BILANSIRANJE U

OPERACIJAMA FUZIJE

Sprovođenje fuzije podrazumeva

sastavljanje:

– zaključnih bilansa svih učesnika u procesu

fuzije i

– (pravog) bilansa fuzije.

Zaključni bilans sastavljaju sva društva koja

učestvuju u događaju fuzije – i društva koja

prenose imovinu, i društvo koje preuzima

imovinu.

U slučaju fuzije putem osnivanja,

zaključni bilans preduzeća koje

preuzima ne postoji, jer to preduzeće

tek nastaje.

Svi zaključni bilansi se sastavljaju na

isti dan, koji je utvrđen sporazumom.

Zaključni bilansi se sastavljaju po

pravilima koja važe za redovni godišnji

zaključak, što proizilazi iz principa

bilansnog kontinuiteta, kome odgovara

povezivanje vrednosti bilansa predaje i

bilansa preuzimanja.

Eventualno povećanje vrednosti neto

imovine preuzetog društva usled otkrivanja

latentnih rezervi ne uključuje se u zaključni

bilans, već u pravi bilans fuzije.

Poseban zadatak zaključnih bilansa

predstavlja obezbeđenje pregleda imovine predstavlja obezbeđenje pregleda imovine

i obaveza, kao osnove za utvrđivanje

odnosa razmene akcija. Iz tog razloga, i

društvo koje preuzima imovinu treba da

sastavi sopstveni zaključni bilans.

Postupak sastavljanja bilansa fuzije započinje u društvima koja prenose imovinu, koja zaključuju konta glavne knjige (preko "Konta

predaje") i sastavljaju bilanse predaje.

Društvo koje preuzima nastavlja postupak bilansiranja fuzije sprovodeći sledeće operacije:operacije:

1. sastavljanje sopstvenog zaključnog bilansa,

2. prihvatanje bilansa predaje od društva koje prenosi imovinu i njegovo rasknjižavanje na konta,

3. utvrđivanje odštetnih davanja,

4. utvrđivanje iznosa povećanja kapitala,

5. obuhvatanje troškova fuzije i

6. sastavljanje (pravog) bilansa fuzije.

Društvo koje preuzima prihvata bilanse

predaje i razvija ih na pojedinačna konta

preko "Konta preuzimanja". preko "Konta preuzimanja".

S obzirom na to da društvo koje prenosi

imovinu pripajanjem nestaje, njegovi

akcionari stiču pravo da za vrednost prenete

neto imovine dobiju obeštećenje u vidu akcija

društva koje preuzima.

Izračunavanje visine odštetnih davanja, tj.

broja akcija preduzeća koje preuzima koje

pripadaju akcionarima preuzetog

preduzeća, predstavlja najsloženiji problem

u pregovorima o fuziji.

Na visinu odštetnih davanja utiču sledeći

faktori:faktori:

1. visina latentnih, zakonskih i slobodnih

rezervi i neraspodeljenog dobitka,

2. visina prinosne vrednosti učestvujućih

društava, od koje zavisi tzv. prinosni

kurs,

3. opšta situacija preduzeća, a posebno ekonomsko-politička situacija,

4. pozicija preduzeća na berzi i formirani berzanski kurs i

5. sposobnost i taktika pregovaranja.

U pregovorima uprava učesnika u fuziji o visini obeštećenja mogu da se koriste sledeće visini obeštećenja mogu da se koriste sledeće računske veličine:

� bilansni kurs (zasnovan na knjigovodstvenoj ili aktueliziranoj vrednosti neto imovine),

� berzanski kurs i

� prinosni kurs.

Bilansni kurs = neto imovina (sopstveni kapital)

x 100osnovni kapital

bilansni kurs preduzeća koje preuzima

bilansni kurs preuzetog preduzeća

Odnos razmene akcija:

Bilansni kursevi zasnovani na knjigovodstvenim vrednostima neto imovine

ElementiPreuzeto

preduzeće

Preduzeće koje

preuzima

Osnovni kapital 6.000.000 7.000.000

Zakonske rezerve 400.000 1.700.000

Slobodne rezerve 100.000 ––––––

Preneti dobitak 300.000 200.000Preneti dobitak 300.000 200.000

Sopstveni kapital 6.800.000 8.900.000

Bilansni kurs

Odnos razmene

100

10

1

112

11

1,1

6.800.000 x 100 =

6.000.000

= 113,33%

8.900.000 x 100 =

7.000.000

= 127,14%

Sopstveni kapital preuzetog društva veći je

od njegovog osnovnog kapitala za 13,33%,

dok je sopstveni kapital društva koje

preuzima veći od njegovog osnovnog

kapitala za 27,14%.

Bilansni kurs društva koje preuzima veći je

za 12% od bilansnog kursa društva koje za 12% od bilansnog kursa društva koje

prenosi.

Akcionari preuzetog društva na svakih 112

dinara svog osnovnog kapitala treba da

dobiju 100 dinara osnovnog kapitala

društva koje preuzima.

112 : 100 = 6.000.000 : X

X = (6.000.000 x 100) / 112

X = 5.357.143X = 5.357.143

Za osnovni kapital od 6.000.000 dinara

akcionari preuzetog društva treba da dobiju

5.357.143 dinara osnovnog kapitala

društva koje preuzima.

Bilansni kursevi zasnovani na aktueliziranim vrednostima neto imovine

– Građevinski objekti – potcenjeni za 370.000

– Mašine i postrojenja – potcenjeni za 560.000

– Učešća – potcenjena za 200.000

– Ostala potraživanja – precenjena za 130.000

– Ostale obaveze – potcenjene za 170.000

Neto latentne rezerve preuzetog društva = 370.000 + 560.000 + 200.000 – 130.000 –170.000 = 830.000

ElementiPreuzeto

preduzeće

Preduzeće koje

preuzima

Osnovni kapital 6.000.000 7.000.000

Zakonske rezerve 400.000 1.700.000

Slobodne rezerve 100.000 ––––––

Preneti dobitak 300.000 200.000

Latentne rezerve 830.000 ––––––

Sopstveni kapital 7.630.000 8.900.000

Bilansni kurs

Odnos razmene

100

10

1

99,98

9,998

1

7.630.000 x 100 =

6.000.000

= 127,17%

8.900.000 x 100 =

7.000.000

= 127,14%

Berzanski kurs – formira se na berzi i često je

opterećen uticajem špekulativnih faktora

(naročito u slučajevima statusnih promena, u

koje spada i fuzija), zbog čega ne predstavlja

dobru osnovu za utvrđivanje odštetnih

davanja u slučaju fuzije.

Primer: Ako je berzanski kurs društva koje

prenosi 90, a društva koje preuzima 140,

odnos razmene bi bio 100 : 155 (ili 1 : 1,55).

Prinosni kurs = prinosna vrednost

x 100osnovni kapital

Prinosni kurs – zasniva se na stavu da se

fuzijom ostvaruje razmena imovine koja se

prenosi za akcije koje odbacuju određenu

dividendu.

osnovni kapital

Prinosna vrednost = prosečni prinos

x 100stopa kapitalizacije

Prinosni kurs = prosečni prinos x 100

x 100stopa kapitalizacije x osnovni kapital

ElementiPreuzeto

preduzeće

Preduzeće koje

preuzima

1. Prosečni

godišnji

prinos

800.000 820.000

2. Stopa

kapitalizacije12% 12%

800.000 x 1003. Prinosni

kurs

4. Odnos

razmene

akcija

100

10

1

87,86

8,79

0,9

800.000 x 100 x 100 =

12 x 6.000.000

= 111,11%

820.000 x 100 x 100 =

12 x 7.000.000

= 97,62%

Pošto ni bilansni ni prinosni kurs ne

predstavljaju apsolutno merilo (bilansni kurs

je statički instrument okrenut prošlosti, dok

je prinosni kurs nesiguran zbog

nemogućnosti tačnog utvrđivanja

prosečnog prinosa u budućnosti i opasnosti prosečnog prinosa u budućnosti i opasnosti

od izbora neadekvatne stope kapitalizacije),

u praksi se često koristi prosečan kurs, koji

se izvodi iz bilansnog kursa zasnovanog na

aktueliziranim vrednostima i prinosnog

kursa.

ElementiPreuzeto

preduzeće

Preduzeće koje

preuzima

1. Bilansni kurs 127,17 127,14

2. Prinosni kurs 111,11 97,62

3. Prosečni 127,17 + 111,11

=127,14 + 97,62

=3. Prosečni

kurs

4. Odnos

razmene

akcija

100

10

1

94,33

9,43

0,94

=2

= 119,14%

=2

= 112,38%

Izračunavanje odnosa razmene akcija

ne uslovljava nikakvo knjiženje koje bi

tangiralo bilans fuzije, već predstavlja tangiralo bilans fuzije, već predstavlja

uslov za izračunavanje iznosa

povećanja kapitala.

Preuzimanjem bilansa predaje, društvo

koje preuzima je u svoje knjige unelo

preuzetu neto imovinu.

Ukoliko nije bilo otkrivanja latentnih

rezervi ni na jednoj strani, a odnos

razmene akcija je 1:1, iznos povećanja razmene akcija je 1:1, iznos povećanja

osnovnog kapitala jednak je vrednosti

osnovnog kapitala koji je preuzet

bilansom predaje.

U slučaju da odnos razmene nije 1:1, može da se javi razlika između iznosa povećanja osnovnog kapitala društva koje preuzima i iznosa preuzetog osnovnog kapitala društva koje prenosi. U zavisnosti od njenog karaktera, razlika može da se:

– uključi u zakonske rezerve (preko računa "Rezultat fuzije") – ukoliko je iznos "Rezultat fuzije") – ukoliko je iznos povećanja osnovnog kapitala manji od iznosa preuzetog kapitala ili

– iskaže u okviru pozicije "Goodwill" ("Povećanje vrednosti fuzije") – ukoliko je iznos povećanja osnovnog kapitala veći od iznosa preuzetog kapitala.

Situacija 1: Odnos razmene utvrđen je na bazi

knjigovodstvenih vrednosti bez ponovne

procene.

Akcionari društva koje prenosi za 6.000.000

dinara svog osnovnog kapitala dobijaju

5.357.000 (zaokruženo) dinara osnovnog 5.357.000 (zaokruženo) dinara osnovnog

kapitala preuzetog društva.

Osnovni kapital društva koje preuzima

povećava se za 5.357.000 i iznosiće

12.357.000 (7.000.000 + 5.357.000).

1. Konto razmene akcija 5.357.000

Kontu osnovnog kapitala 5.357.000

2. Konto "Preuzeti kapital

društva MN" 6.000.000

Kontu razmene akcija 5.357.000Kontu razmene akcija 5.357.000

Kontu rezultata fuzije 643.000

3. Konto rezultata fuzije 643.000

Kontu zakonskih rezervi 643.000

Situacija 2: Odnos razmene utvrđen je na bazi aktueliziranih knjigovodstvenih vrednosti (latentne rezerve iznose 830.000).

prva mogućnost: Osnovni kapital društva koje preuzima povećava se za 6.000.000.

druga mogućnost: Osnovni kapital društva druga mogućnost: Osnovni kapital društva koje preuzima povećava se za 6.830.000 (zbir osnovnog kapitala i latentnih rezervi preuzetog društva), a razlika između tog iznosa i preuzetog osnovnog kapitala od 830.000 knjiži se na kontu "Povećanje vrednosti fuzije".

ElementiPreuzeto

preduzeće

Preduzeće koje

preuzima

Osnovni kapital 6.000.000 7.000.000

Zakonske rezerve 400.000 1.700.000

Slobodne rezerve 100.000 ––––––

Situacija 3: Odnos razmene utvrđen je na bazi

aktueliziranih knjigovodstvenih vrednosti

(latentne rezerve iznose 300.000).

Slobodne rezerve 100.000 ––––––

Preneti dobitak 300.000 200.000

Latentne rezerve 300.000 ––––––

Sopstveni kapital 7.100.000 8.900.000

Bilansni kurs

Odnos razmene 100 107,45

7.100.000 x 100 =

6.000.000

= 118,33%

8.900.000 x 100 =

7.000.000

= 127,14%

107,45 : 100 = 6.000.000 : X

X = (6.000.000 x 100) / 107,45

X = 5.583.993

Osnovni kapital se povećava za 5.583.993, a

razlika do 6.000.000 (416.007) unosi u

zakonske rezerve (preko konta rezultata

fuzije).

Prilikom utvrđivanja iznosa povećanja kapitala

treba voditi računa o tome da li pregovaračke

strane međusobno učestvuju u kapitalu ili

poseduju sopstvene akcije.

Eventualno zanemarivanje međusobnih

učešća i sopstvenih akcija dovelo bi do učešća i sopstvenih akcija dovelo bi do

veštačkog uvećanja sopstvenog kapitala

fuzionisanog preduzeća.

Usled postojanja međusobnih učešća i

sopstvenih akcija, fuzija možda i neće

zahtevati povećanje osnovnog kapitala.

Da bi u fuzionisanom preduzeću bio tačno

iskazan sopstveni kapital, bilansna vrednost

osnovnog kapitala preduzeća koje prenosi

treba da bude umanjena za vrednost

međusobnih učešća i sopstvenih akcija,

iskazanih po njihovoj nominalnoj vrednosti (a

ne po bilansnoj vrednosti).ne po bilansnoj vrednosti).

Međusobna učešća i sopstvene akcija treba

eliminisati iz bilansa fuzije, pri čemu se sve

razlike između bilansnih i nominalnih

vrednosti obuhvataju preko konta "Rezultat

fuzije".

Na konto rezultata fuzije treba uključiti iznos

prenetog dobitka iz bilansa preduzeća koje

prenosi.

Konto prenetog dobitka 300.000

Konto rezultata fuzije 300.000

Proces fuzije, po pravilu, prate troškovi fuzije

(npr. troškovi ponovnog procenjivanja,

troškovi preuzimanja pojedinih imovinskih

predmeta, advokatski i sudski troškovi, itd.),

koji se knjiže na kontu "Rezultat fuzije".

Troškovi fuzije dovode do povećanja

obaveza (ako nisu plaćeni do momenta

sastavljanja bilansa fuzije) ili smanjenja

gotovine (ako su plaćeni do tada).

Nalog za knjiženje troškova fuzije koji su

plaćeni do dana sastavljanja bilansa fuzije:plaćeni do dana sastavljanja bilansa fuzije:

Konto rezultata fuzije 120.000

Kontu gotovine 120.000

Saldo sa konta rezultata fuzije prenosi

se na konto zakonskih rezervi.

Konto zakonskih rezervi 160.000

Kontu rezultata fuzije 160.000 Kontu rezultata fuzije 160.000