Brajan Oldis

Helikonija Prolee

ww.balkandownload.org

JULI

Evo kako je Juli, sin Alehjuov, dospeo u mesto zvano Oldorando, na kojem e njegovi naslednici napredovati u danima koji e doi.

Juli je bio sedmogodinjak, praktino odrastao ovek, kada se sa svojim ocem iskobeljao iz konog bivaka i spustio pogled na divljinu zemlje, ak i u to vreme znane kao Kampanlat. On se prenuo iz dremea kada je osetio oev lakat medu rebrima i zauo njegov hrapav glas kako govori: Oluja zamire."

Oluja je stizala sa zapada-ve tri dana i nanosila sa sobom sneg i estice leda sa Barijera. Ispunjavala je svet urlajuom energijom, pretvarala ga u sivo-belu tminu, poput gromkog glasa koji nije mogao da izdri ni jedan ovek. Zaravan na kojoj je bio podignut bivak pruala je malo zatite pred najeim udarima; otac i sin nisu mogli uiniti nita osim da lee gde su, pod koom, da dremaju i s vremena na vreme savau po koji komad dimljene ribe, dok je nevreme besnelo iznad njihovih glava.

Kako je vetar zamirao, nadolazio je sneg u udarima, nasrtao je u paperjastim naletima preko tmurnog predela. Iako je Frejr bio visoko na nebu jer lovci su se nalazili u tropskim krajevima inilo se kao da tamo visi smrznut. Svetlost je u talasima dopirala odozgo, veo za zlatnim velom ije se kao da su doticale tlo, dok su se nabori uzdizali sve vie i vie, dok konano ne bi nestali u olovnom zenitu neba. Svetla su davala malo osvetljenja. a nimalo topline.

I otac i sin instinktivno su se podigli, protezali se, toptali nogama, rukama silovito udarali oko masivnih trupova svojih tela. Ni jedan od njih nije ovorio. Nije bilo ta da se pria. Oluji je doao kraj. Jo uvek su morali da ekaju. Uskoro, znali su to, stii e jelkovi. Nee jo dugo morali da produuju bdenje.l ako je tlo bilo neravno, to se nije videlo. jer su ga prekrivali sneg i led. Iza dvojice ljudi bila je uzviica, isto tako prekrivena zastorom beline. Samo se na severu videlo tamno, turobno sivilo, tamo gde se nebo sputalo poput bezbojne, izubijane ake da bi se srelo s morem. AJi oi ljudi bile su prikovane za istok. Nakon to su izvesno vreme trupkali u mestu i pljeskali se, kada su vazduh oko njih ispunila magliasta isparenja njihovog daha, ponovu su seli da ekaju, pokriveni koom.

Alehju se smestio tako to je jedan od krznom omotanih laktova oslonio o stenu, tako daje mogao da gurne palac duboko u upljinu levog obraza, oslonivi teinu svoje lobanje na jabunu kost i zaklonivi oi s etiri povijena prsta u rukavici.

Njegov sin ekao je s manje strpljenja. Vrteo se unutar svojih ukruenih kouha. Ni on ni njegov otac nisu bili roeni za ovakav nain lova. Bili su naviknuti da se odravaju lovom na medvede po Barijerama, ba kao i njihovi oevi pre njih. AJi ogromna hladnoa koju su bljuvala visoka, nesmiljena uraganska vrata Barijera oterala ih je, skupa s polesnom Onesom, dole ka prijatnijoj klimi zaravni. Zbog toga je Juli bio nemiran i uzbuen.

Njegova izmuena majka i njegova sestra, skupa sa porodicom njegove majke, bili su nekoliko milja daleko, svi ti roaci su se gonjeni nadom drznuli da krenu ka moru, sa sankama i svojim kopljima od belokosti. Juli se pitao kako su prolazili u oluji koja je trajala danima, moda su se gostili ak i u tom trenutku kuvanoni ribom ili komadima tuljanovog mesa iz bronzanog kotlia njegove majke. Matao je o ukusu mesa u svojim ustima, grubom oseaju dok ga mea s pljuvakom i guta, njegovom mirisu... Neto u njegovom praznom trbuhu uinilo je vang na tu misao.

Eno, gle!" Lakat njegovog oca zabio mu se u biceps. Visoki oblani front boje eljeza naglo se uzdizao u nebo, zamraio Frejr,

bacio senku preko predela. Sve se pretvorilo u zamrljanu belinu bez obrisa. Ispod padine na kojoj su leali pruala se ogromna smrznuta reka Juli je uo daje zovu Vark. Bila je toliko prekrivena snegom da niko nije mogao znati da se radi o reci osim kada bi hodao preko nje. Do kolena u prakastom smetu, zauli su slabani zvuk ispod stopala. Alehju se primirio, stavio otar kraj koplja na led a tup pored uva i poeo da oslukuje tamni vodeni tok negde pod njihovim stopalima. Udaljena obala Varka bila je nejasno obeleena brdacima tu i tamo isprekidanim mrljama crnila, tamo gde su leala debla napola prekrivena snegom. Iza toga prostirala se samo sumorna ravnici)., sve dalje i dalje, do tamo gde se mogla razaznati mrka linija pod tmurnim velovima neba dalekog istoka.

Trepui, Juli je piljio i piljio prema liniji. Razume se, njegov je otac bio u pravu. Njegov otac znao je sve. Srce mu se irilo od ponosa na pomisao da je on. Juli, AJehjuov sin. Dolazili su jelkovi.

Nakon nekoliko minuta mogle su se razaznati vodee ivotinje, kretale su se zbijene na irokom frontu, napredovale su, a prethodio im je talas beline tamo gde su njihova elegantna kopita podizala sneg. Bliile su se sputenih glava, a za njima dolazilo je jo takvih, i jo, bez kraja. Juliju se uinilo da su primetili njega i njegovog oca i da su krenuli pravo na njih. Bojaljivo je bacio pogled na Alehjua koji mu je prstom pripretio da bude miran.

ekaj." Juli je treperio u svojim medvedim koama. Hrana se pribliavala, dovoljno

hrane da prehrani svaku ivu osobu svih plemena koja su Frejr i Batiliks ikada obasjavali i koja je Vutra ikada obdario osmehom.

Kako su se ivotinje pribliavale, brzinom |toja je otprilike odgovarala ustrom hodu odraslog oveka. pokuao je da shvati koliko je to krdo ogromno. Do tog trenutka polovinu predela ispunile su ivotinje u pokretu, koe prekrivene belo-smeim arama, dok se jo ivotinja ukazivalo na istonom obzorju. Ko zna ta se nalazilo u tom smeru, kakve tajne, kakvi uasi. A opet, nita nije moglo biti gore od Barijera s njihovom hladnoom koja je grizla i onim ogromnim crvenim ustima koja je Juli jednom ugledao kroz uskovitlane mase oblaka i koja su bljuvala lavu niz zadimljenu padinu.

Sad.i se moglo videti da iva masa zveri nije sainjena iskljuivo od jelkova, premda su ovi inili glavninu. Usred krda nalazile su se grupe veih ivotinja, koje su trale iz pokretne povrine poput stenovitih gromada. Ove velike ivotinje podseale su na jelkove, imale su istu izduenu lobanju oko koje su se sa obe strane zatitniki izvijali elegantni rogovi, istu upavu grivu koja je prekrivala gusto, zagasito krzno, istu grbu na leima, smetenu blizu kraja trupa. Ali te ivotinje bile su upola vie od jekova koji su se tiskali oko njih. Bili su to dinovski bijelkovi, strane ivotinje sposobne da odjednom ponesu dva oveka na svojim leima tako je Juliju govorio jedan od ujaka.

S krdom povezala se i trea vrsta ivotinja. Bili su to gunadu. Julije video kako sevratoviovih ivotinja uzdiu sa svih strana oko krda. Dok se masa jelkova ravnoduno kretala napred, gunadui su razdragano trkarali od jedne do druge strane, a sitne glave njihale su im se na kraju dugakih vratova. Njihova najprimetnija obeleja, ogromne ui, kretale su se tamo-amo, oslukujui neoekivane znake uzbune. Bila je to prva dvonona ivotinja koju je Juli ikada video; pod njenim dugodlakim telom kretale su se dve ogromne noge nalik na klipove. Gunadui su se kretali dva puta bre od jelkova i bijelkova, prelazili dva puta vie terena, a opet se svaka od tih ivotinja drala svojeg poloaja u odnosu na krdo.

Teka, potmula, neprekidna tutnjava pratila je prilaenje krda. Sa mesta na kome je Juli leao pored oca, tri vrste ivotinja mogle su se razaznati iskljuivo zbog toga stoje znao za ime da traga. U tekom, nejasnom svetlu sve one stapale su se jedna s drugom. Crni front oblaka napredova je bre odkrda i sada je u

potpunosti prekrio Bataliks: taj hrabri straar nee biti vidljiv danima. Neravni tepih ivotinja valjao se preko krajolika, a pojedinani pokreti nisu im se nita vie razaznavali od pojedinanih virova u uzburkanoj reci.

Magla je visila nad ivotinjama i jo vie ih sakrivala. inili su je znoj, telesna toplina i mali, krilati. peckavi insekti koji su mogli da se plode samo u toplini krda kopitara.

Ubrzanog daha. Juli je ponovo pogledao i -gle!stvorenja iz prvih redova ve su se suoila sa obalama snegom prekrivenog Varka. Bili su blizu, sve blie itav svet postao je jedna jedina ivotinja koja je nadirala i koju nije bilo mogue izbei. Trgao je glavu i preklinjui pogledao oca. lako je primetio pokret svog sina, Alehju je nastavio da ukoeno gleda napred, stisnutih zuba, oiju koje su mirkale pred hladnoom pod njegovim tekim titnicima za oi.

Miruj", naredio je. Plima ivota nadirala je du renih obala, tekla je preko njih, obruavala se

preko skrivenog leda. nespretni odrasli primerci i skakutavi fauni padali su preko skrivenih trupaca drveia, njihove tanke noge estoko su se ritale pre nego to bi ih zdrobio pritisak nadiruih.

Sada su se mogle razaznati i pojedinane. Drale su glave pognuto. Oi su im bile irom otvorene, uokvirene belinom. Gusti, zeleni tragovi sline visili su s mnogih usta. Hladnoa je smrzavala paru koja je izbijala iz njihovih uzanih nozdrva i u obliku leda je taloila na krzno lobanja. Veina ivotinja kretala se s velikim naporom, u jadnom stanju, krzno im je bilo prekriveno blatom, izluevinama i krvlju ili je visilo u trakama, tamo gde su ga proboli i pokidali rogovi njihovih suseda.

Naroito bijelkovi, koji su grabili okrueni svojom sitnijom sabraom. ogromnih grba prekrivenih ubama sivog krzna, ili su s nekom vrstom suspregnutog nemira, kolutali oima kada bi zauli skianje onih koji su pali i shavitali da im tamo napred preti neka opasnost prema kojoj su prisiljeni da neumoljivo napreduju.

Masa ivotinja gazila je preko smrznute reke, i rasipala povrinu snega. Buka koju su stvarale dopirala je do dvojice posmatraa, ne samo topot njihovih kopita, ve i kripanje njihovog daha, neprekidni refren njihovog roktanja, frktanja, kaljanja, zveket rogova o rogove, otri klepet uiju koje su se tresle da bi oterale sve prisutne muve.

Tri bijelka kroilo je zajedno na smrznutu reku. Uz otar, jeei zvuk prs kanja. led je pukao. Njegovi gotovo pun metar debeli odlomci uzdigli su se u vidnom polju kada su teke ivotinje posrnule. Jelkove je zahvatila panika. Oni koji su se nalazili na ledu pokuali su da se ratru u svim pravcima. Mnogi su posrnuli i nestali pod nadiruim ivotinjama. Pukotina se irila, voda, siva i mona, briznulaje u vazduh brza i hladna, rekajejo uvek tekla. Uzburkana, talasala se i penila. kao da joj je drago to je slobodna, a ivotinje su padale u nju otvorenih gubica, riui.

Nije nita moglo da pokoleba nadolazee ivotinje. Isto su toliko predstavljale prirodnu silu koliko i reka. tekle su bez kraja, uklanjale svaki trag svojih posrnulih pratioca, unitavale svaki trag i gadnim ranama koje su se otvarale u Varku, premoivale ih palim telima sve dok ne dospeju do bliske obale.

Sada se Juli podigao na kolena i podigao svoje koplje od belokosti. uagrenih oiju. Otac mu zadra ruku i povue nadole.

Gledaj, fagori, budalo", kazao je. pogledao sina besnim. prezrivim pogledom i pokretom kopija pokazao opasnost.

Potresen. Juli ponovo sede. isto toliko preplaen oevim gnevom koliko i pomilju na fagore.

Krdo jelkova poelo je da se tiska oko njihovog kamenog ispusta, nespretno je prolazilo sa obe strane razrovane osnove. Oblak muva i peckavih stvorova koji su obletali njihova drhtava leda sada je okruio Julija i Alehjua i kroz taj veo je Juli upirao pogled, pokuavajui da ue u trag fagorima. Isprva nije mogao da razazna ni jednog.

Napred se nije moglo videti nita osim lavine dlakavog ivota koju su pokretali nagoni nerazumljivi za oveka. Prekrivala je sleenu reku, prekrivala je obale, prekrivala je sivi svet sve do dalekog obzorja, gde se podvukla pod tmurne oblake poput prostirke pod jastukom. U tome su uestvovale stotine hiljada ivotinja, dok su muice nad njima visile u neprekidnom crnom isparenju.

Alehju povue sina nanie i pokaza taku na levoj strani jednom od svojih upavih obrva. Napola skriven pod koom koja im je sluila kao bivak. Julije gledao napred. Dva divovska bijelka nespretno su napredovala prema njihovom sklonitu. Njihova masivna lea prekrivena krznom bila su gotovo na istoj visini sa zaravni. Kada je Juli oterao muice ispred oiju, belo krzno pretvorilo se u fagore. Bilo ih je etiri, po dva ha svakom bijelku, tesno pripijeni za dlaku ivotinja na kojima su jahali.

Zaudio se kako ih nije opazio ranije. Iako su se stopili sa svojim dinovskim paripima, ponaali su se poput svih onih koji jau dok ostali putuju peke. Bili su zbijeni na ramenima bijelka, njihova tmurna, bikovska lica bila su okrenuta ka viem terenu na kojem se krdo moglo zaustaviti radi ispae. Oi su im zlokobno piljile ispod tankih rogova. Svaki as neki od njih trcnuo bi belu mle iz otvora monih nozdrva da bi uklonio napasne muice.

Njihove nezgrapne glave uzdizale su se iznad masivnih tela koja su u potpunosti bila prekrivena dugom, belom dlakom. Stvorenja su bila potpuno bela, izuzev ruiasto-grimiznih oiju. Jahala su bijelkove koji su grabili krupnim koracima kao da su srasli sa njima. Iza njih, ljuljale su se grube, kone nosiljke sa motkama i orujem.

Sada kada je Juli bio svestan prirode opasnosti, razaznao je i druge fagore. Jahali su samo povlaeni. Obini pripadnici njihovog naroda ili su peke, a hod im je po brzini otprilike odgovarao kretanju ivotinja. Dok je gledao, toliko napet da se nije usuivao ni da otera muice sa oiju, Julije video grupu od etiri fagora kako prolazi nekoliko metara od mesta na kojem su leali on i njegov otac. Bez ikakvih problema proburazio bi kopljem njihovog vodu izmeu lopatica, samo da je AJehju tako naredio.

Julije s naroitim zanimanjem posmatrao rogove koji su prolazili pored njega, dva po dva. lako su u mutnoj sveilosti delovali zaobljeno, unutranja i spoljanja ivica svakog roga bile su otre od osnovice do vrha.

udeoje za jednim od takvih rogova. Rogovi mrtvih fagora korieni su kao oruje u divljim zabitima Barijera. Zbog tih rogova ljudi u dalekim gradovima skriveni u nastambama daleko od meavarazmiljali su o fagorinia kao o dvosekloj rasi: vrsti oboruanoj sa dve otrice.

Vodei dvosekli odvano je grabio dalje. Nepostojanje obinog kolenog zgloba inilo je njihove duge korake vrlo neprirodnim. Marirao je mehaniki, kao to mora da je inio ve miljama. Razdaljina nije predstavljala nikakvu prepreku.

Njegova izduena lobanja bila je izbaena napred na tipino fagorski nain. nisko izmeu ramena. Na svakoj ruci nosio je kone tiake za koje su bili vezani rogovi vrhova okrenutih prema napolje, iljaka ojaanih metalom. Pomou njih, stvorenje je moglo probosti svaku ivotinju koja bi mu se previe pribliila. Inae je bio nenaoruan; ali na oblinjem jelku bio je privezan zaveljaj njegovih stvari, zaveljaj'u kojem su se nalazila koplja i lovaki harpun. Okolne ivotinje isto su lako nevoljko nosile teret koji je pripadao drugim fagorima iz grupe.

Iza vode bila su jo dva rnuzi i tako je Juli pretpostavljao koje je sledila enka fagora. Bila je nenije grade i nosila je neku vrstu vree vezann nasred tela. Ispod njene duge, belc dlake njihale su se ruiaste dojke. Na ramenima joj je jahalo mladune fagora, neudobno zakaeno za krzno na vratu majke, a glava mu je pridravala njena glava. Oi su mu bile zatvorene.enka je koraala automatski, kao oamuena. Moglo se samo nagaati koliko su dana ona i ostali ovako koraali i koliku su daljinu preli.

Bili su tu i drugi fagori, ratrkani tu i tamo po rubovima pokretne mase. ivotinje nisu obraale panju na njih, prihvatajui ih onako kao to su prihvatale muice, zato to nije bilo alternative za prihvatanje.

Bubnjanje kopita prekidali su izmoreno dahtanje, kaljanje i putanje vetrova. Onda se zauo jo jedan zvuk. Fagor koji je vodio malenu grupui sputao je neku vrstu brujanja ili rezanja, grubi zvuk koji je dopirao sa jezika to je vibrirao i koji je menjao visinu Moda mu je svrha bila da ohrabri ono troje to ga je sledilo. Zvuk je prestravio Juliu. Zatim ga je nestalo, a i tagora. ivotinje su i dalje promicale pokraj njih i konano se pojavilo jo fagora koji su umorno koraali. Juli i njegov otac leali su tamo gde su se zatekli. povremeno pljuvali muice sa svojih usta i ekali trenutak da napadnu i dodu do mesa koje im je bilo toliko beznadeno potrebno.

Pre zalaska sunca, ponovo se podigao vetar kao i ranije duvao je sa ledenih kapa barijera, pravo u lice armije koja se kretala. Fagori pratioci koraali su sputenih glava, oiju pretvorenih u uske proreze, s dugim resama sline koje su im visile iz uglova usta i mrznule se na grudima onako kako se mrzne mast baena na led.

Atmosfera je bila gvozdena. Vutra, bog nebesa, povukao je svoje velove svetlosti i omotao kraljevstvo gustim oblacima. Moda je izgubio jo jednu bitku.

Ispod te tamne zavese, Frejrje postao vidljiv tek kada je stigao do horizonta. Pokrovi oblaka ponovo su se razili da bi otkrili straara koji je tinjao u perspektivi okruen zlatnim pepelom. Sijao je svojim duhom iznad pustara-mali ali blistav, njegov disk nije predstavljao vie od treine diska pratee zvezde. Bataliksa, a opet Frejrova .svetlost bila je jaa, monija.

Potonuo je u tmurno tlo i nestao. Sada je dolo vreme poludnevnice, koje je prevladavalo tokom leta i jeseni i

koje je bilo gotovo jedina stvar koja je ta godinja doba inila razliitim od jo manje milosrdnih vremena. Poludnevniea je irila mutno polusvctlo preko nonog

neba. Samo u vreme Nove godine Bataliks i Frejr izlazili su i zalazili skupa. Trenutno su njihovi ivoti bili osamljeni i esto zaklonjeni uskovitlanim dimom Vutrinih ratova.

U nainu na koji je dan prelazio u poludnevnicu, Julije itao zloslutne nagovetaje loeg vremena. Razulareni vetrovi uskoro e se povezati sa pahuljicama koje e se obrazovati od njihovog daha. Seao se stihova koji su se pevaii na starom olonetskom, pria o arolijama, davno minulim stvarima, crvenim razvalinama, pria o katastrofama, prekrasnim enama, divovima i bogatoj trpezi, pria o nedostinoj jueranjici. Stihovi su dozivani u seanje po nezdravim peinama Barijera:

Vutra tunoga lica Metnue Frejr na kolica

A nas sred kovitlaca.

Kao da odgovara na svetlost koja se menjala. sveopti drhtaj proe masom jelkova i oni se zaustavie. Uz groktanje spustili su se tamo gde su se zatekli posred ugaenog tla i podvukli noge ispod tela. Za ogromne bijelkove takav postupak nije bio mogu. Oni su ostali na nogama tamo gde su se zatekli i tako pospali, oiju prekrivenih uima. Neke grupe fagora ve su se okupile radi drutva; veina ih se prosto ravnoduno bacila na tlo i zaspala tamo gde se spustila, leda ututkanih uz bokove ravnodunih jelkova.

Sve je spavalo. Dve figure opruene na kamenitoj zaravni navukle su zatitne koe preko glave i usnule, praznih stomaka, lica gurnutih u prekrtene ruke. Sve je spavalo, izuzev sumaglice insekata koji su peckali i sisali krv.

Oni stvorovi koji su bili sposobni da sanjaju borili su se protiv nemirnih prikaza koje je sa sobom donela poludnevnica.

U celini, prizor sa nedostatkom senke i sveoptim nivoom patnje onom ko bi ga gledao po prvi put mogao uiniti ne toliko pravim svetom koliko mestom koje tek oekuje stvaranje.

Na ovom stepenu nepominosti, na nebu se pojavio pokret, jedva netoivlji od izvijanja aurore koja je odranije visila iznad prozora. Od mora stigao je usamljeni ildrim koji je klizio vazduhom nekoliko metara iznad opruene mase ivih bia. inilo se da ne predstavlja nita vie od ogromnog krila koje je tinjalo crvenilom poput eravice u zagaenoj vatri dok je mahalo upornom obamrlou.

Kako je promicao iznad jelkova, ivotinje su se trzale i dahtale. Klizio je iznad stene na kojij su leala dva ljudska bia, a Juli i njegov otac trzali su se i uzdisali, ba kao i jelkovi, pred udnovatim vizijama svojih snova. Onda je prikaza nestala, usamljeno je stremila prema planinama juga, ostavljajui iza sebe trag crvenih iskri da zamre u atmosferi poput sopstvenog odjeka.

Nakon nekog vremena ivotinje se razbudie i digoe na noge. Zastrigale su uima, okrvavljenim od napada gamadi i ponovo krenule napred. Skupa s njima krenuli su bijelkovi. kao i gunadui koji su skakutali tu i tamo. Sa njima pooe i fagori. Dva oveka su se probudila i gledala ih kako odlaze.

Velika seoba nastavila se i idueg dana; razgnevila se i meava koja je poela da zasipa ivotinje snegom. Pred vee, dok je vetar terao iscepkane oblake preko neba a hladnoa izmahivala siktavom otricom, Alehju ugleda zaelje krda.

Zaelje nije bilo lako gusto kao prethodnica. Zaostali iz krda vukli su se po nekoliko milja iza ostalih, neki su epali, neki jadno kaljali. Iza i oko njih urili su drugi, krznom prekriveni stvorovi, trbuha sputenih uz tlo i ekali priliku da dograbe nogu rtve i obore je na tlo.

Poslednji fagori promakoe pokraj zaravni. Nisu hodali iza svih, ili iz obazrivosti prema mesoderima nisko sputenih trbuha ili zato to je koraanje bilo teko po tako razgaenom terenu, prekrivenom izmetima.

Sada se Alehju digao i pokazao sinu da uini isto. Stojali su i drali svoje oruje, a onda su se sasuljali do ravnog terena.

Dobro!" rekao je Alehju. Sneg su prekrivale crknute ivotinje, naroito oko obala Varka. Rupa u ledu

bila je ispunjena utopljenim telima. Mnoga od stvorenja koja su bila prisiljena da legnu tamo gde su stala smrzla su se i uginula dok su se odmarali is ada su bila potpuno zaleena. Oblik hrpa u ijem su se sreditu nalazila bio je neprepoznatljiv nakon meave.

Razdragan zbog mogunosti da se kree, mladi Juli trao je, skakao i glasno vikao. Dok je jurcao prema smrznutoj reci, opasno je iao od jedne neprepoznatljive hrpe do druge, mahao rukama i smejao se. Otac ga je otro opomenuo.

Alehju pokaza nanie kroz led. Crna oblija kretala su se, nejasno vidljiva, delom oznaena tragom mehuria. arala su grimizom mutnu sredinu po kojoj su plivala, probijala se ispod zaleenih slojeva da bi navalila na gozbu koja se nudila samo za njih.

Drugi grabljivci stizali su iz vazduha, krupni beli leinari koji su stizali sa istoka i tmurnog severa, sputali su se uz teki lepet krila, mahali tekim kljunovima kojima su se probijali kroz led do mesa skrivenog pod njim. Dok su halapljivo gutali, probadali su lovca i njegovog sina tmurno, ptijom proraunatou.

Samo, Alehju nije traio vreme na njih. Pokazao je Juliju da.ga sledi i otiao do mesta na kome se krdo spoticalo na oboreno drvee, a pri tom je vikao i mahao kopljem da bi poplaio grabljivce. Ovde su uginule ivotinje bile lako dostupne. Iako gadno izgaene, jedan deo njihove anatomije jo uvek je ostao netaknut, njihove lobanje. Na njih je Jehju i usmerio panju. Otvorio je mrtve eljusti otricom noa i veto odrezao njihove debele jezike.Krv se prosula preko njegovih zglavaka na sneg.

U meuvremenu Juli se pentrao izmeu debala i kupio polomljeno granje. Oistio je sneg sa jednog od oborenih debala i tako dobio zaklon na kojem je mogao da upali malenu vatru. Omotao je tetivu svojeg luka oko zailjenog tapa i onda ga je kretao napred-nazad. Izdrobljeno drvo je zatinjalo. Blago je dunuo. Pojavio se majuni plamiak, onakav kakav je esto viao ispod arobnog Onesinog daha. Kada se vatra dobro razgorela, stavio je svoj bronzani kotli na nju i metnuo unutra snega da se topi, a onda je dodao so iz konog depa koji je nosio u svojem krznu. Bio je spreman kada je njegov otac doneo nekoliko sluzavih jezika u rukama i izruio ih u kotli.

etiri jezika bila su za Alehjua, tri za Julija. Jeli su grokui od zadovoljstva: Juli je pokuavao da uhvati oev pogled i da mu se nasmei, ne bi li iskazao zadovoljstvo; ali su Alehjuove obrve ostajale namrtene dok je vakao, a pogled mu je bio prikovan za ugaeno tlo.

Jo uvek je bilo posla za njih. Jo i pre nego to su zavrili s jelom, Alehju je ustao i utnuo u stranu eravicu koja je jo tinjala. Ptice leinari u istom trenutku se podigoe, ali se potom vratie svojoj gozbi. Juli isprazni bronzani kotli i privrsti ga za pojas.

Bili su gotovo na mestu gde je veliko ivotinjsko krdo doseglo zapadnu granicu migracije. Ovde, na viem terenu, tragae za liajevima pod snegom i napasati se vlatima duge, zelene mahovine koja je obrastala ariove ume. Isto tako, ovde e neke od ivotinja doi do za to predodreenog trenutka i doneti na svet mlade. Prema tom platou, udaljenom ne vie od jedne milje, krenuli su Alehju i njegov sin kroz sivo dnevno svetio. U daljini, videle su se grupe drugih lovaca

koji su ili u istom smeru. Ni jedna od grupa nije htela da obraa panju na ostale. Juli je primetio da ni jedna od njih nije dvolana;bila je to kazna koju je njegova porodica plaala zbog toga to nije iz ravnice,ve sa Barijera. Za Tijih je sve bilo tee.

Pogureni, hodali su uz padinu. Put je bio posut oblucima. tamo gde se drevno more nekada povuklo pred licem nadirue hladnoe ali o tome aspektu stvari oni nita nisu znali, niti su za njega marili; Alehjuu i njegovom sinu bila je bitna jedino sadanjost.

Stajali su na rubu platoa i zaklanjali oi pred hladnoom koja je grizla da bi gledali napred. Najvei deo krda nestao je. Sve to je ostalo od njegovih jo uvek aktivnih pripadnika bili su rojevi leteih insekata razbacani tu i tamo i odbojan smrad. Na platou krdo je iza sebe ostavilo samo one od svojih lanova koji su se upravo mnoili.

Medu tim osuenim jedinkama nisu se nalazili samo jelkovi, ve i lor mniji gunadui. te masivna tela dinovskih bijelkova. Leali su mirno preko

Kao i njegov udovini roak, bijelk, a isto tako i gunadu, jelk je bio nekrogen i mlade je donosio na svet samo kroz sopstvenu smrt. Te ivotinje bile su hermafroditne, ponekad mujaci, ponekad enke. Bile su previe grube grade da bi u sebi posedovale aparat sisara poput jajnika i materice. Nakon parenja, ubrizgana sperma razvijala se u toploj unutranjosti u malene oblike nalik larvama, koji su rasli prodirui utrobu svojeg materinskog domaina.

Dolo bi vreme kada su larve jelka dospevale u glavnu arteriju. Tada su se mogle sve zajedno, poput semena na vetru, proiriti kroz ivotinju domaina i izazivale su smrt u vrlo kratkom roku. Ovo se nepogreivo dogaalo kada ogromna krda stignu do platoa na zapadnoj granici puta i tako se deavalo nebrojenim vekovima.

Jo dok su Alehju i Juli stajali nad ivotinjom, stomak joj se spljotio poput stare vree. ivotinja zabaci glavu i ugibe. Alehju na ceremonijalni nain zabode koplje u nju. Oba oveka spustila su se na kolena u sneg i svojim bodeima rasporila trbuh ivotinje.

Larve jelka bile su unutra, ne vee od nokta gotovo premale da bi se videle, ali u celini uzev izvrsnog ukusa i veoma hranljive. Bie korisne za bolesnu Onesu. Uginule su prilikom izlaganja ledenom vazduhu.

Da su preputene same sebi, larve jelka ivele bi u sigurnosti unutar koe svojih domaina. Unutar svojeg malenog, mranog univerzuma ne bi oklevale da

prodiru jedna drugu i mnoge su se krvave bitke vodile u aorti i arterijama trbune maramice. Preiveli su prolazili kroz uzastopne preobraaje, poveavali dimenzije kako im se broj smanjivao. Nakon dueg vremena dva ili moda tri malena, brza jelka izmilela bi kroz grlo ili anus da se suoev i spoljanjim svetom samrtnog gladovanja. Taj izlazak odigrao bi se ba u pravi as da izbegnu smrt gaenjem, jer krda su se lagano vraala na plato da bi zauzela mesto za povratnu seobu prema severoisioku i dalekom alku.

Tu i tamo razbacani po platou, izmeu ivotinja koje su jednovremeno i raale i umirale, uzdizali su se zdepasti kameni sttibovi. Stuboveje tu postavljala nekadanja rasa ljudi. Na svakom stubu bio je urezan jednostavan znak: krug ili toak sa manjim krugom u centru. Iz sredinjeg kruga, dve malo zakrivljene bice smetene jedna nasuprot drugoj izlazile su prema spoljanjem. Niko od onih koji su se nalazili na platou koji je obrazovalo more, ni ivotinje ni lovci, nije mario za te ukraene stupove.

Julije bio zaokupljen lovinom. Drao je trake koe i pleo ih u grubu torbu u koju su skupljali umirue larve jelkova. U meuvremenu je njegov otac ereio truplo. Svaki deli mrtvog tela mogao se iskoristiti. Od najduih kostiju mogle su se nainiti sanke, meusobno privezane trakama koe. Rogovi su mogli da poslue kao tapovi za guranje, da im olakaju vuu sanki sve do doma. Jer do tada njihova mala nosiljka morae da bude popunjena do vrha lepim, krupnim komadima mesa sa ramena, rebara i butova, prekrivenim ostacima koe.

Obojica su radili skupa, dahui od napora, crvenih ruku. okrueni oblakom iznad glava, tamo gde su se muice neprimetno skupile.

Iznenada Alehju ispusti uasan urlik i pade poleuke, potom pokua da potri.

Juli se zbunjeno obazre Tri ogromna, bela fagora izala su iz skrovita pod ariima i sada su stajala nad njim. Dva su skoila na Alehjua kada se podigao i udarcem batine oborili ga u sneg. Drugi je navalio na Julija. Ovaj se zakotrljao u stranu, jauui.

Potpuno su zaboravili na opasnost koja je pretila od fagora i nisu se selili da paze na njih. Dok se kotrljao i potom skoio da izbegne zamah batinom Julije video u blizini i druge lovce, koji su mirno radili na umiruim jelkovima, ba kao to su to inili i on i njegov otac. Bili su tako reeni da nastave s poslom, da natovare sanke i podu -umiranje od gladi bilo im je toliko bliskoda su nastavili svoj posao, tek tu i tamo bacivi po koji pogled na bitku. Pria bi bila drugaija da im je

bilo stalo da Alehjua i Julija. Ali bili su to ljudi iz ravnice, zdepasti, neprijatni. Julije uzalud zapomagao za pomo. Jedan od bliih zavitlao je okrvavljenu kost na fagore. To je bilo sve.i zbegavajui zamah batinom Juli pokua da potri, okliznu se i pade. Fagor se nadnese nad njega. Juli se instinktivno zgri u odbranbeni poloaj,oslonjen o jedno koleno. Kada se fagor oborio na njega, pokretom ispod ruke istrgao je bode i zario ga u trbuh napadaa. S prestravljenim zaprepaenjem gledao je svoju ruku kako nestaje u ispruganom. grubom krznu, dok je po dlakama u istom trenutku briznula zlatasta krv i poela da kulja na sve strane. Onda se telo sruilo na njega i on se zakotrlja a potomnamerno nastavi da se kotrlja, da se kotrlja van opasnosti, da se kotrlja u zaklon kakav se sam nudio, da se kotrlja, zadihan, iza preokrenutog ramena mrtvog jelka, odakle je virio prema svetu koji se iznenada pretvorio u neprijatelja.

Njegov napada je pao. Sada se malo povratio, drei se za tu zlatn.i mrlju u svojoj utrobi ogromnim ronatim apama i beslovesno teturajui, urlajui: ,,aoh, aoh, aohhh, aohhhh..." Pao je glavom napred i nije se vie pomerio.

Iza palog tela, Alehju je udarcima oboren na tlo. Mlitavo je leao, ali dva fagora smesta su ga podigla i jedan od njih smestio ga je na ramena. Njih dvojica osvrnuli su se, zagledali u palog druga, pogledali jedan u drugoga, zagroktali, okrenuli leda Juliju i poli.

Juli se pridigao. Otkrio je da mu se noge, umotane u krznene pantalone, te su. Nije imao pojma ta da radi. Uzrujano je napravio korak, dva pored tela fagora kojeg je ubio -kako bi se samo hvalisao time pred majkom i roacima i otrao nazad do poprita dogaaja. Uzeo je svoje koplje i potom, nakon izvesnog oklevanja, i oevo. Onda je poao tragom fagora.

Teturali su se pred njim i napravili itavu predstavu zbog uspinjanja sa teretom. Ubrzo su osetili da ih deak sledi, pa bi se osvrnuli tu i tamo, mlako pokuavajui da ga oteraju preteim pokretima i gestovima. Oigledno nisu smatrali dovoljno vrednim da utroe koplje na njega.

Kada se Alehju osvestio, dva fagora zaustavila su se, osovila ga na noge i naterala da koraa izmeu njih, pourujui ga udarcima. Juli je uz pomo niza zviduka obavestio oca daje u blizini; ali kad god-bi se ovaj usudio da pogleda preko ramena, dobio bi uku od jednog od fagora koji su ga terali.

Fagori su se lagano spojili sa jo jednom grupom svojih, koja se sastojala od enke i dva mujaka; jedan od njih bio je star i koraao je uz pomo tapa visokog

koliko i on, na koji se teko oslanjao tokom svojeg napredovanja uzbrdo. Svaki as zateturao bi se u hrpama jelkovskog izmeta.

Konano vie nije bilo gomila izmeta, a smrad u nozdrvama nestao je. Kretali su se stazom koja je vodila uzbrdo i du koje krdo u seobi nije ilo. Vetar je oslabio, a po padini raslo je vitko drvee. Sada je tu ve bilo nekoliko skupina fagora koji su se uspinjali uz padinu, mnogi od njih pognuti pod truplima jelkova. Iza svih njih koraalo je sedmogodinje ljudsko bie sa zebnjom u srcu i trudilo se da ne izgubi oca sa vidika.

Vazduh je postao gust i teak, kao zaaran. Brzina im se smanjila, arii su postali gui i fagori su bili prisiljeni da se vie zbiju. Gruba pesma koja se neskladno izvijala sa njihovih ronatih jezika odzvanjala je okolo, brundanje koje bi povremeno dostiglo bolni kreendo i potom ponovo zamrlo. Juli je bio prestravljen i poeo je vie da zaostaje, skrivajui se meu drveem.

Nije mogao da shvati zbog ega se Alehju ne otme svojim zarobljivaima i ne potri nizbrdo: na taj nain mogao je ponovo da dograbi svoje koplje a onda bi njih dvojica stali rame uz rame i pobili sve te upave' fagore. Umesto toga. njegov otac doputao je. da i dalje bude njihov zarobljenik i sada se njegova figura, vitkija od ostalih, izgubila medu sve guim prilikama u polutami pod drveem.

Brundanje se otro podiglo i zamrlo. Mutno zelenkasto svetio zablistalo je pred njima, nagovetavajui nove nevolje. Juli se prikrao blie, otravi pognuto do sledeeg drveta. Napred se nalazila nekakva graevina i na njoj kapija sa dva poluotvorena krila. Unutra se nazirala slaba vatra. Fagori povikae i kapija se raskrili. Oni poee da se guraju unutra. Svetlost se pretvorila u baklju koju je drao jedan od pripadnika njihove vrste.

Oe, oe", vrisnuo je Juli. Potri, oe! Ovde sam." Nije bilo odgovora. U polutami, koju je baklja inila jo nejasnijom, bilo je

mogue videti da li je Alehju ve odvuen unutar kapije. Jedan ili dva fagora ravnoduno su se osvrnuli na povike i ravnoduno poterali Julija.

Kidaj i keti u vetar!" povikao je jedan na olonetskom. eleli su samo potpuno odrasle ljudeske robove.

Poslednja zdepasta prilika ue u zgradu. Uz jo vie vike vrata se zatvorie. Juli plaui otra do njih, treskajui o grubo drvo kada je uo kako se sa druge strane klin zabija na svoje mesto. Dugo je stajao tamo, glave oslonjene o razbarije, nesposoban da prihvati ono to se dogodilo.

Dveri su bile ugraene u kamenu utvrdu, iji su blokovi bili grubo uglavljeni jedan izmeu drugog i popunjeni dugom mahovinom. Utvrda nije predstavljala nita drugo do ulaza u jednu od peina po kakvima su fagori iveli, znao je Juli. Bila su to lenja stvorenja i najvie su voleli da ljudi rade umesto njih.

Neko vreme tumarao je oko kapije, uspinjui se uz otru padinu, sve dok nije otkrio ono to je i oekivao. Bio je to dimnjak, triput vii od njega i impresivne irine. Lako se mogao popeti na njega, zbog toga to se suavao prema vrhu i zbog toga to su kameni blokovi od kojih je bio nainjen bili grubo uklopljeni i pruali puno uporita za nogu. Kamenovi nisu bili ledeno hladni kao to se to moglo oekivati i po njima nije bilo inja.

Na vrhu, nepaljivo je gurnuo lice preko ruba i bio je u trenutku odbaen unazad, tako da je izgubio uporite i pao, tresnuvi na desno rame i otkotrljavi se po snegu.

Udarac vrelog, vlanog vazduha izmeanog s dimom zapaljenog drveta i zadahom ustajalosti bljunuo je na njega. Dimnjak je predstavljao otvor za ventilaciju fagorskih jazbina. Znao je da tuda ne moe ui. Bio je odseen od njih, a otac je za njega bio zauvek izgubljen.

Sedeo je jadno u snegu. Stopala su mu bila obuvena u kou koja je bila privezana na listovima Nosio je iroke pantalone i tuniku od medvedeg krzna koju je njegova majka saila tako da krzno bude uz telo. Radi dodatne topline imao je na sebi i parku s krznenom kapuljaom. Tokom perioda kada joj je bilo dobro Onesa ju je po ramenima ukrasila belim repiima snenog zeca, na svakom ramenu po tri, i izvezla okovratnik crvenim i plavim dinuvama. I pored toga Juli je predstavljao alostan prizor, jer parka je bila natopljena ostacima hrane i umaena, dok je prljavtina slepila krzno njenih ukrasa: snano su smrdeli oko njega. Njegovo lice, bledo uto ili bledo smee kada je isto, bilo je sada tamno od prljavtine, a kosa mu je umaeno trala oko slepoonica i vrata. Imao je pljosnat nos koji je sada poeo da trlja i iroke, oseajne usne koje je sada iskrivio. Otkrio je krbave prednje zube meu njihovim belim susedima kada je poeo da plae i udara po snegu.

Nakon izvesnog vremena ustao je i poeo da hoda izmeu alosnih aria, vukui oevo koplje za sobom. Nije imao izbora nego da pode putem kojim je i doao i da pokua da se vrati do bolesne majke, ukoliko bude mogao da nade put kroz snena bespua.

Shvatio je i da je gladan.

Ophrvan beznaem, poeo je da vie pred zatvorenom kapijom. Nije bilo odgovora. Sneg je poeo da pada, lagano ali uporno. Zastao je s pesnicama iznad glave. Pljunuo je na vrata. Toliko za oca. Mrzeo je slabie. Setio se svih udaraca koje je primio od oeve ruke zato otac nije izudarao' fagore?

Na kraju se zgaeno okrenuo u snegu koji je padao i poao niz padinu. Oevo koplje bacio je u grmlje. Glad je bila bitku s premorom i dovela ga do Varka. Nade su mu tada u

trenutku iilele. Ni jedan od uginulih jelkova nije ostao nepoderan. Grabljivci su stigli iz svih krajeva i potrgali njihovo meso. Samo su se leine i gomile oglodanih kostiju ekali pored reke. Zaurlao je od gneva i razoarenja.

Reka se ponovo smrzla i sneg je leao po vrstom ledu. Uklonio je nogom neto snega i pogledao nanie. Tela nekih od utopljenih ivotinje jo uvek su se nalazila u ledu. Video je jedno tamo gde je glava uginulog jelka stojala okrenuta nadole prema tamnoj struji. Krupna riba jela joj je oi.

Napornim radom vrhom koplja Juli je probuio rupu u ledu, proirio je i ekao, stojei nad njom s kopljem spremnim za bacanje. Riba se zabelasala u vodi. Zamahnuo je. Riba sa plavim mrljama, usta zaprepaeno razjapljenih, zablistala je na vrhu koplja kada ga je povukao unazad. Bila je dugaka kolko njegove obe ruke kada ih isprui i stavi palac uz palac. Ispekao ju je na malenoj vatri i ukus joj je bio izvanredan. Podrignuo je, a onda je odspavao dva sata, oslonjen izmeu dva debla. Onda se zaputio ka jugu, tragom koji je migracija u potpunosti razorila.

Frejr i Bataliks smenjivali su se u straarskoj dunosti na nebu, a on je i dalje hodao, jedina pokretna figura u bespuu.

Kevo", povikao je stari Hesel eni pre nego to je makar i uao u kolibu, kevo, gle ta sam naao kod Tri arlekina."

A ona prastara vetica od ene, Lorel, epava jo od detinjstva, dogega t.i se do vrata, gurnula nos u ledeni vazduh koji je grizao i kazala: Nije bitno ta si naao. Ovde su gospoda iz Panovala koja ekaju da obave posao sa tobom."

Panovala, ha? ekaj samo da vide ta sam naao kod Tri arlekina. Treba mi pomo, kevo. Dodi, nije hladno. ivot e protraiti u toj kui."

Kua je bila primitivna u svakom pogledu. Sastojala se od skupine stena, od kojih su nekolike bile vie od oveka, izmeu kojih su bile ubaene daske i letve, a krov je bio koa po kojoj je raslo busenje. Prostor izmeu stena bio je popunjen liajevima i blatom, ne bi li se unutranjost uinila nepropusnom, dok je utrvrenje bilo sa svih strana poduprto motkama i ak itavim deblima, tako dajezsve zajedno

najvie podsealo na uginulog jea. Na glavnu strukturu dodavane su bone prostorije, u istom duhu improvizacije koji je proimao i original. Bronzani dimnjaci dizali su se u tmurno nebo i blago se dimili; u nekim prostorijama suila su se krzna i koe; u drugim su se prodavali. Hasel je bio trgovac i lovac na krzna i tokom ivota dovoljno je stekao da je sada, pred smrt, mogao sebi da priuti enu i sanke sa zapregom od tri psa.

Heselova kua ugnezdila se na niskom obronku koji je blago skretao prema istoku u duini od nekoliko milja. Taj obronak bio je posut stenjem, ponegde razbacanim, ponegde nagomilanim jedno povrh drugog. Ovo stenje prualo je sklonite sitnim ivotinjama i na taj nain inilo dobar lovaki teren za starog lovca na krzna, koji vie nije bio voljan da tumara onako daleko kako je to inio u danima mladosti. Nekim od upeatljivijih gomila stenja nadenuo je imena, od kojih je jedno bilo Tri arlekina. Kod Tri arlekina kopao je po naslagama soli da bi naao minerale neophodne za tavljenje koe.

Padina je bila prepuna manjeg kamenja, a od svakog od njih na istonoj strani vukla se zaobljena kupa snega ija se veliina menjala zavisno od prirode kamena i koja je bila usmerena tano nasuprot taki iz koje je zapadni vetar brisao preko dalekih Barijera. Ovo je nekada bila plaa koja je pripadala davno nestaloj morskoj obali, severnoj obali kontinenta koji se u neko prijatnije doba zvao Kampanlat.

Istono od Tri Arlekina rasla je mala nakupina trnovitog bunja koje je koristilo granitno sklonite da tu i tamo isprui po koji zeleni list. Stari Hasel cenio je te zelene listove u svojem loncu i postavio je zamke svuda oko grmlja da bi drao ivotinje na rastojanju. Bez svesti i upleten u bodljikave granice, tu je leao deak kojeg je pronaao i kojeg je sada uz Lorelinu pomo vukao u zadimljeno svetilite svoje kolibe.

Nije to divljak", kazala je Lorel pohvalno, gle kako mu je parka ukraena induvama, crvenim i plavim. Ba su slatke, je 1' da?"

Nije vano. Daj mu gutljaj supe, kevo." To je i uinila, lupkajui po deakovom grlu sve dok supa nije sila niz njega,

kada joj se pacijent promekoljio, zakaljao, seo i apatom zamolio za jo. Dok ga je Lorel hranila, gledala je nanie, skupljenih usta, u ispijene obraze i oi i ui, gde su bezbrojni ujedi insekata naterali krv da procuri i zgrua se pod njegovim okovratnikom. Primakla ga je sebi, obuhvatila nikom i Ijuljukala, priseajui se drevnog zadovoljstva kojem vie nije umela da naene ime.

Sa izgledom krivca, potraila je Hasela i otkrila da je ovaj ve odlapkao, eljan da obavi posao s gospodom iz Panovala.

Spustila je tamnu deakovu glavu, uzdahnula i pola za svojim muem On je nalivao alkohol dvojici krupnih trgovaca. Parke su im se puile na toplini. Lorel povue Hasela za rukav.

Moda bi dva gospodina htela da povedu bolesnog momka koga si naao do Panovala. Ovde ga ne moemo hraniti. I sami umiremo od gladi. Panovila je veliki i bogat."

Pusti nas na miru, kevo, razgovaramo", rekao je Hasel gospodskim tonom. Odepala je do stranjeg dela zdanja i gledala kako njihov zarobljenik fagor

zveckajui lancima vezuje pse pokraj snene kuice. Pogledala je preko njegovih pognutih leda u kameniti, sivi predeo, milje pustoi koje su se gubile u tmurnom nebu. Negde iz tog bespua stigao je deak. Moda jednom ili dvaput godinje ljudi su, sami ili po dvoje, na samrti stizali iz ledenih pustinja. Lorel nikako nije mogla da shvati odakle stiu, samo je znala da se iza pustinje nalaze jo haldnije planine. Jedan od begunaca buncao je o smrznutom moru preko koga se ne moe koraati. Napravila je sveti krug preko svojih posnih grudi.

U mladim danima muilo ju je to to nema jasniju predstavu. Jednom je toplo obuena stojala na padini i gledala prema severu. ildrimi su leteli nad njenom glavom, maui usamljenim krilima i ona je pala na kolena pred maglovitom vizijom oveka divnog i svetog, kako veslima tera veliki, ravni toak sveta na neko mesto na kome sneg ne pada veito i vetar ne duva veito. Ula je u kuu plaui, mrzei nadu koju su ilidrmi unosili u nju.

Iako je Hasel oterao enu na gospodstven nain, obratio je panju na njene rei, ba kao to je uvek inio. Kada je njegovo dogovaranje sa dva gospodina iz Panovala bilo zakljueno i kada je mala gomila dragocenog bilja, zaina, vunenog vlakna i brana odmerena za koe koje e ljudi natovariti na svoje sanke, Hasel je pokrenuo pitanje voenja bolesnog deaka sa njima nazad u civilizaciju. Pomenuo je daje mladi nosio lepo ukraenu parku i prema tome samo kao pretpostavka, gospodo" mogao biti neko znaajan, ili bar sin nekog znaajnog.

Na njegova prilino iznenaenje, gospoda su se sloila da bi im bilo veoma drago da povedu momka sa sobom. Morali su da zatrae malu doplatu za to u vidu joj jedne koe jelka, da bi pokrili momi i izravnali dodatne trokove. Hasel je neko vreme gunao, a onda se pomirljivo predao; nije mogao da hrani momka ukoliko bi ovaj preiveo, a ukoliko bi umro niko nije voleo da hrani pse ljudskim

ostacima, dok mu se domorodaki nain mumifikacije i sahranjivanje na otvorenom nikada nije dopadao.

Dogovoreno", kazao je i otiao po najgoru kou medu onima koje su mu bile na dohvat ruke.

Momi je sada bio budan. Primio je jo supe od Lorel i podgrejanu noicu snenog zeca. Kada je uo ljude kako dolaze, ponovo je legao i sklopio oi, a jednu ruku podvukao je pod parku.

Samo su ga nemarno pogledali i onda se okrenuli. Planirali su da natovare sanke svojim potreptinama, provedu par sati dok ih Hasel i njegova ena budu zadovoljavali, napiju se, odspavaju i onda podu na uzbudljivo putovanje juno prema Panovalu.

Sve je to i uinjeno i nakon to je Haselovo pie ispijeno napravljen je lep lumperaj. Gospoda su bila buna ak i dok su hrkala na gomili koa. A Lorel je potajno pazila Julija, hranila ga, prala mu lice, gladila gustu kosu, grlila ga.

Tokom rane poludnevnice, dok je Bataliks bio nisko, on je otiao od nje. I dalje je glumio nesvesticu dok su ga gospoda podizala na sanke, pucnuli biem, namrtila se ne bi li nainila nekakvu odbranu pred svojim mamurlukom i hladnoom od koje su se lepili kapci i krenula.

Dva gospodina, koji su iveli tekim ivotom, pljakali su Hasela i sve ostale lovce na krzno koje su poseivali do najvee mere u kojoj su lovci na krzno doputali da budu opljakani i prevareni kada bi, za uzvrat, morali da prodaju koe. Varanje je bilo jedan od naina njihovog ivljenja, kao toplo oblaenje. Njihov plan je naprosto bio da im se izgube iz vidokruga Haselovog zbrda-zdola napravljenog uporita preseku grkljan novosteenog invalida, gurnu telo u najblii smet i pobrinu se da samo lepo ukraena parka -skupa, moda, s tunikom i pantalonamastigne bezbedno do panovalskog trita.

Zaustavili su se i zakoili sanke. Jedan od njih izvukao je svetlucavi bode i okrenuo se prema prilici koja je leala.

U tom trenutku se prilika koja je leala podigla s povikom, zavitlala kou kojom je bila pokrivena preko gospodinove glave, opako ga utnula u stomak i silovito odjurila u daljinu, kreui se u cik cak da bi izbegla eventualna koplja.

Kada je zakluio daje dovoljno daleko, Juli se okrenuo i unuo iza sive stene, da bi video da li ga slede. U mutnoj svetlosti, sanke su ve nestale sa vidika. Nije bilo ni traga od dva gospodina. Osim zvidanja zapadnog vetra, sve je bilo mirno. Bio je sam u sleenoj pustoi, nekoliko sati pre izlaska Frejra.

Veliki uas zahvati Julija. Nakon to su fagori odveli njegovog oca u svoj podzemni log, lutao je kroz divljinu tokom vie dana nego to je mogao da nabroji; sluivali su ga hladnoa i nedostatak sna, izluivali insekti. Potpuno se izgubio i bio je blizu smrti kada se sruio u trnovit bun.

Malo odmora i hrana brzo su mu povratili zdravlje. Dopustio je da bude natovaren na sanke ne zbog toga to je verovao dvojici gospodina iz Panovala, koji su mu zaudarali po pokvarenisti, ve zato to nije mogao da podnese staru veticu koja je stalno navaljivala da ga pipka na nain koji je mrzeo.

I sada, nakon kratkog meuzbivanja, bio je tu, ponovo u divljini, dok ga je vetar na temperaturi dobrano ispod nule tipao za ui. Ponovo je pomislio na svoju majku, Onesu, i njenu bolest. Poslednji put kada ju je video, kaljala je i krv joj je curila na usta. Tako ga je jezivo pogledala kada je poao sa Alehjuom. Tek sada je Juli shvatio ta je taj jezivi pogled znaio: nije oekivala da e ga ikada vie videti. Bilo je beskorisno truditi se oko povratka majci ukoliko je ona sada bila mrtva.

ta onda? Ukoliko je eleo da preivi, postojala je samo jedna mogunost. Podigao se i ravnomernim, brzim korakom poao tragom sanki. Sedam krupnih, rogatih pasa od vrste znane kao asokini vuklo je sanke.

Vodila ih je kuja po imenu Gripsi. Svi zajedno bili su poznati kao Gripsina zaprega. Odmarali su se deset minuta svakog sata; tokom svake druge pauze dobijali su za jelo smrdljivu ribu iz vree. Dva gospodina na smenu su gacala iza sanki i leala na njima.

Bila je to rutina koju je Juli shvatao. Drao se podalje od zaprege. ak i kada sanke nisu bile na vidiku, ukoliko je vazduh bio miran, njegov osetljivi nos mogao je da'oseti miris ljudi i pasa koji su trali pred njim. Ponekad bi im se primakao da vidi ta rade. eleo je da naui da sam upravlja pseom zapregom.

Nakon tri dana neprekidnog putovanja, kada su asokini morali da se odmaraju malo due, stigli su do jo jedne nastambe lovaca na krzna. Ovde je lovac na krzna za sebe sagradio malo drveno utvrenje, ukraeno rogovima i glavama divljih ivotinja. Nizovi koa kruto su lepetali na vetru. Gospoda su ostala ovde dok Frejer nije potonuo sa neba i bledi Bataliks preminuo, a blistaviji straar ponovo se digao. Dva gospodina urlala su s lovcem na krzno u pijanstvu ili spavala. Julije sa sanki ukrao malo dvopeka i nemirno spavao, umotan u koe, na zaklonjenoj strani saonica.

Produili su dalje.

Bilo je jo dva zaustavljanja izmeu viednevnih putovanja. Uvek je Gripsina zaprega vukla priblino prema jugu. Vetrovi su postali manje hladni.

Konano je postalo oigledno da se blie Panovalu. Magle prema kojima je zaprega vukla ukazivale su na vrst kamen.

Iz ravnice pred njima uzdizale su se planine, vrhovi prekriveni dubokim snegom. I sama ravnica lagano se uzdizala, prelazili su preko breuljaka u podnoju planine, gde su oba gospodina morala da hodaju pored saonica, ili ak da ih guraju. Bili su tu i kameni tornjevi po kojima je ponekad bilo straara koji su ih zaustavljali. Straari su zaustavili i Julija.

Idem za svojim ocem i ujakom", povikao je. Mnogo zaostaje. Odnee te ildrimi." Znam, znam. Otac bi hteo da to pre stigne kui zbog majke. I ja bih." Odmahnuli su mu, smeei se njegovoj mladosti. Konano, dva gospodina se zaustavie. Bacili su suvu ribu Gripsi i njezinoj

zaprezi i ispregli pse. Dva gospodina odabrala su udobno malo udubljenje na padini brega, pokrila se krznom, primenili alkohol na svoju unutranjost i pospali.

im ih je uo kako hru, Juli je dopuzao blie. Obojica su morala biti sreena gotovo istovremeno. Nije bio sposoban da se

suprotstavi nijednom od njih u borbi i zato nisu smeli dobiti nikakvo upozorenje. razmiljao je da li da ih raspori bodeom ili da im prospe mozak kamenom; svaka od alternativa bila je na svoj nain opasna.

Obazro se da vidi da ga ko ne gleda. Nakon to je podigao sa sanki remen od uzdi, privikao se blizu gospode i uspeo da vee remen oko desnog lanka jednog od njih i levog lanka drugog, tako da bi onog ko skoi prvi sputavao njegov drugar. Gospoda su i dalje hrkala.

Dok je odvezivao remen sa sanki, primetio je izvestan broj kopulja. Moda su bila na prodaju pa nisu prodata. Tome se nije udio. Kada je izvadio jedno iz uglova koji su ga privrivali, odmerio ga je u ruci i zakljuio da bi bilo vrlo loe za bacanje. I pored toga, vrh je bio dovoljno otar.

Vrativi se do udubljenja, gurkao je jednog od dvojice gospodina nogom, dok se gospodin uz dahtanje nije preturio na lea. Podigavi koplje uspravno kao da hoe da probode ribu. Juli je probo gospodina kroz parku, grudni ko i srce. Gospodin je napravio uasan, grevit pokret. Uasnutog izraza, razrogaenih oiju, seo je, zgrabio drku koplja, povio se nad njom i potom lagano spustio nazad a

dugakim uzdahom koji se zavrio u kalju. Sa usta su mu curili krv i povraena hrana. Njegova drugar sao se promekoljio i neto promrmrljao.

Julije otkrio daje zabo koplje tolikom snagom daje prolo kroz gospodina i zabilo se u zemlju. Vratio se do sanki po drugo koplje i uinio sa drugim gospodinom isto to i sa prvim sa istim uspehom. Sanke su bile njegove. I zaprega.

Vena je pulsirala na njegovoj slepoonici. Zalio je to gospoda nisu fagori. Upregao je asokine koji su kevtali i zavijali i poterao ih sa logorita. Mutni velovi svetlosti kovitlali su se nebom da bi ih potom zamraila visoka

grba planine. Sada je postojao prepoznatljiv put, staza koja se irila milju za miljom. Zaokretala je navie sve dok nije zala iza masivnog stenovitog ispusta. Iza osnovice stene ukazala se zaklonjena visoka dolina koju je uvao zamak zastraujueg izgleda.

Zamak je delom bio sagraen od kamena, a delom isklesan u steni. Nadstrenice su mu bile iroke, da bi sneg sa krovova padao na put ispod njih. Pred zamkom stojala je naoruana straa od etiri oveka ukipljena pred drvenom rampom koja je zapreavala put.

Julije stao kada je straar, krzna ukraenog svetlucavim metalnim odlijima, domarirao ispred njega.

Ko si ti, mali?" Ja sam sa svoja dva prijatelja. Trgovali smo, kao to vidi. Stiu za mnom u

drugim sankama." Ne vidim ih." Naglasak mu je bio udan: ne olonetski, na koji se Juli navikao

u oblasti Barijera. Stii e. Zar ne prepoznaje Gripsinu zapregu?" Mahnuo je biem prema

ivotinjama. Zaista. Naravno. Dobro ih poznajem. Ne zove se ta kuja Griipsi tek tako."

Koraknuoje u stranu i podigao koatu pesnicu. Diite, vi tamo", povikao je. Rampa se podigla, bi je pucnuo, Julije

podviknuo i bili su na drugoj strani. Duboko je udahnuo kada je po prvi put ugledao Panoval. Pred njim je bio ogroman obronak, tako strm da na njemu nije bilo nimalo

snega. U licu obronka bila je isklesana divovska predstava monog Akhe. Akha je uao u tradicionalnom poloaju, kolena blizu ramena, ruku obavijenih oko kolena, aka spojenih sa dlanovima ngore i svetim plamenom ivota koji se dizao sa dlanova. Glava mu je bila velika, prekrivena ubom kose. Njegovo poluljudsko

lice ulivalo je strah u kosti posmairaima. ak i sami obrazi izazivali su strahopotovanje. A ipak, njegove krupne, bademaste oi bile su slepe, a u tim tankim ustima i velianstvenim obrvama mogla se oitati i uzvienost isto koliko i zlokobnost.

Pored njegovog levog stopala, patuljast u poreenju, nalazi se otvor u steni. Kako su se saonice primicale, Julije video da su i sama usta dinovska, verovatno tri puta vea od oveka. Unutra su se mogla videti svetla i straari sa udnovatim navikama i naglascima i udnim mislima u glavi.

Ispravio je svoja mlada ramena i ponosito krenuo. Tako je Juli dospeo u Panoval. On nikad nee zaboraviti svoj ulazak u Panoval i naputanje sveta pod

nebesima. Zbunjen, poterao je sanke pored straara, proao lug krljavog drvea i zastao da bi potom bacio pogled na zasvoeni prostor pred sobom pod kojim su toliki ljudi iveli svoj ivot. Magla se meala sa tminom kada je ostavio kapiju za sobom, da bi stvorila svet obrisa u kojem su postojali oblici, ali ne i konture. Bila je no; nekolicina ljudi koji su se tu kretali bili su umotani u oblake magle to je okruivala sve njih, lebdela iznad njihovih glava, kretala se za njima lagano se kovitlajui, poput krajeva otrcanog ogrtaa. Svuda je bio kamen, kamen isklesan u zidove i odaje, staje, kue, obore, stepenita jer ta ogromna, tajanstvena peina protezala se navie prema sreditu planine i tokom vekova bila je oblikovana u male, ravne odeljke odvojene jedan od drugog stepenitem i fasadnim zidovima.

tedljivou izazvanom silom prilika po jedna usamljena svetiljka gorelaje na vrhu svakog stepenita, sa plamenom koji se vijorio na blagoj promaji i osvetljavao ne prostor oko sebe, ve zamagljeni vazduh ijoj je daljoj neprozirnosti doprinosti i njihov dim.

Neprekidno delovanje vode tokom dugih eona formiralo je brojne vezane peine u steni, razliite veliine i na razliitim nivoima. Neke od tih peina bile su naseljene i ureene radom ljudskih ruku. Dobile su imena i opremljene stvarima najneophodnijim za preivljavanje.

Divljak se zaustavio i nije mogao da produi u to ogromno prostranstvo mraka dok ne nade nekoga da pode sa njim. Ono malo ljudi iz spoljanjeg sveta koji bi, poput Julija, posetili Panoval, nali bi se u jednoj od veih peina, koju su njeni stanovnici znali kao Trnicu. Ovde je obavijan najvei deo neophodnih zajednikih poslova, jer je za to bilo potrebno malo ili nimalo vetakog osvetljavanja, kada se oi jednom priviknu na polutamu. Tokom dana mesto se

orilo od otrih glasova i neravnomernih udaraca ekia. Na trnici Juli je mogao da proda asokine i robu sa sanki za stvari neophodne za njegov novi ivot. Morao je da ostane tu. Nije vie imao gde da pode. Polako se privikavao na dim, oi koje su suzile i kaalj stanovnika; sve je to prihvatio oberuke, skupa sa sigurnou.

Bila je njegova srea to je naleteo na potenog, oinski raspoloenog trgovca po imenu Kjal koji je, skupa sa svojom enom, vodio talu jednoj od malih etvrti Trnice. Kjal je bio ovek tunog izgleda, s oputenim ustima delimino skrivenim iza crnih brkova. Sprijateljio se s Julijem iz razloga koji ovaj nije mogao da shvati i titio ga od prevaranata. Takode se potrudio da uvede Julija u taj novi svet.

Neto od zvukova koji su odjekivali Trnicom poticalo je od vodenog toka po imenu Vak, koji je tekao stranjim delom Trnice, duboko unutar svojeg useka u stenju. Bio je to prvi slobodan vodeni tok koji je Juli ikada video i za njega uvek je ostao jedno od uda tog mesta. Voda koja je klokotala ispunjavala ga je ushienjem i, u svojoj animistikoj veri, gledao je na Vak gotovo kao na ivo bie.

Vak je bio premoen, tako daje postojao pristup zadnjem delu Trnice, gde je poveana strmina tla zantevala mnogo stepenica, nadsvodenih irokim balkonom na kojem se nalazio kip Akhe, isklesan u steni. Ova Ugura mogla se videti, sa njenim ramenima koja su se uzdizala iz senki, ak i sa suprotnog kraja Trnice. U svojim ispruenim rukama Akha je drao prave plamenove, koje su svetenici obnavljali u pravilnim razmacima, pojavljujui se kroz vrata u Akhinom trbuhu da bi to uinili. Akhin narod okupljao se redovno oko stopala svojeg boanstva; tu su mu nudili najraznovrsnije poklone, koje su primali svetenici, neprimetnim u svojim crno-belim prugastim odorama. Oboavaoci bi se poklonili do zemlje, a iskuenici su istili tlo etkama od paperja pre nego to se ovi usude da usmere pogled pun nade prema crnim, kamenim oima visoko iznad sebe u mrei senki i da se potom povuku na manje sveti teren.l akve ceremonije bile su za Julija potpuno tajanstvene. Upitao je o tome Klala i dobio lekciju koja gaje ostavila jo zbunjenijeg nego pre. Niko ne ume da objasni svoju religiju jednom strancu. Svejedno, Julije stekao jak utisak da to drevno bie, predstavljeno u kamenu, vodi borbu protiv sila koje divljaju u spoljanjem svetu, naroito protiv Vutre, koji vlada nebesima i svim nedaama koje dolaze sa njih. Akhu nisu mnogo zanimala ljudska bia;bila su presitna da bi obraao panju na njih. Ono to je eleo bile su njihove ponude, dabi ga drale u punoj snazi tokom borbe protiv Vutre i mono akhejsko svetenstvo postojalo je da bi se staralo da Akhine elje u tom pogledu budu potovane, a sve to da zajednica ne bi dopala unitenja.

Sv etenstvo, u zajednici sa milicijom, vladalo je Panovalom; nije bilo vrhovnog vladara, ukoliko se nije raunao sam Akha, za kojeg se dralo da se nalazi napolju i luta planinama sa svojom nebeskom batinom, te trai Vutru i njegove jezive nebeske pratioce, kao to je, na primer, crv.

Ovo je bilo iznenaenje za Julija. On je znao Vutru. Vutraje bio veliki duh kojem su njegovi roditelji. Alehju i Onesa, upuivali molitve u trenucima opasnosti. Oni su Vutru predstavljali kao dobronamernog donosioca svetlosti. I, koliko je mogao da se seti, nikada nisu pominjali Akhu.

Razni prolazi, nalik lavirintima, poput zakona koje je donosilo svetenstvo, vodili su do raznih odaja u okolini Trnice. U neke od tih odaja moglo se ui, druge su bile zabranjene za obian narod. Ljudi su nerado govorili o zabranjenim oblastima. Ali on je uskoro primetio da su tamo odvlaeni prekrioi, ruku vezanih na leima; tamnim stepenitima odlazili su u senovite hodnike, neki do Svetih, neki do kanjenike kolonije iza Trnice koja se zvala Tvink.

Nakon izvesnog vremena, Julije preao uzani prolaz pretrpan stepenicama koji je vodio do velike, ureene peine zvane Rek. I Rekje imao svoj ogroman kip Akhe, ovde predstavljen sa nekakvom ivotinjom sa lancem oko vrata, i bio je posveen sportu; Rekje bio mesto na kome su se odravale igre, predstave. atletska nadmetanja i gladijatorske borbe. Zidovi su joj bili boje grimiza i sang-de-boeuf, s dekoracijama koje su predstavljale figure u pokretu. Uglav-nom je Rek bio gotovo prazan i glasovi su odjekivali u praznom prostoru; graani naroito naklonjeni svetosti dolazili su u to vreme i pevali u tmini nadsvodenoj visokim svodom. Ali za vreme blistavih priredbi i igara tada se orila muzika, a peina je bila pretrpana.

Od Trnice otvarale su se i druge vane peine. Na njenoj istonoj strani, skupina malenih, etvrtastih prostorija ili irokih mezanina penjala se izmeu stepenita zakrivenog tekim balustradama sve do ogromne stambene galerije zvane Vak po vodenom toku koji je ovde izbijao na povrinu, uvuen duboko unutar svojeg klokotavog useka. Iznad ogromne ulazne kapije Vaka nalazilo se mnogo sloenih rezbarija koje su predstavljale nebeska tela isprepletana izmeu talasa u pokretu i zvezda. ali vei deo toga uniten je u nekom zaboravlje-nom obruavanju tavanice.

Vak je posle Trnice bio najstarija peinska galerija i bio je ispunjen prebivalitima", kako su ih nazivali, starim mnogo vekova. Nekom ko na njihov prag stie iz spoljnog sveta i posmatra -ili, pre, nagaaoblike niihovih temelja i zbunjujuce terase koje su se penjale u nejasne daljine, Vak je u titravoj svetlosti

predstavljao jeziv san u kojem se materijalne stvari nisu razlikovale od senki i dete Barijera osetilo je kako mu srce treperi u grudima. Sila poput Akhe i bila je potrebna da izbavi onoga ko zaluta u takav prenaseljeni nekropolis.

Ali navikao se prilagodljivou mladosti. Na Vak je poeo da gleda kao na bogat grad. Kada se sprijateljio s druinom kalli. koji su mu bile vrnjaci, lutao je sa njima lavirintima prebivalita koja su bila nagomilana na mnogo nivoa i esto vodila jedno od drugog. Odeljenja su bila nabacana preko drugih odeljenja u gomilama, nametaj u svakom od njih bio je nepokretan, budui daje bio isklesan iz iste stene kao i zidovi i pod, sve u jednoj neprekinutoj liniji. Pria o pravima i vlasnitvima u tim organski povezanim kompleksima bila je sloena, ali uvek u vezi s vakovskim sistemom esnafa i uvek, u sluaju neslaganja, podlona konanoj presudi svetenika.

U jednom od tih prebivalita je Taka, ljubazna Kjalova ena, nala Juliju sobu, na samo troje vrata od mesta na kome su iveli ona i Kjal. Bila je bez tavanice, a zidovi su joj bili zaobljeni; u njoj se oseao kao daje posaen unutar kamenog sveta.

Vak se strmo uzdizao i bio je nejasno osvetljen prirodnom svetlou slabije od Trnice. Vazduh je bio zadimljen od isparenja lojanica, ali svetenici su prikupljali takse na svaku svetiljku, koje su sve na glinenim osnovicama imale broj, tako da su se koristile tedljivo. Tajanstvena magla koja je muila Trnicu bila je manje gusta u Vaku.

Od Vaka, jedna galerija vodila je u Rek. 1 tu su se. na niem terenu, nalazile oteene dveri koje su vodile u peinu visoke tavanice koja se nazivala Grojn, u kojoj je vazduh bio dobar i ist, iako su stanovnici Vaka stanovnike Grojna drali za prilino zaostale, uglavnom zbog toga to su bili pripadnici niih esnafa, kasapa, tavilaca, kopaa kvarca, gline i fosilnog drveta.

U steni izbuenoj poput saa koja je povezivala Grojn i Rek nalazila se jo jedna velika peina puna nastambi i stoke. Bio je to Prejn, koga su mnogi izbegavali. U vreme kada je Juli stigao, uveliko ga je proirivao esnaf kopaa. Prejn je sakupljao sav otpadni talog iz ostalih predgraa i njime hranio svinje i biljke koje uspevaju u mraku i koje ive od topline. Neki od farmera Prejna odgajali su uzgred vrstu ptica zvanu prita, koja je imala oi koje svetle u mraku i svetlee pege na krilima; prite su bile popularne kao kuni ljubimci koji se dre u kavezu; unosile su malo svetlosti u prebivalita Vaka i Grojna iako su takoe bile podlone porezima koje su sakupljali Akhini svetenici.

U Grojnu svi ree, u Prejnu je jo tee", glasila je lokalna izreka. Ali Juli je ljude smatrao prilino beivotnim, osim kada se zainteresuju za igre, a retki izuzeci bili su malobrojni trgovci i lovci na krzno koji su iveli po terasama sopstvenih esnafa i koji su redovno imali priliku da ih Akha blagoslovi i poalje da obavljaju poslove u spoljanjem svetu, kao to je bio sluaj sa dva gospodina koje je imao prilike da upozna.

Iz svih veih galerija, kao i iz manjih, staze i tuneli vodili su u mrano stenje, neki od njih penjali su se, drugi sputali. Panoval je bio prepun legendi o vilinskim zverima koje su stizale iz pradavnih tmina stenja i o ljudima koje su sablasti odmamile iz njihovih prebivalita u planinu. Najbolje je bilo ostati zaronjen u Panoval, gde je Akha slepim okom pazio ono to je njegovo. Bolje i Panoval i porezi nego ledeni sjaj spoljanosti.

Ove legende odravao je u ivotu esnaf govornika, iji lanovi su stajali na svakom stepenitu ili ekali po terasama i ispredali fanstastine prie. U tom svetu maglovite tmue, rei su bile poput svetlosti.

U jednu oblast Panovala, koja je najveim delom bivstvovala u razgovorima vodenim apatom, Juli nije imao pristupa. Bili su to Sveti. Do Svetih se moglo stii galerijom i stepenitem sa Trnice, ali te prolaze uvali su milicija i potovanje graana. Niko svojom voljom nije iao tim krivudavim prilazima. U Svetima ivela je milicija koja je veno uvala zakon Panovala i svetenstvo koje mu je veno uvalo duu.

Sva ta ureenja bila su za Julija tako velianstvena da uopte nije primeivao njihovu iskvarenost.

Juliju je trebalo vremena da uvidi koliko se direktno upravljalo ljudima. Ovi nisu iskazivali nikakvo iznenaenje pred sistemom u kojem su roeni; ali Juli, koji je bio naviknut na otvorene prostore i lako razumljiv zakon preivljavanja, bio je zaprepaen nainom na koji im je svaki pokret bio ogranien. A opet, oni su sebe smatrali jedinstveno povlaenim.

Sa svojim legalno zadobijenim zalihama koe. Juli je nameravao da unajmi prostorije pored Kjalovih i da otvori duan. Otkrio je da postoji mnotvo propisa koji zabranjuju neto tako jednostavno? Nije mogao da trguje bez prostorija a za to je morao biti roen kao pripadnik esnafa trgovaca. Bio mu je potreban esnaf, pripadanje nekom cehu, kao i odreene kvalifikacije -neka vrsta ispitakoje je moglo obezbediti samo svetenstvo. Takoe mu je bila potrebna i potvrda od milicije, skupa sa osiguranjem i garantima. Nije mogao da trguje dok nije

posedovao prebivalite. Opet, nije mogao da poseduje sobu koju mu je Taka unajmila sve dok ne bude potpuno prihvaen od milicije. Nije mogao da zadovolji ak ni najosnovniji zahtev verovanje u Akhu i dokaz redovnih rtvi bogu.

To je prosto. Prvo, kao divljak, mora da ide sveteniku." To je kazao kapetan milicije otrih crta lica, pred kojim je Juli morao da se pojavi. Suoio se s Julijem u malenoj sobi od kamena, iji se balkon nalazio na otprilike jedan metar iznad jedne terase Trnice i sa koje se mogao nadgledati itav ivopisni prizor.

Kapetan je preko uobiajenih koa nosio ogrta koji je dosezao do poda. Na glavi je imao bronzani lem sa svetim simbolom Akhe, nekom vrstom toka sa dve bice. Njegove kone izme dolazile su mu do polovine listova. Iza nega stajao je fagor, oko ijeg dlakavog, belog ela je bila vezana crno bela pletena traka.

Ovamo gledaj", reao je kapetan. Ali Juli otkri da mu oi same lutaju do utihlog fagora, toliko je bio zaprepaen njegovim prisustvom.

Dvosekli je stajao sa utljivom mirnoom, njegova nezgrapna glava bila je povijena napred. Rogovi su mu bili tupi; vrhovi su im bili zaobljeni, a ivice zarubljene turpijom. Julije video da oko vrata ima konu ogrlicu i uzicu, delom zaklonjene belom dlakom, znak potinjavanja ljudskim pravilima. A opet, predstavljao je pietnju po graane Panovala. Mnogi oficiri svuda su se pojavljivali sa poslunim fagorom pored sebe; fagori su bili cenjeni zbog svoje nadmone sposobnosti da vide u mraku. Obini ljudi u strahu su se sklanjali sa puta nezgrapnim ivotinjama koje su govorile uproenim olonetskim. Kako je to mogue, pitao se Juli, da ljudi sklope savez sa istim onim zverima koje su mu zarobile oca zverima koje je svako u divljini mrzeo od roenja.

Razgovor sa kapetanom predstavljao je razoaranje, a najgore je tek dolazilo. Nije mogao da ivi na tom mestu ukoliko se ne pokorava propisima, a oni su se inili bezbrojnim; nije mu preostajalo nita -kako ga je Kjal uveravaoizuzev da se pokori. Da bi bio graanin Panovala, morao si da misli i osea se kao panovalac.

Zato je bio prisiljen da odlazi kod svetenika u aleji prebivalita u kojoj je imao prostoriju. Ovo je zahtevalo bezbrojne sastanke na kojima je bio poduavan ritualizovanoj istoriji Panovala (roenom iz sene monog Akhe na veitim snegovima...") i bio prisiljen da naui napamet veliki broj svetih tekstova. Takode, morao je da ini sve to mu Sataal, svetenik, kae da uradi, a u to je spadalo i obavljanje mnogih zamornih poslova, jer Sataal je bio lenj. Za Julija nije predstavljalo veliku utehu kada je otkrio da deca Panovala prolaze kroz slinu obuku u ranije doba.

Sataal je bio vrsto graen ovek, bledog lica, mlenih uiju krupnih aka. Glava mu je bila obrijana, brada upletena, kao i kod mnogih drugih svetenika istog reda. U pletenicama bilo je sedih. Nosio je crno-belu tuniku dugaku do kolena. Lice mu je bilo vrlo roavo. Juliju je trebalo izvesno vreme da shvati da, i pored sedih, Sataal nije proao srednje doba i da mu je tek sedamnaest-osamnaest. Pa ipak je koraao na ukoeni nain koji je ukazivao na starost i dostojanstvo.

Kada se obraao Juliju, Sataal je uvek govorio ljubazno, ali kao iz neke daljine, uvek drei rastojanje medu njima. Julija je smirivalo ovekovo dranje, koje kao daje govorilo: ovo je tvoj i moj posao, ali ja ga neu oteavati proveravajui kakva su ti unutranja oseanja. Zato je Juli i dalje bio miran, trudei se svim silama da popamti sve suvoparne stihove.

Ali ta znae?" pitao je zbunjeno u jednom trenutku. Sataal se lagano pridigao u malenoj odaji i okrenuo, tako da su mu se ramena

uzdizala crna u udaljenom izvoru svetlosti, dok je ostatak njegovog tela nestao u senci koja gaje okruivala. Mutan odsjaj presijavao mu se na eli kada je nagao glavu prema Juliju i oinski rekao: Najpre uenje, mladiu, pa razumevanje. Nakon uenja manje je tekoa sa razumevanjem. Ako sve oseti srcem, teko da e ti trebati i glava. Akha od svojih ljudi nikada ne trai razumevanje, samo pokoravanje."

Rekao si da Akha ne mari ni za koga u Panovilu." Bitna stvar. Juli, jeste da Panovil mari za Akhu. Hajde sada ponovo: Ko poloka Frejra kob Kao riba mamac hud Tek kad bude zao as Nejaki nam oslon telu spalie on svud." Ali ta to znai?" pitao je Juli ponovo. Kako mogu to da nauim ako nita

ne razumem?" Ponavljaj, sinko", kazao je Sataal tvrdo. Ko poloka..." Juli je utonuo u grad tame. Njegove mree senki grabile su mu um, onako

kako je video da ljudi iz spoljanjeg sveta hvataju ribu pod ledom. U snovima dolazila mu je mati, krv joj je curila sa usta. Tada bi se probudio i leao u uzanom krevetiu i gledao gore, visoko, daleko izvan granica svoje sobe u obliku cveta. prema tavanici Vaka. Ponekad, kada je atmosfera bila dovoljno bistra, mogao je da vidi poneki daleki detalj, sa slepim mievima koji su tamo visili, stalaktitima i

stenjem koje se presijavalo zbog tenosti koja je prestala da bude tenost; tada bi poeleo da moe da odleti iz zamke u kojoj se naao. Ali nije bilo gde da se ide.

Jednom, u pononom beznau, otpuzao je do Kjalovog doma radi utehe. Kjal se naljutio zbog buenja i rekao mu da se gubi, ali Taka je priala s njime neno, kao da je njen sin. Tapkala ga je po ruci i stezala mu aku.

Nakon izvesnog vremena tiho je zaplakala i rekla daje stvarno imala sina, dobrog, potenog momka priblino Julijevih godina, po imenu Usilk. Ali Usilkaje odvela milicija zbog zloina za koji je ona znala da ga nikada nije poinio. Svake noi leala je budna i mislila na njega, skrivenog na nekom od onih uasnih mesta u Svetima, dok ga uvaju fagori i pitala se da li e ga ikada vie videti.

Milicija i svetenici su tako nepravedni ovde", aptaojoj je Juli. Moj narod nema puno koristi od toga to ivi u divljini, ali tamo su svi jednaki, ijedni i drugi,, pred licem hladnoe."

Nakon stanke, Taka je kazala: Postoje ljudi u Panovalu, i ene i mukarci, koji ne ue svete knjige i razmiljaju kako da svrgnu one koji vladaju. Ali bez vladara, unitio bi nas Akha."

Julije gledao obris njenog lica u tami. A misli li daje Usilk odveden... zbog toga to je eleo da svrgne vladare?"

Tihim glasom odvratila je, vrsto mu steui ruku: Ne sme da postavlja takva pitanjajer e dopasti nevolje. Usilk je uvek bio bundija da, moda jed ospeo medu pogrene ljude..."

Dosta blebetanja", povika Kjal. Vraaj se u svoj krevet, eno a ti u svoj. Juli."

Te stvari Julije uvao duboko u sebi sve vreme tokom lekcija sa Sataalom. Spolja, bio je posluan prema sveteniku.

Nisi ti budala, makar bio i divljak a to moemo da izmemmo", kazao je Sataal. Uskoro e napredovati do sledee stepenice. Jer Akha je bog zemlje i podzemlja, a ti e shvatiti neto od toga kako zemlja ivi, s nama u njenim venama. Te vene nazivaju se zemljine oktave, inijedan ovek ne moe da bude srean ukoliko ne ivi u svojoj zemljinoj oktavi. Polako e doi do prosvetljavanja, Juli. Moda, ukoliko si dovoljno dobar, i sam postane svetenik i pone da slui Akhu na veliajniji nain."

Julije drao jezik za zubima. Nije mogao da natera sebe da kae sveteniku da mu nije potrebna panja Akhe: itav njegov novi nain ivota u Panovalu predstavljao je prosvetljenje.

Dani su mirno prolazili. Julije poeo da se divi nepromenljivom Sataalovom strpljenju i da manje mrzi trenutke uenja.ak i kada nije bio sa svetenikom, razmiljao je o lekcijama. Sve je to bilo svee i zabavno na uzbudljiv nain. Sataal mu je ispriao da neki naroito obdareni svetenici imaju sposobnost da odravaju vezu sa mrtvima, ili ak sa istorijskim linostima; Juli nikada nije uo za takve stvari, ali se uzdrao od toga da ih nazove besmislicom.

Poeo je sam da luta zabitim ulicama grada, sve dok njihov e tmaste senke nisu za njega poprimile izgled poznatog. Sluao je ljude koji su esto priali o religiji i govornike koji su govorili po ulinim uglovima i esto prepletali prie sa religijom.

Religija je bila romansa tame, kao to je uas bio povezan sa Barijerama, gde su plemenski bubnjevi odagnavali avole. Julije polako postajao svestan da religijski razgovori ne sadre prazninu ve istinitu sr: nain na koji se ivelo i umiralo morao je biti objanjen. Samo divljacima nikakva objanjenja nisu bila potrebna. To otkrie bilo je poput nalaenja ivotinjskog traga u snegu.

Jednom sf naao u smrdljivom delu Prejna, gde su se ljudske izmetine izlivale u duge jarkove du kojih su rasle none biljke. Ovde je bilo jo tee, kako je govorila izreka. ovek s kratko podianom, rastresitom kosom, dakle ni svetenik ni govornik, pojavio se i skoio na kolica za prenoenje izmeta.

Prijatelji", kazao je i stao pred njih. Poujte me malo, molim vas. Prekinite s poslom i ujte ta imam da kaem. Ne govorim u svoje ime, ve u ime monog Akhe, iji duh bivstvuje u meni. Moram govoriti u njegovo ime, iako stavljam ivot na kocku, jer svetenici krive Akhine rei u svoju korist."

Ljudi zastadoe da bi oslunuli. Dvojica pokuae da se podsmevaju mladiu, ali ostali su stajali u nepominoj zainteresovanosti, ukljuujui i Julija.

Prijatelji, svetenici kau da treba da prinosimo rtve Akhi i nita vie, i da e nas to uvati u srcu planine. Ja kaem daje to la. Svetenici su samo zadovoljni i ne mare kako pati obian narod. Kroz moja usta Akha kae da treba da uinimo i neto vie. Moramo biti bolji u svojem srcu. Nai ivoti suvie su laki nakon to prinesemo rtve i platimo poreze, ne marimo ni za ta. Samo se zabavljamo ili odlazimo na igre. esto ujete da Akha ne mari za nas i da gledamo samo na svoj boj protiv Vutre. Moramo ga navesti da mari moramo postati vredni njegove panje. Moramo se reformisati! Da, reformisati! A i lenji svetenici moraju se reformisati..."

Neko povika da dolazi milicija.

Mladi zastade. Zovem se Naab. Upamtite ta sam rekao. I mi imamo ulogu u velikom ratu izmeu neba i zemlje. Vratiu se da govorim ukoliko budem imao priliku da prenesem svoju poruku itavom Panovalu. Reformisati se, reformisati! Pre nego to bude prekasno." A kada je skoio dole, u gomilu koja se okupila dolo je do komeanja. Ogromni fagor na lancu nahrupio je prema njemu, a drugi kraj lanca drao je vojnik. Ispruio se i dograbio Naaba monim, ronatim rukama. Ovaj je bolno zaurlao, ali kosmata, bela ruka obuhvatila ga je oko vrata a potom je odvuen u pravcu Trnice i Svetih.

Nije trebalo da priate takve stvari", promrmljao je neki sivi ovek kada se gomila razila.

Noen iznenadnim porivom. Juli poe za ovekom i dograbi ga za rukav. Taj ovek, Naab, nita nije rekao protiv Akhe zato ga je milicija odvela?" ovek se sumnjiavo obazro. Poznajem te. Ti si divljak, inae ne bi pitao

takve gluposti." U odgovor. Juli podie pesnicu. Nisam glup, inae ne bih postavljao takvo

pitanje." Da nisi glup, utao bi. ta misli, u ijim rukama je ovde vlast? Svetenstva,

razume se. Ukoliko zucne protiv njih..." Ali mo Akhe..." Sivi ovek nestao je u tami. A tamo u tami, toj tami koja je veito piljila u

sve, mogla se naslutiti prisutnost neega udovinog. Akha? Jednog dana u Raku trebalo je da se odri velika sportska predstava. Tada se u

Juliju, priviknutom na Panoval, odigrala neobina kristalizacija oseanja. urio je na sport s Kjalom i Takom. Lojanice su gorele po niama, du puta od Vaka do Reka, i mase ljudi uspinjale su se sve uim kamenitim prolazima, pentrale se izlizanim stepenicama, dozivale se dok su u kolonama ulazile u sportsku arenu.

Poneen talasom sveta. Juli iznenada baci pogled na salu Reka, iji su zaobljeni zidovi blistali u svetlosti. Video je samo deo kojim je sala otpoinjala, zarobljen izmeu izbrazdanih zidova prolaza kojim je svetina trebalo da proe. Kako se kretao, u njegov uokvireni, daleki vidik uao je Akha li32 no.visoko nad glavama gomile.

Prestao je da slua ta Kjal govori. Pogled Akhe bio je na njemu; udovina prisutnost u tami postala je vidljiva.

Muzika je svirala u Reku, otra i ivahna. Svirala je za Akhu. Akha je stojao tamo, irokih i uasnih veda, ogromnih kamenih oiju koje nisu videle, a ipak su

bile svevidee, osvetljenih odozdo plamsajem baklji. Na usnama mu se ogledao prezir.

U divljini nije bilo nieg poput ovog. Julijeva kolena su zaklecala. Moni glas unutar njega, koji je jedva prepoznao kao sopstveni, uskliknuo je: ,,0,Akha, najzad verujem u tebe. Slava tebi. Oprosti mi, dopusti da ti budem sluga."

Ali pored glasa koji je eznuo da ga pretvori u roba uo se i drugi, koji jeistovremeno govorio na proraunatiji nain. On je kazao: Narod Panovala mora shvatiti veliku istinu koju bi trebalo pojmiti sledei Akhu."

Bio je zapanjen zbrkom u sebi, ratom koji nije slabio kada su zali u salu i kada se otkrio jo vei deo kamenog boanstva. Naab je rekao: Ljudska bia imaju ulogu u ratu izmeu neba i zemlje." Sada je mogao da oseti kako taj rat ivi unutar njega.

Igre su bile veoma zabavne. Utrkivanje i bacanje koplja sledili su rvanje ljudi i fagora, pri emu su ovima poslednjima rogovi podrezani. Zatim je na redu bilo gaanje slepih mieva i Juli izroni iz svoje pobone zbrke da bi posmatrao zabavu. Plaio se slepih mieva. Visoko iznad gomile, tavanice Reka bila je nanizana krznatim stvorenjima koja su visila s konatim krilima iznad glave. Napred izaoe strelci da jedan po jedan gaaju slepe mieve strelama za koje su bile vezane svilene niti. Slepi mievi, nakon pogotka, padali su leprajui na pod, gde su brojani da bi se utvrdio pobednik.

Pobednik je bila jedna devojka. Nosila je svetio crvenu odoru, usku oko vrata i dugu do zemlje, a zatezala je luk i odapinjala strele bolje od ijednog mukarca. Kosa joj je bila duga i tamna. Ime joj je bilo Iskador, a gomila joj je divlje pljeskala, mada (jiko u tome nije prevaziao Julija.

Zatim su na redu bile gladijatorske borbe, ljudi protiv ljudi, ljudi protiv fagora, i krv i smrt ispunili su arenu. A ipak je sve vreme, ak i dok je Iskador napinjala luk i svoje prekrasno telo ak i tada, Julije prepun zadovoljstva mislio kako je naao zadivljujuu veru. Tu zbrku u unutranjosti moglo bi da prekine samo vee znanje, nagaao je on.

Seao se legendi koje je sluao pokraj oeve vatre. Starci su govorili o dva straara na nebu i o tome kako su ljudi na zemlji jednom uvredili boga nebesa, Vutru. Zato je Vutra odagnao zemlju od svoje topline. Sada su straari ekali as kada e se Vutra vratiti da ponovo s ljubavlju pogleda zemlju i vidi da li se ljudi bolje ponaaju. Ukoliko otkrije da to ine, uklonie mraz.

Pa, Juli je morao da prizna da su njegovi narod divljaka, ba kao to je govorio Sataal. Kako je ina njegov otac mogao da dopusti da ga odvuku fagori? A ipak, u tim priama mora da je postojalo zrnce istine. Jer u Panovalu je postojala razlonija verzija iste prie. Vutra je sada bio samo sporedno boanstvo, ali bio je osvetoljubiv i bio je slobodan na nebu. Opasnost je dolazila sa neba. Akha je bio veliki bog zemlje, upravljao je podzemljem, gde je bilo bezbedno. Dva straara nisu bili dobroudni; poto su se nalazili na nebu, pripadali su Vutri i mogli su se okrenuti protiv oveanstva.

Sada su stihovi koje je upamtio poeli da dobijaju smisao. Iz njih je blistao unutranji sjaj, tako da je Juli sa zadovoljstvom mrmljao ono to mu je nekada nanosilo bol, a dok je to inio, gledao je u lice Akhe:

Nebo e ti lanu utehu uliti, S neba pljute krajnosti:

Da sprei sve takve nehajnosti Zemlja nas Akhina nad glavom titi."

Sledeeg dana, pokorno je otiao do Sataala i rekao mu da je preobraen. Bledo, otealo lice svetenika posmatralo ga je; Sataal je lupkao prstima po

kolenu. Kako si preobraen? Ovih dana mnoge lai krue prebivalitima." Pogledao sam lice Akhino. Po prvi put, jasno sam ga video. Sada je moje

srce otvoreno." Neki dan uhvaen je jo jedan lani prorok." Juli se isprsi. Ono to oseam u sebi nije lano, oe." Nije to tako lako", rekao je svetenik. O, lako je, lako od sada e sve biti lako!" Pao je na svetenikove noge

plaui od sree. Nita nije lako." Gospodaru, dugujem ti sve. Pomozi mi, elim da postanem svetenik, da

budem kao ti." Sledeih nekoliko dana hodao je stazama i prebivalitima a daje primeivao

malo toga oko sebe. Vie se nije oseao kao da je zarobljen u polutami,sahranjen pod zemljom. Bio je na mestu koje je voleo, zatien od svih surovih elemenata koji su ga nainili divljakom. Video je koliko je korisno to prigueno svetio.

Video je i kako je divan Panoval, sa svim svojim odajama. Tokom dugog boravka u njima, peine su ukrasili umetnici. itavi zidovi bili su prekriveni slikama i rezbarijama od kojih su mnoge prikazivale Akhin ivot i velike bitke koje je vojevao, kao i bitke koje e vojevati kada ljudi jednom budu ponovo imali dovoljno vere u njegovu mo. Tamo gde su slike postale stare i blede, naslikane su nove preko njih. Umetnici su i dalje radili, esto opasno uzdignuti povrh skela koje su dosezale tavanicu poput kostura neke mitske dugovrate ivotinje.

ta je s tobom, Juli? Ni za ta vie ne mari", kazao je Kjal. Postau svetenik. Odluio sam." Nikada ti nee dozvoliti ti si iz spoljanosti." Moj svetenik razgovara sa nadlenima." Kjal pogladi svoj melanholini nos, polako sputajui ruku sve dok se pokret

nije zavrio najednom kraju njegovih brkova dok je razmiljao o Juliju. Do tog trenutka, Julijev pogled toliko se privikao na tminu da mu je bila jasna svaka sitnica u promenama izraza njegovog prijatelja. Kada je Kjal bez rei poao na drugi kraj duana, Juli ga je sledio.

Ponovo se uhvativi za brk radi sigurnosti, Kjal metnu drugu ruku Juliju na rame. Dobar si ti momak. Podsea me na Usilka, ali ne bih sada o tome... uj me: Panoval nije onakav kakav je bio kada sam bio dete i trao bosonog po bazarima. Ne znam ta se dogodilo, ali vie nema mira. Sve te prie o promenama besmislica, po mojem miljenju. ak su i svetenici doli na to, sa svim tim divljakim govorancijama o reformi. A ja kaem, ne treba se mnogo paati u to. Razume ta hou da kaem?"

Razumem ta hoe da kae, da." Onda dobro. Moda misli da je lako biti svetenik. Moe biti... ali ti to ne

preporuujem u sadanje vreme. Nije to vie onako bezbedno kao nekad, ako me razume. Svi su postali neobuzdani. ujem da esto izvravaju smrtne kazne nad jeretinim svetenicima u Svetima. Bolje bi ti bilo ovde, vezanom ugovorom za mene, gde bi bio koristan. Shvata? Govorim ti za tvoje dobro."

Juli je gledao u izlizano tlo. Ne mogu da ti objasnim kako se oseam, Kjale. Nekako pun nade... Mislim

da stvari treba da se promene. elim da izmenim samoga sebe, ne znam kako." Uz uzdah, Klaj je sklonio ruku sa Julijevog ramena. Pa, momak, ako tako misli, nemoj rei da te nisam upozorio..."

I pored Kjalove zlovolje, Julije bio dirnut to ovek mari za njega. Kjal je preneo vesti o Julijevoj nameri i svojoj eni. Kada je Juli te veeri otiao do njihove male, zakrivljene odaje, na vratima se pojavila Taka.

Svetenici mogu da idu svuda. Ukoliko se bude zaredio, moi e da se kree po mestu bez ogranienja. Odlazie i do Svetih."

Verovatno." Onda e moda otkriti ta se desilo sa Usilkom. Pokuaj, meni za ljubav.

Reci mu da jo uvek mislim na njega. I doi da mi kae moe li da nae neke vesti o njemu."

Spustila je aku na njegovu. Nasmeio joj se. Dobra si. Taka. Zar tvoji buntovnici koji ele da svrgnu vladare Panovala nemaju nikakvih vesti o tvojem sinu?"

Bila je prestravljena. Juli, izmenie se u svakom pogledu kada postane svetenik. Zato neu vie govoriti, jer se bojim da ostatak moje porodice ne doivi neko zlo."

Spustio je pogled. Neka me Akha zgromi ukoliko te ikada povredim." U sledeoj prilici kada se pojavio pred svetenikom, tu je bio i vojnik koji je

stajao u senci iza Sataala, sa fagorom na uzici. Svetenik je upitao Julija hoe li da preda sve to poseduje da bi krenuo Akhinom stazom. Julije rekao da hoe.

Onda e tako biti." Svetenik je pljesnuo i vojnik je kroio napred. Juli shvati da je sada izgubio nekoliko stvari koje je posedovao; sve osim odee u koju je bio obuen i noa koji mu je majka izrezbarila uzee vojnici. Bez ijedne dalje rei Sataal se okrenuo, pozvao prstom i poao prema zadnjem delu Trnice. Juliju nije ostalo nita drugo nego da ga sledi, dok mu je bilo brzo udaralo.

Kada su stigli na drveni most koji je premoivao ponor u kome su poskakivali i obruavali se talasi Vaka, Juli se osvrnuo i iza ivahne pozornice trgovine i razmene uhvatio odraz snega.

Iz nekog razloga, pomiljao je na Iskador, devojku rasute, tamne kose. Onda je pourio za svetenikom.

Penjali su se terasama oblasti klanjanja, po kojima su se ljudi gurali da ostave rtvene darove podno stopala Akhinog lika. Iza njih su se nalazili zastori, oslikani sloenim arama. Sataal je promakao pored njih i poveo ga prolazom koji se postepeno suavao, uz poluosvetljeno stepenite. Svetio je naglo oslabilo kada su zali za ugao. Negde se oglasilo zvonce. U svojem nemiru, Juli posrnu. Stigli su do Svetih ranije nego to je pretpostavljao.

Bar jednom u krcatom Panovalu nikoga nije bili u blizini. Njihovi koraci su odjekivali. Juli nije mogao da vidi nita; svetenik pred njim bio je samo utisak, nitavilo, tama unutar tame. Nije se usuivao da zastane, da ga pozove ili prui ruke od njega se zahtevalo samo da slepo sledi i na sve to je dolazilo morao je gledati kao na proveru svojih namera. Ukoliko je Akha voleo htonsku tamu, onda mora i on. Svejedno, nepostojanje iega, praznina koja se u njegovim ulima oseala samo kao proaptani zvuk, nanosila mu je bol.

itavu venost koraali su u zemlju. Tako se inilo. Blago, naglo, dolo je svetio stub koji se pojavio da bi se spustio kroz

nepomino jezero tmine i na njegovom dnu obrazovao krug blistavila prema kojem su napredovala dva potonula stvorenja. Odraavao je teke obrise svetenika, ija se crna i bela odora njihala oko njega. Omoguilo je Juliju da oseti gde se nalazi.

Nije bilo zidova. Bilo je to uasnije od potpune tmine. Ve se u tolikoj meri privikao da uvek

ima obronak, zid, leda blinjeg, ensko rame u neposrednoj blizini, da ga je dograbila agorafobija. Pruio se po tlu, jeknuvi dok je padao.

Svetenik se nije okrenuo. Stigao je do mesta na koje je padalo svetio i postojano koraao dalje dok su mu potpetice lupkale, tako da mu se figura izgubila gotovo odmah iza magliastog stuba svetlosti.

Oajan zbog toga to je ostao sam, mladi se podigao i potrao. Kada ga je obasjao stub svetlosti, pogledao je navie. Visoko nad njim nalazila se rupa kroz koju je prodiralo obino dnevno svetio. Tamo gore nalazile su se stvari koje je znao itavog ivota, stvari koje je naputao radi boga tame.

Video je izbrazdanu stenu. Sada je mogao da shvati da se nalazi u sali veoj od itavog Panovala, a i vioj. Na neki signal -moda zvuk zvonca koji je uoneko je negde otvorio visoka vrata prema spoljanjem svetu. Kao upozorenje? Iskuenje? Ili naprosto kao dramatski trik.