Meunarodno privatno pravoPrilagoena

D i g e s t

verzija... :D

skripta By Uro Topi

**Uvodna razmatranja**1. Pojam, predmet i naziv MPPPredmetPostoji vie shvatanja o tome ta je predmet meunarodnog privatnog prava. Predmet mogu biti sami pravni odnosi ili pravne norme. Kako? Ako posmatramo mpp kao granu prava onda je njegov predmet pravni odnosi. Ako posmatramo mpp kao disciplinu koja izuava tu granu prava onda je predmet mpp-a same pravne norme. Koji su to pravni odnosi koji predstavljaju predmet ove grane prava? Re je o privatnopravnim odnosima. Ali samo onda kada ti odnosi sadre element inostranosti. Vee dileme postoje kada govorimo o pravnim normama kao predmetu discipline mpp. Te norme reguliu pomenute privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. Oblast koja nesporno spada u mpp je oblast sukoba zakona i obuhvata kolizione norme. Predmetom se smatraju i norme o sukobu jurisdikcija, tj pravila koja reguliu graanskoprocesne odnose sa elementom inostranosti. Predmet ine i pravila o privatnim pravima stranaca. Pojam meunarodnog privatnog prava Mpp je grana unutranjeg prava kojom se reguliu pravna pitanja iz oblasti privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti. Njegova pravila dakle nisu meunarodna, ve samo odnosi koje regulie imaju meunarodno obeleje jer su vezani za vie suvereniteta. Naziv mpp Meunarodno privatno pravo, kao to smo ve rekli, nije meunarodno jer je ono grana unutranjeg prava. Naziv nije do kraja logiki konstruisan, ali je najire prihvaen i za najiri krug ljudi oznaava uglavnom istu stvar. Pokuaji da se naziv zameni nisu uspeli ak ni u nekoj postojbini gde su novi nazivi nastali.

2. Element inostranosti u privatnopravnim odnosima i relevantnost elementa inostranostiElement inostranostiZa pojavu meunarodno-privatnopravne problematike nije dovoljno da postoji samo privatnopravni odnos, ve je potrebno da se u tom odnosu pojavi i jedno kljuno obeleje da bi taj odnos postao predmet mpp. Re je o elementu inostranosti (strani element, meunarodni element). On pretvara privatnopravne odnose u odnose meunarodnog privatnog prava. Poto je mpp unutranje pravo i organi zato uvek polaze od meunarodnog privatnog prava svoje drave, kada posmatramo jedan privatnopravni odnos vezan za vie drava, iz gledita organa jedne drave se primeuje da u tom odnosu pored domae izraenih elemenata pojavljuju i strani element(i). Postoje tri pojavna oblika elementa inostranosti: u subjektu , objektu i u pravima i obavezama. U subjektu se javlja na bazi injenice dravljanstva , domicila i boravita lica koja stupaju u odreeni privatnopravni odnos. U objektu se strani element javlja na bazi mesta nalaenja stvari i na bazi pripadnosti stvari (pripadnost osnovnih sredstava prevoza) koja su predmet transakcije.

Mpp by Uro Topi

2

-

Strani element u pravima i obavezama nastaje ako su nastanak ili ispunjenje prava i obaveza inostrano obeleeni. Npr: ako je pravni postao nastao u inostranstvu ili je delikt uinjen u inostranstvu, ili je mesto ispunjenja obaveze u inostranstvu..

Postavlja se pitanje da li je svaki strani element relevantan tj bitan razlog da se razmotri i sa stanovita mpp. Relevantan je onaj strani element koji je u kolizionoj normi od strane zakonodavca odreen kao taka vezivanja, i koji vodi do primene stranog prava.

3. Nain (metod) regulisanja MPPPostoje dva osnovna naina regulisanja mpp: direktan (neposredan) i indirektan (posredan, kolizioni) nain. a)- Direktan (neposredan) nain regulisanja iz injeninog odnosa automatski stvara konani pravni odnos. Primenom pravnog pravila na injenini odnos on ga pretvara u pravni odnos jer odreeno ponaanje uesnika ini obaveznim. Moe biti direktno regulisanje meunarodnim propisima, sporazumima kojima se reguliu znaajna pitanja iz oblasti graanskog, privrednog, porodinog i radnog prava koji su prihvaeni od velikog broja zemalja. Znaajna je i Beka konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz 1980. Znaajno je i osnivanje UNCITRAL-a (Komisije UN za meunarodno trgovako pravo) ija je uloga u stvaranju univerzalnih pravila meun.trg (poslovnog) prava. Na regionalnom nivou znaajne su norme donete u okviru EU. Direktno regulisanje unutranjim propisima , normama domaeg prava je pre svega u oblasti prava stranaca i meunarodnog postupka. Ove norme ne zadovoljavaju se ukazivanjem na merodavno pravo ve same postavljaju odreena pravila ponaanja. Npr: po zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa: Strana fizika lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica. b)- Indirektan (posredan) nain regulisanja po nekima je jedini nain koji spada pod mpp. Ova shvatanja su naputena, ali je nesumnjivo da je indirektan nain regulisanja tipian za mpp. Sutina je u odabiranju merodavnih pravila za razreenje spornog odnosa putem kolizionih normi. Putem kolizionih normi se upuuje na merodavno pravo po kojem e se pitanja raspraviti.

4. Izvori MPP i njihova hijerarhijaOpti pogleda)-Unutranji izvori mpp u pojedinim dravama U nekim dravama postoje posebni zakoni(ci) u kojima se u potpunosti ili u najveem delu nalaze pravila iz oblasti mpp. (Srbija) U drugoj grupi zemalja se propisi iz ove oblasti nalaze u raznim zakonima, uglavnom uz odgovarajue materijalnopravne (supstancijalne) propise. Npr: Kolizione norme za menicu nalaze se u meninim zakonima itd. Postoji i podgrupa zemalja gde su propisi mpp najveim delom koncentrisani u jednom zakonu, graanskom zakoniku gde postoji blok odredbi mpp. U zemljama common law sistema dugo je izvor prava bila sudska praksa, koja i dalje ima znaajnu ulogu ali se trend menja poev od sredine 20. veka. Od tada se mpp stalno menja putem zakona kroz implementaciju meunarodne konvencije. Poslednjih nekoliko decenija je obeleeno zakonskim intervencijama u ovoj oblasti koje su oznaene kao unjajua kodifikacija. U SAD je oblast regulisanja mpp u zakonodavnoj nadlenosti pojedinih drava lanica. b)- Multilateralne konvencije kao izvori i kao nain unifikacije meunarodnog privatnog prava Problem kod mpp je to razliita reenja razliitih pravnih poredaka o tome koje je pravo merodavno mogu dovesti do razliitog meritornog reenja. Da bi se to to vie spreilo ulau se napori na meunarodnom planu u cilju izrade viestranih konvencija kojima bi se kolizione norme ujednaile.

Mpp by Uro Topi

3

Znaajna je aktivnost Hake konferencije za mpp na unifikaciji meunarodnog privatnog prava. Delatnost konferencije se sastoji u pripremi tekstova mult.konvencija koje su namenjene potpisivanju i ratifikaciji od strane drava. Znaajne su i regionalne multilateralne konvencije. MPP Evropske unije- Na osnovu izmenjenog Ugovora o osnivanju EU za unifikaciju mpp EU nadlean je Savet EU. Time je unifikacija izmetena sa konferencijskog nivoa koji je bio ranije na nivo tzv. sekundarnog zakonodavstva. Sada se unifikacija vri regulativama. MPP EU se sve vie unifikuje i stvara se tzv. evropski sudski prostor na kome e promet odluka i procesna saradanja biti laki, a uporedo se unifikuje sve vei krug kolizionih normi.

Izvori meunarodnog privatnog prava u SrbijiSu: Ustav, ZMPP, drugi zakoni i podzakonski akti, meunarodni ugovori, bilateralne konvencije. Donoenjem ZMPP naa zemlja je ula u ui krug zemalja u kojima je mpp relativno potpuno kodifikovano. ZMPP sadri pre svega kolizione norme i oblast sukoba jurisdikcija. Ne sadri norme o pravima stranaca koje su regulisane drugim propisima. Ustav- osnovni izvor svake grane prava. Meunarodno privatno pravo Ustav regulie na neposredan i posredan nain. Neposredna pravila su razumljivo malobrojna (npr: stranci mogu stei pravo na nepokretnostima, stranim licima se garantuje jednak tretman na tritu kao i domaim..) jer ustav postavlja samo osnovna naela i norme ureenja. Posredno - ustavna naela i norme posredno odreuju i ograniavaju stavove u pozitivnim propisima i daju smernice. Npr time to Ustav zabranjuje odreenu diskriminaciju ni kolizione norme ne mogu biti diskriminatorske prema rasi, narodima, veroispovesti itd. Drugi zakoni (osim ZMPP)- I nakon donoenja ZMPP vei broj zakona je i dalje ostao izvor MPP. ZMPP nije dirao u postojee pozitivne norme domaeg mpp, ve ih je dopunio. Te norme dopunjuju supstancijalne norme iz odgovarajuih oblasti. Tako ih imamo kao izvore kolizionih normi, kao izvore normi o pravima stranaca, kao izvore normi o graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti. Meunarodni ugovori- Srbija je zakljuila brojne multilateralne i bilateralne konvencije. Potvreni meunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuju. Moraju biti u skladu sa Ustavom.

Hijerarhija izvora mppPrema ustavu Srbije , u hijerarhiji izvora (u sukobu izmeu meunarodnih ugovora i unutranjih izvora) nakon Ustava za primenu dolaze potvreni meunarodni ugovori ( bilateralni imaju primat nad multilateralnim), a zatim domai zakoni. U sukobu unutranjih izvora odredbe ostalih zakona imaju primat nad ZMPP, na osnovu pravila lex specialis derogat lex generalis. Dakle, lestvica izvora: - Ustav - meunarodni ugovori (bilateralni imaju primat nad multilateralnim) - lex specialis - ZMPP (lex generalis) Ako nijedan izvor po lestvici ne propisuje reenje za problem nastaje pravna praznina. ZMPP sadri odredbu po kojoj se pravna praznina prevazilazi tako to organ koji primenjuje pravo ima zadatak da pronae reenje primenom: odredaba i naela ZMPP, naela pravnog poretka Srbije, naela meunarodnog privatnog prava.

Mpp by Uro Topi

4

**Opti deo opte ustanove meunarodnog privatnog prava**5. Kolizione normeSutina kolizionih normiZadatak kolizionih normi je da odrede, u odnosu sa elementom inostranosti, odluujuu taku vezivanja i upute organ na merodavno pravo. Meu svim kontaktima nekog odnosa sa stranom dravom zakonodavac e se opredeliti za jedan koji smatra najjaom vezom, to je stvar zakonodavne politike svake zemlje, tj njenih interesa. Zakonodavac prilikom ureivanja polazi od jedne kategorije pravnih odnosa i pravnih pitanja (npr. ugovori).

Struktura kolizionih normiKolizione norme imaju dva osnovna elementa: 1. U kolizionoj normi se imenuje prvo pravna kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje; 2. A zatim se odreuje taka vezivanja , tj izdvaja se jedna odluujua veza koja e dovesti do merodavnog prava. (npr. Za pravnu i posl. sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin. Tu je pravna kategorija- pravna i poslovna sposobnost fiz.lica , a taka vezivanja je dravljanstvo.) a)- Pravna kategorija Pravna kategorija kao element kolizione norme moe da bude jedan drutveni odnos,jedan pravni institut, jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje. U savremenom meunarodnom privatnom pravu postoji tendencija suavanja pravnih kategorija, ime one postaju brojnije ali nijansiranije tj blie stvarnim problemima. b)-Taka vezivanja Je onaj element u kome zakonodavac vidi odluujuu vezu koja nas vodi do jednog prava. Ona neposredno odreuje pravo koje drave treba da se primeni kao merodavno. Postoje tipine take vezivanja u uporednom pravu za pojedine pravne oblasti. Podela prema irini ovlaenja foruma: -Neposredno vezujue tj vrste i brze, forumu ne ostavljaju nikakvu mogunost za procenu toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u najblioj vezi sa odnosom koji je u pitanju. Takve su gotovo sve take vezivanja. -Okvirne su one take vezivanja kod kojih je procena toga da li je pravo na koje ukazuju zaista u najblioj vezi preputena sudiji. Zakonodavac tu samo postavlja okvire i smernice, ali ne utvruje najbliu vezu. Takva taka vezivanja je princip najtenje povezanosti, koja daje samo uputstvo sudiji da kao merodavno izabere ono pravo koje je najtenje povezano sa datim odnosom. Podela na proste i kompleksne: -Proste koje nas vode do jednog merodavnog prava. (npr. mesto zakljuenja ugovora, lex loci contractus, vodi samo do prava zemlje gde je ugovor zakljuen) -Kompleksne su one koje nas vode do vie merodavnih prava. (npr. Za materijalne uslove zakljuenja braka merodavno je pravo dravljanstva partnera i zakon mesta zakljuenja, to moe dovesti ak do primene tri prava) Mogu biti kumulativno, alternativno i supsidijarno postavljene. Podela na stalne i promenljive: -Stalne - su one koje su vremenski i prostorno fiksirane, ija je injenina podloga jedan dogaaj. (npr. izvrenje delikta, mesto nalaenja nepokretnosti) -Promenljive - Koje nisu trajno fiksirane u jednom konkretnom sluaju jer se zasnivaju na injenici koja se moe menjati i pri tome mogu da ukazuju na razna prava kao merodavna. (npr. mesto nalaenja nepokretnosti, dravljanstvo, domicil, boravite. Poeljno bi bilo da postoji to manje promenljivih taaka vezivanja tako to bi se one uz odgovarajua preciziranja pretvorila u stalne.

Mpp by Uro Topi

5

Vrste kolizionih normi-Jednostrane i viestrane Viestrane su apstraktne i ukazuju na pravo bilo koje drave sveta u zavisnosti od okolnosti. Jednostrane u svakom sluaju vode primeni domaeg prava. (npr.za stvarna prava na nepokretnosti koje se nalaze u Srbiji primenie se srpsko pravo.) One treba da budu u razumnim i opravdanim granicama, kao to je to u ovom primeru jer se radi o nepokretnosti koja se nalazi u Srbiji. -Samostalne i nesamostalne Samostalne su norme koje ukazuju na merodavno pravo. Koje primenom na konkretne okolnosti sluaja dovode do konkretnog merodavnog prava. Nesamostalne su one kolizione norme koje nisu dovoljne da se pomou njih odredi merodavno pravo. One dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja, uputstva koja utiu na utvrivanje konkretnog merodavnog prava. (npr. Odredbu stranog prava ne treba primenjivati ukoliko bi ona dovela do rezultata nespojivog sa vrednostima javnog poretka).

Pravna priroda kolizionih normiDilema je jesu li kolizione norme imperativne ili dispozitivne? Da li je sud obavezan da primenjuje ova pravila ex officio im se u pravnom odnosu javi relevantan strani element? Ako su kolizione norme imperativne njih treba uvek primeniti, i onda kada stranka to ne trai. Ako su dispozitivne prirode onda ponaanje stranaka, predlozi, mogu da utiu na to da li e sud primeniti svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. U nekim zemljama kolizione norme nisu imperativne, pa e ih sud primeniti samo ako stranka to trai. U najveem broju prava , kontinentalnih, kolizione norme su imperativne prirode. Sudije ne treba da brinu imaju li stranke interes za primenu stranog prava. Norme domaeg ZMPP su imperativne, sudovi su duni da primene kolizione norme po slubenog dunosti, i duni su da primene strano pravo ako na to ukazuje taka vezivanja. Meutim praksa u tome nije dosledna, jer sudovi najradije izbegavaju primenu osim ako ih stranka zahtevom ne dovede u situaciju.

6. Saznanje i primena stranog pravaUvodKada je re o primeni stranog prava misli se pre svega na primenu stranog materijalnog (supstancijalnog) prava. Strano procesno pravo se u naelu ne primenjuje, izuzev pruanja pravne pomoi stranom sudu po stranoj proceduri i izuzev u postupku pred domaom arbitraom, ako stranke ele primenu stranih procesnih normi. Postoje i sluajevi kada domai organ uzima u obzir strano pravo, ali to nije primena , ve je re o spoznavanju stranog prava kao preuslova za primenu odreenih domain normi (npr kod reciprociteta, gde je potrebno utvrditi sadrinu stranog prava da bi se videlo ima li reciprociteta).

Znaaj i svrha primene stranog pravaPrimena stranog prava je jedno od najveih dostignua meunarodne pravne saradnje. Zato se primenjuje strano pravo? Zato to primena stranog prava dolazi iz uzajamnog interesa i korisnosti. Prati je svest o nepogodnostima koje bi nastale iz suprotne doktrine. Ako neka zemlja eli da se njeno pravo primenjuje, mora uiniti gest znaajan za meunarodnu ravnoteu interesa i primenjivati strano pravo.

Mpp by Uro Topi

6

Svrha meunarodnog privatnog prava je upravo da omogui da se na teritoriji jedne drave primeni pravo stranih drava.

Koncepcije o pravnoj prirodi stranog pravaPostoje dva stava o pravnoj prirodi stranog prava: 1. Da je strano pravo- pravo, tj da je upodobljeno domaem pravu 2. Da je strano pravo injenica, tj da je upodobljeno injenicama Podela je bitna jer izaziva posledice na terenu inicijative i na terenu dokazivanja stranog prava. a)- U anglosaksonskom pravu strano pravo je upodobljeno injenicama. Strano pravo je injenica koju treba dokazivati kao i druge injenice na kojima se zasniva neko pravo. Najpoznatija je teorija lokalnog prava (predstavnik Kuk), koja kae da domai organi zapravo ne vre priznanje prava steenog u inostranstvu na bazi stranog prava, ve je ta subjektivna prava kreiralo domae pravo, pa prema tome forum uvek primenjuje domae pravo. b)- Najnovija pozitivna reenja pokazuju sasvim jasno pribliavanje stavu da je strano pravo- pravo.

Stvaran poloaj stranog prava pred domaim organimaDomai organi primenjuju strano pravo mnogo ree nego to to koliziona pravila nalau. Razlozi za to su: 1. Nespremnost sudova da kolizione norme foruma koje ukazuju na strano pravo tretiraju kao imperativne i da ih primenjuju ex officio. 2. Drugi razlog je taj to sudovi retko preuzimaju punu inicijativu pri utvrivanju sadrine stranih normi i esto idu linijom manjeg otpora, tj pribegavaju reenjima koja su predviena za sluaj da se strano pravo ne moe saznati. Naime, u veini zemaljma utvrivanje stranog prava nije apsolutna obaveza, jer u sluaju da se jave prekomerne tekoe sud moe odustati od utvrivanja sadrine nesaznatljivog stranog prava, pa ima ovlaenje da pribegne alternativnom reenju- primeni domaeg materijalnog prava (lex fori). Nekada je nesaznatljivost opravdana, pa stoga i postoji ovo alternativno reenje, dok nekada nije i predstavlja alibi za nedovoljno zalaganje suda.

Nain saznavanja stranog prava-Strano pravo kao injenica- ako ga tako koncipiramo saznavanje stranog prava se prevaljuje na stranke. Ako stranka ne uspe da dokae sadrinu norme stranog prava na koju se poziva, vaie pretpostavka da je strano pravo jednako domaem. -Strano pravo kao pravo- Kao to smo rekli, u veini zemalja vai stav da sudovi ex officio saznaju strano pravo. Prilikom saznavanja stranog prava ex officio sud se moe obratiti strankama za pomo, moe se obratiti i dravnim organima (organu uprave nadlenom za poslove pravosua), ministarstvu inostranih poslova, pravno-naunoj instituciji. Postoje i meunarodni sporazumi iji je cilj lake saznavanje stranog prava. Znaajna je Evropska konvencija o informisanju o stranom pravu.

Primena stranog prava prema MPP SrbijeU naoj teoriji strano pravo se dosledno tretira kao pravo. Po ZMPP vai pravilo iura novit curia ( sud poznaje pravo) to znai da je sud ili drugi organ primene prava obavezan da sazna i primeni strano pravo, i nema alternativnog reenja (kakvo bi npr bilo primena lex fori). Moe zatraiti pomo od Ministarstva pravde, stranke takoe sudu mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava. Dakle, posledice su sledee: na sudu je teret dokazivanja stranog prava, sud ne moe zakljuiti da prava nema ukoliko ga stranke nisu uverile u to. Pravna sredstva protiv odluke suda, u kojoj je dolo do pogrene primene stranog prava po miljenju stranke, su: alba, direktna revizija, revizija, zahtev za zatitu zakonitosti.

7. KvalifikacijaPostavljanje problema Mpp by Uro Topi 7

Kao to znamo, sutina kolizionog reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti je u tome da se postavi merilo koje e odrediti koje je pravo merodavno za taj odnos. Pitanje (problem) kvalifikacije se javlja kada se neko pravno pitanje javlja jo u toku primene kolizionih normi, tj u momentu kada jo nije poznato materijalno pravo koje je pozvano da daje odgovore. Problem je u tome to se jo ne zna koje je pravo merodavno, pa se ne zna iz aspekta ijeg prava treba dati odgovor na to prerano javljeno pitanje, a od ijeg reenja zavisi koje e pravo konano biti merodavno. -Slikovit primer radi razumevanja: Imamo preduzee iz Engleske i preduzee iz Srbije. Englesko preduzee alje ponudu srpskom preduzeu za kupovinu neke opreme. Srpsko spoljnotrgovinsko preduzee odgovara pozitivno na ponudu i pribavlja opremu i prodaje je Englezima. Meutim, Englezi poinju da sumnjaju u ugovoreni kvalitet kupljene opreme, i sumnja prerasta u spor koji se vodi pred alirskim sudom (jer su stranke to unapred ugovorile). Koje je pravo merodavno? Alirski sud e konsultovati svoje kolizione norme, alirske. One kau: Merodavno je pravo one drave gde ugovor zakljuen. Upravo tu nastaje problem, prerano javljeno pitanje o kome govorimo, sukob kvalifikacija, jer je pitanje gde je ugovor zakljuen a poto je zakljuen na daljinu (inter absentes, u odsustvu, npr telefonom i mailom), postavlja se pitanje koje je to mesto. Po engleskom pravu (teorija izjave) to je Srbija jer je izjava o prihvatu ponude data u Srbiji. Po naem pravu (teorija prijema), mesto je Engleska jer nae pravo smatra da je ugovor zakljuen kada ponudilac primi pozitivan odgovor ponuenog. Po kom pravu treba reiti tu dilemu gde je ugovor zakljuen, da bi se na osnovu toga moglo odrediti merodavno pravo za nastali spor preduzea? Kako e alirski sud da postupi?

Pojava i definisanje problema u teorijiU teoriji postoji veliki broj studija o ovom pitanju. Iako bi se za praksu moglo rei da sudovima ovo pitanje nije ni padalo esto na pamet. Javljala su se i miljenja u teoriji da je pitanje kvalifikacije preuveliano i da stvarne tekoe u praksi ne zasluuju toliko prostora u teoriji. Kvalifikacija u svakodnevnom znaenju rei znai nalaenje mesta neemu u odreenom sistemu vrednosti. U pravnom smislu kvalifikacija oznaava postupak traenja mesta injenica u svetu pravnih pravila ili - primenu prava. Po emu se kvalifikacija u meunarodnom privatnom pravu razlikuje od uobiajene primene prava? Po tome to problem u meunarodnom privatnom pravu predstavlja sukob kvalifikacija , dilema o izboru pravnog pojma. Jo prostije, kako se opredeliti za jednu sadrinu pojma korienog u kolizionoj normi (mesto zakljuenja ugovora po alirskom pravu, iz primera) izmeu vie sadraja koje tom pojmu daju razna prava (englesko i srpsko, iz primera) za koja se dati odnos vezuje. Dilema je, po pravilima kojeg prava emo vriti supsumiranje u trenutku kada tek traimo merodavno pravo? Iz toga sledi da treba krenuti sa terena nekog odreenog prava.

Kvalifikacija pravne kategorije i kvalifikacija take vezivanjaSukob kvalifikacija se javlja u dva osnovna vida: 1. Kao kvalifikacija pravne kategorije odreivanje pravnog smisla kategorija, jer neke su kategorije opte i nesumnjive (npr testament svuda spada u kategoriju naslednopravnh problema), ali postoji veliki broj kategorija koje razliita prava drugaije svrstavaju ili ih uopte ne poznaju. Dilema je koje od dve ili vie kolizionih normi emo primeniti zavisno od toga kako emo shvatiti njihove kategorije. 2. Kao kvalifikacija take vezivanja dilema je koju taku vezivanja treba primeniti na utvrenu kategoriju, dakle nema vie dileme koju kolizionu normu primeniti jer je pravna kategorija kvalifikovana. Take koje esto daju povoda kvalifikaciji su mesto zakljuenje ugovora, mesto delikta i domicil.

Reenja problema kvalifikacijea)- Kvalifikacija po lex fori- Kvalifikaciju treba vriti lege fori, po pravu drave gde se sudi i od ijih kolizionih normi se polazi prilikom reavanja spora (po alirskom, u naem primeru).

Mpp by Uro Topi

8

Ovo reenje ima iroku podrku, a osnovni je argument da je logino da se kolizione norme shvataju u sistemu i prema pojmovima onog prava kome pripadaju. Shvatiti odreene pojmove po domaem pravu je najlake za sud i smanjuje mogunost greaka. Kontraargumeti su da neopravdano proiruje domen primene domaeg prava, da vodi zloupotrebama i stvara pravnu nesigurnost. Nastaje problem i kada domae pravo ne poznaje odreenu pravnu ustanovu. b)- Kvalifikacija po lex causae i stepenasta kvalifikacija- prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja. Argument je da ako kvalifikujemo po lex fori moemo doi u situaciju da domae pravo ne poznaje odreenu pravnu ustanovu (npr trust). Zamerka je da ono vodi do logikog zaaranog kruga, jer upravo merodavno pravo (lex causae) jo nije poznato. Upravo zato nema podrku prakse. Meutim veoma iroku podrku dobilo je tumaenje lex causae kod tzv. dvostepene kvalifikacije prema kojoj se pri izboru i tumaenju kolizione norme polazi od shvatanja lex fori (prva stepenica) dok se na drugoj stepenici strano pravo tumai po pojmovima i smislu koje sadri (lex causae). c)- Kvalifikacija pomou autonomnih pojmova kvalifikaciju ne bi trebalo vriti po jednom nacionalnom pravu, bilo lex fori ili lex causae, ve treba koristiti autonomne pojmove, nezavisne od nacionalnih prava. Ti pojmovi bi se stvarali meunarodnim sporazumima. Ovaj tip kvalifikacije trpi dosta kritika zbog njene praktine ostvarivosti. Problem je ima li takvih autonomnih pojmova. Meutim brojni autori je smatraju delimino primenljivom. Reenje kvalifikacije u pravu Srbije U teoriji i praksi vlada stanovite da problem kvalifikacije treba reavati lege fori, ali elastino, jer se preporuuje autonomna kvalifikacija u onim sluajevima u kojima autonomni pojmovi nedovosmileno postoje, pre svega ako su utvreni meunarodnim sporazumima. ZMPP- jedino predvia da se drugostepena kvalifikacija vri lex causae. Dakle u pitanju je stepenasta kvalifikacija.

8. Prethodno pitanjePostavljanje problemaPrethodno pitanje se javlja ukoliko je za reavanje po tubenom zahtevu u jednoj pravnoj stvari potrebno prethodno reiti da li postoji neko drugo pravo ili pravni odnos (tzv prethodno pitanje) od ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu, a pri tome prethodno pitanje je samostalna pravna celina. Na terenu meunarodnog privatnog prava, u odnosima sa elementom inostranosti, zadatak je suda da odredi merodavno pravo za oba pitanja (i glavno i prethodno), nakon to konstatuje postojanje stranog elementa. Dilema je da li e sud odrediti merodavno pravo i za prethodno pitanje polazei od sopstvenih normi lex fori kao to je uinio za glavno pitanje ili e ga odrediti polazei od kolizionih normi lex causae za glavno pitanje?

Uslovi postavljanja prethodnog pitanja1. Za glavno pitanje mora biti po domaim kolizionim normama merodavno strano materijalno pravo. Inae bi lex causae, logino, bilo = lex fori. Pa bi jedino mogue povezivanje bilo samo lex fori. 2. Prethodno pitanje mora u sebi da sadri a)-strani element, mora biti b)-samostalna pravna celina i c)-za to pitanje mora postojati posebna koliziona norma. 3. Materijalnopravni rezultat do koga vodi povezivanje putem lex fori mora biti drugaiji od rezultata do kojeg bi se dolo ako se ide putem lex causae. U suprotnom bi stvorili lanu dilemu lani sukob zakona.

Reavanje prethodnog pitanja u teoriji i praksi a)- Zavisno povezivanje- merodavno pravo za prethodno pitanje odreuje se primenom kolizionenorme prava koje se ima primeniti i na glavno pitanje- dakle zavisno povezivanje lex causae.

Mpp by Uro Topi

9

Osnovni argument je meunarodna harmonizacija reenja. Sudiu o prethodnom pitanju onako kako bi o njemu , kao o glavnom pitanju, sudio sud zemlje ije je pravo merodavno za glavno pitanje. b)- nezavisno povezivanje- po drugima formula povezivanja, koje se naziva nezavisno, je: sudiu o prethodnom pitanju na isti nain kao da mi je ono glavno. To znai primenu kolizionih normi lex fori , jer se ovde pak smatra da treba pretpostaviti internu harmonizaciju meunarodnoj, da ne bi dolo do toga da bi jedno isto pitanje u jednoj zemlji moglo biti nitavo kao glavno pitanje a punovano kao prethodno, ili obrnuto. c)- po treima ne treba se unapred odluiti za jedno reenje kao naelno, ve treba u svakom konkretnom sluaju vagati interese, pa se onda opredeliti za meunarodnu ili unutranju harmonizaciju. Posebno miljenje autora udbenika MPP je da ako prethodno pitanje ulazi u dispozitiv sudske odluke, tj obuhvaeno je pravnom snagom, treba ga reavati po lex causae-zavisno; a ako ne ulazi u dispozitiv, tj prethodno pitanje nije obuhvaeno pravnom snagom, ve ga sud razmatra po sopstvenoj inicijativi onda ga treba reavati po lex fori.

9. Renvoi (Ranvoa)UvodSluaj Forgo Forgo je bio Bavarski dravljanin koji je imao od detinjstva domicil u Francuskoj. Tu je proiveo ceo ivot i tu je i umro.Nije stekao dravljanstvo Francuske niti zakonski domicil. Forgo je imao naslednike samo po majinoj liniji koji su imali pravo na naslee po bavarskom naslednom pravu ali ne i po francuskom, po kome bi naslednik bila francuska drava. Francuska koliziona norma ukazivala je na bavarsko pravo, jer je bio bavarski dravljanin, a kao to rekosmo nije imao francuski zakonski domicil. Trebalo je da se primeni bavarsko pravo. Meutim francuski sud je zastao i postavio pitanje da li koliziona norma upuuje na bavarsko nasledno (supstancijalno) pravo ili na bavarsko pravo u celini!? Sluaj je reen po koncepciji da francusko prvo upuuje na celokupno bavarsko pravo (koliziono upuivanje), a bavarska koliziona norma kae da je merodavno francusko pravo (dakle dolo je do tzv. uzvraanja, videti posle.) Zadatak kolizionih normi je da upute organ jedne drave na pravo koje se treba primeniti. Meutim postavlja se pitanje da li koliziona norma upuuje na materijalno (supstancijalno- npr nasledno, porodino itd.) pravo neke zemlje (supstancijalno upuivanje) ili pak na pravo u celini (celokupno pravo neke zemlje), dakle i na kolizione norme te druge zemlje (koliziono upuivanje) . Ako stanemo na stanovite kolizionog upuivanja, mogue su tri situacije: 1. Da kolizione norme zemlje suda upute na celokupno pravo druge zemlje, a da kolizione norme te druge zemlje odreuju da je merodavno njeno supstancijalno pravo. Tako da lanac upuivanja izgleda a-b-B. Rezultat je jednak kao pri supstancijalnom upuivanju. 2. Druga situacija je da kolizione norme te druge zemlje smatraju da je merodavno polazno pravo, pravo zemlje suda. Tako dolazi do uzvraanja, pa je lanac upuivanja a-b-A. 3. U treem sluaju moglo bi se dogoditi da koliziono pravo te druge zemlje preuputi na pravo neke tree zemlje kao merodavno. Tada bi lanac izgledao kao a-b-C. Postoji jedan skupni termin za uzvraanje i preupuivanje, francuskog porekla, koji je prihvaen u itavom svetu, a to je renvoi. Uzvraanje i preupuivanje su misaone operacije, koje se odvijaju u glavi sudije polazne drave (drave koja primenjuje koliziono upuivanje), koji trai odgovor na pitanje koje je pravo merodavno.

Mpp by Uro Topi

10

Pretpostavke za renvoi1. Osnovna pretpostavka je da kolizione norme upuuju na jedno pravo u celini, ne samo na materijalno pravo odreene zemlje, nego i na njene kolizione norme. 2. Da kolizione norme zemlje suda i kolizione norme zemlje na koje upuuju polazne kolizione norme imaju razliite take vezivanja. Ako bi imale iste take vezivanja, ne bi dolo do ranvoa, jer bi se sve zavrilo lancem a-B. 3. Odgovarajui sklop injenica koji omoguuje da se razliita merila prihvaena u kolizionim normama vezuju za vie drava. (npr Forgo je imao bavarsko dravljanstvo a faktiki domicil u Francuskoj)

Razlozi za i protiv renvoia) Argumenti za- Pristalice ranvoa smatraju da nije potrebno samo primeniti strano materijalno pravo, ve je potrebno da se domai sudija u potpunosti stavi u poloaj sudije zemlje na koju je ukazala domaa koliziona norma ( npr smatram da sudim kao u Belgiji). Putem uzvraanja dolazi do primene domaeg materijalnog prava koje ima vie veze sa sluajem, koje sud bolje poznaje (to stay at home- princip), a to utie na kvalitet suenja. b) Agrumenti protiv- Kolizione norme zemlje suda su te koje treba da odrede da li e se u nekom sluaju primeniti domae ili strano pravo i koje strano pravo. Domai zakonodavac i domai sud nisu duni da se obaziru na to da li je reenje stranog kolizionog prava isto kao domae za isti sluaj. Sudija bi trebalo da prihvata reenje sopstvenog zakonodavca, koje je ujedno blisko sa sluajem. Takoe, ranvoa dovodi do zaaranog kruga , jer bi svaki put trebalo uzeti u obzir kolizione norme zemlje na koju se upuuje, pa bi lanac preupuivanja bio beskrajan (a-b-a-b...ili a-b-c-a). Osim ako se prirodno lanac u nekim sluajevima ne prekine kad neko od prava smatra da se imaju primeniti domae materijalne norme. Ranvoa predstavlja neloginost jer je protivrean autonomiji volje (kada zakonodavac dozvoli strankama da one svojom voljom odaberu (predvide) pravo za regulisanje odnosa), poto je ranvoa manje predvidiv. Na kraju, posebnu praktinu tekou predstavlja primena stranog kolizionog prava, koje je neretko nekodifikovano, kontroverzno, rasuto po mnogim zakonima.. Zakljuak je da je supstancijalno upuivanje adekvatnije i bolje reenje, naroito sa stanovita praktinosti i predvidivosti.

Naini primene ustanove ranvoaU sluajevima kolizionog upuivanja postavlja se pitanje gde treba stati jer lanac upuivanja moe da dovede do zatvorenog kruga. Postoje dva reenja iz uporednog prava: 1. Ranvoa u jednom koraku tehnika u kojoj se ini samo jedan korak upuivanja, kada drava foruma smatra da je merodavno pravo (celokupno) druge drave, onda druga drava ima konaan izbor. 2. Foreing court teory (teorija stranog suda), pingpong doktrina Razvijena u engleskom pravu. Polazi od postavke da prilikom uzvraanja i preupuivanja domai sud treba da se postavi u poloaj stranog, pa mesto prekida lanca zavisi od stava prava prvoupuene zemlje (sudim kao to bi sudio sud zemlje na koju upuuju moje kolizione norme). Primer: Imamo sluaj testamentalne sposobnosti britanskog dravljanina sa domicilom u Francuskoj pred engleskim sudom. Engleski sud e suditi kao da je u Francuskoj ( sudim kao da sam Francuski sud) i primeniti francuske kolizione norme. Francuski sud bi dakle primenio svoje kolizione norme, u emu ga oponaa u ovom sluaju engleski sud, pa i on primenjuje francuske kolizione norme. A one (fran.koliz norme.) kau da je merodavno pravo- pravo dravljanstva testatora, a to je englesko pravo, koje opet kae da je merodavno pravo domicila (francusko).

Mpp by Uro Topi

11

Konaan ishod je da e Engleski sud primeniti francusko supstancijalno pravo. ema i koraci (etiri koraka) iz primera: -Engleski sud sudi kao da je francuski (polazna osnovna ideja) -zato koristi fr koliziono pravo (a ono kae da je merodavno pravo dravljanstva, a to je englesko) -englesko (drugopueno koliziono pravo) kae da je merodavno pravo domicila (za test.nasleiv.) -poto je domicil u francuskoj, znai merodavno je francusko materijalno pravo, i njega e primeniti engleski sud Dakle u ovoj teoriji stranog suda meri se i stav stranog prava o ranvoa.

Ranvoa u naem MPPZMPP je ustanovi ranvoa dao izuzetno iroko polje delovanja, i takav stav je danas nae pozitivno pravo. Zakon nalae primenu ranvoa ako bi po odredbama OVOG zakona trebalo primeniti strano pravo. Znai dolazi u obzir samo primena kolizionih pravila stranog prava kada ukazuje na to norma ZMPP. Ranvoa dakle ne pretenduje da bude opta ustanova naeg mpp, tj ne primenjuje se u oblastima koje nisu regulisane ZMPP. Ranvoa ne bi trebalo primenjivati kada je merodavno (strano) pravo utvreno autonomijom volje stranaka, ni kada se merodavno pravo utvruje principom najblie veze. Nain primene ranvoa kod nas: U Srbiji je po ZMPP prihvaena teorija stranog suda(foreign court theory) (kao u Engleskoj), sem onda kada neko pravo uzvrati na nae ,domae pravo, te e se onda primeniti nae materijalno pravo. Dakle, moglo bi se rei pingpong doktrina sa znaajnim izuzetkom.

10.

Javni poredak

Kod kolizionog naina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti podrazumeva se primena stranih pravnih normi od strane domaih organa. Time nastaje rizik da domai organi nekada primene i neke norme koje su duboko protivne osnovnim naelima na kojima se zasniva domae pravo. Do koje granice u tom smislu se moe ii u primeni, prihvatanju i priznanju stranih normi koje su suprotne naem pravu? Postoje vrednosti koje se ne mogu rtvovati. Te vredosti su naela javnog poretka.

Pojam javnog poretkaJavni poredak ine osnovne norme domaeg prava koje se u svakom sluaju moraju zatititi. U smislu meunarodnog privatno prava javni poredak je institucija, ustanova koja omoguava da domai organ ne postupi po kolizionoj normi ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje, a sve da bi zatitio domai javni poredak. Krug normi koje ine javni poredak su ona pravila od kojih se ne moe odstupiti i koja domai organi moraju potovati ak i kada domae norme mpp prihvataju kompetentnost stranog prava. Granice i sadraj javnog poretka se mogu utvrditi ili apstraktnim definicijama (optim klauzulama kojih ima mnogo) ili enumeracijom (nabrajanjem normi ili nabrajanjem oblasti u kojima imperativne norme predstavljaju deo javnog poretka). U poreenju sa imperativnim normama javni poredak je jo ua kategorija jer obuhvata samo one domae norme koje tite osnovne vrednosti naeg poretka. Strana norma se ne otklanja automatski ako je bitno razliita od domae, ve samo ako njena konkretna primena dovodi do takvog maritornog rezultata koje je nespojiv sa osnovnim principima domaeg poretka. Uvek treba imati u vidu samo konkretnu normu stranog prava, i ne treba se obazirati na neke druge norme tog istog prava koje su suprotne domaem poretku, a koje su u datom sluaju irelevantne.

Mpp by Uro Topi

12

Prednosti i mane ustanove javnog poretkaOsnovni nedostatak ustanove javnog poretka je taj to se nisu oformili jasni pokazatelji niti postoje jasne pretpostavke za primenu. Organima su na raspolaganju samo uoptena uputstva, to generie pravnu nesigurnost. Razlog za je taj to ustanova javnog poretka ipak predstavlja nuno zlo za mpp, bez koga mpp ne bi moglo postojati. Drave bi se teko odluile za meunarodnu saradnju na bazi kolizionih normi kada bi morale bezuslovno da prihvatatju svaki rezultat do koga kolizione norme mogu da dovedu.

Primena ustanova javnog poretkaPosledice primene ustanove javnog poretka su takve da se 1)- nee primeniti strano pravo (ve lex fori), 2) niti priznati ili izvriti strana odluka.

11.Uvod

Norme neposredne primene

Norme neposredne primene su u kontekstu mpp norme ija je primena nezavisna od kolizione tehnike. To su norme koje se primenjuju u odnosima sa elementom inostranosti ali mimo osnovnog instrumenta za odreivanje merodavnog prava (kolizionih normi), bez njihove konsultacije. Te su norme: npr norme o uvozu i izvozu (npr Iranska norma o zabrani uvoza piva) , devizni propisi, antimonopolsko zakonodavstvo, zakoni o bojkotu i zabrani izvoza u odreene zemlje..itd. One moraju biti pod drugaijim tretmanom jer se njihova merodavnost teko moe prepustiti neutralnim kolizionim merilima. Sa druge strane ove norme ne mogu biti ni izostavljene izvan polja mpp. Slinost sa ustanovom javnog poretka je ta to u oba sluaja postoji jak razlog za odstupanje od kolizione tehnike, ali su sa druge strane u oba sluaja nesigurna merila za primenu.

Koje su norme norme neposredne primene?Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja odreuju oblast svoje sopstvene obavezne primene, odnosno nameu sopstvenu merodavnost bez posredovanja kolizionih normi.

Kada ih treba primeniti?Potrebno je razlikovati tri situacije: 1. Kada je norma neposredne primene deo lex fori (deo pravnog sistema domae drave). Tu e sud normalno postupiti po nalogu svog zakonodavca i primeniti normu, bez obzira koje je pravo merodavno po kolizionoj normi. 2. Ako je norma neposredne primene deo lex causae (dakle deo pravnog sistema zemlje na koje je koliziona norma ukazala) takoe je logino da se ona primeni jer je deo pravnog sistema zemlje ija je merodavnost utvrena. 3. U treoj situaciji norma neposredne primene je deo nekog treeg prava. U teoriji ima prevagu stav da je se mogu primeniti i norme neposredne primene nekog treeg prava. (npr. Odluka Vrhovnog suda Holandije: ...Moe biti sluaj da za jednu stranu zemlju potovanje odreenih njenih pravila , ak i izvan teritorije, ima veliku vanost da holandski sudija mora o tome da vodi rauna...). Uslovi su da sama norma tree zemlje jasno pretenduje na primenu i da postoji znaajna veza spornog odnosa sa pravnim poretkom kome norma neposredne primene pripada.

Primena, odnosno uzimanje u obzir strane norme neposredne primeneKod primene strane norme neposredne primene zahteva se da se umesto jednog merodavnog prava primeni prinudna norma drugog prava. Kada se strana norma neposredne primene uzima u obzir ona se tretira kao injenica, postajui tako osnov preko koga se sluaj reava po normama prava koje je odreeno kao merodavno. Tako se zapravo utie na odabir odgovarajue norme merodavnog prava koja e biti primenjena.

Mpp by Uro Topi

13

12.Pojam

Izigravanje zakona (Fraus legis)

Poto su take vezivanja u kolizionim normama takve injenice na koje subjekti pravnog odnosa mogu da utiu, postoji mogunost za fenomen fraus legis- izigravanje zakona. Izigravanje zakona u mpp postoji kada subjekti stvaraju takvo injenino stanje na vetaki nain koje prouzrokuje primenu druge kolizione norme od one koja bi trebala da se primeni. Nrp. subjekti mogu menjati mesto nalaenja stvari, mogu menjati domicil, boravite, pa ak i dravljanstvo, a sve da bi ishodile primenu odreenog prava koje je povoljnije po subjekte.

Elementi fraus legis1.) Osnovni element je vetako stvaranje take vezivanja. Meutim taj nain promene take vezivanja treba da bude sama po sebi dozvoljena radnja (premetaj stvari, promena boravita, dravljanstva..itd.). Ali su te radnje preduzete radi postizanja posrednog cilja- nametanja primene drugog prava koje po redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno. 2.) Namera izigravanja je takoe element, tzv. fraudulozna namera. 3.) Izigravanje zakona se ini upravo da bi se postiglo izbegavanje primene odreenih imperativnih materijalnih normi. Prema vladajuem stanovitu to su domae imperativne materijalne norme.

Stanovita o sankcionisanju fraus legisIzigravanje zakona ima izvesne slinosti sa ustanovom javnog poretka, mada ideja o sankcionisanju fraus legis nije tako iroko prihvaena kao u prvom sluaju, jer kod izigravanja zakona ne moraju biti toliko ugroene osnovne vrednosti javnog poretka. Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona smatraju da ono unosi poveanu pravnu nesigurnost. Fraus legis je esto odraz nekih neadekvatnih i nazadnih materijalnih normi ,pa bi pre svega trebalo voditi rauna o uzrocima, a uestalo izigravanje nekog propisa je opomena zakonodavcu da preispita konkretnu normu. U nemakom i anglo-amerikom pravu argumenti protiv sankcionisanja su odneli prevagu, dok u francuskom i naem pravu je opravdano sankcionisanje fraus legis. Ali treba istai da uestalost izigravanja zakona u naem mpp nije velika, emu doprinosi injenica da u oblastima od znaaja za fraus legis nai materijalni propisi ne podstiu fraudulozno ponaanje.

Oblici izigravanja zakona u mpp1) Izigravanjem zakona pred domaim organom namee se primena stranog prava umesto domaeg, time to se skree normalan pravac dejstva domae kolizione norme, tako to se stvara vetaka taka vezivanja. Sankcionisanje - se sastoji u tome to se ne uzima u obzir vetaki stvorena taka vezivanja, ve se primenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno. 2) Izbegavanje domaih imperativnih propisa pred stranim organom. Fraudulozno stvorenom takom vezivanja se utie na donoenje odreene strane odluke. Sankcionisanje se sastoji u nepriznavanju dejstva jedne strane odluke. Ipak, to sankcionisanje drugog tipa fraus legis poveava pravnu nesigurnost jer je re o stranoj odluci koja je ve stvorena i koja ima dejstvo i uiva poverenje. Tu treba biti posebno oprezan prilikom sankcionisanja. Tu se ne radi o izbegavanju domaih kolizionih propisa jer strani sud primenjuje samo svoje kolizione norme, ve se radi o izbegavanju domaih materijalnopravnih propisa.

Fraus legis u naem MPPZMPP: ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog zakona ako bi njegovo primanjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava SRJ (Srbije) Uslovi su: da je izbegnuta primena domaeg materijalnog prava, da je to cilj. ZMPP ima u vidu samo prvi oblik fraus legis, pa se ne moe fraus legis kao pitanje postaviti u postupku priznanja i izvrenja strane sudske ili arbitrane odluke.

Mpp by Uro Topi

14

Po ZMPP posledica izigravanja zakona je naknadna primena onog prava koje bi bilo merodavno.

13.

Vremenski faktor u MPP

Domaaj pravnih normi ima svoje granice.One su prostorne, vremenske a nekad i personalne. Prostorni sukob zakona proizilazi iz koegzistencije zakona vie suverenita u prostoru i njihove konkurencije. Vremenski sukob zakona (intertemporalni) nastaje iz sukcesije zakona na jednoj teritoriji, izmeu starog i novog zakona. Personalno vaenje je vezano za pripadnike manjina, nacionalih i plemenskih zajednica, pripadnike odreenih veroispovesti. U stvarnosti prostorno i vremensko vaenje pravnih normi esto nisu odvojena pitanja, kako se to didaktiki tj udbeniki prikazuje, ve su u meusobnom odnosu (videti posle).

Vremensko vaenje u MPPMPP se u sutini bavi problemom odreivanja teritorijalnog vaenja pravnih normi. Ali se u mpp javlja i sukob zakona u vremenu. Vremenskim promenama su podloni razni elementi na koje se mpp oslanja, pa se na vie naina javlja pitanje vremenskog vaenja, bilo odvojeno ili u kombinovano sa prostornim vaenjem. A)- Vidovi odvojenog javljanja pitanja vremenskog vaenja (intertemporalnog) 1.) kada se menjaju kolizione norme reenje treba traiti u optim pravilima o vremenskom vaenju pravnih normi. Zakonodavci se uglavnom odluuju za to da se domae norme ne primenjuju na odnose nastale pre njihovog stupanja na snagu. Najmoderija reenja su neto nijansiranija pa predviaju vaenje starih normi na zavrene situacije (steena svojina, zakljuen brak..), a ako je situacija trajna i njeni uinci traju i nakon promene kolizionih normi ( npr imov. dejstva ranije zakljuenog braka) stari zakon e odrediti merodavno pravo za ranije uinke takve situacije a nove kolizino norme e odrediti merodavno pravo za uinke nakon stupanja na snagu novih kolizionih normi. 2.) promena normi na koje je koliziono pravilu ukazalo - strano pravo treba primeniti onako kako se primenjuje u datoj stranoj dravi. Logino, treba prepustiti pravilma te zemlje da razrei vremenski sukob zakona svojih normi (nove i stare norme). 3.) promena javnog poretka - je promena domaih materijalnih normi. Norme javnog poretka predstavljaju granice dejstvu pravila o sukobima zakona. Nee se primeniti pravila stranog prava na koje je ukazala domaa koliz. norma ako bi se time povredio domai javni poredak. Logino bi bilo da se primenjuju pravila novog javnog poretka (a ne promenjenog). 4.) promena suvereniteta (sluaj Jugoslavija)- U SFRJ je dolo do nastanka novih suvereniteta, tako to su se republike osamostaljivale. Zbog toga je dolo do promene zakona na jednoj definisanoj teritoriji na taj nain to su stari zakoni za nove suverenitete (npr Sloveniju) postali strani. U ostalim vidovima vremenskog sukoba zakona, i stare i nove zakone su donosile iste vlasti te su svi oni domai, a ovde je sluaj obrnut, zakoni su ostali isti ali su promenili karakter zahvaljujui promeni tj nastanku novih vlasti (suvereniteta). Da li ova specifinost stvara potrebu za drugaijim regulisanjem od ostalih sluajeva? Veinski odgovor teorije i prakse je da i ovaj vid treba reavati- optim normama o vremenskom sukobu zemlje suda. Da li je reenje jednostavno i kada koliziona norma uputi na pravo neke od novonastalih drava (npr Hrvatske) kao merodavno? Da li se primenjuje njeno novo pravo, ili se primenjuje staro exjugoslovensko pravo, za nove drave sada strano? Neki autori smatraju da je potrebno primeniti uvek pravo drave prethodnice. Dok veina autora smatra da je potrebno primeniti materijalno pravo zemlje koje sa datim sluajem ima najvie veze. B)- kombinovano javljanje prostornog i vremenskog vaenja-

14.

Mobilni sukob

zakona u MPPprimer: Mobilni sukob zakona se najee javlja kod brano-imovinskih odnosa. U veini zemalja taka vezivanja je najee zajedniki lex personalis (nationalis ili domicilii). Ovo reenje se susree sa tekoama jer brani drugovi menjaju svoje dravljanstvo tj domicil. Po kojim normama bi trebalo

Mpp by Uro Topi

15

proceniti njihove imovinske odnose, u sluaju da npr 10 godina lex nationalis bilo pravo drave gde vai princip odvojenih dobara, a zatim ive u dravi u kojoj je prihvaen sistem zajednike imovine? Hoe li se na njihovu imovinu primenjivati stari imovinski reim, ili novi, ili na razliite delove imovine razliiti reimi? Pojam conflit mobile Je kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva taka vezivanja, i to tako to se vezuju za vie pravnih poredaka, potencijalno merodavnih prava. Problem je dakle u promenljivim takama vezivanja. Razlika od fraus legis Osnovna slinost je to postoji problem vie taaka vezivanja i koja je od njih relevantna. Meutim kod mobilnog sukoba zakona ne postoji namera izigravanja zakona. Postoji stvarna dilema koje pravo treba primeniti. Kod mobilnog sukoba zakona nema sankcionisanja, ve je potrebno iznai nain reavanja. Naini reavanja mobilnog sukoba zakona: Dva osnovna pristupa: 1) Po teoriji steenih prava . Prava pravilno steena u jednoj dravi imaju se potovati u drugim dravama. Koncepcija nije postala opteprihvaena, jer se ne moe uvek jednostavno zakljuiti reenje za conlit mobile. Teorija je pokrivena oblakom lane jednostavnosti. Ipak teorija je nala mesto u zakonodavstvima. Brojni zakoni predviaju da promena dravljanstva ne utie na poslovnu sposobnost ili lini status zasnovan po prethodnom pravu. (npr Brazilac koji nakon navrenih 19 godina stekne argentinsko dravljanstvo i dobije otpust iz brazilskog, punoletstvo koje je stekao u Brazilu i dalje e vaiti iako je u Argeniti po zakonu punoletstvo steeno tek sa 21 godinom ivota). 2) Postavkom posebnih pravila za pojedine oblasti u kojima se javljaju problemi. Zakonodavac tada vremenski precizira pojedine take vezivanja i pretvara ih u trajne. (Npr po ZMPP za nasleivanje je merodavno pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti.) Tako je od vie dravljanstava koje je ostavilac mogao za ivota imati i menjati, izabrano samo jedno.

15.Nejedinstveni pravni poredak u mppProblem odreivanja merodavnog prava ne javlja se samo u relacijama izmeu drava. Sopstvenu legislativnu imaju i druge teritorijalne jedinice, te su mogui i sukobi zakona izmeu njih (federalne jedinice, metropole i kolonije, teritorije pod protektoratom..itd). Neki osnovni tipovi pravnotehikog uoblienja unutranjih kolizionih normi: 1) U nekim zemljama (anglosaksonske zemlje ,panija) norme meunarodnog privatnog prava slue istovremeno i za odreivanje merodavnog prava unutar drave. 2) U nekim zemljama pravila o unutranjim sukobima bila su odvojena od kolizionih normi (bivi SSSR, Jugoslavija, kod koje te norme donosi federacija).

Kolizione norme pred nejedinstvenim pravnim poretkomMeunarodna i unutranja koliziona sfera ne mogu biti potpuno odvojene. Isti pravni odnos moe da pokrene i meunarodni i unutranji kolizioni mehanizam istovremeno, pa se postavlja pitanje njhovog razgranienja i sadejstva. Ako kolizione norme ukazuju na pravo drave koja ima vie pravnih podruja u sebi (npr SAD, koja se sastoji iz 50 drava), javlja se dilema kako utvrditi federalnu jedinicu ije e se norme primeniti? Reenja u teoriji: 1) Po jednom reenju pravila meunarodnog privatnog prava mogu neposredno da biraju merodavna pravila, (jednostepenost) 2) Po drugom se konaan izbor preputa unutranjim kolizionim normama sloene drave.

Mpp by Uro Topi

16

Veina nacionalnih zakonodavstava ima naklonost prema drugom reenju, tj preputanju, s tim to se primenjuje princip najtenje povezanoti ako sloena drava nema odgovarajui mehanizam za unutranje sukobe zakona. Meutim, postoje veoma jaki praktini razlozi koji nameu jednostepenost kao reenje, s obzirom da najvei broj sloenih drava nema unutranje kolizione norme, pa bi se najee ostalo bez reenja. Neposredno biranje je celishodnije osim u sluaju lex nationalis take vezivanja koja logino nije pogodna za lokalizaciju na ue podruje. Tu se primenjuje reenje da se merodavno pravo federalne jedinice odreuje tako to se primenjuje pravo federalne jedinice sa kojom je dravljanin u najblioj vezi, ako nema unutranjeg mehanizma koji bi sam odredio merodavno pravo federalne jedinice.

Norme ZMPP pred nejedinstvenim pravnim poretkomZMPP daje primat jednostepenosti ako je kolizono pravilo podobno da bira pravno podruje. Veina taaka vezivanja je podobna za lokalizaciju. Ako taka vezivanja nije podobna za lokalizaciju, tj da neposredno uputi (lex nationalis, dravna pripadnost) reenje e se prvo traiti u unutranjim kolizionim normama sloene zemlje, a ako drava nema te norme, primenie se princip najblie veze.

16. Reciprocitet i RetorzijaPojamIdeja reciprociteta (uzajamnosti) je jedna od optih ideja koje ine temelj meunarodnog privatnog prava. Ona predstavlja tenju za ravnopravnom saradnjom suvereniteta. Reciprocitet omoguava saradnju na ravnopravnim osnovama i osigurava dostojanstvo koje je suverenitetu neophodno, jer time titi slabije u odnosu sa jaima. Pretnja retorzijom (odmazdom) tei da sauva ravnopravnu saradnju, meutim sama primena retorzione mere znai naputanje saradnje. U pravnotehnikom smislu reciprocitet znai konkretno uslovljavanje primene stranog prava, priznanje strane odluke, ili nekog prava stranaca istim ili slinim postupanjem tangirane drave prema naim graanima, naem pravu i odlukama. Kada je opravdano postavljanje uslova reciprociteta? -Reciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog prava? -Reciprocitet u odreivanju merodavnog prava znai sledee: Strano pravo na koje ukazuje domaa koliziona norma primenie se samo u sluaju ako se u dotinoj stranoj zemlji u simetrinom sluaju primenjuje pravo Srbije. -Retorzija je retka pojava u praksi i nema podrku u teoriji. Retorziji ima mesta jedino u sluajevima kada ustupak jednog prava ne bude praen ustupkom drugog u cilju meunarodne saradnje, pa se prvi ustupak povue (odmazda). Dakle kada se izneveri oekivanje da e ustupci u mpp biti paralelni. Meutim, ne zahteva se simetrija ustupaka, to bi znailo da sve zemlje imaju iste kolizione norme. Drave treba da ine ustupke u cilju saradnje, ali merila zakonodavstava (prirodno) nisu u svemu ista. Insistiranjem na simetriji bi se ruila meunarodna saradnja. ZMPP ne poznaje uslove reciprociteta i retorizije u odreivanju merodavnog prava. -Reciprocitet i retorzija u oblasti sukoba jurisdikcija? U domenu sukoba jurisdikcija uslov reciprociteta i retorzija javljaju se u vezi sa priznanjem i izvrenjem stranih odluka. Tako je u veini prava i kod nas. Sutina je da: domai organi priznaju strane odluke samo u sluaju ako se u zemlji porekla odluke takoe priznaju nae odluke. -Reciprocitet i retorzija u pogledu prava stranaca? Reciprocitet i retorzija imaju opravdanje i u domenu prava stranaca. Treba li usloviti sva prava stranaca ili samo neka?

Mpp by Uro Topi

17

U veini prava se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom. Ne bi trebalo da postoji uslov reciprociteta kao opte pravilo u oblasti privatnih prava stranaca, jer treba voditi rauna o tome da pojedina prava spadaju u opta prava oveka garantovana Poveljom UN, Deklaracijom o pravima oveka, Evropskom Konvencijom koja se bezuslovno moraju potovati. Prema tome preciprocitetom nisu uslovljena sva prava stranaca ,ve sam ona koja zakonodavac odredi.

Reciprocitet i retorzija u odnosu na sloene pravne sistemeAko se reciprocitet trai izmeu drava od kojih je makar jedna sloena (sa vie pravnih podruja) izmeu kojih jedinica treba da postoji reciprocitet? Na relaciji drava drava, ili drava fed. jedinica ili fed. jedinica - fed. jedinica? Reciprocitet je nedeljiv jer je drava (i sloena) jedini meunarodni subjekt. to znai da se relacija uspostavlja tj zahteva na nivou drava.

Dokazivanje reciprocitetaReciprocitet nije kod nas opti uslov pa se on dokazuje samo ukoliko se izriito zakonski zahteva. Reciprocitet se zahteva u odnosu na dravu iji je dravljanin stranac o ijem je pravu re, ili iji je organ doneo odluku (kada se odluuje o priznanju i izvrenju). Za apatride se uslov ,logino, ne zahteva. Dokazivanje zavisi od zakonske formulacije, nekada je potrebno da sud dokazuje ex officio. Ako organ ne moe utvriditi postojanje reciprociteta smatra se da on postoji. Stranka moe dokazivati da reciprocitet u stranoj dravu u praksi ne primenjuje, iako postoji postoji zakonski propisan.

Oblici reciprocitetaPrema nastanku: 1) Diplomatski nastaje neposrednim sporazumevanjem drava bilateralno ili multilateralno. Drave se dogovore o uzajamnom tretmanu svojih graana i sudskih i arbitranih odluka. Ugovorena prava mogu biti nabrojana ili garantovana klauzulama (klauzula nacionalnog tretmanaizjednaavanje poloaja dravljana sa domaim, klauzula materijalne uzajamnosti, klauzula neposredne uzajamnosti taksativno se navode prava koja se garantuju meusobno, klauzula najpovlaenije nacije- dravljanima saugovornice se daje tretman kao dravljanima neke tree najpovlaenije drave) 2) Zakonski kada se u nekoj dravi dostupnost prava strancima garantuje domaim zakonom. (npr Zakon o nasle.-strani dravljani imaju isti nasledni poloaj u Republici Srbiji, pod uslovom reciprociteta, kao i domai dravljani, ako me.ugovorom nije drugaije odreeno.) 3) Faktiki reciprocitet- kada sticanje prava stranaca nije garantovano ni me. ugovorom ni zakonski, ve se u praksi faktiki obezbeuje. Dakle bitno je da se u praksi ostvaruje. Koja je onda vrsta reciprociteta zadovoljavajua kada se sticanje odreenih prava uslovljava uzajamnou? Kod nas je u praksi i teoriji dovoljan faktiki reciprocitet. Kada je uzajamnost zagarantovana me. ugovorom, a strana drava je ne sprovodi u praksi, u takvim sluajevima retorzija se ne preduzima sve dok se meunarodni ugovor ne otkae, zbog potovanja principa pacta sund servanda (ugovor obavezuje). Kada je uzajamnost zagarantovana zakonom, a strana drava takoe uskrauje neko pravo, retorzija je opravdana, tj moe se uskratiti isto pravo tih dravljana u Srbiji. Prema sadrini: 1) Formalni - postoji kada su stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a nai dravljani su u toj dravi izjednaeni sa njenim dravljanima. (npr Italijan u Srbiji ima ista pravo kao Srbin, a Srbin u Italiji ista prava kao talijan). Dakle, formalni reciprocitet garantuje ravnopravnost u tretmanu, a ne u specifinim davanjima. 2) Materijalni- znai da stranac ima ista prava kao kao na dravljanim u toj stranoj dravi.

Mpp by Uro Topi

18

Kod nas formalni reciprocitet je kod prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose i da budu nosioci privatnih prava, dok je materijalni u sluajevima priznanja i izvrenja stranih odluka.

**Deo trei- istorijiski razvoj**17. Italijanska kola statutaUvod i istorijske okolnosti U srednjovekovnoj Italiji izmeu 12. i 15. veka javljaju se ideje od velikog znaaja za razvoj mpp. U to doba dolazi do uspona privrede i poveanja razmene dobara jer je nastajala nova drutvena klasa (buroazija) koja je bila nosilac progresa. Ugovorom u Kostanci 1183 Italijanski gradovi dobijaju samostalnost koja je veoma bliska po obimu statusu drave. Gradovi su mogli donositi svoje zakone statute. Poveana razmena dobara stvorila je pravne probleme koji se vezuju za vie gradova (kuporodaja, brakovi..itd). Vie nije bilo mogue odrati strogi teritorijalni princip u primeni statuta, bilo je neophodno da se pravna dejstva priznaju u vie gradova, da bi ivotni (i pravni) odnosi mogli da funkcioniu i opstanu. Naputa se princip da se na jednoj teritoriji primenjuje samo pravo te teritorije. Umesto toga se trailo logino reenje za pravni odnos koji se vezuje za vie podruja a koje bi bilo prihvatljivo za sve. Italija je bila pogotno tlo za takvu vrstu tolerancije (prihvatanje drugih principa sem teritorijalnog) jer nije bila optereena velikim istorijskim, jezikim i verskim barijerama koje bi to onemoguavale. Rad italijanskih statutista Da bi pronali osnov za svoje uenje- da treba napustiti apsolutno vaenje teritorijalnog principa statutisti su se okrenuli idejama rimskog prava. Oni su nali relativno sluajan osnov u reenici Justinijanovog kodeksa, najverovatnije zato to su u to doba nove ideje teko mogle imati prolaznost bez oslonca na neku ustaljenu i priznatu dogmu. Oni narodni nad kojima se prostire vlast naeg cara... Akurzije iz reenice izvodi zakljuak da postoje narodi nad kojima se vlast cara ne prostire. To je znailo da se u carstvu mogu nai pripadnici naroda na koje se ne odnose carski zakoni. Akurzije dolazi do zakljuka da npr Bolonjcu kome se sudi u Modeni ne treba suditi po zakonima Modene nego po statutima Bolonje. Treba samo nai kriterijume kada treba primeniti statut zemlje kome lice pripada (realni princip) ili statut zemlje u kojoj se lice nae (teritorijalni princip). Dakle, prodrlo je shvatanje da ne mora svaki grad uvek da primeni svoje statute, ali je ostao problem odreivanja merila za primenu domaeg statuta ili statuta grada odakle je lice. Realni ili personalni princip? Italijanska kola statuta je dosta uinila povodom odreivanja merila. Najznaajniji je Bartolus. On je do merila dolazio analizom sluajeva, nije dao sveobuhvatni sistem, ve individualna reenja. Meu njegovim idejama je pomenuta podela statuta ne realne i personalne. Realni su se primenjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti a nisu vaili van, a personalni su se primanjivali samo na podanike drave bilo gde da su. Priroda statuta je sluila prema tome kao kriterijum primene. Problem je bio u tome da se odredi koji je statut realan a koji personalan. Bartolus je smatrao da o tome moe odluiti red rei u statutu (!?), ako bi norma glasila tako da prvo oznaava neko lice (npr. prvoroeni nasleuje sva dobra..) onda je statut personalan a ako bi glasila tako da oznaava prvo stvar ( npr. sva dobra nasleuje prvoroeni..) re je o realnom. Ipak, kroz praksu su se razvila neka shvatanja o tome kakvi su koji statuti. Bartolus je doao do znaajnog broja ideja koje su posluile kao inspiracija daljem razvoju mpp.

Mpp by Uro Topi

19

18. SavinjiJe jedan od utemeljivaa istorijskopravne kole. Njegova aktivnost je znatno ira od bavljenja oblau meunarodnog privatnog prava. Savinji potvruje Vehterovu postavku da je mpp unutranja grana prava. Razlika se javlja u njihovim gleditima u pogledu pitanja kako treba postupiti kada pravo zemlje suda (lex fori) nema normi koje bi sluile kao merilo za odreivanje merodavnog prava. Vehter zastupa ostajanje u granicama domaeg prava. - Savinji predlae da se poe od pozicija univerzalizma, da se istrae i formuliu principi koji bi sluili napretku civilizovanih naroda. -Savinji smatra da sve vei obim kretanja ljudi i razmene dobara namee potrebu za udaljavanjem od principa da svaka drava primenjuje svoje pravo. -Zalae se za ravnopravan tretman stranaca, kako u pogledu izjednaavanja u pravima sa domaim dravljanima tako i u sluaju sukoba zakona koji bi se rezreavali na iste naine, bilo u kojoj dravi od dve. -Savinji naputa ideju da treba istraivati prirodu statuta, ve smatra da treba istraivati teite pravnih odnosa, sa kojim mestom imaju najvie veze, gde je pravnih odnosa sedite. -Savinjiju konkretno idu zasluge za sedite stvarnopravnih odnosa (mesto nalaenja stvari), jedinstvenu zaostavtinu i primenu jednog prava- personalnog prava ostavioca. Savinji je podrazumevao pravo domicila.

19. Anglo-amerike koncepcije u MPP i amerika revolucija u oblasti sukoba zakonaU Engleskoj se razvijenija doktrina ne javlja do 19. veka. Svakako je najznaajnija odluka od uticaja na englesko pravo, ( postoje i druge odluke koje su i ranije nastajale, 17 vek) koja je znaajno proirila svest o kolizionoj problematici odluka lorda Mansfilda u sporu Robinson vs Blant iz 1760. U sporu se postavilo pitanje moe li se neka obaveza koja je pravnovaljana u zemlji gde je doneta priznati u Engleskoj, koje tu obavezu smatra nemoralnom i ne priznaje joj pravna dejstva. Lord Mansfild se u svojoj odluci povodom sluaja vie puta poziva na Hubera, a odluka sadri pravilo da se na ugovor primenjuje pravo zemlje gde je zakljuen. Odluka takoe sadri i reenicu koja omoguava autonomiju volje, kada su stranke prilikom sastavljanja ugovora imale u vidu drugu kraljevinu. Mansfildovo oslanjanje na Hubera nije sluajno, jer je HolandskoFlamanska kola ostvarivala velik uticaj na englesko pravo, putem kolovanja u Holandiji. U amerikom pravu se ranije javila razvijena teorija mpp nego u engleskom, zahvaljujui Storiju (sudija VS i prof. Harvarda). Stori je pod uticajem Huberovih uenja, u svom delu Komentari o sukobima stranih i domaih zakona , dao znaajan doprinos daljem razvoju Huberovih ideja. On je prihvatio tri polazna Huberova principa- aksioma, ali primeuje da su oni uopteni i teko odgovaraju izazovima prakse. Stori je veran ideji suverenosti i teritorijalnosti i istie da e snaga jednog zakona u drugoj dravi zavisiti iskljuivo od domaih propisa te druge drave. Naglaava da pravila mpp treba da se razvijaju na principu reciprociteta. Jedna od najistaknutijih ideja anglo-amerike teorije mpp je ideja steenih prava (najznaajniji predstavnici su Dajsi i Bil) (treba priznati prava koja su valjano steena po pravu neke druge zemlje, tj treba primeniti pravo strane drave ijim je pravom kreirano neko subjektivno pravo, a to je ono pravo gde je stvorena poslednja potrebna pravna injenica za nastanak). Meutim savremeno englesko i ameriko pravo razvijaju se upravo na kritici teorije steenih prava!

Amerika revolucija u oblasti sukoba zakona i njeni odjeci Uvod:Poetkom 20. veka u Americi vlada teorija steenih prava, koju je najdoslednije razvio profesor Bil. On je bio poznat kao glavni redaktor tzv Ristejtmenta I iz 1934 (svojevrsni kvazizakonodavni

Mpp by Uro Topi

20

tekst ,slian evropskim zakonima sa komentarima, koji nije pozitivno pravo, ali je cenjen i od uticaja na praksu). Ristejtment i ameriko koliziono pravo toga doba bili su veoma dosledan sistem prava zasnovan na nekoliko osnovnih principa. Sukob zakona se reava pomou viestranih kolizionih normi, merodavno pravo se trai kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa, i vai princip da valja primeniti ono zakonodavstvo gde je jedno pravo steeno. Meutim, jedna nadahnuta grupa amerikih strunjaka je ovu Bilovu graevinu napala u samim njenim temeljima. Kroz osporavanja i bitku sa autoritetom Ristejtmenta I, stvaraju originalna shvatanja sutine i metoda mpp. Amerika teorija tako postaje avangarda i izvorite novih (kontroverznih) ideja. Kajvers (1933.) objavljuje Kritiku izbora merodavnog prava u kojoj kritikuje metodologiju izbora merodavnog prava, zapaa da sud treba da zatvori oi pred sadrinom i rezultatom do kojeg to pravo vodi. Kajvers predlae da se skine povez sa oiju sudiji i da se reenje nalazi putem analize konkretnih pravila u sukobu, jer se time otvaraju mogunosti da se pokae da je re o lanom sukobu zakona u nekom sluaju, da ne postoji prava potreba da se vri izbor merodavnog prava, jer sudija nee primenjivati odredbe mehaniki. Za sluaj da sukob nije laan, tj da drave u konkretnom sluaju imaju interes za primenu svog prava, Kajvers predlae naela preferencije, koja znae kombinaciju teritorijalne veze sa vrstom materijalnopravnih reenja (npr. da li propisi mesta nastanka tete predviaju blaa ili stroa pravila o odgovornosti), te se tako dolazi do kolizionih reenja. Jo jedan radikalni reformator Kari, takoe odbacuje tradicionalna uenja i predlae da se merodavno pravo trai kroz analizu dravnih interesa i zakonodavne politike. Ova analiza bi trebala da pokae da li stvarno postoji zainteresovanost konkretnih drava za primenu njihovog prava. Ako bi zainteresovanost bila obostrana Kari predlae novu analizu, kojom bi se tumaili dravni interesi i zakonodavna politika drava u sukobu. Ako bi se i tu pokazala zainteresovanost vie drava, primenilo bi se pravo foruma. Meu brojnim imenima javlja se i Merena, koji se zalae za funkcionalnu analizu. Prvo se identifikuju zainteresovana pravosua, da bi se zatim kroz analizu zainteresovanosti pojedinih pravosua, analizu zakonodavnih politika, analizu pravila i drugih elemenata stvorile pretpostavke za izbor. Analize Merena su veoma iscrpne. Jedan broj autora pokuava da stvori tipologiju metodolokih principa koji utiu na izbor merodavnog prava. Amerika revolucija u oblasti sukoba zakona izazvala je veliki interes, ali je imala malo uticaja van SAD. To su visokointelektualne ideje ali koje se ne mogu lako pretvoriti u upotrebljive instrumente i pravila. Meutim proirile su vidike i doprinele boljem vienju i razumevanju fenomena sukoba zakona. Klasine teorije: Lord Mansfild (Robinson vs Blant) Stori (naela suvereniteta i teritorijalnosti, reciprocitet, uticaj Hubera- tri aksioma) Dajsi Bil (Ristejtment I, teorija steenih prava) Amerika revolucija u oblasti sz: Kajvers (kritika mehanikog izbora merodavnog prava, skidanje poveza sa oiju sudiji, naela preferencije) Kari (analiza dravnih interesa i zakonodavne politike drava u sukobu) Merena (komplikovana funkcionalna analiza)

Mpp by Uro Topi

21

**etvrti deo- Odreivanje merodavnog prava** 21. Dravljanstvo kao pravna ustanova i taka vezivanjaDravljanstvo je javnopravni odnos izmeu drave i lica u kojem lice, dravljanin, ima najiri status, tj dostupna su mu sva prava koja pravni sistem te drave obezbeuje za svoje graane. Postoje dva osnovna metoda sticanja dravljanstva: ius sanguinis ( se stie preko dravljanstva roditelja) i ius soli (po ovom metodu dravljanstvo se stie roenjem na teritoriji). Sticanje dravljanstva po pravu Srbije (zakon o dravljanstvu Republike Srbije) : a)- Po poreklu (ius sanguinis), primarni nain sticanja po naem zakonu. Dete stie dravljanstvo Srbije po sili zakona: 1- kada su mu oba roditelja dravljani Srbije (bez obzira na mesto roenja) 2-kada je jedan roditelj dravljanin Srbije a dete je roeno u Srbiji, 3-kada je jedan roditelj dravljanin Srbije, a drugi je nepoznati ili je apatrid, ak i kada je dete roeno u inostranstvu. Dete roeno u inostranstvu, iji je jedan roditelj dravljanin Srbije, moe stei dravljanstvo ako bude prijavljeno u dipl.-konzularnom predstavnitvu i roditelj podnese zahtev za upis u matinu knjigu dravljana do navrene 18. godine deteta. Posle potomak ima dodatni rok do navrene 23. godine da sam zatrai dravljanstvo. b)- Roenjem na teritoriji Srbije (ius soli). Supsidijarni, korektivni nain sticanja dravljanstva, u situaciji u kojoj je dete roeno ili naeno na teritoriji Srbije, ako su mu roditelji nepoznati, ili apatridi ili ostali bez dravljanstva. Da bi se predupredila pojava apatrida od roenja. c)- Dopunski naini- Naturalizacija. -Obina naturalizacija, omoguava sticanje dravljanstva svim strancima koji to ele i podnesu zahtev. Punoletni, poslovno sposobni stranac, koji ima tri godine neprekidno prijavljeno prebivalite u Srbiji i koji ima dozvolu za stalno nastanjenje. Mora se odrei svog prethodnog dravljanstva (to nije sluaj kod drugih tipova naturalizacije). Koji stranci mogu dobiti dozvolu za nastanjenje? -Neko kome je lan ue porodice na dravljanin ili stranac koji ve ima dozvolu za stalno nastanjenje, osoba koja je naeg porekla, stranac koji je uloio sredstva u nau privredu, i izuzetno drugi stranci. Za brane drugove naih dravljana vai olakana naturalizacija, ne trai se naime odricanje i vremenski period boravka. -Naturalizacija u specijalnim okolnostima, ZOD odreuje i neke grupe za koje smatra da su naroito poeljne da poseduju srpsko dravljanstvo. Njima se ne zahteva odricanje iz stranog dravljanstva i dozvoljava im se bipatridija ili polipatridija. Re je o iseljenicima, i licima po etnikom kriterijumu (pripadniku srpskog naroda ili drugog naroda ili etnike zajednice sa teritorije Srbije koji nemaju prebivalite u Srbiji). -Izuzetna naturalizacija. Ovaj vid naturalizacije dostupan je strancima iji bi prijem u dravljanstvo predstavljao interes za Republiku Srbiju. Interes je ekonomski, sportski, nauni itd. Stranac mora biti punoletan i poslovno sposoban. Pokree se putem predloga nadlenog ministra a odluuje Vlada.

Dravljanstvo kao taka vezivanjaJugoslovensko zakonodavstvo se opredelilo za dravljanstvo kao taku vezivanja za statusna, porodina i naslednopravna pitanja. Ovo je normalno opredeljenje jedne emigrantske zemlje, jer eli da zadri kontrolu nad svojim dravljanima kada nisu u zemlji, osim ako steknu dravljanstvo zemlje u koju su imigrirali. U sluaju apatrida ili bipatrida, ZMPP reava pitanje po kom se pravu odreuje dravljanstvo jednog lica (?), tako to e se bipatrid smatrati naim dravljaninom ako mu je jedno dravljanstvo nae, a ako ima vie stranih dravljanstava smatrae se da je dravljanin one drave u kojoj ima prebivalite. Ako nema ni u jednoj prebivalite onda e biti dravljanin one drave sa kojom je u najblioj vezi.

Mpp by Uro Topi

22

Apatridi- Ako neka odredba zmpp upuuje na lex nationalis, a to lice nema dravljanstvo, automatski e se traiti taka vezivanja lex domicilii, ako nema domicil, traie se taka vezivanja zakon boravita, a ako se ne moe utvrditi ni boravite, primenie se pravo lex fori.

22. Domicil kao pravna ustanova i taka vezivanjaPod domicilom se najprostije reeno podrazumeva stalni dom. Po shvatanju naeg prava pojam domicila oduhvata dva osnovna konstitutivna elementafaktiki element, koji se sastoji u prisustvu na jednom mestu, dok je voljni element sadran u nameri lica da trajno ostane u tom mestu. Jezdi dodaje i trei element (ispravno) a to je poslovna sposobnost, (jer u suprotnom takva lica bez posl. sposobnosti imaju zakonski domicil u mestu prebivalita svojih roditelja). Domicil ne prestaje odmah gubitkom jednog od elemenata, naroito ako je to voljni element, jer bi u suprotnom dolazilo do nesigurnosti, jer je voljni element teko utvrditi a takoe bi nesigurnost nastala to bi time jedan domicil prestao pre nego to nastane drugi. U pogledu naih dravljana koji due borave i rade u inostranstvu, naa pravna politika je smatrala da su oni i dalje vezani za jugoslovenski domicil jer nemaju nameru da tamo trajno ostanu, a da u inostranstvu imaju samo boravite. Tako je nastajala mulitdomicijalnost jer je zemlja njihovog boravka smatrala da oni imaju domicil u njoj. Domicil stranaca u Srbiji je ureen tako da stranci moraju da ispune dodatne uslove da bi stekli domicil (prebivalite). Mora imati odobreno stalno nastanjenje u Srbiji. Stalno nastanjenje moe se odobriti: nekome kome je lan ue porodice na dravljanin ili stranac koji ve ima dozvolu za stalno nastanjenje, osoba koja je naeg porekla, neko ko je zakljuio brak sa naim dravljaninom, stranac koji je uloio sredstva u nau privredu, i izuzetno drugi stranci.

Domicil kao taka vezivanja u ZMPPU naem ZMPP se domicil korisit kao supsidijarna taka vezivanja. Ukoliko se po primarnoj taki ne moe pronai merodavno pravo koristi se supsidijarna taka. U sluaju nekih pitanja porodinog prava (branog) i kod ugovornih odnosa kada se merodavno pravo odreuje po nosiocu karakteritine prestacije (NKP).

Dilema izmeu dravljanstva i domicila kao taaka vezivanja?Pristalice dravljanstva istiu da je ono jaa veza i da je manje podlona promenama pa se lake utvruje. S druge strane, pristalice domicila istiu da je prebivalite mnogo realnija veza sa teritorijom i da je loginije da se merodavno pravo odreuje prema sredini gde lice ivi. Kao i da postoje tekoe kod apatrida prilikom utvrivanja dravljanstva kao take vezvianja. Ustvari, izmeu opredeljenja za jedan od ova dva naina vezivanja stoje interesi dve grupe drava: imigracionih i emigracionih. Imigracione su drave u koje se stranci doseljavaju, dok su emigracione one iz kojih se stanovnitvo iseljava. Interes treba traiti u elji jednih da kontroliu svoje dravljane u inostranstvu (emigracione drave), dok je interes imigracionih da imaju kontrolu nad doseljenicima na njihovoj teritoriji. Meutim ni to danas nije apsolutno pravilo.

23. Uobiajeno boravite i boraviteIzraz uobiajeno boravite je nastao u Nemakoj i ozbiljno preti da zameni koncept domicila. To su veoma slini termini jer u sebi sadre element- boravak na odreenoj teritoriji. Razlika je u nameri da se trajno ivi koja kod uobiajenog boravita ne postoji, ali zato postoji pravilnost tj navika boravka. Smatra se da je uobiajeno boravite domicil u novom odelu, bez subjektivnog elementa, ist injenini koncept. Nije potrebna poslovna sposobnost jer se ne zahteva pomenuti subjektivni element. Boravite je takoe taka vezivanja u statusnim odnosima. Takoe supsidijarna taka u odsustvu prethodnih. Boravite je u mestu gde lice faktiki boravi.

Mpp by Uro Topi

23

20.

( pitanje koje bi po redosledu trebalo da se nae ovde, ali je na spisku pitanja postavljeno pre gornjih naslova) Kolizione norme za pravnu i poslovnu

sposobnost fizikih licaNae pravo (ZMPP) prihvata lex nationalis (LN) kao osnovnu taku vezivanja za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica. Za pravnu sposobnost LN je jedina taka vezivanja. U sluaju komorijenata koji su dravljani razliitih drava za pravnu sposobnost trebalo bi primeniti reenje domaeg prava. Za poslovnu sposobnost- Merodavno je LN, ali dopunjeno sa lex loci actus (mesto nastanka obaveze) (LLA). To znai: Poslovna sposobnost nekog lica cenie se po pravu zemlje iji je dravljanin, a ako po tim normama ne bi bio poslovno sposoban, smatrae se da je ipak poslovno sposobno ako bi to bilo po pravu zemlje gde je nastala ta obaveza.

24. Sposobnost pravnih licaUvodRazni oblici udruenja i imovinske mase mogu dobiti status pravnog lica tek kada im drava prizna to svojstvo. Svaka drava ovu ulaznicu za pravni svet daje na osnovu svojih kriterijuma i procedure. Da bi dobilo svojstvo pravnog lica to udruenje mora imati znaajne veze sa konkretnom dravom. Postoje dva osnovna oblika povezivanja: 1) Sistem inkorporacije (osnivanja) ako je pravno lice osnovano po pravu neke zemlje ono crpi subjektivitet iz prava te (za pravno lice domae) zemlje 2) Sistem stvarnog sedita subjektivitet se izvlai iz prava neke zemlje ako je u njoj sedite pravnog lica. Posle toga, zavisno od tipa povezivanja, za tu konkretnu domau dravu postojanje pravnog lica nije sporno. Sporno je da li to pravno lice sada ima subjektivitet i u drugim dravama? Kako se to reava: Drave danas odreuju kriterijume na osnovu kojih odreuju ije pripadnitvo ima neki oblik organizovanja i koja drava je imala interes da nekom kolektivitetu da svojstvo pravnog lica. Tako se dolazi do personalnog zakona pravnog lica koji dalje odgovara na pitanja da li udruenje ima pravnu sposobnost, u kom obimu, kakva mu je struktura, ko ga zastupa, kako prestaje...itd. Tekoe pri odreivanju pripadnosti su velike, pogotovo multinacionalnih kompanija jer se po definiciji vezuju za vie drava. Teorija i praksa nude razna merila: 1- Merilo utvrivanja pripadnosti pravnog lica prema dravljanstvu lanova glavnog organa (ovaj kriterijum je neadekvatan jer su lanovi danas dravljani raznih drava) 2- ire prihvaeno merilo je sistem inkoproracije pravnog lica (nedostatak je u lakom izigravanju jer se pravno lice lako moe registrovati u dravi za koju nije stvarno vezano) 3- Sistem stvarnog sedita, sedita glavnog organa 4- Centar privredne aktivnosti (mana je to pojam nije dovoljno odreen, indikativan, sklon je promenama) 5- Posebno merilo postoji za vanredne prilike, a to je merilo kontrole, u vanrednim ratnim prilikama smatra se da pravno lice pripada onoj dravi iji dravljani to pravno lice efektivno kontroliu.

Stanovite naeg pravaNae pravo za sposobnost pravnih lica prihvata kao taku vezivanja pripadnitvo (sistem inkopropacije). A ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi od one u kojoj je osnovano, smatrae se da ima pripadnost drave stvarnog sedita.

Mpp by Uro Topi

24

25. Pravo merodavno za materijalne uslove za zakljuenje braka i formu brakaSvaka drava propisuje materijalne i formalne uslove za zakljuenje braka iji je cilj eliminacija onih brakova koji neodgovaraju nazorima konkretne zajenice.

Materijalni uslovi za zakljuenje brakaU pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka uporedno mpp poznaje dva osnovna reenja, prvo je merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zakljuuje a drugo je personalno pravo buduih partnera. 1- Prvi pristup, pravo zemlje mesta zakljuenja braka, je jednostavan jer omoguava primenu domaeg prava koje organ najbolje poznaje, meutim otvara mogunost za izigravanje zakona. 2- Drugi pristup, personalno pravo partnera, je prihvaen ire i potuje pravo drava da one vode brigu o linim i porodinim odnosima ljudi koji su njeni dravljani. Meutim javljaju se dileme oko toga da li treba primeniti LN (lex nationalis) ili LD (lex domicilii), zatim koje pravo primeniti prilikom razliitih dravljanstava ili domicila? Potrebna je kumulativna primena lex nationalis buduih branih partnera. Time se izbegavaju epajui brakovi, tj oni brakovi koji ne bi vaili u sredini jednog od partnera, jer je mogue da prava partnera propisuju razliite uslove za brak. Koja je kumulacija onda potrebna, obina ili distributivna? Kod obine je potrebno da partneri ispune uslove iz oba personalna prava i iz sopstvenog i iz partnerovog, dok je kod distributivne potrebno da ispune uslove samo iz prava zemlje sopstvenog dravljanstva. U praksi i teoriji vie pristalica ima distributivna kumulacija. Tako i ZMPP. Predviena je i merodavnost domaeg prava LF (lex fori), jer je predvieno da pored uslova koje zahtevaju LN oba partnera, ne postoje smetenje prediviene pravom Srbije: postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasuivanje.

Forma brakaFormom braka se eli obezbediti braku dostojanstvo i pravna sigurnost. Osnovno koliziono reenje za brak koji se zakljuuje na teritoriji domae drave je lex loci celebrationis, LLS-elebrationis (pravo mesta sveanosti). I ZMPP ga predvia. Merodavno pravo za brakove zakljuene u inostranstvu odreuje se na osnovu pravila da je brak punovaan u mestu zakljuenja punovaan svuda. Za priznanje je potreban izvod iz strane matine knjige venanih.

26. Diplomatsko-konzularni brakoviSmatraju se domaim brakovima, jer ih zakljuuju nai dravljani pred ovlaenim organom domae drave na eksteritorijalnom delu doimaedrave. Oni se u stvarnosti zakljuuju u inostranstvu u prostorijama diplomatsko konzularnih predstavnitava domae drave. Uslovi su sledei: 1- D-K predstavitvo mora imati ovlaenje za zakljuenje brakova dato od strane funkcionera koji rukovodi upravnim organom zaduenim za inostrane poslove 2- Drava prijema ne sme da se protivi; 3- Verenici moraju biti srpski dravljani 4- Moe verenik biti i dravljanin druge drave , ako je ugovoreno sporazumom, samo ne dravljanin drave prijema, jer on potpada pod pravo drave prijema.

27. Pravo merodavno za nevanost brakaBrak se ponitava jer u vreme zakljuenja nisu postojali uslovi za punovanost. Kako su za to potrebni formalni i materijalni uslovi merodavno je pravo za ponitaj braka sa elementom

Mpp by Uro Topi

25

inostranosti ono koje je u vreme zakljuenja bilo merodavno za formu i za materijalne uslove. Tako i ZMPP.

28. Pravo merodavno za razvod brakaUporedno koliziono pravo poznaje tri reenja: 1- drave common law-a primenjuju LF (lex fori).Problem nastaje kod priznanja u domovini razvedenih lica, kada se moe ispostaviti da u nekim dravama jesu a u drugim nisu bivi partneri. Takoe, time se omoguava izigravanje zakona i stvaranje rajeva za razvode. 2- Drugi nain je LD (lex domicilii). To je moderno reenje koje omoguava da se primeni pravo drutvenog centra ivota partnera. Loa strana je u sluaju kada partneri imaju razliite domicile, onda kada ta prava imaju razliite razloge za razvod. 3- LN (lex nationalis) reenje. Prednost je vea stalnost i pravna sigurnost. Mana je ista kao i u sluaju domicila, problem nastaje kada brani partneri imaju razliito dravljanstvo.

Reenje ZMPPZMPP izraava naelo slobode linosti, samim tim i naelo razreivosti braka. Tako to u krajnjem sluaju dozvoljava primenu LF (dakle prava Srbije) ako se time olakava razvod. ZMPP prvo propisuje da je merodavno pravo LN oba brana druga. Ako su partneri dravljani razliitih drava u vreme podnoenja tube za razvod, merodavna su kumulativno (obina kumulacija) LN obe drave. Ako se ni tako ne bi mogao razvesti brak, merodavno je pravo Srbije ako je jedan od partnera imao prebivalite u vreme podnoenja tube. Ako je jedan partner dravljani nSrbije a nema prebivalite u Srbiji, a brak se ne moe rasvesti na nain iz stava jedan i dva, merodavno je opet pravo Srbije.

29. Dejstva BrakaDejstva braka su veoma razgranata. Dejstva braka su imovinska i lina (opta) dejstva. Imovinska dejstva obuhvataju pitanja reima imovine partnera i raspodele ovlaenja u upravljanju imovinom. Lina dejstva su sva ona koja imaju osnov u braku a nisu imovinske prirode, nisu pitanja razvoda, pitanja odnosa roditelja i dece, i statusna pitanja (Lina dejstva su npr: izdravanje, porodino ime, odreivanje mesta stanovanja, brana vernost, uzajamna pomo i podrka, dejstva braka na transakcije, brane dunosti..itd) Kod kolizionog regulisanja dejstava braka postavlja se pitanje da li treba primeniti isto ili razliito pravo za linopravna, odnosno imovinskopravna dejstva braka? Pretean stav u uporednom pravu je da treba odrediti jedno pravo kao merodavno. Meutim, u pogledu mobilnog sukoba zakona smatra se da merodavno pravo treba da bude promenljivo, tako to se prava steena za vreme vaenja jednog merodavnog prava ne menjaju, ali se primenjuje novo merodavno pravo na nove situacije nastale posle promena injenica koje odreuju to novo merodavno pravo.

Nae pravo- ZMPPPolazno reenje je zajedniki LN. Zatim supsidijarna taka je zajedniki LD (jer zbog prirode dejstava braka nije mogue odrediti kumulativnu primenu razliitih LN). Ako nemaju zajedniko prebivalite, taka vezivanja je onda poslednje zajedniko prebivalite. Ako ni ovo merilo ne donosi reenje, merodavno e biti LF (tj. pravo Srbije). Za brano-imovinske ugovore merodavno e biti pravo koje su brani partneri izabrali, al isamo ako takav izbor dozvoljava pravo koje je merodavno po ZMPP. Ovakva autonomija volje se naziva izvedena autonomija volje. U sluaju mobilnih sukoba zakona za ugovorne imovinske odnose merodavno e biti pravo u vreme zakljuenja brano-imovinskog ugovora. Kada je mobilni sukob zakona u vezi linih i zakonskih imovinskih odnosa onda e biti merodavno LN ili LD partnera u vreme kada se problem javlja.

Mpp by Uro Topi

26

***(preskau se pitanja 30,31,32, (vanbrana zajednica, status dece, odnosi roditelja i dece) koja se mogu uiti iz knjige, iz razloga to se ona, izmeu ostalih zaista retko postavljaju na ispitu, ali to nije apsolutno pravilo)***

33. Pravo merodavno za obaveze izdravanjaObaveza zakonskog izdravanja potie iz porodinog odnosa, braka ,roditeljstva, srodstva, i cilj je davanje jednog lica radi podmirivanja potreba za ivot drugog lica. Postoji 5 kategorija lica izmeu kojih postoji obaveza izdravanja i koja imaju zasebna koliziona reenja: - Izdravanje izmeu branih partnera - Izdravanje u vanbranoj zajednici - Izdravanje izmeu roditelja i dece - Izmeu usvojioca i suvojenika - Izmeu ostalih srodnika Izdravanje za prve dve kateogirije je izloeno u dejstvima braka tj vanbrane zajednice. 1- Izdravanje izmeu roditelja i dece Posebna pravna zatita u pogledu dece treba da se izrazi i na kolizionom planu. Onda kada je dete poverilac izdravanja, treba prihvatiti take vezivanja koje ukazuju na pravo blisko detetu, ili njegovim interesima (to je LN ili LD deteta). ZMPP- Koliziono reenje u zakonu je, kao prva taka vezivanja- zajedniki LN- ZLN deteta i roditelja, zatim tri supsidijarne take, zajedniki domicil- ZLD roditelja i deteta , zatim pravo Srbije- LF, zatim LN deteta. 2- Izdravanje izmeu usvojioca i usvojenika ZMPP- Primarna taka vezivanja je ZLN usvojioca i usvojenika, prva supsidijarna taka je ZLD, ako nemaju zajedniki domicil merodavno je pravo Srbije- LF (ako je neko od njih dvoje dravljanin Srbije), a ako ni ta taka ne da rezultat, merodavno je pravo LN usvojenika.

34. Usvojenje- merodavno pravoSukob zakona u oblasti usvojenja nastaje zbog razlika u shvatanju pravne prirode usvojenja (da li je ugovorne prirode ili je dravnog organa akt), zbog razlike u uslovima koje treba ispuniti za zasnivanje (aktivna i pasivna adoptivna sposobnost). , zbog razlika u vezi prestanka usvojenja, dejstava usvojenja itd.

1- Merodavno pravo za zasnivanje i prestanak usvojenjaU uporednom kolizionom pravu u pogledu zasnivanja usvojenja primetne su dve tendencije: LF i personalno pravo (najee LN). LF je tradicionalno reenje drava common law-a. Personalno pravo kao merodavno se opravdava statusnom prirodom usvojenja, dejstvima i vanou priznanja odluka o usvojenju u drugim dravama. ZMPP- za zasnivanje usvojenja zakon predvia- ako su usvojenik i usvojilac dravljani iste drave merodavan je zajedniki lex nationalis- ZLN, zatim ako su usvojenik i usvojilac dravljani razliitih drava merodavna su kumulativno pravila obeju drava (kumulativno LN), ako brani partneri usvajaju, merodavna su kumulativno prava drava iji je dravljanin usvojenik i drava iji su dravljani i jedan i drugi partner (kumulativno LN svih troje) Ove odredbe vae i za prestanak usvojenja. Forma- za formu usvojenja merodavno je pravo gde je usvojenje zasnovano. U naem pravu to je uvek LF, jer se usvojenje ne moe zasnovati bez uea dravnog organa.

Mpp by Uro Topi

27

2- Merodavno pravo za dejstva usvojenja Cilj usvojenja je da se izmeu usvojioca i usvojenika uspostavi odnos roditelja i deteta. Da li e taj odnos u potpunosti biti indentian zavisi od dejstava usvojenja. (Dejstva usvojenja odreuju tj opredeljuju npr kakav e biti odnos izmeu usvojioca i usvojenika i njegovih srodnika, kakve su posledice usvojenja na nasleivanje, kakav je odnos usvojenika i njegovih prirodnih roditelja..itd) Domaaj usvojenja usvojenjem nastaje trajan odnos izmeu usvojioca i usvojenika. Za ureenje prava i obaveza izmeu usvojioca i usvojenika merodavno je isto pravo kao za odnos roditelja i dece. Pravo merodavn