41

MAJKE HRI[]ANKE: PLEMENITA MIS IRBI

POREKLO Mis Adelin Paulina Irbi je ro|ena decembra 1831. godine u Engles-koj, u imu}noj porodici - deda po ocu joj je bio lord, a otac admiral i koman-dant engleske flote, u ono vreme najve}e na svetu. Majka joj je poticala iz po-rodice najuglednijih notingemskih bankara. Bogatstvo i plemenito poreklo su joj omogu}ili da poha|a presti`ni Univerzitet u Londonu. Naro~ito se interesovala za filozofiju, istoriju i arhitekturu. @elela je da svoje ob-razovawe usmeri nekom ve}em dobru. Po zavr{etku studija, putovala je, sa svojom prijateqicom mis Mekenzi, po Evropi, obi{av{i Nema~ku, Austriju, ^e{ku, Poqsku i Ma|arsku. Ove putopise su objavile u kwizi Kroz Karpate.

ISTINA O SRPSKOM NARODU Godine 1861, krenule su na svoje drugo veliko putovawe i na{le se na Balkanu, odu{evqene naro~ito srpskim narodom u BiH. Tri godine su obi-lazile Bugarsku, Bosnu, Srbiju, Albaniju, Crnu Goru, Gr~ku i Makedoniju. Napisale su kwigu Putovawe po slovenskim zemqama Turske u Evropi, koja je {tampana u Londonu, 1866. Iste godine je objavqena i u Wujorku, a dve godine kasnije je do`ivela i srpsko izdawe. Ovo delo je do`ivelo ogroman uspeh. Mis Irbi je zapisala: “Kada sam do{la u Bosnu, videla sam jedan dobar i srcem velik narod; nesre}a tog naroda i patwe wegovih sinova pobudile su u meni ose}aj milosr|a i ja sam odlu~ila da svoj `ivot posvetim radu da se ubla`e te patwe i umawe te nesre}e”. O Srbiji je zapisala: “Svuda smo bile primqene sa najve}om pa`wom i gostoprimqivo{}u, i mi smo o~arane Sr-bijom i Srbima”. Me|u najzanimqivijima su opisi Kosova i Metohije. Ova je kwiga razbila sve predrasude ~italaca o “divqim” Slovenima sa Balkana, o kojima ve}ina Engleza nije znala ni{ta. Engleskom narodu je predo~ena istina o narodu ~ije su, nekada mo}no, carstvo pokorili turski osvaja~i. Neprocewivo kulturno i umetni~ko blago tog nekada{weg velikog carstva bezobzirno je pqa~kano, ru{eno i uni{tavano, a qudi mu~eni, tla~eni i poni`avani. Interesovawe za ovu kwigu bilo je ogromno ne samo u Engleskoj, ve} i u drugim zemqama Evrope i Amerike. Ovo delo je uspelo da nadja~a nega-tivnu sliku o Srbima, koju je stvorila u javnosti zvani~na engleska poli-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 27. NOVEMBAR 2016, GODINA 18, BR. 11

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

42

tika, tada naklowena Turskoj. Izvestan broj poznatih politi~ara i novinara je promenio svoj stav prema Srbima. Istina o Srbima je prodrla u svet - zahvaqu-ju}i mis Irbijevoj. Gledston, vo|a liberala, koji je branio interese balkanskih hri{}ana, napisao je predgovor ovoj kwizi, istakav{i: “Po mom mi{qewu, nijedan diplomata, konzul, ni putnik iz na{eg naroda nisu tako sna`no uticali na na{e javno mwewe, niti tako zna~ajno obogatili na{a znawa o ovom slo`enom pitawu kao ova kwiga”.

PRVA @ENSKA [KOLA Mis Irbi je dobro nau~ila srpski jezik i zain-

teresovala se za status `ene u ovom delu sveta. Suo~ila se sa te{kim us-lovima `ivota u Bosni i nedostatkom mogu}nosti {kolovawa dece, zbog ~ega je stopa pismenosti bila ispod 1%, pa u Sarajevu nije postojala ni jedna kwi`ara. Vratila se u Sarajevo i, zajedno sa mis Mekenzi, po~ela da radi na osnivawu {kole za bosanske devoj~ice. Od sredstava koja je osigurala u Engleskoj, 1870. je otvorila prvu `ensku {kolu u Sarajevu i u ovom delu sveta. Ne samo {to je organizovala kompletnu nastavu, ve} je i podigla prvu zgradu. U po~etku je imala neprijatnosti lokalnog stanovni{tva; fra Grgo Marti} je dr`ao propovedi protiv we, kao protestantkiwe, a napadali su je i pravoslavci. Iako je {kola bila otvorena za sve veroispovesti, uglavnom su je poha|ale srpske u~enice, pa je uskoro {kola, u zvani~noj dokumenta-ciji i izve{tajima, po~ela da se naziva srpskom `enskom {kolom. U~ila se osnovna pismenost, ru~ni rad, istorija i osnovi lepog pona{awa. [kolu su najpre poha|ala deca iz bogatih srpskih porodica, ali se vremenom sve vi{e okretala siroma{nima, kojima je postajala druga ku}a, pru`aju}i im sme{taj, hranu i ode}u. Svoje u~enice je u~ila da po{tuju narodnu tradiciju i srpske obi~aje, ponavqaju}i im: “Ne smete da zaboravite da ste Srpkiwe”.

RATNI PODVIZI U vreme Hercegova~kog ustanka, 1874. i 75, a i kasnije, tokom srp-sko-turskih ratova, 1876-78, wene humanitarne aktivnosti su bile dostojne istorijskog pam}ewa, pre svega u zbriwavawu izbegle sirotiwe i dece. Po izbijawu ustanka, zatvorila je {kolu i vratila se u Englesku, radi priku-pqawa sredstava, hrane, ode}e i novca za zbriwavawe izbeglog srpskog stanovni{tva. Na teritoriji od Sarajeva do Dalmacije i Slavonije je spas-ila `ivote preko 40.000 qudi. Osnovala je fond za pomo} izbeglom narodu. Gradila je domove za siro~ad, naseqa za sme{taj besku}nika, nabavqala lek-ove za bolesne i rawene, otvarala {kole. Radila je neumorno te{ke fizi~ke poslove na zbriwavawu naroda u Bosni, Hercegovini, Slavoniji i Srpskoj Krajini. Sav svoj imetak i sve svoje znawe i obrazovawe je posvetila obra-zovawu i vaspitawu omladine u BiH. Pribaviv{i potrebna sredstva, oti{la je odmah u okolinu Pakraca, u veliku srpsku izbegli~ku koloniju. Tu je otvori-

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

44

U NEDEQI 23. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 27.(14) Sveti apostol Filip (Bo`i}ne poklade)28.(15) Sveti mu~enici Gurije, Samon i Aviv (Po~etak posta)29.(16) Sveti apostol i jevan|elist Matej30.(17) Sv.Grigorije ^udotv.; Sv.Maksim,patr.carigrad.; Prep.Sevastijan Xeksonski01.(18) Sveti mu~enik Platon; Sveti mu~enici Roman i Varul Otrok02.(19) Sveti prorok Avdija; Sv. mu~enik Varlaam; Prepodobni Joasaf03.(20) Prepodobni Grigorije Dekapolit (Pretprazni{tvo Vavedewa)

Draga bra}o i sestre, u ponedeqak, 28. novembra, po~iwe Bo`i}ni post. Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana tokom i posle jutarweg

i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

NASLE\E Mis Irbi je testamentom, u engleskom konzulatu, zave{tala svoju imovinu, u vrednosti od milion kruna, srpskom kulturnom dru{tvu Prosveta i Dobrotvornoj zadruzi Srpkiwa u Sarajevu. ^etrdesetodnevni parastos joj je slu`en u Sabornoj crkvi u Beogradu, a pevalo je Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo. U Sarajevu joj je posve}ena jedna od centralnih gradskih ulica, a i u Beogradu jedna ulica nosi ime po woj. Po nikad iskorewenom srpskom zabo-ravu velikana, dobrotvora, sopstvene istorije i korena, i mis Irbi je danas u srpskom narodu gotovo zaboravqena...

REKLI SU...Nikada ne}emo mo}i do kraja da sazna-mo ni do kraja da procjenimo sve {to je ona `ena u~inila za Bosnu, razvi-jaju}i me|u na{im djevojkama qubav prema svojoj zemqi, svojem domu i po-slu, i te`wu ka boqem i plemenitijem `ivotu, jer sve {to je ona, vjerna svo-jem karakteru, radila, ~inila je s naj-ve}im samopo`rtvovawem, bez ikakve hvalisavosti i razmetqivosti... Neka ne{to od te plemenite vedrine pre|e i na nas i nadahne nas u svim na{im djelima. Neka wen mio i ozbiqan lik ostane me|u nama, u na{em sje}awu, kao simbol i spomen onoga {to je najboqe u nama i u svim qudima. Ivo Andri}

MIS IRBIJEVAStupila si nama... Usred no}i tavne

Mu~enika zemqu, koja nema zore,Privila si du{i, gdje planete gore,O, velika `eno Britanije slavne!

Preko na{ih poqa, gdje kupine stoje,Neumorno, kao sija~ Bogom dani,

Sijala si ispod magla neprestani’Sve zvijezde srca i qubavi svoje.

I svuda gdje pade tvoje zrno ~isto -Plod obilan, zlatan suzom je

zablist’o,Na slavu i hvalu tebi, na{a mati!

I vijekova mnogih kada konac bude,Ovdje na oltaru ove srpske grude,

Pred tvojijem likom kandilo }e sjati.

Aleksa [anti}, 1911.

la jo{ 20-ak {kola, koje je poha|alo skoro 2000 dece, a pored obrazovawa, dobijali su i ode}u i hranu. Pod pri-tiskom hrvatskog re`ima, morala je da zatvara ove {kole i napusti Sla-voniju. Engleski arheolog i ro|ak mis Irbi, Artur Xon Evans, zapisao je u svom putopisu da }e se nad ovakvim nedelima hrvatskih vlasti zgra`avati civilizovana Evropa. Mis Irbi je oti{la u Knin, gde je otvorila ~etiri nove {kole, za 180 |aka, a pomagala joj je mis Xonston. U Dalmaciji je, sred-stvima koja su stizala iz Engleske, podigla kolibe za 120 srpskih porodica.

[KOLOVAWE DECE Godine 1879, vratila se u Sarajevo, gde je nastavila dobrotvorni rad. Povela je sa sobom i 40 siro~adi iz Dalmacije. [kolovala je decu poginulih ustanika, a najtalentovanije je, o svom tro{ku, slala na {kolovawe u ino-stranstvo, savetuju}i ih: “^uvajte svoje srpske obi~aje i veru pravoslavnu, nemojte slu{ati kojekakve zavidqivce i la`ove, ako vas budu odvra}ali od toga”. Ponajvi{e se posvetila {kolovawu siroma{nih devoj~ica u Sa-rajevu. Wena {kola je, vremenom, prerasla u sredwu {kolu, a {kolovawe je trajalo 8 godina; {kolovala je siro~ad i sirotiwu, sada i de~ake. Odavde su iza{le prve generacije Srpkiwa intelektualki u Bosni, koje su se, kas-nije, zapo{qavale u srpskim {kolama {irom BiH, kao u~iteqice. [kola mis Irbi je radila sve do wene smrti. I kada se mis Xonston vratila za En-glesku, mis Irbi je sama nastavila sa radom jo{ 25 godina, finansiraju}i {kolu iz sopstvenog imetka i podu~avaju}i decu {irokom spektru oblasti.

ODLIKOVAWA Mis Irbi je odlikovana Takovskim krstom kraqa Aleksandra Ob-renovi}a, Ordenom Svetoga Save drugog reda kraqa Petra I Oslobodioca i Danilovim krstom kraqa Nikole Petrovi}a. Ostala je upam}ena kao “ple-menita Irbi i srpska majka”. [ti}enici wene {kole su je zvali: Plemenita.

UPOKOJEWE Mis Adelin Irbi se upokojila 15. septembra 1911. godine, a {irom Sarajeva je nastala prava plima `alosti - zastave su bile spu{tene na pola kopqa, crna platna su visila sa prozora i balkona, a cve}e je slano iz svih krajeva Bosne i regiona. Nepregledna povorka, koja je pratila mis Irbi, krenula je ispred {kole, a ~inili su je u~enici svih sarajevskih {kola, deca i u~iteqi wene {kole, engleski konzul sa suprugom, predstavnici Vlade, diplomatskog kora, sve{tenstvo i narod. Litija je stigla do Saborne crkve u Sarajevu, gde je odr`ana slu`ba. Po sopstvenoj `eqi, mis Irbi je sahrawena na Ko{evskom grobqu u Sarajevu, gde joj je 1914. podignut i spomenik.