B I Z N I S

2 Novembar 2017.

3www.serbianmirror.comNovembar 2017.

Srb info strana 4Politi~ke aktuelnosti strana 5Kusturica ima odgovor strana 6Veliki popis Ni{lija u dijaspori strana 7Glumica Maja Daki}, go{}a srpskog filmskog festivala strana 8Reditelj @eljko Mirkovi}: Snovi koji bude stvarnost strana 9Jedan narod, jedna pri~a strana 10Partizan nazvao pomo}ni teren po legendarnomMilutinu [o{ki}u strana 11Rimski bunar, svedok mu~enja i ubistvaApel za pomo} strana 12Srpski filmski festival ^ikago 2017. strane 14-1516. Godi{njica “Ogledala” strane 18-19Mala Srbija na severu Ilinoisa strana 20Novi feljton: Gvozdeni puk strana 22Pravoslavlje: Duhovni `ivot strana 23Iz konzulata: Dan primiria u Generalnom konzulatuObaveze vojnih obveznika u inostranstvu strana 24Horoskop za novembar strane 26-27Porodica: Kurkuma za~in je savr{en prirodni lekKulinarstvo Aleksandra Sa{e [oji}a strana 28Vedra strana strana 29^estitke, mediji i mali oglasi strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,

Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKA

Evo nas predsamim krajemove godine.

Vreme je da se pres-lišamo šta smouradili, a šta je ostalo

pred nama da se završi u ovoj godini.Naš list je prošlog meseca proslavio

svoj 16. jubilej, sa ~itaocima i prijateljima koji suuveli~ali i ulepšali našu sve~anu proslavu.

Zato `elim da u ime redakcije i mojeli~no ime svima iskreno zahvalim na tome.

Takodje `elim da zahvalim sponzorimanaše proslave a to su:

Tuscano’s Bar & Restoran,Sandy’Bakery & Deli kao i GO4YU TelekomSrbija.

A svojim ~itaocima toplopreporu~ujemo da koriste usluge na{ih psonzo-ra i njihove proizvode.

Naša redakcija je imala prilike da~itaocima i ljubiteljima sedme umetnosti priredinekoliko filmskih premijera u ovoj godini inadam se da ste u`ivali u izboru filmova, a tonam potvrdjuje i ~injenica da su sve projekcijebile rasprodate.

Zato vas sada podse}amo na premi-

jeru filma: “IME:DOBRICA, PREZIME:NEPOZ-NATO“ koja je 7. novembra u 20h u AMCteatru, a naš cenjeni gost bi}e Slavko Štimac.Glumac koji je obele`io detinjstva i `ivotemnogih generacija pokloni}e se nakon projek-cije ~ikaškoj publici.

Nakon toga vas pozivamo na veliki kul-turni dogadjaj, a to je peti tradicionalni Srpskifilmski festival ^ikago. Ovoga puta u trajanju odpet dana, od 29. novembra do 3. decembra,kada je i sve~ano zatvaranje festivala.

Ovom prilikom pozivamo ugledneposlovne ljude, koji `ele da budu deo ovog kul-turnog projekta svojim sponzorstvom, a mi}emo maksimalno promovisati njihove biznise.

Za sada sigurno znamo da su sa namai ove godine:

Telekom Srbija GO4YU, Imperial Eagle,Atlas SN HoldingInc, Pure Live Music, CityFresh, Style Travel, ABC Bakery, Uni Avio,Restoran Skadarliya, Tuscano’s Bar & Restoran,

Iskreno se zahvaljujemo svima.Zajedno br`e napredujemo – zajedno

smo ja~i i ve}i!

Srda~no vaša,Slavica Petrovi}

Po{tovani ~itaoci, prijatelji ”Ogledala”,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

S R B I N F O

Novembar 2017.4

HANGING GARDENS :: DRAGANA MIRKOVIC & FULL BANDOna je peva~ica koja }e zauvek biti

jedna od najsjajnijih zvezda naestradnom nebu!

Ona je Dragana Mirkovi} & Full Band koja }e nastupiti u

Hanging Gardens-u 11. novembra!

Cena karte :: 60$Specijalni gost :: DJ Spazz

Za vi{e informacija i rezervacije :: 773-677-0247 i 773-865-2552

Pr e d s e d n i kMed juna rodnogkrivi~nog suda za

biv{u Jugoslaviju KarmelAdjijus, koji je u posled-njoj poseti zemljamaregiona pred zatvaranjeovog suda krajem godine,tokom boravka uBeogradu saop{tio jepredsednici Vlade Srbijeda je taj tribunal tokomsvog delovanja ispuniosvoju ulogu i da je sadana zemljama regiona darade na procesu pomiren-ja. Naveo je da se inten-zivno radi na uspostavl-janju medjunarodnogmehanizma za krivi~nesudove, koji }e nastavitiposlove suda u Hagu.

Premijerka Ana

Brnabi} mu je odgovorila daHa{ki tribunal nije bio objektivani da je Srbija najgore pro{la pozbiru kazni i po broju preminulihu Hagu. Kako je rekla, mo`datakvo vidjenje nije politi~ki korek-tno, ali je to njeno li~no mi{ljen-je. Na pitanje o eventualnim kri-tikama, jer Srbija nije izru~iladvoje radikala, Brnabi} je rekla daona ima ve}e kritike prema Hagu.

“Ne mislim da je Ha{kitribunal ispunio svoju svrhu idoprineo pomirenju u regionu ve}daljem zao{travanju situacije uregionu. Niko ne mo`e da ka`e daja Ha{ki tribunal bio objektivanprema svim stranama u sukobudevedesetih i mislim da je Srbijanajgore pro{la i po zbiru brojagodina kazni, a i po broju ljudikoji su na`alost preminuli“, reklaje ona.

“Kako pri~ati o efikas-nosti sudstva u Srbiji, kada viimate u Hagu proces od 13 godi-na protiv [e{elja, koji je oslobod-jen?“, rekla je ona i zapitala kakoje mogu}e nekom vratiti 13 godi-na `ivota, ali i kako bi bilo da sesudstvo u Srbiji prema nekometako ponese.

Premijerka Brnabi} je nasastanku zatra`ila od Adjijusa dau~ini neophodne korake kako bi seSrbiji vratila dokumentacija koja jedostavljena po zahtevu Tu`ila{tvaHa{kog tribunala i apelovala da seu~ini sve kako bi se pobolj{ao tret-man srpskih zatvorenika kojiizdr`avaju svoje kazne po presudiTribunala. Ona je istakla da jeSrbija i dalje ~vrsto opredeljenapomirenju zemalja biv{eJugoslavije i o~uvanju stabilnostiregiona.

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comNovembar 2017.

HA[KI SUD DOPRINEOZAO[TRAVANJU SITUACIJE

Prvi put, od kada je 2007. godineKosovo proglasilo nezavisnost, jednazemlja odustala je od svoje ranije

odluke o prihvatanju kosovske samostalnosti.Vest o tome stigla je iz ju`noameri~ke dr`aveSurinam koja je nezavisnost Kosova priznalamedju poslednjima, tek pro{le godine.Informaciju da se predomislila ova zemlja jepreko svoje diplomatske misije u Ujedinjenimnacijama poslala ministarstvima spoljnihposlova i Srbije i Kosova.

Ovaj potez Surinama predstavljava`nu poruku, jer “pokazuje da se taj procesne odvija samo u jednom smeru“, ocenio jeIvica Da~i} i dodao da je to poruka zaBeograd da mnogo ozbiljnije pristupi tompitanju. On je podsetio da je za njegovogmandata samo pet dr`ava priznalo Kosovo, ada je jedna povukla svoju odluku. Da~i} jenapomenuo i da je, do sada, 106 dr`ava priz-nalo nezavisnost Kosova.

“Ovo je istorijski dogadjaj za nas –to nismo uradili parama, jer ih nemamo, nitipritiscima jer nismo u mogu}nosti, ve}posve}eno{}u“, rekao je Da~i} i pojasnio da

se de{avalo i ranije da neka zemlja povu~esvoju odluku, ali da to nije tako ~est slu~aj.

Kako je otkrio, u odluci Surinamada povu~e priznanje “mnogo je pomogao na{~ovek“, ali nije naveo o kome je re~. Ako jesuditi po njegovim re~ima, Beograd je ve}neko vreme o~ekivao da se to desi. Naime,kako je Da~i} objasnio, ̀ elja Surinama je bilada se o tome ne govori javno dok ne done-su odluku. Prema njegovim re~ima, ovopokazuje i da nije sve gotovo, “kao {to nekogovori“, rekao je Da~i}.

Profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu Aleksandar Gaji}ka`e da je mogu}e povu}i priznanjedr`avnosti, naro~ito ono koje je dato suprot-no Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, kojareguli{e pitanje statusa Kosova i Metohije,koje je prema medjunarodnom pravu teritori-ja pod medjunarodnom upravom u sastavuRepublike Srbije, pa su stoga sporna i samapriznanja, ukazao je Gaji}. Priznanje je, kakoje dodao, politi~ki akt, iako se njimeuspostavljaju odgovaraju}i odnosi koji imajui svoju pravnu dimenziju. On je istakao da je

za Republiku Srbiju veoma zna~ajno {to jedo{lo do prvog slu~aja povla~enja priznanjaod strane dr`ave Surinam.

“Iako je re~ o maloj dr`avi, svakako}e ovaj akt ostati zapa`en posebno medjuonim dr`avama koje su priznale jednostranoprogla{enu nezavisnost Kosova“, zaklju~io jeprofesor.

Ova vest brzo se pro{irila pa je bri-

tanski profesor D`ejms Ker-Lindzi, stru~njakza Balkan, na svom tviter-nalogu uz ocenu daje u pitanju velika stvar za Srbiju, napisao daje “tehni~ki u pitanju priznanje suverenitetaSrbije nad Kosovom“ kao i da se “premami{ljenju velikog broja stru~njaka, priznanjene mo`e povu}i, ve} je potrebno da nekadr`ava izrazi suverenitet nad nekom teritori-jom“.

SURINAM PRVI POVUKAO PRIZNANJE KOSOVA

P O V O D I

6 Novembar 2017.

Nema~ka nobelovka je poru~ila da su SRBI SAMI SEBI NANELI ZLO

Povod za reakciju Emira Kusturice,koji je objavljen na portalu “Iskra“,bio je istup nema~ke knji`evnice

Herte Miler, dobitnice Nobelove nagradeza knji`evnost, koja je na tribini odr`anoju JDP “Logika 29. februara“, u organi-zaciji ambasade Nema~ke i Sajma knjiga,navela da su Srbi sami sebi naneli patnjui da je vojna intervencija legitimno sred-stvo.

- Posle nastupa knji`evnice HerteMiler u Jugoslovenskom dramskompozori{tu, jasno je kako su organizatoriSajma knjiga napravili gre{ku. Trebalo jeda dogovore sa nadle`nim organima ispisateljicu pozovu na vojnu paradu,nikako na mesto gde se skupljaju ljubiteljiknji`evnosti. Zbog toga {to se vidi da onapreferira vojnostrate{ki put donacionalnog osve{tenja, radijaciju kojuuranijumske bombe ostavljaju u prostoru ida ne veruje u efikasnost metarofe iknji`evnog izraza – naveo je Kusturica.

Kusturica: Milerovu je tre-balo voditi u Kragujevac, tamo bimorala da }uti

Na tribini u JDP Milerova jerekla da “kada postoji rat, tada mora dase izvr{i zahvat kako bi jedna strana izgu-bila sve i bila pora`ena od druge“.Nemica je takodje poru~ila i da “ko udevet godina vodi ~etiri rata i ko takopragmati~no gradi groblja kao gradove, onse ne mo`e sti}i re~ima“.

- Imao mnogo na~ina da se sret-nemo da Hertom Miler. Mo`da je, ipak,bilo najbolje da Milerovu pozovemo,nekoliko dana ranije u Kragujevac. Tamobi je protokol naterao da polo`i cve}e nagubili{te kragujeva~kih djaka i profesora i{to je najva`nije, morala bi da }uti. Posleonoga {to je izgovorila u JDP tako bi bilonajbolje. Pokazalo se, naime, da kadanobelovka govori re~nikom vojnikinje,otme joj se ono {to literatura ne trpi. Usvoje ime i pod firmom Nobelove nagradeopravdava civilne `rtve. Dodu{e, sve to~ini, kako ka`e, ne zbog sebe, nego una{u korist – napisao je Kusturica.

On dalje navodi da je HertaMiler umela i da uprili~i predavanje natemu “Uticaj uranijuma na osve{tenjezabludele Evropske nacije“ i da je prik-ladnije da je umesto na Sajam knjiga poz-vana na vojnu paradu ili Sajam automobi-la.

- Pretpostavljam da bi u okolnos-tima vojne parade otvorila srce i pois-tovetila Sovjetski savez sa RuskomFederacijom, te poku{ala da nas ubedikako je oslobadjanje Beograda 1944. bilorelativno i kako je do{lo vreme zapodizanje spomenika nacisti~kim vojnici-ma. Ne sumnjam da bi ona do kraja

izrazila svoju humanostkonstatacijom da su i onibili ljudi. Okreni, obrni,po onome {to je izgovo-rila u pozori{tu, ona jehtela da ka`e “u stvarnos-ti je sve kao i u fudbalugde na kraju, u drugompoluvremenu svakakopobede Nemci“ – pi{esrpski reditelj.

Opet ponavlja –gre{ka je {to je HertaMiler pozvana na Sajamknjiga “jer je na{e gostoprimstvo moglada oseti i na Sajmu automobila“.

- Ono jeste da kod nas ima vi{e

posetilaca na sajmu knji-ga nego automobila, alina{ao bi se tu neki njenobo`avalac, koji voli“mercedes“. Tu bi popilaiskreni aplauz i uz neko-liko selfija ose}ala bi sekomotnije. Zami{ljamHertu Miler kraj “mer-cedesa konvertibil“,ponosna kao oni vojnicikoji su umar{irali uBeograd aprila 1941.nakon bombardovanja

Beograda, koje je bilo mnogo slabije,tvrde stru~njaci, njene kolege, od onogkoje je izveo NATO 1999. godine – citat

je iz Kusturi~inog autorskog tek-sta.

Milerova je na tribinirekla da nije razumela arogantanstav Srbije prema NATO, da je`alila {to Severna alijansa nijeu{la u njenu rodnu Rumuniju dasvrgne porodicu ^au{esku, daUkrajincima treba dati oru`je pro-tiv Rusa, da se nadala demokrati-zaciji Rusije, ali da je to Putinspre~io.

- U vremenu kada smoodrastali Herta Miler i ja (ona jesamo godinu dana starija odmene), presudnu ulogu na mi{ljen-je, ali i na svetonazor nisu igraleideolo{ke poruke koje je onaiskopirala iz vremena sovjetskeokupacije Rumunije i izgovorila uJDP. To su ~inile knjige i filmovi.Mo`e se pretpostaviti da smo uisto vreme ~itali Sol`enjicina ipatili za zato~enicima poput

Denisa Denisovi~a. Kada smo gledali“Blago Sijera Madre“ ili kasnije Brus Lija,srce nam je kucalo za progonjenim iliponi`enim i po pravilu smo stajali na stranislabijih. To su bila vremena kada je re~bila tvrdjava, a ne kurva, kao danas. HertaMiler nas u~i da je takvo mi{ljenje izand-jalo i ~ini se da kao da se jo{ uvek rve savampirima koje do nje sti`u u obli~juNikolaja i Helene ^au{esku. Zbog tetraume ona veruje kako su NATO bombepo Srbiji obezbedile da se oni nikada ne}evratiti. Jer, da nije tako i da ima pravde,Nobelova nagrada bi umesto Herti Miler2009. bila uru~ena najve}em `ivom austri-jskom piscu Peteru Hendkeu – zaklju~io jeEmir Kusturica. Izvor: Blic

KUSTURICA IMA ODGOVORAlfred Nobel se pr`i u grobu, jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osve{tanje

nacije – napisao je, izmedju ostalog, Emir Kusturica u autorskom tekstu “Jedan dan u `ivotu Herte Miler“.

P O R U K E

Pozivaju se pripadnici dijaspore kojisu rodjeni, ili su samo `iveli, u Ni{u,Aleksincu, Svrljigu, Mero{ini,

Ra`nju, Doljevcu i Gad`inom Hanu, ili suporeklom iz ovih krajeva, da u~estvuju uprvoj fazi Popisa dijaspore Ni{avskog

upravnog okruga.U Strategiji o~uvanja i ja~anja

odnosa mati~ne dr`ave i dijaspore i mati~nedr`ave i Srba u regionu iz 2011. godineka`e se da “ne postoje apsolutno preciznipodaci o broju pripadnika dijaspore, jer

nikada nije izvr{en popis,ali operi{e se brojem odoko ~etiri miliona“.

Ni{, tre}i srpskigrad, sedi{te Ni{avskogupravnog okruga, imanaro~ito veliku dijasporu. Paipak, broj Ni{lija i drugihstanovnika ovog okruga urasejanju, medju kojima sugradjani Aleksinca, Svrljiga,Mero{ine, Ra`nja, Doljevcai Gad`inog Hana, ne zna se,uostalom kao ni broj Srba usvetu.

Popisom dijasporeNi{avskog upravnog okru-ga evidentira}e se najve}imogu}i broj spoljnihmigranata, po ugledu naregularni republi~ki popisstalnog stanovni{tva.Prikupljeni podacikoristi}e se isklju~ivo ustatisti~ke svrhe i u skladusa Zakonom o za{titipodataka o li~nostiRepublike Srbije.

VELIKI POPISNI[LIJA U

DIJASPORI

Za pristup popisnom obrascu, posetitewww.dijasporanavezi.rs. TONY S KALOGERAKOS

ATTORNEY AT LAW

* Li~ne povrede* Povrede na poslu

* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{

slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.

Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa

Ne brinite, oni govore srpski jezik!

Sveobuhvatni popis srpske dijaspore kre}e iz Ni{a, a realizuje gaUdru`enje za saradnju sa dijasporom “Matica“ uz podr{ku

Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstvaspoljnih poslova Republike Srbije.

Tekst: Radio-televizija Srbije, foto: Davorin Dini}

7www.serbianmirror.comNovembar 2017.

8 Novembar 2017.

R A Z G O V O R S A P O V O D O M

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Jedan od filmova na Filmskomfestivalu koji vam od srca pre-poru~ujemo iz vi{e razloga je

“Slepi putnik na brodu ludaka“.Ovaj biografski film o poslednjimmesecima `ivota ~uvenog srpskogpripoveda~a Petra Ko~i}a nastao jepovodom obele`avanja sto godinaod njegovog rodjenja istogodi{njice Prvog svetskog rata.Po scenariju Vuleta @uri}a koji jena tragikomi~an na~in postavio rad-nju filma u du{evnu bolnicu udepresivnom Beogradu pod austri-jskom okupacijom, re`iser GoranMarkovi} je jo{ jednom dokazaosvoje ume}e da od glumaca izvu~evrhunske uloge. Zablistala je ~itavagluma~ka ekipa: Igor Djordjevi},Aleksandar Djurica, Ma{a Daki},Tihomir Stani}...

Izuzetno talentovana glu-mica Ma{a Daki}, koja nekolikoposlednjih godina `ivi u Njujorku,bi}e gost Festivala. To je i povodza razgovor sa ovom svestranomumetnicom neiscrpne energije,krupnih plavih o~iju i dragog licakoje vas ne}e ostaviti ravnodu{nim.

^ika{ka publika }e imatipriliku da vas na Festivalu vidi ufilmu “Slepi putnik na broduludaka“. Osim {to osvaja publikugde god da se prikazuje, ovaj filmje pobrao i brojne nagrade. Kakoste do`iveli rad na filmu i da li jebilo opravdano da se jedan veliki~ovek i pesnik ogoli javno, pred-stavljaju}i ga poslednjih meseci`ivota dok je bio du{evnobolestan?

- Zanimljivo. Nikadanisam na taj na~in videla ovupri~u. Nijednog trenutka nisamvidela Ko~i}a kao nekoga ko je ubilo kom smislu omalova`en, ve}sam kao i lik koji igram bila zadi-vljena njime u svakom smislu. ^inimi se da mi je ba{ ~injenica {tosam pre snimanja ovog filma ve}dve godine `ivela u Americipomogla da pri~u sagledam izjedne sve`ije perspektive i do`ivimsvu nostalgi~nu, ali i iskrenoposve}enu ljubav prema svojojzemlji koju u sebi, svojim pos-tupcima i svojoj umetnosti i mislinosi Petar Ko~i}.

Kako je izgledala ponov-na saradnja, nakon skoro deceni-je i po i filma “Kordon“, sa red-iteljem Goranom Markovi}em?

- Kada sam 2002. godine

dobila ulogu u “Kordonu“, bila samvrlo mlada i neiskusna i dodan-danas sam vrlo razo~aranana~inom na koji sam pristupila raduna tom filmu. Kada me je Goranpozvao pro{le godine, znala sam da}e mi jedini cilj ovoga puta biti dapotpuno iskoristim trenutak iGorana kao saradnika. Smatrala samda je pri~a izuzetno va`na i odli~nonapisana, snimalo se u Pan~evu kojije moj grad, imala sam sve pre-duslove! Bez previ{e dubokih raz-govora vodili smo jedno drugo sapotpunim poverenjem i razumevan-jem. On je ~ovek koji jednostavnoume da u~ini da se ose}ate sigurno,a na snimanju je to jedna od najz-na~ajnijih karika za glumca. Ja samnaravno dobila mnogo vi{e, jer kadaradite sa nekim kao {to je Goran,neminovno u sebi nosite i sve ono{to su njegovi raniji filmovi u~iniliza vas, ono kako su nas oblikovalizastra{uju}e `ivotni “Majstori, majs-tori“, brutalna “Variola vera“, bezo-brazluk “Nacionalne klase“ ili detin-ja iluzornost “Tito i ja“... U}i u pro-fesionalni dijalog sa ~ovekom koji usebi nosi sve te i takve pri~e je svo-jevrsna pobeda i `ivotni kapital.

Na Srpskom filmskomfestivalu kao go{}a, ali povodomjednog drugog filma, bi}e glumi-ca Hristina Popovi}. Da li ste

imali prilike da zajedno radite nanekom projektu?

- ^ini mi se da smo ba{u filmu “Kordon“ prvi put bilezajedno. Kasnije i u filmu “Skorosasvim obi~na pri~a“... Mi smostudirale zajedno. Bile smo na istoj

klasi. Se}am se kada sam do{la dase prijavim na Fakultet i na {alterusam do{la da predam dokumenta,ona je bila ispred mene. Znate, onaje mnogo vi{a od mene, sa tomplavom kosom, tim plavim o~ima,ako se makar na trenutak ne zalju-bite u nju, sa vama ne{to nijeuredu. I do danas ona je, privatno,

jedna od najduhovitijih osoba kojepoznajem.

Na osnovu va{eg iskust-va na oba kontinenta, mo`ete lida napravite paralelu izmedjusnimanja filmova u Americi iSrbiji? Da li su predrasude da sekod nas vi{e radi srcem, a da uAmerici novac sve odredjuje,opravdane?

- Na`alost, nikada nisamsnimala film u Americi, tako da nemogu da poredim. Ali da, sigurnasam da se kod nas vi{e radi srcem,jer para nema, ina~e bi i kod nasbila sli~na situacija. Ali da je ljud-skije, to sigurno jeste. Moglo bi se

dodu{e re}i – i neprofesionalnije,ali evo, neka bude da je kod nas –intimnije.

Koliko vam je zna~ilo daba{ vas odaberu za javno ~itanjenovog komada znamenitenobelovke Elfride Jelinek? Kakovam se dopao tekst i da li ste dotada ve} premostili jezi~ku bari-jeru?

- Oduvek sam htela daradim na nekom komadu ElfrideJelinek. Fascinirana sam na~inomna koji pristupa jeziku, na~inom nakoji gura granice logike i misli i unjenom radu vidim apstraktnost,neverovatnu inovativnost i velikuintrospekciju i iskrenost. To {to samupravo na engleskom, koji nije mojmaternji jezik, dobila mogu}nost dase igram i obra~unavam sa njenimlingvisti~kim zadacima – bio jesamo dodatni izazov. Ipak, engleskinikad nije bio prevelika barijera zamene, naro~ito imaju}i u vidu dasam ovde i{la u srednju {kolu.Kada vas neko kao {to je ona li~nopohvali i zahvali vam se re~ima daste uradili upravo ono {to je onazamislila, vra}am se na ono {to sampri~ala o Goranu – stvara se dijalogkoji vidim kao profesionalni rast imoju li~nu definiciju uspeha.

Koliko vas je odlazaku Ameriku promenio kao umet-

nika?- Dao mi je hrabrost i

svojevrsnu vrstu otklona.Izdr`ljivost, ali i grubost. Amerikaod umetnika tra`i odredjeni kalup,odnosno profesionalno unapredodredjeni na~in funkcionisanja, i tu

je ono gde poku{avam da seizborim i zadr`im taj na{, nazva}uga “proizvoljni“ ton koji mi mnogovi{e odgovara.

Imate veliko iskustvo usinhronizacijama crtanih filmova.U nekim filmovima ste pozajmlji-vali glas i vi{e likova. Kakouspete da svaki put zvu~itedruga~ije i da li je to zaista samozabavno kako izgleda ili supotrebne i odredjene specijalnepripreme?

- Sinhronizacija je menineiscrpno zabavna granagluma~kog posla, ne{to u ~emu seose}am sigurno i nau~ila me jetoliko toga o na~inu izra`avanja,preciznosti, tonalitetu, oblikovanjure~enice... I Elfrida Jelinek govorio tome koliko je ritam bitna stavkau pristupu pisanja komada i kako jemuzika najva`nija i najta~nija odsvih umetnosti. Kroz sinhronizacijunau~ite mnogo toga o karakteru ikako tajna svake specifi~nosti le`iupravo u ritmu govora; akoproma{ite ritam – proma{ili stepoentu. I da, po`eljno je da {tediteglas i nau~ite kako da pristupategovornom aparatu i koristite ga nana~in koji je najmanje invazivan.Jednom sam morala da }utim petdana i od muke po~ela da pi{empesme! Nadam se da }u se slede}egodine usuditi da to i objavim.

Srpskoj publici ste poz-nati pre svega kao glumica, baviliste se produkcijom, bili ste kosce-narista, pisac, odabrani ste zajavno ~itanje komada nobelovkeJelinek, sinhonizujete animiranefilmove, te`ite prema konceptual-noj umetnosti i performansu…[ta je va{ slede}i projekat?

- Trenutno sam na masterprogramu za Integrisane umetnostii medije na Hunter College-u uNjujorku i radim na tome da seintenzivnije uklju~im u svet adver-tajzinga. Advertajzing je kreativnijii manipulativniji nego ikada;trenutno sam vrlo inspirisana tomkreativnom psihologizacijom proda-vanja identiteta, {to po meni imausko veze sa performansom igluma~kim nastupom. Sa MarkomKruni}em, na{im poznatimfotografom, radim na kratkomdokumentarnom filmu koji govorio tome kako kroz socijalne medije,sada vi{e nego ikad, mo`ete dasebe prodate za ne{to {to uop{teniste i, za sada, nosi radni naslovameri~ke himne: “Star SpangledBanner“.“

GLUMICA MA[A DAKI] GO[]ASRPSKOG FILMSKOG FESTA

Intervju sa Ma{om Daki}, glumicom iz filma ”Slepi putnik na broju ludaka”

Foto: Djord

je A

ramba

{i}

Ma{a Daki}

Ma{a Daki} - scena iz filma: Slepi putnik na brodu ludaka

R A Z G O V O R S A P O V O D O M

Novembar 2017. 9www.serbianmirror.com

Dokumentarni film“OBE]ANJE“, re`isera iproducenta @eljka Mirkovi}a

i autora Du{ana Gaji}a je jedanod filmova koji }e se prikazati naovogodi{njem Srpskom filmskomfestivalu u ^ikagu.

Film “Obe}anje“ ili“The Promis“ je zapravo pri~a osnovima koji bude stvarnost. Ostrasti i veri jedne porodice kojadolazi iz Francuske u malozaba~eno selo u Srbiji, jer verujeda su na{li jedan od najboljihprostora u Evropi za proizvodnjuvina.

To je takodje pri~a oobi~nim “malim“ ljudima kojipoku{avaju da `ive u te{kim vre-menima i nadju svoj smisao pos-tojanja. Njihova `ivotna pri~a jevezana za vinograd, gro`dje ivino. Oni se radjaju, `ive i nakraju kada odlaze sa ovog sveta,budu ispra}eni istim tim vinomkoje su celog `ivota pravili.

Evo {ta re`iser i produ-cent filma @eljko Mirkovi} ka`eo svom filmu.

Kako ste do{li na idejuda uradite ovaj film i {ta steotkrili kada ste oti{li uRogljevo?

- Zanimljivo je da seDu{an Gaji}, autor i producentfilma, sa pri~om o celom poduh-vatu upravo sreo van Srbije, uBriselu gde je upoznao bra~ni pariz Francuske, koji je poku{avaoda svoja vina iz Rogljeva plasirana evropsko tr`i{te. Njihova strasti vera da je to mogu}e odveli sunas neredne ~etiri godine u jednuavanturu, gde smo rade}i ovajdokumentarni film otkrili svelepote ovog kraja i upoznalidivne ljude iz Rogljeva.

Selo su mladi odavnonapustili i ostali su oni stariji,ponosni na svoje vinsko poreklo iznanje i re{eni da u tome istraju,iako im sve okolnosti u kojima`ive nimalo ne idu naruku ve}decenijama.

Dolazak Francuzasa jedne strane kod jednihbudi nadu, a kod drugihstvara otpor, jer dolazineko sa strane da impoka`e kako je mogu}e damalo selo postane prepoz-natljivo na svetskoj mapivina.

Takodje i Sirili Estel, glavni likovifilma, prepoznaju vred-nosti samih ljudi i to ihdodatno motivi{e i vezujeza selo. Medjutim, mnogo

je izazova pred njima, po~ev odsame kulturolo{ke razlike, prekobrojnih administrativnih problemau Srbiji, do samog brenda Srbijeu svetu. Pred njima je dug putkoji tra`i da se jo{ neko pridru`iu ovoj avanturi i pomogne da senjihova baklja neugasi. Potrebno je jo{ljudi da podr`e njihovSan kako bi seprobudila Stvarnost.

[ta ka`u va{ijunaci, za{to ih jeprivuklo ovo mesto?

- Fasciniranipodnebljem i arhitekton-skom celinom starih vin-skih podruma u Rogljevui okolnim selima,Francuzi su odlu~ili dane{to poku{aju.

“Kada smo prviput do{li, Rogljevo nam jeizgledalo kao uspavanalepotica iz nekog pro{log,zlatnog doba. Rekli smosebi, hajde da probamo daje probudimo“, ka`e SirilBon`iro, vinar izBurgundije, koji je svoju sudbinuvezao za Negotinsku Krajinu.

“Dolazak Francuzaskrenuo je pa`nju na paradoks daovaj kraj propada uprkos svomprirodnom bogatstvu“, ka`eDu{an Gaji}, producent i autorfilma “Obe}anje“. “Ovaj film je ipri~a o sukobu mentaliteta i pre-drasuda, o tome kako vidimo

sebe i spoljnisvet i kako

nas videdrugi.

Kako su na njihreagovali me{tani?

- Dolazak stranaca uneoje novu dinamiku u uspavanoselo: kod nekih me{tana je probu-dio velike nade, a kod drugih –

veliki otpor inepoverenje.

Po~etkom pro{log vekaRogljevo je bilo neobi~no pros-peritetno za jedno udaljeno selo uisto~noj Srbiji. Vina iz NegotinskeKrajine bila su prisutna naizlo`bama u Parizu, Londonu iBordou, trgovina sa Evropom jecvetala. Danas, sto godina kasnije,ovaj kraj je siroma{an i napu{ten.Iznenada, u mestu iz kojeg svi `eleda odu, pojavila se francuskaporodica sa entuzijazmom i veromda su prona{li jedan od najboljihvinskih regiona na Balkanu, amo`da i u Evropi!

O~ekujem da }e ovo bitifilm koji inspiri{e ljude, ali i koji

}e otvoriti dijaloge o tomekako je mogu}e probu-

diti “uspavanu lep-oticu“ iz

za~aranogs n a ,

{to na neki na~in predstavlja iovaj na{ region i njegove neost-varene potencijale u mnogoaspekata.

Film “Obe}anje“ se~esto prikazuje na mnogimmedjunarodnim i interna-cionalnim festivalima doku-mentarnog filma i do sadaje osvojio devet priznanja.Da li je ovaj film postigaove}i uspeh od va{egprethodnog filma “Drugisusret“, koji je takodje iza-zvao veliku pa`nju ujavnosti?

- “Drugi susret“je osvojio 10 interna-cionalnih nagrada i biokandidat za Oscara zadugometra`ni dokumen-tarni film 2014.

Prikazan je ubioskopima u Njujorku iLos Andjelesu uredovnoj distribuciji, aimao je va`ne projekcijeu Ujedinjenim nacijamai US Kogresu.Jako je zanimljiv va{

slede}i projektu na kome radite,jer je re~ o jednoj veomazna~ajnoj temi. U pripremi jedugometra`ni film “Pri~a oTeslinom narodu“.

Odlazimo ve} 200 godinaod prvog Srbina do danas. Tesla,Pupin i mnogi kasnije, a i sada...Oni su obele`ili i obele`avajuistoriju SAD, Srbije i sveta.

Ovo je jedna globalnapri~a o jednom narodu. U potraziza povezivanjem i budu}no{}u.

Kada jedan narod imaNikolu Teslu, Mihaila Pupina,trostrukog dobitnika PulitzeraWalta Bogdanicha, GordanuVunjak Novakovi} - jedinu `enu~lana njujor{ke Akademije nauka,tvorce Apolo programa, legen-darne oskarovce poput KarlaMaldena, Stiva Te{i}a, PiteraBogdanovi}a, i nebrojeno punoostalih, za {iru javnost znanih ineznanih ljudi, postavlja se pitan-je za{to pri~a o ovim ljudima

nije objedinjena u jedanfilmski okvir do sada.

Svi ovi ljudiostavili su traga grade}ine samo SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave, gdesu delom `iveli i radili,ve} su svoja imenaugradili u istoriju ovedr`ave kao Srbi.

Pri~a o njimanije samo pri~a o nji-hovom uspehu, to je i

pri~a o jednom narodu i njegov-im potencijalima, koja nadrastalokalne ili nacionalne okvire.

Jedan narod se najboljepredstavlja kroz svoje ljude, asrpski narod ima toliko toga daponudi i ~ime da se ponosi.

“PRI^A O TESLINOMNARODU“ je kreativni dugome-tra`ni dokumentarni film o ljudimasrpskog porekla koji su vi{e od200 godina naseljavali i jo{ uveknaseljavaju SAD, i koji su svojimradom i uspesima u raznim oblas-tima obele`ili istoriju Srbije iSAD.

Ovo je pri~a o narodukoji je ostavio globalni pe~at krozsvoje ljude.

Putovanje kroz pro{lost isada{njost jednog naroda. Upotrazi za povezivanjem ibudu}no{}u.

“Kada ljubav premaotad`bini zamre, tada i dr`avamora umreti“ – Mihajlo IdvorskiPupin.

@elimo Vam puno sre}ei uspeha u slede}em projektu!

SNOVI KOJI BUDE STVARNOSTIntervju: @eljko Mirkovi}, filmski re`iser i producent

FILM “OBE]ANJE”DO SADA ZOSVOJENE

NAGRADA NA INTERNACIONALNIM

FESTIVALIMA

- Best National Film-International EthologicalFilm - Festival, BelgradeSerbia

- Best Script - Oeno-video Film Festival,Bordeauy, France

- Award of Eycellence –Indie Fest California, USA -- Merit – Depth of FieldInternational Film Festival,USA

- The Best Docume-ntary – EuropeanCinemato-graphyAward,Poland

- Nomination for TheBest Documentary - RedDirt International FilmFestival, USA

- Nomination for TheBest Cinematography -Queens World FilmFestival, New York City,USA

- The Best Documentary– Mediterranean FilmFestival, Italy

- The Best CulturalDocumentary – EugeneInternational Film Festival,Oregon, USA

Producent i re`iser: @eljko Mirkovi}

Novembar 2017.10

P R O T E K L I D O G A D J A J I

Pozori{na predstava nakojoj se dugo radilo ikoja je uklju~ila veliki

broj ljudi izvedena je krajempro{log meseca u Athenaeumteatru pred velikim brojem lju-bitelja pozori{ta. Vredelo jetruda i rada, na zadovoljstvosvih u~esnika, a i publike. Ovajscenski spektakl je objedinioglumce srpskog pozori{ta “MiraSrem~evi}“, folklornu grupu“Soko“ i `ensku peva~ku grupu“Soko“. Na sceni su uspe{nodo~arane razli~ite vremenskeistorijske epohe, kroz na{u tradi-ciju, a poruka o neophodnostisloge i jedinstva srpskog naroda,kroz privr`enost veri i tradicijibila je veoma precizna i jasna.

Tim povodom razgo-varamo sa scenaristom ire`iserom MilanomAndrijani}em, na{im konzulomDejanom Radulovi}em i neko-liko gledalaca.

MILAN ANDRIJANI] Kako ste do{li na ideju

za ovaj spektakl?- Ideju za predstavu

sam dobio razmi{ljaju}i o tomeza{to se nama kao narodu krozistoriju de{avaju stalno istestvari. Uvek upadamo u istezamke, ne izvu~emo poukei cena koju pla}amo jeizuzetno visoka.

Po{ao sam odtoga da su nam setragedije dogadjaleuvek kada smo bilina putu da uzletimo,kada smo uspevalida u miru sop-stvenim radomosna`imo svojudr`avu i krenemoputem prosperiteta.

Na to senadovezala ideja daprika`em trenutkekada smo najrados-niji, a to su trenucikada ne{to slavimo

i ba{ tada nam, kao po pravilu,neprijatelj dolazi u ku}u.

Tako sam do{ao naideju da prika`em radosnetrenutke u srpskoj ku}i, u kojojse slave Bo`i}, slava, svadba iUskrs.

Tragedija je koliko putau rasponu od 200 godina, jednasrpska ku}a, na toj svojojseoskoj tarabi, ispra}a svojemu{karce u neki od ratova.

Svi oni odlaze ne pita-ju}i se i ne razmi{ljaju}i, jerotad`bina zove, ali su gubitcinenadoknadivi i pogubni, upravoza tu srpsku seosku porodicu, odkoje treba sve da po~inje.

Poku{ao sam dapo{aljem poruku da svi moramoda podjemo od sebe samih. Daotklonimo sve {to je lo{e unama, da se vratimo istinskimvrednostima, a ne da ihuru{avamo. Da vratimo veru uBoga i osnovne principepravoslavlja, da ne podle`emoporocima svih vrsta. A na kraju,ili na po~etku, da se kona~noujedinimo u sprovodjenju op{tih,zajedni~kih ciljeva i jednognacionalnog interesa,prihva}enog od svih.

Kako je biloraditi na ovoj pred-

stavi?

- Rad na predstavi jebio veoma zanimljiv. Imao samsre}u da saradjujem sa glumcimapozori{ta “Mira Srem~evi}“, kojisu pokazali izuzetnu energiju,posve}enost i ulo`ili sav svojgluma~ki talenat i vreme da bipredstava do`ivela uspe{nu pre-mijeru. Njihov rad je i menidavao snagu i pove}avao `eljuda istrajemo do kraja.

Ansambl pozori{ta imau svom sastavu divne ljude, presvega, a zatim i izvanredneglumce, sa sna`nimpojedina~nim karakterima, {to jeza mene predstavljalo izazov uradu.

Bilo je potrebno vremeda svi poveruju u ideju i darazumeju zamisao i razloge za{topojedine scene izgledaju kakoizgledaju, ali smo vremenom sti-cali uzajamno poverenje.

Posle svake probeose}ao sam da smo na dobromputu i bio sam siguran da }emouspeti.

Sa nekima sam ve}saradjivao, a drago mi je da jepredstava obuhvatila i one kojinisu glumili do sada, a ostvarilisu zapa`ene kreacije, bilo da suminijature, ili

v e } euloge.

Da li su va{a o~ekivan-ja ispunjena?

- [to se ti~e kompletneekipe koja je radila predstavu,moja o~ekivanja su nadma{ena.Drago mi je da je pozori{te“Mira Srem~evi}“ ostvarilopredstavu anga`uju}i, prvi put,svoj puni sastav.

Jedino mi je `ao {tove}i broj ljudi nije pogledaopredstavu u ^ikagu. Predstavaima i edukativni karakter io~ekivao sam ve}i broj dece.

O~ekivanja su ispunjenasamim tim kada ~ovek uspe usvojoj nameri da ne{to {to dr`i usebi iska`e na umetni~ki na~in.Najve}a `elja je bila da publikarazume poruku koju smo `elelida po{aljemo i da izazovemoemociju. Jer, ako uspete da iza-zovete emociju, onda zna~i da jeneko razumeo poruku. Akorazume poruku i ako je onadovoljno sna`na, mora}e o tomeda razmi{lja, a razmi{ljanje }ega dovesti i do re{enosti i `eljeda se ne{to promeni. Makar usebi. U protivnom }emo i uovom veku ispra}ati mu{keglave porodica na nekim novimtarabama u neke nove ratove.

[ta mislite o ideji dase predstava odigra u nekoliko

drugih gradova u Indijani,Viskonsinu...?

- @elja svihglumaca, naravno imoja, jeste da predsta-va `ivi i dalje. Bilobi lepo kada bismomogli da izvedemopredstavu u svim

ve}im mestima gdeima na{eg naroda. Tozavisi od `elje onihkoji bi mogli da naspozovu i organizujuna{ dolazak. U pred-stavi u~estvuje oko 40

umetnika, ali mislim dato nije nepremostivaprepreka i da ukoliko

postoji dobra volja i dovoljno`elje, mo`emo realizovati gosto-vanja.

KONZUL - @ERAN DEJAN RADULOVI]:Nakon predstave

konzul-`eran Republike SrbijeDejan Radulovi} je izjavio zana{ list:

- Siguran sam da delimutiske svih prisutnih da je pred-stava bila sjajna, {to uostalompotvrdjuje gromoglasni aplauzkojim je publika nagradilau~esnike i autora predstave.Ve~eras nas je ova pozornica nasimboli~an na~in kroz tradi-cionalne srpske obi~aje provelakroz vekove i podsetila na istori-jske izazove sa kojima sesuo~avao srpski narod u perioduod Kosovskog boja do savre-menog doba. Zahvalni smo svimu~esnicima predstave, posebnoautoru, gospodinu MilanuAndrijani}u, {to su nam podariliovako divnu predstavu. Ulo`enisu veliki trud i napori koji surezultirali velikim zadovoljstvompublike, ali siguran sam, iunutra{njim zadovoljstvom svihu~esnika i autora. Sa razlogommogu da budu ponosni na ono{to su uspeli da prika`u.

Dodatni zna~aj ovogprojekta je {to je donotarskogkaraktera, odnosno {to sav pri-hod od predstave odlazi u srpsku{kolu “Sveti Sava” u ^ikagu.Time je publika dala podr{kukako entuzijazmu aktera pred-stave, tako i srpskoj {koli kaojednoj od najzna~ajnijih institu-cija srpske zajednice u ^ikagu.Rekao bih da je ovo bilo ve~epodr{ke srpske zajednice za srp-sku zajednicu. Podr{ka srpskoj{koli je istovremeno najboljapodr{ka zajednici u ^ikagu.

DR MARIJA MOLNAR VU^KOVI]:Sam koncept komada

je izvrstan. Autor je nanizaoklju~ne karakteristike na{eg nar-

JEDAN NAROD - JEDNA PRI^A