of 34 /34
BRAJAN TREJSI December 04, 2009 bolmar Nema komentara Sve se dešava sa nekim razlogom; jer za svaku posljedicu ili rezultat postoji odreĊen uzrok. U šta god istinski vjerujete svim srcem to postaje vaša stvarnost. Ako ţelite da promijenite ili poboljšate nešto u svom ţivotu, morate da poĉnete tako što ćete mijenjati unutrašnje aspekte vašeg uma. Stvar je u tome da ne moţete postići cilj izvan vas sve dok to prvo ne kreirate unutar vas. Nivo do kojeg ćete napredovati odreĊen je, uglavnom, nivoom do kojeg ţelite da se penjete. Vi postajete nepopravljivi optimista kada stvarate navike optimizma! Šta god oĉekujete sa potpunom sigurnošću, to postaje vaše sopstveno proroĉanstvo koje ćete sami ispuniti. Svako veliko finansijsko dostignuće predstavlja zbir više stotina manjih napora ili ţrtvi, koje niko nikada ne vidi, niti cijeni.

174099956 Brajan Trejsi Ispirativne Misli

Embed Size (px)

DESCRIPTION

inspirativne misli

Text of 174099956 Brajan Trejsi Ispirativne Misli

  • BRAJAN TREJSI

    December 04, 2009 bolmar Nema komentara

    Sve se deava sa nekim razlogom; jer za svaku posljedicu ili rezultat postoji odreen uzrok.

    U ta god istinski vjerujete svim srcem to postaje vaa stvarnost.

    Ako elite da promijenite ili poboljate neto u svom ivotu, morate da ponete tako to ete mijenjati unutranje aspekte vaeg uma. Stvar je u tome da ne moete postii cilj izvan vas sve dok to prvo ne kreirate unutar vas.

    Nivo do kojeg ete napredovati odreen je,

    uglavnom, nivoom do kojeg elite da se penjete.

    Vi postajete nepopravljivi optimista kada

    stvarate navike optimizma! ta god oekujete sa potpunom sigurnou, to postaje vae sopstveno proroanstvo koje ete sami ispuniti.

    Svako veliko finansijsko dostignue predstavlja

    zbir vie stotina manjih napora ili rtvi, koje niko nikada ne vidi, niti cijeni.

  • Tuno je, ali istinito, da ako samo tedite za kine dane, budite sigurni da e kia uskoro poeti da pada. Ako tedite sa namjerom da potroite taj novac im vam bude potreban, neete biti ni svjesni kako e vam brzo biti potreban.

    rtva koju podnosite u kratkoronom smislu, jeste cijena koju plaate da biste obezbijedili

    sigurnost u dugoronom smislu.

    Vi ste kao ivi magnet; u va ivot stalno privlaite ljude, situacije i okolnosti koje su u skladu sa vaim dominantnim mislima.

    Ne postoji uspjeh bez privremenog neuspjeha. Prepreke i razoarenja su neminovni i neizbjeni. Vaa sposobnost da pozitivno i kostruktivno odgovorite na nevolju e pokazati kakva ste vi,

    u stvari, osoba.

    Anegdote

    Balkan

    Citati

    Ljubav

    Mikser

    Mudrosti

    Najljepi odlomci

    Poezija

    Poslovice

    Poune prie

    Pozitiva

    Preporuujemo

    Religija

    Savjeti

    Smisao

    Srea

    Uspjeh

    Video

    Zen prie

    KAKO POSTATI BOGAT?

    September 22, 2009 bolmar 5 komentara

  • U narednim danima donosimo vam najzanimljivije dijelove knjige Kako postati bogat? koju potpisuje Robert Kurc. Knjiga spada u Samopomo literaturu i neki e je prosto ignorisati, dok e drugi iskoristiti neke univerzalne savjete. Izbor je na vama.

    Ima li veeg zloina od izgubljenog vremena? - Frensis Bekon

    ta se dogodilo sa osobom kakvom ste nekada sanjali da ete postati? Veina ljudi upadne u zamku rutinskog posla koji ostaje isti iz godine u godinu. Nekada osobe pune ivota tako postanu zarobljene u rutinskoj stvarnosti.

    Uobiajeno je da osoba pati u tihoj frustraciji, zaboravljajui na kreativnu i bogatu osobu kakvom je nekada sanjala da e postati. Nain na koji veina ljudi radi savren je primjer. Veina ljudi radi samo da bi zaradili novac potreban za ivot i kao rezultat takvog razmiljanja glavninu ivota provedu radei stvari koje zapravo ne ele. S obzirom na to da posao koji rade nije dio njih, ne mogu ga voljeti i osjeati, posao nije dio njih. im ne vole svoj posao, postaje im dosadan i mrze svaki trenutak proveden u radu. Uz puno sree, pod uslovom da im ostane novaca i zdravlja, tek e u pezniji moi ostvariti neke od svojih snova, uz gorak osjeaj da su propustili najbolje godine svog ivota.

    U ivotu ne postoji takva stvar kao to je besplatni ruak. Ne oekujte stoga da vam bilo ta padne s neba. elite li zaista uiniti sebe i svoj ivot u svakom pogledu bogatijim i srenijim potrebno je puno truda. Ukoliko ste spremni uloiti potreban trud i energiju, onda moete ostvariti bolji, sreniji i zdraviji ivot. U suprotnom se vratite u koloteinu svakodnevnice i nastavite se i dalje pitati: Zato su drugi bogati, a ja nisam?

    OSTVARIVANJE CILJEVA U SEDAM KORAKA

    February 12, 2009 admin 3 komentara

  • Mnogi od nas nikad ne ostvare svoje snove jer sanjare da neto urade, ali nemaju jasan plan kako to da urade. U emu je tos? Najkrai odgovor u pisanoj rijei. Ipak, ne radi se samo o usputnom zapisivanju naih ideja na papiru. Ciljevi moraju biti kompletni, detaljni i fokusirani otprilike kao da koristite geografsku kartu znate gdje ste sada i gdje elite stii. Ako strpljivo proitate do kraja ovaj tekst i ponete primijenjivati savjete koje vam nudimo va ivot se moe dramatino transformisati na bolje.

    1. Cilj koji elite ostvariti mora biti neto to iskreno elite, a ne neto to zvui zanimljivo. Kako ete to znati? Prosto pitajte svoje srce. Ako radite neto to vam se ne svia nikad neete dati najbolje iz sebe. Zato se pri postavljanju ciljeva potrudite

    da oni budu u skladu sa vaom prirodom, i sa vaim vrijednostima.

    2. Cilj ne smije biti u suprotnosti sa vaim drugim ciljevima. To znai otprilike: ne moe i jare i pare. Izbjegavajte tzv. neintegrisano razmiljanje koje podriva sve napore da ostvarite svoje ciljeve. Neintegrisano razmiljanje znai da su stvari koje radite u konfliktnom odnosu i zato ih treba maksimalno izbaciti iz svakodnevnog razmiljanja.

    3. Osmisli ciljeve u est oblasti ivota: Porodica i dom Duhovnost i etinost

    Finansije i karijera Fiziko zdravlje

    Drutvo i kultura Mentalno i obrazovno

    Kad utvrdimo ciljeve u svim oblastima ivota poinjemo na drugaiji nain da sagledavamo ivot. Ovaj proces takoe pomae u eliminaciji neintegrisanog razmiljanja.

  • 4. Napiite ciljeva u afirmativnom tonu Osmislite svoj ivot tako da radite za neto to vas eka u budunosti, a ne za stvari koje ete svakako ostaviti iza sebe. Kad zapiemo nae ciljeve mi zapravo zapisujemo instrukcije naoj podsvjesti da se tome posveti u potpunosti. Naa podsvijest je jako efikasan instrument ali ima jednu manu ne umije razaznati izmeu ispravnog i pogrenog. Stoga, to ste vi pozitivniji u ivotu vie ete pozitivnih rezultata i ostvariti.

    5. Napii ciljeve do najsitnijih detalja. Umjesto da napiete nova kua napiite moderna kua od sto kvadrata, sa velikim dnevnim boravkom spojenim sa trpezarijom i kuhinjom, prostrano kupatilo sa puno svjetlosti, tri spavae sobe i kupatilo na spratu, podrum za vino,

    pogled na brdo i zelena povrina od 500 kvadrata oko kue sa asfaltiranim prilazom. Sutina je u tome da naa podsvijest dobije to preciznije instrukcije po kojima e raditi na ostvarenju cilja. to vie detalja dobije, to e biti jasniji konani proizvod koji elimo ostvariti. Evo jo jednog trika kako da to preciznije opiete svoj cilj zamislite kuu, hodajte oko nje, uite unutra, u hodnik, u dnevni borakav i pronaite pogled na

    brdo itd. dok ne definiete svaki sitni detalj.

    6. Neka cilj bude dovoljno izazovan Uvijek gaaj Mjesec, jer ak i ako promai zavrie meu zvijezdama. Definiite svoje ciljeve tako visoko da ih moete ostvariti, ali ne previsoko jer vas to moe demotivisati. Pogreno je recimo napisati: zaradiu milion evra u naredna tri mjeseca osim ako ne dobijete na lutriji teko da ete to legalnim putem ostvariti. Razumijete kvaku?

    7. NAJVANIJA STVAR zapii svoje ciljeve!! Kad zapiemo svoje ciljeve mi zapravo iscrtavamo kartu koju emo koristiti da ostvarimo cilj. S vremena na vrijeme pogledajte ciljeve, modifikujte ih prema okolnostima i trudite se da ste stalno fokusirani na njihovo ostvarivanje. ak i

    kad morate modifikovati ciljeve to ne znai da ih niste uspjeli ostvariti, ve da ste

    bili dovoljno razumni da uvidite greke. Niko nije savren.

    POGLEDAJ POVEZANE TEKSTOVE:

    1. SAVJETI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA Mnogi ljudi nikad ne uspiju ostvariti svoje ciljeve. Najnovija istraivanja...

    2. 7 KORAKA DO OSTVARENJA CILJA 1. KORAK: Odluite ta tano elite. Jedan od najgorih naina... 3. SEDAM TEORIJA O MOTIVACIJI ta god o motivaciji govorili ili sluali, sve se svodi... 4. 3 JEDNOSTAVNA KORAKA ZA SREU Tokom kasne jeseni i zimi nije ba jednostavno uvijek

    odavati...

  • 5. SEDAM POKRETAA Ne mora biti veliki da bi poeo, ali mora poeti... 6. UMIJEE MALIH KORAKA Ne molim Te, Gospodine, za uda i videnja, nego za...

    Postavljeno pod: Uspjeh Tagovi: ciljevi, motivacija, Uspjeh

    3 Odgovora OSTVARIVANJE CILJEVA U SEDAM KORAKA

    1. Mudre misli 10 SAVJETA ZA UPRAVLJANJE VREMENOM says:

    18. 02. 2009. at 17:40

    [...] ORGANIZUJ SE definii prioritete i ciljeve koje namjerava ostvariti i na osnovu njih osmisli kako e ih [...]

    Reply

    2. Mudre misli SEDAM TEORIJA O MOTIVACIJI says:

    26. 02. 2009. at 15:20

    [...] ili ih pokree i neto drugo, kao slobodno vrijeme, dodatno obrazovanje, dobra radna okolina, novi izazovi. Dodatni izazov kompanijama, iji lideri ele motivisane zaposlene, u ovom vremenu jeste i to da [...]

    3. USPEH JE NAJBOLJA OSVETA tetkasaveta says:

    5. 10. 2012. at 20:23

    [...] Savet je jednostavan: koncentriite se na sebe i neka vas previe ne zamaraju uspjesi ili imovina drugih ljudi. [...]

    SEDAM TEORIJA O MOTIVACIJI

    October 10, 2008 admin 1 komentar

  • ta god o motivaciji govorili ili sluali, sve se svodi na dilemu motivie li zaposlene iskljuivo novac ili ih pokree i neto drugo, kao slobodno vrijeme, dodatno obrazovanje, dobra radna okolina, novi izazovi. Dodatni izazov kompanijama, iji lideri ele motivisane zaposlene, u ovom vremenu jeste i to da e zbog usporavanja privrednog rasta, rastue inflacije i globalno loih poslovnih prilika biti u situaciji da imaju manje novca za motivisanje zaposlenih, a mnogi na prvi pogled nefinansijski modeli motivacije, poput postdiplomskih studija, raznih treninga, izgradnje timova i slinog,

    zapravo poivaju na troenju kompanijskog novca. Motivisanje zaposlenih bez materijalnih ulaganja bie jako teko, a ponegde moda i nemogue. Iako se naoko moe initi jednostavnim, pria o tome kako motivisati zaposlene viestruko je sloena kad se samo malo zagrebe ispod povrine. Naunici se u istraivanjima ve stotinu godina trude da dokau kako novac u obliku plate, bonusa, stimulacije, slubenog automobila ili laptopa nije prvi, najvrjedniji i neprikosnoveni motivator. Na prestolje uzdiu zanimljiv posao i ostvarenje uspjeha. Meutim, koga god na ovim prostorima ozbiljnije da pitate ta ga motivie, novac e biti ako ne prvi, onda sigurno drugi najvaniji inilac zbog kog se bude, odijevaju i odlaze na posao.

    Sedam teorija i primjena

    Teorija potreba izvor motivacije je nesvjestan, voen potrebama, pa je primjena teorije vrlo ograniena,

    Teorija pravednosti nastoji da smanji osjeaj napetosti zbog uoene nepravde, primjena joj je ograniena jer se doivljaj nepravde moe ublaiti i na druge naine, a ne samo pojaanom motivacijom,

    Teorija oekivanja izvor motivacije je odnos izmeu eljenih rezultata, nagrade za uinak i uloeni trud, primjena joj je uspjena jer odgovara na pitanje zato se ljudi vie trude,

    Teorija jaanja dri da je izvor motivacije nagrada za uinak, primjena joj je umjereno uspjena jer nagraivanje moe biti efikasno na nekim poslovima, ali se, kad je rije o pokuaju promjene ponaanja zaposlenih, pojavljuju etiki problemi,

    Teorija postavljanja ciljeva izvor motivacije je usmjeravanje ponaanja prema postavljanju ciljeva, primjena joj je uspjena jer se ciljevi mogu postavljati na svim poslovima,

    Teorija samoregulacije smatra da je izvor motivacije praenje povratne informacije o obavljenom poslu sroene tako da poveava dostinost ciljeva, primjena joj je uspjena jer firma moe zaposlenom da prui takvu povratnu informaciju,

    Teorija karakteristika posla izvori motivacije ljudi nalaze se u poslu zato to imaju snanu elju za uspjehom, primjena je umjereno uspjena jer nije jasno da li je u opisu posla rije o neem to odreuje kompanija ili o subjektivnom utisku zaposlenog.

  • **

    Sedam savjeta za bolju motivaciju

    Osigurajte da motivi i vrijednosti zaposlenih odgovaraju radnom mjestu, Osigurajte da posao zaposlenih bude trajno privlaan i skladan sa njegovim motivima i

    vrednostima, Definiite ciljeve posla na nain da oni budu jasni, izazovni, privlani i mogui, Osigurajte zaposlenima line i materijalne resurse koji e osigurati efikasnost,

    Kreirajte okruenje koje pojedincu prua drutvenu podrku, Osnaite radna svojstva zaposlenih, Uskladite sve te elemente u dosljedan sociotehnoloki sistem.

    10 SAVJETA ZA UPRAVLJANJE VREMENOM

    February 11, 2009 admin 2 komentara

    ivimo u vremenu informacija to nam ponekad pomae, ali esto pravi probleme. Jedan od najveih problema koji optereuje mnoge ljude je nepotrebno gubljenje vremena. Uz nekoliko zgodnih savjeta gubitak vremena se moe efikasno eliminisati. Nudimo vam deset savjeta koji vam mogu biti korisni.

    1. POTUJ SVOJE VRIJEME. Kad potuje svoje vrijeme, okolini govori da potuje sebe.

    2. ORGANIZUJ SE definii prioritete i ciljeve koje namjerava ostvariti i na osnovu njih osmisli kako e ih ostvariti.

    3. NAPRAVI HIJERARHIJU VANOSTI Neke su obaveze bitne i neodlone, a druge su bitne, ali ih moete odloiti. Birajte uvijek prvo bitno i neodlono.

    4. UTVRDI DNEVNI RASPORED Napravi evidenciju dnevnih obaveza i trudi se da ih ispotuje dok ne stekne naviku efikasnog rada.

    5. ELIMINII SUTRA U Obaveze rjeavaj bez odlaganja, jednu po jednu. Najbolje je rjeavati im se pojave ukoliko tad nema bitne i neodlone obaveze.

    6. NAUI REI NE Mnogi ljudi su besposliari i mnoge tehnoloke novotarije nam kradu dragocjeno vrijeme. Recite im NE!

  • 7. PLANIRAJ UNAPRIJED Naui da isplanira cijelu nedjelju, pa i mjesec. Tako e uvijek biti spreman i znae kako se postaviti prema obavezama.

    8. ULAI U SVOJU KONKURENTNOST Svaki dan iskoristi da naui novu vjetinu koja e ti pomoi da ubrza rjeavanje obaveza npr. brzo kucanje.

    9. PLANIRAJ VRIJEME SAMO ZA SEBE Svima nam treba unutranji mir i zato je bitno da isplanira bar 10 minuta dnevno koje e posvetiti samo sebi.

    10. NAGRADI SE Razvijanje navike upravljanja vremenom nije lako. Zato se nagradi sitnicom svake nedjelje kada uspije ispotovati isplanirano.

    < ! /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-

    rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-

    padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-

    pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-

    language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} >

    < ! [endif] >

    ivimo u vremenu informacija to nam ponekad pomae, ali esto pravi probleme. Jedan od najveih problema koji optereuje mnoge ljude je nepotrebno gubljenje vremena. Uz nekoliko zgodnih savjeta gubitak vremena se moe efikasno eliminisati. Nudimo vam deset savjeta koji vam mogu biti korisni.

    1. POTUJ SVOJE VRIJEME. Kad potuje svoje vrijeme, okolini govori da potuje sebe.

    2. ORGANIZUJ SE definii prioritete i ciljeve koje namjerava ostvariti i na osnovu njih osmisli kako e ih ostvariti.

    3. NAPRAVI HIJERARHIJU VANOSTI Neke su obaveze bitne i neodlone, a druge su bitne, ali ih moete odloiti. Birajte uvijek prvo bitno i neodlono. 4. UTVRDI DNEVNI RASPORED Napravi evidenciju dnevnih obaveza i trudi se da ih ispotuje dok ne stekne naviku efikasnog rada.

    5. ELIMINII SUTRA U Obaveze rjeavaj bez odlaganja, jednu po jednu. Najbolje je rjeavati im se pojave ukoliko tad nema bitne i neodlone obaveze.

    6. NAUI REI NE Mnogi ljudi su besposliari i mnoge tehnoloke novotarije nam kradu dragocjeno vrijeme. Recite im NE! 7. PLANIRAJ UNAPRIJED Naui da isplanira cijelu nedjelju, pa i mjesec. Tako e uvijek biti spreman i znae kako se postaviti prema obavezama.

    8. ULAI U SVOJU KONKURENTNOST Svaki dan iskoristi da naui novu vjetinu koja e ti pomoi da ubrza rjeavanje obaveza npr. brzo kucanje.

    9. PLANIRAJ VRIJEME SAMO ZA SEBE Svima nam treba unutranji mir i zato je bitno da isplanira bar 10 minuta dnevno koje e posvetiti samo sebi.

    10. NAGRADI SE Razvijanje navike upravljanja vremenom nije lako. Zato se nagradi sitnicom svake nedjelje kada uspije ispotovati isplanirano.

    < -->

    PREOBRAAJ STVARI January 28, 2013 admin Nema komentara

  • Jednom sam ja, uang Ce, sanjao da sam leptir. Leprajui naokolo, srean i veseo, radio sam ta mi se prohtije. Ne bijah svjestan da sam uang Ce. Odjednom, probudih se, i gle, ponovo bijah uang Ce. Sada ne znam jesam li ovjek koji je sanjao da je leptir, ili leptir koji sanja da je ovjek? Izmeu ovjeka i leptira mora postojati razlika! To je ono to se naziva preobraaj stvari.

    VELIKI SMISAO MALIH STVARI August 11, 2010 bolmar Nema komentara

    Zamisli jednu ogromnu slagalicu i da u toj slagalici fali nekoliko puzli. I iako vidi cijelu sliku, ima neto to ti muti oko. Neto to sliku ini nepotpunom.

    Zamisli sad jednu posudu. A odmah i zamisli njeno dno sa nekoliko rupica, jedva vidljivih ljudskom oku. ta bi se desilo ako naspemo vodu unutra? Posuda nee moi da zadri tenost, a nedugo zatim ta tenost e i iscuriti.

    Zamisli pak sada jedan moan automobil. I zamisli da mu na motoru nedostaje par malih arafa. Ako automobil krene, a ti arafi faleto moe da prouzrokuje smrt ljudi u njemu. Zar ne!

    A sada zamisli svoj ivot, svakoga dana isprepleten raznoraznim stvarima. Neke od njih su od tako velikog znaaja da su u stanju da ti izmijene ivot za 180 stepeni. A na druge si ve toliko navikao da ih doivljava kao neto svakodnevno i potpuno prirodno ustajanje, posao ili kola, veera, televizija i spavanje. A drugoga dana sve se ponavlja iznova.

    Ali postoje i one male stvari koje ne primjeuje ba uvijek i ne cijeni ba uvijek. To su te male stvari, neto kao sastojci za spravljanje nekog jela moe i bez njih, ali ako ih ne stavi u jeloukus e biti lo. Takve stvari moda i nee promijeniti pravac tvog ivota, ali e sigurno tvoj dan nainiti smislenijim i ispunjenijim.

    Naalost, esto proputamo te male stvari jedan ozareni osmijeh koji razigrano viri iza gustih tamnih oblaka; njeni cvrkut ptica koje se raduju nadolazeem proljeu; veseli smijeh djece koja se igraju u dvorituIma jo mnogo takvih sitnica, koje primjeujemo jako teko. Moda i zbog

  • toga to smo navikli da su dio naeg okruenja da ni ne moemo vie da ih razlikujemo od velikih stvari. A prava istina je ustvari da im nauimo da ih razaznajemo i da im se radujemo, tek tada emo poeti da se naslaujemo punoom naih sopstvenih ivot. I tek kada zaponemo dan zahvalni tim sitnicama, tek tada emo i doivjeti istinsko zadovoljstvo u ivotu.

    A ti?! Kako ti gleda na te male stvari? Uspijeva li da ih prepozna u svome danu? Cijeni li ih dovoljno?

    Jer jedino ti zna odgovor, i jedino si ti taj koji odluuje koje sastojke treba staviti u to ivotno Jelo.

    Napravi ga tako, da ti bude i ukusno i prijatno, i da ti priini i nasladu i zadovoljstvo.

    SMISAO IVOTA December 22, 2009 sidmar 6 komentara

    Ne zaboravi da je svakome ponekad teko. Nevjerovatno je iznurujue kad svakog dana radi neto u emu ne uiva ili za ta te je ba briga. Ali ako slijedi svoje snove, bar e se izmoriti onim to najvie voli. Dobro, moda e ti se initi da to ba i nije veliki doprinos sveoptoj ravnotei. Ipak, veruj mi da jeste.

    Ako iscijedi ono najbolje iz svog ivota i uiva u svakoj kapi sve obino oko tebe postae neobino. Kad radi ono to voli, svakog se jutra izmigolji ispod ebeta i drago ti je to je svanuo jo jedan dan i ispuni te iskrena radost koja je strano zarazna.

    Ba kao kad prsne u smijeh, pa onda jo neko pone da se smije sa tobom, i jo neko, dok na kraju svi ne ponete da se valjate od smijeha, i ne zaboli vas stomak, i ne

    ostanete bez daha, toliko da ne moete ni da ustanete. Ali ipak je od svega najbolje to to kad radi ono od ega ti se brkovi ukovrdaju

    (naravno, pod pretpostavkom da imas brkove) time ohrabruje i druge da slijede svoje snove, i tako ti, prijatelju, mijenjas svijet!

    Zna ta? ak i da debelo omane i sve ivo zabrlja, svejedno e uivati u toj nevjerovatno zabavnoj ivotnoj pustolovini, i uvee e zaspati znajui da si dao sve od

  • sebe i uinio neto, a ujutru e se radovati budunosti koja je divna i uzbudljiva koliko god poeli.

    A zna ta jo? Ako samo oslune srce i mune glavom, nikad nee omanuti! Bredli Trevor Griv

    U EMU JE SMISAO POSTOJANJA?

    December 16, 2009 bolmar 1 komentar

    ta je to to jeste? Zato jesam i da li uopte jesam? Ko je taj to traga za sobom? Sva ova pitanja su odraz ovjekove ei za samim sobom. Nikakva teorija ma koliko velianstvena bila ne moe da ugasi tu sutinsku e, jer metafiziki ubor jo vie rasplamsava vatru traganja. Vjera umije da bude utjeha zato sam i rekao da je ponekad opasna. Um je spreman da povjeruje u sve to mu odgovara.

    Vjerovanje ovjekovo bezuspean je pokuaj da utjehom obloi stvarnost i da tako, makar i za tren, utopli golotinju svog doivotnog nesnalaenja. Kao uplaeno dijete koje zvidue u psiholokom mraku, on se brani dogmama, teorijama i rijeima, prividno zagluujui nepomjerljivu tiinu neznanja.

    Sve nas to uspavljuje, a pravi cilj je buenje. Ja nisam protiv vjere, ali jesam za prekid sna. ovjeku koji hoe da se probudi niko a pogotovo ne uitelj ne smije da postane uspavanka. Ako uenik to ne shvati na poetku, slatki snovi o buenju pretvorie se u nonu moru

    samozavaravanja.

    SREA JE NETO O EMU ODLUUJETE UNAPRIJED

    August 04, 2009 sidmar 2 komentara

  • Jedan ovjek od devedeset dvije godine, mali, dobrodrei i ponosan, koji je svakog jutra bio kompletno obuen, sa kosom moderno namjetenom i savreno obrijan, iako je skoro slijep, danas se doselio u staraki dom. Njegova 70-godinja supruga nedavno je umrla, zbog ega je bilo neophodno da se preseli u dom.

    Poslije mnogo sati strpljivog ekanja u holu doma, ugodno se nasmijeio kada su mu rekli da je njegova soba spremna. Dok je upravljao svojom etalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, ukljuujui i roletne koje su bile na prozoru.

    Svia mi se, rekao je sa entuzijazmom osmogodinjaka kome su upravo pokazali novo tene. Gospodine, jo niste vidjeli sobu. Saekajte jo malo!

    To nema nikakve veze, rekao je. Srea je neto o emu odluujete unaprijed. Da li e mi se dopasti soba ne zavisi od toga kako je rasporeen namjetaj, ve kako ja rasporeujem svoje misli. Ve sam odluio da mi se dopada. To je odluka koju donosim svakog jutra kada se

    probudim. Ja imam izbor: mogu da provedem dan u krevetu brojei tekoe koje imam sa dijelovima tijela koji vie ne rade, ali mogu da ustanem iz kreveta srean zbog onih koji jo uvijek rade. Svaki dan je poklon, i dok su mi oi otvorene misliu na novi dan i na sve srene

    uspomene koje sam odloio. Bar za ovo doba svog ivota.

    Starost je kao bankovni raun: sa njega podiete ono to ste tu uloili. Moj savjet vam je da ulaete mnogo u banku sjeanja. Hvala vam za va dio u banci sjeanja. Ja jo uvijek ulaem.

    ZVEZDA U IJIM JE GRUDIMA NETO KUCALO

    November 29, 2011 admin 9 komentara

  • Jedne prozrane noi meu zvezdama izbi svaa koja je od njih najnenija, najblistavija, najlepa. Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote?

    aputale zvezdice, apuui sve vie se sputale ka zemlji, sve svetlije postajale i krunile se kao latice srebrnog cveta. Iznenada se jedna priseti da se odavno nisu kupale u jezeru. U noi punoj mirisa trava sputale su se zvezde i poput srebrnih leptiria padale na jezero. Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera u nekakav tanani zvuk i zaudi se. U svojoj nebeskoj bati mogla je mnogo toga da vidi i uje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Polako, zadravajui dah prikrade se Zvezda ka mestu odakle je zvuk dolazio i vide: sedi obane, svira, frulom uspavljuje vetar.

    Zagleda se Zvezda u mladia, ne die, ne pomera se s mesta. Da je bacio udicu mogao ju je u asu uhvatiti. Ali, ne osvre se momak, ne gleda. Zna: Ko Zvezdu nebesku u srcu primi duu je svoju izgubio. Ali, sopstvene ga oi ne sluaju. - Sviraj mi jo malo!. zamoli Zvezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od oiju njenih umakne?

    Zasvira momak tako tiho da uma zadra dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri. Kao okovana stajala je i sluala, bez daha, zatvorenih oiju. Tek kad rub istonog neba porumeni ona otvori oi, i apnu: - Moram ii! Zvezda je od te noi, svaki put kad se nebeska bata kao ruinjak svetlou ospe, silazila na jezero i sluala glas frule, nema od nenosti i enje. A kad bi se momak od svirke umorio, stavljala mu je glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i ekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca. Tek tada bi mu spustila glavu s krila, poljubila ga i pridruila se svojim nebeskim sestricama. ta se za to vreme u nebeskoj bati zbiva nije znala, niti je pitala. Jedva je ekala no da sie na jezero.

    Svakim danom je postajala sve svetlija i nenija. itavim njenim telom razvila se toplota, a u grudima poinje neto da joj kuca.

    - Na opasne si se staze, keri, uputila!- Velika Zvezdana Majka nabra elo. Saberi se i radi to i ostale tvoje sestrice. Svet ljudi i svet zvezda nespojiv je.

    Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajui. Taj, toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mladosti, jedna je zvezda naglo sinula, bleatala i od sopstvenog bleska izgorela. Niko nije saznao zato. Je li ovog puta isti sluaj? - Dobro bi bilo da ne naputa nebesku batu! ree Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet.

    - Moram da je napustim, majko!

    - ta je sa tobom keri, jesi li bolesna?- Velika Zvezdana Majka pipnu joj elo, pipnu joj obraze: goreli su.

  • Kakav je to um? Zvezdana Majka prinese uho grudima njene miljenice i u kako odande dopire uurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama nikada nije ulo. Od kada za sebe zvezde pamte, nijednoj nije u grudima utalo, nije kucalo. Pozvae Vidara za savet. Ni on nije znao ta to u grudima Zvezde kua. Mogao je samo da nagaa. - Ljudi imaju neto to im u grudima kuca!- ree Vidar. Zato umiru. Zvezde su vene. Ne znam ta je s ovom. Nije se jo rodla zvezda koja bi imala ljudsko srce - Nebeski Vidar prepisa mirovanje u tiini, a Velika Zvezdana Majka zakljua nebesku batu. - ta li je sa Zvezdom?- pitao se momak i svirao tako neno da je lie s vrha kapalo, a meseina se kao suza niz obraz neba slivala. Ali, njegova Zvezda ne doe. Ponekad, gledajui u nebo, verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran?

    Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nene. Nad jezerom je, kao vetrom noen list, letelo vreme. Odlazile su na jug divlje guske i vraale se, opet ile. Godine su prolazile. Momak nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ilibar uta svirala u njegovoj ruci - Ko je ovo?- upita se momak jedne noi pune meseine ugledavi svoj lik u vodi. Ve ostareo, kosa mu je bila srebrna, tanke kao u ptice kosti. Mesec mu je prohladnom rukom doticao obraz.

    - Ti Mesee, koji ne prestaje da luta, jesi li video moju Zvezdu? -Video sam sve zvezde! podie Mesec vrh obrve.- Kako da znam koja je tvoja? -Moja je najnenija, najlomnija. -Misli na ovu kojoj u grudima neto kuca? Koja stalno pokuava da pobegne, jer ne shvata da e, nastavi li kako je poela, od sopstvenog bleska izgoreti. - To je sigurno, moja Zvezda!- klinku obanin i zadrhta: zar zvezde nisu vene? Zamoli obanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti e biti, neka zaboravi na Zvezdu, neka na neto drugo misli Mudar je bio Meseev savet, ali obanin nije mogao da ne misli na Zvezdu. Poe obanin da privia Zvezdu.

    U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku guterice. Sve due i nenije je svirao, dok nije i jezero, i umu i Mesec na nebu zaarao. Obamrle i neme sluale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. ta je se tie nebo. Do avola i venost! U svetlom luku pade Zvezda kraj obaninovih nogu. - Je li to moje obance?- upitala bi se druga zvezda na njenom mestu. -Je li to moja Zvezda? upitao bi se drugi obanin, ugledavi zvezdu ije su se oi gasile. Ali, ni obanin ni Zvezda nisu nita pitali. Samo je Zvezda obaninu pruila ruku i podigla ga uvis. Travke su oi otvarale da ih vide. Njih dvoje penjali su se sve vie, ko zna u koja nebesa stigli, ko zna u kojoj se nebeskoj bati zaustavili. Mesec i oblaci o tome ne govore

    Ali, u svetle veeri kada se u jezeru, kao beli cvetovi lokvanja, rascvetaju zvezde silazi sa visina glas frule i ne prestaje do zore. uju ga samo oni koji umeju da vole.

    MESEEV PRAH

    January 23, 2011 bolmar 2 komentara

  • Bose stope gackaju po pesku opijenom slanim dahom mora..

    Mesec se kupa i rastresa srebrnu prainu.. Pruam ruke u visine.. Golicaju me zvezde..

    Horizonti apuu.. Morske dubine zovu me.

    Ispod Meseevog srebra sahranjene tajne Vekovima uvane.

    Ove noi ja sam Meseev prah i apat morskih dubina. Zvezde su zaspale na zenicama mojim.

    Ponovo sanjam..!

    Olivera Simovi

    U PLAVOJ TIINI

    February 02, 2011 admin Nema komentara

  • utim, u krvi kuljaju krici

    Grebem po zidovima koje sam davno dizala sama,

    istim ovim rukama, ciglu po ciglu

    Da vie nikad ne prie mi.

    Da vie nikad ne povredi me.

    utim. Nemi gr na usnama ne puta srce da iskoi iz grudi.

    Srce dobuje u grlu zaglavljeno.

    a dui ova koa je tesna

    Grebem po zidovima koji su me uvali od tebe i od drugih

    i ruke su krvave al ja bih da diem

    Otresla sam plavi prah sa svojih zenica.

    Ne sanjam vie. Samo bih da diem

    Mesec me grli, drhtim i hladno je.

    Osmehujem se kao ranjena zver u hladnoj noi,

    dok vetrovi ibaju, pokazujem zube.

    utim. U krvi kuljaju krici.

    Osmehujem se. Mislim, niko me nee dirati.

    I ne dam srcu da drhti. elim da se zaledi

    Zenice su prazne. Mislim, bolje je tako

  • Krvlju svojom topim zidove.

    I mislim, nee me niko primetiti. Mogu da izaem

    Jer ja vie nisam ja.

    Nee me povrediti

    Putam korak, ne ostavljam tragove

    Mesec me otre iz zagrljaja

    Kae, sada si sama, idi kreni

    Mislim, mogu, idem. Diem

    Osmehujeem se, jer ini se da prvi put diem.

    Htela sam da pohrlim napred

    to dalje od moje tvrave. Posrnula sam.

    Naao si me, moda po mirisu razjapljenih rana.

    Zario si kande u moje grudi. Ponovo.

    I iupao krike.

    Srce se topilo u okeane. Zahvalna sam ti, jer ponovo plaem.

    Pogled se gubio iza horizonta.

    Zvezde su utihnule.

    Dubine mojih okeana vuku me, da utopim se i da ne drhtim vie.

    Mislim, gotovo je. Vidim tvoj lik, osmehujem se,

    kao ranjena zver, kezim zube

    Sklapam oi.

    Dve plave zvezde apuu, dozivaju me

    Drhtavi apat. Nemam pravo da odem.

    Jo tople krvi imam i jo suza imam da progutam ih

    i zagrejem svoje srce. Da se vratim.

  • I da vratim ponovo, ciglu na ciglu.

    Da moje zvezde vie nikad ne zadrhte.

    Oi moga sina.

    Prosipam plavi prah na njegove zenice

    i apuem muda treba da sanja. Lepo je sanjati.

    Osmehuje se. Detinji topli osmeh.

    I greje mi srce I ne drhtim vie I diem.

    Za njega. Dovoljno je.

    Da nikada ne vidi lice mog delata.

    I da nikad vie ne zadrhti.

    Olivera Simovi

    SMISAO Gabrijel Garsija Markes

    November 06, 2008 admin 1 komentar

  • Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo marioneta, i podario mi komadi ivota, mogue je da ne bih kazao sve to mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve to kaem. Stvari bih cijenio, ne po onome to vrijede, ve po onome to znae. Spavao bih manje, sanjao vie, shvatio sam da da svaki minut koji provedemo zatvorenih oiju

    gubimo ezdeset sekundi svjetlosti. Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Sluao bih kada drugi govore, i kako bih uivao u sladoledu od okolade. Kada bi mi Bog podario komadi ivota, oblaio bih se jednostavno, izlagao potrbuke suncu, ostavljajui otkrivenim ne samo tijelo ve i duu. Boe moj, kada bih imao srce ispisivao bih svoju mrnju na ledu, i ekao da ugrije sunce.

    Slikao bih Van Gogovim snom, na zvijezdama jednu benedetijevu poemu, a Seratovu pjesmu bih poklanjao kao serenadu u asu svitanja.

    Zalivao bih rue suzama, da bih osjetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica Boe moj, kada bih imao jedan komadi ivota Ne bih pustio da proe ni jedan dan, a da ne kaem ljudima koje volim da ih volim. Uvjeravao bih svaku enu i svakog mukarca da su mi najblii i ivio zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grijee kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama naue da lete.

    Stare bih pouavao da smrt ne dolazi sa starou, ve sa zaboravom. Toliko sam stvari nauio od vas ljudi

  • Nauio sam da itav svijet eli da ivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska srea u nainu savladavanja litica.

    Gabrijel Garsija Markes

    SVE NAS EKA NUNOST ZBIVANJA

    January 23, 2013 admin Nema komentara

    Kada je umrla uang-ceova ena, njegov prijatelj Hui Si je krenuo da mu izrazi sauee. Nae ga kako sjedi na podu, pjeva i bubnja po zdjeli. Kad ga je upitao zar ne osjea alost prema pokojnoj eni, uang Ce mu ree:

    Kada je umrla, bio sam jako alostan. Potom sam razmislio polazei od samog poetka, u kome ona nije imala ni ivot, ni oblik, pa ak ni svojstva. Bila je dio velike bezoblinosti. Zatim se promijenila, poprimivi svojstva, pa oblik i onda ivot. Sada se ponovno mijenja i prelazi u smrt. Ove promjene su jednake slijedu etiri godinja doba, proljea, ljeta, jeseni i zime. Sada ona poiva u velikoj kui svemira. Da idem naokolo plaui i nariui, ponaao bih se kao ovjek koji ne shvata nunost zbivanja. Zato sam prestao.

    TA JE TO IVOT?

    January 09, 2013 admin Nema komentara

  • Ja znam sada ovo: ja sam

    neizbjean. Jedina stvar koja me moe sada zaustaviti to je ludilo, bolest ili smrt. ivot nije ni potpuno rav, ni potpuno dobar, ni potpuno ruan, ni potpuno lijep; on je ivot, ivot, ivot. On je divlji, svirep, blag, plemenit, strastan, velikoduan, glup, ruan, lijep, bolan, radostan on je sve to i jo vie a ja sve to elim da upoznam, i tako mi boga, upoznau, makar me za to i na krst razapeli. Ii u na kraj svijeta da ga naem i shvatim. Upoznau ovu zemlju i kada je proem znau je kao dlan svoje ruke i staviu je na hartiju i nainiti istinitom i lijepom.

    Odlomak iz pisma Tomasa Vulfa majci Izbor gosta urednika Stefana Simia (pisac)

    IVOT CITATI

    January 17, 2012 admin Nema komentara

    Svi pravi ivoti su lijepi i teki. ~ Ivo Andri

  • Kao to dobro iskorien dan daruje ugodan san, tako i dobro proivljen ivot daruje smirenu smrt. ~ Leonardo da Vini

    ivot je najljepi pronalazak prirode, a smrt njena vjetina, da to bolje iskoristimo ivot. ~ Gete

    Onaj ko smisao svog ivota trai u duhovnom usavravanju, ne moe da bude nezadovoljan, jer je ono to on eli uvijek u njegovoj vlasti. ~ Blez Paskal

    Voli li ivot? Onda nemoj traiti vrijeme jer je od vremena sastavljen ivot. ~ Bendamin Frenklin

    Najvanija ljudska tenja je tenja za moralnou u naem djelovanju. Naa unutranja ravnotea, ak i naa egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u naem djelovanju moe dati ljepotu i dostojanstvo naem ivotu. ~ Albert Ajntajn

    Doivjeti istinsku radost ivota znai pridonijeti onom cilju koji i sami smatramo velianstvenim, biti snaga prirode umjesto grozniave, sebine, sitne due. ~ Dord Bernard o

    CITATI BORISLAVA PEKIA

    October 22, 2011 bolmar Nema komentara

    to mora biti nije za strah. Za strah je samo to ne mora biti, a ipak se dogaa.

    Neznanje raa gordost, gordost neznanje.

    Nita nije neizbjeno. Sve je neizvjesno.

    Neizvjesnost je: Izbor, Sloboda, Sluaj, Strijepnja.

    Po pravilu ljudski jezik postaje sve njeniji, ukoliko su mu obiaji svirepiji.

    ovjek je zavisan od razuma kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.

    ovjek zaista umire. Zato se smrti i plai. Jedino je ivo bie koje od smrti zazire. Jer, samo za njega smrt je konaan nestanak.

    Ono to mora da bude nije nesrea. Nesrea je samo ono to ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreu uvijek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim to biti mora.

  • Prestao je vjeni rat prirode i ovjeka. im je shvatio svoju mo ovjek se prema prirodi poeo ponaati kao prema sluajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u ureenom poretku vjetakih stvari, u svijetu vlastitih proizvoda, koji bi, inae, bez prirode bio savren.

    Borislav Peki po izboru Ljiljane Peki

    BORISLAV PEKI CITATI

    May 15, 2012 admin Nema komentara

    Za duu nema kalauza.

    Vera to je tiina srca.

    Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oi na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer ast nee zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.

    ovek se nikad ne pita za razloge dobrih stvari koje mu se deavaju. Zanimaju ga jedino uzroci ravih.

    utanje je tee od lai, jer ak i najvea la podrazumeva ma i najmanju meru istine, a utanje ak i nju ignorie.

    Izgubili smo se onda kad smo se umesto da pitamo kako, pitali zato. Konano smo izgubljeni sad, kada umesto da pitamo kuda, pitamo kako.

    Borislav Peki

    Hvala Ljiljana!

    INSPIRATIVNI CITATI

    November 08, 2011 admin Nema komentara

  • Ako eli da leti, mora da se oslobodi sranja koje te vue prema dolje. Toni Morison

    Svaki ovjek kree se ka sopstvenoj smrti, nosei u rukama samo ono to je drugima dao. Persijska izreka

    Cijelokupan napredak ovjeanstva deava se samo zato to su odreeni ljudi odluili da budu drugaiji. Heri Milner

    Morate raditi samo one stvari koje prosjeni ljudi ne razumiju, jer jedino su to dobre stvari. Endi Vorhol

    Onaj ko prepusti duu lutanjima ul, uskoro e vidjeti svoj um bacan tamo-amo kao brod noen vjetrom na puini. Bhagavad gita

    Nada definitivno nije isto to i optimizam. To nije uvjerenje da e neto ispasti dobro, ve naa potpuna ubijeenost da to neto ima smisla, bez obzira na to kako na kraju ispalo. Vaclav Havel

    Nikad nije kasno da bude ono to si mogao biti. Dord Eliot

    Ponekad mislimo da je siromatvo samo biti gladan, go i bez krova nad glavom. Ali biti neeljen, nevoljen i nemati nikoga da se brine za tebe je ustvari najvee siromatvo. Da bismo izlijeili ovu vrstu siromatva, moramo zapoeti od naih vlastitih domova. Majka Tereza

    Sudbina je za luzere. To je samo glup izgovor da eka da se stvari same dese, umjesto da ih ti sam stvara. Bler Voldorf

    Mislite da ste zaljubljeni? Ne, vi ste zaljubljeni u ideale o odreenoj osobi, unaprijed stvorene ideale diktirane nadom. Tako se i odljubljujete.

    Samo se vaa nada mora promijeniti. Antoni de Melo

    INSPIRATIVNI CITATI

  • October 07, 2010 bolmar Nema komentara

    Previe ljudi troi novac koji nisu zaradili da bi kupili stvari koje im ne trebaju kako bi zadivili ljude koje ne vole. Vil Roders

    Na podnoju brijega stoji tvoja kua, uznosita i vedra izgleda, kao neprolazna, a mi znamo da nita ne traje i da sve to stoji mora prije ili poslije pasti. Ali ti, koji tu kuu zove svojom, ne zna to i ne pada ti na um takva pomisao. Tako ti stoji uspravno u stalnoj mogunosti svoga pada i traje u jednom od oblika svoga nepostojanja. To se zove srea. Ivo Andri

    Nauio sam da je svaka urba uzaludna i svaki nemir jalov; svejedno se doeka sve, svejedno se otkrije smisao ili besmisao svega. Svejedno ovjek obie itav svoj krug. Pa nato onda tolika urba? Vladan

    Desnica

    ovjek ima samo tri dogaaja u svome ivotu: da se rodi, da ivi i da umre. Nije svjestan raanja, pati kada umire, a da ivi zaboravlja. Anoniman

    Uloga prijatelja je da bude uz vas kada grijeite. Kada ste u pravu, svi e biti pored vas. Mark Tven

    Ako hoe da izgradi brod, nemoj da okuplja ljude da ti nabave drvo, pripreme alat ili da obavljaju raznorazne poslove i zadatke, ve probudi u njima enju za nepreglednim dalekim morima. Egziperi

    Dva najvanija dana u tvom ivotu su dan kad si se rodio i dan kad si shvatio zbog ega. Anoniman

    Dok se pametni napametuju, budale se naive. Dostojevski

    Sve dok sebi ne budete priznali da je za vau krizu odgovoran va stav, niste spremni da se izvuete. Tom

    Hopkins

    KAKO DA NAPRAVITE LISTU DNEVNIH ZADATAKA Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

  • Lista dnevnih zadataka je jedna vrlo mona alatka, ako znamo kako pravilno da je napravimo i ako je koristimo SVAKODNEVNO. Upravo je ona klju za povlaenje prave linije iz take A u eljenu taku B, to je najbri put do cilja. Ukoliko primenite ovu

    tehniku vaa efikasnost i produktivnost e se uveati minimum 3 puta i vie.

    Pretpostavke su da ste

    definisali, ako ne svoju

    viziju, ono bar dugorone, srednjorone i kratkorone ciljeve. Bez ovoga vaa dnevna lista zadataka nije

    smislena, jer nasumice

    nabacani zadaci ne uveavaju vau efikasnost, jer e vaa PANJA i ENERGIJA biti protraene na pogrene i nebitne stvari, vaa akcija nee imati eljenu reakciju.

    PRAVILO br. 1: vaa dnevna lista mora sadrati 3-5 zadataka, obaveza koje su direktno povezane sa vaim dugoronim, srednjoronim i kratkoronim ciljevima. Ciljevi moraju da se podupiru.

    Na primer, va dugoroni cilj je da izdate roman u narednih godinu dana . Srednoroni cilj je da knjigu napiete tj. zavrite , a kratkoroni cilj je da na nedeljno piete po poglavlje, tako da bi neki od zadataka na dnevnoj listi bili na primer:

    -napisati 5 strana romana

    - pregledati i ispraviti 5 strana romana od prethodnog dana

    - traiti informacije o izdavaima

    - proitati 30 strana inspirativne literature i slino

    PRAVILO br.2: listu radnih zadataka treba napraviti unapred, neki savetuju pred

    spavanje, drugi ujutru kad ustanemo, verujem da je to individualna stvar. Lino volim da je pravim pred spavanje. U svakom sluaju trebalo bi da budete u mirnom okruenju i da vas niko ne ometa. Uzmite svoju belenicu.

    PRAVILO br.3: prvo ispisujte sve to vam padne na pamet da treba da uradite ma koliko bilo banalno, ali imajte ispred sebe ispisan plan i ciljeve (pogledati prethodne tekstove- 5

    saveta kako stii do cilja i Ciljevi).

  • PRAVILO br. 4: kad zavrite, novi prazan list podelite krstom na 4 jednaka dela; u prvi upiite vano i hitno, u drugi vano, ali ne i hitno, u trei hitno, ali ne i vano, u etvrti ni hitno ni vano. Sve zadatke to ste ispisali podelite u ove etiri grupe. Prioritet naravno dajete kategoriji vano i hitno, dok bi sve pod ni hitno, ni vano trebalo da odbacite. Kategoriju vano, ali ne i hitno moete isplanirati za neki drugi dan kad budete imali vie vremena, dok zadatke iz hitno, ali ne i vanomoete dati nekom drugom da obavi- sasvim je u redu da traite malu pomo.

    PRAVILO br.5: sad kada ste sve lepo razvrstali krenite da obavljate svoje zadatke

    (potrebno je da vam lista bude na vidiku) i ne dozvolite da vas ometaju- iskljuite sve uznemirivae poput mobilnog i slino, ukoliko imate vanrednu situaciju, potrudite se da ostanete to hladnije glave i donesete to racionalniju odluku po svoje vreme i energiju.

    PRAVILO br.6: ukoliko radite na jednoj stvari ili projektu, moe se desiti da vam se po glavi vrzmaju ideje u vezi sa nekim drugim stvarima. Na kraju belenice zapisujte sve ideje koje vam se javljaju u vezi sa drugim stvarima ili projektima, tu e biti na sigurnom. Nazovite taj deo belenice- mentalni sef.

    Probajte i nemojte se zauditi ako sve svoje nedeljne obaveze zavrite u jednom ili dva dana. Neverovatan podatak je da ovakve savete isproba samo 3% onih koji ga dobiju.

    Kao i da veina ljudi koja kupuje knjige i informie se o metodama i tehnikama samonapredovanja, iste ne koristi.

    Poslednji put izmenjeno nedelja, 10 jun 2012 17:17

    5 SAVETA KAKO STIDI DO CILJA Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

    Da li ste u meuvremenu poeli da slaete kockice i sad ve nazirete skicu svoje vizije? Nastavite da radite na

    tome- razmiljajte kako bi voleli da ivite svoj ivot, to je va ardak na nebu do kojeg treba sagraditi put!

    Recimo da ste reili da budete na elu jednog kraljevstva, zato morate da

    osvojite srce jedne

    princeze, a da bi to uradili

    verovatno morate da

    ubijete nekakvo udovite i preete sedam gora i sedam mora! Ako ste reili da postanete princeza,

  • onda je bolje da batalite bajke i krenete u pravu muku akciju! Kaem- AKCIIIIIJUUUU!

    ZAKON USPEHA

    Spominjali smo ve ZAKON AKCIJE I REAKCIJE! Ovde ga proirujemo. Vidite, ak i kada mislite da ne radite nita, npr. esto sedite ispred televizora i jedete ips satima, vi u stvari jeste u stanju akcije. Ova akcija kao reakciju ima viak masnoa oko vaeg struka. U zavisnosti emu ste posvetili panju na televizijskom programu- sledie nekakva emocionalna reakcija- nerviramo se zbog politike, plaimo se za sutra, preksutra kupujemo proizvod za koji mislimo da e reiti neki na problem, u najboljem sluaju moda saznamo neto novo. Znai, u sustini ne postoji stanje mirovanja ni uma ni tela, to je privid. Iz toga sledi ZAKON USPEHA:

    PRAVILNO POSTUPANJE VODI USPEHU, NEPRAVILNO POSTUPANJE VODI

    NEUSPEHU!

    Ne moe biti jednostavnije, tu stiemo do prave linije koju treba da povuemo iz take A u eljenu taku B! Drugim reima, ono to vam treba za AKCIJU je FENOMENALAN PLAN!!!!! Plan koji e vas precizno korak po korak voditi ostvarenju vaih najluih snova.

    SAVET I: ukoliko nemate pojma kako da ostvarite svoj san, naite nekog ko je to ve uradio ili nekog ko je uradio neto slino onome to vi elite! Ponite da istraujete ta je ta osoba radila da bi stigla do cilja! Ideje e same poeti da pljute!

    SAVET II: svoj plan moete graditi u dva smera- iz take A prema taki B ili iz take B ka taki A (unazad)- samo se zapitajte ta je sledei ili preanji logian korak i to ZAPIITE! Podrazumeva se da SVE OVO ZAPISUJETE!

    Ciljevi mogu biti dugoroni (potrebno je vie godina za njihovo ostvarenje 1-3 godine), srednjoroni (nekoliko meseci do godinu dana) i kratkoroni (u pitanju su dani, nedelje).

    SAVET III: svi vai ciljevi trebalo bi da se meusobno podupiru dugoroni podupiru vau viziju, srednjoroni podupiru dugorone ciljeve, kratkoroni podupiru srednjorone ciljeve.

    SAVET IV: u jednom vremenskom periodu bi trebalo da se FOKUSIRATE I ULOITE ENERGIJU u jedan dugoroan cilj, jedan srednjoroan i jedan kratkoroan cilj. Kad ostvarite jedan kratkoroan cilj, vi zadajte sebi novi kratkoroan cilj. Kad ostvarite jedan srednjoroan, postavite novi. Kad ostvarite jedan dugoroan , postavite novi!

    SAVET V: kad ste odredili svoje ciljeve, na osnovu njih svakodnevno pravite svoju

    DNEVNU LISTU ZADATAKA! Kupite mali blok posebno za tu namenu!

    O tome kako se pravi dnevna lista zadataka i kako da iz njenog korienja izvuete maksimum, u narednom tekstu.

  • ZABLUDE O AFIRMACIJAMA Istaknut Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

    Vratimo se za tren na tekst TRI GLAVNA RAZLOGA ZBOG KOJIH ZAKON

    PRIVLANOSTI RADI PROTIV VAS. Tri glavna razloga koji e drugim reima onemoguiti manifestaciju vae vizije, ili kreacije su:

    1. potisnute emocije

    2. identifikacija sa ego perspektivom

    tj. iluzijama o tome ko smo, ta smo i ta nam je initi

    3. nekorienje alfa stanja svesti.

    Posle kratkog pojanjenja o svakoj stavci, poeli smo da razraujemo treu stavku iz razloga to praksa sa alfom automatski ukljuuje POSMATRAA, koji e nam biti od viestruke koristi za EMOCIONALNU INTEGRACIJU i OSLOBAANJE OD EGO PERSPEKTIVE.

    Pria o afirmacijama je nastavak prie ta moemo raditi u alfi. Prva vana stvar koju treba naglasiti je da afirmacije ISKLJUIVO TREBA RADITI U ALFI. Milion puta smo uli od raznih gurua MISLITE POZITIVNO, a sutinske stvari se izostavljaju. Normalno je da e ljudi posle beskorisnog ponavljanja doiveti jo veu frustraciju. Sigurno ste u svom okruenju primetili ljude koji kao pokvarena ploa ponavljaju afirmativne reenice, ali na energetskom nivou, emocionalnom, odailju jaku negativnu energiju. Zato?

    Tu dolazimo do druge kljune stvari. Afirmacije mogu uticati na na um , ali ne i na EMOCIJE!!! Emocije su klju svega, zato je ono OSEAJ u samom centru naziva naeg koncepta (Misli Oseaj Kreiraj). Um je mona alatka, ali beskorisna ukoliko radi za ego i odravanje ego tripova, pri emu potisnute emocije ostaju potisnute. Znai, dok ne odradimo emocionalnu integraciju, sve afirmacije ovog sveta nam nee biti od sutinske pomoi, ak mogu biti vrlo tetne i doprineti daljem potiskivanju BLOKIRANIH EMOCIJA.

    Tree je da postoji nain da se afirmacije usmere ka prihvatanju potisnutih emocija i jedino takve afirmacije bih savetovala za poetak prakse onima sa mnogo potisnutog emocionalnog naboja. I da ponovim AFIRMACIJE SE ISKLJUIVO RADE U ALFI!!!

  • Ovde ostavljamo par primera kao uzor, a vi u skladu sa vaim negativnim emocijama i problemima kreirajte svoje!

    Bezuslovno prihvatam (volim) sebe i sve svoje slabosti i mane.

    Sasvim je u redu da oseam bes i ljutnju.

    Ok je biti siromaan, nesiguran...

    Sasvim mi je prijatno u situacijama koje me sputavaju.

    Prihvatam svoju otuenost, usamljenost...

    10 PRAVILA KAKO AFIRMACIJE TREBA DA IZGLEDAJU Istaknut Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

    Ovde emo izneti nekoliko pravila kako se prave afirmacije i oko kojih se svi slau.

    1. U afirmacijama treba koristiti

    iskljuivo sadanje vreme. Ako koristite budue vreme, na primer ostvariu svoj cilj- vi se mentalno razdvajate od vaeg cilja ta god on bio i podsvesti aljete poruku o nedostatku neega, to dalje nije dobra vibracija. Ali ako koristite

    sadanje vreme- ja sam potpuni uspeh- ta reenica ve sama po sebi izaziva visoku vibraciju.

    2. Izbegavajte bilo kakvu negaciju.

    Ne, nita, nikako, nemam mora da leti iz vaih afirmacija. Znai, neete rei ne elim da budem nevidljiv za druge- ve- ja sam harizmatina osoba, ljudi me vole. Izrazite se pozitivno i suprotno od onoga to ne elite.

    3. Pravilo je da afirmacije budu kratke i da se lako pamte.

    4. Unesite i uivite se emocionalno u afirmacije, neka budu dinamine kad ih izgovarate- s radou i entuzijazmom. Ako ih izgovarate kao mrtav konj, teko da e imati efekta.

    5. Moete ih rimovati i ubaciti ritam, ak i pevati.

  • 6. Smatram da svaki pojedinac treba sam da osmisli svoje afirmacije, da izbor rei bude autentian, jer razliite rei nose razliitu energiju za razliite ljude.

    7. Neka radnja bude trajna- svakoga dana u svakom pogledu sve vie i vie napredujem.

    8. Neki smatraju da afirmacije treba da budu detaljne, na primer imam 60 kg moje telo je vitko - opsesija ciframa, datumima po meni stvaraju bespotreban pritisak.

    9. Na kraju reenice uvek je dobro staviti najpozitivniju stvar, frazu koja ima najvie efekta- svi moji napori donose bogate plodove!

    10. Nemojte se optereivati rezultatima, budite oputeni kad radite afirmacije.

    U sledeem tekstu bie rei o tome kako i kada da koristimo afirmacije.

    KAKO I KADA DA PRIMENJUJEMO AFIRMACIJE? Istaknut Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

    Savetujem vam da budete temeljni po pitanju ovih vebi, povrnost vas nikuda ne vodi.

    Odvojite minimum 30 minuta

    ujutru i uvee za alfu, vizualizaciju i afirmacije. Sat vremena bi bilo

    idealno, naroito kad dodamo i druge stvari poput organizacije,

    pisanja kreativnog dnevnika i

    drugih korisnih vebi. Dugujete to sebi, ne mogu da naglasim

    dovoljno koliko je vreme

    provedeno u miru sa samim sobom

    lekovito.

    Kad uete u alfu, odradite kreativnu vizualizaciju i na kraju

    dodajte afirmacije izgovorene

    glasno (dodue, moe i u sebi). Postoje varijante, da osim kad meditirate, tokom dana ponavljate afirmacije kad se setite (i pred ogledalom), zatim da ih moete ispisivati ili upranjavati sa nekim drugim.

    Iskreno, ja bih vam jedino savetovala isprobanu stvar sa snimljenim afirmacijama na

    diktafonu (raunaru, mobilnom telefonu i sl...). Iko se savetuju afirmacije kao kratke i

  • jasne reenice, lino sam ljubitelj kratkih afirmativnih govora od nekoliko pasusa u kojima je iskazano vae idealno vienje sebe na odreenom planu ili u odreenoj situaciji. Za svaku pojedinanu reenicu i celi govor vae ista pravila iz prethodnog teksta.. Pri kraju svoje vizualizacije samo pustite govor dok ste jo u alfi i time zavrite vebu. Moete naravno pustiti jedan za drugim vie afirmativnih govora koji se bave razliitim temama- jedna za zdravlje, druga za posao itd...Vremenom, kad osetite prezasienje promenite ih.

    I tako redovnom praksom, neobine stvari poinju da se deavaju. Magije nee biti samo na polju na kome imate emotivnih blokada i to e vam biti dobar pokazatelj za dalji rad na sebi.

    Ovim smo zavrili iznoenje osnovnih znanja to se tie prakse alfe, kreativne vizuaizacije i afirmacija. U narednim tekstovima sledi verovatno i dublji rad na sebi,

    vreme je za osnovne instrukcije kako da se pozabavite potisnutim emocijama i

    blokadama.

    DUHOVNOST-SPOLJANJI VS. UNUTRANJI PRISTUP U RADU NA SEBI- DRUGI DEO Istaknut Napisala Zmajeva

    veliina teksta Smanji veliinu teksta Poveaj veliinu teksta El. pota

    Da li sebe

    smatrate

    duhovnim

    biem?

    Obino se duhovnost

    poistoveuje sa verom u Boga i

    neijim odlaskom u

    crkvu, damiju, sinagogu, tanije sa religioznou. Moete biti religiozni i

    nemati ni trunke

    duhovnosti.

    Potovati obiaje i

  • tradiciju svoje religije, za duhovnost ne znai nita (sve je to spoljanji pristup), sve dok se ne odradi onaj deo posle molitve pre spavanja iz molitvenika (u mom sluaju pravoslavnog molitvenika) a to je verovali ili ne- samoposmatranje!

    Druga stvar sa kojom se duhovnost poistoveuje je kad mislite o sebi da ste dobri i humani, a zapravo se uopte ne preispitujete, niti radite na sebi, zaglavljeni ste u vremenu i usko orjentisani na svoj ego. to opet ne znai da ste loa osoba, niti je to ovde bitno. Ekstremni sluajevi su da se duhovnost identifikuje sa nekim tekim ego tripom to moe biti sluaj sa vladarima, velikim duhovnim voama, svetski poznatim guruima i sl.

    Trea zabluda koja mi pada na pamet je da su duhovni oni to itaju puno knjiga.

    Nemam jo savrenu definiciju duhovnosti, ali ona svakako podrazumeva aktiviranog POSMATRAA. Posmatra gleda i ka unutra i ka spolja, ali njegov zadatak nije da ocenjuje, procenjuje, osuuje, nego da PRIHVATA ISKUSTVA (nebitno pozitivna ili negativna) da bi se mi irili i rasli, bili celoviti tj. BIVALI. Bivanje ili krae BITI je jezgro naeg postojanja. Biti, znai da se razvijate iznutra,izvorno u skladu sa viom inteligencijom, irite svoju svest, kreirate (ne reprodukujete) ivot. Naalost, bez duhovnosti, bez bivanja, bez unutranjeg razvoja va ivot je kao biljka koja polako ostaje bez vode.

    BITI, INITI,IMATI. Takav je prirodan redosled stvari, kau mudri. Nikako-IMATI,INITI,BITI- kako je veina nesvesno prihvatila. Samo da doem do novca, izgleda, doktorata, muapa u onda biti neko i neto.

    Robert Dilts je dao jedan model razliitih nivoa na kome se odvijaju promene, uenje i komunikacija kod svake individue, i kao to se vidi na slici duhovnost podupire nae postojanje i svaka promena u jezgru izaziva promene i na ostalim nivoima. Ako je jezgro

    nerazvijeno, kakav moe biti ostatak?