of 16/16
BEZBEDNOST I REGULISANJE BEZBEDNOST I REGULISANJE SAOBRAĆAJA SAOBRAĆAJA

bezbednost saobracaja

  • View
    372

  • Download
    16

Embed Size (px)

Text of bezbednost saobracaja

BEZBEDNOST I REGULISANJE SAOBRAAJA

PREDMETI I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJABezbednost saobraaja je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tetnih posledica saobraaja i metodama njihovog smanjivanja Bezbednost saobraaja daje odgovor na pitanje Kako e saobraaj funkcionisati uz to manje tetnih posledica?

PREDMETI I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAAko se predmet bezbednosti saobraaja svede na saobraajne nezgode, tada moemo razlikovati dva pristupa, dva aspekta bezbednosti saobraaja: AKTIVNA PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

PREDMETI I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAAKTIVNA BEZBEDNOST Odnosi se na spreavanje nastanka saobraajnih nezgoda, odnosno smanjivanje verovatnoe da e se nezgoda i dogoditi Merama aktivne bezbednosti saobraaja postie se smanjivanje broja saobraajnih nezgoda

PREDMETI I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAPASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAAJA Odnosi se na smanjivanje tetnih posledica saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Cilj pasivne bezbednosti saobraaja nije smanjivanje broja nezgoda ,ve smanjivanje mogunosti da posledice nezgode budu vee.

PREDMETI I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAOpti cilj bezbednosti saobraaja je smanjivanje svih tetnih posledica-efekata uz neometano odvijanje saobraaja. Kako suenjem predmeta bezbednosti saobraaja dolazimo do smanjivanja broja nezgoda i smanjivanja posledica efekata razlikujemo ciljeve aktivne i ciljeve pasivne bezbednosti saobraaja

METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAStatistiki metod, Metod eksperimenata, Metod posmatranja (Prouavanja ponaanja i interakcija, Metod ankete, Metod komparacije

Statistiki metodPodrazumeva obradu uzoraka, Statistika se oslanja na zakone velikih brojeva i numerikih obeleja kojima se mogu opisati (broj nastradalih,broj nezgoda itd) Najvaniji izvori podataka o saobraajnoj nezgodi i o saobraaju su razliite baze podataka.

Metod eksperimenataEksperiment je nauni metod koji se sastoji u paljivom posmatranju pojava i procesa, pri emu se kontrolisano menjaju uslovi i okolina. Za razliku od naunog posmatranja gde posmatra nikako ne utie na razvoj pojave, kod eksperimenta se vetaki-planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Metod eksperimenta omoguuje da se na neposredan nain doe do uzrono-posledinih odnosa i veza.

Metod posmatranja(Prouavanja ponaanja i interakcija)Pre posmatranja znaajno je odrediti vreme, mesto i nain posmatranja, Za vreme posmatranja posmatra sistematski i po unapred utvrenom planu registuje podatke i formira dokumentaciju. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveane ugroenosti, u vreme stradanja i na nain koji ne utie na ponaanje posmatranih grupa

METOD ANKETEAnketa je nauni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinanih sluajeva. Upitnik je sistem pitanja ija je valjanost za konkretno istraivanje ranije utvrena. Ako se na pitanje dobija usmeni odgovor to je intervju. Metod ankete omoguuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije

METOD KOMPARACIJERadi objektivnog merenja i uporeivanja koristi se ova metoda. Uporeuju se pokazatelji bezbednosti saobraaja, ugroenost, stavovi, ponaanja pojedinih ciljnih grupa. Uporeivanje se obino vri izmeu drava, regiona itd.

4.Merenje nivoa bezbednostiOmoguava: Opisivanje i ocenjivanje postojeeg stanja, Definie eljeno stanje(vizija i ciljevi), Merenje efekata kontramera i Unapreivanje bezbednosti saobraaja Danas se ocenjuje: 1.Trenutno stanje bezbednosti saobraaja 2.Uspostavljeni trend u bezbednosti saobraaja

4.1.DIREKTNI POKAZATELJIApsolutni pokazatelji (broj i struktura nezgoda), Apsolutni pokazatelji o posledicama(broj i struktura povreenih,iznos mater. tete), Relativni pokazatelji (broj nezgoda u odnosu na broj vozila, stanovnitva itd.) Relativni pokazatelji (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika itd.)

INDIREKTNI POKAZATELJIBroj i teina konflikta u saobraaju, Pokazatelji o potencijalnim saobraajnim konfliktima, Nivo izloenosti saobraaja, Razliita merila ponaanja (prosena brzina,stepen korienja pojaseva,broj pojedinih prekraja i sl.) Merila standaarda i kvaliteta puteva i vozila i dr.)

FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAOVEK,-LJUDSKI FAKTOR (pol,starost,sposobnost,znanje,stavovi,iskustvo,ponaanj e,umor,obrazovanje itd.) VOZILO, (ispravnost vitalnih delova-ureaj za upravljanje i ureaj za zaustavljanje), konstrukcija,oprema,pojasevi,vazduni jastuci,nasloni za glavu,ABS sistem za koenje, PUT (brzi putevi-auto put, M-rezervisan za saobraaj motornih vozila, ostali putevi i gradske ulice OKOLINA (nepovoljni vremenski uslovi, kia, sneg itd)