Univerzitet u Novom Pazaru

Dravni univerzitet u Novom Pazaru

Departman: Hemijsko-tehnoloke nauke

Bitni menini elementi(Seminarski rad iz Poslovnog prava) Profesor: Studenti:

Novi Pazar 2012.god.Sadraj:

Uvod...3

Menica4

Vrste menice..4

Elementi menice...6

Bitni menini elementi..7

Pretpostavljeni bitni menini elementi.12

Zakljuak..............................................................................................................13

De lege ferenda...................................................................................................13

Literatura..............................................................................................................14

Uvod

U ovom radu u detajno objasniti sve bitne menine elemente, da bi rad bio to jasni poi u od pojma menice, onda taksativno nabrojati sve njene elemente kako bitnte tako i nebitnte i onda se osvrnuti na svaki bitni element pojedinano to je i tema ovog rada. Rei u neto o pretpostavljenim bitnim meninim elementima, rad e takodje sadrati de lege ferenda, gde u izneti svoj lini zakljuak i miljenje na osnovu svega to budem rekao, i zakljuak rada. Pokuau da na to bolji nain objasnim ovu temu i rad iznesem na to bolji nain pomou prezentacije.

Menica

Pod menicom se podrazumeva hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da e sam ili po njegovom nalogu, odreenom treem licu (remitentu) o dospelosti biti isplaen menini iznos i to na odreenom mestu od strane lica kome je upuena naredba za isplatu (trasata), ili od strane izdavaoca menici (trasanta). Menica kao sredstva obezbeenja ima izuzetno vanu ulogu kod oblika plaanja u privredi i spoljnotrgovinskoj razmeni. Vrste menicaNajbitnija podela menica je na : trasirane (vuene) menice,

sopstvene menice i

sopstvene trasirane menice

Vrste trasiranih menica: trasirane menice po sopstvenoj naredbi i menice trasirane na trasanta (izdavaoca menice).

Trasirane ili vuene menice su menice kod kojih jedno lice trasant (izdavalac) daje nalog drugom licu trasatu da treem licu remitentu (imaocu menice) isplati bezuslovno menini iznos dospelosti menice. Kod trasirane menice postoje tri lica i to:

trasant ili izdavalac menice,

trasat ili lice kome se upuuje nalog za isplatu menice i

remitent ili imalac menice, odnosno menini poverilac kome o dospelosti treba da se isplati menini iznos.

Trasirana menica je dobila naziv od latinske rei trahere to znai vui, jer trasant svoju obavezu prema remitentu vue na drugo lice trasata. U meninom slogu ovaj nalog se izraava klauzulom platite. Nije bitno da u trenutku izdavanja izdavalac menice ima pokrie kod trasata. Ovo pokrie je bitno u trenutku dospelosti menice. Trasat kod trasirane menice je najee banka, a moe biti i svako drugo fiziko ili pravno lice. Trasat kod trasirane menice nije menini dunik i nema obavezu da isplati menicu. Kada trasat odbije da isplati trasiranu menicu, imalac menice se moe obratiti trasantu (izdavaocu) odnosno glavnom meninom duniku radi isplate.

Sopstvena menica je vrsta menice kod koje se izdavalac menice obavezuje da e isplatiti menini iznos o dospelosti remitentu. Kod ove menice razlikujemo sledea lica:

izdavalac menice i

remitent.

Klauzula platite mora se prepraviti u klauzulu platiu kod sopstvene menice, jer izdavalac menice ne upuuje drugom licu nalog za isplatu menice, ve remitentu obeava da e on izvriti isplatu menice.

Sopstvena trasirana (vuena) menica - izdavalac menice vue isplatu te menice na samog sebe, klauzulom platiu po naredbi sopstvenoj. Trasat, trasant i remitent su isto lice, odnosno izdavalac menice. U trenutku izdavanja nema poverioca, iz razloga to izdavanje menice utvruje obavezu da sam sebi neto isplati.

Elementi menice

U meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi. Zakon o menici predvia da trasirana menica mora da sadri sledee bitne elemente: 1) oznaenje da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odreena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznaenje dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu.

Klasifikacija bitnih meninih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menini elementi grupiu i to na: opte, personalne, kalendarske i geografske elemente.

Opti menini elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati odreena suma novca. Menica se izdaje na unapred odtampanom formularu-blanketu. Bila bi punovana i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meninim elementima na obinoj hartiji, u pismenoj formi, a da bude propisno taksirana.

Personalnim bitnim meninim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta - korisnika i potpis trasanta.

U kalendarske bitne menine elemente, ubrajaju se: datum izdavanja menice i rok dospelosti menine obaveze. Oznaavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomou njega moe odrediti rok dospelosti menice.

U geografske bitne menine elemente, spadaju: oznaenje mesta izdanja i mesta plaanja menice.

Bitni menini elementi

Oznaenje da je menica

Ovaj bitni elment teba da utie na pravnu sigurost, jer svaki menini dunik i svaki imalac menice treba da sazna na ovaj nain da je re o menici. Poto menica stvara veoma strogu obavezu za dunika, oznaenje da je menica istovremeno i upozorenje da se potpisom na toj pismenoj ispravi preuzima menina obaveza. Zbog ovakvog smisla ovog elementa re menica mora biti napisana na jeziku na kom je i celokupna isprava napisana. I u meninom formularu je unapred otampan ovaj element, tako da i u blanko menica unapred upozorava meninog dunika da se obavezuje na meninu obavezu. U aglosaksonskom pravu ovo nije bitan element menice, treba samo naglasiti da se radi o plaanju po naredbi.Bezuslovni uput za isplatu odreene svote novca

U svakoj menici mora biti sadrana naredba za isplatu odreene svote novca. Menica ne moe da glasi na neki drugi oblik vrednosti, nego samo na odreenu sumu novca. Na meninom formularu ovaj nalog se izraava sa izrazom platite ako je re o transiranoj menici ili platiu ako je u konkretnom sluaju to sopstvena menica. Menini iznos se u meninom formularu unosi na dva mesta, na kraju prvog reda meninog formulara iznos se unosi brojevima i u etvrtom redu formulara slovima.

Isplata meninog iznosa o dospelosti menice ne moe biti oroena, ni u ratama, jer je osnovno pravilo da se isplauje u celosti. Uvek se predpostavlja da je kamata na menini iznos izraena u meninom iznosu i da se uvek jedino duguje menini iznos.

Ime lica koje treba da plati menicu

Ime trasata tj. lica koje treba da plati menicu kod transirane menice je bitan menini element za razliku od sopstvene menice kod koje je trasat i izdavalac menice isto lice. Neophodno je da u transiranoj menici bude oznaeno ime trasata tj. lice kome je upuena menina naredba, a koja se u meninom formularu izraava sa rijeju platite.U poslavnoj praksi najei trasat je banka, a u naem pravu to moe da bude fizicko ili pravno lice. Oznaenje trasata na menici se stavlja u levi donji ugao.Oznaenje dospelosti menice

Oznaenje dospelosti menice je bitni menini element, kojim se odreuje vremenski trenutak kada je menini dunik duan da ispuni meniu obavezu meninom poveriocu. Dospelost menice znai u kom vremenskom tenutku menini poverilac ima pravo naplatiti menini iznos od meninog dunika. Dospelost menice se upuuje na meninom formularu u drugoj levoj rublici kao prva menina klauzula na toj rublici.

U naem zakonu o menici navedena su eriri naina oderivanja dospelosti menice i to:

po vienju, na odreeno vreme po vienju,

na odreeno vreme od dana izdavanja menice i

na tano odreen dan.

Ovaj menini element se uvek moe predpostaviti na osnovu zakona, jer ako nije naveden ni jedan od naina gore navedenih, menica dospeva po vienju.

U paksi su este klauzule u kojima se imaocu menice po vienju odereno vreme zabranjuje prezentacija te menice na isplatu. Smisao odreivanja menice na odreeno vreme po vienju je najee da se vienjem menica akceptira, pa posle odreenog roka ta menica dospeva. Jedan od naina odreivanja dospelosti menice je i odreivanja odreenog roka od dana izdavanja , po ijem proteku menica dospeva. Kod ovog naina odreivanja dospelosti menice nisu doputene klauzule o kamati I kamatnoj stopi.

Kod odreivana tanog dana dospelosti menice dozvoljena je uptreba odreeih klauzula kao npr. poetkom ili krajem meseca. U praksi su esti sluajevi da naknadno nastupe odreene okolnosti, koje stvaraju potrebu za promen dospelosti menice. Ali tu nije doputeno precrtavanje odereenih menini klauzula , u odnsu na ranije menine dunke pre preinaenja menine dospelosti .Mesto plaenja menice

U svakoj menici mora biti oznaeno mesto u kome treba da se izvri isplata menice. Ovaj bitni element se unosi menini formular u poslednjem redu levom uglu menice. Na meninom formularu je odtampana klauzula plaanje i posle ove klauzule se upisuje mesto plaanja te menice. Mesto plaanja menice mora biti izriito odreeno, i u naem pravu nije doputeno kumulativno ili alternativno odreenje veeg broj mesta plaanje menice. Mesto plaanja menice je esto veoma znaajna injenica prilikom utvrivanja formalne i materijalne nadlenosti, a isto tako i zbog odreivanja mesnih poslovnih obiaja, koji se primenjuju radi regulisanja pojedinih odnosa kod meninih radnji. Kod mesta plaanja od posebnog znaaja je odreivanje platia kod menice i domicilne menice. Mesto plaanja menice pripada grupi bitnih predpostavljenih meninih elementa, jer ako u menici nije oznaeno mesto plaenja menice smatra se da se treba plati u mestu koje je oznaeno pored imena trasata. Ime remitenta, tj. lica kome ili po ijoj naredbi se menica mora isplatiti

Ovo je bitni menini element, jer je remitent prvi menini poverilac prvo lice koje moe svojom naredbom u obliku indosamenata da prenese tu menicu na drugo lice tj. na drugog poverioca.

Remitent u naem pravu moe da bude svako fiziko i pravno lice, a kod nas je doputeno da postoji vie remitenata ,I to kumulativno I alternativno. Iako je menica punovana I onada kada je jedino oznaeno ima remitenta,u poslovnoj praksi se esto odredjuju i adrese remitenta kao i druge elemente radi blie individualizacije. Remitent ne mora imati poslovnu sposobnost ,dovoljno je da ima pravnu sposobnost.Datum izdavanja menice

Datum izdavanja menice je veoma bitan menini element, naroito kod obrauna dospelosti menice i uopte rokova kod menice. Datum izdavanja menice se u meninom formularu unosi u prvom redu, odamah posle mesta izdavanja menice. Od datuma izdavanja menice se procenjuje postojanje ili ne postojanje aktivne ili pasivne menne sposobnosti meninih lica. Ako datum izdavanja menice nije naznaen menica nije punovana.

Mesto izdavanja menice

Mesto izdavanja menice je bitni menini element, koji je od posebnog znaaja prilikom odreivanja merodavnog prava koji treba da primeni u cilju utvrivanja da li je izdata menica punovana, naroito u pogledu forme po pravilu lex fori. Mesto izdavanja menice se ubraja u grupu bitnih prepoznatljivih menini elemenata, jer ako u menici nije oznaeno mesto izdavanja menice, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je oznaeno pored trasatovog potpisa.

Potpis trasata ( lica koje je izdalo menicu)

Od svih bitnih meninih elemenata, ovaj bitni menini element se razlikuje po tome to sadrinski predstavlja potpis nekog lica. U poslovnoj praksi na meninom formularu trasant se potpisuje u donjem desnom uglu. U naem pravu je doputeno da u ulozi trasanta bude vie lica i tada je re o satrasatima. Trasant moe u pogledu potpisivanja menice da ovlasti svoga punomonika i tada punomonik potpisuje menicu u ime i za raun trasanta, samo svojstvo punomonika mora tada izriito da bude navedeno na menici, na primer klauzulom kao punomonik ili po ovlaenjuitd. U poslovnoj praksi su esti sluajevi da se pored trasantovog potpisa stavljaju podaci o njegovom prebivlitu, tanoj adresi, broj njegove line karte, zatim mesto i datum potpisivanja itd. Slepa i nepismena lica, koja ne mogu da potpiu menicu, mogu da postanu trasanti na osnovu usmenih izjava.

Pretpostavljeni bitni menini elementi

U cilju omoguavanja da menica sadri sve bitne elemente, u naem pravu su dozvoljeni tzv. pretpostavljeni bitni menini elementi.Ti elementi su:

dospelost menice,

mesto izdavanja menice i

mesto plaanja menice.

Dospelost menice je menini element koji se uvek moe predpostaviti na osnovu zakona, jer ako nije naveden ni jedan od etiri naina, menica dospeva po vienju.

Mesto izdavanja menice se pod posebnim uslovima moe predpostaviti. Ako u menici nije oznaeno mesto plaenja menice smatra se da se treba plati u mestu koje je oznaeno pored imena trasata.

Ako u menici nije oznaeno mesto izdavanja menice, predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je oznaeno pored trasatovog potpisa.Zakljuak

Menica kao sredstvo obezbeenja ima izuzetno vanu ulogu kod oblika plaanja u privredi i spoljnotrgovinskoj razmeni. U meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi. Zakon o menici predvia da trasirana menica mora da sadri sledee bitne elemente: 1) oznaenje da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati odreena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata), 4) oznaenje dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu. U cilju omoguavanja da menica sadri sve bitne elemente, u naem pravu su dozvoljeni tzv. pretpostavljeni bitni menini elementi.

DE LEGE FERANDA

Na osnovu svega reenog smatram da je neophodno dodati valutnu klauzulu kao bitni menini element, radi finansiske sigurnosti kako platioca menice tako i primaoca iznosa menice. Takoe smatram da se treba dodati kako bitni menini element i potpis remitenta, a ne samo navoenje njegovog imena, ve da kao i kod trasata bude to i ime i potpis. Literatuta1. Sneana Miladinovi, Poslovno pravo,Pravni fakultet, Podgorica, 2007.2. Slavko Cari, Miroslav Vitez,Janko P. Veselinovci,Privredno pravo,Privredna akademija,Novi Sad,2006.3. Zakon o menici RS, Slubeni Glasnik RS4. www.nb.rs5. www.index.rs

Zakon o menici RS, Slubeni Glasnik RS

Zakon o menici RS, Slubeni Glasnik RS

Sneana Miladinovi, Poslovno pravo,Pravni fakultet,Podgorica,2007. Str.327

Intrenet:www.indeks.rs/26.05.2011.god.

Slavko Cari,prof. Miroslav Vitez,prof., Janko P. Veselinovci,Privredno pravo,Privredna akademija,Novi Sad,2006.str. 426

Slavko Cari, Miroslav Vitez, Janko P. Veselinovci,Privredno pravo,Privredna akademija,Novi Sad,2006.str.429

Zakon o menici RS, Slubeni Glasnik RS

Sneana Miladinovi, Poslovno pravo,Pravni fakultet,Podgorica,2007.str.328

Zakon o menici RS, Slubeni Glasnik RS

Slavko Cari, Miroslav Vitez, Janko P. Veselinovci,Privredno pravo,Privredna akademija,Novi Sad,2006.str.430.

Sneana Miladinovi, Poslovno pravo,Pravni fakultet,Podgorica,2007.str.311

Internet: www.indeks.rs/25.05.2011.god.

Internet: www.nb.rs/25.05.2011.god.

Sneana Miladinovi, Poslovno pravo,Pravni fakultet,Podgorica,2007. Str.323

14