Bo¾idar Milosavljevi‡ - Zaboravljeno znanje predaka

  • View
    97

  • Download
    19

Embed Size (px)

Text of Bo¾idar Milosavljevi‡ - Zaboravljeno znanje predaka

  • Boidar Milosavljevi

    ZABORAVLJENO ZNANJE PREDAKA

    Urednik Zoran Petrovi Recenzenti dr Milivoje Raki i Rastko Zaki Lektor i korektor Goran ukovi Tehniki urednik Goran ukovi Izdava ZAPIS, Beograd, Mitropolita Petra 8 Za izdavaa Rastko Zaki Tira 1.000 primeraka tampa i povez Biro za grafiku delatnost

    Instituta za vodoprivredu Jaroslav erni", Beograd, Bulevar vojvode Miia 43/111 tampanje zavreno decembra 1981.

    Beograd, 1981

  • PREDGOVOR

    Autor mr Boidar Milosavljevi svoj esej Zaboravljeno znanje predaka" na izvestan nacin nije namenio irokom krugu italaca. Esej je protkan matematikom fenomenologijom i obrascima koji (prema autoru) olakavaju razumevanje i lake shvatanje iznete materije vezane za sadanje stanje u fizici i filozofiji.

    Sadraj eseja odvija se u sedam izlaganja koja logiki proizilaze jedno iz drugog: Saznanje. Realnost, Rad, ivot, ovek, Misao i Srea. Kroz celo izlaganje autor ostaje dosledan sadanjim shvatanjima u nauci. Sva objanjenja prikazana su kao energetskomaterijalna zbivanja u procesu stalne transformacije, s tim to ih autor osea, objanjava i meditira o njima na jedan njemu specifian nain. On itaoca uvodi u materiju koja je veoma pogodna za spekulativno razmiljanje, iz koga italac izvlai zakljuke koji mu omoguuju stvaranje sopstvenog stava i miljenja, koje neobavezno i prvenstveno njega samog inspirie i ini zadovoljnim.

    Sa ovog stanovita esej Zaboravljeno znanje predaka" vrlo je atraktivan tekst pogodan za diskusiju, kako u krugu istomiljenika tako i u krugu onih ija se miljenja razilaze. Na kraju, kako sam autor kae, tekst se moe shvatiti kao polazna osnova za razgovore i razmenu miljenja o pojavama i procesima na granici realnog i mogueg.

    U Beogradu, avgust 1981. Dr Milivoje Raki

  • Prvo izlaganje: SAZNANJE

    1.1. Polazimo od injenice da ovek rasuuje o pojavama i procesima u Prirodi na osnovu znanja; da znanje formira na osnovu primljenih informacija i sopstvene imaginacije. Informacije prima ulima, koja registruju samo mali deo okruenja: koa fiziki dodir i zraenja infracrvenog reda; nos apsorpciju gasnih aromatinih molekula; jezik apsorpciju aromatinih molekula tenosti i vrste materije; uho mali deo zvunih talasa i oko svetlosne talase. Uloga imaginacije u ovakvim uslovima je da nadoknadi informacije, koje ula nisu u stanju da registruju, bez obzira na prisutna orua koja su nam proirila ugao zapaanja. U ovakvim uslovima moemo konstatovati da je saznanje u funkciji informacija i imaginacije:

    Z = f (In, Im)

    1.2. U okviru ovakve konstatacije oigledno su civilizacije sa veim brojem ula u znatnoj prednosti u sagledavanju okruenja, zakljuivanju i tumaenju pojava; pa samim tim i brem razvoju. Da bi kompenzirali ovakav nedostatak, trudimo se da poveamo asortiman prijemnika, koji nam impulse iz spoljneg sveta prevode na frekvenciju naih ula. Samim tim inimo sebi indirektno dostupno opaanje pojava i procesa u Prirodi, koje direktrto nismo u stanju da uoimo i prihvatimo.

    1.3. Meutim, postoje isto tako i teoretske mogunosti da poveamo broj ula, kako bismo prihvatili vei spektar informacija. Naalost, o ovoj mogunosti vrlo malo razmiljamo.

    1.4. Na nivou napred iznetih stavova, celokupni spoljni svet organizovali smo uslovno u pet kategorija pojmova, kojima tumaimo sve pojave i sva zbivanja koja smo u stanju da opazimo. To su: prostor, energije, materija i trajanje, povezani meusobno interakcijama kretanja.

    Ukoliko zamislimo prostor beskonaan u svakom smislu, kao stacionarno energetsko polje, u kome su svi potencijali izjednaeni; neophodno je da se u ovako shvaenom prostoru pojavi neki uzrok (ideja ili misao), koji bi svojim dejstvom inicirao razliku potencijala, kao neophodan uslov za individualizaciju. Ovo bi za dalju posledicu imalo tendenciju uznemirenog (transformisanog) polja da se vrati u prethodno stanje mirovanja. Usled dejstva prostornog pritiska dolazi do saoptavanja energije, od vieg ka niem potencijalu. Ovo saoptavanje nazivamo kretanje, koje svojim delovanjem deformie energetsko polje. Posledica ove pojave je konstituisanje materije u prostoru, koja traje u zavisnosti od brzine procesa zapremajui izvesnu lokaciju; a zatim se u procesu razmene potencijala ponovo dezintegrie kao energija u prostor.

    1.5. Prema tome: prostor je beskonaan u svakom smislu; energija je pobueni ili transformisani prostor; kretanje je saoptavanje energije; materija je deformisani prostor, a trajanje ovog procesa je u funkciji intenziteta kretanja odnosno razlike potencijala. Iz ovako izloenog procesa oigledno je da su elementi nae realnosti u stvari samo agregatna stanja prostora (o emu e kasnije biti rei) koja se uslovno mogu prikazati tetraedarskom formacijom sistema (vidi prilog 1).

    1.6. U ovako formiranom sistemu upisano je u obliku lopte sve nae znanje dok celokupan sistem tetraedra okruuie ODisana loDta. koja sama po sebi predstavlja nau imaginaciju, i moe se smatrati elementom sistema vieg reda, koji je Ijudskom razumu nedovoljno poznat. Koristei ovako definisan sistem, spoljni svet moemo saznavati iz razliitih aspekata. Najee to inimo sagledavajui okruenja iz temena M kada sve pojave i procese tumaimo u funkciji materije, to je najblie naem osnovnom ulu dodira. Meutim, isto tako moemo opaati iz drugih temena i tumaiti okruenje u funkciji energije, prostora ili trajanja, ve prema tome iz koga temena sagledavamo okruenje. Oigledno je da nam ovakav, integralan nain opaanja, otvara nesluene mogunosti u okviru zahvaenog volumena saznanja.

    1.7. Kako je oigledno da svaki oa elemenata sistema moe da interreaguje sa ostalim elementima, pod razliitim okolnostima mogue su bezbrojne varijacije meusobnih odnosa, koje se mogu prikazati i prodiskutovati. Na bazi takvih diskusija meuzavisnosti osnovnih elemenata sistema, izvesno je da kretanje (u optem smislu shvaeno kao saoptavanje energije od vieg ka niem potencijalu) promenom svoga znaka i intenziteta, bitno utie na karakter ostalih elemenata okruenja koje povezuje. Tako je opisani tetraedarski sistem mogue transponovati u bezbroj modela prostorno organizovanih i meusobno povezanih nultim stepenom kretanja (C = 0) u teitu sloenog sistema sveta i antisveta. U ovako organizovanom procesu, naa realnost ini samo jedan element sloenog pulzirajueg sistema vieg reda (vidi prilog 2). Mogunosti kombinatorike izloenog modela sa drugim transformisanim sistemima, vode nas ka otvorenom konceptu univerzuma.

  • Drugo izlaganje: REALNOST

    2.1. Razmatrajui problem saznanja, doli smo do vrlo bitne konstatacije da se kretanje, kao pojava koja uslovljava sva zbivanja u svemiru deava u prostoru koji opredeljuje lokaciju na kojoj se vri razmena izmeu energije i materije, koje predstavljaju sadraj realnosti. Trajanje procesa u funkciji je razlike potencijala i intenziteta saoptavanja energije. Ukoliko uporedimo zavisnost navedenih parametara realnosti, oigledno je da je zbivanje nemogue bez sadraja i lokacije; da je sadraj nemogu bez lokacije a mogu bez zbivanja, i da je lokacija mogua i bez sadraja i bez zbivanja. Iz ovog sledi da je kretanje dva puta zavistan parametar; da su energija i materija jedan put zavisni, dok je nezavisni prostor, praosnova nae realnosti. Ako ukinemo bilo koji od ova tri parametra sistem nae realnosti se raspada, a saznanje gubi smisao, to se moe prikazati izrazom:

    R = (Cn => EM) A (EM V)

    2.2. Meutim, u ciklusu u kome ivimo na snazi je pravilo da je materija filozofska kategorija za oznaavanje objektivne realnosti. Ukoliko uporedimo ovakav stav sa napred iznetim pristiipom, oigledno je da on predstavlja pokuaj da se posledicom objasni dzrok, to podsea na amebu koja ne priznaje nita to nije u stanju da dodirne. Ovako sagledavanje okruenja ima za dalju posledicu organizaciju mehanikog sveta sa potroakim kriterijumima. Filozofija defekta mase iskazana relacijom

    E = mc2

    postala je ideja vodilja u istraivanju moguih izvora energije. Mada ovaj proces spontano nastaje u povratnom ciklusu dezintegracije materije kroz energetsko stanje u prostor, oigledno je da nezavisno egzistira u prostoru itav spektar energetskih stanja, koja se mogu koristiti na razliite naine i u razliite svrhe.

    2.3. U vezi sa napred iznetim stavom mogu se postaviti sledea pitanja: 1. Da li je optim zakonom relativnosti iskazana jednakost ili ekvivalentnost mase materije i koliine energije? 2. Da li zakon transformacije vai u oba smera kako za defekt mase tako i za njeno nastajanje?

    m = Ec2 = ?

    i 3. Sta je u ovom procesu sa gustinom, otporom i potiskom prostora, koji nastaju kao posledica ovih transformacija?

    2.4. Ako prihvatimo prostor kao praosnovu realnosti, koja kroz proces transformacije menja svoja agregatna stanja, u skladu sa napred iznetim stavovima mogu se i dalje postavljati pitanja: 4. Koji su to pojavni oblici prostora? 5. Kakva je njihova meusobna veza? i 6. Koji uzroci dovode od izmene njihovog entiteta odnosno koji uslovljavaju procese transformacije?

    2.5. Prvo ili zadnje agregatno stanje prostora u geometrijskom smislu predstavlja taka bez dimenzija i sadraja? U njoj nema kretanja. Jedini kvalitet ovoga stanja je beskonana potencijalna energija sa odgovarajuom beskonanom gustinom. Ovo stanje moe se uporediti sa crnom jamom nae realnosti ili kvazarom antisveta. Nastaje zbog nekontrolisane integracije prostora, pri emu kinetika energija nije u stanju da se suprotstavi narastanju potencijalne energije. Kao posledica ovog procesa gustina prostora dostie svoj maksimum. Taka moe i dalje da se integrie kao eksplozija kvazara u antirealnosti sa narastaniem negativnog ubrzanja (c) ili da se dezintegrie u nau realnost noena potiskom, koji nastaje reciprono opadanju gustine prostora.

    Ek => o; Ep => max.

    2.6 Iz napred opisane transformacije, oigledno je da iz take nastaje elementarni vakuum, kao drugo agregatno stanje. Ovaj enti