnih sredstava,prodajom fiksnih sredstava,

– povećanjem dugoročnih zajmova ilipovećanjem dugoročnih zajmova ili

– konverzijom kratkoročnih u dugoročne konverzijom kratkoročnih u dugoročne zajmove.zajmove.

Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje: Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje:

– nabavkom fiksnih sredstava, nabavkom fiksnih sredstava,

– isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova ilizajmova ili

– gubitkom.gubitkom.

Otpisivanje fOtpisivanje fiiksnih sredstava ne tangira neto ksnih sredstava ne tangira neto obrtni fondobrtni fond..

Rezistentnost neto obrtnog fonda na visinu Rezistentnost neto obrtnog fonda na visinu amortizacije potiče otuda što se amortizacija amortizacije potiče otuda što se amortizacija kao kalkulativni trošak pokriva iz ukupnog kao kalkulativni trošak pokriva iz ukupnog prihoda, ali ostaje na tekućem računu.prihoda, ali ostaje na tekućem računu.

Visina neto obrtnog fonda je individualno Visina neto obrtnog fonda je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su: uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su: vrsta i veličina preduzećavrsta i veličina preduzeća,, stopa rentabiliteta, stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje, politika nabavke i prodaje, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova, visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova, politika ekspanzijepolitika ekspanzije i i ljudskljudskii faktor faktor. .

Primeri: Primeri:

– AAutobusko preduzeće, koje svoje usluge utobusko preduzeće, koje svoje usluge naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva uglavnom sastoje od zaliha rezervnih delova, uglavnom sastoje od zaliha rezervnih delova, maziva i goriva, maziva i goriva, koje se koje se nabavljanabavljajuju na kredit, na kredit, može sa neznatnim ili čak nikakvim neto može sa neznatnim ili čak nikakvim neto obrtnim fondom obrtnim fondom bez problema dbez problema da iza izmiruje miruje svoje obaveze, pod pretpostavkom da svoje obaveze, pod pretpostavkom da rentabilno posluje. rentabilno posluje.

Primeri: Primeri:

– PPreduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa reduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa procesom proizvodnje koji uključuje i procesom proizvodnje koji uključuje i odležavanje proizvoda, potreban je veoma odležavanje proizvoda, potreban je veoma visok neto obrtni fond, i to po mogućstvu iz visok neto obrtni fond, i to po mogućstvu iz sopstvenog kapitala. sopstvenog kapitala.

– Preduzeću koje svoje proizvode prodaje sa Preduzeću koje svoje proizvode prodaje sa odloženim rokovima plaćanja biće potreban odloženim rokovima plaćanja biće potreban visok visok neto obrtni fond. neto obrtni fond.

Primeri: Primeri:

– Preduzeću koje je prinuđeno da lagerPreduzeću koje je prinuđeno da lageruuje je znatne zalihe materijala, zbog toga što je znatne zalihe materijala, zbog toga što je nabavka povezana sa udaljenim tržištima, biće nabavka povezana sa udaljenim tržištima, biće potreban visok neto obrtni fondpotreban visok neto obrtni fond. .

– PPreduzeću koje proizvodi isključivo po reduzeću koje proizvodi isključivo po narudžbinama, koje se redovno avansiraju, narudžbinama, koje se redovno avansiraju, neće smetati ni negativan neto obrtni fond. neće smetati ni negativan neto obrtni fond.

nnormalnormalnaa visin visinaa neto obrtnog fonda u jednom neto obrtnog fonda u jednom preduzećupreduzeću:: iznos koji obezbeđuje optimalni iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost)izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost) , ne , ne samo u prošlosti, nego i u doglednoj samo u prošlosti, nego i u doglednoj budućnostibudućnosti

129. UPOTREBA NETO 129. UPOTREBA NETO OBRTNOG FONDA U OBRTNOG FONDA U

FINANSIJSKOJ ANALIZIFINANSIJSKOJ ANALIZI

Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu meru i ne može se koristiti u svrhu statičke meru i ne može se koristiti u svrhu statičke analize finansijskog položaja preduzeća.analize finansijskog položaja preduzeća.

pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga što one:

1. otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju finansijske strukture preduzeća;

2. obezbeđuju rekonstrukciju istorije finansiranja u prošlosti (koja pokazuje koji su izvori finansiranja bili dominantni, koliko je bilo eksterno finansiranje u odnosu na samofinansiranje, itd.);

3. snabdevaju menadžment preduzeća indikacijama solventnosti na dugi rok

otkrivanje tendencija u razvoju finansijske strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda

Između zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda postoji, u normalnim prilikama, odnos korelacije.

nove investicije → rast zbira bilansa i povećanje zaliha i potraživanja

povećanje cena → porast vrednosti zaliha, potraživanja i imobilizacija, a time i zbira bilansa

logična posledica prethodnih tendencija: porast neto obrtnog fonda

Brži porast neto obrtnog fonda od zaliha pokazuje tendenciju jačanja obrtnih sredstava (koje može da označava uspostavljanje ravnotežne finansijske situacije ili neopravdano odlaganje investicionih poduhvata).

Brži porast zbira bilansa i zaliha od neto obrtnog fonda pokazuje smanjenje marže sigurnosti, koje može da bude opravdano ako je preduzeće bilo preterano likvidno, ali može da bude znak udaljavanja od ravnotežnog finansijskog položaja.

Opadanje neto obrtnog fonda, praćeno finansijskim teškoćama održavanja likvidnosti, siguran je znak finansijskog oboljenja.

130. "CASH FLOW" – POJAM I 130. "CASH FLOW" – POJAM I SADRŽINASADRŽINA

"tok gotovine" ili "novčani tok"

značenja cash flow-a:

1. stalna reka primanja i izdavanja, koja protiče kroz preduzeće (bruto cash flow) ili razlika između primanja, koja proizilaze iz prodaje robe i usluga, i izdavanja povezanih sa proizvodnjom roba i usluga (neto cash flow)

2. suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine; deo primanja koja ostaju preduzeću i služe za isplatu dividendi, finansiranje investicija i isplatu dugova; deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja

Cash flow u prvom značenju je predmet planiranja u cilju održavanja finansijske ravnoteže, tj. likvidnosti, i instrument kontrole izvršenja plana.

Cash flow u drugom značenju se koristi kao instrument finansijske analize, odnosno sredstvo za procenu finansijske i prinosne snage preduzeća.

131. RAZVOJ "CASH FLOW" 131. RAZVOJ "CASH FLOW" KONCEPTAKONCEPTA

Prvi put se pojavljuje početkom pedesetih godina 20. veka i tada je korišćen od strane američkih korporacija za proizvodnju i preradu nafte kao sredstvo za procenu hartija od vrednosti.

Kasnije se upotreba cash flow-a proširila na druga američka preduzeća, kao i na pitanja procene finansijskog položaja preduzeća.

U Evropi se prvi put pojavljuje 1959. godine, u U Evropi se prvi put pojavljuje 1959. godine, u izveštaju britanske korporacije hemijske industrije. izveštaju britanske korporacije hemijske industrije.

U SAD i mnogim evropskim zemljama, sa izuzetkom Velike Britanije, cash flow se koristi kao sredstvo za procenu prinosne snage (sposobnosti zarađivanja) i procenu finansijske snage preduzeća.

U Velikoj Britaniji se cash flow ne koristi za procenu prinosne snage, jer propisi bilansiranja čine prikazani rezultat prikladnim sredstvom procene prinosne snage.

Različite svrhe upotrebe cash flow-a Različite svrhe upotrebe cash flow-a pretpostavljaju njegovu različitu sadržinu.pretpostavljaju njegovu različitu sadržinu.

Ako se cash flow koristi kao instrument Ako se cash flow koristi kao instrument procene procene prinosne snageprinosne snage, on obuhvata ukupan , on obuhvata ukupan dobitak posle oporezivanja, amortizaciju i dobitak posle oporezivanja, amortizaciju i pozicije pokrića.pozicije pokrića.

Ako se koristi za procenu finansijske snage, iz Ako se koristi za procenu finansijske snage, iz veličine obračunate na prethodni način veličine obračunate na prethodni način eliminišu se isplaćene dividende akcionarima.eliminišu se isplaćene dividende akcionarima.

cash flow prema nemačkoj literaturi:cash flow prema nemačkoj literaturi:

Godišnji dobitak (neto)Godišnji dobitak (neto)+ + ppovećanje rezerviovećanje rezervi+ + otpisivanje postrojenja (amortizacija)otpisivanje postrojenja (amortizacija)= = CASH FLOW ICASH FLOW I+ + povećanje dugoročnih pokrića (rezervisanja)povećanje dugoročnih pokrića (rezervisanja)= = CASH FLOW IICASH FLOW II+ + rashodi koji potiču iz ranijih perioda rashodi koji potiču iz ranijih perioda

(vanredni rashodi)(vanredni rashodi)– – prihodi koji potiču iz ranijih perioda prihodi koji potiču iz ranijih perioda

(vanredni prihodi)(vanredni prihodi)= = CASH FLOW IIICASH FLOW III– – isplaćene dividendeisplaćene dividende= = CASH FLOW IVCASH FLOW IV

CCash flow III odgovara potrebama procene ash flow III odgovara potrebama procene prinosne snage, a cash flow IV potrebama prinosne snage, a cash flow IV potrebama procene finansijske snage preduzećaprocene finansijske snage preduzeća..

132. OSNOVE "CASH FLOW" 132. OSNOVE "CASH FLOW" KONCEPTAKONCEPTA

I I argumenti na kojima se zasniva upotreba cash argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu prinosne snageflow-a za procenu prinosne snage

PPeriodični rezultateriodični rezultat,, iskazan bilansom uspeha iskazan bilansom uspeha,, predstavlja, u normalnim prilikama, pokazatelj predstavlja, u normalnim prilikama, pokazatelj prinosne snage.prinosne snage.

Da bi mogao da bude upotrebljiv za Da bi mogao da bude upotrebljiv za ovu ovu svrhu, svrhu, on treba da bude potpunon treba da bude potpun, ali to najčeš, ali to najčešće nije će nije slučaj. slučaj.

ZZahvaljujući ahvaljujući preprevisokim otpisima imobilizacija, visokim otpisima imobilizacija, previprevisokim iznosima pokrića (rezervisanja) i sokim iznosima pokrića (rezervisanja) i ostalim manipulacijama u procenjivanju, koje ostalim manipulacijama u procenjivanju, koje toleriše načelo opreznosti, periodični rezultati toleriše načelo opreznosti, periodični rezultati obično su znantno potcenjeni i predstavljaju obično su znantno potcenjeni i predstavljaju samo deo rezultata koji je ostvaren kroz poslovni samo deo rezultata koji je ostvaren kroz poslovni proces.proces.

Potcenjivanje poslovnih rezultata degradira Potcenjivanje poslovnih rezultata degradira njegovu vrednost kao kriterijuma za procenu njegovu vrednost kao kriterijuma za procenu prinosne snageprinosne snage. .

CCash flow uzima u obzir, pored dobitka, ash flow uzima u obzir, pored dobitka, amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u najvećoj mogućoj meri kompenziraju najvećoj mogućoj meri kompenziraju potcenjivanja.potcenjivanja.

Međutim, cash flow se ne koristi kao apsolutna Međutim, cash flow se ne koristi kao apsolutna mera, već samo kao dopuna godišnjeg rezultatamera, već samo kao dopuna godišnjeg rezultata..

DDobitak ostaje i dalje polazna mera za ocenu obitak ostaje i dalje polazna mera za ocenu prinosne snage, a cash flow potvrđuje ili pruža prinosne snage, a cash flow potvrđuje ili pruža obrazloženje promene tendencija. obrazloženje promene tendencija.

SSmanjenje godišnjeg rezultata izražava manjenje godišnjeg rezultata izražava smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se cash flow ne menja ili smanjuje. cash flow ne menja ili smanjuje.

AkoAko cash flow raste, smanjenje dobitka može da cash flow raste, smanjenje dobitka može da bude posledica pojačanog stvaranja latentnih bude posledica pojačanog stvaranja latentnih rezervi, a ne opadanja prinosne snage.rezervi, a ne opadanja prinosne snage.

IIII argumenti na kojima se zasniva upotreba cash argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu finansijske snageflow-a za procenu finansijske snage

Komponente cash flowKomponente cash flow-a (-a (dobitak, amortizacija i dobitak, amortizacija i pozicije pokrića) predstavljaju izvore sredstava pozicije pokrića) predstavljaju izvore sredstava koja su oslobođena kroz poslovni proces i stoje koja su oslobođena kroz poslovni proces i stoje na raspolaganju za potrebe finansiranja.na raspolaganju za potrebe finansiranja.

PPod pretpostavkom uravnotežene finansijske od pretpostavkom uravnotežene finansijske situacijesituacije, c, cash flow pokazujeash flow pokazuje (a) (a) visinu visinu raspoloživih sredstava za interno finansiranjeraspoloživih sredstava za interno finansiranje i i (b(b)) mogućnost vraćanja zajmova, na osnovu koje mogućnost vraćanja zajmova, na osnovu koje se utvrđuje optimalna granica zaduženja.se utvrđuje optimalna granica zaduženja.

U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima saniranja finansijskog položaja i upućuje na saniranja finansijskog položaja i upućuje na pravce odlučivanja u vezi sa izvođenjem pravce odlučivanja u vezi sa izvođenjem poduhvata saniranja.poduhvata saniranja.

Ideja da sredstva u visini cash flow-a mogu biti Ideja da sredstva u visini cash flow-a mogu biti upotrebljena za nove investicije ili za otplatu upotrebljena za nove investicije ili za otplatu zajmova bez opasnosti narušavanja finansijske zajmova bez opasnosti narušavanja finansijske ravnoteže bazira na pretpostavci njihove ravnoteže bazira na pretpostavci njihove raspoloživosti. raspoloživosti.

III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za analizu investicionih alternativa.analizu investicionih alternativa.

133. OCENA "CASH FLOW" 133. OCENA "CASH FLOW" KONCEPTA FINANSIJSKE KONCEPTA FINANSIJSKE

ANALIZEANALIZE

Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za procenu prinosne i finansijske snage preduzećaprocenu prinosne i finansijske snage preduzeća. .

1.1. Obuhvatanjem amortizacije i pokrića, cash Obuhvatanjem amortizacije i pokrića, cash flow ne uspeva da neutrališe sve latentne flow ne uspeva da neutrališe sve latentne rezerve, jer potcenjivanje delova obrtne rezerve, jer potcenjivanje delova obrtne imovine ostaje izvan domašaja cash flow imovine ostaje izvan domašaja cash flow veličine.veličine.

2.2. Povećanje cash flow-a ne mora da bude Povećanje cash flow-a ne mora da bude posledica porasta prinosne snage preduzeća, posledica porasta prinosne snage preduzeća, jer on može da raste i usled supstitucije jer on može da raste i usled supstitucije troškova, do koje dolazi zamenom starih troškova, do koje dolazi zamenom starih postrojenja, proširenjem kapaciteta ili postrojenja, proširenjem kapaciteta ili racionalizacijama.racionalizacijama.

3.3. Mogućnost privremenog korišćenja Mogućnost privremenog korišćenja sredstava amortizacije za druge ciljeve ne sredstava amortizacije za druge ciljeve ne znači da ona neće biti potrebna za znači da ona neće biti potrebna za reinvestiranje u predmete koji su bili reinvestiranje u predmete koji su bili predmet otpisivanjapredmet otpisivanja, dok, dok ppokrića okrića predstavljaju obaveze koje dospevaju u predstavljaju obaveze koje dospevaju u nekom od budućih obračunskih perioda. nekom od budućih obračunskih perioda. Zbog toga, cash flow veličina ne može da Zbog toga, cash flow veličina ne može da zameni periodični rezultatzameni periodični rezultat, već može samo , već može samo da ga dopunida ga dopuni. .

4.4. Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i uspeha koji su izraz poslovnih događaja u uspeha koji su izraz poslovnih događaja u prošlosti i, zbog toga, nije u stanju da pokaže prošlosti i, zbog toga, nije u stanju da pokaže likvidnost preduzeća, koja predstavlja likvidnost preduzeća, koja predstavlja sposobnost bezuslovnog plaćanja dosposobnost bezuslovnog plaćanja dosspelih pelih obaveza u budućnosti. obaveza u budućnosti.

5.5. SStvarna mogućnost upotrebe cash flowtvarna mogućnost upotrebe cash flow-a-a za za nove investicijenove investicije zavisi od kretanja neto zavisi od kretanja neto obrtnog fonda. Ako je neto obrtni fond ostao obrtnog fonda. Ako je neto obrtni fond ostao nepromenjen ili je čak smanjen, nove nepromenjen ili je čak smanjen, nove investicije će dovesti do pogoršavanja investicije će dovesti do pogoršavanja finansijske strukture i ugrožavanja finansijske strukture i ugrožavanja likvidnosti. Zbog toga, analiza mogućnosti likvidnosti. Zbog toga, analiza mogućnosti ulaganja na bazi cash flow-a mora da bude ulaganja na bazi cash flow-a mora da bude praćena analizom neto obrtnog fonda, koji praćena analizom neto obrtnog fonda, koji ima prednost kao pokazatelj mogućnosti ima prednost kao pokazatelj mogućnosti ulaganja. ulaganja.

6.6. Cash flow može da se koristi za utvrđivanje Cash flow može da se koristi za utvrđivanje granice granice ((stepenastepena)) zaduženosti preduzeća zaduženosti preduzeća.. SStepen zaduženostitepen zaduženosti::

pokazuje za koliko godina preduzeće može pokazuje za koliko godina preduzeće može da vrati dugove iz cash flow-a. da vrati dugove iz cash flow-a. OnOn ima ima stvarnu vrednost i predstavlja kriterijum za stvarnu vrednost i predstavlja kriterijum za ocenu sigurnosti ako je ocenu sigurnosti ako je postoji postoji normalanormala. .

ukupno zaduženje (obaveze)

cash flowcash flow

7.7. Cash flow ne može da služi kao najbolji i Cash flow ne može da služi kao najbolji i najvažniji, već samo kao jedan dobar, najvažniji, već samo kao jedan dobar, prikladan instrument analize investicionih prikladan instrument analize investicionih alternativaalternativa. .

134. GRAFIKON RENTABILNOSTI KAO

INSTRUMENT ANALIZE USPEHA

vizuelna transkripcija bilansa uspehavizuelna transkripcija bilansa uspeha

cilj: prikazivanje razvoja elemenata rezultata za cilj: prikazivanje razvoja elemenata rezultata za različite stepene zaposlenostirazličite stepene zaposlenosti

klasični koordinatni sistemklasični koordinatni sistem

apscisa: stepen zaposlenosti (od 0 do punog apscisa: stepen zaposlenosti (od 0 do punog kapaciteta)kapaciteta)

ordinata: vrednosti troškova i prihodaordinata: vrednosti troškova i prihoda

Fiksni troškovi su nepromenljivi u svim stepenima zaposlenosti i oni se predstavljaju jednom pravom, koja je paralelna sa apscisom.

Prihodi se razvijaju proporcionalno sa obimom prodaje, pa se oni prikazuju u obliku rastuće krive, čije je ishodište u tački 0.

Ukupni varijabilni troškovi su pri nultom stepenu zaposlenosti i prodaje jednaki 0, i onda rastu proporcionalno sa porastom obima prodaje.

Ali, pošto varijabilni troškovi nisu i jedini, već samo deo ukupnih troškova, u koje ulazi, pored njih, i masa fiksnih troškova, njihovo ishodište se nalazi na visini koja označava vrednost fiksnih troškova.

Mesto gde se seku linije ukupnih prihoda i ukupnih troškova naziva se "prag rentabilnosti" ("mrtva tačka rentabilnosti").

načini povećanja poslovnog rezultata:– povećanje obima zaposlenosti bez

povećanja ukupnih troškova (fiksnih i varijabilnih)

– smanjenje ukupnih troškova bez povećanja obima zaposlenosti

– kombinacija povećanja stepena zaposlenosti i smanjenja ukupnih troškova

korišćenje grafikona rentabiliteta:– u fazi planiranja (projektovanja) poslovnog

rezultata – utvrđivanje stepena zaposlenosti koji obezbeđuje najbolji rentabilitet poslovanja

– u fazi analize i ocene ostvarenog rezultata – utvrđivanje odlučujućih faktora ostvarenog rezultata

osnovna pretpostavka za konstruisanje grafikona rentabiliteta: podvajanje ukupnih troškova na fiksne i varijabilne, što u praksi nije lako izvodljivo