BEZBOŽNIKBEZBOŽNIKli

st

pr

oti

v s

vih

ob

lik

a d

om

ina

cij

e,

ma

nip

ula

cij

e i

or

ga

niz

ov

an

e r

eli

gij

eli

st

pr

oti

v s

vih

ob

lik

a d

om

ina

cij

e,

ma

nip

ula

cij

e i

or

ga

niz

ov

an

e r

eli

gij

e

GGooddiinnaa 0011

BBrroojj 0011CCeennaa 00..0000

2

"Kritika religije je pretpostavka

svake kritike"

Karl M.

Danas smo suoèeni sa èinjenicom da ljudi živeu okovima organizovanih religija. Smatramo daje uticaj organizovane religije na svakodnevniživot poguban po napredak èoveèanstva, jer seveæina ratova još uvek vodi zbog nametnutihdogmi. Na prostoru gde živimo, briše se grani-ca izmeðu sakralnog i svetovnog, a verski mani-pulatori od nas stvaraju meso za buduæesukobe.

Ubeðeni smo da je jedan od kljuènih razlogaza nesreæe i ratove èiji smo svedoci bili u pro-tekloj deceniji, ali i tokom najveæeg delaistorije, upravo organizovana religija.

Kolektiv D.B.P.D, kao kolektiv radikalno leveorijentacije, je osnovao Odsek za borbu protivorganizovane religije, koji izdavanjem ovoglista želi da propagira slobodu izbora, kritièkomišljenje i borbu protiv svih pokušaja da seljudski um zatvori u bilo koji oblik dogme.Pokušaæemo da naše ideje slobode i ravno-pravnosti pretoèimo u kritiku religija, kojeponižavaju èoveka i pretvaraju ga u robavlastitih predrasuda i strahova.

List "Bezbožnik" æe sadržati teme radikalne kri-tike organizovane religije, ali i svih ostalihoblika manipulacije i dominacije.

Inspiracija za pokretanje ovog lista, kao i nje-gov naziv potièu od èinjenice da je list identi-ènog naziva i sliène tematike izlazio u Rusiji,dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

Ma kako to idealistièki zvuèalo, želimo istaæikako naš interes nije u tome da nametnemonaša uverenja i rešenja bilo kome, veæ dastvaramo društvo u kome æe ljudi, u što višemstepenu, sami slobodno birati ono šta æe misli-ti i oseæati - a to upravo religija najdirektni-je ukida. Sigurni smo da je to zajednièkiinteres svih nas, ma koliku odgovornost takvasloboda nesumnjivo zahtevala.

Ne porièuæi izvesne vrednosti koje je èovek poduticajem organizovanih religija stvorio (pre-vashodno u kulturi i umetnosti) - smatramokako je organizovana religija, ipak, u najveæojmeri doprinela razvoju nepravednih društvenihodnosa, kao i sputavanju razvoja slobodnog ilucidnog ljudskog duha, inventivnosti ikreativnosti.

Organizovane religije, a posebno njihovi pred-stavnici svesno uèestvuju u kreiranju svo-jevrsne mitologije, društvenih i meðuljudskihodnosa koji su postali neodvojivi deo kulturesvakog od nas, a koji zbog svoje dogmatiènostii iskljuèivosti postaju savršeno tle za razvojklerikalizma, nacionalizma, fašizma. Na tajnaèin se stvara pogodno tle za dominacijujednog dela ljudi nad drugima. Pokušajemradikalnog razbijanja dogmatskih elemenata unašoj kulturi svakodnevnog i civilizacijskogpostojanja - želimo stvoriti šansu èoveku dapoène slobodno da bira, a zatim odbaci onekoji - licemerno koristeæi njegovu potrebu zasigurnošæu i nudeæi mu "lake odgovore" - ostva-ruju svoje liène interese.

Veoma je važno napomenuti da mi ovim listomne želimo kritikovati tzv. "velike", "zvaniène" i"tradicionalne" religije (kao što su hrišæanstvo,islam, budizam i sl.) sa pozicije "odbrane" bilokoje od tzv. "manjih" verskih zajednica i religi-ja. Mi odbijamo svaki oblik organizovane religi-je bez obzira na broj pristalica. Želimo danaglasimo kako su predmet naše kritike svioblici religijskog organizovanja, i time se jasnoograðujemo i jednako kritikujemo i tzv. "antire-ligijski" karakter razlièitih satanistièkih i osta-lih destruktivnih oblika organizovanja koji su,ponovo, religijski. Smatramo da je ovo potre-bno posebno naglasiti jer ne želimo da naš listpostane predmet bilo kakve i bilo èije religi-jske obmane, niti manipulacije. Bez obzira nabrojnost, kao i na konkretan sadržaj religioznihdogmi koje od ljudi zahtevaju verovanje inekritiènost -smatramo da su svi oblici religi-jskog organizovanja kvalitativno identièni i unama nalaze i nalaziæe žestokog protivnika.

Naša kritika æe se, ipak, najèešæe odnositi nahrišæanstvo, zbog jednostavne èinjenice da senajveæi broj ljudi iz našeg okruženja smatrajusebe pripadnicima/ama ove religije i da onaima najveæi uticaj na prostorima na kojimaživimo. Mišljenja smo da - ukoliko želimo bitiuspešni - naša kritika ne sme biti suviše "ide-alistièka", veæ povezana sa aktuelnom situaci-jom "na terenu".

Iako se koncepcija lista odnosi veæinom na kri-tiku organizovane religije, ne želimo da seogranièimo iskljuèivo na taj segment. Naš ciljje da posredno kritikujemo i sve ostale dog-matske oblike mišljenja i ponašanja, pa i onekoje ulaze u sferu tzv. ideološkog.

Naša želja je da sadržaj lista bude štoraznovrsniji. Zato æemo pokušati da pokrijemošto je moguæe veæi deo društvene realnosti.Pored esejistièkog dela u kome æemo prenosi-ti razlièite stavove koji govore u prilog otporumanipulaciji, dominaciji i organizovanoj religi-ji, list æe sadržati i deo u kome æemo prenosi-ti primere iz istorijata borbe protiv organizo-vane religije, kao znak da je borba i misao pro-tiv dogmatiènog stalna težnja ljudskog roda.Neæemo se libiti da najdirektnije kritikujemoi ukazujemo na aktuelne probleme u našemdruštvu i jedan deo lista æe se baviti prenoše-njem aktuelnih vesti koje se tièu (anti)reli-giozne tematike. List æe imati i humoristièko-satirièkih elemenata, jer smatramo da jejedna od najefektnijih metoda kritike upravohumor, satira, i svojevrsno "ogoljavanje" lažii pogubnosti religioznih dogmi. Jedan deo listaæe biti posveæen književnom i crtaèkom doživl-jaju borbe protiv religija, kao primer i prikazborbe protiv religijskog, metodama koje su(angažovana) umetnost.

Ovaj list želi da kritikom organizovane religi-je ponudi šansu za drugaèije, razlièito i slobod-no poimanje stvarnosti od onog koje nam jemetodama manipulacije i dominacije namet-nuto. "Bezbožnik", nimalo skromno, želi daponudi i probudi oseæaj za kritièko, kao(pred)uslov slobodnog života svih nas.

REDAKCIJA

IMPRESUM

Izdaje:Kolektiv DBPDOdsek za borbu protiv organizo-vane religije (O.B.O.R.)bezboznik@hotpop.com

Glavni i (ne)odgovorni urednik:O.B.O.R.

Redakcija: Gojko StojèeviæRisto RadoviæBranko CrvenkovskiRadoš St. Ljušiæ Marko Tu-li-je? CiceronMel St. GibsonJustin PopoviæGordana POP LaziæSpecijalni dopisnik iz Vatikana:Karol Wojtila

List je besplatan. Nedozvoljeno kopiranje, distribuiranje i išèitavanje na javnom mestu je poželjno.

Copyleft

List izlazi periodièno. Tiraž: 500Redakcija se zahvaljuje svimakoji su nam ustupili korišæenedokumente i slike.Prelom, priprema: O.B.O.R.Štampano u laboratorijskimuslovima.

3

nasl

ovna

str

ana

”BEZ

BOŽN

IKA”

iz 1

922.

god

ine

4

Tekst pred vama kritièki anal-izira religiju. Analiza obuhvatasamo hrišæanstvo kao paradig-matiènog predstavnika religiozneludosti, mada se analiza možeodnositi manje - više na svereligijske dogme…

Zašto ludosti ?

Zato jer je ovo nièeanska planeta. Bog jena našoj planeti davno izvršio samoubist-vo. Danas nauka sasvim lako može dadokaže nepostojanje boga. Navoðenjenaroda na religioznost je zapravo ide-ološko usmeravanje na opijum, zato štocrkva zahteva bezuslovnu veru. Bezpreispitivanja èinjenica, a cilj ovog tek-sta je da ukaže da su religijski moænicistare mitove pretvorili u dogme da bilakše vladali zahtevajuæi od ljudi da unjih veruju kao u istine - a ne da ihtumaèe kao mitove, dakle - kao stupanju razvoju èovekovog duha i želje zaobjašnjenjem stvarnosti. Ovim tekstomse pokušavaju (raz)otkriti upravonedoslednosti i paradoksi koje se javlja-ju usled takvog ponašanja crkve.

Najkraæe reèeno: sve religije tvrde da supotekle sa neba, sve zabranjuju èovekuda ispituje njihova "sveta" prava, svetvrde da su istinske iskljuèujuæi druge,sve prete božijim gnevom onima kojiodbijaju da se pokore njihovom autorite-tu. Napokon, sve njihove dogme su lažnezbog oèiglednih protivreènosti kojima suispunjene, i sukoba koje nastaju izmeðunjihovih sledbenika. Hrišæanska religijanema nikakvih prednosti nad ostalimdogmama kojim je svet okovan i njeno"nebesko" poreklo osporavaju joj sveostale religije sa isto toliko razloga sakoliko ga ona njima osporava. Da bi seukazalo na svu besmislenost hrišæanstvamoraju se analizirati koreni ove religi-je, koji su u njihovom bogu, u Hristu imoralnim naèelima.

Bog

Kada se govori o pojmu boga postavlja seneizostavno pitanje kako se može oèeki-vati èoveènost i vrlina, od mase fanatikakojoj se predlaže kao uzor jedan svirepi,dvolièan, rðav bog kome je ugodno davidi kako plaèu nesreæna stvorenja, kojiim postavlja zamke, kažnjava ih da bi mubili pokorni, nareðuje im kraðu, zloèin ipokolj!?

Takve su osobine boga kako ga hrišæanst-vo predstavlja. Hrišæani svog boga hvaleu njegovoj mudrosti ne objašnjavajuæi uèemu se ona sastoji. Svojim sledbenici-

ma i vernicima nareðuje prevaru, kraðu,ubistvo i nalaže da bez oklevanja poèinenajužasnije pokolje, vreða poštenje,prezire i negira prava ljudi. Još je težepitanje kako shvatiti boga koji stvarajuæisvet jedino radi èovekove sreæe dopuštada je najveæi deo ljudskog roda nes-reæan!? Radi boljeg razmevanja sameprirode boga izvršena je atropomor-fizacija1 boga, ali govoreæi o bogu kaoosobi najbolje se vide njegove osobine.

Reè dve o Isusu

Kada se govori o hrišæanstvu, nezaobilaz-na liènost je Isus Hrist, koji je ovuopskurnu religiju i osnovao.

Za hrišæanstvo je zaslužan Isus Hrist kojije propovedao svoju nauku najne-prosveæenijim i najsiromašnijimdruštvenim slojevima i uveravao ih da jesin božiji, mesija kog su proroci najavili.Njegovi uèenici, ili varalice?, na svenaèine su dokazivali autentiènost nje-govih reèi i njihovu snagu. Jedino èudokoje nije bio sposoban da uèini je dauveri Jevreje u svoju misiju. Nimalo dir-nuti njegovim dobrotvornim i èudnimdelima, oni su uèinili da umre sramnokažnjen. Tako je "božiji" sin umro predoèima celog Jerusalima, ali njegovepristalice su tvrdile da je vaskrsao tridana posle svoje smrti. Vidljiv jedino zanjih same, a nevidljiv za narod koji jedošao da prosvetli i privede svom uèen-ju, uskrsnuti Isus je, kako sveštenicikažu, razgovarao neko vreme sa svojimuèenicima, posle èega se uzdigao nanebo. Pristalice te nove vere sunagomilavali sujeverja, izmišljali laži,stvarali dogme i tako su, malo-pomalo,stvorili religiozni sistem, nakaradan ibesmislen, koji se nazivao hrišæanstvo,prema Hristu, njegovom osnivaèu. Poslerazaranja Jerusalima (69. n.e.) napisanoje i prvo jevanðelje u slavu Isusa Hrista,a zatim i ostala tri, koja zajedno saposlanicama saèinjavaju Novi Zavet,bukvar hrišæanstva.

Teolozi nam, naravno, uskraæuju infor-maciju da su pristalice Bazilida iCarintina, "jeretici", koji su živeli u dobaraðanja Hrišæanstva, zastupali mišljenjeda Isus nije bio mrtav i da je SimonKirenjanin3 bio razapet na krstu umestonjega. Dakle, u doba raðanja hrišæanskevere bilo je ljudi koji su sumnjali u smrt- i prema tome - u uskrsnuæe Isusa, atraži se da ljudi danas, posle toliko god-ina, veruju u to .

Isus je bio izuzetno okrutan èovek iakoga jevanðelisti nastoje uèiniti blagim idobrim. Uvek smrtno ozbiljan (on se,prema njegovim biografima, nikad nije

smejao), držao je u Jerusalimu politièkegovore prikrivene maskom verskogpropovedanja. Dokazano je da je Isuspripadao sekti tj. stranci Esena koji su seborili protiv rimske uprave, a èetvoricaapostola su identifikovani kao pobunjeni-ci koji su se služili oružjem.

Teško je poverovati da su apostoli biliIsusovi uèenici. Bliže je istini da su bilinjegovi telohranitelji, što jedna "omaš-ka" u Novom Zavetu otkriva, jer kad suRimljani došli da uhapse Isusa "...jedanod Isusovog društva pruži ruku, isuka svojmaè i udari prvosveštenikovog slugu, temu odseèe uvo." (Mt 26,51).

Jovan kaže da je to bio Simon Petar, štoostali naravno ne potvrðuju. Šta æe èlanutakvog pokreta kao što je bio Isusov, kojije kako kažu propovedao "mir i dobrotu,blagost i opraštanje", oružje?

Da zakljuèim sa Isusom, ne tvrdim da Isusnije postojao, ali on sigurno nije bio sinbožiji, veæ obièan vernik i politièar kojise sa Jovanom Krstiteljem borio zapristalice (i tu borbu dobio), koji seodrekao svoje majke i braæe. Tih godinabilo je na desetine "mesija". Okolnost daje Isus preuzeo mit predstavljala jeistorijsku sluèajnost . Sasvim sigurno nijevaskrsao i otišao na nebo i "seo Bogu sadesne strane", kako poetski kaže Marko(16,19). No, to je sve doprinelo daljnjojmistifikaciji i širenju hrišæanstva.

PARADOKSI HRIŠÆANSTVAHRIŠÆANSTVA -

5

Biblija

U ovom pre svega analitièkom tekstu nesme se preskoèiti Biblija tj. Sveto Pismo.

Jednim nepojmljivim aktom svoje sve-moæi bog je stvorio svet iz ništavila(starogrèki) filozofi smatrali suaksiomom4 da "ništa ne nastaje iz nièe-ga"). Stvaranje, takvo kakvo hrišæani zas-tupaju danas, tj. obrazovanje ništavila,teološka je izmišljotina "novijeg" datu-ma. Reè BARAH kojom se Postanje služiznaèi - ureðivati, resporeðivati veæ pos-tojeæu materiju i na njemu èoveka,kojeg je bog stvorio po svojoj slici. Jedvašto je èovek, jedinstveni primerakbožijeg dela, ugledao svetlost, kada munjegov tvorac postavi zamku, za koju jebez sumnje znao da mora u nju upasti.Zmija koja govori zavede jednu ženu,ova, navedena od zmije, moli svog mužada pojede plod zabranjen od samogboga. Zbog ove male greške Adam, otacèoveèanstva, navlaèi na sebe i na svojenevino potomstvo masu zala, iza kojihsledi smrt, a koja se i posle smrti nastavl-jaju. Bog se kaje što je svet naselio ljudi-ma. On nalazi da je lakše udaviti i uništi-ti ljudski rod nego izmeniti mu srce.. ovosu sve stari Jevrejski mitovi... mitovikakve ima gotovo svaki narod: Germani,Skandinavci, èak i Sloveni - o postanju,o potopu... i svi polaze od toga da jenekada èovek živeo super - ali se zaje-bao pa mu je sada loše. Meðutim ono stoje stvarni problem nije sam SADRŽAJmita, veæ èinjenica da se u taj mit dog-matski veruje - i tumaèi se bukvalno a nesimbolièki - što je osnovna svrha mitovakao oblika (koji je prevaziðen negde u Vveku pne)

Naravno sve ovo se odnosi naStari zavet, Novi je nesto sasvimdrugo kako su to (stari zavet)samo stari jevrejski mitovi (koji,dakle, nisu racionalni - oni pri-padaju jos tzv. mitskom poiman-ju sveta, kada je èovek bio uto-pljen u prirodu) -Problem je utome sto ljudi u njih sada (kadaje mitsko toliko iza nas)bezuslovno veruju i prihvatajukao dogmu.

Biblija poèinje zbrkanim i neo-dreðenim pojmovima o postanju,koji svakog trenutka otkrivajuduboka nepoznavanja fizièkihzakona. Na primer bog stvaraSunce, koje je, za naš planetarnisistem, izvor svetlosti, nekolikodana nakon što je stvorio svetlo.

Bog koji ne može biti predstavljennikakvim likom, stvara èoveka po svojojslici. On ga stvara kao muško i ženskobiæe, (dakle hermafrodita) a uskoro, zab-oravljajuæi ono što je uèinio, stvara ženuod jednog èoveèijeg rebra. Od poèetkaBiblije oèigledna je gomila protivreènos-ti i proizvoljno iznetih èinjenica. Uostatku dela pripisanih Mojsiju sledimnogo neverovatnih i èudnovatih prièa,gomila smešnih i samovoljnih zakona.Knjige posle Mojsija isto toliko su ispun-jene kontraverzama. Èitava istorijaJevreja ne predstavlja ništa drugo dohrpu prièa, lišenih istorijske ozbiljnosti ipre svega lišenih èinjenica zasnovanih naistorijskim izvorima...

Biblija je zaista zabavna beletristikaproblem sa Biblijom je taj što se onatumaèi dogmatski, bukvalistièki, i što seu Srednjem veku pretvorila u JEDINUistinu i JEDINI predmet prouèavanja.Ljudi danas ne zele da budu robovi sluèa-jnom izboru kvazimitološke literature,naš je izbor èovek od koga potièemo ikoji potièe od nas. Teolozi su danasnemoæni da svom stadu , od kojeg prekodržavne administracije uzimaju porez,objasne pukotine u hrišæanskoj veri.

Sveštenstvo

Kada se pokuša definisati položaj i ulogasveštenstva u hrišæanskoj religiji, pono-vo dolazimo do paradoksa. Hrišæanstvoje vrlo èudna religija. U hrišæanstvumolitvu upuæenu "bogu" za vas možeizmoliti neko drugi, odnosno postojeposrednici izmeðu Boga i èoveka. To sutzv. sveštenici ili popovi.

Sveštenstvo je vekovima vladalo hrišæan-skim zemljama a vrhunce svoje moæidoživljavalo u krstaškim ratovima, (1096-1291) u kojima je poginulo preko dvamiliona ljudi a sa inkvizicijom kao strašn-im sudom. Papa Grigorije IX je osnovaoinkviziciju 1231/32. godine radi kažnja-vanja jeretika. Inkvizicija je u Italiji pos-tojala sve do 1859. godine. Najveæijeretici tog doba bili su nauènici.Sveštenici ni danas ne prestaju dagalame protiv ateista i nauènika kojesmatraju opasnim podanicima (posebnofilozofe koji ih svojim razmišljanjimaèesto razotkrivaju). Ako se pak pogledaistorija, nigde se ne može naæi da su filo-zofi prouzrokovali ratove, ali ,nema nijednog rata u koji crkveni ljudi nisuumešani. Fanatièni hrišæani, a ne filo-zofi, spalili su Karla I, Jana Husa, Ðor-dana Bruna..., sveštenik Gomar, a neSpinoza, zapalio je Holandiju.... No,takve stvari se danas ipak ne dešavaju.Danas je politièka država iznad svešten-stva. Ali...

Danas ekonomija, a ne politika vladasvetom, a baš crkva poseduje najvišenovca. Opet je, sad gledano sa drugogaspekta, moæ u njihovim rukama. Crkvaje oèit primer kako se na osnovu nema-terijalnog boga zgræe veliko materijalnobagatstvo! Novac koji crkva danas pose-duje bio bi dovoljan da se obezbediihrana za sve gladne ljude sveta.Zanimljivo da taj novac, koji bi mogaoda donese stvarnu sreæu na ovom svetu,ljudi daju sveštenicima da bi ovi kodboga isposlovali oprost nekih sitnih gre-hova i da pokušaju kupiti sreæu na "onom"

svetu Ljudi ni malo nisu svesni èin-jenice da su sva bogatstva kojacrkva poseduje izvuèena iz njihovogdžepa. Samo zato da bi odreðenagrupa licemernih prevaranata, sek-sualnih manijaka i najgorih propali-ca, koja sebe naziva sveštenstvom,mogla lagodno da živi. Crkveneinstitucije su danas sedišta korupci-je i finansijskog mešetarenja. Izalica licemerne crkve, kojom i daljevlada duh inkvizicije, kriju se koris-toljubiva obmana , korupcija i pro-tivprirodni blud.

RELIGIJA JE

PROBLEM

A NE REŠENJE!!!

Risto Radoviæ

PROTIVREÈNOSTI I BESMISAOH R I Š Æ A N S K I H D O G M I

6

Ema Goldman

Da bi se dala adekvatna slika o filo-zofiji ateizma, bilo bi potrebnoposvetiti pažnju istorijskim promena-ma koje se javljaju kod verovanja ubožanstva ili boga, od svojih najrani-jih poèetaka pa sve do danas. No tonije namera ovog teksta, ipak nijenaodmet spomenuti da koncept boga,natprirodnog biæa, duha, božanstva ilinekog drugog oblika vere, postaje svenedefinisaniji i nejasniji zbog vreme-na u kome živimo i napretka. Drugimreèima ideja boga postaje sve nebu-loznija u odnosu na razvoj ljudskoguma i sposobnosti da razume prirodnepojave, ali i u odnosu na stepennapretka koji je nauka postigla upovezivanju ljudskih i društvenihpojava.

Bog danas, više ne predstavlja istu silukao u vreme svog nastanka, njegovaèelièna ruka više ne upravlja ljudskomsudbinom kao pre. Ideja boga danas višepredstavlja duhovni podsticaj kako bi sezadovoljili razlièiti hirovi i mašta vezanauz senku ljudske slabosti. U odnosu naljudski napredak ideja boga je bila prin-uðena da se prilagodi svakoj fazi tognapretka, što savršeno odgovara samomkorenu te ideje.

Koncepcija bogova je zasnovana na stra-hovima i znatiželji. Primitivni ljudi, kojinisu bili u stanju da razumeju prirodnepojave koje su uticale na njih, u svakojzastrašujuæoj manifestaciji prirodnemoæi videli su silu koja je usmerenadirektno protiv njih. Pošto je poznato daneznanje i strah raðaju svako praznover-je, problemi sa kojima su se suoèavaliprimitivnmi ljudi su prouzrokovali nas-tanak ideje boga.

Svetski poznati ateista i anarhista, MihailAleksejeviè Bakunjin u svojoj knjizi " Bogi država" kaže: " Sve religije sa svojimbogovima, svojim demonima i proroci-ma, svojim mesijama i svecima, sustvorene maštom ljudi punih predrasuda,koji nisu prihvatili svoj potpuni razvoj ipotpunu kontrolu nad svojim moæima.Shodno tome religiozni raj nije ništa

drugo do iluzija u kojoj èovek zaslepljenneznanjem i verom otkriva svoj lik, aliuveæan i promenjen- božanski. Istorijareligija, roðenja, uzvišenosti i nestajan-je bogova, koji nasleðuju jedni drugenije ništa drugo do kolektivni razvojinteligencije i svesti èoveèanstva. Ljudisu tokom svog istorijskog, progresivnognapretka otkrivali, bilo u sebi ili prirodi,kvalitete ili neke velike defekte.Pripisivali su ih svojim bogovima, poštobi ih poveæali i uveæali preko svake mere,kao deca kroz prizmu svoje religioznemašte. Uz sve poštovanje premametafizièarima i religioznim idealistima,filozofima, politièarima i pesnicima idejaboga odbacuje postojanje ljudskog fak-tora i pravde, to je najèistija negacijaljudske slobode i neizbežno završavaporobljavanjem èoveèanstva, kako uteoriji, tako i u praksi."

Ipak ideja boga ponovo oživljena, pono-vo prilagoðena ili sužena, veæ premapotrebama vremena, dominirala jeèoveèanstvom i nastaviæe to da èini svedok èovek ne digne glavu prema suncu iprobudi svoju uspavanu slobodnu volju.Postepeno, kako èovek uèi da shvatasamog sebe i stvara svoju sudbinu, teizampostaje suvišan. Koliko æe èovek biti ustanju da pronaðe svoj odnos premaostalim ljudima na planeti, zavisi od togakoliko æe se osloboditi svoje zavisnosti odboga. Veæ sada postoje indicije da teizamkoji je u osnovi teorija manipulacije budezamenjen ateizmom, naukom demon-stracije. Dok teizam leži u metafizièkimoblacima" drugog"sveta", ateizam imasvoje èvrsto uporište na zemlji. Zemlja,a ne nebo, je ta koju èovek mora spasitikako bi stvarno bio spašen.

Negiranje teizma je vrlo zanimljiv prizor,pogotovo kad se manifestuje kroz zabrin-utost teista bez obzira kojoj sekti pri-padaju. Oni shvataju i to ih zabrinjava,da mase svakodnevno postaju sve ateis-tiènije, sve više antireligiozne, i spremneda prepuste nebesa anðelima, jer su sveviše zaokupljene problemom sopsvenogpostojanja. Kako vratiti mase bogu,duhu, svetom pismu itd, najteže je

pitanje svih teista. Koliko god se ovapitanja èinila metafizièkim, ona imajusvoju èvrstu fizièku podlogu. Sve religijesu, proricanja istine, nagrade i kazne suodlike najveæe najkorumpiranije, naj-moænije i najunosnije industrije nasvetu. To je industrija zamagljivanjaljudskog uma i gašenja ljudskog srca.Potreba ne poznaje zakone, zato veæinateista teži da ugrabi svaku osobu èak iako ona ne veruje u boga i drugi svet. Oninajbolje vide koliko je èoveèanstvoizmuèeno postojanjem sto i jednog bogau koga se treba verovati.

Kako pokrenuti iz mrtvila teistièkoverovanje je pitanje života i smrti za svevere. Od tuda dolazi i njihova prividnatolerancija, ne zbog razumevanja, veæzbog slabosti. Sve više i više su razlièitikoncepti "jednog boga, jednog èistogduha, jedne prave religije" okrenuti tol-eranciji u paniènom trudu da stvorezajednièke osnove za spašavanje mod-ernih masa od uticaja ateistièkih ideja.

Karakteristièno za teistièku "toleranciju"je da stvarno nikog nije briga u šta ljudiveruju, bitno je da veruju, ili se bar pret-varaju da veruju. Da bi se to upotpunilokoriste se najokrutnije i najvulgarnijemetode. Taj panièan trud nailazi naodobravanje finansijskih sila, od ruskogdespota do amerièkog predsednika, odRokfelera, sve do najposlušnijegposlovnog èoveka. Oni veruju da æe sekapital uložen u religiozne institucijevratiti kroz ogroman profit koji æe doæiod ukroæenih, poniznih i otupelih masa.

Vrlo svesno veæina teista vidi u bogovimai ðavolima, raju i paklu, nagradi i kaznibiè kojim æe ljude dovesti u poslušnost,

Filozofija Ateizma

7

poniznost i zadovoljstvo.

Propadanje teizma, najbolje se vidi urovovima i bojištima današnje Evrope.

Zar ne opisuju svi teisti svoja božanstvakao bogove ljubavi i dobrote? Posle višehiljada godina ovakvih propovedi bogovisu ostali gluvi na agoniju èoveèanstva.Konfucije ne mari za siromaštvo, prl-javštinu i patnju naroda Kine. Buda osta-je nezainteresovan u svojoj filozofskojneodreðenosti naspram siromaštva igladi indijaca, Jehova ostaje gluv nagorki plaè Izraela, dok Isus odbija daustane iz mrtvih i suprotstavi se svojimhrišæanima koji kolju jedni druge.

Osnova svih religioznih uèenja govori otome kako bog stoji na strani pravde imilosti. ipak, nepravda meðu ljudimastalno raste. Gde su bogovi da zaustavesve te strahote i nepravde tu neljudskostprema èoveku? Nisu bogovi ti koji æe touèiniti, veæ èovek mora ustati i izrazitisvoj gnev. Èovek napušten od svih bogo-va, izdan i prevaren od njihovih izaslani-ka mora sam doneti pravdu na zemlju.

Filozofija ateizma izražava rast i širenjeljudskog uma. Filozofija teizma, ako jeuopšte možemo tako nazvati, je statiè-na i fiksna. Na svu sreæu ljudski um nika-da nije bio niti æe ikad moæi da bude fik-siran i unutar odreðenih ograda. Zbogtoga se probija u neumornoj trci premaznanju. Filozofija ateizma predstavljakoncept života bez ikakvih metafizièkih,"drugih"svetova ili božanskih kontrolora.To je koncept trenutnog, stvarnog svetasa svim ulepšavajuæim prožimajuæim ioslobaðajuæim moguænostima, postavl-jen nasuprot nestvarnom svetu sa svojimduhovima proroèanstvima i zlim zado-voljstvima koji drže èoveèanstvo ubespomoænoj degradaciji.

Èini se užasno paradoksalnim, a ipaktoliko patetièno istinitim da je stvaransvet, kao i naši životi veæ toliko dugo poduticajem metafizièkih manipulacija i podbièem teistièke ideje. Zemlja je do sadaslužila samo kao privremena stanica dase ispita ljudska moguænost ispunjavan-ja božije volje. Meðutim kada je èovekželeo da proveri prirodu te volje, reèenomu/joj je kako je to potpuno uzaludanpokušaj za " ogranièenu ljudskuinteligenciju". Inteligenciju koja nemože da shvati i razume "svemoguæu ibeskonaènu božiju volju". Pod užasnom

težinom takve svemoguænosti èovek ježiveo glave zabijene u zemlju kao biæebez sopstvene volje, slomljeno i poko-reno u mraku. Pobeda filozofije ateizmaznaèi oslobaðanje èoveka iz noæne morenastale zbog postojanja bogova, štoznaèi nestajanje fantoma sa drugogsveta. Uvek kad bi glas razuma poèeo darasteruje nuænu moru teizma, siromašt-vo, beda i strah ponovo bi stvorili fan-tome nove ili stare. Ateizam u svom filo-zofskom pogledu odbija, ne samo defin-itivan koncept boga, veæ i služenje idejiboga. Bogovi nisu ni upola toliko opasnikao zagovornici teizma koji koristeverovanje u natprirodnu i božansku moækako bi manipulisali i vladalièoveèanstvom. Filozofija ateizma imasvoje korene u zemlji i ljudskom žicvotui njen cilj je emancipacija ljudi od svihvrsta ideja boga . Èoveèanstvo jedovoljno dugo i teško kažnjavano zbogstvaranja svojih bogova. Od trenutka kad

su nastali bogovi ljudska sudbina nijeništa drugo do svakodnevni bol i patnja.Postoji samo jedan put iz ove zabludeèovek mora razbiti okove kojim su gaverski, manipulatori vezali za vrata rajai pakla, da bi mogao da stvara novi svetna zemlji iz svoje probuðene iosloboðene svesti.

Tek posle pobede ateistièke filozofije uljudskim umovima i srcima sloboda æebiti ostvarena. Kada èovek nauèi da jezemlja jedini raj po njegovoj meri, to æepostati suština i pokretaè njegovogživota. Ateizam veæ sada pomaže uoslobaðanju èoveka od zavisnosti odkazne i nagrade kao božanskog platežnogsredstva za one siromašne duhom.

Svi teisti oduvek tvrde kako ne može bitimoralnosti, pravde, poštenja ili vernostibez vere u neku božansku silu. Baziranana strahu i nadi takva moralnost je uvekbila lažni i bezvredni proizvod. Ateisti suuvek bili ti koji su živeli, borili se i umi-rali za moralne vrednosti. Znali su dapravda istina poštenje i vernost nisunastali na nebu, veæ da su usko povezanesa velikim promenama koje se dogaðajuu društvenom i materijalnom životuèloveèanstva, da nisu fiksne i besktrajneveæ promenjljive, baš kao i sam život. Doèega sve još filozofija ateizma može dadoðe niko ne može predvideti, ali jednoje sigurno samo pobedom filozofijeateizma se ljudski odnosi moguodmaknuti od strahota iz prošlosti.

Slobodoumni ljudi su veæ shvatili da sumoralne pretpostavke, stavljene predèoveèanstvo kroz religiozni teror, postalestereotipne i samim tim izgubile svojuvrednost. Posmatrajuæi život današnjicenjegov raspadajuæi karakter,sukobljenost interesa, mržnju, kriminali pohlepu, vidi se sva nemoænost i lice-merje teistièkog morala.

Èovek se mora okrenuti sebi pre nego štoshvati kakve odnose treba da ima premadrugima. Prometej vezan za veèni kamenosuðen je na strah od lešinara tame.Oslobodite prometeja i nestaæe tama istrahote.

Ateizam je uz negaciju bogova i najjaèaafirmacija èoveka, a kroz èoveka poziti-van glas za život, slobodu i lepotu.

(originalno objavljeno u februaru 1916.u Mother Earth žurnalu)

priredio i obradio Radoš St. Ljušiæ

Mel

Gib

son

8

Odavno se ukazuje na znake opšteklerikalizacije javnog života kod nas, aodnedavno govori i da je Srbija na putuda postane "pravoslavna džamahirija". Uprilog takvoj tezi ide i nedavno pom-pezno proglašavanje novog sveca odstrane Srpske pravoslavne crkve. Ujavnosti je ovaj dogaðaj primljen nekri-tièki gotovo bez ikakvih reakcija. Jošjedan "svetac na pravoslavnom nebu"izazvao je reakciju tek nekoliko zabrinu-tih intelektualaca, koji naravno nisudobili priliku da u medijima objasnesvoje stavove. Prièa verovatno ne bi bilazanimljiva da novoproglašeni svetac nijeNikolaj Velimiroviæ, osvedoèeni fanAdolfa Hitlera, lièni prijatelj DimitrijaLjotiæa i "duhovni uèitelj" najmraènijimi najkonzervativnijim episkopima SPC.

Zanimljivost u vezi sa Nikolajem je da jejoš 1967. godine, postojao jak pritisakjednog krila crkve da se on proglasi zasveca.

Tada se sama crkva ogradila i odbila to,što je manje poznato, navodeæi kaorazlog da on, ipak, ne poseduje vrlinepotrebne da bude svetac.

Danas se oèigledno situacija promenila.Nikolajeve mane , antisemitizam , anti-modernizam, zalaganje za versku državupostale su njegove prednosti i upravo jenjegov izraženi klerofašizam istican kaonajboja vrlina, od strane episkopa SPC.

Potreba za homogenizacijom naroda ivoðom u nacionalistièkoj i reakcionarnojdesnici i klerofašistièkim delovima SPCvratila je na scenu zaboravljenogvladiku, koji je glorifikovan, ali nikadanije kritièki analiziran. Umesto toganegiraju se njegova bliskost s Ljotiæem iideloško opravdavanje holokausta kroztzv. "teološku misao" i afirmativno izjašn-javanje o nacistima.

Povratak Nikolaja najavila je grupasveštenika šabaèko-valjevske eparhijekoja je još 1985. godine objavila"crkveno-nacionalni program", sa svimbitnim taèkama iz Velimiroviæevog opusa.Te ideje su ubrzo postale snažan kataliza-tor šovinistièke kontra revolucije.

Taj crkveno - nacionalni program je tadadobio veliki publicitet. Tu je izložen pro-

gram koji je preuzeo sve bitne stavoveod Nikolaja - iz bogoslovije, teologije,politièkih gledišta i to je kasnije dalopeèat èitavom razdoblju crkvenog klero-fašizma, koji se suprotstavlja èitavomsvetu, ne prezajuæi ni od ratova.

Klerofašizam èiji je jedan od amblemavladika Nikolaj Velimiroviæ je danas upunom zamahu.

U tome prednjaèe " èetiri jahaèaapokalipse" iz SPC, vladike AmfilohijeRadoviæ, Atanasije Jeftiæ, ArtemijeRadosavljeviæ i Irinej Buloviæ. Oni susvojim ideološko - propagandnim radomnajviše doprineli reafirmaciji lika i delaNikolaja Velimiroviæa sprovodeæi njegovprogram u praksi. Oni su sa najuticajni-jih mesta u sinodu SPC izdejstvovalipobedu klerofašista i imenovanje nji-hovog duhovnog uèitelja za sveca.

Posle, kako optimisti i licemeri vole daih nazovu, "demokratskih promena",Nikolaj je postao autoritet i za nosiocevlasti i za intelektualce.

U javnosti su èesti primeri velièanjavladike Nikolaja, dok i najmanje ospora-vanja ili racionalna ukazivanja na nje-gove pogubne ideje izazivaju burnu reak-ciju svih desnièara podjednako.

Uz pomoæ crkvene propagande uzdiže seopskurni lik Nikolaja nazivajuæi ga"najveæim srpski sinom i najveæim srp-skim umom" posle, gle èuda! SvetogSave. Te glorifikacije, postaju smešne prii najmanjem pokušaju da se njegovodelo ozbiljnije kritièki prouèi.

U filozofskom pogledu Nikolaj ne donosiništa novo. Reè je o tipiènom pred-stavniku organske (ili organicistièke)misli, po kome se svet posmatra kaoorganizam u kome nijedan njegov deonema samostalnu, individualnu funkciju.Otuda je u njegovom uèenju o društvuuspostavljena jednostavna formula - bogna nebu, kralj na zemlji, domaæin u kuæi.Tu formulu preuzela je i afirmisala tzv." srpska kulturna desnica" , a u njoj seveoma lako prepoznaju i neonacistièkegrupacije.

Za Nikolaja se sigurno može reæi da nijeimao snage da uoblièi svoj pogled i misaoveæ je krao pomalo sa svih strana formi-rajuæi svoju nakaradnu i imbecilnu život-nu filozifiju o "svetosavskom èoveku".

"Svetosavski èovek" trebalo bi da budesuprotnost racionalistièkom èoveku mod-erne epohe koji je materijalistièkiusmeren . "Svetosavska kultura" i"vraæanje korenima" ustvari bi predstavl-jali povratak u srednjovekovnu srpsko-vizantijsku kulturu.

U knjižarama se može naæi mnoštvo knji-ga Nikolaja Velimiroviæa. Zanimljivo je,meðutim, da su iz tih izdanja izbaèenidelovi koji ukazuju na njegovu bliskostsa Dimitrijem Ljotiæem, velièanje AdolfaHitlera, ili delovi sa antisemitskim ideja-ma.

Dokazano je da je Nikolaj bio pod velikimuticajem ideja Dimitrija Ljotiæa. Èak muje bio bliski prijatelj i govorio afirma-tivno o idejama ovog fašistièkog ideolo-ga na njegovoj sahrani. Èinjenica je dasu kljuèna antisemitska mesta kodNikolaja Velimiroviæa pozajmljena odŠarla Morasa, preko Ljotiæa koji je 1914.godine boravio u Parizu, i tu se upoznaosa delom oca organicistièke i anti-semitske misli.

Zbog toga celokupna "srpska nova desni-ca" koja se temelji na uèenju vladike

NikolajVelimiroviæ

Kako je opskurni teolog , klerofašista i antisemita, proglašen od strane Srpskepravoslavne crkve za sveca. Kakva je sliènost izmeðu Hitlera i svetog Save

i kakva je veza izmeðu “svetog vladike” današnjih episkopa i Dimitrija Ljotiæa

9

Nikolaja zapravo stoji na ljotiæevskimtemeljima, a èinjenica da se Srpskapravoslavna crkva do danas nije odredi-la prema antisemitizmu, usko jepovezana sa ideološkom propagandomkoju su sproveli, i još uvek to èine èetiripomenuta episkopa, i zbog toga ne èudida su gotovo svi antisemitski ispadi uposlednjoj deceniji indukovani crkven-om propagandom .

Najbolji primer antisemitizma je delokoje je Nikolaj pisao u Dahauu, jer jeupravo u tom delu napisao ono što jenajtvrði primer kleronacizma, kojim seon uopšte ne razlikuje od onih koji sustvorili ideologiju "krvi i tla" .

"A ti, Srbine, šta misliš, dve zarazespopale su tvoju krv - izrailjska i evrop-ska".

"Sva moderna gesla evropska sastavili suŽidi, koji su Hrista raspeli: i demokrati-ju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam,i toleranciju svih vera, i pacifizam, isveopštu revoluciju, i kapitalizam, ikomunizam. Sve su to izumi Židova,odnosno oca njihova ðavola".

To su njegove misli koje danas u populis-tièkom naboju, u vreme neonacizma,ponovo postaju delom "pravoslavnog"uma, a lansiraju ih ljudi pokriveniautoritetom akademskih titula.

Ako ste neonacista i želite svoje mišljen-je da potkrepite citirajuci neki autoritetkoji afirmativno govori o Adolfu Hitleru,zavirite kod vladike Nikolaja i naæi æeteono što vam je potrebno.

Nikolaj je 1935. godine na Kolarèevomuniverzitetu držao predavanje o SvetomSavi u kome je utvrdio tri èinjenice; Sveti

Sava je bio veliki um koji je imao nekuazijsku sposobnost. Druga teza je da jeSveti Sava tvorac jevanðeoskog nacional-izma. Treæa, najèudnija, teza je da jeveliku ideju jevanðeoskog nacionalizmaSvetog Save - dakle svetosavsku ideju,jedini uspeo da shvati voða nemaèkognaroda Adolf Hilter, kome u istom preda-vanju na dva mesta odaje najviše pošto-vanje. I to je ponavljao više puta.

"U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi,koji misle da je odvajanje nacionalizmaod vere, i države od crkve rezultat nekog"progresa"... Ipak se mora odati pošto-vanje sadašnjem nemaèkom Voði, koji jekao prost zanatlija i èovek iz narodauvideo da je nacionalizam bez verejedna anomalija, jedan hladan i nesigu-ran mehanizam. I evo u dvadesetom vekuon je došao na ideju Svetoga Save, i kaolaik poduzeo je u svome narodu onajnajvažniji posao, koji prilièi jedinosvetitelju, geniju i heroju. A nama je tajposao svršio Sveti Sava, prvi medusvetiteljima, prvi meðu genijima i prvimeðu herojima u našoj istoriji".

Teolozi tvrde da za delo vladike NikolajaVelimiroviæa objektivno i nauèno vredno-vanje nije bitno, jer sud crkve i sudovinauke nisu istovetni. Dakle, zagovara sedonošenje zakljuèaka koji nisu utemel-jeni na èinjenicama.

Nikolaj u svojim "delima" tvrdi danacionalizam bez vere nije ništa. Njegovnacionalizam je vrlo jednostavan,iskljuèiv. On ne trpi Vojvoðane, zove ih"kalajisani Srbi", zato sto su u bili udodiru sa evropskom kulturom vekovima.U osnovi njegov je problem strah od dru-gog, strah od promene, strah od novog i

modernog. Ne trpi druge i drugaèije i imaizrazito negativan odnos prema kulturiuopšte, a i prema dostignuæima modernenauke ,kao što je sapun. U njegovojbiografiji stoji da je bio "duhovno" èist,a da sapun nije koristio, otud i nadimak"smrdljivi". On je smatrao da je kulturaveliko zlo, plašio se kulture. Prihvatio jestaru slovenofilsku tezu da je nerazvi-jenost i zaostalost neka vrsta prednosti.

Analiza dela vladike Nikolaja vrlo jeproblematièna jer crkva apsolutno stojiiza svih njegovih stavova i spremna je daga brani po svaku cenu. Crnogorskimitrolopolit Amfilohije Radoviæ je èakjednom prilikom rekao, ne samo da se onjemu ne može raspravljati, "jer smonedostojni toga", nego da se samo "možebiti s njim, ili protiv njega". Inaèe tezada se može biti samo za nekog ili protivnekoga - to su Isusove reèi o njemusamom i Staljinove reèi o marksizmu.

Nikolaj je kao što se vidi bio zastupniknajmraènije ideologije dvadesetog veka,èovek koji je opravdavao zloèine naddrugim ljudima , a prema samimzloèincima gajio neizmernu ljubav i poš-tovanje. Èinjenica da se èitava crkvastavlja na stranu ovog fašiste ,proglašavajuæi ga èak za sveca i da senajuticajniji delovi te crkve nadahnjujunjegovim uèenjem govori o pogubnomuticaju crkve kao institucije, dok nekri-tièko prihvatanje fašistièkog uèenja, èakpoistoveæivanje sa njim govori o pogub-nom uticaju vere na slobodan iracionalan ljudski um.

Risto Radoviæ

svetac aaaafašista

foto

: G

ojko

Sto

jèev

iæ

10

Iz istorijataantireligijskeborbe(1)Istorija, iakosamo (malo lije?) istorijaklasnih borbi,ima i svetlihprimera antireligijskeborbe. Ti primeri mogu (po)sluziti kaoizvor ideja za sopstvenu akciju, kao stopripadaju i korpusu izvanrednih dometaslobode ljudskog duha.

organizacija pod imenom LetristièkaInternacionala, koja je bila aktivnapoèetkom pedesetih godina prošlogveka, izvela je sabotažu tako što su nji-hovi aktivisti upali na Uskršnju misu 9.aprila 1950., u crkvi Naše Gospe (Notr-Dam), u Parizu.

Komandosi su bili Serž Berna i Mišel Mur.Komandos Berna je bio autor teksta kojije pred oltarom izgovorio komandos uodori fratra, Mišel Mur.

Pariz, izmuèen ratom, posleratnim re-presalijama i opštom bedom, oèekivaoje Uskršnju poruku mira i novog poèet-ka. Dobio je nešto drugo. Ovaj tekstzaslužuje da bude naveden u celini:

"Danas na Uskrs ove Svete godine ovdepod likom Naše Gospe

optužujem

èitavu katolièku crkvu za smrtonosnoskretanje naše životne snage ka pra-znom nebu

optužujem

katolièku crkvu za prevaru

optužujem

katolièku crkvu što truje svet svojim tu-robnim moralom i što predstavlja živuranu na raspadnutom telu Zapada

Uistinu, ja vam kažem: Bog je mrtav

Mi povraæamo od grozne bljutavosti va-ših molitvi, jer vaše molitve su postalekužni dim nad ratištem naše Evrope

Zato izaðite u tragiènu i oplemenjujuæupustinju sveta u kojem je Bog mrtav iizriljajte ovu zemlju iznova svojim golimrukama, svojim ponosnim rukama, svo-jim rukama koje se ne mole.

Danas na Uskurs ove Svete Godine

Ovde pod likom francuske Naše Gospemi proglašavamo smrt Hrista-boga da bièovek mogao konaèno da živi."

Mur je zatim sišao sa govornice i krenuokroz masu vernika, veselo ih blagosilja-juæi.

Branko Crvenkovski

...Ljubav crkvi uzvraæaju dobrotvori, uvek iz krajnje

nesebiènih razloga...

Odrasla uz Peæku patrijaršiju, Deèane, Graèanicu, porodica Kariæ je celim svojimbiæem srasla uz pravoslavnu misao, uz srpsku svetosavsku crkvu (NIN, br. 2744)

...Bogoljub Kariæ, bivši srpski ministar (u vreme Slobe) i vlasnik BK kompanije...(NIN, br. 2613)

...ali ipak crkva je veoma siromašna, i deli sudbinu graðana i

graðanki Srbije...

Ðinðiæ je izrazio oèekivanje da æe hram Svetog Save biti završen u narednih godinudo dve dana, "ma koliko novca to iziskivalo", dodajuæi da je "sve to malo naspramnacionalnog dobitka koji æemo imati kada hram bude završen". (Blic, 4.9.2001.)

Zdravlje radnika "Šumadija DES" koji veæ devet dana štrajkuju glaðu pogoršava seiz sata u sat, a jedan radnik sinoæ je pokušao da se ubije. (Blic, Petak, 18. 7. 2003.)

Na Sabornom hramu svetog velikomuèenika Georgija popravljen je dotrajali itrošni krov od eternit ploèa i zamenjen bakarnim limom. (Dnevnik 20.11.2002.)

Vakcina protiv gripa više nije besplatna, pa æe oni koji se odluèe za ovu vrstu pre-ventive morati da je plate iz svog džepa. (Glas Javnosti, 10.9.2003.)

...Donacija od 1 000 000 dinara za obnovu crkve u Golupcu (NIN, br. 2744)

Procenjuje se da æe na kraju procesa restruktuiranja EPS imati oko 13.000zaposlenih manje. (Danas, 11.9.2003.)

Izgradnju crkve u Ubu (...) donacija od oko 1,5 miliona evra. (Danas, 16.8.2003.)

(...) sem Kragujevca, opstanak narodnih kuhinja rešen je jos uspešno i u Nišu (...)U svih ostalih 75 opstina Srbije, gde su postojale, njihov dalji rad je potpunoneizvestan. Trenutno se na njihovim kazanima u našoj zemlji prehranjuje oko 42.000ljudi. Po proceni struènjaka, njihovim gašenjem u Srbiji æe nastati èitava jednaarmija bukvalno gladnih ljudi. (Nezavisna svetlost, 22-29. 03. 2003.)

Hram "Sabor Svetih Apostola" - Apatin, u izgradnji... (www.vibilia.co.yu)

Kljuèni problem koji se mora rešavati u ovoj godini, prema reèima struènjaka ovogInstituta, jeste nezaposlenost koja æe se zbog restrukturiranja preduzeæa poveæa-vati (Glas Javnosti, 1.2.2002)

...Novèana pomoæ sveštenicima Saborne crkve u Beogradu (NIN, br. 2744)

Vlada Srbije usvojila odluku UO EPS-a o poskupljenju struje za 50 odsto (GlasJavnosti, 30.6.2002.)

...Donacija od 1 000 000 dinara za obnovu manastira Ðurðevi stupovi. (NIN, br.2744)

Steèaj 70 firmi, 100.000 bez posla (Blic, 1. 03. 2003.)

Protesti radnika izraz agonije privrede kojoj se kraj ne nazire. (Danas, 29.8.2003.)

Manastiri moraju imati svoju ekonomiju, narod se mora SAVIJATI okomanastira. (Filaret, Vladika Mileševski, Nezavisna Svetlost, broj 348)

Gor

dana

Pop

Laz

iæfo

to:

Goj

ko S

tojè

eviæ

11

DESET RAZLOGA ZAŠTO JE PIVO BOLJE OD ISUSA

1.Ako ste posvetili svoj život pivu postojegrupe koje mogu da vam pomognu

da prestanete.

2.Uvek mozete dokazati da pivo postoji

3.Pivske etikete vas ne lažu

4.Ne morate èekati više od 2000 godina na drugo pivo

5.Niko nikad nije spaljen na lomaèi, obešen ili muèen zbog toga sto voli drugacije pivo

6.Kad imate pivo vi ne kucate ljudima na vratapokušavajuæi da im ga uvalite

7.Ljude koji ne umeju da misle ne prisiljavaju da uzmu pivo

8.Pivo nikad nije uzrokovalo rat

9.Pivo vam ne odreðuje kako da upražnjavatesex

10.Niko vas neæe ubiti zato što ne pijete pivo.

NE

KR

ŠT

EN

E R

EÈ

IJu

stin

Pop

oviæ

12

Pravoslavna crkva puna je ljubavi...

(...) vladika (je) poèeo da razvlaèi onaj dvosed smeškajuæi se uz reèi: 'Ti siovako malo puniji, pa da bi mogao bolje da se raskomotiš', rekao je deèak...(Dnevnik, "Kako je Pahomije voleo deèake ?", 10.1.2003.)

Napad na mene indirektanudar na Crkvu u celini.(Pahomije, Nedeljnitelegraf, broj 370)

U sledeæem broju:

EKSKLUZIVNI IZVEŠTAJ IZTURIJE - ŠTA JE STARIJEKOBASICA ILI JAJE?

PLAÈ MATERE

ÈOVEKOVEDušan Vasiljev

Danas je nesreæni dan sinuo,i prvi mi je pogled pao na bedu:najbliže njemu, u tihom predgraðu,jedna je Majka rasplela kosu sedu,jer joj je sin preminuo.

Danas je umro jedan Èovek,i Majka mu je vrisnula:

- Oh, kada èovek nije Èovekveæ rob Nekog, koga nema,od koga sam do juèe milost iskala:oh, kada je èovek gori nego crv, -neka se raspe po zemlji anatema,i neka se prolije sva crvena krv!…

O, Sine, moj dobri Sine!

Otac ti nije Sveti Duh,Ni Drvodelja sa livanskih puta.Sine, ti si plod dve neme žudnjei jednog besvesnog minuta.Nisam te rodila u jaslama,veæ u krvavoj postelji,izmeðu èetiri vlažna duvara,jednog šarenog, zamrzlog januara.

Sine, tebi su i meni reklida smo robovi,i naša su srca bez milosti sekli,i našu su snagu bez milosti razvlaèiliI sve su nam uvek tumaèilida se setimoda to bog tako želi!

Roðeni, mrtvi Sine, bog je laž,i naši su ga dušmani izumeli.Ustani, Sine, da se svetimo; da krvlju vekovnih namesnika bogaposvetimo forume Rima,i da kopljem ponovo probodemo rebroUèitelju iz Jerusalima.

Da iskopamo Judino srebro,i da na tome svetom mestupodignemo Èoveku hram,i da dovedemo u hram našu NovuVestukoja æe sebe iskreno dati.

Ustani, Sine, da grozne lažikoje se raðaju u ime Oca i Sinasahrane Sin i Mati…Danas je umro jedan Èovek,i zalud je Majka sede kose èupalai u grudi se lupala…Nije se probudio.

Onda ga je sama okupala,i obukla ga u crno.I u dnu svoga vrta, o ponoæi,sama ga je sahranila…

I tužna se majka Èovekovatu, pored groba, nastanila…

Priredio: Branko Crvenkovski

foto: Gojko Stojèeviæ