Bosna i Hercegovina

Bosna i HercegovinaBRKO DISTRIKTBOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni univerzitetBrko

FAKULTET ZA POSLOVNU I CIVILNU BEZBJEDNOSTStudijski program: ZDRAVSTVENA NJEGA I ZDRAVSTVENA BEZBJEDNOST

SEMINARSKI RAD: Intervju zdravstveno vaspitna metodaPredmet: Zdravstveno vaspitanje i promocija zdravlja

Mentor: Student:Prof. dr Dragutin Arsi Violeta Mileti br. ind.OPC 94/12

Brko, jun. 2014 god SADRAJ

UVOD...................................................................................................................................21. NEVERBALNA KOMUNIKACIJA ................................................................................42. NERBALNA KOMUNIKACIJA-RAZGOVOR .............................................................53. INTERVJU .......................................................................................................................63.1. OBLICI INTERVJUA ....................................................................................................83.1.1. OTVORENI ILI NESTRUKTUIRANI INTERVJU .............................................83.1.2. POLUOTVORENI INTERVJU ..................................................................................83.1.3. INTERVJU ZATVORENOG TIPA ...........................................................................83.2. VRSTE INTERVJUA ....................................................................................................93.2.1. INFORMATIVNI RAZGOVOR ................................................................................93.2.2. ZDRAVSTVENO-VASPITNI INTERVJU......................................................... 94. OPTA PRAVILA U ORGANIZACIJI I VODJENJU INTERVJUA ............................115. ZAKLJUAK...................................................................................................................16LITERATURA .....................................................................................................................17

UVOD

Intervju je metod rada sa pojedincem,u kome se,tokom interakcije izmedju osobe koja ima problem i osoba koja prua pomo u reavanju tog problema,razvija odnos poverenja i podrke sa zajednikim ciljem.Metod se koristi u zdravstveno-vaspitnom radu,ali je za svakog lekara izuzetno znaajan jer se lekarska praksa uglavnom koncentrie na rad sa pojedincem.Intervju ima za svoj krajnji cilj reenje individualnog problema i odvija se pruanjem pomoi u 4 faze:1.prva faza se sastoji iz procesa u kome se definie u emu je zapravo problem;2.druga faza se odvija u pravcu razjanjenja zato je to problem;3.treca faza obezbedjuje podrku osobi da smisli na koje sve naine ona moe da rei taj problem;4.cetvrta faza ima za cilj da se izaberu najbolja reenja.Osnovma vetina potrebna za vodjenje intervjua jeste vetina komunikacije.Iako svi stalno komuniciramo sa drugim ljudima,retki su ljudi koji superiorno vladaju tom vetinom.Mada i talenat ima uticaja,komuniciranje se ui ,to je vetina koja se stie i usavrava tokom celog ivota.Navaniji uslov za komunikaciju je sposobnost da razumemo sebe i druge.Svaka osoba ima svoju sopstvenu tacku gledita sa koje posmatra sebe,druge ljude i ivot u celini.Pozicija Ja sam u redu-ti si u redu.Osoba u ovoj poziciji se dobro osea u svojoj koi,zadovoljna je svojim poslom i poloajem u drutvu.Ona takodje veruje da su i drugi ljudi u osnovi dobri,vredni i pouzdani.To je zdrava i optimistina pozicija sa koje se drugi ljudi posmatraju kao jednako vredni uprkos njihovim manama i grekama koje ine.Pozicija Ja sam u redu-ti nisi u redu.Osoba na ovoj poziciji je samouverena i jako teko moze da pokloni svoje poverenje drugima.Ona vrlo esto omalovaava i kritikuje druge,smatra ih nedovoljno sposobnim .Pozicija Ja nisam u redu-ti si u redu.Osoba sa ove pozicije ne veruje u sebe,osea se inferiornom u odnosu na druge.esto je nemona da promeni bilo sta u svom ivotu i zato pada u depresiju.Pozicija Ja nisam u redu-ti nisi u redu.Osobe na ovoj poziciji su veoma vulnerabilne osobe koje lako skliznu u alkoholizam ili narkomaniju.Vrlo esto su oajne i ne vide izlaz.Ove pozicije se zasnivaju na shvatanju ivota i na naucnim reakcijama na dogadjaje oko nas.Posto identifikuje poziciju sa koje posmatra zivot,svaka osoba moze ponovo da procenjuje zivotne dogadjaje i da menja svoj nacin reagovanja na njih.Zdravstveni radnici se veoma esto prema pacijentima postavljaju sa pozicije Ja sam u redu-ti nisi u redu ponaajui se kao sudije i padaju u greku da okrive rtvu umesto da joj pomgnu.Tipini su primeri kada se pacijent izgrdi to nije ranije doao,nego je ekao da bolest uzme maha,pa je sada neizvestan ishod leenja.Drugi primer je kada se zdravstveni radnik ponaa kako spasilac koji napadno uverava pacijenta da je sve u redu i da nema problema,iako je situacija beznadena.Pravi pristup u ovim sluajevima bi bilo iz pozicije Ja sam u redu-ti nisi u redu na taj nain da se naglasi ono to je u redu i to osoba moe da uini za sebe ,umesto naglaavanja onoga sto nije u redu.Umesto naglaavanja kasnog dolaska kod lekara bitno bi bilo naglasiti sta sada valja initi i pomoi osobi da preduzme sve potrebne mere.Pored sustinskog razumevanja drugih i njihovog shvatanja ivota, za dobru komunikaciju znaajne su i neke specificne vetine komuniciranja.Artikulisani govor je ekskluzivna sposobnost i karakteristika ljudskih bia,i njihovo veliko bogatstvo,pa je tako,osnovni i predominantni nain komunikacije medju ljudima razgovor.Iako svi medjusobno razgovaramo sve vreme,vetina vodjenja razgovora je posebna sposobnost koja se stie i usavrava dugogodinjim radom i iskustvom,za koju ne postoje pisana upustva za svaku situaciju.Pored razgovora,kao dodatak njemu, ljudi komuniciraju i na bezbroj drugih naina kojima obogauju govor,daju istim reima znaenja,unose zivot u konverzaciju,a ponekad ih koriste i umesto rei.To su gestikulacija,intonacija,izraz lica i sl. Sto sve jednim imenom zovemo neverbalna komunikacija. Njome takodje prenosimo veoma vane poruke kojih ponekad nismo ni svesni.1. NEVERBALNA KOMUNIKACIJAOva vrsta komunikacije podrazumijeva itav niz naina slanja poruka drugim ljudima koji se jednim imenom obino nazivaju govor tela.Ovde e biti govora samo o nekoliko najvanijih,kao to su telesni dodir,udaljenost od sagovornika,orijentacija,poza,nivo sa koga razgovaramo,gestikulacija,intonacija i sl.Rukovanje ,tapsanje po ramenu i razni drugi nacini dodirivanja sagovornika pri razgovoru,koji se razlikuju u raznim kulturama mogu imati razlicita znacenja i sluze za prenosenje poruka.Tako rukovanje obino znai:Drago mi je to vas vidim ili Dobrodoli,dok tapanje uzbudjene osobe moe da znai Ne brinite,sve emo to srediti.Telesni dodir sa drugim ljudima regulisan je pravilima kulture i profesionalnom distancom.Blizina ili udaljenost od osobe sa kojom razgovaramo daje odredjeni znaaj sadraju.Tako poverljive poruke neemo saoptavati sa udaljenosti od nekoliko metara,mada su neke osobe veoma osetljive na svoj lini prostor pa se oseaju veoma nelagodno ako im se pridje suvie blizu.Orijentacija pri razgovoru sa drugom osobom vana je utoliko to se duh poruke razlikuje ako je prenesemo sedei iza pisaeg stola i gledajui kroz prozor,ili sedei licem prema osobi i bez fizickih prepreka izmedju sagovornika.Slino je kada je re i o nivou-to podrazumeva da neko sedi,dok sagovornik stoji i na taj nain prenosi poruku da ne eli da se raspria(Nije me ponudio da sednem).Slino je kada sagovornik sedi a domacin stoji u toku razgovora,sto moe da znai da dri pridiku ili da nestrpljivo eka kraj razgovora.Fiziki izgled govori o osobinama linosti sagovornika,kao na primer urednost,socijalni status,panja koju posveuju svojoj spoljanjosti i sl.Tako neki zdravstveni radnici nose uniformu(medicinska sestra,lekar) i time pokazuju svoju profesionalnu kompetenciju,dok neki drugi (patronazne sestre)u civilu,recimo u farmerkama ,ele da budu na ravnoj nozi sa sagovornikom i da mu se priblize.Oseanja prilikom razgovora izrazavamo i izrazom lica,na primer tugu ,sreu ,zadovoljstvo, ljutnju,iznenadjenje,ali pokazujemo i ljubaznost,utivost i sl.Gestikulacija doprinosi ivosti konverzacije,ponekad se gestovima ilustruje neko objasnjenje,mada suvie gestikulacije skree panju sa sutine razgovora.Klimanje glavom znai odobravanje ili negiranje i ne zahteva rei.Tapkanje nogom pokazuje nervozu i nestrpljenje,dok igranje kosom ili trljanje tela mogu da govore o rasejanosti ili padu koncentracije.Pogled usmeren ka sagovorniku je veoma znaajan znak da smo mu posvetili panju.Moe da se samtra i uvredljivim ako se sagovornik ne gleda u oi.Tokom dueg razgovora pogled moe da luta,a naroito u momentima intenzivnije koncentracije na sadraj onoga to elimo da kaemo,ali kada oekujemo reakciju sagovornika,pogledaemo ga pravo u oi. Intonacija govora daje poseban dra,ali i znaenje.Zamislite samo na koliko naima moe da se izgovori jedno ne!Intonacija ali i duina vokala su neverbalni aspekti govora kojima se prenose posebne poruke.Neintonirana re moe da deluje zbunjujue,neubedljivo.Za zdravstvene radnike je vano da budu svesni svog fenomena i da znaju da ga mogu koristiti na veliko zadovoljstvo obe strane u kontaktu.Neverbalna komunikacija je jedna zanimljiva i uzbudljiva oblast vredna da se njome dublje pozabave zdravstveni radnici,a naroito oni koji se bave zdravstveno-vaspitnim radom.2. VERBALNA KOMUNIKACIJA-RAZGOVORIako moe na prvi pogled izgledati udno,najvanija vetina verbalne komunikacije je vetina sluanja sagovornika.Nije dovoljno samo uti rei-sluanje je aktivan proces koji obuhvata ,pored svesnog napora,da se prati smisao izgovorenih rei,panju usmerenu na nain kako su izgovorene,emocije kojima su propraene,odnosno na pokuaje da se oseanja prikriju.Pored toga,potrebno je pratiti i govor tela tj. Poruke neverbalne komunikacije,pri tome,slualac svojim poloajem,orijentacijom i punom koncentracijom na sagovornika pokazuje svoju zainteresovanost za sve to je reeno.Na taj nain on pomae osobi da bez urbe i prekidanja govori o svom problemu,da ispolji svoja oseanja,da pokae ta zna,otkrije svoje vrednosti i stavove.Pored paljivog sluanja,postoje i drugi naini da osobi pomognemo da govori o sebi.Tako poziv na razgovor moemo uiniti nekom konstatacijom tipa:Neto mi izgledate zabrinuti-ta Vas to optereuje,a na kraju razgovora za svaki sluaj postavite pitanjeIma li jo neto o emu biste eleli da popriamo?.Tokom razgovora sagovornik se ponekad mora ohrabriti da nastavi potvrdama da smo razumeli,da saoseamo,da ga pratimo.Takodje je potrebno postaviti pitanja.Kad elimo taan,kratak odgovor (injenice) postavljamo zatvorena pitanja npr.Da li je ova adresa tana.Kada elimo da se osoba raspria,postavljamo otvorena pitanja koja obino poinju Kako ste se oseali...,pitanje tipa Danas se mnogo bolje oseate ,zar ne? su pristrasna pitanja koja podrazumevaju odgovor koji se eli.Dobijanje povratne informacije je veoma znaajno da bismo proverili da li je osoba razumela i upamtila upustva i najbolje se postie otvorenim pitanjima:Da li mi moete ponoviti,umesto zatvorenih Jeste li razumeli?.Pri razgovoru o vrlo linim pitanjima,o kojima ljudi ne vole da priaju ,vrlo esto dolazi do emocionalnih izliva kada je vano da se stvori atmosfera poverljivosti i poverenja,atmosfera razumevanja i prihvatanja svih naina reagovanja.U tim prilikama potrebno je sagovorniku dati do znanja da je njegov nain reagovanja razumljiv i prihvatljiv:Mnogo se brinete zbog toga,veina ljudi tako reagujei sl.U razgovoru je takodje znaajno davati povratne informacije.One mogu biti pozitivne(Vidi se da ulaete veliki napor) i negativne (Greite to se toga tie..) ili Niste uspeli da smanjite puenje,ali dobro napredujete kad je u pitanju ishrana gde pored negativne konstatacije imamo i pohvalu koja motivie.3. INTERVJUPotrebe medicinskih sestara da prouavaju intervju su veoma znaajne,raznovrsne i velike.na celokupnom polju medicinske prakse.Potreban je intervju i drugim profilima zdravstvenih radnika,naroito onima iji je uticaj na korisnike veliki,pa time i posledian-lekarima posebno,kao to je potreban i svim strunjacima ija je delatnost usmerena prema oveku i njegovom ponaanju.Medicinske sestre su posebno,prirodom svojih poslova,u stalnoj, esto i celodnevnoj komunikaciji sa ljudima,u vrlo osetljivoj situaciji njihove zavisnosti,pa je potrebna i sestrinska struna pomo ,uz njeno pazljivo ophodjenje i razumevanje za ispade koje prave iz nemoi.U nekim vrstame sestrinske prakse intervju je osnova koja se provlaci kroz celokupan rad-kao sredstvo,tehnika i metoda-u kombinaciji sa svim drugim metodama i tehnikama koje sestre svojim strucnim intervencijama sprovode.Primer za to su patronazne sestre i njihov rad,sestre u savetovalistima dispanzera domova zdravlja-mogli bismo reci sve sestre koje rade na poslovima primarne i preventivne zdravstvene zastite.Intervju je vrlo potreban i sestrama u klinickoj praksi koje intenzivno obavljaju negu po procesu,poev od prijema bolesnika i prvog kontakta,preko uzimanja sestrinske anamneze - kroz sve naredne etape do zavrne evaluacije.*Ako hoete samo da vrite razmenu informacija-da ih dajete i uzimate-to je najblie pojmu informativni intervju-sredstvo ili tehnika,zavisno ime se sluite u prikupljanju podataka.*Ako elite da date vie informacija koje vode nekom cilju,ili da skupite takve informacije(moete ih postaviti i pismeno,snimiti diktafonom,zvunom kamerom),to je vie intervju kao tehnika.*Ako zelite da serijom intervjua ostvarite promene u ljudima-ako menjate njihova uverenja,stavove,ponasanje,stil ivljenja (to su ciljevi tipa zdravstveno-vaspitnog intervjua) to je ve intervju kao metoda.Intervju znai moe da bude sredstvo,tehnika,metoda-zavisno od toga ta je cilj i kako se struno-metodoloski koristi.Sestre koje esto koriste intervju u svom radu (svakodnevno) obino imaju posebnu sobu za vodjenje razgovora,od kojih su neki ili vei deo njih intervju.Da bi razgovor bio intervju,treba da bude ispunjen neki osnovni uslovi:-intervju je uvek razgovor koji ima unapred postavljen cilj-intervju je ka cilju usmeren razgovor-u vodjenju intervjua postoje mnoga struno-metodoloka pravila,zavisno od pozitivnog ljudskog iskustva i teorije intervjua,itd.

3.1.OBLICI INTERVJUASestre obino koriste meovite oblike intervjua,ali se mogu razvrstati po tome kakvi su preteno.3.1.1.OTVORENI ILI NESTRUKTUIRANI INTERVJUKada je unapred postavljen samo cilj,a pitanja su slobodna i otvorena.Koriste ga sestre u kunoj poseti kod prijema novog bolesnika,uzimanja podataka od roditelja,kada sestra preuzima na nju njihovo bolesno dete,takodje kod ireg (eksplorativnog) ispitivanja, potreba za negom i dr.Koriste ga i glavne sestre u razgovoru sa sestrama na konkursu za prijem,sa novoprimljenim sestrama,za razgovor u etiri oka,itd.Ovaj intervju lici na slobodno vodjen razgovor (slobodno od nametanja forme),s tim to sestra nikako ne gubi iz vida cilj razgovora koji postie usmeravanjem kroz veto postavljanje pitanja.Ova vrsta intervjua odgovara sagovornicima,jer razgovor tee i deluje prirodno,ali su odgovori tei za kvantitativnu obradu podataka,pa se izbegava u istraivanju,osim u nekoj eksplorativnoj fazi kada se trae samo kvalitativni podaci( da li neega ima,nema i koliko toga ima,to bi bilo pitanje kvantitativne analize podataka).3.1.2.POLUOTVORENI INTERVJUPoluotvoreni intervju moze imati neka pitanja otvorenog kruga,zatvorenog tipa,ili vise poluotvorenih pitanja,sto znaci da se intervjuom trazi od sagovornika da odgovori na odredjena pitanja, sa tim sto ima mogucnost da bira ponudjene odgovore i da neke od njih dopunjava ili da u celosti odgovori po licnom nahodjenju.Koristi se kod uzimanja sestrinske anamneze.3.1.3.INTERVJU ZATVORENOG TIPAIntervju zatvorenog tipa (pismeni intervju) je obino neki upitnik sa ponudjenim odgovorinma od kojih ispitanik bira svoj odgovor,ili odgovore,a moe da se trai da vie odgovora poredja po nekom ponudjenom kriterijumu.po vanosti ,proritetu i dr.Ispitanici ponekad negoduju to na nekim pitanjima nijedan ponudjeni odgovor ne odgovara ba onom to bi oni eleli da kau.Njima se daje uputstvo da biraju najpribliniji odgovor.Ova vrsta intervjua u obliku(formi) upitnika najee se koristi u istraivanju sa kvantitativnom obradom podataka.3.2.VRSTE INTERVJUAVrste intervjua zavise od namere (cilja),nivoa i vrste strunosti osobe koja ga vodi i struke u kojoj se koristi.U strunoj literaturi i teorijama postoji vie vrsta intervjua koji se uglavnom dele prema nameri i nainu vodjenja.Neki od njih su medicinskim sestrama vrlo potrebni.3.2.1.INFORMATIVNI RAZGOVOROsnovni cilj je da se od korisnika prikupe podaci-bilo da je pojedinac,porodica ili zajednica-o nekom jednostranom ili obostranom predmetu interesovanja.Na primer,korisnik je traio razgovor zbog potrebe da se njegovom lanu porodice obozbedi neka vrsta pomoi kroz usluge kune nege.Patronana sestra treba da prikupi niz podataka da bi se odluila koje aktivnosti e da preduzme.Ovakav ili slian intervju mee da bude obavljen usmeno-postavljanjem odredjenih pitanja o kojima se razgovara dok se ne dobiju zadovoljavajui informativni odgovori,to ini ovaj intervju poluotvorenim.Izmedju ovih formi postoje neke razlike,ali se ovde time ne moemo baviti,jer bi svaka od ovih formi morala biti posebno obradjena,to je znaajno za mali broj sestara koje se bave istraivanjem,a one imaju svojim potrebama,prilagodjene izvore.Sestre ne treba da zaborave da svaki nijhov intervju,bez obzira kojoj vrsti po cilju i strukturi pripada,treba da ima mentalno-higijenski i zdravstveno-vaspitni ton i karakter.3.2.2.ZDRAVSTVENO-VASPITNI INTERVJUZdravstveno vaspitni radnici esto koriste ovu vrstu intervjua sa ciljem da daju uputstva za negu i leenje,prenesu znanja,ispitaju miljenje po nekom pitanju ivota u vezi sa zdravljem,promene stavove,po zdravlje tetne navike i pomognu korisniku da kreira promene u stilu ivljenja prema potrebama uvanja i unapredjenja zdravlja.To su veliki i sloeni zadaci za koje je potrebna dobra strunost i odlino poznavanje struno-metodoloskih pristupa,da bi se ostvarili pozitivni transveri znanja i ponaanja i da bi bili ivotno prihvaeni.Neto vrlo vano to mnogi zdravstveni radnici nemaju u vidu kada se ovim poslom bave jeste da se po pravilu ne daju direktni saveti,ili da se to samo izuzetno retko ini. Zapravo,takav rad,kada se struno-metodoloski ispravno vodi,i nije davanje saveta,nego razgovor sa ciljem da ima jedan posredni (implicitan) savetodavni karakter.To se postie tako to se pomae sagovorniku da sagleda probleme i sa onih uglova koji mu nisu bili dostupni i da preuredi (reorganizuje) svoje vidjenje,kako bi sam mogao da nadje ispravno resenje.On ne mora da bude svestan toga koliko smo mu pomogli da to postigne.Na taj nain se ostvaruju i druge uzgredne,ali vrlo znaajne dobiti:-sagovornik vie potuje(primenjuje) reenja do kojih je sam doao-zadovoljniji je takvim reenjima-samostalno odluivanje jaa njegovu sigurnost i samopostovanje,koje inae,u nevoljama koje dugo traju sve bre propada.Zdravstveno vaspitnim i savetoodavnim intervjuom(razlika izmedju njih nije sustinska) mogu uspeno da se bave dobro obrazovane medicinske sestre koje imaju iskustvo u tom visokoslozenom poslu.

4.OPSTA PRAVILA U ORGANIZACIJI I VODJENJU INTERVJUAAko vas razgovor sa korisnikom treba da ima smisao i formu intervjua,ne prihvatajte ga u prolazu,na stepenicama,ulici i sl. Zakaite ga na odredjeno mesto i u odredjeno vreme.Neplanirani susret moete iskoristiti samo za uspostavljanje dobrog poetnog kontakta.-Raspitajte se o sagovorniku pre razgovora,naroito za ime.Bilo bi vano znati osnovne generalije i eventualni uspeh prema kojem treba iskazati respekt.Svako normalan zeli da njegovo ime bude pomenuto u kontaktu i da se postuje.Veoma je nesmotreno i neprijatno ako pogreno izgovorite ime sagovornika.Bolje je pitati ga :Nisam siguran da li sam tano uo Vase ime,molim Vas.Posle toga se trudite da ga ne zaboravite.Mnogi uspeni ljudi saoptavaju da su dobar deo uspeha postigli pamenjem imena i pokazivanjem tog pamenja pri kontaktima.-Birajte vreme pogodno za razgovor i obezbedite mir.Sestre mogu voditi razgovor u kui korisnika,u bolesnikoj sobi,ali je najbolje kada postoji posebna i namenski uredjena prostorija za intervju.Tu je mnogo lake obaviti planirani razgovor i obezbediti da se ne ulazi,da vai sagovornici znaju gde ste i da vas za to vreme ne zivkaju.Iskljucite mobilni telefon i prebacite telefonsku vezu na saradnike.Nema pravila za odredjivanje duine razgovora koji bi svakom jednako odgovaralo.Morate u svakom pojedinanom sluaju umeti da procenite kada razgovor treba zavriti i uvek ostaviti mogunost da se nastavi nekom drugom prilikom ili u odredjeno drugo vreme.Ako imate malo vremena za razgovor,recite to sagovorniku unapred,da zna kada ete morati da zavrite ili prekinete razgovor i zato.Na taj nain ste pokazali da ga potujete i spreili ste da razmilja na lo nain o prekidanju razgovora.-Primite sagovornika s potovanjem.Ako je sagovornik doao kod Vas,ustanite ,rukujte se sa njim,oslovite ga imenom (ili prezimenom)pokaite mu gde da ostavi stvari ako ih ima i gde da sedne.Sedite u ravnopravno postavljenoj stolici i ne pre sagovornika.Nestruno je ako zdrvstveni vaspita (a to sestra koja vodi savetodavni razgovor uvek jeste) sedi u svojoj stolici iza nekog velikog stola dok njen sagovornik ulazi i zbunjeno gleda i eka da mu se kae da li i gde sme da sedne.Taj debeli veliki to je esto paravan iza kojeg zdravstveni radnik zaklanja svoju nesigurnost,a uvek pokazatelj neznanja u vodjenju razgovora.-Dajte sagovorniku vremena da se pribere.Ako vidite da vas sagovornik deluje nesigurno i zbunjeno,pomoi ete mu ako ponete razgovor od obinih stvari koje se posebno ne tiu njega ni Vas.Englezi uvek imaju optu temu-o vremenu.Ako vreme nije neobino da bi bila teme,nadjite bilo ta-guva u saobraaju i sl.-Nauite da sluate.Pustite sagovornika da govori i paljivo ga pratite.Treba i da pokaete da ga sluate i pratite tako sto ete povremeno rei Da,klimnuti glavom,postaviti pitanje ili dati kratak komentar,ako je to potrebno.Mnogi nedovoljno pripremljeni zdravstveni radnici upravo gree u ovom zahtevu struno vodjenog intervjua-ne umeju da sluaju-prekidaju sagovrnika,previe priaju,iznose razne primere koji nemaju mnogo veze sa sagovornikom i njegovom situacijom i ,sto je najgore,uzimaju sebe za primer iznosei svoju biografiju stavljajui sebe u prvi plan.Izuzetno je vano kritiko samoposmatranje i analiza posle svakog obavljenog razgovora,kako bi sledei bio bolji.Niko nije toliko savren da ne moe da pogrei,ali je izuzetno bitno da to primeuje i da se ispravlja.Vetina postavljanja pitanja.Sigurno da u razgovoru ima mesta kada se moraju postavljati pitanja,ali nemojte navaljivati kao osica,naroito ne na poetku razgovora i kada primetite da sagovornik jos nije spreman da na neka osetljiva pitanja iskreno odgovori.Zabeleite takva mesta u razgovoru,pa kasnije u situaciji bolje relaksacije ili u ponovljenom razgovoru postavite ih i kompletirajte podatke koji su Vam potrebni.Ako navaljujete,nateraete sagovornika da lae kako bi se odbranio,a to se kasnije komplikuje i mnogo tee ispoljava.Umesto pritiska gradite poverenje,ime jedino moete na pravi nain zadoboti punu saradnju.Miel Zlotovi kaze:Suprotno od nesigurnosti nije sigurnost,nego poverenje.Ljubav i poverenje su najepa osnova za gradjenje svakog dobra u ivotu ljudi,pa i za sam ivot.-Dozvolite sagovrniku uzmak(povlacenje iz neprijatnog dela razgovora).Prava je vetina kontrolisati svoju radoznalost i postaviti osetljivo pitanje onda kada se moe dobiti saradnja i otvorenost da se i njemu razgovara.Na primer,glavnu sestru moe da interesuje motiv zato je neko uradio neto to ona po slubenoj dunosti mora da sankcionie.Obino se to ne otkriva pitanjima tipas neba pa na rebra.Vie ete postii ako kaete da se nadate da ete zasluiti poverenje da Vam se to kae,jer Vam nije namera da traite spijuniranje,nego saradnju da se problem to bolje rei.-Vetina usmeravanja razgovora.Mnogi ljudi ne shvataju da je strunjaku potrebno neuporedivo manje vremena i podataka da bi razumeo neku situaciju iz domena svoje struke,pa razgovor poinjeOd kulina bana.Kada to primetite,vratite razgovor u levak pre nego to vam pukne film!(to bi vas i nesvesno moglo usmeriti da budete agresivni prema sagovorniku).Usmerite razgovor na neki od prihvatljivih naina,na primer Zapamtiemo to to ste rekli,ali.., sve je to vano o emu govorite,ali molim vas recite..! itd.Bitno je da Va sagovornik ne bude povredjen ili postidjen ako mu date do znanja da Mlati praznu slamu.To ete moi da postignete ako razvijete osetljivost i empatiju za ljude i njihove slabosti i ako ste u stanju da se suoite bar sa nekim delom svoje vlastite nedogradjenosti.-Potujte sagovornikove emocije.Ako ste uspjeli da sagovornika otvorite i pridobijete za iskren razgovor,ili se to desilo i bez vaeg nastojanja,moe doi do emocionalnih izliva koji su najee suze-kao znak tuge,gorine ,povredjenosti,straha itd.Pustite sagovornika jedno vjeme na miru da ispolji svoje emocije,jer je to ventil sigornosti,koji se otvara kada mora da se snizi emocionalni pritisak.To uva linost da ne doivi veu katastrofu,na primer stres,sa atakom na fiziko zdravlje.Ako sagovornik due nije u stanju da se smiri i kontrolie,pomozite mu,tako to ete mu ljubazno ponuditi nesto-kafu,aj,pie i blago skrenuti razgovor postavljanjem pitanja koji vode u emocionalno neutralno podruje.Korienjem svoje emocionalne inteligencije moete lake razumeti emocionalne reakcije vaeg sagovornika.Ako vaa razumevanja za sagovornika i nastojanje da ga smirite nisu dovoljni,pitajte ga da li eli da nastavite razgovor drugi put i dogovorite to vreme u najkraem roku.

-NEGUJTE I POKAITE EMPATIJUMedicinske sestre su prirodom posla cee nego drugi kadrovi u zdravstvu u situaciji da odgovaraju na potrebe ljudi u nevolji.One su i lake dostupne,naroito u klinikoj praksi,jer su u stalnom kontaktu sa bolesnicima.Uesnici,studenti i mlade neiskusne sestre emocionalno reaguju na ljudske patnje i tekoe-saoseaju.To saoseanje ih prati i kada nisu sa pacijentima.Takvo emocionalno angaovanje je dopunsko opterecenje za sestre i profesionalni rizik,jer vremenom moe da vodi ka brem i veem zamoru,stresu i profesionalnom sagorevanju,pa ak i naputanju poziva.Stoga je potrebno da sestre-nastavnici i odgovorne sestre u praksi prate svoj struni podmladak i pomau im da u procesu profesionalizacije bre prolaze kroz fazu saosecanja i da razvijaju empatiju-sposobnost neposrednog razumevanja emocionalnog stanja pacijenta zbog zatite zdravlja medicinske sestre.Uz empatski odnos prema korisnicima zdravstvene nege i uz naela profesionalne etike sestre imaju sve line uslove da prue odgovarajuu pomo bolesniku i njegovoj porodici.Bilo bi suvie teko da sestra svaku ljudsku patnju odboluje vlastitim emocijama.To ne znai,a i nije mogue,da sestre zakljuaju svoje srce za pacijente,ve samo da stave svoje emocije pod kontrolom-da potrebe ugroenih osoba emocionalno razumeju i da na njih intelektualno reaguju.-Otkrijte izvore(resurse) za stvarnu i moguu pomo sagovorniku.Veoma je vano ,naroito kada su sagovornici bolesne i nemone osobe,utvrditi na kaga se u svojoj porodici i medju prijateljima mogu osloniti.Kada se ti oslonci utvrde,i njma treba pruiti pomo da znaju sta se od njih oekuje,da se medjusobno povezuju i podravaju i da znaju kome se,gdje i kada mogu obratiti za eventualna uputstva i drugu pomo.esto su sagovorniku potrebni materijalni oslonci na koje ponekad ima i zakonsko pravo,ali ne zna kako da ga ostvari(pravo na lekove,leenje,pomagala,kunu negu i sl.)Medicinska sestra u medjusobnom povezivanju sa odgovarajuim slubama mogu da prue pomo pacijentu,ali to sestra koja vodi savetodavni,odnosno zdravstveno-vaspitni intervju treba da zna.-Ona treba bar da otkrije mogunosi i prua dragocjene informacije o nainu pribavljanja pomoi,da poveze sagovornika sa relavantinim slubama i osobama,kao i da se interesuje da li je pomo ostvarena.Teak je oseaj kada ugroeni dodje na neija vrata da moli za pomo i ubrzo izadje sa uverenjem da je nezainteresovano primljen i po kratkom postupku otkaen.Ne dozvolite da takav prualac pomoi budete vi.-Ne nastojite da sve odjednom razumete i reavate.Prvo to to obino nije mogue.Drugo,sta bi ovek koji je doao na razgovor sa vama da biste mu pomogli u neemu sa ime se on moda dugo muio i nije mogao da rei,izgledao sebi suvie glupo u odnosu na vas koji iz prvog kontakta sve razumete i sve moete,ili bi mislio da njegov problem povrno shvatate.Posebno,nemojte preuzimati na sebe obaveze i odgovornosti za ono sto vas sagovornik sam treba da uradi ako mu, u njemu prilagodjenim i postupnim koracima, pomognete da shvati tako.Time ete pomoi sagovorniku da uz reavanje problema sauva samopouzdanje i autorespekt,a neete nepotrebno opteretiti sebe i svoje vreme.-Ne zavrsavajte intervju prekidom za dalje kontakte.Ako ste vodili intervju u vie vremenskih etapa-sve dok niste postigli zadovoljavajui uspeh u reavanju nekog problema,i dalje ostvarite mogunost sagovorniku da se moe ponovo obratiti u sluaju potrebe,i ako se nikada vie ne obrati,njegova sigurnost je vea jer kontakt sa vama ostao je otvoren.Sagovorniku treba da kaete da vam se javi i ako mu sve dobro ide,pa mu pomo vie nije potrebno.Njega ete uveriti da je to njegov uspeh,a vi znate sta ste postigli.To je potvrda vae strunosti,podatak za evaluaciju,pa i jedina satisfakcija.-Evidentiranje intervjua neposredno po zavretku razgovora.Pred sagovornikom ne treba voditi beleke,osim generalija i nekih podataka koji su oigledno obostrano neophodni,jer bi to moglo da ometa spontanost u razgovoru i da sagovornik prikrije podatke za koje misli da bi ga lake predstavili.Kada ispratite sagovornika odmah zebaleite sve relativne podatke i to reima sagovornika,kako biste mogli tanije naknadno da ih interpretirate-kada vie ne bude u neposrednom pamcenju.Beleenje jezikom sagovornika prua strunu pomo u tome,ili vi njemu-da na originalnim podacima ui.Osim toga ako nemate beleke originalnog iskaza sagovornika,postoji mogunost da podatke na osnovu pamenja pogreno interpretirate ,jer kadasa vama prespavaju mozete im dodavati i oduzimati poneto iz arsenala vaih nesvesnih sadraja.

ZAKLJUAKIntervju je metod rada sa pojedincem,u kome se,tokom interakcije izmedju osobe koja ima problem i osoba koja prua pomo u reavanju tog problema,razvija odnos poverenja i podrke sa zajednikim ciljem. Metod se koristi u zdravstveno-vaspitnom radu,ali je za svakog lekara izuzetno znaajan jer se lekarska praksa uglavnom koncentrie na rad sa pojedincem. U nekim vrstame sestrinske prakse intervju je osnova koja se provlaci kroz celokupan rad-kao sredstvo,tehnika i metoda-u kombinaciji sa svim drugim metodama i tehnikama koje sestre svojim strucnim intervencijama sprovode. Intervju znai moe da bude sredstvo,tehnika,metoda-zavisno od toga ta je cilj i kako se struno-metodoloski koristi.Sestre koje esto koriste intervju u svom radu (svakodnevno) obino imaju posebnu sobu za vodjenje razgovora,od kojih su neki ili vei deo njih intervju. Zdravstveno vaspitnim i savetoodavnim intervjuom(razlika izmedju njih nije sutinska) mogu uspeno da se bave dobro obrazovane medicinske sestre koje imaju iskustvo u tom visokoslozenom poslu.

LITERATURA1. Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo Nauna,Beograd,20022. Lei-Toevski D, uri V, Grbea G, i sar. Zatita mentalnog zdravlja u Srbiji izazovi i reenja. Psihijat dan 2005;37(1): 9-15.3. WHO. The World Health Report 2001. Mental Health: New Understanding, New Hope. Geneva: WHO, 2001.4. Zdravlje stanovnika Srbije. Analitika studija, 1997-2007. Institut za javno zdravlje Srbije, Beograd, 2008.

7