VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU-NI
BEZBEDNOST U SAOBRAAJU
Nastavnici: dr Jovica Vasiljevi, dipl.in.saobr., docent,
[email protected] dr Goran Jovanov, dipl.in.saobr.,
docent, [email protected]
PREPORUENA LITERATURA
Osnovna literatura: Lipovac K.:Bezbednost saobraaja, udbenik,
Slubeni list SRJ, Beograd, 2008. Pomona literatura: Ini
M.:Bezbednost drumskog saobraaja, Fakultet tehnikih nauka, Novi
Sad, 2004. Lali Z.: Bezbednost u saobraaju, Miroslav, Beograd,
2009. Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima (Sl.glasnik RS,
br.41/2009) - ZoBS
POJAM SAOBRAAJA
Saobraaj je samostalna ljudska delatnost iji je cilj promena
poloaja ljudi, stvari ili saoptenja. Saobraaj je organizovano
kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima. U ovoj
definiciji sadrani su osnovni elementi saobraaja: saobraajni put,
saobraajna sredstva i organizovanost (ureenost). Saobraajna
sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraaj (drumska vozila,
lokomotive i eleznika kola-vagoni, avioni, letelice i baloni,
brodovi, amci i druga plovila i dr.). Saobraajni put je deo
prostora koji se, prvenstvno, koristi za kretanje saobraajnih
sredstava (magistralni, regionalni i lokalni putevi-za drumski
saobraaj, glavne i sporedne pruge-za elezniki saobraaj, meunarodni
i domai koridori-za vazduni saobraaj, frekvencije-za radio saobraaj
i telekomunikacije i dr.).
POJAM SAOBRAAJA
Saobraaj je egzistencijalna funkcija jer bez saobraaja nije
mogue funkcionisanje drutva niti trajan opstanak ivotnog prostora,
pri emu on nije sam sebi cilj, ve se odnosi na uspeno povezivanje
ostalih funkcija (rad, stanovanje, slobodne aktivnosti i dr.).
Saobraaj umnogome odreuje trenutni razvoj i omoguuje dalji razvoj
drutva, a kanjenje razvoja saobraaja za razvojem drutva, dovodi do
toga da saobraaj postaje smetnja daljem razvoju drutva.
OPTE NAPOMENE
Moderan i brz saobraaj unosi veliku dinamiku u privredni i
drutveni ivot i doprinosi optem napretku, tako da se moe rei da je
danas moderni saobraaj osnovna i najvanija privredna grana u svakoj
zemlji, tesno vezana za sve druge privredne grane.
OPTE NAPOMENE
Saobraaj po svojim karakteristikama predstavlja specifinu oblast
drutvenog ivota. S jedne strane postoje velike drutvene koristi
koje saobraaj omoguuje, a s druge strane postoje ogromne negativne
pojave koje nastaju u procesu odvijanja saobraaja. Po svojim
razmerama, u pogledu veliine stepena opasnosti koje optereuju
drutvo, najizraenije su saobraajne nezgode. Ogroman broj ljudskih i
materijalnih resursa, u svim zemljama sveta, izloeno je ovoj
opasnosti.
NEKE OD OSNOVNIH EKONOMSKIH FUNKCIJA SAOBRAAJA
Saobraaj omoguava obavljanje procesa reprodukcije za najvei broj
proizvoda, jer se esto mesto proizvodnje i potronje nalaze na
raliitim i udaljenim mestima. U takvim sluajevima saobraaj, tj.
transport sirovina, poluproizvoda ili proizvoda jeste jedan od
bitnih uslova reprodukcije.
NEKE OD OSNOVNIH EKONOMSKIH FUNKCIJA SAOBRAAJA
Saobraaj utie na regionalnu podelu rada, to podrazumeva
povezivanje razliitih delova unutar jednog regiona, kao i vie
regiona meusobno. Na ovaj nain se moe racionalnije raspolagati i
upravljati sa prirodnim resursima, upoljavati radna snaga i
distribuirati roba koja je predmet reprodukcije proizvoda. Kod
regionalne podele rada, svaki region ima priliku da razvija
proizvodnju materijalnih dobara za koje ima odgovarajue prirodne i
ljudske resurse, pri emu saobraaj prua velike mogunosti
distribucije proizvoda na vee udaljenosti sa jedne strane ili prua
mogunosti da korisnici usluga lako dou u neko mesto, tj. region da
bi zadovoljili razne svoje potrebe (odmor, leenje, kupovina i
dr.).
NEKE OD OSNOVNIH EKONOMSKIH FUNKCIJA SAOBRAAJA
Saobraaj je postao opti uslov privrednog razvoja u zemljama i
regionima jer izgradnja saobraajne infrastrukture (putevi,
eleznica, logistiki centari i dr.) za sobom povlai izgradnju
privrednih objekata, stambenih naselja, kulturnih sadraja, raznih
drugih objekata od ireg drutvenog znaaja (bolnice, kole, trni
centri, pijace i dr.) i raznih drugih sadraja.
NEKE OD OSNOVNIH EKONOMSKIH FUNKCIJA SAOBRAAJA
Saobraaj je inicijalni faktor privrednog razvoja nedovoljno
razvijenih zemalja ili podruja u jednoj zemlji. Izgradnja putne,
eleznike i cevovodne mree, kao i luka omoguavaju uvoz novih
tehnologija, materijala, znanja i iskustava iz razvijenijih
zemalja, to svakako utie na privredni razvoj.
SPECIFINOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA-DOBRE STRANE
Drumski saobraaj je transport od vrata do vrata, Veoma je
fleksibilan u pogledu odabira rute za transport (prevoz) robe i
putnika, Prilagodljiv je zahtevima korisnika, Lako se kombinuje sa
drugim vidovima saobraaja, Pogodan je za vanredne i neplanirane
prevoze, Najbolji je za zadovoljenje zahteva individualnih prevoza
i dr.
SPECIFINOSTI DRUMSKOG SAOBRAAJA-LOE STRANE
Skuplji je od vodnog i inskog saobraaja; esto je sporiji od
inskog zbog zaguenja u saobraaju; Zahteva veu povrinu za odvijanje
saobraaja; Vie zagauje ivotnu sredinu; Klimatski uslovi u velikoj
meri mogu da utiu na njega; Konfiguracija terena znaajno utie na
trokove, prohodnost i bezbednost drumskog saobraaja; Sloena
organizacija ovog vida saobraaja; Veliki broj poginulih i povreenih
lica; Velika materijalna teta za drutvo zbog saobraajnih
nezgoda.
SPECIFINOSTI INSKOG SAOBRAAJA-DOBRE STRANE
inski prevoz je brz zbog kraih puteva (nema otrih krivina), a
brzine kretanja su vee nego na drumu; Manje zagauje okolinu od
drumskog; Jedinina cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je
niska, posebno kod velikih koliina tereta (broja putnika) na veim
rastojanjima; Prilino je otporan na vremenske nepogode i klimatske
uslove; Pouzdan je i bezbedan; Prosta je organizacija ovog
saobraaja (velike mogunosti kontejnerizacije, automtizacije i
usavravanja); Jednostavna je organizacija poslova bezbednosti
saobraaja u inskom saobraaju.
SPECIFINOSTI INSKOG SAOBRAAJA-LOE STRANE inski prevoz je krut
prevoz (nije elastian u pogledu izbora ruta, inama se kreu samo
posebno standardizovane lokomotive i vagoni u vlasnitvu drave ili
velikih preduzea, a vozno osoblje su samo profesinalci); Nije
prilagodljiv pojedinanim potrebama korisnika (vremena polaska,
putevi, mesta stajanja vozila, ulazak/izlazak putnika, mesto
utovara/istovara robe, itd.); Zaustavljanja u stanicama poveavaju
trokove prevoza i smanjuju brzine kretanja; Skup prevoz manjih
koliina robe na kratkim rastojanjima; Skup prevoz praznog vozila;
Nije prevoz od vrata do vrata, ve se mora kombinovati sa drumskim
saobraajem; Uspostavljanje inskog prevoza i odravanje
infrastrukture je skupo, pa je opravdan samo u sluajevima masovnog
prevoza robe ili putnika.
SPECIFINOSTI VODNOG SAOBRAAJA-DOBRE STRANE
Obezbeuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama; Pogodan je za
vrlo masivne prevoze, jer se tada smanjuju jedinini trokovi
prevoza; Mali su trokovi uspostavljanja saobraaja i ne zavise od
duine plovnog puta (obino se svode na trokove izgradnje luka i
pristanita); Pogodan je za primenu mehanizacije i kontejnera;
Pogodan je za kombinaciju sa ostalim vidovima saobraaja (integralni
transport); Pri povoljnim vremenskim uslovima, vodni saobraaj je
bezbedan.
SPECIFINOSTI VODNOG SAOBRAAJA-LOE STRANE
Vodni saobraaj je spor, jer otpori rastu sa kvadratom brzine;
Ogranien je na prirodne plovne puteve (mora, reke, jezera) i skupe
vetake kanale; Klima i vremenske prilike znatno utiu na odvijanje
vodnog saobraaja (oluje, vetrovi, magla, vodostaj i dr.); Nije
pravi transport od vrata do vrata, ve se najee mora kombinovati sa
eleznikim i drumskim saobraajem; Skup prevoz malih koliina na mala
rastojanja.
SPECIFINOSTI VAZDUNOG SAOBRAAJA-DOBRE STRANE
Najkrae vreme prevoza, jer posebno na veim rastojanjima omoguuje
vee brzine (mali otpori kretanju) i krai putevi; Mali trokovi
uspostavljanja vazdunog saobraaja (posebno na velikim relacijama) i
ne zavise od konfiguracije, prohodnosti terena ili duine relacije;
Letovi veih i teih aviona su rentabilni samo pri veim brzinama;
Jedan je od najbezbednijih vidova saobraaja; Trokovi odravanja u
vazduhu su srazmerni masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu
(nije pogodan za spore prevoze tekih tereta).
SPECIFINOSTI VAZDUNOG SAOBRAAJA-LOE STRANE
Vreme putovanja je due na kraim putovanjima (vremenu putovanja
se dodaje i oko 1-2 asa potrebna za dolazak do aerodroma i pripremu
za let); Lo odnos bruto/neto mase, tako da prevoz mase vazduhoplova
uveava jedinine trokove prevoza po toni neto mase; Klima i loi
vremenski uslovi (oluje, vetrovi, magla, padavine i dr.) znatno
utiu na pouzdanost (otkazivanje letova) i bezbednost leta; Nije
pravi transport od vrata do vrata, ve se mora kombinovati sa drugim
vidovima prevoza, a posebno sa drumskim saobraajem.
OPTE NAPOMENE O NAUCI Nauka je skup svih znanja o odreenoj temi.
Nauka se stalno unapreuje i razvija, a doprinos nauci daju nauni
radnici, ali i svi drugi koji saoptavaju svoja i tua iskustva. Sa
porastom ljudskih znanja, javila se potreba za grananje nauke, pri
emu se znanja razvrstavaju u naune oblasti i naune discipline.
Danas je najea podela nauke na prirodne, tehnike i drutvene, ali
ovo treba uzeti uslovno jer se sve vie razne naune grane meusobno
prepliu. Meuzavisnost i preplitanje pojedinih naunih oblasti i
disciplina je sve izraenije. Prirodne nauke ine deo opteg sistema
nauka koji se bavi prouavanjem prirodnih zakona i pojava. Tehnike
nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouavanjem tehnikih
aspekata proizvodnog procesa. Drutene nauke su deo istog sistema
nauka koji se bavi prouavanjem odnosa u ljudskom drutvu.
SPECIJALIZACIJA I INTERDISCIPLINARNOST NAUKE
Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve vie grana i
specijalizuje. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i
procesi moraju posmatrati i prouavati svestrano: sa prirodnog,
tehnikog i drutvenog aspekta.
SAOBRAAJNA NAUKA Razvoj saobraaja, porast optih znanja, a
posebno porast znanja koja se odnose na saobraaj, uslovio je
izdvajanje posebne saobaajne nauke. Saobraajna nauka (nauka o
saobraaju) predstavlja podsistem opteg sistema nauka koji
sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobraaju i u vezi sa
saobraajem. Saobraajna nauka (iako mlada nauka), danas je veoma
razgranata i dalje se grana i razvija. U okviru saobraajne nauke,
mogu se izdvojiti sledee naune discipline: tehnologija transporta,
planiranje saobraaja, projektovanje saobraaja, organizacija
prevoza, ekonomika saobraaja, eksploatacija i odravanje saobraajnih
sredstava, upravljanje saobraajnim procesima, saobraajna logistika,
saobraajna istorija, saobraajna geografija, saobraajno pravo,
saobraajna psihologija, regulisanje saobraaja, teorija saobraajnih
tokova, javni gradski prevoz, bezbednost saobraaja i dr. Veina
nabrojanih naunih disciplina saobraajne nauke se ne moe jednostavno
svrstati u prirodne, tehnike ili drutvene nauke, ve obuhvataju
segmente dve ili sve tri grupe nauka. Takva je i bezbednost
saobraaja.
BEZBEDNOST SAOBRAAJA KAO NAUNA DISCIPLINA
Bezbednost saobraaja je nauna disciplina koja izuava
meuzavisnost izmeu saobraajnog i drugih procesa u drutvu, sa jedne
i tetnih posledica saobraaja, sa druge strane. Ona izuava i pokuava
otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saobraaja, sa ciljem
optimizacije saobraajnog procesa i smanjivanja tetnih
posledica.
PREDMET BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
U irem smislu, predmet bezbednosti saobraaja su sve tetne
posledice saobraaja. U uem smislu, predmet bezbednosti saobraaja
vezuje se samo za saobraajne nezgode ili jo preciznije za lako
merljive posledice saobraajnih nezgoda.
CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Opti cilj bezbednosti saobraaja je smanjivanje svih tetnih
efekata uz neometano odvijanje saobraaja. Ako se suzi predmet
bezbednosti saobraaja, onda se i cilj moe suziti na smanjivanje
broja i sveukupnih posledica saobraajnih nezgoda. Opti cilj se
postie dvojako, smanjivanjem broja saobraajnih nezgoda (aktivna
bezbednost) i smanjivanjem posledica saobraajnih nezgoda koje su se
ve dogodile (pasivna bezbednost).
CILJEVI AKTIVNE I PASIVNE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Aktivna bezbednost saobraaja ima opti cilj da spreava saobraajne
nezgode, odnosno da smanjuje verovatnou (ansu) nastanka saobraajne
nezgode. Pasivna bezbednost saobraaja ima za opti cilj smanjivanje
posledica saobraajnih nezgoda koje su se ve dogodile. Naime, kada
se ve dogodi nezgoda, vano je da se u njoj sprei smrtno stradanje i
teka telesna povreda (smanjenje teine posledica), kao i da se
smanji visina nastale materijalne tete.
AKTIVNA I PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAAJA
Aktivna bezbednost saobraaja je deo naune discipline bezbednosti
saobraaja koji ima za cilj da spreava (prevencija) ili smanjuje
(redukuje) broj saobraajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobraaja
ima za cilj da smanji broj i teinu posledica saobraajnih nezgoda,
koje su se ve dogodile.
NAUNE METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Metod je postupak kojim se postie unapred postavljen cilj,
odnosno, to je smiljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog
cilja. Nauni metod se moe definisati kao sveukupnost primenjenih
naunih i tehnikih postupaka kojima se stiu ili sistematizuju nova
znanja o nekom predmetu istraivanja. Svako metod koji se koristi u
bezbednosti saobraaja ima svoje prednosti i nedostatke. Dobrim
odabirom i kombinacijom metoda dolaze do izraaja prednosti i
nedostaci svakog od metoda, te se na taj nain poveava poutdanost
ukupnih rezultata istraivanja.
CILJEVI PRIMENE NAUNIH METODA
Opti cilj primene naunih metoda jeste saznanje. Posebni ciljevi
primene naunih metoda jesu: opis pojave (deskripcija);
klasifikovanje (kategorizacija i tipologija); tumaenje i utvrivanje
zakonitosti (uzrono-posledini odnosi i veze u okviru predmeta
istraivanja).
METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Metod merenja, Statistiki metod, Metod ankete i intervjua, Metod
naunog posmatranja, Metod eksperimenta, Metod komparacije-poreenja,
Studija sluaja (Case Study), Ekspertska metoda.
METOD MERENJA
Merenjima se uporeuje nepoznata i poznata jednorodna veliina. U
jednostavna merenja u BS spada: broj nezgoda, saobraajni protok,
broj nastradalih u SN, itd. U sloenija merenja u BS spada merenje
nivoa bezbednosti saobraaja (koriste se direktni i indirektni,
apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobraaja,
ponderisane vrednosti i korektivni faktori). Izbor reperne
vrednosti kod sloenijih merenja jedno je od osetljivih pitanja koje
se mora reiti pre ili u toku istraivanja.
STATISTIKI METOD
Saobraajne nezgode su pogodne za primenu statistike metode zbog
svoje masovnosti jer se statistika oslanja na zakone velikih
brojeva, kao i zbog numerikih obeleja kojima se mogu opisivati
(broj SN, broj poginulih, broj povreenih i dr.). Primena
statistikog metoda, a posebno tanost zakljuaka, zavise od naina
formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Za potrebe istraivanja BS,
u naim uslovima, mogu se koristiti razliite baze podataka. JIS
(jedinstven informacioni sistem MUP-a) je baza podataka o svim
evidentiranim saobraajnim nezgodama za koje je vren uviaj. Dnevni
policijski izvetaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaaja za
sve saobraajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Izvetaji iz
zdravstvenih ustanova pruaju kvalitetnije podatke o teini povreda
uesnika u SN. Evidencije osiguravajuih kompanija imaju dobre
podatke o lakim saobraajnim nezgodama koje su raspravljala
osiguranja (kada policija nije vrila uviaj, niti je pokretan sudski
postupak) i visini nastale materijalne tete.
METOD ANKETE Anketa je nauni metod koji se sastoji u ispitivanju
okolnosti pojedinanih sluajeva, pri emu se koriste sledee tehnike:
upitnik, intervju, skale procene i testovi. Upitnik je sistem
pitanja ija je valjanost za konkretno istraivanje ranije utvrena.
Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog tipa (ispitanici daju
slobodan odgovor), zatvorenog tipa (ispitanici biraju jedan od
ponuenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju jedan
od ponuenih odgovora ili daju slobodan odgovor, ako im ni jedan od
ponuenih ne odgovara). Ako se odgovori na pitanja daju pismeno, re
je o upitniku, a ako se daju usmeno to je intervju. Pitanja iz
upitnika ili intervjua sadre skale sa odgovorima za ocenu neke
pojave (npr. skale od 1 do 5). Za kvalitetne rezultate dobijene
ovom metodom, potrebno je da budu realno definisana oekivanja od
ankete, da se odaberu i obue anketari i da se odabere populacija
koja se anketira. Poeljno je pre prihvatanja anketnog upitnika
napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se upitnik korigovao i
preciznije definisala oekivanja.
METOD NAUNOG POSMATRANJA
Nauno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u
sluajevima kada nema dovoljno drugih informacija. Nauno posmatranje
mora biti dobro osmiljeno i unapred isplanirano, sistematski i
svrsishodno sprovedeno. Pre posmatranja znaajno je odrediti vreme,
mesto i nain posmatranja. Za vreme posmatanja posmatra sistematski
i po unapred utvrenom planu registruje precizno definisane podatke
i formira dokumentaciju. Ova dokumentacija e posluiti kao osnova za
kasnije faze istraivanja (prikupljanje, sreivanje i obrada podataka
i njihovo nauno tumaenje).
METOD NAUNOG POSMATRANJA Posmatranje bi trebalo realizovati na
mestima poveane ugroenosti, u vreme stradanja i na nain koji ne
utie na ponaanje posmatranih grupa. Dubinske studije konflikata
(In-depth conflikt studies) su nauna posmatranja usmerena na
konflikte u saobraaju. Mogu obuhvatati i razgovore sa uesnicima
konflikata. Studije interakcije (Interactional studies) su nauna
posmatranja usmerena na interakcije izmeu uesnika u saobraaju
meusobno ili izmeu uesnika u saobraaju i vozila, puta i okoline.
Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobraaja i obratno.
Ove studije podrazumevaju nauno posmatranje, ali i razgovore i
ankete. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i naunog
posmatranja. Obavljaju se u vezi nezgode, konflikta ili druge
saobraajne situacije. Cilj je saznati stavove i dogaaje koji su
prethodili situaciji, kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode
do pojedinih situacija, stavovi i ponaanje pojedinih uesnika u
saobraaju. Analiza ponaanja (Behavioural analyses) je veoma znaajan
metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja linosti (znanja i
stavova), okruenja i obeleja saobraajne situacije otkrije i
protumai razliite ablone ponaanja ljudi, kako bi se projektovale to
efikasnije kontramere.
METOD EKSPERIMENTA Eksperiment je nauni metod koji se sastoji u
paljivom posmatranju pojava i procesa, pri emu se kontrolisano
menjaju uslovi i okolnosti. Eksperiment se unapred dobro planira,
realizuje se po utvrenoj proceduri, struno se posmatra i prate vana
obeleja, a zatim formira dokumentacija. Za razliku od naunog
posmatranja gde posmatra nikako ne utie na razvoj pojave, kod
eksperimenta se vetaki planirano deluje na stvaranje i promenu
uslova. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima (aktivna i
pasivna bezbednost). Australijski program za procenu novih vozila
(ANCAP). Japanski program za procenu novih i polovnih vozila
(JNCAP). Ameriki program za procenu novih i polovnih vozila
(USNCAP). Evropski program za procenu novih i polovnih vozila
(EuroNCAP). Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda
koji ih prate, svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje
se odreen broj zvezdica. Zbir zvezdica definie bezbednost
vozila.
METOD KOMPARACIJE-POREENJA
S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti
saobraaja, u istraivanjima je nezaobilazan metod poreenja
komparacije. Uporeuju se pokazatelji bezbednosti saobraaja,
ugroenost, stavovi i ponaanje pojedinih kategorija stanovnitva itd.
Uporeivanja se vre izmeu drava (danas su nezaobilazna uporeivanja
sa EU i zemljama OECD), izmeu pojedinih regiona, izmeu pojedinih
optina i konano, izmeu pojedinih mikrolokacija. Posebno je znaajan
metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zatite,
kod izbora vozila, vozaa itd. Metod komparacije moe, delimino,
dopuniti metod eksperimenta i druge metode ija je primena
ograniena.
METOD STUDIJE SLUAJA (CASE STUDY)
Kada se izvri tipizacija saobraajnih nezgoda ili konflikata u
saobraaju, neophodno je izvriti studiju odabranih primera (CASE
STUDY). Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu
situaciju, ko je i kako mogao izbei saobraajnu nezgodu i ko je i
kako doprineo veliini posledica.
EKSPERTSKA METODA
Kod istraivanja u bezbednosti saobraaja, veliku pomo mogu pruiti
eksperti, a posebno pri izboru optimalnih kontramera. Na osnovu
profesije, iskustva i drugih obeleja eksperata trebalo bi vriti
ponderisanje njihovih odgovora. Eksperti mogu pomoi u izboru
optimalnih kontramera, a posebno ako se prethodno upoznaju sa
rezultatima istraivanja. Tada e njihovi stavovi biti
kvalitetniji.
METODE ZA MERENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Merenja u bezbednosti saobraaja nisu dovoljno razvijena, niti su
uspostavljeni opteprihvaeni standardi i etaloni merenja. Meutim,
merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguavaju sagledavanje i
ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja,
nego nemati nikakva. Merenje se moe definisati kao uporeivanje
nepoznate i poznate veliine iste vrste. Kvalitetno merenje znaajnih
veliina je uslov za razvoj neke naune oblasti. Pri tome su se prvo
pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one
usavravane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja
postaju sve preciznija, to omoguuje dalji razvoj.
METODE ZA MERENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJAMerenje nivoa bezbednosti
saobraaja bi trebalo da omogui: opisivanje i ocenjivanje postojeeg
stanja, definisanje eljenog stanja (vizija i ciljeva), merenje
efekata kontramera i unapreivanje bezbednosti saobraaja. Danas se,
pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobraaja, ocenjuju: trenutno
stanje bezbednosti saobraaja i uspostavljeni trend u bezbednosti
saobraaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih
vrednosti i uporeivanje sa njima. Najznaajniji reperi su stvarni
pokazatelji bezbednosti saobraaja za odabrane zemlje. Ocena
bezbednosti saobraaja moe se vriti na osnovu direktnih i
indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.
DIREKTNI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Apsolutni pokazatelji o saobraajnim nezgodama (broj i struktura
nezgoda). Apsolutni pokazatelji o posledicama saobraajnih nezgoda
(broj i struktura povreenih, visina materijalne tete). Relativni
pokazatelji o saobraajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na
preenu kolometrau, u odnosu na broj vozila i sl.). Relativni
pokazatelji o posledicama saobraajnih nezgoda (broj nastradalih u
odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preenu kilometrau, u odnosu
na broj vozila i sl.).
APSOLUTNI POKAZATELJI O SAOBRAAJNIM NEZGODAMA
Ukupan broj saobraajnih nezgoda, Broj saobraajnih nezgoda (samo)
sa materijalnom tetom, Broj saobraajnih nezgoda sa nastradalim
licima, Broj saobraajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, Broj
saobraajnih nezgoda sa tekim telesnim povredama, Broj saobraajnih
nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobraajnih nezgoda.
Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu
bezbednost saobraaja, mada struktura nezgoda prema teini posledica
govori i o pasivnoj bezbednosti.
APSOLUTNI POKAZATELJI O POSLEDICAMA SAOBRAAJNIH NEZGODA
Visina materijalne tete, Broj nastradalih, Broj lake povreenih,
Broj tee povreenih i Broj poginulih u saobraajnim nezgodama.
Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost
saobraaja.
RELATIVNI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Broj saobraajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim
licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaa,
Broj saobraajnih nezgoda na 100 km puta, Broj saobraajnih nezgoda
na 10.000 vozila, Broj saobraajnih nezgoda na 100 milion preenih
kilometara, Broj nastradalih na 100.000 stanovnika, Broj
nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, Broj nastradalih na 100
milion preenih kilometara, Broj poginulih na 100.000 stanovnika
(javni rizik), Broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila
(saobraajni rizik) i Broj poginulih na 100 milion preenih
kilometara (dinamiki saobraajni rizik).
INDIREKTNI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Broj i teina konflikata u saobraaju (Traffic Conflict),
Pokazatelji o potencijalnim saobraajnim konfliktima, Nivo
izloenosti saobraaju (exposure to road traffic), Razliita merila
ponaanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti
saobraaja (prosena brzina, stepen korienja pojaseva, broj pojedinih
prekraja i sl.), Merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i
dr.
INDIREKTNI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Broj i teina konflikata su najznaajniji indirektni pokazatelj za
ocenu bezbednosti saobraaja. Konflikt je situacija u kojoj se dva
ili vie uesnika u saobraaju pribliavaju jedan drugom (u prostoru i
vremenu), tako da je sudar neizbean, ako se njihovo kretanje ne
promeni.
PIRAMIDA INTERAKCIJA IZMEU UESNIKA U SAOBRAAJU KAO KONTINUUM
DOGAAJA OD NEOMETANIH PROLAZA, PREKO KONFLIKATA RAZLIITE OPASNOSTI,
DO SAOBRAAJNIH NEZGODA
PRIMERI IZRAUNAVANJA RIZIKA U SAOBRAAJU
ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA NEKOM PODRUJU Analiza stanja
bezbednosti saobraaja na nekom podruju bi trebalo da obuhvati
sledee sadraje: Uvod, Analiza karakteristika putne (uline) mree,
Analiza reima (tehnikog regulisanja) saobraaja i stanja
signalizacije, Analiza karakteristika saobraajnih tokova, Analiza
vanih elemenata okoline (ambijenta), Opta analiza broja i strukture
saobraajnih nezgoda, Opta analiza broja i strukture nastradalih u
saobraajnim nezgodama, Prostorna distribucija (raspodela)
saobraajnih nezgoda, Vremenska distribucija (raspodela) saobraajnih
nezgoda, Tipoloka analiza saobraajnih nezgoda, Analiza najeih
okolnosti nastanka saobraajnih nezgoda i najznaajnijih propusta,
Uporedna analiza sa referentnim podrujima, Analiza dosadanjih mera
i aktivnosti, Predlog buduih aktivnosti sa procenom trokova i
oekivanih efekata.
TIPOLOKA ANALIZA SN
Vrste SN kod nas: Sudar iz suprotnih smerova, Boni sudar, Sudar
pri vonji u istom smeru, Sudar pri uporednoj vonji, Udar u
zaustavljeno ili parkirano vozilo, Udar u objekat na putu,
Prevrtanje vozila na putu, Setanje vozila sa puta, Sletanje sa
kolovoza i udar u objekat, Meusobni sudar drumskog i eleznikog
vozila, Ispadanje, padanje iz vozila u pokretu, Obaranje ili gaenje
peaka, Obaranje ili gaenje stoke i Ostale vrste nezgoda.
FENOMENOLOGIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA
Fenomenologija je nauka o pojavama. Def: Fenomenologija
saobraajnih nezgoda izuava saobraajne nezgode kao pojave (fenomen),
bez dubljeg izuavanja uzroka, sloenih meusobnih odnosa koji su
doveli do saobraajne nezgode. Fenomenologija posmatra saobraajnu
nezgodu kao crnu kutiju. Ne izuavaju se, niti se shvataju odnosi u
sistemu ovek-vozilo-put-okruenje koji su doprineli stvaranju
opasnosti, odnosno koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter,
niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija
posmatra i analizira statistiki uzorak saobraajnih nezgoda koje su
se dogodile u nekom prostoru i vremenu.
FENOMENOLOGIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA Izuavaju se samo spolja
vidljiva obeleja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne strune
analize): broj i struktura nezgoda, tip nezgode (eoni sudar,
obaranje peaka, udar u prepreku na putu, silazak sa puta itd.),
vreme nezgode, mesto nezgode, meteoroloki uslovi, lako vidljiva
obeleja lica uesnika u nezgodi (pol, starost, svojstvo u saobraaju,
vrsta i lokacija povreda i sl.), obeleja vozila (vrsta, marka, tip,
starost, registraciona oznaka i sl.) itd. Fenomenologija je veoma
znaajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti, a
posebno za definisanje broja i strukture nezgoda, prostorne
raspodele nezgoda, vremenske raspodele nezgoda, trenda u razvoju
pojave, broja i strukture nastradalih. Oslanja se na statistike i
druge jednostavne metode i zato je primerena policiji.
NAJEE GREKE-POJAVNI OBLICI (FENOMENOLOGIJA) SAOBRAAJNIH
NEZGODA
Nepropisna (ukljuujui i neprolagoenu) brzina kretanja vozila
(zbog ega dolazi do naletanja na vozilo koje se kree u istom smeru,
sletanja sa puta, obaranja peaka i drugih vrsta SN). Nepropisno
preticanje ili obilaenje (sudar vozila iz suprotnih smerova i dr.).
Neustupanje prvenstva prolaza (boni sudari i dr.). Nepravilno
mimoilaenje (bono eanje vozila, sudari vozila koja sekreu iz
suprotnih smerova i dr.). Nepropisno zaustavljanje i parkiranje
(udar-naletanje na zustavljeno ili parkirano vozilo i dr.).
Nepropisno kretanje, skretanje, okretanje i vonja unazad (razni
vidovi nezgoda) i dr.
DRUGE GREKE-POJAVNI OBLICI (FENOMENOLOGIJA) SAOBRAAJNIH
NEZGODA
Vonja zabranjenim smerom na jednosmernom putu. Nedranje
potrebnog odstojanja. Nepropisna upotreba svetla. Nepropisno vuenje
prikljunog ili vozila u kvaru (lepovanje) i druge greke vozaa.
Jedan broj greaka prave i ostali uesnici u saobraaju (peaci,
putnici, jahai i teraoci stoke).
ETIOLOGIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Def: Etiologija saobraajnih
nezgoda izuava uzroke saobraajnih nezgoda. Ona otvara crnu kutiju i
prouava status saobraajne nezgode. Izuava odnose u sistemu
ovek-vozilo-put-okruenje koji su doveli do saobraajne nezgode. Cilj
etiologije nije samo spreavanje rizika u konkretnom prostoru i
vremenu, ve shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i
smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom slinom prostoru i u
bilo kom vremenu.
ETIOLOGIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA
Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaaja i pokuava
odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaaja i koliko doprineo
nastanku nezgode. Saobraajna nezgoda se moe definisati kao dogaaj u
seriji dogaaja koji obino proizvodi smrt, povredu ili imovinsku
tetu (Baker, Rivers idr.).
NAJEI UZROCI ODNOSNO USLOVI ZBOG KOJIH NASTAJU SAOBRAAJNE
NEZGODE
Alkohol i druga omamljujua sredstva (droge, psihoaktivni lekovi,
itd.). Umor (umanjuje sposobnost za upravljanje vozilom).
Nedovoljno znanje i vetina za bezbedno uparvljanje vozilom (bez
obzira da li poseduje vozaku dozvolu). Nedovoljne psihofizike
sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom (ponekad ni lekarski
pregled nije dovoljan). Bolesna stanja. Ostala psihofizika stanja i
svojstva (struktura linosti, temperament, karakter, emocije,
invalidnost i dr.). Put i putni objekti, putna oprema. Vozilo (sa
svojim aktivnim elementima bezednosti). Klimatski uslovi (sneg,
kia, magla, led i dr.) i dr.
DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAAJNIH NEZGODA
Za shvatanje prirode opasnosti u saobraaju i za uspeno
upravljanje bezbednou saobraaja neophodno je uvaavati fenomenoloki
i etioloki pristup istraivanju saobraajnih nezgoda. Fenomenologija
bre i lake daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloene
mere optimalne. Ne garantuje ni da e se predloene mere moi
uoptavati i da e biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meutim,
fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za
etioloki pristup istraivanju. Etiologija pokuava da opasnosti
objasni multidisciplinarno, koristei vie naunih disciplina.
Rezultati etiolokog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se
uoptavati.
POJAM SAOBRAAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauno-teorijski i praktini znaaj. U
nauno-teorijskom smislu znaajno je definisati saobraajnu nezgodu,
jer se tako odreuju predmet i dometi istraivanja u bezbednosti
saobraaja. U praktinom smislu, definicija saobraajne nezgode
odreuje koji dogaaji e se evidentirati, kako e se obraivati, kakvu
e odgovornost povlaiti itd. Neke drave jo uvek nemaju definiciju,
pa i ne evidentiraju saobraajne nezgode. Druge drave evidentiraju
samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.
DEFINICIJA SAOBRAAJNE NEZGODE PO ZoBS
Def: Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili
je zapoeta na putu, u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u
pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povreeno ili
je nastala materijalna teta. Ukoliko je neko lice preminulo u
bolnici u roku od 30 dana od dana kada se dogodila nezgoda, u
Srbiji se rauna da je to lice poginulo u SN.
KLJUNE INSTITUCIJE U BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA U REPUBLICI SRBIJI
Telo za koordinaciju bezbednosti saobraaja na putevima (formirano
odlukom Vlade R.Srbije 16.09.2011. godine i ine ga ministri 7
ministarstava za: poslove saobraaja, unutranje poslove, zdravlje,
rad, pravdu, prosvetu i trgovinu i usluge). Agencija za bezbednost
saobraaja (formirana odlukom Vlade R.Srbije 16.12.2009. godine).
Ministarstvo za poslove saobraaja-Odeljenje za bezbednost
saobraaja. Ministarstvo unutranjih poslova-Uprava saobraajne
policije. JP Putevi Srbije. Gradski i optinski sekretarijati za
saobraaj. Zdravstvene ustanove. Osiguravajue kompanije. kolske
ustanove. Mediji. Auto-moto savez Srbije. Druge vladine i nevladine
organizacije. Preduzea u oblasti saobraaja i dr.
STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Najrazvijenije zemlje su odavno poele da usvajaju strategije BS,
kojima se definiu kljune oblasti rada, metodologija, nosioci
aktivnosti, ciljevi (smanjenje broja poginulih, broja povreenih,
poveanje procenta upotrebe sigurnosnog pojasa i dr.) i dr. Danas
postoje i meunarodne strategije meu kojima je posebno znaajna
Strategija bezbednosti saobraaja EU. Vano je naglasiti da EU
razmatra ideju da uvoenje uspenog stratekog upravljanja bezbednosu
saobraaja bude jedan od uslova za ulazak u EU, tj. da drave pre
formalnog ulaska u EU donesu strategiju bezbednosti saobraaja u
skladu sa stratekim dokumentima i ciljevima EU. Srbija do sada nije
donosila strategije bezbednosti saobraaja, pa je zato uvedena
zakonska obaveza u tom pogledu u ZoBS.
STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA U REPUBLICI SRBIJI
Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraaja na
putevima. Nacionalna strategija sadri najznaajnija obeleja
postojeeg stanja bezbednosti saobraaja, dugorone i kratkorone
ciljeve, smernice, kljune oblasti rada i rokove za donoenje
odgovarajueg Nacionalnog plana. Nacionalnu strategiju predlae Telo
za koordinaciju za period od najmanje pet godina, do kraja juna u
poslednjoj godini vaenja Nacionalne strategije.
NACIONALNI PLAN BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA U REPUBLICI
SRBIJI
Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za
koordinaciju, Vlada donosi Nacionalni plan bezbednosti saobraaja na
putevima (u daljem tekstu: Nacionalni plan), za period od najmanje
jedne godine. Nacionalni plan sadri naroito: zadatke, mere po
prioritetima, odgovorne subjekte, rokove i finansijska sredstva u
kljunim oblastima rada. Skuptine jedinica teritorijalne autonomije,
odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godinji
plan bezbednosti saobraaja na putevima na svom podruju u skladu sa
Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom.
OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
ovek, Vozilo, Put, Okolina puta.
OVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
ovek je najznaajniji faktor u sistemu ovekvozilo-put-okolina.
Mnogo je karakteristika oveka koji na razliite naine utiu na
aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja. Meu ovim karakteristikama
posebno se istiu sposobnosti, znanja, stavovi i ponaanje oveka.
Uticaj oveka na bezbednost saobraaja nije dovoljno istraen. Ipak,
dosadanja istraivanja su omoguila da se neki uticaji preciznije
objasne, pa ak i izmere.
OVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Neke od najvanijih karakteristika oveka i njihov uticaj na
aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja: Pol, Starost, Sposobnosti,
Znanje-obuka, Stavovi, Iskustvo, Ponaanje, Vonja pod uticajemumor
ostali elementi (standard, obrazovanje, socio-demografska obeleja,
uticaji droga i lekova, bolest, ishrana, puenje).
POL Biopsiholoke razlike izmeu ljudi (pol, uzrast, trudnoa,
psihofiziki poremeaji i dr.), kao i socijalna obeleja (brano
stanje, broj dece, zanimanje i dr.) znaajni su za ponaanje u
saobraaju. Ove razlike ne utiu direktno na sposobnosti za
upravljanje vozilom ve, pre svega, karakteriu nain ponaanja u
saobraaju. Dosadanja istraivanja nisu uspela da utvrde razliku
izmeu polova u uspenosti uea u saobraaju. Iako u zvaninim
statistikama ene u mnogo manjoj meri uestvuju u izazivanju
saobraajnih nezgoda, ne moe se sa pouzdanou rei da su ene uspenije
jer su mukarci u mnogo veoj meri izloeni riziku u saobraaju. Uee
ena u strukturi vozaa je razliito u pojedinim dravama, ali je za
svaku karakteristian trend poveanja broja ena u strukturi vozaa.
Prema podacima koje su objavili Mejsi i Kembel u SAD je broj vozaa
mukog pola u 1994. godini bio za 26% vei u odnosu na 1975. godinu,
dok je za isti odnos godina broj vozaa enskog pola povean za 45%
Waller, 1996. Tako je potrebno u veoj meri sagledati karakteristike
ponaanja, a naroito razlike koje postoje izmeu njih.
STAROST UESNIKA U SAOBRAAJU
Razliite starosne grupe imaju razliita znanja, stavove,
sposobnosti, ponaanja, razliitu izloenost saobraaju itd. Rizik uea
u saobraajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preenih kilometara)
u zavisnosti od starosti vozaa ima oblik slova U. Naime, mladi (do
25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju povean rizik. Ova
zavisnost je slina kod mukaraca i ena, ali postoje i dve razlike.
Mladi mukarci imaju znatno vei rizik nego mlade ene, kako u
apsolutnim vrednostima, tako i u odnosu na vozae srednje starosti.
Kod starijih vozaa je obrnuto: starije ene imaju vei rizik o odnosu
na starije mukarce. Rizik uea u saobraajnim nezgodama kod mladih
vozaa je 3-4 puta vei nego kod ostalih. Rizik nezgode i smrtonosnih
povreda raste i kod starijih vozaa, tako da za vozae preko 80 g. on
je oko 5 puta vei nego za vozae od 40 49. g (Bedard, M. i dr.
2002).
SPOSOBNOSTI
Sposobnost (engl. Capability) je, izvrna mogunost da se
neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa
valjanim ishodom. Razlikuju se opte (govor, hodanje, opaanje itd.)
i specijalne sposobnosti (upravljanje vozilom itd.). Sposobnosti
mogu biti prirodne (uroene) ili steene. Za bezbednost saobraaja su
najznaajnije senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti (Ini, M.
1997).
SPOSOBNOSTI
U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa
ulima vida, sluha, mirisa i dodira. Preko 90% najznaajnijih
informacija za uee u saobraaju prima se ulom vida. Posebno su vani
otrina vida, vidno polje, periferni vid, adaptacija, dinamiki vid
itd. ovek selektivno opaa, tj. bira ta e opaziti i na ta e
reagovati. Opaanje je u direktnoj vezi sa oekivanjem i panjom.
Naime, ovek dobro i lako opaa ono to oekuje i ono to smatra opasnim
(veliki rizik da e nastupiti posledice). Ono to ne oekuje, ovek nee
primetiti ili mu treba vie vremena za primeivanje.
ZNANJA OBRAZOVANJE I OBUKA
Na bezbednost saobraaja utiu obim i struktura znanja uesnika u
saobraaju. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. Izgleda da je za
bezbedno uee u saobraaju potreban odreeni minimum znanja, a posebno
minimum poznavanja saobraajnih propisa. Istraivanje pokazuje malu
razliku u ueu u nezgodama lica ije se znanje bitno razlikuje. Sve
ukazuje da stavovi, vetine i iskustvo imaju vei uticaj na
bezbednost saobraaja nego nivo znanja. Meutim, nedostatak minimuma
znanja poveava rizik uea u saobraajnim nezgodama kod svih
kategorija uesnika (vozaa, biciklista, peaka itd.).
STAVOVI
Stavovi vie nego znanja utiu na bezbednost saobraaja. U tom
smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih
stavova o bezbednosti saobraaja. Posebno su znaajni stavovi o
veliini rizika u saobraaju, o mogunosti upravljanja bezbednou
saobraaja, o linoj i drutvenoj odgovornosti za bezbednost
saobraaja, o znaaju potovanja propisa, o opasnostima pojedinih
radnji u saobraaju, itd. Stavovi se izgrauju i ukorenjuju od
roenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija
iskustva. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti
saobraaja najtee je eleminisati negativne uticaje, tj. spreiti
izgradnju negativnih stavova o saobraaju i bezbednosti
saobraaja.
ISKUSTVO
Ukupno ivotno, a posebno iskustvo u saobraaju znaajno utiu na
rizik saobraajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija
uesnika u saobraaju, ali je najvie istraeno kod vozaa i peaka.
Vozako iskustvo (vozaki sta) se moe izraavati na razliite naine:
brojem preenih kilometara, brojem sati vonje, brojem godina
intenzivne vonje, obimom i vrstom vonje u razliitim uslovima itd.
Ukupan (nominalni) vozaki sta se sastoji od neaktivnog i stvarnog
vozakog staa. Neaktivni vozaki sta je period posedovanja vozake
dozvole u kome voza ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaki sta je
period u kome voza intenzivno i aktivno vozi.
ISKUSTVO
Prema obimnim istraivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoeno
je da vozaki sta znaajno doprinosi bezbednosti vozaa. Prema
nominalnom vozakom stau, svi vozai su podeljeni u pet klasa:
Neiskusni vozai (vozai poetnici) sa vozakim staom do 5 godina,
Nedovoljno iskusni vozai (od 6 do 10 godina nominalnog vozakog
staa), Iskusni vozai (od 11 15 godina nominalnog vozakog staa),
Zreli vozai (od 16 20 godina), Vrlo iskusni vozai (21 25 godina) i
Stari vozai (preko 25 godina poseduju vozaku dozvolu).
PONAANJE
Ponaanje uesnika u saobraaju, a posebno potovanje propisa,
najbitnije utiu na bezbednost saobraaja. Posebno su opasna sledea
ponaanja u saobraaju: Znaajno prekoraenje ogranienja brzine,
Nepotovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo),
Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, Nepotovanje
prvenstva prolaza, Nedranje bezbednog odstojanja izmeu vozila,
Nekorienje zatitne opreme i Prelazak kolovoza van peakog
prelaza.
VONJA POD UTICAJEM Dva su najvanija, negativna uticaja alkohola
na oveka Dejstvom alkohola, pogoravaju se fizioloke sposobnosti:
slabi otrina vida, produava se vreme reakcije, slabi koordinacija i
preciznost pokreta itd. Sa druge strane, pod dejstvom alkohola
slabi panja, poveava se samouverenost, slabi kritinost i raste
sklonost ka rizicima. Ova dva uticaja se pojaavaju. Uticaji
alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Ve kod 0,2 promila
smanjuje se sposobnost da se nou proceni rastojanje. Sa 0,3 promila
slabi procena rastojanja i danju, suava se vidno polje i oteava
prilagoavanje na svetlo-tamu. Kod 0,5 promila znatnije slabe
razumne konice, poveava se spremnost za rizik, usporavaju se
reakcije, opada koncentracija i slabi panja. Istraivanja: Kod
koncentracije od 0,4 promila oko 40% vozaa nije sposobno da
upravlja vozilom, kod 0,6 promila nesposobnih je oko 60%. Kod 0,8
promila preko 75% vozaa je nesposobno, a kod 1,0 promil nijedan
voza nije u stanju da udovolji zahtevima saobraaja i vlada svojim
vozilom. Zato su neke drave ovu granicu proglasile apsolutnom
nebezbednou i predvidele obavezno hapenje vozaa u tim
sluajevima.
UMOR
Umor izaziva slabljenje fiziolokih i psiholokih funkcija oveka.
Razdraljivost, tromost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i
usporenost (u opaanju, shvatanju, odluivanju, reagovanju) su rani
znaci umora koji ve utiu na rizik nastanka saobraajne nezgode.
Pospanost, optike iluzije, padanje glave, san i gubljenje filma su
kasni i veoma opasni znaci umora. Ovo je posebno istraivano kod
vozaa. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva
stalnu panju i koncentraciju, sa obiljem stresnih situacija. Umor
dovodi do eih greaka u vonji, slabi opaanje i procene, ometa
precizne i koordinirane pokrete, produava vreme reagovanja itd.
Posebno je opasno nagomilavanje umora. Mada se vozai posle due
vonje prilagoavaju na umor, kratke pauze ne eleminiu posledice
umora, to stvara veoma opasne situacije, a da vozai nisu svesni
opasnosti.
VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi
vozila, a naroito: pneumatici, ureaji za upravljanje, ureaji za
koenje, ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila, sedita sa
naslonima za glavu, sigurnosni pojas, vazduni jastuci, stanje
tehnike ispravnosti vozila, masa vozila, duina vozila, konstrukcija
vozila, kompaktnost i obezbeenost putnikog prostora, ostala oprema
vozila (ABS, ARS i dr.), branik, karoserija, dizajn i ureenost
unutranjosti vozila, dizajn i ureenost spoljanjosti vozila, brave
na vratima, vetrobransko i ostala stakla na vozilu, rezervoar za
gorivo itd. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i
konstruktivne mogunosti apsorpcije energije pri sudaru.
AKTIVNI ELEMENTI BEZBEDNOSTI VOZILA
U aktivne elemente spadaju: Ureaji za upravljanje. Ureaji za
zaustavljanje. Pneumatici. Ureaji koji obezbeuju vidljivost
(vetrobran i ostala prozorska stakla, brisa vetrobrana, pera
vetrobrana, vozaka ogledala, ureaji za osvetljavanje puta, ureaji
za oznaavanje vozila, ureaji za davanje svetlosnih znakova).
Ergonomske karakteristike vozila. Ostalo.
PASIVNI ELEMENTI BEZBEDNOSTI VOZILA
U pasivne elemente spadaju: Karoserija vozila. Sigurnosni
pojasevi. Vazduni jastuci. Sedita sa naslonima za glavu. Zatitna
kaciga za glavu i druga zatitna oprema za motocikliste. Unutranjost
vozila. Ostali pasivni elementi (spoljni delovi na vozilu, branici,
vrata na vozilu, rezervoar i dr.).
PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Sa gledita bezbednosti saobraaja, putevi se mogu klasifikovati u
tri kategorije: Brzi putevi (autoputevi i putevi rezervisani za
saobraaj motornih vozila-motoputevi), Ostali otvoreni (ruralni)
putevi i Gradske ulice. Navedene tri kategorije puteva se razlikuju
po reimu saobraaja, strukturi uesnika u saobraaju, brzini kretanja,
tehniko-tehnolokim karakteristikama, strukturi i uestalosti
konflikata u saobraaju itd. Na osnovu istraivanja u najrazvijenim
zemljama odreeni su rizici uea u nezgodama na razliitim putevima.
Autoputevi su najbezbedniji putevi. Na ostalim otvorenim putevima
za meoviti saobraaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri, a na
gradskim ulicama est puta vei.
BEZBEDNOST PUTA-UTICAJNI ELEMENTI
Projektovanje i gradnja puta. Stanje i karakteristike kolovoza
(preglednost puta, ravnost povrine kolovoza, irina kolovoza i broj
saobraajnih traka, prijanjanje ili athezija, efikasnost
odvodnjavanja). Raskrsnice. Horizontalne i vertikalne krivine.
Prelazi puta preko eleznike pruge. Tuneli. Bankine. Oprema puta
(sistem komunikacija na putu, znakovi, osvetljenje, zatitne i
odbojne ograde, smerokazi, odmorita i benzinske pumpe, SOS
telefoni, zasadi i panoi protiv zaslepljivanja, otresita,
snegobrani i dr.). Drugo.
OKOLINA PUTA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad, kia ili
sneg) raste rizik od nezgode. Skandinavska istraivanja (Frdstroem i
Bjornskau, 1989) su pokazala da neoekivane snene padavine, prvi
jesenji sneg i padavine posle duih perioda bez padavina znaajno
poveavaju rizik nezgoda, a posebno nezgoda sa nastradalim. Uesnici
u saobraaju se privikavaju na loe vremenske uslove i ovaj negativan
uticaj slabi. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreenim i
poginulim. Naa istraivanja (Lipovac, K, 1993) su potvrdila ove
stavove i pokazala da pojava grada najvie utie na rizik nezgode, a
posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaa.
OKOLINA PUTA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
KONCEPCIJA SLOBODNIH BONIH POVRINA PUTA
Podrazumeva uklanjanje prepreka koje se mogu ukloniti,
premetanje prepreka koje se mogu premestiti, modifikacije koje e
uiniti prohodnim ili elastinim prepreke, saenje ivice-iblja ispred
drvoreda ili drugih prepreka ukoliko nisu na bezbednom rastojanju
od kolovoza i zatiti preostalih prepreka elastinim odbojnicima ili
drugom zatitnom opremom ukoliko ova oprema ne predstavlja veu
opasnost od prepreke koju zaklanja.
OKOLINA PUTA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
POLICIJAUticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U
Norvekoj je uoeno da je redovna 9-toasovna kontrola u toku 6
nedelja dovela do smanjenja prosene brzine vonje za 0,9 do 4,8
km/h, te da su efekti trajali najvie 8 nedelja. Neposredna kontrola
brzo deluje, ali su efekti ogranieni u vremenu i prostoru. SKRIVENE
KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajui publicitet
(kampanje), imaju vee efekte na smanjivanje broja prekoraenja
brzine, broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere
(Keal, M., Povey, L. & Frith W., 2001.84 i 2002). Ova smanjenja
su znaajna kako na konkretnoj deonici (lokalno), tako i na svim
putevima (globalno). S druge strane, skrivene kamere dovode do
etvorostrukog poveanja realizovanih kazni.
