Bogumil Hrabak - Napadi Senjskih uskoka na Zažablje, Popovo i Trebinje

8/3/2019 Bogumil Hrabak - Napadi Senjskih uskoka na Zaablje, Popovo i Trebinje

1/16

ZAVlCAJNI MUZEJ TREBINJE

Dr BOGUMIL HRABAK.

NAPADI SENJSKIH USKOKA NA ZAZABLJE,pOPOVO I TREBINJE(1535 -1617)

(Poseban otisak iz Tribunie broj 7)


2/16

Dr Bogumil HRABAK

NAPADI SENJSKIH USKOKA NA ZAL:ABLJE,POPOVO I TREBINJE (1535 -1617)Senjski uskoci su stalno mva tema nase istoriografije, kakoza one koji naglasavaju otpor sirokih narodnih masa stranim za-vojevacima, tako i za one koji bi preko tih vitezova-korsara zelelida upute i nacionalisticke poruke. Prikazivanje njihove delatnostije, po pravilu, jednostrano, kao sto su bili zainteresovani i izve-staji u doba kad su vojevali. Njihova akcija pokazivala je, medu-tim, i posebne odlike na nekim popristima, gde su mogli imatipomagace, tako da prethodno treba regionizirati njihova pregnucaioceniti rad njihovih saveznika. Juzni pravac njihovih akcija(dubrovacko podrucje, oblasti jume Hercegovine, uz bogatu Ne-retvu) i u prvim godinama njihove delatnosti (1535--40), a zatimod 1573, posebno od 1602. i narocito 1610--13. godine, predstavljao

je najsigurniji izvor lakog i iznenadnog plena. Dubrovacka vlastela,vodeci politiku nezameranja papstvu i Austriji, CiJase snaga nala-zila u usponu od kraia XVI veka, omogucavala je da Senjani na Pe-ljescu oforme bezbednu bazu i placdarm za provale prema Popovupolju, Dubrovacka mudrost je hila jednostavna: treba biti susret-1iiv prema obema stranama, i to tako sto ce se najpre u:skocimadozvoHti da upadnu u tursko susedstvo, a potom ce se pustiti oste-ceni da gone dosljake preko dubrovacke teritorije. Dok je napojavu svake turske cete na svojim medama, u redovnim prili-kama, dubrovacka vlada odmah slala svoju voisku na granicu,prema senjskim uskocima bila je izuzetno popustljiva (mnogo visenego prema mletackim uskocima), i to narocito na svom kopnu.Ona je podsticala druge, Novljane i Popovljane, da suzbiju napa-dace, ali je sarna strpljivo trpela njihova divljanja. U nauci jeistaknuto da su Senjani srnatrali svojim pravom da preko dubre-vackog terena provaljuju u sultanove zemlje,* ali nije objaSnjenoda ISU na razvitak takve svesti uticali i austrijski carevi i nadvojvode,* V. For et ic, Povi jest Dubrovnika do 1808,dio II, Zagreb 1980,61.

101


3/16

svojim dozvolama za akcije, takode i Mlecani, svojim drfanjem,kad bi im takvi poduhvati odgovarali. .PO'PO'VO'e najvise stradalo, i to' iz pravca Stona i Slanog,ZaZabije je pohare dozivljavalo sa strane Neretve, dok je Trebinje,

osim izuzetno, bilo zaklonjeno. Prvih godina XVII stoleca uskociSU, uz pomoc nekih hercegovackih Vlaha, dolazili do Ljubinja idoPO'd Mostar, Njihov i pohodi bili su preduzimani i sk ljucivo zbogplena Ii materijalne koristi, a ne iz polit icko-psiholoskih razloga,kao koordinacija sa Istovremenim austrijskim operacijama usused-nim regionima. Tvrdnja da je hercegovacko tle s luzi lo kao tranzitnopodrucje za uskocke akcije prema Dubrovackoj RepubHci,** nijetacna. Napadi su izvodeni u prolece, retko i u jesen, bUi su vrlobrzi i dobro isplanirani; tako da diverzanti na turskorn terenucesto nisu boravili vise od dan iii dva.Prilog je Izraden na osnovu neobjavljene i objavljene dubro-vacke i mletacke grade. Dubrovacki opisi, u situaciji kad su semorali pravdati od kleveta, riisu preuzimani u velikim izvodima, jersu, ocigledno, bili zainteresovani. Uostalom, stvarnih, narocito broj-nih pokazatelja 0' ucinjenoj steti i nema.

Senjski uskoci (posle 1537. godine), ali i njihovi prethodnici,prebezi u Senju, koji I5Use bavili istim herojskim zanatom, znalisu prilike u Trebinju, P O ' P O ' V U i ZaZablju samim tim S t O ' su rnnogiod njih bili rodom iz tog kraja. Naprirner, postojalo je predanjeda je Ii porodica najpoznatijih uskockih predvodnika, Danicica,rodom iz Zazablj a. ' Pos le pada Herceg-Novog u ruke Osmanlija(1482), mesto okupljanja izbeglica iz donje i ostale Hercegovinebilo je ugarsko uporiste K O ' S na otoku Posrednjici (na useu Ne-retvice). Prve zalete na tursko podrucje OkDusca Neretve i prvupljacku marve sultanovih podanika dzveli su Kacici, Hrvati izKrajine, a ne raniji turski haracari, Vojnici iz Kosa, zajedno saSkradinjanima (maja 1487), napali su iopljackali carinarnicu uturskom mestu Kleku, u kom su Dubrovcani prodavali so. Tu suse, u to doba, morali baviti i kupci iz prvog hercegovackog sused-stva. Krajem zime 1488, Kosevci su upali u juznu Hercegovinu,oplenili sitnu i krupnu rogatu stoku. Pornen Skradinjana, tih ti-picnih proto-uskoka, upucuje na zakljucak da su i vojnici Kosadelovali kao USkDCkidiverzanti, ako i sami nisu bili preseljenicipoput ostalih uskoka. Na slican nacin su Hercegovci iz Neretve,nastanjeni u dubrovackom selu Osobljavi, upadali u susedne turskekrajeve i odvodili blago, i to' sve do mletacko-turskog rata 1499-1502. Poslednjih godina XV veka neki Vlasi iz Rudina i DonjihVlaha izbegli su cak u Apuliju, a potom su na brodovima nanosilistetu i turskim podanicima. Skradinjani ISUse, u sklopu neke sireakcije, ponovo javili u dubrovackom mestu TDPO'luu prolece 1510,

**V. K0rae, Trebinje, knj. II , deo 1, Trebinje 1971, 83.1 Postojalo je predanje da je Duro Danicic bio iz sela Oslje kodStona: Hrvatska Dubrava (Dubrovnik), 20. V 1936, 3.

102

kad su ugrabili neke devojcice i decake i odveli ih u skradinsko gu-sarsko gnezdo. Od nekih Klisana, takode upadaca u tursku zemlju,stradali su neki drugi Hercegovci, na primer neki Musliman izCitluka (1512) i jedan martoloz, mozda Banjanin .'Za vreme spanskog napada na Koren iModon (na Pelo-ponezu) 1532. godine, Turci su ocekivali i USkDCkinapad na donjuHercegovinu.' Sredinom oktobra 1535, u skoci su se sa nekolikobarki, koje su bacile sidro u [ednoj dragi kraj Cavtata, uputili u

pravcu Trebinja s namerorn da opljackaju kucu nekog turskogblagajnika, ali u tome nisu uspeli, jer se Turcin dobro branio izkule.' Aprila 1537. u mesto Zamosti kraj Orebica (Pe lj esac) dosao jeneki Perastanin Cvjetko, prethodno proteran sa Korcule, te se nadubrovackom poluostrvu drufio sa nekim prebezima. Zajedno s nji-rna i on je poceo da pljacka jutnu Hercegovinu, ito, prirodno, pre-ko dubrovacke neutralne teritorije, a ne preko Kleka. Da bi seonemogucilo pomorcirna Osobljave (koji ISUinace bili u stalnomkontaktu sa Hercegovcima u Slivnu) da ucestvuju u planiranornuskockom pohodu, trebalo je da budu pozvani od dubrovack ih vla-sti da se sa brodovima sakupe pod tvrdavom Ston. Prvih nedeljajeseni uskoci su navalili na selo Kruscicu, pa su i Dubrovcanimorali goniti njihove brodice.' U uputstvu poklisarima, koji susa darom iSli na Portu, koja je stigia u Valonu (20. juna 1537),nalazila se i !alba na uskoke koji su upravo tih dana doplovili darobe sultanovu raju," Vee koncem oktobra dubrovacka viada jepocela pokazivati osecanje krivice zbog uskockih upada u prvikomsiluk, Poklisaru, koji je sa poklonima trebalo da ide na Portu(koja se u meduvremenu vratila iz Valone u Carigrad), nalozeno jekako da se drzi ako bi kO' na Ajaz-pasinom dvoru klevetao v Du-brovcane, navodeci da Turci mnogo trpe u Hercegovina i u Neretvizato sto dubrovacka vlastela propusta uskoke preko svoje zemlje. '

Krunu uskockih napada 1537. godine u pravcu donje Herce-govine predstavljala je pohara sela Orahova, Mletacki admiral.koji se sa svojim ladama ukotvio u Gruzu, ornogucio je da uskocisa nekim mletackim arkibuzijerima podu u SIano te da upadnu ~OrahO'VO',da tezneljito oplene selo, da PO'tO'mu dubrovackim Kru-2 B. Hr ab ak , Uskocke akcije krajisnlka na uscu Neretve (1482-1537), Historijski zbornik XXIX-XXX, Zagreb 197>-77, 182, 183--4, 185--6.3 V. V una v et; Senjski uskoci i Venecija do kiparskog rata, Isto-rijski glasnik br. 3--4/1953,43. G. S tan 0j ev ic, Senjski uskoci, Beograd 1973, 23; T. Popovic,Turska iDubrovnik u XVI veku, Beograd 1973, 177.S B. H r a b a k , Uskocke akcij e, 190 .6 Histori jski arhiv u Dubrovniku (u daljem tekstu: HAD), Lett. Lev.XXI, 93--3'; V. Vuna v e r; n. n., 46.7 HAD, Lett. Lev. XXI, 109' od 23. X 1537. U vreme turskog osvajanjaKlisa, 200 placenih v~jnika iz senjskog garnizona i vise dobrovoljaca gusarili

su sve do arbanaskih obala (G. K0b1 e r, Memorie per la storia dellaliburnica citta eli Fiume, Fiume 1898, vol. I, p. 255).103


4/16

sicama ubiju jednog dubrovackog vlastelina i ponovo orobe seljackedomove. Kada su sa plenom bezali ka morskoj obali i svojim orma-nicama (brodicama), njima su, kao vodiCi pred turskom poterom,posluZila dvojica seljaka iz Krusica, a neki Dubrovcani su im biliobavestajci, odnosno prenosiooi poruka za Mlecane, Hercegovackisandzak-beg je znao i to da u dubrovackirn selima Osobljavi iStupi uskoci i drugi pljackasi (mletacki) stalno borave, da uZivajupodrsku mestana i da barkarna neprestano dolaze da oplene po-granicna turska naselja.' Polovinom decembra 1537. dubrovacko Vi-jece umoljenih odlucilo je da se naredi zapovednicima teritori-jalnih kapetanija da sprece uskoke koji bi dohcdili kao prijatelji,a u ociglednoj narneri da prodru u dubrovacko susedstvo, Ako nebi pomogli saveti, dubrovacki kapetani su bili ovlasteni da primenesilu kako ne bi nastale nove reklamacije sa turske strane," IVee od pocetka sledece godine uskocke barke dolazile su lOaddamna Turcarum per territorium nostrum. Ako bi ti ljudi na Re-publicino podrucje dognali kakav plen, knezovi u Stonu i Slanombili su duzni da lovinu zadrle ivrate je Popovljanima." Dubro-vacka vlada je htela da pokafe dobrotu prema obema zavadenimstranama - uskocima u stvarnom omogucavanju upadanja u jw-nu Hercegovinu, a hercegovackim susedima u zaustavljanju plena.Uskocka prisutnost bila je neosporna ina drugoj, juznoj stranidubrovacke teritorije, odakle se mo u Trebinje. Kad je u prvojpolovini marta prizrenski sandfak-beg trazio da ga sa sto konjanikadubrovacke vlasti propuste kroz Konavle, iz Herceg-Novog u Du-brovnik, receno mu je .da se izlaze opasnostima, jer da uskociuobicajeno borave sa Pastrovicima u Konavlima."

Uskocka provala, krajem 1538, iz Slivna u selo Gradac, bila jeDubrovcanima posebno neprijatna. Sa dva Vlaha iz Gradca, 200uskoka, naoruZanih vecinom akribuzima (sirokom puskom), nava-lilo je na Trebimlju i Ravno. Potom je dosao red na Popovo polje,ciji su zitelji, medutim, na vreme bili oboavesteni od Dubrovcanao dolasku diverzanata. Dok su uljezi bili zauzeti traganjem zapljackom, seljaci su, pod komandom popovskog kneza Nikole ibegove vojske (njih 500), izveli protivudar na uskoke, Ovi su sekod dubrovackog sela Lisac, na vodi zvanoj Dobarska, razvili ustrelce, te su odmah usmrtili osmoricu seljaka, cija je snaga bilasamo u masovnosti, a ne u odlucnosti i vestini vodenja borbe. Ni-kola i sandzak-begov vojvoda pobegli su sa poprista, sto !SU potomuCinili i nedovoljno naoruzani seljaci. Mogli su samo pratiti kakonezvani gosti odvode stoku i odnose drugu imovinu iz njihovihkuea. Dosljaci su se u redu povukli ka dubrovackoj obali u blizini

8 HAD, Lett. Lev. XXI, 44' at, 105-13, 123'-4 i 121-22; T. Popovic,n. d.,l92.9 HAD, Cons. rog. XLIII, 235' od 17. XII 1537.10 HAD, Cons . rog. XLIV, 6 od 19 . I I 1538 .U HAD, Let t. Lev. XXI, 138'-9; XXII, 38'-9 i 16--17'.

1 0 4

sela Cepikuce. Tu dubrovacke malobrojne strafe nisu bile u stanjuda izdrze pritisak brojnih uskoka koji su dolazili dz uspesne akcije.Preko Dobrske Vode stigli su u Studenu Goru. Zatim u selo Lisacnahrupi grupa od 500 Hercegovaca sa knezom i vojvodom. VojvodaLisca, kome su uskoci pokazali puno oruzje, predlozio je da svizajedno krenu u poteru. Bojazljivi knez Nikola nasao je dobarizgovor u tome da ne zeli da se bori na tudem zemljistu. Uskoci suza to vreme nasli svoje usidrene Iadice u Slivnu i otplovili. Nekiseljaci su ih pri ukrcavanju iznenadili, pa 'su nesto stoke povratili.Ova je toliko bila izmorena forsiranim gonjenjem od strane uskokada nije mogla da se krece ili je mrtva lezala pored druma. Seljacisu bili spremni da sa knezom Slanog,koji je pristigao, podu uSlivno, ali je turski vojvoda zakljucio hajku, jer je bilo lakseoptuZiti Dubrovcane kao saucesnike u akciji nego se probijati pogrebenima, koristeci poprecne puteve. Seljaci su, medutim, govoriliu prepirci kraj slanskog samostana da potera nije uspesno okon-cana zbog drfanja vojvode i kneza Nikole," .

Pocetkom 1539. godine jedna skunina senjskih uskoka htelaje da prodre u krai Trebimlje (Trebevilje). U toi gruni nalazio sei uskocki vojvoda Pavlic sa dva brata, koji nisu bili iz Senja, inekizitelji iz dubrovackog sela Osobljave, Turci su ih,medutim, zanazili,te nisu bili u mogucnosti da ostvare svoje nakane," U leto tezodine Senjani su bili nesto uzdrlliiviji u svojim pregnucima prernaHercegovini, jer je velika turska flota Hajredina Barbarose opselsHerceg-Novi u kom su se privremeno ugnezdili spanski vitezovi."

Neki od zavrbovanih hercegovackih izbeglica, naseljenih 11Osobljavi, marta 1540, pod vodstvom pomenutoz Pavlica, pokusalisu da se ubace u Popovo polje, ali su na vreme bili primeceni, atime i onemoguceni. Osobliava je u nekn ruku nostala specificniplacdarm za upadanje uskoka, ne nravih. onih iz Senia, nezonjihovih priiatelja i sledbenika sa dubrovackoz podrucia. Pavlicje bio orevrtliiv, nepostoian i zelian lakon cara, Kad mu niieuspelo da nliaeka siromasne sultanove oodanikeiz Popova, noceoie da saraduie sa Turcima u trzovini, Primarnlien dobrim nlenom,on [e cak, po nalogu turskih staresina iz Neretve, napao na mle-tacku Jelsu,"

Mirom zakliucenim izmedu hriscanskih sila i Porte (1540) niienastalo stanje mira i bezbedne plovidbe na prostoru izmedu uscaNeretve i Boke Kotorske, U prvoi polovini septembra 1543, kadsu svi zauzeti berbom grozda, uskoci su se uputili pred Herceg-12 HAD, Lett. Lev. XXII, 1-2' at (Vlasi vodici bill su Mihailo Ilic i IvanKokotovic): V. Vinaver, n. n., 47 (zamena Trebimlje Trebinjem).13 HAD, Lam. pol t. IV, 112.14 B. H r a b a k, Uskocki zaleti u Neretvu 1537-1617. god., Pomorski

zbornik XVII, Rijeka 1979, 327.15 I sto, 327.105


5/16

-Novi. Medutim, Dubrovcani su to na vreme javili novskom kadiji."Jos aprila te godine u:skoci su u jednom dubrovackom pristanistuzaplenili neku karavelu natovarenu voskom i drugom robom." Ka-ko je plen bio znatan, nisu imali potrebe da se provlace krozdubrovacka sela i .da upadnu u juznu Hercegovinu. '

Mada je promet na Neretvinom uscu stalno bio pod udaromSenjana, Popovo polje i Trebinje su za neko vreme bili slobodniod uskockih haranja preko teritorije Dubrovcana, koji su redovnoizvestavali hercegovacke vlasti 0 prisustvu junaka sa Hrvatskogprimorja ili njihovih pristalica. Porninje se samo pokusaj uskoka1546. godine da sa dubrovackog podrucja udu u Hercegovinu. Turcisu 0 tome poduhvatu bili obavesteni, docekali su napadace, ubilidvojicu i pohvatali dvanaestoricu." Napadi na oblasti juzne Herce-govine obnovljeni su tek u novom ratu hriscanske lige protiv Oto-manskog Carstva, 1570 -1573. godine,

Sredinom februara 1571, 200 uskoka iz Senja i Rijeke upaloje u Popovo polje. Opljackali su neka sela, a zatim su se povratiliu SIano, gde su ukrcali plen i otplovili dalje. Ovim pohodom ruko-vodio je Duro Daniele." Sledece godine dalmatinski generalni pro-vidur opseo je Herceg-Novi." ali nema vesti da su uskoci tu akcijuiskoristili da -se upute u trebinjski kraj, mada su oni za operacijeu Boki trazeni," Sledecih godina Senjani su bili prisutni u jufnojHercegovini, iako ih dubrovacki arhivski zapisi ne prate u stoputako budno kao prethodnih decenija. Maja 1576. narod herceg-novskog kraja sakupljao se na zborove da se izaberu i opremeljudi koji bi napali posede austrijskog cara, ne bi l.i gaotako pri-morali da kazni iobuzda Senjane." Juzna Hercegovina je pomaloplacala i za dubrovacko pogubljenje Dure Danicica, s obzirom dasu se uskoci za to svetili nevernim i lukavim dubrovackim gospa-rima. Godine 1579, kad su sinovi pogubljenog Danicica bili u Rimu,

16 B. H r ab ak , Senjski uskoci i Bokelji , Godisnjak Pomorskog mu-zeja u Kotoru XXVI, ~ot,?r 1978,28. P. SV?~ izvestaju 0 putovanju u ~rsati u Senj, Antonio Mati, jedan od Sinjorijinih sekretara, javio Je.8 . juna1542.da senjski uskoci, pomocu svojih uhoda. posecuju sve oblasti DaIma-cije do Boke Kotorske (5. Lj ubi c, Commissiones et relationes venetae,t. II, Zagreb 1877,164).17G. 5 tan 0 j ev ic, Jedan dokumenat 0 senjskim uskocima, VesnikVojnog muzeja VI-VII, Beograd 1962,101.18 Isto, 106.19 HAD, Lett. Lev. XXXI, 12-12'; Cons. min. L. 41', 61, 62, 64; G. 5 t a-no j ev ic, Senjski uskoci, 94; J. Tad i C, Pogibiia uskockoz vode DuraDanicica prema dokurnentima iz arhiva Dubrovacke Republike, Novosti(Zagreb) 24. i 25. I 1931,str. 8.20 A. The in er , Vetera monumenta Slavorum Meridionalium histo-riam illustrantia, t. II, Zagreb 1875,60.21 G. Novak, Comrnissiones et relationes venetae IV, Zagreb 1964,76 (relaciia Sebastijana Venijera, bivseg generalnog providura 29. XII 1972).22 C. H 0 r vat, Monumenta historiam Uscocchorum illustrantia, parsI, Zagreb 1910,81.

106

obecali su papi da vise nece napadati Dubrovcane i pustositi nji-hove lade," To je trebalo da bude olaksanje i za Popovce iTrebinj-ce, ali samo kao privremeni predah.U pljackama za vreme rata 1570 - 1573. bilo je lupeza koji

5U grabili obuceni u uskocko odelo, mada nisu bili uskoci. Onisu obicno pripadali Perastanima, Pastrovicima i uopste mletackimpodanicima Boke Kotorske iotoka. Koliko su oni postigli u Tre-binju i Popovu, Dubrovcani nisu registrovali jer su dosta bilizauzeti odbranom vlastitog imetka. Uskoci su izgladnelirn du-brovackim podanicima odnosili, tako reci, poslednji zalogaj, Jednatakva grupa prispela je na 20 barki u selo Stedricu i,pored ostalog,oterala vise od hiljadu grla stoke. Druga skupina je dosla u Mo-Iunat, po noci se iskrcala, i u Vitaljini, prema Herceg-Novom, oplja-.okala sve sto je nasla i sto je mogla poneti, uz ostalo i vise od600 glava marve. Sa plenom ISU upadaci posl! kraj novskih sela upravcu mletacke Boke. Treci su se uspeli na Brgat, na trebinjskojmedi, te su presreli .i odveli jedan karavan sa 40 tovamih konjakoji su prenosili koze i vunene pokrivace. Transport su sproveliu dubrovacku Rijeku, gdje suteret ukrcali na svoje brodice," Nestekasnije, dubrovacka vlada pisala je svojim poklisarima u Carigraduda takve uskocke pljacke na racun dubrovackih patricija i trgo-vaca najbolje demantuju klevete Novljana na Porti da Dubrov-cam pomazu Mlecane u opsadi Herceg-Novog dvopekom, pa i ljud-stvom. U truparna pod Novim bilo je iuskoka, a oni su nesum-njivo bili dubrovacki neprijatelji."

Senjskim uskocima (1580) nije bilo dovoljno sto su opljackaliveliki deo Bosne, nego su bacili oko i na primorske oblasti Turakaoko Obrovca, Herceg-Novog, Bara iUlcinja. 2eleli su da prodruu te gradove i da se u njima zatvore, mada je bilo jasno da bi ihglad iz njih oterala," U to vreme senjski uskoci su se vee jasnopostavili prema drustvenim slojevima napadanih zernalja. Dok susaradivali sa selom mletacke Dalmacije, pa i sa njegovim nizimsvestenstvorn, osobito franjevcima, vojevali su protiv dalmatin-/,skog, prevashodno trgovackog i patricijskog grada, kao iprotivsirokih i seoskih masa u okviru Otomanskog Carstva, posebno mu-slimanskih i pravoslavnih. Njih su robili, odvodili u suzanjstvo iprodavali prekomorskim trgovcima kao obicnu robu, bez trunkasamilosti, klasne solidarnosti i osecanja srodnosti,"

Prv.ih dana maja 1584. uskoci su odveli mnogo ljudi i stokei nacinili drugu stetu u Slivnu i susednim naseljima Morlakije,Dubrovacka vlada je svojim pok1isarima u Neretvi javila da je do

23 B. Pop a ric, Povijest senjskih uskoka, Zagreb 1936, 26.24 HAD,Lett. Lev.XXXI, 83-5 od 13.VII 1571.25 Isto, 261od 20. VI 1572.26 A. Theiner, n. d., II, 76.27 U tom smislu predavanje C. V. Bracewell, objavl jeno u ri jeckimDometima, sveska za novembar 1982,49-52.

107


6/16

toga doslo zato sto su vlaske strafe u prolazima za Hercegovinuomanule, pa zbog svoje nebudnosti cak kasnije nisu bile ni kaznje-ne; ~tav.iSe,klevetale su dubrovackog vojvodu u Topolu da je usko-cima ornogucio da prede preko Bistrine. Turci i Vlasi su na toposeli neke dubrovacke terene. Slivnjani ISU krivi1i i neke dubro-vacke seljake iz sela Janjine da su glavni vinovnici sto je doslodo otimacine neke hercegovacke stoke. Afera se zavrsila arzom ne-vesinjskog kadije protiv Dubrovcana zbog njihove navodne spregesa uljezima,"Optufbe na racun dubrovacke gospode za saradnju sa usko-cima podizane su .i iz najuzeg susedstva. Oktobra 1584. u pitanjuje bio Mustaj vojvoda, verovatno staresina Popova. Njega je tre-balo da razuveri i obrlati stonski knez Jakov Sorkocevic, Bitno jebilo da Mustaj napise da se dubrovacki podarrici ne nalaze udosluhu sa Senjanima, zajednickim dusmanima, da uskoci napadajudubrovacke ljude .i na moru, pri plovidbi, da su im proslih godinananeli neizmerne stete, da ih takode napadaju ina njihovoj vla-stitoj teritoriji. To je trebalo da bude kao neki odgovor u vezis raniiom vojvodinom prijavom. Porta se za to interesovala zboguskockog pritiska u maju te godine na Slivno i okolna sela, pricemu je ihercegovacki sandzak-beg optuzio vojvodu dubrovackogsela Topola da je nagovorio diverzante da izvrse napad," Bez obzirana to ~to je Mustai napisao, marta sledece godine uskoci ISU upaliu Orahovo i odvukli veci broj niegovih zitelja, tako da je vladau Dubrovniku, plaseci se represalija, poslala u Senj jednog svogpoverenika da zasuznjenu ce1iad oslobodi i povrati kucama."Godina 1586. bila je, izgleda. prelornna u pogledu veceg anga-zovanja Senjana u Neretvi i juznije. To su u svojoj predstavci od10. maia 1588. tvrdili Sinjoriji Lorenco Bernardo, Ferigo Nani,Luka Darelic i Dovani Bembo, mletacke flotne staresine. Navodilisu da su uskocke akcije od 1586. bile opseznije nego dkad ranije,da su posebno bile vezane za usee Neretve i da je u njima posebnostradala roba Turaka i Jevreja," Sredinom maja 1586. veliki broiuskoka Iskrcao se u Slanom, s namerom da napadne POPOVO.32Uskoci su potom preko dubrovackog nodrucja upali u Orahovo iotimali l jude , I ako je desant izvrsen kod Slanog, hercegovackomsandzak-begu trebalo je objasniti da je obavljen u pustom kraju,"Toga proleca, jo~ pre pomenutog dskrcavanja, stanovnici dubrova-ekog sela Imotice placali su vi~e od po 50 talira otkupa za bracu

2B HAD Lett. Lev. XXXV, 66'- 7' ( 12 . V 1589), 70--0' od 28. V 1584.29 Isto,' 79-9' (navodno dubrovacko nagovaranje uskoka), 65'; T. Po-

povic' n. d., 336.30 HAD. Cons. rog. LXVIII, 205 od 11. IV 1585.31 Archivio di stato. Venezia (u daljem tekstu: ASV), Senato I, Provv.da terrae de mar, busta 1319,grupa Naicinovith.32G. Stan 0j evic. Seniski uskoci , 116.33 HAD, Lett. Lev. XXXV, 147-7' od 11. VI 1586, poklisaru kod kra-

jisnika.108

koju su im uskoci poveli u ropstvo. Pozajmljivaci novca bili suneki Ijudi iz Osobljave, pozna tog uskockog gnezda, dubrovack i po-danici vecinom poreklom iz Hercegovine.". Oko 1. .aprila 1588. mletae~~ trgovacka galija, koja je pre-vozila robu lZ Neretve za Veneciju, dosla je u Dubrovnik da tuprimi pomenute terete. Kako je to odgovaralo dubrovackoj cari-narnici, vlada je pisala svojim poklisarima u konaku hercegovackogsandzak-bega da urade sve kako bi se digao jasak, tj. zabranaodlaska robe na dubrovacku skelu, tim pre sto je rec 0 vosku idrugoj robi za Neretvu, a ne 0 hrani, koja se, uostalom takode

slivala sasvim slobodno u Gabelu." Na uskocke otimaein~ dubro-vackih brodova u Jadranu i na njihove navale preko dubrovackogpodrucja, dubrovacka se vlada billa papi. Tvrdila je da uskociu tw::skoj zemlji zasuznjuju cak i sledbenike rimskog zakona, tj.katolicke vere. Turci su u takvim slucajevima navodili da su du-brovacki ljudi kalauzili napadacima, pa su takve provale izazivaleopsti besprotiv Republike i veliku stetu za mir inriscanstvo, Du-brovacki izaslanik je dobio zadatak da od pape trazi da spanskikralj posalje kakav naoruzani brod koji bi sluzio za odbranu dubre-vacke obale od uskockih zaleta, takode a od muslimanskih gusara."U Bosni, u seraju bosanskog pase, tvrdeno je kako Senjani uApuliji prodaju kao roblje Vlahe koje su pohvatali u juznoj Herce-govini,"

Vee maja 1588. podignute su nove optuzbe protiv Dubrovcanazbog navodnog druzenja sa diverzantima. Ali-aga Sajbegovic i Pi-rija iz Popova upregli su se da od bosanskog defterdara Huremaizvade neka naredenja koja bi naudila Dubrovcanima, Od takvacetiri izdata naloga, prvi se odnosio na uterivanje 23 tovara akci,prema obrazlozenju koje je dao pokojni defterdar Sinan, a drugi,cia sudubrovacki Ijudi duzni da oslobode neke sultanove podanike,s obzirom da su bili u uskockoj druzbi kad su ti nesrecnici pohva-tani. Da hi onemogucili daljitakav rad Huremov, dubrovacki po-klisari su od pase u Banjaluci dobili arz od 23 tovara akCi. Na toje Hurem nastojao da u Neretvi strpa u ikuhi dubrovackog posla-nika koji je tu boravio u pratnji hercegovackog sandzak-bega, Po-sebno je bilo nezgodno sto je velika masa Hercegovacatvrdila da suDubrovcani predvodili uskoke u nanosenju stete, kako Muslima-nima, ~ako i Vlasima. Takve tvrdnje trebalo je da obesnazi krajisni-kovo 1nazorovo svedocenje. Svi ti papiri bili su od znacaja zarasplet koji je imao da ' se izvede na sultanovom pragu. Ipak, vee

34 HAD, Diversa Stagni XXXVII, 131' od 24. aprila 1586 (Vukoje Iva-novic).3S HAD, Lett. Lev. XXXVI, 81' od 4. IV 1588.36 Isto, 75--5'.37 Isto, 90 ' (29. IV 1588). Neste kasnije Dubrovcani su od hercego-vackog sandzak-bega dobili arz protiv uskoka ito za svega sto talira (Isto96'). '

109


7/16

pred kraja maja, Ibrahim-pasa je pisao krajisniku da primora du-brovacku vlastelu da oslobodi zasuznjenje sultanove haracare inaknadi im gubitke. Hucumi su dobijeni od Sinan-pase na Porti,ali time stvar nije hila okoncana, jer je Hurem dosao iz Neretveu Dubrovnik da uznemirava vladu oko naplate 23 tovara akci.l8Meseca avgusta nabedivanje je podgrejano predstavkom imotskogkadije da Dubrovcani mesetare sa Senjanima" i pismom Pirije izPopova koji je preko velikog vezira zahtevao da ga Dubrovcaniobestete sa 24.000 akCi.zbog toga sto mu prihodi od soli u Slanomnisu tekli za vreme kuge. Pirija je prethodno lazima stvar izgu-rao kod sandzak-bega i bosanskog pase. U svoju odbranu dubro-vacka vlada je navodila da su njeni ljudi na Peljescu pobili dvo-jicu uskockih staresina - Besliju i nekog Martina sa svim njihovimcettcama, i to zato sto su pljackali turske podanike. Vlada je po-steno platila i obecanu nagradu - ucenu. Ono sto je nju zabri-njavalo bila je cinjenica da su na hercegovackom podrucju ostaladva Beslijina brata ibraca Kostarric iz Zaostroga, koji su biliu vezi sa upadacirna, te je dubrovacka vlada traZila od velikogvezira da naredi hercegovackom namesniku da pomenute ljudeuhvati i obesi, kako se uskoci ne bi svetili Dubrovcanima."

Nemajuci drugih sredstava za zivot, senjski uskoci su moralida preduzimaju pljackaske pohode cak u Hercegovinu. Krajem1589. Faust Vrancic se obratio molbom austrijskom caru da sePetrovom polju, u dalmatinskoj Zagori, izda povlastica da sezitelji toga kraja ne mogu pleniti od strane Senjana. Senjski ka-petan je bio protiv izdavanja takvih privilegija, jer bi njihovaposledica bila oslobadanje Muslimana i hriscanskih Vlaha i pre-stanak placanja tributa Senjanima. Kapetan je objasnjavao daSenjani ne mogu da odlaze samo u Liku, nego su primorani daorganizuju pohode i u sandZake Livna iHercegovine, Vrancic jemarta 1590. ponovo molio nadvojvodu Emesta da zastiti Zazablje(gomje i donje) , koje pripada Hercegovini idaleko je od Likeu koju Senjani ne idu jer zaziru od borbe sa tamosnjim odvaznimmartolozima, nego radije dolaze u Dalmaciju i Zazablje, gde laksei bez rizika mogu da ostvare bogat plen, mada je rec 0 katolickimkrajevima. Nadvojvoda Matija je prihvatio Vrancicevu predstavkuda je Hercegovina daleko od Senja i da se samo Iickl vlasi nemogu izuzeti i staviti u zastitu beckog dvora," Iz drugih doku-menata se zna da su senjski uskoci lose prolazili u kopnenim bor-38 HAD, Lett. Lev. XXXVI, 101-2 ', 103-3 ', poklisarima u Carigrad28. V i 22. VI 1588.39 Isto, 103.40 Isto, 107-7'.41 R. Lop a~i c, Spomenici Hrvatske krajine, knj, I, Zagreb 1884,147, 158, 158-9. Papa je 27. marta 1591. uticao na cara da zabrani Senjanima

da provaljuju na dubrovacku teritoriju (J. Rado n i c, Dubrovacka aktai povelje, knj. III, sv. 2, Beograd 1938,580.110

bama u Lici, te su prednost davali brzim prepadima sa mora, ukojima su bezbedno i bez gubitaka postizali momenat iznenadnognapada.Poslednjih dana 1590. neki vlasi iz Popova su silom odvelijednu mladicu iz Slanog i opljackali mesto, svakako u ime kom-penzacije za uskocku stetu, Dubrovacka vlada je zahtevala da mla-du zenu vrati popovskom knezu poseban caus, kako bi se na tajnacin najsluzbenije ustanovilo nasilje,"Becka arbitraza samo je privremeno zadrzala Senjane odkoristi koje su im se ostvarivale na jugu. U proIeee 1592. naoru-zane mletacke barke, sa arbanaskom posadom u sluzb] protivuskoka, krstarile su cak do Ulcinja." Sredinom juna 1593. tri usko-eke ladice pristale su nocu u Slanom, pa su dosljaci poharali kucedubrovackih krnetova, ubivsi kaznaca. Potom su presli u Orahovoinaneli veliku stetu hercegovackim vlasima. To je odmah dojav-ljeno dubrovackim poklisarima u Carigradu, kako bi oni otklonilimoguce klevete. Vlada je Imala, kao glavni argumenat protivtvrdnje 0 dubrovackoj saradnji sa uskocima, cinjenicu da sudiverzanti pre toga desanta opustosili dubrovacki Peljesac iMljet.Postojale su cak zlonameme izmisljotine da su Dubrovcani delo-vali iu Hrvatskoj (u kojoj je upravo odrzana poznata bitka kodSiska, kobna po Turkel)," U jednom kasnijem saopstenju herce-govaekom sandzak-begu dat je blizi opis uskocke rute: iskrcalisu se u mestu Banici kod Slanog, zatim opljackali Orahovo, vratilise na Peljesac da bi potom presli na Mljet. Dubrovcanima su oti-mali vino i stoku." Na samom isteku 1595. dubrovacki poklisarje pred hercegovackim sandzak-begom, koji je boravio u Neretvi,pokrenuo pitanje steta koje su uskoci nanosili turskim haracari-ma preko dubrovacke teritorije. Naveo je da Senjani u poslednjevreme dolaze u mnogo vecem broju i bolje naoruzani arkibuzimaidrugim efikasnijim oruzjem. Nenaoruzani i vojnicki neorganizo-vani Dubrovcani nisu u stanju da se odupru silini diverzanata,tako da od toga i sami trpe grdne stete, narocito u stoci, vinui odelu. Dubrovcani sarno mogu da na vreme obaveste Vlahe da sepripreme za borbu, ili da se povuku, da ne bi pretrpeli vece gu-bitke," .

Na molbu Dubrovacke Republike, papa Klement VIII pisaoje (13. oktobra 1595) austrijskom caru Rudolfu da obuzda uskoke.42 HAD, Lett. Lev. XXXIX, 279 od 4. I 1591.43 ASV, Senato I, Provv. da terra e da mar, busta 1261, Almoro Tje-polo 23. VI 1592.44 HAD, Lett. Lev. XXXVIII, 130 od 16. VI 1593. Hercegovacki sandzak--beg je u prolece 1594. optuZivao Dubrovcane kao uskocke saucesnike, kojisu se eak usudili da usmrte i rascerece jednog sultanovog haracara; reeje bila 0 Mati Rugicu, dubrovackom podaniku, koji je zaista uskocimakalauzio (Isto, 222' i 223'; T. Pop 0vic, n. d., 371-2).4S HAD, Lett. Lev. XXXVIII, 159'-60 od 7. IX 1593.46 HAD, Lett. Lev. XXXIX, 13 od decembra 1595.

111


8/16

Pominjane su samo dubrovacke stete, kao iuskocke sm:tnje .trgo-vinskom prometu, pose?no sa papskom ~onom, sto je uticalo,pored ostalog na zastoj robnog saobracaja I na neopravdano po -vecanje cena.~7 Cetrnaestog D?-arta slede~e godine papa je pisaocaru i protiv uskockog haranja Popova I .Gradca (to je po~~n~odubrovacki franjevac Dominik). Receno J: da su stanvmci tihkrajeva katolici i da ih usko~i sv~odnevmm .naval~a I p~st?s.e-njima iznuravaju, odvodeci lID lJude_u sufanJ~tvu 1 prodaJuc~ ihna raznim pijacama, kao da su ~urCI_-4a~ledecih :dana Senjani suna 20 ladica prispeli u Neretvu 1na Peljesac, ali nema dubrova-ckih vesti da su upali u Hercegovinu:49 Kraje~ go~e jedna.~u-slimanka je ustanovila da suo USk:0CI.dva nJena. sma ostavili unekoj kuci u Dubrovackom primorju, 1to ugrabljena u leto 1595,kada su preko Primorja sisli u Hercegovinu da se nagrabe plena,"

Aprila 1597. uskoci su pr~ko Slanog p~O~?:p:0drli u ~o-povo. U vezi s tim, Dervis ~a~s lZ Popo~a, koji ruJ~ ~1O. naklonJ~ndubrovackoj gospodi, izvadio je od kadije u Nevesinju i1 od kadijeMostara dva arza u kojima je receno da su cetiri dubrovackaplemica imnogi drugi gradani l??mogli ~?slj~e pri upadu ~ sul~-novu zemlju i da su posle s njima delili lovinu, S. tun aktima J :Dervis otisao bosanskom serdaru (glavnokomandujucem) u NoV!Pazar i zahtevao da mu ovaj da svog kilerdzi-basu 5 kojim hiuokolini Slanog i Stona izv.rSi~ uvidaj, k~o bi se nacinili ~?viarzi. Dobivsi toga opunomocenika, posao je po pomenutu dVOJICUkadija, no oni nisu hteli da. podu s n:jim. U vezi ~ op~bama,Dervis je jos naveo da je JOSlp Prod~clc, ~ubrovacki plemic, odu-zeo jednom njegovom coveku 250 talira u nne naknade za ono stoje dubrovacka vlada potrosila da bi od strane bos~skog pa~eHasana bio obesen Dervisev brat Saban caus. Kako Je Prodanciczaista uzeo novae, ali ne iz navedenog razloga, dubrovacka je vladanastojala da se svi tuzitelji i os~eceni. nadu u D~~rovniku i namiru rasciste racune, pri cemu bi Dervis mogao biti podmazanda cuti. Dervis za to nije hteo ni da euje, nego su mu dodeljenikadije Imotskog i Gabele i neke gabelske age da obavi teftis(istragu) na dubrovackoj teritoriji. Dubrovacka vlada je u medu-vremenu slala poruke koje se nisu mogle kontrolisati 0 tomekako je njen podanik Jakov Silojevic posmicao 15, uz jos 30 dru-gih uskoka, dok su uskoci savladali jedan brod koji je dolazioiz Ankone, a na kome su se nalazili Turci," Od istrage, razume se,nije bilo nista, Opet je para sve provrtela,

Neki dubrovacki podanici, na primer Luka Mlhallovic, kaz-nac u Stupi, bavili su se otkupljivanjem uhvacenih vlaha od usko-ka, uz proviziju koja im je davana u vidu darovanih vezenihkosulja i stoke. Kad su 11. januara 1598. uskoci prelazili prekoBistrine, vracajuci se iz Hercegovine, dozvali su Luku idogovorilisu se s njim u pogledu deponovanja plena, pa su mu cak dalimeso ubijene krave i 70 talira koje je trebalo da za njih prenesena Hvar. Lukina veza medu uskocima bio je neki Milos RadinovicMilos je Luki dao 70 talira da ih preda njegovom bratu na Hvaru.Grupa uskoka, koja je prolazila Bistrinom, doterala je tri gove-ceta iz Hercegovine i dva druga iz dubrovackih sela. Dubrovackevolove su vratili, tri vlaske krave su zaklali, a meso pojeli i po-delili dubrovackim prijateljima,"Negde krajem 1600. ili pocetkom 1601 , De rvis caus, rodomiz nekog sela kod Stoca, upao je s oruzjem u rukama u Dubro-vacko primorje, te je plenio neka od tih sela pod izgovorom daneki od seljana odrzavaju veze sa Senjanima. Tada mu je datost'O dukata da se smiri i napusti dubrovacko podrucje, Takav na-pad ponovio je tri godine kasnije."

Sledeca poludecenija ostala je bez obelezja 0 uskockom delo-vanju u Zazablju, Popovu i Trebinju. Bile su to godine pripremai narastanja uskockih snaga za akcije u juznom pravcu, a mozdaje na njih delovao iporaz pod Klisom, 1596. godine. Godine 1602.nastavljac Minucijeve Istorije uskoka, poznati teoloski ipolitickipisac Venecije fra Paolo Sarpi, ustanovio je za uskoke sledece:Poceli su da vrse plj acke cak ipo Kotorskom kanalu, sto dotlenisu pokusavali, sluzeci se cak nasilno barkama mletackih poda-nika, da bi preneli stoku i roblje iz turskih zemalja.e" Doista,dotad, osim izuzetno pred lukom Herceg-Novog, uskoci se nisubavili u Boki Kotorskoj, Upadali su iz dubrovacke Vitaljine upravcu bogate pijace u Risnu, zaobilazeci sam Herceg-Novi. Stokai sufnji koji se pominju opet sU,svakako, hili iz Hercegovine.

Godine 1603. Senjani su takode upadali sa dubrovacke teri-torije u juznu Hercegovinu. Neki Mostarci i Gabeljani su pretpo-stavili da sami Dubrovcani prelaze granicu inanose stetu. Zbogtoga su dubrovacki prijatelji trazili da im dubrovacka vlastela javisto se dogadalo sa uskocima, da hi znali da daju odgovore u koristgospara," U jesen iste godine Senjani su presli da pljackaju u

52 HAD Div. Stagni XXXIX, nepaginirano, od 18. I 1598.I mletackalada sa arba:na~komposadom povela je dva dubrovaeka podanika, u pro-Ieee 1599,pod sumnjom da su kao obavestajci odrZavali veze sa uskocima(Lett. Pon.VIII, 7 od22.V 1599).53 HAD,Lett. Lev.XL, 165'--6od 28. I 1604.54 Historia degli Uscocchi, scritta da MinucioMinuci... et continuatadal Paolo dell Ordine de'Servi, Venezia 1683,183..5 5 A. Han d zi e, Pisma Ahmed-pase Dugulica dubrovackom knezu ivlasteli, Prilozi za orijentalnu filofogiju III-IV, Sarajevo 1953, 431, 432.

47A. Theiner, n. d., II, 89.-4asto, 89--90; C. H0r vat, Monumenta Uscocchorum I, 91 (Rim,14.III 1596).49 HAD, Lett. Lev. XXXIX, 36--6' od 26. III 1596i 30. IV 1597.so Isto,76--6' od2. II 1597.51 Isto 85--6' 88--9 90'-2, 92'-3. Nastale su dosta velike teskoce te

je potro~eno viSe'od 350 dukata da bi se stvar stisala (B. H r a b ak,Uskocklzaleti u Neretvu, 334).112 8 - Tribunla 113


9/16

Murlakiju, preko Zatruha kod Kleka, dakle iz kanala koji sepruzao izmedu usca Neretve i Peljesca u pravcu Zazablja, a vra-tili su se preko Dubrovackog primorja na Bistrinu. Posle 40 usko-ka, koji su se vratili pljackajuci dubrovacka sela, naislo je oko300 Turaka koji su isplovili iz Neretve na tri borbena camca (kaika)i tri druge brodice. Goneci upadace, turski martolozi, najvecimdelom Vlasi, posli su kopnom prema Slanom, dok su se u Bistrinijos nalazili Senjani. Dubrovacki senatori su obema stranama upu-tin svoje glasnike, troseci verovatno na sitne poklone. Maja sle-dece godine pojacani su napori na odbrani Stona, a jedan plemicje stalno morae boraviti u Malom Stonu i u tvrdavi Koroni.P Joskoncem 1603. uskoci su cetovali u Popovu, pa je dubrovacki za-stupnik u Becu trazio zasti tu od nadvojvode Ferdinanda. Posled-njih nedelja godine, prvi put je doslo do koordinacije turskihtrupa iz Neretve i iz Herceg-Novog, koje su gotovo istovremenoizasle da gone diverzante u okolini Neretve i prema Popovu,"

Na to su Dervis caus i Daut-begov sin upali u Primorje, premaStonu, pa iPeljescu, da se namire zbog gubitaka koje su izazvaliuskoci u Hercegovini. Zalud je postavljen dubrovacki zahtev dase protiv uzurpatora Dervisa sprovede teftis," Januara 1604. herce-govacki sandzak-beg zeleo je da sagradi tvrdavu u dubrovackojBistrini, protiv cega su Dubrovcani zestoko reagovali kod istogkrajisnika," Dubrovacka vlada je tih dana razbijala i jednu Dervi-sevu tvrdnju sa zadrskom: da su glavni krivci uskockih upadau Popovo oni dubrovacki podanici koji su imali imanja u Popovu,te su tu, radeci na polju, saradivali sa diverzantima. Postojala jei kleveta da su uskoei iskrcali plen iz Hercegovine u Stonu, madasu Sulejman nazor i Dervisev brat Daut-beg sa drugim ugledni-cima, preko ljubinjskog kadije poslali 59 hudzeta u kojima tvrdeda su uskoci i dubrovacki neprijatelji i da su pod Stonom doce-kani topovskom kanonadom."

U prolece 1604. junaci iz Hrvatskog primorja pojavili su seu hercegovackom susedstvu Stona i oko Herceg-Novog. Aprila istegodine manja grupa Senjana iskrcala se na dubrovacku teritorijunedaleko od Stona. Odatle su napal i jedno obliznje selo u Herce-govini, a jos vise su opljackali dubrovacke kmetove. Dubrovackavlada se pobojala i za sam Ston. Vee 7. maja pisano je u Gracaustrijskom nadvojvodi Ferdinandu. On je zamoljen da zabrani

56 H A D , Cons. rog. LXXIX, 34 i 124--4'; Lett. Lev. XL, 46'-7 od 26. X1603, poklisarima u Carigradu.57 R. Lop aic, n. d., I, 319..58 HAD, Lett. Lev, XL, 158' -9, 160 '-1 , 164- -4 ', 182- 3 (za tefti~ protivDervisa tauSa).59 H A D , Lett. Lev. XL, 168 od 6. II 1604.60 Is to , 169' -70, 156 --7 od 14. II 1604. i17. V 1604.

114

uskocima da dolaze na teritoriju dubrovacke drZave.61 Time bi se,razume se, onemogucilo Senjanima i da napadnu Popovo i Trebinje.

U prvoj polovini juna 1604. uskoci su sa dva barke i kopnom,preko dubrovackog podrucja, upali u novski kraj inarocito poha-ra1i selo Kuti, uhvativsi 40 osoba, medu kojima i dva Muslimanaiz Herceg-Novog, ponevsi razne robe i proizvoda. Tri novska kaikaisplovi la su da gone upadace, ali su se ovi vee bili sklonili, J osdan pre izvrsene pohare reagovao je poznati ulcinjski gusar Ara-badZi, pracen od dva broda. On se dotad nalazio u konvoju, ukome su bila jos dva broda iz Berberske i dye lade iz Santa Maure(Leukas), pljackajuci u sredisnjem delu Jadrana, posebno oko La-stova. Vratio se u svoju bazu, ocekujuci da uskoci krenu i juznijeod Boke. Novljani su odmah poslali pisma na Portu, okrivljujucineverne dubrovacke daure za svoju zlu kobo Ovi su se, pak, branilida su glavni vinovnici Mlecani koji ne cuvaju Jadran kako treba,"Sezdeset uskoka sa te dye brodice, prosavsi u povratku mimoHerceg-Novog, naislo je na pet turskih ladica, od kojih su jednuoteli. Posada se spasla bezeei na kopno, no Senjani su ih i tuprogonili. Uhvatili su cetirt clana posade i jos cetirt druga lica,"

Izgleda da je jedna diverzantska skupina tom prilikom, tj.poslednjih dana jula 1604,posetila i Hercegovinu, nesto severnije.Dubrovacka vlada je ponovo optuZivala Mlecane da ne postavljajustrafe protiv zlocinaca, Dubrovcani su tvrdili da to svako zna i uSarajevu, u kome su lukavi Venecijanci prosuli vise hiljada cekinada bi tu cinjenicu zataskali , zabranjujuci i dalje Dubrovcanimada isplove naoruzanim brodovima protiv uljeza, od kojih su bilijaci na vodi," Novljani su se ovom prilikom takode nesto viseuzbudili. Sa nekoliko borbenih tamaca izasli 'SU na pucinu. Tusu uhvatili neku barku koja je prevozila vino za Kotor i nijeimala nikakve veze sa Senjom. Tom prilikom je, uz prihvatanjedubrovacke odbranaske teze, izrecena pretnja da ce sve nastalestete morati da plate Mlecanl."

Oktobra iste, 1604. godine, uskoci su ponovo prodrli u Po-povo. Dubrovacka vlada brani la se preko svojih poklisara da nijekriva za uskocka nede1a. Nezgoda je bila iu tome sto se optuZiva-nju Dubrovcana pridruzio u Carigradu imletacki poslanik ili bail,koji je navodio da su cesti upadi Senjana preko turskih meda mo-

61 J. Tad ic , Uskoci i Dubrovnik u XVII vijeku, Novosti (Zagreb)19. I 1936, 13.02 ASV, Senato I, Provv. da terra e da mar, busta 1321, Vicenco Gri-mani sa Murtera 19. VI 1604. i prilog: pismo iz Kotora od 15. VI 1604;H A D , Lett. Lev. XL, 220-0'.63 ASV, Senato I, Provv. da terra e da mar, busta 1321, V. Grimani izZlarina 28. VII 1604, 8. VIII 1604. i 16. VIII 1604, Sa Hvara.64 H A D , Lett. Lev. XLI, 1',2'-5.65 ASV, Senato I, Provv. da terra e da mar, busta 1365, pismo kape-tana Jadrana Bemarda Veniera iz Kjode 4. VIII 1604.

11 5


10/16

guci jeclino zato sto su diverzanti nasli utociste na dubrovackojteritoriji, koja za njih predstavlja placdarm za nap ad na sultanovuzemlju,"

Klevete i prigovori na racun Dubrovcana zbog uskockih pod-viga pocele su se rojiti na Porti vee januara te godine. DubrovackoMalo vece, kao izvrsni organ, narocito je zaziralo od detalja, po-sebno onih u vezi sa gusanjern i tucnjavom izmedu Turaka iuskoka januara 1604. ispod Stona. Sulejman nazor, Daut-beg imnogi kolenovi6i iz prvog susedstva, naklonjeni Republici i nje-nom gospodstvu, suzbijali su price protiv prijatelja kad je reco Senjanima. Preko ljubinjskog kadije sastavili su hudzete kojisu blagonaklono govorili 0 dubrovackirn gosparima. Ovoga puta,pod izgovorom da dolaze uskoci da Cine zla u Hercegovini, Turcisu uleteli na dubrovacku teritoriju, izazvali uznemiravajuci neredi naneli materijalne stete u Primorju. Protiv takvih protivupadadubrovacka vlada je istupila kod velikog vezira, trazeci 0 tomefermane i obecavajuci i dalju revnost u obavestavanju suseda 0uskockim kretanjima. U pomenutom napadu na Primorje oko Sto-na posebno se istakao Dervis caus iz Popova, stari neprijateljbogate Republike. Vlada je Dervisu ponudila 300 talira i visekomada svilenih tkanina da prestane sa optuzbama, isticuci da jenjegov rodak Daut-beg dao izjavu 0 dubrovacko] nevinosti u vezisa Senjanima. Jedna je cinjenica pri tome bila nesumnjivo kom-promitujuca: Stijepo Kaboga je zaboravio da iz jedne barke uklonistvari koje su uskoci oteli Turcima i Vlasima, te su potom plenslozili na toj rekviriranoj dubrovackoj barci. Gonioci su svojestvari, medutim, raspoznali na ladici i lako su mogli uspostavitivezu izmedu upadaca iz Kvarnera i njihovih navodnih saucesnika.Dervis caus je na to nastavio jos zesee da vreda Dubrovcane ipotkazuje ih na sultanovom pragu. Dubrovacka vlastela je poslalau Carigrad iskaz jasadzije (pisara) Celebije koji je izjavio daDubrovnik, pritisnut sa obe strane od Mlecana i Turaka, nije ustanju da se bori protiv senjskih upadaca,"

Jedne noci meseca marta 1605. uskoci su siIno poharali Po-povo i neka sela prema Ljubinju, pa su cak zarobili i sina popov-skog spahije koji je Dubrovcane optuzivao i pred hercegovackimsandzak-begom, ikod ~~lira u Beogradu, i u prestonici. Hercego-vack! namesnik se na to Iicno uputio prema Primorju, namerava-juci da se spusti u SIano, gde bi sa ljubinjskim kadijom izvideo1\ " ko je sve kriv za haranja Senjana. Uplasivsi se da ce susedni turski~namesnik Iicno voditi istragu na dubrovackoj teritoriji, sto hi bior I tezak presedan za buducnost, jer bi time Republika stvarno lzgu-

bila svoju samostaInost, dubrovacka vlada je poslala dva poslanikasa bogatim darovim u susret krajisniku. Njega je trebalo sklonitida ne dolazi u SIano. On je popustio i otisao u Neretvu, gde suuskoci takode bili vrlo cesto nezvani gosti. Cena popustanja bilaje zavidna: dye stranice vladinih zapisnika trebalo je upotrebitida se popisu pokloni sandzak-begu i njegovoj sviti. Kadija iz Lju-binja je ipak sastavio belesku 0 neodrzanoj istrazi, u kojoj jegospodu direktno teretio za saucesnistvo u uskockim upadima./,Izdato je dosta aspri da slova te beleske izblede,"

Krajem juna uskocka napast nije mogla zaobici ni Trebinje, Idotad u velikoj meri zasticeno. Na povratku iz Popova upadaci ~su oplenili Ravno. Neke senjske brodice ponovo su doprle do Her-ceg-Novog, a neke su usle u Neretvu. Potom su se uskoci povuklina svoju slobodnu teritoriju na Peljescu, gde se ulogorilo njihnekoliko stotina. Razdrazeni Turci (u velikoj meri) nagrnuli su nakomandose. Razvio se krvavi boj u kome je naslo smrt 160 boracasa turske strane, U svojoj nemoci, Turci su se opet setili bozatedubrovacke gospode, kojoj su zapretili da ce na njih nahuskatiCrnogorce i Bjelopavlice. U to vreme, a takodei nekoliko nedeljaranije, u Bern i kod nadvojvode u Gracu boravio je nacionalniagitator fra Dominik Andrijasevic. On je podneo predlog da seuz pomoc turske raje oslobodi Hercegovina, Albanija i Srbija.Nadvojvoda je odbio taj rizican projekat, kao sto je to ranijeuCinio i car u Becu.6!Io nohari trebiniskih sela i 0boiu izmedu Seniana i Turakanostoie i nesto uodrobniii ouisi. Uuvalama ostrva Mliet 28. iuna1605. 'sakuuilo se osarn uskoekih brodica. U prerlve~erip. sIpde6~p:dllna. nraznika sv. Perra j Pavla. Seniani su oolovili dnbrovaeke7idine i nocu se iskrcall ;'17.nOod 'PTadll,.u :?:uui. net'hlp.ko od Kn-nara, Zatim SI) se nrm+il] lea Trebiniu. Dubrovacka vlada ip.odmah11 istom nravct I noslala iednoz zlasnika, koii ie imao viJmrn darmozorava Zivali 11susedstvu 0 uribli7"v3nill uskok, Vi~uei tako.nabasao ie na h+tronove nskoke. koiih ie bilo nreko 300. T J tre-hini"korn lcr ". il l z lIdob iH su np'romf'n 'Olen. vp.e tim> sto su nooti-)'11"HtOV;jrp.ipd110P'turskoe karllv'!l1" ad 70 konta. Ciia se vrednostr-rocen i+vala na 1'\0.000~klldll. Onlilll'kllvsi iokolirm P'r,,(b. nnkuniH~1I i SObOT11oveli i20n Musliroana. meifn koiima i iednn boallfTlk"onnu udovicu. 7.hol'! koie Sl1nubrnvl'' '-ni notom ml1OP'Ohrinu1i.lOPri novratku Il Slllnol11 'SlJ ~ '" 71l,nrlali od 30. iUl1lldo 2. iula iz+utra.Tu sn nkrcali robn i sU7:nie na svoje Iadice i no~1i su prema

6 8 , T. Tad l c , Uskoci i Dubrovnik, 13.6! 1 V. Vinaver. Dominik Andriia~evi~. Godi~niik dru~tv'";dorio.ra BiH X, Saraievo 1959, 37.5- --{i ;HAD, Cons. rog. LXXX, 18 od 28,IV 160'i .70 C, H 0 r vat, n. d., II. 64; J. N. Tom i~. Iz istoriie seniskihuskoka 1604--1607, Novi Sad 1907, 4.5---{i; J. Tad i~, Uskoci i Dubrovnik, 13.

66 HAD, Lett , Lev. XLI, 16cd 11. XII 1604,67 HAD, Lett. Lev. XL, 157'-9 (24. I 1604), 168'-9 (10. II 1604), 172'

(20. II 1604); XLI, 23 (18. II 1605 (cetiri arza 0 vezi izmedu Dubrovcana iuskoka).116 11 7

_ . . . .-AeR ...


11/16

Vratniku, gde su naisli na mletacku galiju i sedam naoruzanihbarki sa arbanaskom posadom. Mletacke pomorske snage ih nisunapale, nego su im neko vreme Ca k pravile drustvo. Nedelju danakasnije uskoci su se vratili na kopno preko Slanog iponovo seuputili ka Hercegovini, i to u selo Ravno i tri druga naselja. 0ovom drugom upadu dubrovacka vlada je na vreme obavestilasusede pismom koje je predao jedan skoroteca. Odmah zatim izve-sten je i hercegovacki sandzak-beg, Novljani i neretvanski Turci.Muslimani u prvom susedstvu su oklevali i vise dana ocekivalista ce Dubrovcani uraditi na oslobadanju njihovih odvedenih ro-daka, ne sluteci da bogatiplen nije bio dovoljan lakomim Senjani-ma i da ce se oni joS jednom vratiti da pokupe ono sto je preo-stalo. U meduvremenu, Senjani su sa opustosene dubrovacke teri-torije odnosili hranu i, narocito, vino u velikim kolicinama, Nekipeljeski brodari nisu hteli da ucestvuju u akciji i da sluze uodnosenju plena, pa su uljezi pogubili trojicu od njih. Ovakoodvazno drfanje i bericetna lovina uskoka podstakli su nekelabilnije elemente da im se pridruze kao toboznji uskoci, takoda se broj napadaca ozbiljno povecao, Odasvud se podigao svetzeljan lakog cara, kako bi se snabdeo vrednostima na bogatomi privredno uzornom dubrovackom podrucju, Gospari su oceki-vali ione iz Herceg-Novog, koji su i pre toga pretili da ce unistitisusednu drfavicu. Kod zivlja na turskoj granici postojalo je opsteuverenje: kad uskoci upadaju sa dubrovacke teritorije - Dubrov-eani su duZni da odvedene sufuje iskupe, oslobode idovedu u nji-hova sela. Pri tom se Novljani nisu trudilui da sami zarobe Senja-ne, pa calk ni da im Dubrovcani, eventualno, predaju uhvacene pod-viZnike i da ove zamene za svoje deportovane srodnike,"

Zanimljivo je da je u najvecem jeku akcije, 11. jula, dubro-tacki senat odbio da izglasa vladin predlog da se dignu na oruzjesvi odrasli i za oruzje sposobni muskarci sa drfavne teritorije,kako bi se organizovali za borbu protiv komandosa. Dubrovackigradski garnizon povecan je, medutim, za samo 40 vojnika," Te-ritorija je prepustana svojoj sudbini. Zavrsna bitka izmedu 360uskoka sa osam ormanica protiv 400 neretvanskih Turaka zbilase nedaleko dubrovackog sela Kobasa, 16. jula izjutra. Turci subili hude srece, jer su ih uskoci zaokupili i potpuno razbili. Osta-tak njihove skupine spasao se bekstvom u dubrovacku tvrdavuSton, odakle su im dubrovacki vojnici topovima stitili uzmak.Ranjene Turke Dubrovcani su vidali u stonskoj tvrdavi ili po okol-nim selima. Ropstva je dopalo 12 Muslimana. Turci su prethodnood Dubrovcana opomenuti, i to verovatno jos 15. jula, kad su

71 HAD, Let t. Lev. XLI, 45-5' , 49' , 51' , 52'-3; J. Tad i c, Uskoci iDubrovnik, 13.72 HAD, Cons. rog. LXXX, 57.11 8

stigli na pet lada sa Neretve na popriste," da ne zagaze lako ukrv, jer su uskoci vojnicki jaci, mada su malobrojniji.

Zbog pohare Trebinja i Popova digao se say narod u dubro-vackom susedstvu protiv gospara, sastavljajuci arze i kadijskesldzile. Dubrovcani su naglasavali da su turske vlasti od Neretvedo Herceg-Novog bile na vreme obavestene 0 dolasku uskoka. Du-brovcani su to znali jer su Senjani na Korculi uhvatili jedan nji-hoy brod koji je sa teretom plovio za Veneciju. Uskoci su se potomprebacili na Mljet, a zatim otpoceli agresiju na Trebinje Iz selaTrapit u Zupi, gde se u tri sata izjutra iskrcalo njih 360. Te nocisu se ljubinjski kadija imnogi Turci nalazili na Plocama (ispredDubrovnika). Uvedeni su izmedu zidova, da ne budu iznenadenina spavanju. Svim dubrovackim snagama na obali naredeno je datopovskim duladima docekaju desant korsara. Odmah posle iskr-cavanja uskoka u Zupi, njihovi brodici krenuli su ka Slanom, podogovoru - da se tu prihvate uskoci sa plenom. Dubrovacka vla-da je u svom pravdanju isticala da Trebinjci nisu zeleli da pruzeotpor Senjanima. Od sandzak-bega trazeno je da delegira svogserdara koji bi organizovao granicni kordon, precutno prihvatajucinjegovu potrebu da izuzetno ude u Primorje, kako bi povratioplen i kaznio neprijatelje. Dubrovcanima je odgovaralo da seuskoci i Turci sto bolje zakrve, jer bi tako bili pitomiji premadubrovackirn susedima, a bilo bi manje ikonfrontacija. Dubrov-eani su cak uputili svoje naoruzane lade u SIano, ali nisu smelida intervenisu prema uskockim brodicama, jer se kod Vratnika,tj. prema uvali kod Slanog, nalazila jedna mletacka galija i sedambarki punih Arbanasa. Dubrovcani su ocekivali da ce se diverzanti,posle provaIe u Trebinje, sa plenom izgubiti u morskim sirinama.To su mislili i Turci kad su nagrnuli u Dubrovnik da obezbedeoslobadanje svojih ukucana i seljana, umesto da drZe oruzje urukama. Posto su kod prvog trebinjskog upada uskoci zarobilipomenutu bulu i njene rodake, u Herceg-Novom se zbog togadigla velika buka. Dubrovcani su odmah uputili jedno poverljivolice da, po cenu zivota, preduzme mere da se bula sa rodbinomoslobodi. Senjani su pristali samo na razmenu i otkup, tj. da zatrazene dobiju jednog zasuznjenog Senjanina iz Novog i 500 talira.Od zamene nije bilo nista, jer su Novljani poceli sa jalovim pret-njama da ce Crnogorci sa Bjelopavlicima, Zupcima i Risnjanimaopljackati dubrovacko podrucje. Kad je bula sa ostalim suznjimaupucena u Senj, Novljani su svoje pretnje delimicno i ostvarili,upavsi jedne zore, zajedno sa Risnjanima idrugim svojim suse-dima, u konavljansko selo Dubu, koje su temeljno opljackali i

73 J. To ill i C , n. d., 49-50; HAD, Lett. Lev. XLI, 50 od 16. VII 1605,poklisaru na Porti u Beogradu; XLI, 76' (sest kaika iz Neretve kod Kobasa).11 9


12/16

ubili 4---5 zitelja. Odveli su celokupno stanovnistvo, sa dva dubro-vacka plemica, isay pokretni mal,"Slicno su zeleli da izvedu i Turci iz Popovog polja, koji su

se spremali da upadnu na dubrovacko podrucje, kazne i opljacka-ju mirno stanovniStvo sto nije sprecilo uskoke u njihovoj nakanida poharaju Popovo. Da bi ovaj up~d Iz .~erce~o~ine onem?~ci_l.a,dubrovacka vlada je ipak morala izvrsiti delirnicnu mobilizacijuseoskog stanovnistva, Tako je pojacala straze u svim tvrdavama,postavivsi posebne zapovednike za pojedine delove drzavne terito-rije. Uprkos letnjoj jari, svi senatori su pozvani da dodu u grad,kako bi stalno mogli biti na okupu ivecanjem donositi odluke oakciji na odbrani drzavnog podrucja. Tek krajem avgusta minulaje opasnost, pa su odredi razvojaceni, a zapovednici se vratilisvojim porodicama," Tako su ceh uskockih napada u najvecojmeri imali da plate dubrovacki podanici, Cija vlastela nije zele1ada se zamera Austrijancima i papskoj kuriji preduzimanjem efi-kasnih koraka protiv uskoka, narocito na Peljescu i prilikomdesanta na dubrovacko] obali,

Posle uskoeke pljacke Trebinja i Popova, dubrovacka je vladaposlala jednog Coveka uskocima cia oslobode suznje i predaju plen,Ovi su tog glasnika tako izudarali da je jedva ostao u zivotu.Prema dubrovackoj proceni, naknadna uskocka pljacka iznosilaje oko 20.000 dukata. Dubrovacka vlada je stalno opominjala viseturske vlasti da ulufedzije, tj. turski strazari na granici, bezeispred diverzanata ida se protiv ovih ne bore ni Mlecan i, s to seuporno trali od Dubrovcana, cija duga i uska teritorija nije po-godna za uspesnu odbranu jer trazi razvlacenje vojnih snaga poduzini,"

Jos je mozda bila veca nedaca u tome sto veliki vezir, kojise nalazio u Beogradu 3. ili 4. avgusta, nije zeleo da prihvati du-brovacku rekonstrukciju dogadaja nego je dubrovackim poklisa-rima rekao da ce u Konavle postaviti jednog sandzak-bega, 0 cemuje govorio jos pre 23. jula," Jos krajem 1605. godine razradivalesu se klevete protiv Republike i na dvoru hercegovackog sandzak--bega," Najpre [e iz Beograda posao u Veneciju neki Hajdar-aga,s tim da po povratku na dubrovackoj teritoriji organizuje odbra-nu protiv uskoka," Medutim, Dervis-caus, koji je tada sluZio kaoeehaja bosanskog pase, poslao je velikom veziru dugacak arz 0

74 HAD, Lett. Lev. XLI, 63), 74' 80 od 12. VIII i31 . X 1605; J. Tad i ,Uskoci i Dubrovnik, 13. Karakteristicno je da su Dubrovcani novembra1606. u Rimu poharu Dube prikazali kao uskocko delo (J. R ado n ic,n. d. , knj. III, sv. r, 169).75 J. Tad i , Uskoci i Dubrovni k, 13.76 HAD, Lett. Lev. XLI, 76--6' (30. X 1605), 81', 80 (30. X 1605).T1 HAD, Lett. Lev. XLI, 60 od 6. VIII 1605.78 Is to , 102od 22. XII 1605 .79 Is to , 94od 16. XII 1605.

120

tome da su DubTO'yea~i, zbo? svog drfanja, jedini krivci za usko-eku napast ~ granienim ~rajevima, trazeci da se on uputi u Ko-~av~e, ~ svojstvu namesmka kome hi bila poverena briga 0 suzbi-JanJ~ dlverza~ata ..Da bi ovo postigao, DerviS je dosao u BeogradhVd~lOse kda.Je bl? u Zadru, da poznaje obale i prolaze kojim~n~ iruus


13/16

nom marta, naime, dubrovacke vlasti su obznanile po svojoj teri-toriji da seniko ne usudi da od uskoka kupi stoku iIi kakav drugiproizvod iz plena," Dok se Hajdar-aga, poslat u Veneciju, vracaou Dubrovnik,uskoci sa deset barki su se iskrcali, marta 1606,kodKleka, pa su poharali Slivno, goneci otetu stoku. Hajdar-aga jeto morae potvrditi, prihvatajuci dubrovacku tezu da su za upadkrivi Mlecani zbog nebrige. Naimenovani sandzak-beg, koji nijekrocio u svoju upravnu oblast, imao je najpre da obavi teftis 0tom martovskom uskockom upadu,"U prvoj polovini 1606.godine vodeni su pregovori sa kapidZi--agomkrajisnikovim, kom su uskoci demoliralimoseju u Ljubinju,da od Dubrovcana primi odstetu, Gospari su nudili da mu uputedar od 80 talira, s tim da se to smatra i kao uzdarje za dvasvilena cilima koja im je uputio kao poklon," Jula meseca dubro-vacka vlada je odlucila da, zbog delovanja uskoka, posalje jednogplemica grackom nadvojvodi." Krajem oktobra ona je javila Ne-retljanima da dodu i preuzmu tursku stoku koju su uskoci skupiliu Stonu, a dubrovacke vlasti im onemogucileda plen transportu-ju." Novljani su se, ipak, septembral606. zalili u Carigrad na Du-brovcane, optuzujuci ih, uopsteno, za spregu sa upadacima." Ustvari, osteceni nisu jos zaboravili ni velike pohare 1605.godine.Zbog stete u Trebinju, na primer, trazeni su hucumi i pocetkomleta 1606.godine,"I Potom se uskoci nisu pojavili u juzno] Hercegovini gotovojednu poludeceniju, tj. do 1610.godine.Marta 1610.prispela su u dragu izmedu Malog Stona i Ne-retve uskoci na dva broda. da starim putem provale u Zazabljei Popovo. Dubrovacka vlada je odmah onarno uputila posebnogkapetana protiv uskoka, sa jednim odeljenjem vojnika, a datamu je i dozvola da u slucaiu potrebe moze obaviti lokalnu mobili-zaciju po Primorju. Uskoci su se, medutim, privremeno povukli,verovatno ne osecajuci se dovoljno Jakim da nesto ozbiljnije pre-duzmu," Sredinom aprila, devet uskockih orrnanica pod zapoved-nistvom Jurise bacilo je sidro uz obalu Peljesca, a uskoci sa njihsu nameravali da napadnu tursku teritoriiu. I generalni providurDalmacije, i mletacki kapetan protiv uskoka, odmah su uputilisvoje plovne objekte ka dubrovackompoluotoku. Ta uskocka gru-pacija mirno je boravila icekala trenutak pogodan za iznenadnuakciju. Na glas da su oni prispeli, Turci u dubrovackom sused-

85 HAD, Cons. r og . LXXX, 160 od 13. I II 1606.86 HAD, Let t. Lev. XLI , 133' i 134 '-5.87 J. Radonic, n. d., knj. I II , sv. 1, 159-60.88 HAD, Cons. rog. LXXX, 215' od 22. VII 1606.89 Isto, 267 od 29. XI 1606.90 HAD, ASMM XVII 5, sv. XL, ~ 1814/6 od 29. IX 1606.91 HAD, Let t. Lev . XLI, 206 od 30. VI 1607.92 J. Tad i c , Uskoci i Dubrovnik, 13.

122

stvu toliko su se poplasili da su sesklonili u sume, kao da bezeod kuge, ocekujuci da beda prohuji preko njihovogkraja,"Tim povodom se opet Dervis caus neukusno ~zao. Dub~-vacka vlada zahtevala je od svojih poklisara na Porti da zadobijuhucum 0 Dervisevomvesanju. On [e, naime, trazio od bosanskogpase da oruzanom rukom upadne na dubrova~kopodrucje kakobi sprecio da uskoci krenu na sultanovu zemlju, I?ubrovacka g~spoda se nadala da Dervisipak nece imati smelosti d~ ude u nJI-hovu drZavu.On se dosetio da druge uvuce u ostvarenje svogapla-na. U Neretvi se, naime, sakupilo 600Muslimana pod komandomnekog Mostarca Ali-bega,sa mostarskim muftijom i kadijom isa kadijom ljubuskim. Namera skupine bila je da se umarsira uoblast Stona. Dubrovacka vlada se pozivala na sultanovu gene-ralnu ahdnamu koja je pravovernima zabranjivala ulaz~k1 :1 du?ro-vacko podrucje. U Carigradu je preduzeto da se kraJIsmku lzd~efikasno naredenje 0 postivanju ahdname. Pocetkom Ju.na,usk~~su sa Peljesca, u nemogucnostida upadnu u Popovopolje, upl~:lVlhu Neretvu. Kadija u Gabeli odmah je javio bosanskom pasi dasu uskoci razbili Turke na Peljescu, zahvaljujuci i svojim doma-cinima, koji su ih, navodno, pozivali i u Ston i u dru?a mestai lepoih duze vremena gostili. Direktnu s~etu od ovih o_be~aosetila je dubrovacka slanica u Neretvi, gde je p:odavac soh _b1Oi zlostavljan." Izgleda da su franjevci u Stonu 1 Slanom zal~tabili umesani u rad uskoka jer je dubrovacka vlada odmah zatimzatrazila od staresine reda da ukloni iz pomenutih samostanagvardijane ineke monahe,"Na te obnovljene uskocke akcije, koje su ugrozavaledubro-vacku slobodu vlada se zalila papi," nadvojvodi Ferdinandu i caruu Napulju," Uskocki poduhvati u dubrovackim vodama poceli susa dye barke jos marta meseca te godine. Kmetovi su to najpreosetili kao otimacinu hrane i velikih kolicina vina. Staresine teprve skupinebili su Nikola Ivanovici Ivan Vlatkovic.Toje izazva-10 Muslimane da i oni upadnu na dubrovacku teritoriju ida na-nose stetu. Petnaestoga aprila na obalama dubrovackogkopna po-javile su se cetiri brodice pod zapovednistvomMiha Barakovica,Vicka Hreljanovica (Hreljica), Grujice Hajduka i nekog zastavnika(alfijera). Dubrovacka vlada je od cara u_!ra~ zatrazila da se

93 G S tan 0 j e v ic Prilozi za istoriju senjskih uskoka, Istorijskiglasnik, b~. 1-2/1960; 131; HAp, Cons. rog, f:.?'XXII, .113' i 200-0'. Dub~?"vaeka vlada je upravo 1. aprila 1610. smanjila garmzon u Stonu, ramjeuvecan zbog uskoka (Cons. r og. LXXXI I, 119' ).94 HAD, Le tt . Lev . XLII , 48 ' ( 2l . IV 1610), 50' -1 (26. IV 1610), 53' ( 12. VI

1610) , 56 (19. VI 1610) .95 J. Tad id, Uskoci i Dubrovnik, 13.96 HAD, Lett. Pon. X, 176 (30. III 1610), 184' (27. IV 1610), 210'-12'

(26. VI 1610) .~ Isto, 186' i 201'.

123


14/16

jednom izricitom poveljom zabrani Senjanima da preko dubrova-ckog podrucja upadaju u turske oblasti. Postojali su, naime, gla-sovi da je car izdao patentna pisma Ivanovicu i Vlatkovicu damogu preci u Trebinje. Juna 1610. Dubrovcani su vee izbrojalideset uskockih ormanica u svojim vodama, cija je brojna posadai dalje oduzimala hranu i vino Dubrovcanima i svoj~m sitnimpljackama na turskom podrucju izazivala susedne Mushmane. Ce-tiri druga pomenuta uskocka prednjaka pobila su u toku mesecajuna neke dubrovacke trgovce, te su sa dva broda, koja su dolazilaiz Ankone, oduzeli gotovog novca, svilenih i vunenih tkanina idruge robe za oko 30.000 dukata," Gubici su bili za dubrovackeprivrednike znacajni i gotovo je nerazumljivo zasto su oni tostalno trpeli, pustajuci vladu da idalje vodi oportunisticku trgo-vinu.

Sredinom maja sledece, 1611. godine, dubrovacka vlada jepreko svojih poklisara obavestila Portu da su uskoci sa dubrova-eke teritorije pljackali po Hercegovini, ali da nisu pravili nikakvurazliku ni kad su po sredi bili dubrovacki podanici, koie su takode

ft zlostavljali. Ovi su trpeli vecu stetu nego sultanovi haracari, [erV su uskoci poduze boravili u njihovim mestima i kucama, takoda su dovedeni u pitanje godisnji prihodi i drzave i privatnika.Vlada je zelela da se na sultanovom nragu spere ljaga koju suna niu nabacila pisma Novliana. U drugo] polovini maia vladaje javljala Carigradu da je dubrovacki kapetan, unucen u Primorje,docekao neke uskoke kad su se vracali iz Popova i daim je oduzeostoku koju su zonili, te je vratio vlasnicima. Bosanskom pasi iesuzerisano da se postave dobre strafe nrotiv uskoka. Sto se ticeprice 0dubrovackirn vodicima u uskockim redovirna, vlada je pasiporucila da su Izabrana dva plernica da presude eventualne kri-vice zboz veza sa uskocima. Sakrila je da je postojala zavera ispremnost za saradniu sa uskocima cak i u redovima vlastele,"

U to vreme, 13 sela u Popovu nlacalo ie Senianima tribut,a neka, kao Gradac. sklopila su nosebne sporazume 0medusobnomobavestavanju, nri cernu su mestani Gradca imali da nosluze usko-cima kao vodiCi u niihovom daliem nrodiraniu u Hercezovinu.Cuvsi nesto 0tome, cehaia bivseg bosanskoz pase otvorio [e teftisu Neretvi, zde ie uskockih tributara izzleda bilo i ranije. Te za-losne cinienice izdaie priznao ie pred clanovima dubrovacke vladenasin kapidfl-basa Bahtizi (?) aga Tudahovic iz Bivoljez Brda. Po-dozrivi prema Dubrovcanima, neki uzledni Turd su noceli svoilieni obracun, takoreci privatni rat protiv Republike. Neki Alunat(?) aga iz Vrgorca, tada stanovnik u Cemici, sakupio je stotinak

98 Isto, 193-1' (15. IV 1610). 204' nz . VI 1610) , 205 (12. VI 1610) , 205'-7,221' (2. VI 1610); J. Tad i c. Uskoci iDubrovnik, 13.99 HAD, Lett. Lev. XLII, 117'-18 ', 118 ', 120-22; J. Tad i c , Uskocii Dubrovnik 13.

124

ljudi da idu da se svete na dubrovackom pod~cju, Novljani su,pak, ustolicili u Trebinju jednog svog pouzdanika, kome je bl~zadatak da odvraca karavane koji su posli u Dubrovnik po so 1salje Ih u Herceg-Novi.loo .'Marta 1612, doplovilo je na Peljesac sest uskockih brodica.Senjanima su se prikljucili i ne~ mletac~ podanici ..sa ~vB:I'a:Oni su preko dubrovackog podrucja prodrli u Murlakiju 1Stlgl~sve do Mostara. Na Peljescu su rekvirirali barke na kojesu ukrcalibacve otetog vina, pa su poznato peljesko vino proda,:ali .po D~-maciji. Meseca aprila dubrovacka vlada je pisala nadvojvodi Ferdi:nandu da izda naredenje senjskom kapetanu kojim bi s~ takviuskocki podvizi zabranili.'" Posto je uskocki orkan protutnjao P~povom, hercegovacki Turci su se poceli sakupljati u Popovu s ci-ljem da na racun Dubrovackog primorja kompenziraju nanesenustetu.102 Uskocko pustosenje ZaZablja iz Neretve bilo je jo~ vece,Bosanski pasa je optuzivao Mlecane da je sva zemlja na tn ~anahoda od Neretve opustosena iunistena, a da je vecina stanovnistvabila prisiljena da se povuce na druga mesta.PTe godine je ponovo stradalo Ljubinje. Njegovi prvaci zado-bili su ferman kojim je hercegovackom namesniku nalozeno dasprovede teftis nad dubrov~ckim selom Gr~ci, poseb~o osum-njicenim za odnose sa uskooima, Na optuzenima za sumnjrvo drza-nje Dubrovcana narocito su ~~is~~ N.o,:lj~ i N~r~tljani. Uistrazi su bile angaZovane i kadije 1Z LJubIDJa 1 Nevesinja. 1?ubro:vacka vlada se trudila da se nosioci pretrage podmazu mrtom 1da podnesu izvestaj da su Dubrovcani neduzni. Za svaki slucaj,u Primorje su prebaceni neki vojni zapovednici sa Peljesca, 200vojnika, a iIokalno ljudstvo je mobilisano. Cehaja koji je dobiozadatak da sprovede teftis, trazio je 7400 talira (od te svote nehi bile namirene ikadije), Bilo je misljenja da je prihvatljivijeda se vlada nagodi, uz manje poklone, sa svojim protivnicimapreko prijatelja Ahmeda Dugalije, i to pred pasom u Sarajevu.P'koji je takode podozrevao od lukavih Latina. . .

Osamnaestog aprila 1613. u dub~ovacke vode pnsp~lJe..11uskockih ladica, 0 tome su odmah bile obavestene vlasti 1prija-telji u Neretvi, Popovom polju, Trebinju i Herceg-Novom, ~~ bina vreme preduzeli mere za odbranu. Ladice su usle u Rijeku(Omblu), a odatle su komandosi presli u Popovo. Uz dubrovackuobalu je najpre Iskrcano samo sto dosljaka. Oni su bili s:un0 pred:straza za iznenadni upad u turske mede. Ceo dan 19. aprila proveh

100 HAD, Lett. Lev. XLII, 122. .101 HAD Lett. Pon. XI 51 (prvo pismo od 6, a drugo od 14. aprila);V. Vi n a v er , Bosna iD~brovnik, 1599--1645, Godisnjak drustva istori-cara BiH XIII, Sarajevo 1962,203.102 HAD Cons. rog, LXXXIII, 101' od 27. IV 1612. i 2. V 1612.103 G 1. s tan 0 j ev ic, Senjski uskoci, 240.104 HAD,Lett. Lev. XLII, 144 i 159-60, 164--8.

125


15/16

su pljackajuci okolinu Trebinja i sela u polju. U Popovu su ubilikadiju i dva uglednija Muslimana. Pored rogate marve i 30 konja,sto su delimicno morali ostaviti na dubrovackoj teritoriji, povelisu sa sobom 150 suzanja. Povratak je planiran preko Slanog, gdesu se, izgleda, neki diverzanti i iskrcali. Dubrovacka vlada je odmahnaoruzala tri trgovacka broda i poslala ih prema Slanom. Posta-jala je resenost da se upotrebi vatreno oruzje. Posadi u Stonu datasu podrobna uputstva kako da se pripremi za sukob sa uskocima,stirn da uvek pazi da u okrsaj ulazi samo ako je mnogobrojnijai bolje postavljena od neprijatelja. Senjani su se iz akcije u Herce-govini vratili 20. aprila izjutra, izbivsi na morsku obalu u bliziniblokiranog Slanog, tj. u Trstenom. Tu su se bez smetnji ukrcalisa plenom u brodice. Hitro su veslali prema Peljescu. Nava kape-tana Jaksica, na brzinu naoruzana, nije mogla da se upusti uvatreni kontakt, nego se trudila da iznenadnim naletom na znatnomanje ladice oduzme deo plena iIisuzanja, ili da bar prati brodice,kako bi se tacno znalo gde su se uskoci iskrcali na poluotoku. Jroankapetan je, pred dolazak komandosa sa plenom, izabran da sakupiljude na kopnenom delu Republike, te da nastoji da diverzantimaotme pljackc; Kad su se uskoci vee bili utovarili na ladice u Trste-nom, jedan poseban zapovednik je upucen u Konavle i 2upuda te oblasti vojnicki organizuje za borbu sa uskocima. Sve tedubrovacke mere i pokreti bili su spori, bezvoljni i neefikasni.Na samom Peljescu mnogobrojna dubrovacka vojska nije bila ustanju da onemoguci uljeze u otimanju hrane i vina siromasnimselj acima.i"

Posle pohare Trebinja i Popovog polja, dubrovacka vlada jeodmah poslala izaslanike bosanskom pas! da se opravda i da sesama pozali na pretrpljene stete, posebno u prometu solju, s obzi-rom da su Ljubinjci onemogucavali odlazak ljudi u Dubrovnik, ukupovinu SOli.106Neprijateljstvo sa Ljubinjcima, zbog uskockih pro-vala, nije izgladeno ni maja 1613. Prvog maja te godine dubro-vacki senat je resio da dvojica plemica, koji su u Ljubinju vodilipregovore, mogu ponuditi 2000 dukata na ime ods tete, s tim da

105 HAD, Lett . Lev. XLII, 202-3 (20. IV 1613); Let t. Pon. XI, 135--5' ,136-6', 138--8'; ASMM XVII s, sv. XXXIII, N! 1757/1 od 15. V 1613.Povra-ca] konja oduzetih od uskoka: Cons. rog, LXXXIV, 10' od 19. IV 1613.106 G. S tan 0 j ev ic, Prilozi, 131-2; B. Nani, Historia della Repu-blica veneta, Venezia 1680,21-22; HAD, ASMM XVII 5 N! 2224/1 od 20. IV1613.Bosanski pasa je u Sarajevu na sav glas vikao da dubrovacki poslanikmora odmah da vrati sav odnesen plen illce ga on sam potraZiti u Du-brovniku, kamo ce poci sa velikom vojskom. Celo Sarajevo je 1613.galamiloprotiv Dubroveana, a pasa im je i dalje prebacivao da uskoke slobodnopustaju da robe po Turskoj, a protiv turskih odreda izvode vojsku nagranicu (HAD, ASMM XVII 5 sv. XC, N! 224 od 20. i 25. aprila, 1, 3, 6, 9. i11. maja 1613).107 HAD, Cons. rog. LXXXIV, 16, 19', 20,24; ASMM XVII 5, sv. XXXIII,N! 1757/1 od 15. V 1613.

126

se 0 nagodbi dobije ispravan kadijin akt, 0 cijoj bi autenticnostisvedocio i dubrovacki prijatelj Sulejman Ljubovic, tada bos~skldefterdar. U nagodbi je posredovao i Portin caus Mustaf~, kojemje trebalo pokloniti 80, a njegovom kapidzibasi 30 talira, 1to kadsa Ljubinjcima dode u Dubrovnik, na pomiren~e. Prija~elj Ljub~vicje takode trebalo da se omasti sa sto talira, Velikom ve~ll:u,da zatvori oci na zalbe 0 novom uskockom zaletu na Trebinje,valjalo je izbrojati 2000 talira.!"

Dubrovacki protivnici su ukazivali na jednu uocljivu okol-nost: uskoci su bili u stanju da se iskrcaju sa ladica i u nepo-srednoj blizini Dubrovnika, u Ombli (Rijeci), kraju koji se nikakonije mogao ubrojati u puste predele. Protiv navodne sprege Re-publike sa uskocima u Gabeli izdat je arz, a jos pre toga su, zbogpohare Trebinja, nastale ozbiljne teskoce u prodaji seli u Ne-retvi.108 Ljubinjci su i dal je bili narocito kivni na zitelje Grg~.uicakraj Slanog, gde je i u leto 1612. trebalo da se obavi teftlS odstrane sandZakbegovog cehaje i kadije Ljubinja iNevesinja. Du-brovcani su 1613. posebno insistirali na tome da su svoje prijateljeLjubovice i neke u Herceg-Novom obavestili 0dolasku komandosa.Pocetkom leta osobito su Mostarci istupali protiv dubrovaekih go-spara, koji, ako su i stradali 00 Senjana, ni na koji naCin nisuhteli da ih gone.l"

Te godine post ignut je u Becu sporazum izmedu carevih mi-nistara i Jeronima Superancija, u ime Venecije, kojim j~.pr~yre-meno reseno pitanje izlafenja uskoka na more. ipre~osenJ~ njiho-vog plena preko mletackih poseda. Ugovoreno je da 1Z Senja mozeisploviti do 12 brodica i da one mogu otploviti do Herceg-Novog.Na tim plovnim objektima moglo se popeti do 400 boraca. Postospale i opljackaju turska sela, uskoci su, pored pokretnog blaga,mogli ukrcati do 120 suzanja, Mlecani su, takode, primili obavezuda za kontrolu plovidbe u Jadranu ne upotrebe vise od 12 naoru- Ifanih barki sa arbanaskom posadom.l" Taj dogovor bio je oci-gledno zakljucen na racun trecih, pre svega Hercegovaca i Du-brovcana, Ni najveci dubrovacki protivnici u Ljubinju, Herceg-No-vom, Mostaru, Neretvi i drugde u Hercegovini, nisu mogli navestislicnu nagodbu, ni pismenu, ni usmenu, izmedu dubrovac~e .vladeiSenjana. Ako su povladivali uskocima, gospari su to radili .cmom~ne reagujuci na diverzantske postupke cak i kad SU sami trpeliozbiljne stete. Mlecani su, prema tome, nosili kudikamo vecu 00-govomost za delatnost komandosa nego lazno optimisticki Du-brovcani,

108 HAD Lett. Lev. XLII, 214', 232, 226.109 HAD: Lett. Lev. XLII, 194-4' (4. IV 1613, dodatak uputstvu pokli-saru za bosanskog pMU), 205 (8. V 1613, istome), 232 (8. VI 1613).110 A. M 0r 0 5 in i, Degl' Istoria delle cose veneziane i quali hannoscritt oper pubblico, t. VII, Venezia 1720, 480.

127


16/16

Pocetkom januara 1614. jedna uskocka barka doplovila jeu Neretvu, odakle su uskoci posli u akciju prema Slivnu. Dubrov-cani su opet 0 tome hitno obavestili Trebinjce i druge. Nekolikodana kasnije, 12. januara, neka barka iskrcala je 20 uskoka naobalu dubrovacke Vitaljine. Ovi su preko dubrovackog podrucjaupali u sela oko Herceg-Novog, te su opljackali Savinu i drugadva sela, ubivsi tu dva hriscanina."!

Tokom kasnijih meseci 1614. godine, Senjani nisu dolazili udubrovacke strane. Odbrambene mere ina dubrovackom tlu i nahercegovackim granicama ipak su bile zamasne. Jos meseca janua-ra kapetan protiv uskoka na Peljescu dobio je borbene zadatke,uz mogucnost cia koristi 20 barki za onemogucavanje ili blokiranjedesanta. Orijentacija je bila uobicajena, Zapovednicima je pruzalamogucnost da se izvuku: ako budu jaci u pogledu ljudstva, naoru-zanja i borbenog polozaja, mogu dejstvovati protiv uljeza; u su-pr0t1?-0m r: .~reba da ~aviraju i pregovaraju, ne upotrebljavajucioruzje, Vitaljina, u koju su poceli da zalaze novski Turci dobilaj~ u isto vreme posebnog vojnog za:povednika. Njegov je ~adatakbio dvostruk: da suzbija Novljane ida ne dozvoli uskocima prohodu pravcu Trebinja.!" Oblast Osobljave na Peljescu, poznate uskockebaze za prebacivanje ka Popovom polju, bila je neuralgicna tackakoju je trebalo braniti na svaki napad Turaka, ali ne ina redovnoiskrcavanje Senjana. Turski kapetan u Neretvi drzao je na oku70 n~J?1irno selo, jer je ono predstavljalo barometar za kretanje1 pritisak komandosa, Kapetanovi ljudi suavgusta 1614. dolaziliu manjim grupama u haranje Osobljave isusednih naselja.P

Godine 1615. i 1616. prosle su bez uskockih akcija premaHercegovini. To je bilo vreme tzv. uskockog rata izmedu MletackeRepublike i Austrije, pa su Senjani bili zauzeti na drugim stra-nama. Kako su Turci drzali stra:nu Mlecanima, uskoci nisu zabo-ravljali da se injima moze naneti uvreda. Marta 1617, pred zalazak~voje moci, uskoci su jos dosta plenili sultanove podanike oko,u:a~e takode gusarskog, Herceg-Novog.!" dakle u juZnoj Hercego-~. Uskoci u Senju nisu ba s odmah skrseni po potpisivanju Ma-dndskog mira, ali svakako nisu vise imali snage da brazde mor-ske njive juzno od Neretve.

Zanimljivo je da je sa turske strane jedna znacajna meraizostala: nisu na svojoj granici prema maloj Republici izgradilisistem utvrdenja ili bar blok-hauza iosmatracnica. Krajem 1573.~emisah nazor je predlofio da se u Ledenicama kod Brgata po-digne kula sa stalnom posadom. Ideja je obnovljena 1588, kad su

111 HAD, Lett. Lev. XLII, 244 od 18. I 1614, Benku Getaldicu u Mostar.112 HAD, Lett. Pon. XI, 201'-2 (13. I 1614), 202 '-3 ( 17. I 1614).113 Isto, 235' od 26. VIII 1614.114 G. S tan 0 j ev ic, Prilozi proucavanju istorije Boke Kotorske uprvoj polovini XVII vi jeka, Is torijski zapisi br. 1/1965, 52.

128

tvrdavice predvidene ina drugim stranarna.l" Pomenuta je i kasni-ja inicijativa za fortifikaciju u dubrovackoj Bistrini, ali ni onanije ostvarena, mada je bila ozbiljnija nego prethodna, Dubrov-cani su uvek uspevali da takav program onemoguce, plaseci sevecih komplikacija i povecane turske kontrole svoga podrucja,koje su osiljene lokalne snage zelele da parcelisu jos 1 ;1 poslednjoj:deceniji XVI veka, u tzv. aferi beogradskog nazora Ejnehana.

ZusammenfassungANGRIFFE DER FLtJ'CHLINGE (USKOCI) VON SEN]AUF ZA2ABUE, POPOVO UND TREBINJE (1535 -1617).

Dr Bogumil HRABAKDer Aufsatz wurde auf Grund von unveroffentlichtem und verof-Ientlichtem Dubrovniker und venezianischen Material ausgearbeitet,Der Autor hat in diesem Aufsatz die Tlitigkeit der Fliichtlinge (Uskoci)von Senj in einem Zeitabschni tt zwischen den Jahren 1535 und 1617 aufihrer sog. siidlichen Richtunge bearbeitet. Es handelt sich urn die GebieteZazabl je, Popovo und Trebinje in der Herzegowina. Die Aktionen, urn diees sich handel t, kamen aus der Richtung der unteren Neretva, wei ters ausdem Dubrovniker Territorium besonders von Pel jesac, wo ihre stlirksteBasis war, wei ters aus der Richtung von SIano und dem Gebiet siidlich von

Dubrovnik.Genau so betrachtet der Autor die Tlitigkeit der Fliichtlinge von Senjim angefiihrten Gebiet im Licht der Po1i tik und der Interessen der dama-ligen mlichtigen europliischen Faktoren - Osterreich, des Papsttumes undder Republik Venedig.Im Beitrag wird auch die Rolle der RepubJik Dubrovnik ana-lysiert , von deren Territoriuro zum Grossteil die AktJionen der Uskociin Gebiete unter ti irkischer Herrschaft (Zafabl je, Popovo, Trebinje) be-gannen. Obwohl die Republik Dubrovnik unwiderlegbar grossen Schadendurch diese Aktionen erli tt , hat s ie durch die Pol it ik des .Entgegenkom-mens, des Lavierens, und der Nichtbeanstandung der einen oder anderenSeite (Tiirken, Uskoci von Senj) und durch ein gewandtes, diplomatischesSpiel, vor allem neben grossen materiellen Opfern und Geschenken besondersan die angrenzenden tiirkischen Befehlshaber Erfolg, seine Selbstandigkeitund Integritat, die oft geflihrdet und in Frage gestell t wurde, zu erhaIten.Es wurde auch die Tei lnahme der Einheimischen an den Aktionen gezeigt ,besonders der einheiroischen Bevolkerung im tiirkischen Territorium.Der Autor wies auch auf die Charakteristiken der Angriffstlitigkeithin indem er besonders ihre wirtschaftl iche und materielle Komponentebet~nte.

115 T. Pop 0 vic, n. d., 309---10 i 351.1299 - Tribunia

Documents

Bogumil Hrabak - Napadi Senjskih uskoka na Zažablje, Popovo i Trebinje