Bogumil Hrabak o Vlasima Bosne

8/10/2019 Bogumil Hrabak o Vlasima Bosne

1/17


2/17


3/17

199

su kao i e smatrali Vlahe u dana "njoj severozapadnoj Bosni. Dok seza Bukovicu i Liku mo e re i da su predstavljale jednu zonu bisesilnogsto arenja, Zadar sa svojim distriktom i susednim gorjem predstavljao

je drugu zonu, "ibenska rivijera sa svojim planinama dinarskog sistematre u itd. 353 S prvim turskim prodorima i, naro ito, likvidacijom hrvat-ske upe Luke, ve i deo zemlji "ta i oko samog Zadra bio je neobra en i

predstavljao je prostor za ispa "u.354 Najpre treba utvrditi da stanovnici dalmatinske Zagore, na primer

Bukovice, pa u velikoj meri i Ravnih Kotara nisu starina ko nego dose-ljeno stanovni "tvo. Tu konstataciju treba u initi zato "to u nauci postoji

neobave "teno mi "ljenje i poznatih istori ara da su Vlasi autohtono sta-novni "tvo Dalmacije, koje se relativno kasno poslovenilo. 355 Isto tako,treba odmah odbaciti neobave "teno mi "ljenje starijeg mleta kog istori-ara N. Bereganija, koji za Morlake (za koje ka e da su se u drevna vre-

mena zvali Mazaci ili Mazli) smatra da su se naselili u severnoj Dalma-ciji s planine Morlake, tj. Velebita, 356 mada je u vreme njegove mladosti,tj. u Kandijskom ili u Morejskom ratu dosta vlaha zaista si "lo iz Like iKrbave u Dalmaciju. Isto tako, treba odmah ustanoviti da Vlasi (vlasi) urazna vremena pa i u isto doba nisu bili istog etni kog porekla, iste vero-ispovesti, niti su u severnu Dalmaciju do "li s iste strane, ni u isto vreme.

U severnoj Dalmaciji, u prvoj polovini XV stole a nalazimo trovr-snu situaciju sa tzv. Vlasima. Prvo, da se vla "kim poslom, tj. biregional-nim sto arenjem bave ljudi za koje se ne ka e da su Vlasi; drugo, postojeMorlaci koji vi "e ne ive u katunima nego po ratarskim selima, ali suzadr ali svoje etnografsko ime; tre e, postoje vla "ki katuni, do 1390. izu-zetno retki, a od 1390. sve e " i. Prvu kategoriju sto ara ine apsorbo-vani Vlasi, drugu poluapsorbovani, a tre u do "ljaci, koji e svoju vla "kuoznaku dugo zadr ati i u novoj sredini, jer su do "li u velikom broju i poduslovima da vi "e nisu mogli biti tako apsorbovani kao oni ranije.

353 M. Mirkovi , Plemensko dru " tvo, 250.354 U. Monti, Relazione di Dalmazia (1558). $Archivio storico per la Dalmazia ' , anno

IV. vol. VI, fasc. 35, Roma 1929, 603.355 F. Krones. Grundriss der % sterreichsche Geschichte , Wien 1882, 432. ) Isto mi "lje-

nje izrazio je i R. Lopa "i ( Hrvatski urbari I, Zagreb 1894, 1). ) Kako to mi "ljenjeodgovara &kontinuitetlijama ' , oni citiraju Lopa "i a, a jo " bi pre citirali Kronesa, daznaju za njega.

356 N. Beregani, Historia delle guerre d ' Europa della comparsa dell ' armi ottomanenella Hungaria all ' anno 1683 . Parte I, Venezia 1698, 121.


4/17

200

Nesumnjivo je da su postojali stari Vlasi jo " u hrvatskoj dr avi pre1102, da su bili ne samo slobodni sto ari nego i zavisni, na primer odsplitske crkve, da su se etni ki i po na inu svog zanimanja, ali ne i poveri razlikovali od hrvatskog stanovni "va. Neki stariji hrvatski nau nici,kao Petar Skok, u njima je video sigurno latinizirane starobalkance, pa jena celom prostoru od via Egnatiae (tj. Dra -Solun), severno od Skopljai zapadno od So je, pa preko severne Bugarske do Crnog mora videosferu latinskog jezika, koji se utvr ivao ne samo preko rimskog dr av-nog ure enja i aparata i vojske, nego i italskim doseljenicima. 357 Nemasumnje da su u planinskim krajevima dela Hrvatske i Dalmacije neki

starinci mogli govoriti nekom varijantom latinskog jezika, razli itom oditalijanskog i latinskog knji evnog, ali iz toga ne izlazi da su svi starinci bili Romani, pa ni romanizovani Iliri. 358 Vlasi s hrvatskog dr avnog pro-stora i otuda poreklom su tokom dugog vremena, do po etka XIV veka

poslovenjeni i apsorbovani, i vi "e se nisu javljali pod vla "kim imenom,mada su se i dalje bavili biregionalnim sto arenjem. 359 Kako se vla "koime javljalo u severnoj Dalmaciji i dalje, treba zaklju iti da su u pome-nuti prostor do "li s kakve druge strane novi Vlasi, koji nisu predstavljalidoma e starosedeoce, mada su bili starobalkanci. Tako se insistiranje nastarosedeocima nikako ne poklapa s drugim kontinuitetom nekih nedo-u enih autora. Poznati dalmatinski istori ar uzepe Praga nalazi u dru-goj polovini XIII veka na obroncima dinarskih planina doseljenike, jo " uvek romanofone i pravoslavne Vlahe sto are. 360 Oni se u stanju u komesu do "li nisu mogli odr ati, nego su najpre pokatoli eni, a potom su serazi "li iz katuna i postali oni Morlaci o kojima je re eno da predstavlja-

ju drugu kategoriju, tj. poluslavizovani Vlasi. Treba pretpostaviti da jere o tesalijsko-epirsko-makedonskim katunima koji se nisu zadr ali uHercegovini, nego su krenuli dalje na severozapad. Isto tako, ne trebaisklju iti mogu nost da se oni iz severne Dalmacije nisu dalje uputili naseverozapad, na primer, kopnom ili preko kvarnerskih otoka, te na "li uIstri, gdje su uslovi za sto are tada bili povoljniji nego u severnoj Dalma-

357 P. Skok, Dolazak Slavena na Mediteran , 19 ) 20, 22, 25, 43. ) Prema jednom mi-"ljenju &Vlah ' je za stare Hrvate bio svaki starosedelac. (M. Vrsalovi , Hrvatska naotoku Bra u . &Hrvatsko kolo ' X, Zagreb 1929, 139.

358 K. Jire ek. Istorija Srba , knj. I, Beograd 1952, 86 ) 7.359 B. Hrabak, Vla " ka i usko ka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stole u . &Benko-

va ki kraj kroz vjekove ' , knj., I, Benkovac 1988, 253.360 G. Praga, Storia di Dalmazia , 151.


5/17

201

ciji. Miklo "i , naime, smatra da su i i poreklom makedonski Vlasi, jerslovenske re i koje su oni upotrebljavali nisu poticale ni iz slovena kog,ni iz jezika Hrvata i Srba, nego jedino iz makedonskog, odnosno bugar-skog. 361

U XIV veku, kad postoji sa uvana gra a primorskih gradova i do-sta publikovanih povelja, vla "ko ime nije u severnoj Dalmaciji retko, alido 80-ih godina nema zapisa i o vla "kim katunima. U vreme An ujaca,

po dalmatinskim varo "ima se dosta tra io vla "ki sir. 362 Vlahe su teralisa "ibenske teritorije (1383) i pored Vlaha s gradskog podru ja navodese, pored $ ibenika i Vlasi Ivana Nelipi a, s Cetine, koji su mnogo "tete

nanosili svojom stokom i plja kom.363

Nepominjanje katuna zna ilo bida Vlasi obi no (osim onih s Cetine) nisu vi "e ni iveli u njima, nego suse naseljavali po stalnim naseljima i po eli baviti i ratarstvom i urbanimzanimanjima, te su se nalazili u po etku procesa apsorbovanja. Njihovodalje etni ko dediversi kovanje spre ili su novodoseljeni Vlasi od 80-ihgodina XIV i u XV stolje u. To apsorbovanje se obi no vezuje za pojamteritorijalizacije Vlaha. No, u vezi s tim na injeni su pogre "ni zaklju ci una"oj nauci u slu aju hercegova kih Vlaha, kad je njihova teritorijaliza-cija isklju ivo vezana za kraj XIV i, naro ito, za prvu deceniju XV veka.Tada je nesumnjivo trajala jedna takva teritorijalizacija koja se mo e

pratiti podacima Dubrova kog arhiva. Me utim, svako apsorbovanje ihercegova kih i drugih Vlaha i u ranijem vremenu obavljeno je terito-rijalizacijom, jer je to bio stalan istorijski proces i pre po tka XV veka.Kako bi, ina e, nastali &Sloveni ' u Hercegovini i &Hrvati ' u dalmatin-skoj Zagori koji se bave biregionalnim sto arenjem i prodajom sto ar-skih proizvoda? I sama Hercegovina bila je velika imigraciona oblast, ukoju su, zbog bliskog mora i dobrih zimskih i na planinama grani nim sBosnom izvrsnih letnjih pa "njaka, a slabo razvijenog feudalizma, stalnodolazili vla "ki katuni iz Metohije i Albanije, a od 30-ih godina XIV vekai iz u e Bosne, zajedno s prodorom bosanske vojske prema moru (vojske

361 F. Miklo "i , ( ber die Wanderungen der Rumenen in den dalmatinischen Alpen undin den Karpaten , Wien 1879, 1 ) 2.

362 N. Klai ) I. Petricioli, Zadar u srednjem vijeku . Zadar 1976, 432.363 Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus et civilis , studii et opera, G. Fejer, t.

X, vol. VIII. Suppl. Budae 1803, 123 ) 5. ) Vlasi iz Skradina su i pre 1381. nanosili"tete $ iben anima, kupovali su njihova imanja i, uz Hrvate, dolazili su kao trgovcida kupuju i prodaju ( * ibenski diplomatarij , za tisak priredili: J. Barbari i J. Kola-novi , $ ibenik 1986, 84 ) 5.)


6/17

202

koju su oni znatnim delom i sa injavali). Upravo ti srbijansko-makedon-ski Vlasi e zate ene Vlahe u Hercegovini poromaniti, a bosanski Vlasie i te i starije hercegova ke posloveniti. 364 Najstariji sloj vla "kih katu-

na Hercegovine, naime, bili su starobalkanskog tipa, etni ki u znatnijojmeri arbana "ki i doseljeni iz arbana "kih krajeva.

Bosanski Vlasi dolaze i u kopnenu Dalmaciju, uporedo s nastoja-njem bosanskog kralja Tvrtka I da ovlada Dalmacijom. U spisima za-darskih notara zapa en je 80-ih godina samo katun Teni "i (Tene "i )(1384), 365 nepoznat takvim imenom u tada "njoj i kasnijoj Hercegovini.Serijska pojava katuna od 1390. je u vezi s kosovskom bitkom. Ti katuni

su, naime, pobegli pred turskom najezdom iz krajeva koji su mogli bitina udaru Turcima (naro ito Polimlje i jugoisto na Bosna), no svakakovan Hercegovine. Izgleda da su bosanski Vlasi ranije poslovenjeni negoVlasi iz drugih dinarskih krajeva, ali da se nisu teritorijalizovali zbogmogu ih privrednih uslova (slobodnije kretanje), nego su ostali u pokret-ljivijim katunima.

Katuni u severnoj Dalmaciji u poslednjoj desetini XIV stole a bilisu: Kraj "i i (Kraj i i) 1393, (sa boravkom verovatno oko Nadina) 366 ,Grkavci s katunarom Pripcem (1398, verovatno sa zimskim stani "tem

prema Zadru) 367, Golci (1399) 368 , Sokovi i, katun Brajka, Mrv i i, Vrak-ti i, Vratkovi i (februara 1400). 369 Svi ti katuni, osim jednog, nisu bili izHercegovine, nego iz Bosne ili tada "nje Hrvatske (koja je obuhvatala nesamo Liku i Krbavu, nego i Donje kraje, tj. dana "nju Bosansku krajinu).Za Brajkov katun, me utim, treba pretpostaviti da je iz Hercegovine i tozato "to se u njemu pominje jedan Dikli , a rod Dikli a bio je iz , urovi a(iznad Dubrovnika, prema Trebinju). Hercegova ki katun bio je i katun

eprnje (1401). 370 U zadarskoj arhivskoj gra i jedno stani "te bli e Zadrui bolje poznato bele i se prosto kao Katun. Treba pretpostaviti da je ture o katunu s teritorijalizovanim Vlasima. Iz toga stani "ta dono "en je siru Zadar, a ljudi su se iz njega zadu ivali u susednom gradu. Po imenima

364 B. Hrabak, Razgranavanje , 184 ) 5, 190, 191, 196 (katun), 193 (1330).365 Historijski arhiv u Zadru (u daljem tekstu: HAZd), Atti del notaio, Articutius de Ri-

vignano, busta IV, fase. I, 55 od 15. VIII 1384.366 Isto, busta I, 87 +) 88.367 N. Klai ) I. Petricioli, n. d., 405.368 HAZd, Articutius, busta II, fasc. II, 106.369 Isto, 119 + i 142.370 Isto, fasc., 249, 27. D 1461.


7/17

203

su iz toga katuna zabele eni: Branko Civiteti (koji je poslovao s jednimPa aninom, verovatno u vezi sa solju), Nikola Bratojevi i Miloje Solu-slavi (?), bra a Danijel, Konstantin i Bogavac, sinovi Nikolini. 371 Mo ese dozvoliti da su pomenuti katuni do "li u severnu Dalmaciju iz Polimljai jugoisto ne Bosne. Treba re i da su Vlasi u dr avi Tvrtka I va ili kaovojni ki elemenat, te ih je on slao u pomo i Dubrov anima. 372

Poznato je da su se Vlasi dosta lako razaznavali i po li nim imenimaod ostalog, recimo hrvatskog stanovni "tva, koje je obi no imalo hri " an-ska, a manje narodna imena. Pa i kad je re o narodnim imenima, nekasu kod njih bila posebno u modi koncem XIV i po etkom XV stole a.

Kad primaju hri " anska imena, odaju ih prezimena.373

Naj e " e narodnoime im je bilo Radmil, a e " a Utje "en, Radovan, Stojko, Ratko, Milo-vac, Vukmir, Bogavac, Radojko, Milan i Miloje, a javlja se ponekad iPutnik. Od hri " anskih imena najvi "e cene Nikolu, a sre e se i Ivan, pa iKonstantin, koji o igledno upu uje na isto nu crkvu. Nikola je za "titnik

putnika i trgovaca i nije slu ajno bio popularan kod Vlaha. e " e enskoime je Stanislava. Od prezimena rodova treba pomenuti: Bratojevi , Hr-vatini , Dra "ki , Baldinovi i re a kao Prvit ikovi i Nigutkovi .

Talas dolazaka (i u arhivskom materijalu javljanja) vla "kih katunatrajao je i prve dve decenije XV veka. Prema Zadru zabele eni su: katunJanka ( anka) (1402), katun Branovac (1403), 374 katun Ivana Mrv "i a,375 katun Sempka Kandidati a, 376 katun Ratkana Vizi a (1408), 377 katunVlatka Gle evca (1410) 378 , katun Brani i a (1404, verovatno negde okoVranskog jezera), katun Beho "evi (mo da Belo "evi , 1404), 379 pome-

371 Nau na biblioteka u Zadru. Registi dell + Archivio notarile di Zara. &Manuscritti ' , N 16532. 461/IV, sv. I, 1/VII, sv. III bis/I (27. X 1395), III bis/I, 3 (12. X 1395 i 14.XII 1395, 23. XII 1395); III bis/I, 18. VII 1395).

372 Cronica ragusina Junii Resti item Joannis Gundulae , digessit Sp. Nodilo, Zagreb1893, 165.

373 Vid. Primere: R. Lopa "i , Biha i Biha ka krajina , knj. III, Zagreb 1943, 7; isti, Hr-vatski urbari , 212, 381, 382, 408 ) 9.

374 HAZd, Atti del notaio, Vannes quon. Bernardi di Firmo, busta I, Fasc. II, f. 300 (6.VII 1402) i 437.

375 HAZd, Atti del notaio, Theodoro de Prandino, fasc. III. F. 29.376 HAZd, Petrus de Sercana, fasc. XII, f. 413.377 Isto, fasc. XII, f. 404.378 HAZd, Cristoforo Zeno, f. 20.379 HAZd, Johannes de Trotta, fasc. II.


8/17

204

nuti Katun (1405), 380 katun Danijela (1411, 1413), 381 katun MilgostaOgolca (1411) i katun Vilkote (1420), 382 Milonjin katun (1413), 383 katunMrvac, 384 katun Aladina Grkavca (1410, verovatno negde kraj Nadina). 385 Imena Sempko i Vilkot o igledno nisu narodna slovenska i zvu e roman-ski. Od svih tih katuna, moglo bi se tvrditi da je iz Hercegovine samokatun Gle evac, pa mo da i katun Aladina Grkavca, s obzirom na imeAladin koje se ne sre e kod bosanskih, ali se izuzetno mo e na i kodhercegova kih Vlaha. Ako ime katuna zabele enog kao Beho "evi valjaitati Belo "evi , zapaziti je ekavsku formu, koja ne bi upu ivala na tada

ve pouzdano ijekavsku Hercegovinu, nego taj katun poreklo treba da

ve e za Bosnu, Donje kraje, Liku ili Krbavu, koje oblasti tada jo " nisu bile ijekavske.Kad je re o hercegova kim Vlasima, treba re i nekoliko napomena.

Ako ima vi "e katuna sa starobalkanskom, etni ki verovatno arbana "komosnovom, ne zna i da su preslovenski starinci Hercegovine obavezno

bili Arbanasi, a ne ve romanizovani Iliri, i to zato "to je Hercegovina bila pre 1330. pograni na, pa i tranzitna oblast. Kad je feudalizam na-glo napredovao u susednoj Albaniji, uklju ivanjem severne Albanije unemanji ku dr avu, katuni su se sklanjali u susedne oblasti sa slabijerazvijenom feudalnom vanekonomskom eksploatacijom. Takva oblast je

bila nekada "nja mnogo prostranija Hercegovina. Neka su bratstva mo danamerno dovedena od strane srpske vlasti, kako za neke katune kod Du-

brovnika pretpostavlja ur ica Petrovi . Ve ina hercegova kih katunado"la je iz Srbije i Albanije, i to dolaze i iz glavne vla "ke oblasti na Bal-kanu, iz Tesalije i Epira. Kad su ove zemlje bile pritisnute razvijenijimtipom vizantijskog feudalizma, tamo "nji Vlasi su be ali u Makedoniju,Bugarsku i Srbiju, gde je socijalni sistem bio manje nepodno "ljiv za sto-are. Naseljavanju sto ara iz Tesalije i ju ne Albanije doprineo je i ma-

kedonski vladar Samuilo. Njegovog brata Davida ubili su (976) vla "kinomadi. Vizantijski istoriopisac Kekavmen zabele io je za 985 ) 6. godi-

380 Isto, fasc. II, f. 53 +.381 HAZd, Christoforo Zeno, 42 +) 3+.382 HAZd, Bartolomeo de Sercana, fasc. II.383 HAZd, Petrus de Sarcana, fasc. II. ) Na Pagu je, ipak 1289. postojao lokalitet Vla "i-

i, sa obradivom zemljom, vinogradima i pasi "tina ( Spisi zadarskih bilje nika Hen-rika i Creste Tarallo 1279 , 1308 , prepisao M. Zja i , Zadar 1959, 102, 225).

384 Isto, 14 +; N. Klai ) I. Petricioli, n. d., 419-20.385 HAZd, Christofo Zeno, f. 40.


9/17

205

nu da je Samuilo prilikom zauze a Larise poveo mnogo vla "kog stanov-ni"tva iz Tesalije i naselio ga u dubinu svoje dr ave, "to bi moglo da budenegde u Polimlju. Tu je u doba Tvrtka I bilo oko sto vla "kih katuna. Kad

je pod Nemanji ima i u srpskoj dr avi do "lo do ubrzane feudalizacije,sto ari su be ali na razne strane, pa i prema manje razvijenoj grani -noj Hercegovini. Niz rodova, pa i predmeta u Hercegovini i Konavlimaupu uje na gr ko poreklo iz Tesalije. Svuda gde ima Vlaha ima Sopotai Njego "a. Sopot je novogr ki ) potok, vrelo. Tako se zvao jedan velikirod, naseljen u prvoj polovini XV veka izme u Bile a i Nik "i a, koji se uXVI veku, preko Bukovice, naselio oko Plitvi kih jezera; to su dana "nji

$uputi. , urovi i kod Trebinja su iz , ura kod Prizrena (1330). Mirilovi iimaju traga u de anskoj povelji iz istog vremena, Psodera ima i u ju nojMakedoniji. U Hercegovini nalazimo imena karakteristi na za Vlahe uMakedoniji i Srbiji, kao: Oliver, Dejan, Brajan, Staver, German, Strez,Milten, Strahinja i izrazito romanska ) Balduin i Paska ". Ri ani su ve-rovatno Ohri ani, koji su, prema M. Filipovi u, neko vreme iveli me uMirditima (do 1250. pravoslavnim). Ti tesalijsko-epirski Vlasi doprinelisu romanizaciji starijih hercegova kih katuna. 386

Vlasi koji su dali naseljima ime Srb na Uni (pre sredine XV stolje-a387 i u Lici do "li su iz pograni nih delova tada "nje Srbije. Za vreme dve

generacije raniji katun se mogao teritorijalizovati, te se stanovnici nase-lja vi "e i nisu zvali Vlasima. Ne bi, prema tome, stajala pretpostavka IvePilara 388 i uop "te hrvatskih nacionalista da su svi pravoslavni Vlasi teku hrvatskim krajevima, preko pravoslavne crkve, primili srpsko etni koime. Oni iz pograni nih krajeva Srbije ve tada su tako nazivani i kad sukrajem XIV veka do "li, mada su bili Vlasi i sto ari. To potvr uje i venavedeni Klai ev podatak za Cetinu iz 1436. godine, gde je re , tako e,o stanovni "tvu koje ivi izme "ano s Vlasima. Katuni koji su do "li s po-dru ja srpske dr ave bili su isklju ivo pravoslavni, oni iz Hercegovine,naro ito zapadne bili su ve katolici, dok su Vlasi iz Bosne mogli biti i

bogumili.

386 B. Hrabak, Razgranavanje, 184 ) 5. ) Postoji mi "ljenje da je poznati izumitelj Niko-la Tesla rodom iz Hercegovine, iz plemena Banjana, i da se njegova porodica zvalaKomnenovi i (za koje drugi misle da su arbana "kog porekla).

387 Jedna devoj ica iz Srba postala je 1454. slu "kinja jednog Riminijca, u Zadru (HAZd,Atti del notaio, Simon Damiani, busta III, fasc. IV, 1383 od 27. VIII 1454. (490 mle-ta kih libara za pet godina slu be).

388 L. v. S . dland, n. d., 46.


10/17

206

Posle prvih pomena katuna u zadarskoj notarskoj gra i nastaje ve a pauza u pogledu javljanja katuna, pri emu pomena Morlaka izvan ka-tuna ima dosta. Tek 40-ih godina XV stole a javio se novi val prido "lihi postoje ih katuna u orbitu zadarskih bele nika. Od ranije ozna enihkatuna javljaju se Vizi i, a od novih katun ser Franka Danili a (1444), 389 katun Mar i a (Mari a, 1443), 390 katun Matija "a Vukoti a (1444), 391 ka-tun Brajinovaca (1444) 392 i Mihurci (1444). 393 U jednom sporu navedenasu etiri katunara koji su imali da presu uju kao arbitri: Pavle Radeljevi ,Toma " Rupinovi , Matija " Gup i (ta nije Gol i ) i Franul Osti i . 394 Rod Radeljevi a bio je svakako iz Hercegovine. Rupinovi je mo da po-

gre"no zapisan Rubanovi , iji je rod 1433. zabele en u Lici. Poslednjizabele en s vla "kim su ksom mo da je jo " bio dvojezi an. Stankovi i,koje N. Klai bele i oko Klisa 1436, tako e su morali biti Vlasi naseljeniiz Hercegovine. Pomenuti Vizi i, prema nekima, bili bi arbana "kog po-rekla, te zato tako e iz Hercegovine. Vlasi Pustonjaci (1448), od kojihsu se neki naselili u selu Maljinama (zadarski distrikt) izuzetno su zadr-ali pravoslavna imena (Kostadin), te treba pretpostaviti da nije proteklo

mnogo vremena od njihovog dolaska iz Polimlja ili Hercegovine. udo-miri i su ozna eni kao &de loco ' , "to bi zna ilo da su ve teritorijalizo-vani. Iz te decenije bele e se jo ": katun Toma "a Miloti a (1448), FrankaDanilovi a (1449), katun Marka Livojevi a (1449) 395 i Antola Kraj i a(1449). 396 Davanje katunaninu plemi ki predikat &ser ' zna ilo bi da je

bio vrlo ugledan, a mo da je i stekao kakvu feudalnu titulu od vladara.Od sredine XV veka opet prestaju pomeni katuna, jer su pomenuti

katuni iz 40-ih godina podvrgnuti nagloj teritorijalizaciji. Navedeni su samo podaci iz spisa zadarskih notara. Sli no je bilo

i prema drugim gradovima, posebno prema $ ibeniku i Trogiru, ali i sadalekim severodalmatinskim otokom Rabom. Naseljeni po ugovorusto ari zabele eni su 1438, kad je jedan sto ar imao prava dovu i 500

389 HAZd, Bartolomeus de Sercana, busta I, fasc. II/1.390 Isto, busta I, fasc. II/6, f. 258 ) 8.391 Isto, fasc. II ) 8, 368.392 Isto, fasc. III ) 1.393 Isto, III ) 3, 137 ) 7+.394 Isto, busta I, fasc. II ) 10, f. 126 +)+.395 HAZd, Simon Damiani, busta I, fasc. II.396 Isto, busta III, fasc. III ) 4, 25. V 1448 i 15. VIII 1449.


11/17

207

ovaca. 397 Na otok dolaze Vlasi s Velebita, obi no od Karlobaga. Od katu-na su zabele eni Ru e ani ili Ro enci (1480, 1495), 398 Vlasi Bumbari i(1494), 399 katun Hlapovi a (1495). 400 Javno se na Rabu i jedan hercego-va ki katun ) Krasojevi a (1495) 401; jedan od krasojevi kog katuna zvaose ura Br "i , a drugi Mihovil Rajkovi ; taj drugi je svakako ro enna Rabu ili u susednoj Hrvatskoj, jer je Mihovila bilo samo me u kato-licima, Hrvatima, a ne i me u hercegova kim Vlasima; ura je, pak,karakteristi no ime hercegova kih Vlaha. Kako je Mihovil, bez sumnje,

bio ve u godinama, treba pretpostaviti da je naseljavanje Krasojevi a,tako e, obavljeno na Rab krajem XIV stole a. Prema jednom mi "ljenju,

Vlasi na kvarnerskim ostrvima, posebno na Rabu i Pagu do sredine XVveka, nisu bili oni Vlasi s kojim su Turci ne "to jasnije vr "ili pritisak pre-ma Zadru, nego neki doma i, hrvatski. 402

Na Rab su primani i Vlasi iz velebitskih skupina, ali pojedina no,na primer iz katuna Staniska; jednom velebitskom Morlaku ( ur uBen "i u) jedan patricije prodao je konja. 403 Mnogo vi "e podataka ima oVlasima Mersinovi , sin Bilo "a ) Grgur je bio omiljeno hri " ansko imekatoli kih Vlaha, na Rabu ima izvan katuna, tj. poluapsorbovanima, ko-

jima se prodaju ili ustupaju na obradu parcele ziratne zemlje, vinogradi i pa"njaci, vino ili koze, ili kad se kao kmetovi sme "taju na zemlju. 404 Nasusednom Krku naselio ih je Ivan Frankopan i tu su imali svoje posebnesudije (1465); jedan od njih bio je i Gregor Boduli , potomak, tako e,vla"kih sudija. 405 Zanimljivo je da njegovo prezime upu uje da je sinBodula, tj. starina kog stanovni "tva primorskog pojasa Dalmacije, mada

je o igledno da je pravi Vlah, ak iz uglednog roda. Vlasi na susednomPagu sumnji eni su za razbojni "tva, naro ito kad su u pitanju stoka iso. 406 Morlaci s tih otoka preseljavali su se, kao sto ari i primitivni ratari,

397 S. Ljubi , Listine o odno " ajih izme u Ju noga Slavenstva i Mleta ke Republike (udaljem tekstu: Listine ), VIII, Zagreb 1886, 268.

398 HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kutija I/9, 201 i V, 268 +.399 Isto, kutija II, 262 +.400 Isto, kutija V, 268.401 Isto, 286 +.402 O. Randi, La Jugoslavia , Roma 1922, 5.403 HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kut. VII/2, 2, 27 + od 8. XI 1501. Grgur.404 Isto, VII ) 13, 37 + od 6. VIII 1508.405 Isto, kut. I/7, 35; I. 146; II. 35 +, 65, 256 (selo Gredica, slovenske sudije), 386, 457 +,

624 +: III, 991; IV/5, 2 +; 120, 179; V, 179, 254 +, 266: VI/9 ) 3, 131.406 I. Kukuljevi ) Sakcinski, Acta croatica , Zagreb 1863, 97.


12/17

208

u Istru. Za vreme rata 1648. ponovo su do "li s ostrva, dolaze i iz pravcaZadra i Splita, i to iz Bosne. 407 $ ibeni ka op "tina davala je dozvolu zadolazak u grad kako Morlacima tako i Hrvatima (1450), 408 koji su bili uistom ekonomsko-socijalnom polo aju, tj. biv "i a tada apsorbovani Vla-si. Kad je Petar, brat bana Matije u Klisu (1437), pravio ugovor s Mle a-nima, morao je prihvatiti obavezu da ne e primati Morlake. Oni su va ilikao zlo inci i u zadarskom kraju (1447). 409

Kad je re o Rabu, na otoku su iveli i preseljenici iz Bosne, tu do "li pre pada Bosne, kao sto ari Morlaci i drugi. Stipan zvani Bosna bio je(1443) pastir, dakle apsorbovani Vlah, koji je najpre na ostrvo mogao

dolaziti u zimskom delu transhumance; njegovog zeta je jedan rapski plemi naselio i obezbedio mu pa "njak. 410 Stipanu je jedan pop dao ugodi "nji zakup vola (1460), "to zna i da se bosanski sto ar pretvarao uratara. Godine 1470, neki Pavle Bosna bio je islu eni famul. 411 Neka Bo-sanka Roksa (ili Ru a) zabele ena je (1478) kao sused nekog seljana. 412 Mato iz Bosne bio je (1479) stanovnik Raba. Petar Stifanovi iz Bosne

bio je mornar, kao i Rado iz Bosne. 413 I po gradovima Dalmacije bilo je pojedina no doseljenih Bosanaca. Veselko Gravi i (Radoslavov) dao je svog sina nekom Italijanu iz ezene, naseljenom u Zadru, da ga slu i pet godina i da ga na ini hri " aninom, po "to je bio pagan (verovatno bogumil). 414 , ena nekog Stanka iz Sklavonije u Zadru (1289) zvala seBosna. 415

Turci su se dugo umeli slu iti uslugama pokretnih Vlaha, te su ovi predstavljali prete an deo turske vojske, ak i pri opsadi gradova, kao "to je bilo Jajce 1501. godine. 416 Ipak, od po etka XVI veka, Vlasi, nezado-voljni gubitkom ranijih povlastica, a oboga eni trgova kim prometoms dalmatinskim varo "ima, po inju da napu "taju sultanovo carstvo i da

prelaze u mleta ku Dalmaciju. Jedna grupa Vlaha, iz Bosne prihva ena

407 Listine IX (1890), 448, 449.408 G. Marz, Adriafrage , Berlin 1933, 129.409 Listine IX, 354.410 Isto, 96, 258.411 HAZd, Notarski spisi op ine Rab, kut. I, 15 i 136.412 Isto, I, 1. 5 +.413 Isto, kut. IV/5, 151.414 Isto, kut. VI/2, 96 +; kut. V. 264 i 261 +; II, 642.415 Nau na biblioteka u Zadru, Regesta dell + Archivio notarile di Zara, Gurrin Ferram-

te, &Manoscritti ' N 16532, 461/IV, III bis/1, 12. IV 1396.416 HAZd, Spisi zadarskih bilje nika I (1959), 164 ) 5 (27. X 1289).


13/17

209

je (oktobra 1504) na "ibenskom podru ju. 417 U stvari, Vlasi su samo uve em broju nastavili da zimski deo transumance provode oko Vran-skog jezera, na morskoj obali kod Biograda, oko Novigrada i Karina.Jo" vi"e ih je bilo u "ibenskom kraju. Vla "ki katuni su naro ito zimovalikod Bosiljine, a zatim su proterani, te su se mogli zimi, do ur evdana,zadr avati na dva mesta, jedan katun s isto ne a drugi sa zapadne straneKrke. 418 Teranje Vlaha sa zimskih ispa "a oko $ ibenika odobrio je jo " Ladislav Napuljac svojom poveljom od 17. juna 1402, i tom prilikom jeustanovljena globa od sto dukata za prekr "ioca. 419 Speci an vla "ki men-talitet nastao je kao proizvod ratni kog i sto arskog zanimanja i manjka

zrnaste hrane, zbog ega su se oni, siroma "ni, odavali i kra ama. Vlasisa svojim stadima nastavljaju da vr "e pritisak na pa "njake i u drugoj po-lovini XV veka; 420 nanosili su "tetu usevima i bili su skloni prisvajanjutu ih dobara, posebno u zatvorenim sredinama, kakva su bila kvarnerskaostrva. 421 No, "tete i plja ke nanosili su (1470) $ iben anima i Hrvati izlu ke upanije, koje izvori vi "e ne ozna avaju vla "kim imenom. 422

Masovno naseljavanje, naro ito hercegova kih Vlaha, u severnojDalmaciji nastalo je 20-ih i 30-ih godina XVI veka, po "to je u lu koj u-

paniji u drugoj deceniji stole a likvidirana ugarsko-hrvatska vlast. Tada je bilo puste zemlje i prema Zadru i Ninu (1528), ali su Turci s Vlasimaradije upadali u vranski i nadinski kraj, pogodniji za naseljavanje sto a-ra. 423 Morlaci su se i tada najradije kretali prema Nadinu i Novigradu. 424 Za turske Vlahe okolina Biograda na moru bila je posebno privla na.Prema Skradinu pritiskao je vojvoda Dragor sa svojim Vlasima. 425 Katu-ni pored Novigrada oko 1520. ve su bili stalno prisutni, a Vlasi iz njihodlazili su u Novigrad i tamo se zadr avali kao ljudi koje su varo "ani

417 V. Klai , Povijest Hrvata IV, Zagreb 1973, 261.418 I diarii di Marino Sanuto VI, Venezia, 82 od 21. X 1504.419 * ibenski diplomatarij , 95 ) 7.420 L. Benevenia, Una pagina di storia dalmata , &Scintile ' (Zara) N (15. III 1890), 62.421 * ibenski diplomatarij , 230, 314 ) 5, 317, 319.422 S. Mitis, Note storiche dell ' isola di Cherso . &Rivista dalmatica ' , anno I, fasc. II,

Zara 1889, 167: Nau na biblioteka u Zadru, N 28264, MC N 1772/II, M. L. Buj-ch , Delle ri essioni storiche sopra il moderno stato civile ed ecclesiastico dellacitt - di Pago , parte II, 1719, 153 ) 4.

423 * ibenski diplomatarij , 333 ) 5, 335 ) 6.424 Commissiones et relationes venetae , vol. II, 43, 42 ) 3.425 I diarii di Marino Sanuto , vol. LVI, 65 ) 6 od 22. VII 1532.


14/17

210

poznavali. 426 Ti varo "ani nisu rado gledali na "irenje do "ljaka, pa je biloslu ajeva organizovanja komplota protiv Morlaka, na primer nekih $ i-

ben ana protiv Tome Miganovi a i njegove vla "ke dru ine. 427

Vlasi nisu besciljno tumarali po u velikoj meri napu "tenim predeli-ma, nego su za njima i "li Turci spahije, koji su ih naseljavali na tu em,mleta kom zemlji "tu, a dizdari su organizovali plja ka "ke dru ine zadalje teranje sa zemlje starosedelaca. 428 Do 1540. Vlasi su se masovnonaselili izme u Skradina i Knina. Naselja u kojima su iveli sultanoviVlasi, esto i po dogovoru s vlasnicima zemlje, mleta kim dr avljanima,

popisiva i su te 1540. godine kao sultanova sela i uneli su ih u popisni

defter. Tako su nastala sporna naselja izme u Mle ana i Turaka; najpre ih je bilo 33, godine 1543. ve 49 i na zadarskom podru ju. U tomzahvatanju posebno je bio agresivan nadinski be "li-aga Deli-Mehmedkoji je navodno zapovest bosanskog namesnika Ulam-bega. Be "li-aga jezatim umanjio zahteve na 36 sela, u iji je posed elio da u e kao zaim.Jula 1550. opet je izba eno na razinu me udr avnih odnosa pitanje gra-ni nih sela; tada je turski zahtev stilizovan na 44 naselja na nekada "njojhrvatskoj me i, koja je grupa sela sa strane Turaka nazvana & itluk ' (sela su imala da postanu funkcionerska dobra!). Te su grani ne rasprenaseljavanjem Vlaha zavr "ene krajem 50-tih godina, kad je Mle animavra eno (marta 1559) samo veliko selo Bi ina. Predaju je obavio kli "kisand ak-beg Ferhad. 429 Stvar time, ipak, nije bila likvidirana. Hamer pi "eda su Mle ani mirovnim ugovorom (marta 1573), posle Kiparskog rata,uspeli da im Porta povrati, posle velikog natezanja, pedeset sela koja sunekad pripadala Zadru, Zemuniku i $ ibeniku. 430

Dvadesetih godina nastavljena je turska najezda dalje na severozapad, te su u osmanlijske ruke pre "li: 1522. Skradin i Knin, 1523. Bribiri Ostrovica, 1527. Obrovac. 431 Vlasi su naseljeni i u Bosanskoj krajini,tj. Oko Une, Glamo a i Srba. Vlasi iz tih krajeva obratili su se generaluKacijaneru da ih primi u hri " ansku dr avu, pa su sme "teni u , umberku.Iz te godine postoji i bele "ka Benedikta Kuripe "i a da su Bosnu naselja-

426 Isto, vol. LV, 320.427 HAZd, Atti del conte di Zara, vol. I (Pietro Maecello), 182 + (3. XII 1526); II, 20 +

(10. II 1520 m. v.).428 I diarii di Marino Sanuto , vol. LIV, 221 ) 3 (7. I 1531).429 Commissiones et relationes venetae , vol. III, 239 ) 40, 196 i 191.430 J. Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches , B. II, 430 ) 1.431 B. Hrabak, Vla " ka i usko ka kretanja , 240. oko 1530.


15/17

211

vali Srbi-Vlasi, koji su se javljali i pod imenom martolosa, a dolazili su iz beogradsko-smederevskog kraja. 432 Tako se u vrtlogu turske najezde, po-

ev"i jo " krajem XIV veka, od kosovske bitke ispreme "alo stanovni "tvo prostranih krajeva od gornjeg Vardara do Zagreba ke gore. 433

Neki Vlasi su napustili (1540) sultanovu zemlju i zatra ili da budunaseljeni kod Biograda. Mleta ke vlasti su ih prihvatile, ali ih nisu za-dr ale kod Biograda da se prema njima ne bi zaletali njihovi stari gos-

podari Turci, nego su ih prebacili u Istru, gde su Mle ani imali potrebaza radnom snagom kod opravki nekih tvr ava. 434 Storija jednog herce-gova kog bratstva je pri tome zanimljiva. Boluni, koji se 60-ih godina

XV veka nalaze u skupini Donjih Vlaha (kod Stoca) delom su preseljenina mleta ku granicu, te su usko ili Mle anima i oni su preba eni u Istru;tu su se priklju ili i ima i ponovo se vratili romanskom jeziku. Jednuseobu turskih vlaha u Istri treba zabele iti i 1558. godine. 435

I u drugoj polovini XVI veka vla "ko naseljavanje izvo eno je ka Ninu, Zadru i $ ibeniku, kako iz dana "nje zapadne Bosne, tako i iz Likei Krbave. Ti e se naseljenici krajem XVI stole a zbog haranja senjskihuskoka preseliti u manje izlo en "ibenski kraj. 436 Bez obzira na dr avnegranice, vlasi dolaze na zimovanje na obalu zadarske ravnice i krajemXVI veka. Biregionalno sto arenje im je najbolje omogu ilo da se pro-vuku izme u Turaka, Mle ana i Senjana. 437 Usko ke otima ine su se kodistih grupa najpre sastojale od plena u ovcama, a kasnije u volovima, "to

je najbolji znak da su ov ari postajali ratari. Naseljavanje u krajeve blizumorske obale postojalo je i od 1580. Ti su vlasi dolazili iz dublje unutra "-njosti i bili su pravoslavne vere. Da bi do "li do dobre zemlje blizu mora,

postali su agresivan elemenat. 438

432 G. Stanojevi , Ju noslovenske zemlje u mleta ko-turskim ratovima XVI , XVIII vije-ka. Beograd 1970, 47: N. Mila ", Pravoslavna Dalmacija , Novi Sad 1901. passim;S. Pavi i , Seobe i naselja u Lici . &Zbornik za narodni ivot i obi aje Ju ni Slave-na ' 40, Zagreb 1962, 101 ) 2.

433 R. Lopa "i , Biha , 17; B. Kuripe "i , Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rume-liju 1530 , Sarajevo 1950, 54.

434 Cviji eva knjiga , Beograd 1927. Seoba i etni ki procesi u na "em narodu.435 C. F. Bianchi, Fasti di Zara , Zara 1888, 75; A. de Benvenuti, Storia di Zara dal

1409 al 1797 , vol. I, Milano 1944, 112.436 Isto.437 B. Hrabak, Vla " ka i usko ka kretanja , 254.438 Commissiones et relationes venetae V. 214 i 245; 171 i 226.


16/17

212

Katunska organizacija oko Krke i Zrmanje pokazuje istu organiza-ciju kao u tada "njoj sredi "njoj i isto noj Hercegovini, tj. ona je postojalazbog ure ivanja seobe i stani "ta na zimskim i letnjim pa "njacima, ili jeobezbe ivala ljudstvo i stoku za preno "enje tereta u karavanskom sao-

bra aju. Letnja pa "a nalazila se na ju nom Velebitu, na Dinari i Svilaji,a zimska pri morskoj obali. Od kra "kih polja, vlasi su naro ito gusto

poseli Petrovo polje (kod Klju a). Kao i u Hercegovini, zimska i letnja pa"a nisu bile sasvim blizu, te se nisu mogla obrazovati plemena kao uCrnoj Gori, nego se ostalo na katunima i na njihovom grupisanju u na-hijske zborove. Na Cetini je rastojanje izme u letnjih i zimskih pa "njaka

bilo manje, te su se tu katuni u ranijoj organizaciji odr ali do oko 1540.Vlasi oko Krke i Zrmanje zatekli su prirodne uslove koji su zahtevalinapasanje na ve im udaljenostima, te je to doprinelo du em odr avanjukatunske organizacije. 439 Na letnjoj pa "i na ju nom Velebitu susretali suse vlasi iz Like, Dalmacije i Bosanske krajine. Bosanski vlasi bili suod Uskoplja i njih su favorizovali sand ak-begovi. Za te letnje pa "nja-ke, dalmatinski vlasi su li kim vlasima obezbe ivali zimsko napasanje

blaga, naro ito oko Novigrada. Bilo je sne nih zima (na primer, januara1555) kad se vi "e tapkara tiskalo nego obi no u blizini mora. Sli no je

bilo i sa vlasima u planini Tartaru, kojima je bilo blizu da se spuste na"ibensku rivijeru ili oko Vranskog jezera. Ta li ko-dalmatinska spregado"la je do izra aja i u drugoj polovini XVII veka, u Kandijskom i Mo-rejskom ratu, kad su se vlasi iz Like, Krbave, pa iz Glamo a i Livnanaseljavali u Dalmaciji. To je bila druga velika vla "ka seoba u Dalma-ciju li kih katoli kih i pravoslavnih vlaha i bosanskih pravoslavnih. 440 Odr avanju katuna doprinele su martolo "ke akcije (gde su katuni davalinajmanje vojne jedinice), kirid iluk (gde je katun davao jedan karavan) ikomplementarna endogamija (koja se morala sprovoditi zbog normalnograzmno avanja na bazi nekrvnog srodstva). 441

U drugoj polovini XVI i po etkom XVII veka, prema Zadru bili sunaseljeni vlasi Par i i i Sudarevi i (ro aci Bunjevaca), izme u Nadina,Vrane i $ ibenika. Banjevci, Stankovci i Vratkovi i, u Petrovom poljuMirkovi i, Pastrohovi i, Vrankovi i i drugi, na Dobrom Polju, Vojni i(poreklom od $ irokog Brijega u zapadnoj Hercegovini) i Vuki evi i, iz-

439 B. Hrabak, Vla " ka i usko ka kretanja , 255.440 Isto, 255.441 Isto, 256.


17/17

213

me u Trogira i $ ibenika ) Ljubi i, Vojihni i, Jelov i i, Gospi i, Kabli i,Radimi i, Rusi i, Sumi i, Primilovi i, Pocrnje i Tvrtkovi i, a dalje naCetini Zbitelji i. To vi "e nisu bili katuni od 20, 30 i 50 porodica, negogrupe od vi "e katuna istoga imena i porekla. Iz Hercegovine su pouzdano

bili Primilovi i i Pocrnje, a iz Bosne Tvrtkovi i.Iz Hercegovine su, pored Vojni a, svakako bili i Armeni i. 442

Jezi ki stru njaci su do "li do zaklju ka da jezik stanovnika naselje-nog od Zadra do Knina pokazuje jezi ke osobine Hercegovine isto nood Neretve. 443 Treba pretpostaviti da taj isto ni polo aj od Neretve nije

bio sasvim uz reku nego ne "to isto nije, u dana "njoj isto noj Hercegovi-

ni, na potezu Bile e-Gacko i Stolac-Trebinje. Taj zaklju ak lingvista bigovorio da je u velikoj seobi 20-ih i 30-ih godina XVI veka dominiraoelemenat iz Hercegovine, a da su bosanski Vlasi vi "e naseljeni u sever-nim, panonskim krajevima... 444

442 Isto, 257.443 , . Bjelanovi , Antroponimija Bukovice , Split 1988, 18 ) 9; P. Ivi , Srpski narod i nje-

gov jezik , Beograd 1971, passim.444 Bogumil Hrabak, Naseljavanje hercegova kih i bosanskih Vlaha u Dalmatinsku

Zagoru u XIV, XV i XVI veku . U ediciji: Iz starije pro " losti Bosne i Hercegovine .Knjiga II, Arhivar, Beograd, 2003, str. 84-96. Ova rasprava prvi put je objavljena uizdanju: Migracije i Bosna i Hercegovina (Sarajevo, 1997, str. 67-87.)

Documents

Bogumil Hrabak o Vlasima Bosne