Broj 15

NOVE

ГОДИНА II БР. , . СЕПТЕМБАР . ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА ДИН.

PODSE]AWA

AKROBATAPLEMENITE DU[E

OTVORENPRVI

PRIVATNIDOM ZA STARE

ВОДЕНИЦЕ ИЗ „ЗАСЕДЕ”

ФЕЉТОН: СТАРА ПЛАНИНА

Б. Ф

илип

овић

: Ра

на је

сен

у Д. К

амен

ици

OTVOREN

EKO

CENTAR

С Т Р. 2I N F O .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, фото - Ненад Милојковић, Златко Јеленковић; Секретар редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: [email protected]; [email protected]; www.mc.kcbor.net

NOVEМЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

Младен Радосављевић, п р е д с е д н и к О п ш т и н е Књажевац потписао је, 24. септембра, Меморандум о сарадњи са Британским саве-том (British Council). Реч је о пројекту „Активни грађани“ (Active Citizens)односно о радионицама за младе, које ће кроз програме међународне р а з м е н е и у м р е ж а в а њ а

омогућити развој омладинских лидера из локалне заједнице. Предвиђено да се у пројекат укључи 13 општина и да кроз програм обуке прође тридесе-так лидера из канцеларија за младе са више од 700 учесника. Пројекат траје три године, а главни носилац је Министар-ство омладине и спорта.

Уговор са делегацијом Европске уније у Србији о реализацији пројекта „Јачање туристичке конкурентности Источне Србије“, у оквиру програма „Exchange 3“, потписан је у Београду 24. септембра. Пројекат, вредан 113.620 евра, потписао је М ладен Радосављевић, председник Општине Књажевац.

Од 96 поднетих пријава из целе Репу-блике само двадесетак је прошло на кон-курсу у оквиру овог пројекта . Општина Књажевац, као једина из источне Србије, овим је показала да поседује капацитете за учествовање на оваквим конкурсима.

- Књажевац је носилац пројекта. Агенција за локални развој биће задужена за његову имплементацију. У сарадњи са општинама Сокобања и Белоградчик из Бугарске, из тих сред-става, биће ангажовани страни експерти, који ће имати задатак да процене начине маркентишког наступа. Након тога, планира се студија i посетa Бугарској како би се видели њихови примери у области туризма, а затим ће се ангажовањем реномиране маркентишке агенције припремити промо – материјал заједничких потенцијала, који подразумева израду промо-филма,

мултимедијални CD, гостовања на телевизијским станицама и учешће на Сајму туризма у Србији. То подразумева и уређење штанда и ориги-налних, препознатљивих кулиса. Тако се, осим Акционог плана и профи-материјала, добија и препознатљиви дизајн – објашњава Драган Милутиновић, директор Агенције за развој општине Књажевац и каже да су планиране и регионалне радионице о развоју туризма и израде акционих планова за промоцију ове при-вредне гране.

Агенција је аплицирала са још једним

пројектом у оквиру другог позива програма „Exchange 3“, где је општина Књажевац опет главни носилац, те би, тако, уколико средства и овога пута буду одобрена, заједно са општи-ном Палариково из Словачке, инвестирала на унапређењу система управљања чврстим отпадом. То предвиђа ревизију постојећих пла-нова и изналажење могућности за извожење смећа из села, као и инсталирање новог, намен-ског софтвера у Јавном комуналном предузећу

„Стандард“.S. T

ПОТПИСАН УГОВОР СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

НОВА УЛ А ГА ЊА У ТУРИЗА М

Пројекат, вредан 113.620 евра потписао Младен Радосављевић, председник

Општине Књажевац.

Драган Милутиновић

ЗА ГРЕЈАЊЕ 605.000 ЕВРА

Младен Радосављевић, председник Општине Књажевац и Љубодраг Тричковић, директор JP „Топлана“ потписали су, 17. септембра, Протокол о финансирању, који ће наредне године омогућити унапређење целокупног даљинског система грејања у Књажевцу.

Документ, који предвиђа одобравање бесповратних средстава у износу од 605 хиљада евра, потписали су, од стране Владе Републике Србије, Петар Шкундрић, министар енергетике и Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, као и представници немачке KFW банке. S.T.

БЕСКУЋНИЦИМА СЕДАМ КУЋА

Општина Књажевац спада у групу од 14 општина, од укупно 173 у Републици Србији, којe су усвојила Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица. Тај доку-мент је омогућио конкурисање за донације Комесиријата за избеглице у вредности од скоро три милиона динара.

Младен Радосављевић, председник Општине Књажевац потписао је 23. септембра Уговоре са седам породица, појединачне вредности 370 хиљада динара, намењених адаптацији кућа и самом побољшању стамбених услова ових људи. У претходном периоду, „Интерсос“ је купио некима кућу, а неке објекте су купила сама избегла лица у граду и околним селима. Ово је прилика да своје домове адаптирају, дограде и спремно дочекају зимски период.

Потписивању уговора присуствовали су и др Љубица Николић, члан Општинског већа и Весна Милојковић, општински повереник за избеглице .

У наредном периоду, захваљујући Комесеријату за избеглице Репу-блике Србије, биће потписани и уговори за куповину кућа са окућницом за још седам интерно расељених породица. S. T.

ШЕФОВИ КРОЗ ТРИ ГОДИНЕ

Обука за младе лидере из 13 општина, међу којима је и Књажевац, трајаће три године

С Т Р. 3P O L I T I K AI N F O .

Четрдесет трећи Међународни обртнички (занатски) сајам у Цељу, у Словенији, одржан 10. и 11. септем-бра, није протекао без учесника из Књажевца. Иван Живковић, влас-ник СЗТР „Space Group“ и отац и син, Игор и Иван Николић, влас-ници СЗР „Лим – градња“ и СГЛР

„Николић Иван“, били су једини представници Тимочког региона на овом престижном Сајму, од укупно осамдесет из Србије.

Као чланови Општег удружења привредника општине Књажевац, ови мали привредници отпуто-вали су у организацији Привредне коморе Србије, односно Регио-налне коморе у Зајечару, те су у улози посетиоца имали прилику да се боље упознају са стандардима и достигнућима занатлија из хиљаду предузећа и 34 државе.

- Највећа пажња је посвећена

е н е рг е т с ко ј е фи к а с н о с т и и технологијама са обновљивим изворима енергије, што је већ одавно тренд у Европи – каже Иван Живковић и додаје да је иску-ство непроцењиво, те да указује на правац којим би се занатлије наше земље требали усмеравати.

Књажевачки млади предузет-ник је активан и на пољу едукације у пројекту Тимочке академије за младе лидере, одржане у Кладову, 18. и 19. септембра, у организацији

„За је чар ске иницијатив е“, а под покровитељством немачке фондације „Ханс Сајдел“ и Мини-

старства омладине и спорта Репу-блике Србије. Била је ово при-лика да се науче вештине потребне младим лидерима, а засноване на већ добро познатим стандардима демократског друштва. Потврда томе су еминентни предавачи, као што су, са Факултета политич-ких наука из Београда: професор Раде Вељановски, , мр Владимир Павићевић, др Зоран Стојиљковић, др Славиша Орловић и мр Жарко Пауновић, као и др Зоран Лучић, извршни директор ЦЕСИД-а.

Ово је био први модул семи-нара, а обавезно присуство је и на следећа три, што представља услов за добијање Сертификата. Осим Ивана Живковића, гости Кла-дова били су и млади књажевчани Саша Тричковић (СПС) и Влади-мир Игњатовић (Центар за креа-тивни развој). S .T.

К Њ А Ж Е В А Ч К И П Р Е Д У З Е Т Н И Ц И Н А МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ

ЗАНАТСТВА У ЦЕЉУ

Мартина Станојевић и Мартина Михајловић, ученице трећег разреда о с н о в н е ш к о л е и з К њ а ж е в ц а , по б ед и ле с у на ме ђ у на р од ном такмичењу „Дунавски уметник 2010’’.

У конкуренцији од 4.000 радова из 14 подунавских земаља победила је њихова скулптура „Рециклирај – спаси Дунав’’, креативно састављена од чврстог отпада.

МЕЂУ ХИЉАДУ СВЕТСКИХ ЗАНАТЛИЈА

ОТВОРЕН ЕКО – ЦЕНТАР

КЊАЖЕВЧАНКЕ СПАСИЛЕ ДУНАВ„ДУНАВСКИ УМЕТНИК 2010“

У Књажевцу је 17. септембра отворен Еко – центар, као део пројекта „Зелена агенда“, кога већ годинама реализује НВО „Тимочки клуб“. Простор намењен младима и грађанима, заинтересованим за активности везане за заштиту животне средине и одрживог развоја, смештен је у дворишту предшколске установе „Бајка“.

Уз финансијску подршку Министарства спољних послова Краљевине Холандије и организације „Милелуконтакт“, као и локалне самоуправе, корисна површина од осамдесетак квадрата биће полазна тачке за едукацију и реализацију активности које ће допринети развоју еколошке свести деце, али и старијих суграђана.

Свечаном отварању Еко – центра присуствовали су представници Општинске управе, Туристичке организације општине Књажевац, Предшколске установе „Бајка“ и удружења грађана. На малој свечаности приказан је и краткометражни филм локалне садржине.

S. T.

ТРАДИЦИЈОМ У ЕВРОПУ- З А В И Ч А Ј Н И М У З Е Ј

КЊАЖЕВАЦ

P O L I T I K A С Т Р. 4O G L E D A L O

КОЛЕКТИВНО У БИБЛИОТЕКУ У циљу популаризације књиге и

културе читања, НАРОДНА БИБЛИО-ТЕКА „ЊЕГОШ“ од 1. СЕПТЕМБРА до 1. НОВЕМБРА 2010. године организује акцију КОЛЕКТИВНОГ УЧЛАЊЕЊА. Цена годишње чланарине (12 месеци) је 150 ДИНАРА и плаћа се приликом учлањења у Библиотеку.

Ову повољност могу користити:ученици књажевачких основних и

средњих школа, појединачно; запослени у књажевачким основ-

ним и средњим школама и вртићима, појединачно;

одрасли, у групи од најмање 10 чланова, са списком заинтересованих.

Предшколци и ученици првог разреда основне школе у Библиотеку се, традици-онално, учлањују бесплатно.

Члановима Библиотеке на располагању

је богат књижни фонд, значајан број публикација стручне литературе, а омогућен је и бесплатан приступ интер-нету на два корисничка рачунара. Библи-отека набавља велики број наслова пери-одичне и дневне штампе.

Фонд Дечјег одељења прилагођен је потребама деце предшколског узра-ста, млађих и старијих основаца и пружа велики избор сликовница, књига, школ-ске лектире, енциклопедија,приручника. Дечје одељење има колекцију друштве-них игара и телевизор са DVD плејером.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ЊЕГОШ“ВАС ПОЗИВА ДА У ГОДИНИ КАДА

СЛАВИ СВОЈ ЈУБИЛЕЈ И ОБЕЛЕЖАВА ГОДИНУ КЊИГЕ И ЈЕЗИКА ПОСТА-НЕТЕ ЧЛАН ВЕЛИКЕ ПОРОДИЦЕ ЧИТАЛАЦА.

ТРИ ДУГЕ„ЗЕЛЕНЕ“ ГОДИНЕ Удружење грађана за заштиту

и хумано збрињавање животиња “Опстанак“ из Књажевца постоји три године и окупља ентузијасте, борце за заштиту животиња. Тај сегмент живота дуго је био зане-мариван, све до 2005. године када је донета законска регулатива.

- Сама проблематика је врло непопуларна и наилази на врло мало разумевања локалне заједнице. Упркос томе, Удружење континуи-рано решава проблеме напуштених животиња. У протекле три године реализовано је више акција, као што су прикупљање потписа за изградњу азила и организовање јавних трибина о псима луталицама

– каже Биљана Поп – Христић, пред-седник Удружења.

- Моника Брукнер из села Ђурђева крај Новог Сада наш је стални сарадник, а ми се, као део Лиге „Ђурђево“ , боримо да из

„петних жила“ променимо свест људи о животињама. С обзиром

да сам радни век провела у про-свети, свесна сам да се едукација мора „примењивати“ од „малих ногу“. Зато смо започели сарадњу са васпитно – образовним уста-новама. Предавања су одржана у

Ауторски пројекат ликовне уметнице мр Лепосаве Милошевић

– Сибиновић из Београда, под називом „У славу акварела“, угле-дао је светлост дана и у галерији књажевачког Дома културе. На самом старту нове сезоне култур-них дешавања вароши књажевачке, посетиоци су били у могућности

да уживају у акварелима шесторо уметника из Србије. Изложба је обухватила тридесет радова, по пет од сваког аутора, а о техници ове ликовне форме, отварајући по с т а вк у, гов орио је Гора н Јовановић, организатор програма у Дому Културе.

- Сликари који се баве овом

техником су као виолинисти у музици. То су слике које настају у даху, из вештих четки, уз брзу импресију и за кратко време. Наравно, сав тај процес је потко-ван добрим знањем аутора – рекао је Јовановић.

П р а т е ћ а и з л о ж б а 8 . Међународног бијенала акварела

Мексико 2008/9. осим у Књажевцу, биће постављена и у Мајданпеку, Пе тровцу на Млави, Бору и Новом Пазару. Допринос догађају дали су и професори и ученици Књажевачке гимназије, још једним извођењем комада „Заправо“ на енглеском језику.

S.T.

Удружење за заштит у животиња „Опстанак“

три књажевачке основне школе. За Дан плане те Земље, 2008. године, одржали смо корисну манифестацију уз доделу диплома и награда најуспешнијим учесницима

– истиче председница Удружења „Опстанак“ и износи чињеницу да дневно у свету нестане 18.000 врста флоре и фауне. Због тога

„заштитари“ природе имају пуне руке посла трудећи се да очувају животну средину и потомцима омогуће живот на здравој, зеленој планети.

- Чине се велики напори да Удружење опстане. Зато бих упутила позив појединцима и институцијама да нам помогну на било који начин. Налазимо се у згради бившег Комитеа, теле-фон за контакт је 731-547 – подсећа Биљана Поп Христић, председница удружења.

S. T.

ТРИДЕСЕТ ВРХУНСКИХ АКВАРЕЛАУ ДОМУ КУЛТУРЕ

ОбЕЛЕжЕН ДАН чИСТИх ПЛАНИНА

ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИНа Бабином зубу, 26. септембра, обележен је Свет-

ски дан чистих планина. Акцију је, уз подршку ЈП „Стара планина’’ и Општине Књажевац, организовало Планинарско друштво „Бабин зуб’’. Међу учесницима били су и ученици другог разреда Основне школе „Вук Караџић’’. Промовисане су и пешачке стазе. Темељ за прву инфо таблу, која планинаре упућује куда ће се кретати, поставили су председник Општине Младен Радосављевић и директор ЈП „Стара планина’’ Сло-бодан Михајловић.

S.O.K.

С Т Р. 5P O L I T I K AOGL E D A L O

ЗЛАТНА КАП ТИМОчКЕ КРАЈИНЕ

Већ четврту годину заредом, Апотекар-ска установа „Зајечар“, у чијем саставу функ-ционише и апотека „Ескулап“ у Књажевцу, организује акцију „Питајте свог фармаце-ута“. Главни циљ је промоција превентиве и

самог здравља. Уз савет и пригодне поклоне, Књажевчани су могли да преконтролишу крвни притисак, ниво шећера и степен гојазности. Одазив грађана је био масован, уз констатацију да је ово лакши и непосреднији начин да се здра-

ствено стање провери. Фармацеути истичу да је ово прилика да се

зближе са корисницима својих услуга и да на тај начин сам ниво рада подигну на виши ниво, а да превентива постане свакодневна пракса. S.T.

ВИШЕ ОД 200 ХУМАНИХ

Секција жена Клуба пензионера из Књажевца обележила је 16. септембра 25 година успешног рада. По већ устаљеним, домаћинским манирима, чланице секције су, уз музику и песму, дочекале госте испред свог клуба.

Секцијe клубова и актива жена округа Зајечар и Бор размотриле су и усвојиле статутарне промене, говорило се и о новом Послов-нику. Разматран је и извештај са последњег дружења одржаног у Зајечару, 25. маја. Предложено је да се при сваком дружењу, осим

забавног дела , обавезно уврсти и едукација гостију од стране домаћина, првенствено са циљем бољег упознавања специфичности града и краја у коме се борави.

У уметничком делу прославе приређен је богат културни про-грам, који је подсетио присутне на традицију дугу четврт века, у којој се са великим жаром радило и стварало, дружило и певало. Организацијама, институцијама и заслужним појединцима уручене су захвалнице. S .T.

Друштво хуманиста – радника Желез-нице Србије из Зајечара, уз подршку Скуп-штине општине Књажевац, организовали су Међународни фестивал хуманости „Златна кап Тимочке крајине“. У петак, 24. септембра, у овој акцији добровољног давања крви учествовало је преко 200 хуманих људи из свих крајева Србије, Републике Српске, Црне Горе и Бугарске.

- Слављење живота је примарни циљ ове акције, јер треба имати на уму да једна јединица крви спашава два до четири живота. Такође, на овај начин разбијамо све баријере, јер нема гра-ница људској хуманости и жељи да се некоме помогне. Сада смо у Књажевцу, по први пут,

а крајем децембра у Бору, када ћемо, под покровитељством РТБ-а, и Боранима омогућити да покажу своју бригу за ближњег – каже Радо-

мир Спасић, председник Друштва хуманиста и додаје да се свака манифестација ослања на три стуба организовања – спорт, културу и само давалаштво.

Тако је било и овога пута у Књажевцу. На летњој позорници Дома културе наступиле су фоклорне и денс групе, док су борилачко умеће показали овдашњи клубови. За све учеснике манифестације приређен је свечани ручак у ресторану „Мали предах“, уз општенародно весеље.

У име града домаћина организаторе и госте поздравио је Дарко Живковић, председник СО Књажевац. S. T-N. MILOJKOVI]

ПРЕВЕНТИВА НАЈБОЉИ ЛЕК

Снимио Ненад Милојковић

25 ГОДИНА женског пензионерског клуба

ПУНО СРЦЕ ДРУЖЕЊА

P O L I T I K A С Т Р. 6q u D I

Прича о бициклистичком з а љу б љ е н и к у и ч л а н у државне бициклистичке р е п р е з е н т а ц и ј е , Књажевчанину Божидару Јовановићу, Божи Бајсу, започиње оног дана када је са другаром кренуо од родног Књажевца, па све шумама и горама, за пет дана лагане вожње, стигао

у Дубровник.

Б о ж и д а р Ј о в а н о в и ћ , познатији у Књажевцу као Божа

– Бајс, с правом у другом делу свог надимка носи енглеску реч која значи бицикл. Возило на два точка, толико омиљено код рекреативаца, постало је саставни део живота овог спор-тисте и механичара. Коме год нешто није јасно у вези технич-ких детаља двоточкаша, ту је Божа. Божа није обичан меха-ничар. Он је звнични механичар репрезентације Србије, а некада и државе СЦГ.

Рођен је 1960. године и памти да је први, прави бицикл добио у 5. разреду основне школе. Био је то тркачки бицикл са 10 брзина, што је представљало праву „аждају“ у односу на све које је до тада возио. Тако се родила љубав... али, не само према вожњи.

- Поправљао сам бици-кле и по томе сам био познат у вароши. Набавка првих бици-клистичких дресова у средњој школи учинила је да мој другар Пера Живковић и ја постанемо озбиљни у тој причи. Наравно, први дресови купљени су, у тада обавезној шопинг – тури, у Трсту, где је било модерно куповати и „старке“, спринтерице и фар-мерице. Онда је дошла и 1981. година – сећа се Божа Бајс...

Двојица другара, решили су да оду на море и „малчице“ се провозају до Дубровника. Тако је и било. Преваљена је маршрута од Књажевца, преко Сокобање, Алексинца, Кру-шевца, Краљева, Вишеграда, Фоче, Тјентишта, Гацка, Билеће,

Требиња и Дубровника за „само“ пет дана лагане вожње. Ноге су их болеле само првог дана, а после је све било лакше.

Године 1984. десио се Камп олимпијских нада, где се Божа, уз два тренинга дневно, упоз-нао са Зајечарцим - постаје члан Бициклистичког клуба „Тимок. До 2000. године је бици-клиста-рекреативац. Сусреће се са Нишлијима из Бицикли-стичког савеза, постаје члан репрезентације СЦГ. Место је по жељи – механичар.

Два европска првенства, три Балканијаде, Медитеранске игре у Пескари, у Италији, EYOF у Финској (европски олимпијски фестивал), Светско првенство у Швајцарској, такмичења у Турској и Бугарској. Светско првенство у Аустралији следећа је дестинација.

- Стална екипа од шест возача, тренер, масер и ја, као механи-чар, чини државни тим Србије. Редовно се иде и на припреме, а такмичења су, појединачно, прича за себе. Анегдоте су стална појава, као ситуација у којој смо за длаку избегли поплаве, које су нас пратиле на такмичењу у Кошицама у Словенији – каже за „Нове књажевачке новине“ Божа и додаје да је, осим репре-зентативног статуса, поносан и на књажевачки Бициклистички клуб „Миџор“ (основан 2007. године). Рекреативно вози до Минићева, Васиља, Бабиног Зуба...

- Љубав према спорту је најважнија особина која се мора неговати код младих. Када се определе за бицикли-зам, онда се у ходу решавају и многи здравствени .проблеми. За рекреативни спорт правила нису толико ригорозна, но, да би се неко професионално бавио овим спортом, неопходан је и новац – констатује Божидар Јовановић, алијас Божа Бајс.

БИЦИКЛОМ, ЛАГАНО, КЊАЖЕВАЦ-ДУБРОВНИКСаша Тодоровић

Преваљена је маршрута од Књажевца, преко Сокобање, Алексинца, Крушевца, Краљева, Вишеграда, Фоче, Тјентишта, Гацка, Билеће, Требиња и Дубровника за „само“ пет дана лагане вожње. Ноге су их болеле само првог дана,

а после је све било лакше.

С Т Р. 7P O L I T I K AZ A P I S

TurisTička organizacija opšTine knjaževac

P O L I T I K A С Т Р. 8RASKR[]A

Природна средина овог краја представља погодно окружење за формирање станишта великог броја животињских врста. Фау-нистичким истраживањем леп-тира Старе планине утврђено је 116 врста дневних лептира. Истраживањем је установљено 6 врста водоземаца, и 12 врста гмизаваца, од 46 врста које живе на читавом простору Србије. Подручје Старе пла-нине, карактерише се прису-ством 26 врста риба. Овде су настањене 203 познате врсте птица, што износи око 53,1% од укупног броја познатих птица у Србији, тако да се Стара планина намеће као један од највећих европских центара орнитофау-нистичке специјске и генетичке разноврсности планина. На овом подручју заступљене су следеће врсте дивљачи: трофејна дивљач, срнећа дивљач, фазан, видра, зец, вук, лисица, дивља свиња и др. Оваква заступљеност дивљачи о т в а р а мог у ћ но с т лов ног туризма. Ловиште „Стара пла-нина” лоцирано је на источним падинама Старе планине. Лове се: јелен, срна, лисица, дивља свиња, вук.

Неколико природних и историјских локалитета на Старој планини издваја се по својој природној лепоти или некој другој особености. Такве локације могу да послуже као до бар пример посе бнос ти природе, односно креативно-сти човека када су у питању историјски споменици културе. Приликом извођења наставе у

природи на овим локацијама лакше је дочарати одређена историјска збивања, показати процесе и појаве природног окружења и подстак-нути машту ученика.

ФИзИчКО-гЕОгРАФсКИ ПОТЕНЦИЈАлИ

Б и г а р н е п р о с т о р н о -амбијенталне целине каракте-ристичне су за простор источне Србије. Тако сложене природне композиције бигрених облика и појава везане су искључиво за кречњачке пределе и представљају о с о б ене прир одне р е тко с ти значајних еколошких и туристич-ких вредности, па се зато често јављају као добра природне баш-тине. Један од најпознатијих и по Јовану Цвијићу један од најлепших бигарних водопада у источној Србији је Бигар (Цвијић Ј. 1986.). Водопад се налази на истоименој реци у атару села Стањинац, са десне стране пута Књажевац – Пирот на 35-ом километру пута од Књажевца. Бигар је само неко-лико метара удаљен од пута, што доприноси томе да је прилаз овом хидролошком споменику културе лако доступан.

Река Бигар извире у близини манастира Свети Онуфрије, про-тиче долином која је дуга око 1,2 km и широка око 500 метара, правећи на свом току слапове и брзаке. Улива се у Стањиначку реку, притоку Трговишког Тимока. Долина реке Бигар је од изво-ришта до ушћа испуњена бигром који у горњем крају лежи преко кречњака, а у доњем преко пеш-чара. Површина ове бигрене аку-

мулационе заравни износи око 144 ha. На тој заравни издвајају се три нивоа тераса са бигре-ним одсецима по 20 m висине, а преко њих вода пада у слапо-вима. Долина ове реке заштићена је управо због репрезентативног изгледа бигарних тераса и слапова. На овим слаповима било је поди-гнуто десетак воденица које су послужиле и за снимање домаћег филма „Заседа”, али су оне напуш-тене и временом порушене, чиме је амбијентална вредност долине умањена.

КУлТУРНО-ИсТОРИЈсКО НАслЕђЕ

На територији Старе пла-нине постоје бројни културно-историјски споменици који све-доче о прошлости овог краја. Они су од непроцењивог значаја и представљају доказ и богатство материјалне културе из разних вре-мена. Непосредно сведоче о крају који је одувек био богат животом и догађајима, али и бројним ратовима, пустошењима и разарањима. Про-стор Старе планине био је насељен још у пра историји. Трагови кул-турних делатности човека датирају из брон заног периода (1400-800. године пне.). У клисури Трговиш-ког Тимока, недалеко од Калне, у пећини која носи назив Коре-натац-Габровница откривене су праисторијске слике. Ови трагови сматрају се првим праисторијским сликарством у Србији у долини Тимока.

На месту данашњег насеља Кална, постојало је античко утврђење које је у периоду од 530-552. године обновио римски цар Јустинијан. Сврха тог утврђења била је да затвори улаз у долину Трговишког Тимока и да брани „пут метала” (античког рударења) на Старој планини. На узвишењу

изнад пролаза познатог као Ђокина чука, на путу Кална – Пирот, било је озидано утврђење Calls (callis – узани пролаз, зидови утврђења који прате усек, путања). Трагови античке културе налазе се и унутар масива Старе пла-нине у Буџаку, где постоје остаци утврђења код данашњег села Јања у засеоку Мездреја (мездреја – напуштено село, место). Данас се распознају зидови грађени ломљеним каменом и малте-ром. У атарима села Ал ди на река, Татра сни ца и Габровница у то време радили су ру дни ци у којима је експлоа тисано злато, сре бро, ба кар и гвожђе (Велојић М., Радовановић О. 2003.).

Недалеко од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока, у близини пута Књажевац – Пирот, налази се познато књажевачко и з л е т и ш т е Б а р а н и ц а , к о ј е представља и својеврсан архе-олошки локалитет. Бараница је насеље које се везује за римског императора Барона, мада га неки аутори сврставају у средњевековне грађевине. Народна легенда каже да је овде моћни цар Барон преграђивао Трговишки Тимок и да су лађе пловиле десетак кило-метара узводно. Друга легенда каже да је овде била велика риз-ница драгоцености израђиваних у многобројним радионицама Заглавка и околине. Зато данас многи златољупци претражују терен брда Бараница где је пре око четрдесет година подигнут мотел. Тачно је ипак да се и данас на овом терену могу наћи новчићи рим-ских царева: Анастасија, Јустина и Јустинијана, али ће тек неко будуће организовано археолошко истраживање дати суд о овом лока-литету…

(Наставак у следећем броју)

БИГАР И БАРАНИЦА, ВОДЕНИЦЕ ИЗ

„ЗАСЕДЕ”

Pi{e mr Mikica Sibinovi}

П О Т Е Н Ц И Ј А Л И С ТА Р Е П Л А Н И Н Е ЗА ЕКСКУРЗИЈЕ И НАСТАВУ У ПРИРОДИ

ФАКТОРИ И ФАЗЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА КЊАЖЕВЦА И ОКОЛИНЕ је назив будуће публикације. Наша Редакције у овом и наредних неколико бројева објављује најзанимљивије и највредније делове овог

рукописа.

С Т Р. 9P O L I T I K AP O D S E ] A W A

До књажевачког села Вине, одакле се у свет невероватних авантура 1920. године отиснуо сиромашко Драгољуб Алкесић, касније акробата светског гласа и творац нашег првог звучног филма

„Невиност без заштите“, и данас се стиже асфалтним путем који је Алексић, за житеље свог родног села, саградио пре више од тридесет година. Времену одолева и стамена кућа у Вини, коју је славни Вињанин још 1957. године саградио за своју братаницу Десанку, сада једини живи изданак из лозе Алексића.

Човек гвоздених мишића и живаца, који је својом снагом и акробацијама, какве свет до тада није виђао, изводио на улице Београда и светских метропола на стотине хиљада људи, кренуо је у славу из књажевачког краја као ковачки калфа, кржљав,неухрањен и жељан свега. За цео живот остала му је у сећању слика убоге мајке која је, у самртном часу, са сузама у очима гледала поломљене ноге свог десетогодишњег синчића, кога су испред рудника „Добра срећа“, прегазила волујска кола натоварена угљем.

ПАДОМ ДО вИсИНА

Говорио је, касније, да га је та слика мајке у најтежим часовима подстицала да издржи најтеже напоре. Тако је, снагом мишића, успевао да задржи четири ауто-мобила у покрету, могао је да се држи зубима за авион, да изводи акробације на високој разапетој жици са огромним теретом у зубима, да преживљава смрто-носне падове и ломoве. Уздигао се и после оног несрећног пада у Сплиту, 4. јула 1930. године, када се поки-дала разапета жица на висини од

20 метара, на којој је изводио вра-толомне акробације, без заштитне мреже. Поново је поломио обе ноге , тешко је повредио кичму и из бол-нице је отпуштен као богаљ. Ипак, после само осам месеци наста-вио је да изводи још вратоломније акробације широм света.

Тај пад као да га је осоколио. Сплитску трагедијуе преживео је када је имао свега 20 година, а кробације је после тога изводио све док није напунио 58 година. Вежбао је фантастично гимнастику и атле-тику методом коју је сам измислио, без узора. Тако је излечио и кичму: уз метални мидер кojи је специјално за њега направио пријатељ лимар, по нацрту наручиоца. О свим тим сензацијама нашироко је писала штампа оног времена, међу првима

„Политика“, 1928. године. Најпре када је у редакцији, пред забез-екнутим новинарима, покидао метални ланац зубима, а потом када је, насред тадашње Поенка-рове улице, снагом мишића на конопцима задржавао четири ауто-мобила у покрету. Био је јачи од четири машине.

Тих почетака великог и неустра-шивог акробате у Вини се слабо сећају. Памте углавном акробације које је, у том рударском месту, изво-дио тек после Другог светског рата. Драгољубово акробатско умеће највише памти његова братаница Десанка. Она данас има 77 година, а њен славни стриц, да је још жив напунио би ове године деведесету.

- Волела сам га више од икога на свету-каже Десанка, забрађена, сувоњава старица, у црнини. – Значио ми је много више него отац Љубомир. Био је леп и мој отац, и висок, али се несрећник одао алко-холу и умро млад. А стриц – прави господин, душеван. Сажалио се

на мене. Дошао је једног дана и рекао да хоће да ми направи кућу, баш на место оне старе, где смо он и ја рођени. Одмах је платио за материјал и рад и брзо је све било готово. После сам и мужа Михаила, болничара, довела у ову кућу.

Са сузама у очима, старица Десанка сећа се и како ју је стриц, чим се удала, водио с мужем на море.

За рођака Момчила Јовановића (68) и његову супругу Косовку (68) и њихове синове Зорана и Милоша рођак Драгољуб био је „супермен“, изузетан у сваком погледу.

ДОБРОТвОР „У ОлДсМОБИлУ“

- Био је господин и добротвор, племените душе – прича Момчило.

– Ову нашу кућу саградили смо по истом плану по коме је грађена и она његова кућа у Београду, у Видовданској број шест. Волели смо се и посећивали. Мене је замолио да путујем с њим у Канаду и у Лондон, да му будем асистент. Отишао бих сигурно, наглавачке, да ме отац није спречио. Није то, говорио је, за нас сељаке. А тек колико смо пута свраћали код Драгољуба у Београд. Једном му је, за неку представу, био потребан баш радио марке „космај“ и узео је наш. Платио га је три пута више него што је вредео и још нам, убрзо, донео и нови радио.

Супруга Косовка подсећа мужа како су у Београду, код Драгољуба, били први пут, 1957. године. А Драгољуб-домаћин, пуна кућа свега и свачега. Тада су први пут видели дупле тањире и чудили се: шта ће тањир у тањиру? Млађи син Јовановићев Милош памти велику црну лимузину коју је акробата Драгољуб возио и која није могла да уђе у њихову авлију. Био је то

„олдсмобил“. А брат Зоран се сећа како га је велики рођак водио у подрум-вежбаоницу и како је тамо видео мноштво разних справа на којима је Драгољуб челичио мишиће.

У Вини су једнодушни у оцени да је Драгољуб Алкесић необично много волео своје село, многе Вињане радо је дочекивао у својој кући у Београду и помагао им у свему. За градњу пута, први асфалт према Вини, поклонио је 1955. године 500 хиљада динара. Нажалост, пут је од Саставка стигао само до Стогазовца, јер је остатак пара негде нестао. А тек колико је пара дао у добротворне сврхе. Вињани нам показују исечак из старе „Борбе“ где пише да је само у 1954. години Драгољуб Алексић дао у добротворне сврхе 26 милиона динара. А просечна месечна плата у Југославији тада је била 9 340 динара.

- Скоро да сам пресвисла од туге када су мог доброг стрица довезли код мене таксијем. Био је непокретан од Паркинсонове болести, већ на самрти-јецајући прича Десанка. – Било је то 1983. године. Желео је да га сахраним у Вини, на гробљу где је он подигао споменик свом оцу и мом оцу, његовом брату. Међутим, одвукли су га у Београд, на превару, опљачкали и стрпали га у дом на Бежанијској коси. Вајни пријатељи и бездушне жене. Остао је без икога, умро је усамљен. Није имао деце, немам их ни ја.

Недавно је у Београду умро и Вињанин Миломир Стојановић, филмски аматер, који је иза себе оставио драгоцен документарни филм о пријатељу и хуманисти акробати Драгољубу Алексићу.

Stojan Todorovi}, Politika, 20. mart 2000.

Драгољуб Алексић, акробата светског гласа, у родној Вини саградио је пут према руднику. – Великодушан према рођацима, предусретљив према својим сељанима.- Рођен у сиромаштву, стекао је огромно богатство, а живот скончао

у дому за старе

ГВОЗДЕНИ ЧОВЕК ПЛЕМЕНИТЕ ДУШЕ Фотос из 2. броја „Нових

књажевачких новина”

P O L I T I K A С Т Р. 1 0v I D I c I

Књажевац је почетком авгу-ста добио још један објекат за пружање услуга социјалне заштите- дом за смештај старих особа. Нена Дармановић и Ана Вукмировић, инспектори Министарства рада и социјалне политике преконтроли-сали су 5. августа услове за почетак рада у новом објекту, саграђеног у непосредној близини угоститељског објекта „Вила Катарина“.

Објекат се налази у насељеном месту, на путу ка Сокобањи, и ком-плетно је грађен са одговарајућом термо и звучном изолацијом. Свака соба поседује потребну електричну инсталацију, климу, прикључак на сателитску антену и интернет

конекцију. Дом је прикључен на градски водовод, поседује и артер-ски бунар са хидрофором. Грејање је сопствено, етажно, на чврсто гориво и струју. На степеницама и у ходни-цима прописане ширине урађена је гранитна керамика, у спаваони-

цама и дневном боравку под је од материјала који није клизав, не упија влагу и лако се одржава. Дуж сте-пеница су уграђени рукохвати. На првом спрату налази се просторија за дневни боравак корисника, која је у саставу трпезарије и мале чајне

БОЉЕ НЕГО У ХОТЕЛУ

Радови на Јабучком РавништуИзгра дња првих смешт ајних

капацитета на Јабучком равништу на Старој планини теку по плану. Радници Компаније ‘’Денеза М’’ из Београда успели су да у рекордном року ископају темељне просторе за будуће објекте. Наредне недеље темељи ће бити насипани бетоном и сптемни за пролеће, када ће на њима почети да ничу хотели. Прва фаза изградње, којом је предвиђено 450 лежајева, требало би да буде завршена до краја 2011. године.

„шиПуРиЈада” у новом коРиту

Међународна манифестација “Шипуријада” биће одржана 2. октобра у селу Ново Корито, саопштила је Туристичка организација Књажевца. “Шипуријада”, најмлађа манифестација у општини Књажевац, први пут је одржана 2007. године. “Шипуријада” има такмичарски карактер и то у категоријама за највећи и најлепши шипак, најбољу мармеладу, најбољи ликовни и литерарни рад на тему шипурка, најоригиналнији рецепт и најлепше уређену тезгу. Сваке године уочи манифестације се организује Ликовна колонија на којој учествују афирмисани локални уметници. Манифестација се одржава у згради сеоског Задружног дома, који је на тај дан претворен у изложбени простор за ликовне и литерарне радове, док ће у дому и испред њега бити постављени штандови са производима од шипурка, наведено је у саопштењу.

О Т В О Р Е Н П Р В И ПРИВАТНИ ДОМ ЗА СМЕШТАЈ СТАРИХ ЛИЦА

У НОВОМ ДОМУ МЕСТА ЗА 30 СТАРИХ ОСОБА

кухиње. Исхрана је одлична. Здра-ствени центар пружаће медицин-ску помоћ. Ангажована су четири лекара специјалиста: који ће се сед-мично смењивати. Свакодневну бригу о корисницима водиће и пет медицинских сестара и једна неговатељица.

Капацитети Дома су предвиђени за пружање услуга за тридесетак корисника, који ће у осам дво-креветних идве трокреветне собе, два двособна апартмана и један lux апартман пронаћи мир, удоб-ност, стручност и комплетну услугу предвиђену одговарајућим Правил-ником надлежног Министарства.

S T.

У организацији Бициклистич-ког савеза Србије, Бициклистич-ког клуба „Нови Сад“ и Туристичке организације општине Књажевац и под покровитељством ЈП „Стара планина“ одржана је, крајем авгу-ста, трка у планинском бициклизму. Учествовало је 40 такмичара и такмичарки свих категорија.

Уп р к о с г у с т о ј м а г л и и прохладном времену, први пут је опробана, по општем мишљењу, одлична стаза за Cross Country

„Сунчана долина“. Ишчекивања људи из Бициклистичког савеза Србије јесу - да се за идућу годину направи и Down Hill стаза, која би омогућила довођење светске бициклистичке елите.

У најзанимљивој и најтежој елит - категорији победио је Иван Јовановић из краљевачког

„Металца“. Награде је обезбедило ЈП „Стара планина“.Трке нису рачунате за Лигу Србије.

ПЛАНИНСКИ бИЦИКЛИЗАМ

„СУНЧАНА ДОЛИНА“ ЗА СВЕТСКУ ЕЛИТУ

„КЊАЖЕВАЧКЕ”

ЧИТАЈТЕ И НА

НАШЕМ САЈТУ

www.mc.kcbor.net

УВЕК У ЦЕНТРУ

ПАЖЊЕ

МЕДИЈА ЦЕНТАР

БОР

030/444-280

С Т Р. 1 1

ПРВА СТРАНА- БОЈА

Класик (на два ступца висине 4 цм) 5.000,оо

Пола стране 16.000,оо

четвртина стране 12.000,оо

(ПО БРОЈУ)

ЗАДЊА СТРАНА- БОЈА

Класик 3.000,оо

Цела страна 20.000,оо



(ПО БРОЈУ)

УНУТРАШЊЕ сТРАНЕ напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик 500,оо




(ПО БРОЈУ)

ОБАвЕШТЕЊА

До пола шлајфне 500.оо

До једне шлајфне 1.000,оо

(Прва страна увећава се за сто посто)

(ПО БРОЈУ)

МАлИ ОглАсИ

Један 250,оо

(ПО БРОЈУ)

УМРлИЦЕ

Класик (један стубац висине 8 цм) 300,оо

Цела страна, предзадња 10.000,оо

Пола стране, предзадња 8.000,оо

четвртина стране, предзадња 6.000,оо

(задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти)

(ПО БРОЈУ)

чЕсТИТКЕ





(Прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто)

(ПО БРОЈУ)

чЕсТИТКЕ ПОлИТИчКЕ





(Прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто)

(ПО БРОЈУ)

сАОПШТЕЊА ПОлИТИчКА

До 0,7 шлајфне 500,оо

До 1,5 шлајфне 1.000,оо

(ПО БРОЈУ)

ОБАвЕШТЕЊА ПОлИТИчКА

До 0,3 шлајфне 800,оо

До 0,5 шлајфне 1.700,оо

(ПО БРОЈУ)

m A R K E T I N G

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ

ЗАЈЕЧАР 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22НИШ 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

„КЊАЖЕВАЧКЕ” ЧИТАЈТЕ И НА НАШЕМ САЈТУwww.mc.kcbor.

net

УВЕК У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕМЕДИЈА

ЦЕНТАР БОР

030/444-280

KONKURS “NEĆU PREKO VEZE”

Agencija za borbu protiv korupcije je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije, raspisala konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji na temu “Neću preko veze”.

Cilj ovog konkursa je da mladima u Srbiji skrene pažnju na jedan od najvećih društvenih problema, te da među njima afirmiše aktivan pristup u sprečavanju ove pojave. Istovremeno, na ovaj način se u školskim institucijama mogu otvoriti diskusije o važnim pitanjima: moralne norme društva i integritet institucija i građana.

Pozivamo učenike da se odazovu i svojim kreativnim idejama i radovima daju doprinos suprotstavljanju korupciji. Biraćemo najbolji literarni i likovni rad, najbolju amatersku fotografiju ili amaterski video snimak kao i najbolji slogan, a nagrada za najbolje je godišnja pretplata na časopis “Nacionalna geografija” i objavljivanje radova u štampi i internet prezentaciji Agencije.

Konkurs je otvoren od 21. septembra do 5. novembra 2010. godine, a dodatne informacije se mogu naći na internet prezentacijama Agencije www.korupcija.gov.rs i Kancelarija za mlade www.youth.rs, kao i u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

ЦЕновник РЕкЛамниХ

уСЛуГа

P O L I T I K A С Т Р. 1 2L O P T A

Tekst i foto D.Popaz

У 6. колу Поморавско – Тимочке лиге, екипа из Слатине код Бора савладала је „Тимочанин“ из Књажевца са 1:0. Једини погодат виђен је у 70. минуту када је Иванов из слободног ударца савладао гостујућег чувара мреже. Фудбалери из Књажевца, након пет минута, пропу-стили су да изједначе резултат са беле

тачке, а десет минута пред крај остали са десет играча. Искључен је Величковић. Прво полувреме завршено је 0:0, док је у другом домаћин доминирао. Играло се на половини гостију.

У 7.колу, минуле недеље, Топлича-нин је извојевао вредну победу, савладан је Мајданпек – 2:0. Књажевачки зонаш у недељу гостује у Бору.

РУКОМЕТ Текст и фото: К. Симић РУКОМЕТ РУКОМЕТ РУКОМЕТ

Овог викенда почела је првен-ствена рукометна сезона Друге лиге –југ у којој дебитује и к њ а ж е в а ч к а е к и п а М Р К КЊАЖЕВАЦ. На п р е м и ј е р н о м мечу , пред својим н а в и ј а ч и м а , о с т в а р е н а ј е п о б е д а , с а в л а -д а н а ј е в р л о добра екипа из Косовске Митро-вице – 35:32 ( 17:12).

- Знајући да је друга лига далеко јача од прве српске, морали смо да са припре-мама кренемо на време. Одиграли смо три припремне утакмице са екипама Супер и Прве лиге (Врање, Јагодина и Напре-дак) у којима су играчи показали, и поред минималних пораза, да су спремни на сва искушења. Учествовали смо и на традици-оналном – Меморијалном турниру „Зоки и Сале“у Белој Паланци. Припреме су веома успешно спроведене. У овај сусрет екипа је потпуно физички и психички ушла у игру и стигли смо до победе сасвим заслужено. Наравно, задовољан сам игром све до 45. минута када смо остварили и највећу пред-ност од десет голова, али након тога усле-дио је невероватан пад што су гости зна-

лачки искористили. Ипак, . победа је оства-рена, а грешке ћемо исправљати у наред-ним сусретима- каже тренер Братислав Павловић.

Играчки кадар екипе чине: ГОЛМАНИ: Војислав Илић, Предраг Илић и Марко З. Никодијевић, КРИЛА: Милан Павловић, Милош Д. Милошевић, Бојан Ђорђевић, Стефан Крстић ,Дејан Богдановић и Алек-сандар Павловић, ПИВОТМЕНИ: Игор Стевановић, Данијел Јаневски и Марко Ђошић. У летњој паузи клубу су присту-пили: Милош С. Милошевић – бек, Немања Ђорђевић – крило и Марко Танасковић – пивотмен. Ту су још и млади играчи- чла-нови јуниорске екипе: Бојан Јеленковић, Петар Николић, Милан Радосављевић, Виктор Раденковић и Никола Николић.

победа и пораз „Тимочанина”

Слатина - несрећно изгубљени бодови гостију из Књажевца

УСпеШна дрУГоЛиГаШКа премиЈера рУКомеТаШа

ТРАДИЦИЈОМ У ЕВРОПУ- З А В И Ч А Ј Н И М У З Е Ј

КЊАЖЕВАЦ

Documents

Broj 15