Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUSVE POPULARNIJA PLASTENIČKA PROIZVODNJA:

Plastenici dobar biznis? Strana 6.

ŠIŠATOVACŽIVOT „U SENCI″ MANASTIRA:

Između carske i nesuđene prestonice

Strana 12.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 65 • 12. jun 2015. • cena 40 dinara

od 1.6. do 5.6. 2015.

LA ĆA RAK - DU LE SVI LO KOS, ZA LJU BLJE NIK U KO NJE

Rast ce ne ku ku ru za

Pad ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

BEZ HEMIJE

Na sa la šu kraj Sa ve u Mar tin ci ma, Dra gan Slav kić – Lo đa ba vi se sto-čar stvom na neo bi čan na čin: uvek ga ji pe de se tak kr ma ča ko je hra ni sa mo ku ku ru zom, bez kon cen tra ta i he mij skih sti mu lan sa, a sve dru-

go sa me na đu u pri o ro di. Ka ko ka že, iako do že lje ne te ži ne sto ke sti že tek po sle dve go di ne, ipak

ima ra čun ce u ova kvom na či nu ba vlje nja sto čar stvom. Stra na 10. Fo to: Ž. Ne go va no vić

BAČINCI - IVAN RACANOVIĆ, VLASNIK RANČA „ČESMIN DO“

Puno srce kad pogledam salaš Strana 20.

Kad upreg ne ko nje i sed ne u svoj fi ja ker, Du le Svi lo kos to li ko uži va u vo žnji da to za do volj-stvo ne bi me njao ni za ka kvu vo žnju ču ve nim

auto mo bi li ma. Ve li ku lju bav pre ma če tvo ro no žnim le po ta ni ma on je na sle dio od oca i de de, a že li da je pre ne se na si na i ćer ku. Stra na 11.

Šta je "mer ce des" pre ma li pi ca ne ru !?

2 12. jun 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne prof. dr Sne-ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić

iz ja vi la u uto rak, na 15. Eko nom-skom sa mi tu Re pu bli ke Sr bi je, da po ljo pri vre da i pre hram be na in du-stri ja pred sta vlja ju iz u zet no zna čaj-ne obla sti i raz voj nu šan su za una-pre đe nje pri vre de Re pu bli ke Sr bi je, i da je agro bi znis sek tor atrak ti van ka ko za do ma će, ta ko i za stra ne in-ve sti to re.

Ona je na ve la da Re pu bli ka Sr bi ja ima iz van red ne uslo ve za po ljo pri-vred nu pro iz vod nju ko ji se ogle da ju u kva li tet nom ze mlji štu, po volj nim kli mat skim uslo vi ma, struč no ospo-so blje nom ka dru i vred nim lju di ma, na vo de ći či nje ni cu da je po ljo pri-vred ni sek tor je dan od ret kih pri-vred nih sek to ra ko ji go di na ma be-le ži su fi cit u spolj no tr go vin skoj raz-me ni. „U pro šloj go di ni je, i po red ve li kih ele men tar nih ne po go da ko je su nas za de si le u po ljo pri vred nom sek to ru, za be le žen su fi cit u spolj no-tr go vin skoj raz me ni od pre ko mi li-jar du evra“, pre ci zi ra la je mi ni star-ka Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

- Ono na če mu Mi ni star stvo po-ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne in si sti ra je po tre ba za kon stant nim una pre đe njem po ljo pri vred ne pro-iz vod nje i pre ra đi vač ke in du stri je i to ka ko u po gle du kva li te ta pro iz vo-da, ta ko i u po gle du po ve ća nja pro-iz ve de nih ko li či na. Či nje ni ca je da i po red do brih re zul ta ta srp sku po ljo-pri vre du ka rak te ri še iz voz si ro vi na ili pro iz vo da ni skog ste pe na ob ra de, što u bu du ćem pe ri o du pred sta vlja za da tak da se us po sta vlja njem sa-vre me nih pre ra đi vač kih ka pa ci te ta na ša ze mlja svr sta u red raz vi je nih ze ma lja sa vi so kim pro cen tom iz vo-za pre ra đe nih pro iz vo da - na ve la je mi ni star ka.

Bo go sa vlje vić Bo ško vić je is ta kla da, s ob zi rom na ve li ki broj ma lih ga-zdin sta va, srp ski agrar ima po tre bu za us po sta vlja njem udru že nja po ljo-pri vred nih pro iz vo đa ča, či me bi se omo gu ći la po volj ni ja na bav ka re pro-ma te ri ja la, ob je di nje na pro da ja ve će ko li či ne pro iz vo da, za jed nič ka pre-ra da i pa ko va nje pro iz vo da, a da se ve li ki po ten ci jal Sr bi je na la zi i u iz ra-di pro iz vo da sa do da tom vred no šću, kao što su or gan ski pro iz vo di.

Mi ni star ka je kao oblast od po-seb ne va žno sti iz dvo ji la i tran sfer zna nja za raz voj srp skog agra ra, is ti ču ći da sa mo do bro obra zo van po ljo pri vred ni pro iz vo đač ko ji svo ju pro iz vod nju za sni va na sa vre me nim teh no lo gi ja ma mo že bi ti kon ku ren-tan. Je dan od osnov nih pred u slo va za efi ka snu i kon ku rent nu po ljo pri-vred nu pro iz vod nju u Sr bi ji je una-pre đe nje zna nja po ljo pri vred ni ka, o če mu go vo ri i po da tak da ka da bi se una pre di lo zna nje i po ve ćao pri no sa ži ta ri ca za 5-10 po sto i pri nos mle-ka za oko 10 po sto, pri hod Sr bi je

bio bi uve ćan za 150 mi li o na evra.Mi ni star je pod se ti la i na do net

Za kon o fi nan si ra nju i obez be đe nju fi nan si ra nja po ljo pri vred ne pro iz-vod nje kao i na to su na šim po ljo-pri vred nim pro iz vo đa či ma do stup ni i kre di ti sa sub ven ci o ni sa nom ka-mat nom sto pom. Ta ko đe, ka ko je na ve la mi ni star, po red me ra po dr-ške po ljo pri vred ne po li ti ke i po li ti ke ru ral nog raz vo ja, Mi ni star stvo po-ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne spro vo di niz ak tiv no sti, pro je ka ta i pro gra ma, ko ji će do pri ne ti po bolj-ša nju uslo va po slo va nja i kre i ra nju bo ljeg po slov nog am bi jen ta u po ljo-pri vred nom sek to ru.

- Usva ja nje IPARD pro gra ma i us-po sta vlja nje IPARD struk tu re omo gu ći će na šim po ljo pri vred ni ci ma ko ri šće-nje pred pri stup nih fon do va Evrop ske uni je, što bi tre ba lo zna čaj no da do-pri ne se una pre đe nju kon ku rent no sti do ma će po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Ta ko đe, re a li zu ju se ak tiv no sti na ja-ča nju si ste ma kva li te ta i bez bed no sti hra ne kroz us po sta vlja nje Na ci o nal-

ne re fe rent ne la bo ra to ri je, kao i ak-tiv no sti har mo ni za ci je do ma ćeg za-ko no dav stva sa prav nim te ko vi na ma Evrop ske uni je, a sve u ci lju po bolj-ša nja po lo ža ja na ših po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča, una pre đe nju nje go ve pro iz vod nje i bla go vre me nom pri la-go đa va nju srp ske po ljo pri vre de zah-te vi ma Evrop ske uni je - re kla je mi-ni star ka na kon fe ren ci ji.

Kao je dan od naj ve ćih pro ble-ma sa vre me ne ci vi li za ci je, mi ni star je na ve la pro blem kva li te ta ži vot ne sre di ne, a re ša va nje ovog pro ble ma po sta lo je ne iz be žni deo me đu na rod-nih, re gi o nal nih i na ci o nal nih agen di da na šnji ce.

„Sve sni smo da i u Sr bi ji una pre-đe nje si ste ma za šti te ži vot ne sre di ne mo ra uklju či ti stal nu bri gu za oču va-nje i una pre đe nje kva li te ta va zdu ha, vo de i ze mlji šta, za šti tu bi o di ver zi te-ta, oču va nih eko si ste ma, kao i odr-ži vo i efi ka sni je ko ri šće nje pri rod nih, po seb no ener get skih re sur sa“, ka za-

la je mi ni star i do da la da „Mi ni star-stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne pot pu no po dr ža va kon cept tzv. ze le ne eko no mi je, ko ja je kao in-stru ment odr ži vog raz vo ja za sno va-na na efi ka snom ko ri šće nju re la tiv no „či ste” ener gi je do bi je ne iz raz li či tih ob no vlji vih iz vo ra, na re ci kla ži i ade-kvat nom upra vlja nju ot pa dom, kao i na or gan skoj po ljo pri vre di“.

- Još je dan ve li ki iza zov za Sr bi ju pred sta vlja ju nje ni eko nom ski ka pa-ci te ti u obla sti una pre đi va nja kva li te-ta ži vot ne sre di ne. Pro ce nju je se da će ukup ni tro ško vi is pu nja va nja svih prav nih te ko vi na EU u obla sti ži vot ne sre di ne do 2030. go di ne bi ti oko 10,6 mi li jar di evra, od če ga su naj zah-tev ni ji sek tor za vo de, ot pad i sek-tor in du strij skog za ga đe nja“, iz ja vi la je Bo go sa vlje vić Bo ško vić i na gla si la da una pre đe nje ži vot ne sre di ne ne pred sta vlja sa mo tro šak, već da je i ve li ke ko ri sti za gra đa ne i pri vre du.

s. p.

Struč ni sa rad nik u Po ljo pri vred noj struč noj slu žbi Srem ska Mi tro vi ca vla di mir Ma rić iz ja vio je za „Srem-

sku po ljo pri vre du“ da je sta nje use va na srem skim po lji ma tre nut no do bro.

- Ki ša ko ja je pa la kra jem ma ja, do-bro je do šla ka ko ja rim, ta ko i ozi mim use vi ma. U isto vre me ima li smo i ne-što ni že tem pe ra tu re ko je su po seb no po go do va le use vi ma – na vo di Ma rić. – Po sled njih da na su za be le že ne ne-što vi še tem pe ra tu re i po sto ji opa snost od to plot nog uda ra, po seb no kod ozi-mih use va ko ji su u fa zi na li va nja zr na. Što se ti če ja rih use va, oni su u do brom sta nju, a pro iz vo vo đa či uspe šno pri vo-de kra ju za šti tu od ko ro va i me đu red no kul ti vi ra nje.

Po Ma ri će vim re či ma, sa da su vre-men ske pri li ke naj ve ći pro blem i bi lo bi do bro da ovih da na pad ne ki ša, ali bez ne po go da.

- Ki ša bi mno go zna či la svim use vi-ma jer ove vi so ke tem pe ra tu re ne po-go du ju str ni na ma. Ako se pro du ži pe-riod iz u zet no vi so kih tem pe ra tu ra, po-sto ji opa snost da će se to od ra zi ti na pri no se – pre ci zi ra Vla di mir Ma rić za naš list. – Pše ni ca i je čam su tre ti ra ni ne ko li ko pu ta i tre nut no ne ma opa sno-sti od bo le sti na ovim kul tu ra ma.

Ovo go di šnji pro seč ni pri no si pše-ni ce, na osno vu sa da šnjeg sta nja use va, bi će na ni vou pro šlo go di šnjih i iz no si će oko če ti ri to ne po hek ta ru, iz ja vio je ru ko vo di lac ode lje nja za str na ži ta na no vo sad skom in sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo dr Ni ko la Hri stov.

On je na Da nu po lja str nih ži ta u Su bo ti ci iz ja vio da se za sve pše ni ce i dru ge kul tu re ne mo že re ći da iz gle da ju do bro, jer je rok se tve po seb no do šao do iz ra ža ja.

To, po nje go vim re či ma, zna či da su kod sor ti po se ja nih van op ti mal nog agro teh nič kog ro ka, kao po sle di ca su-šnog pro le ća, use vi osta li ni ski, pro re-đe ni, pa se ne mo gu oče ki va ti re kord ni re zul ta ti.

Sa dru ge stra ne, ka ko ka že, use vi po se ja ni u op ti mal nom ro ku, uz neo-p hod ne agro teh nič ke me re, kao na ogled nom po lju Po ljo pri vred ne struč ne slu žbe u Su bo ti ci, iz gle da ju do bro i na nji ma se mo gu oče ki va ti do bri re zul ta-ti.

- Po pro ce na ma ko je smo do bi li od nad le žnih or ga na, da u sa da šnjem mo-men tu ima mo ne gde oko 50 od sto use-va ko ji su po se ja ni u op ti mal nom agro-teh nič kom ro ku, a 50 od sto van to ga, mo že mo oče ki va ti da će re zul ta ti bi ti na ni vou pro šle go di ne - re kao je Hri stov.

On oče ku je da pr vi ot ko si ječ ma pad nu već sle de ćeg vi ken da, a pše ni ce

u tre ćoj de ka di ju na, a što će sve za vi si-ti od vre men skih uslo va do ta da.

- Mo že mo oče ki va ti da će pri no si bi ti na ni vou pro šle go di ne, što zna či u pro-se ku ne gde oko če ti ri to ne - pro ce nju je Hri stov.

Na osno vu sta nja, u Po ljo pri vred noj struč noj slu žbi u Su bo ti ci pro ce nju ju da će ova kva si tu a ci ja bi ti i u Su bo ti ci.

- Na ša prog no za je da će bi ti ve li kih raz li ka u sa mom pri no su, ko ja će na sta-ti u sa mom ro ku se tve i pri me ni agro-teh ni ke. Mi pro ce nju je mo da će pri nos bi ti iz me đu če ti ri i se dam to na po hek-ta ru" - re kao je sa ve to da vac u ovoj slu-žbi ne ven Or čić.

Na Da nu po lja str nih ži ta ove slu žbe pred sta vlje no je 25 sor ti pše ni ce, ječ ma i osta lih str ni na, ga je nih uz pu nu pri me-nu agro teh ni ke u op ti mal nim ro ko vi ma.

s. p.

BE O GRAD • 15. ekO nOM ski sa Mit re pu Bli ke sr Bi Je

Una pre di ti zna nja po ljo pri vred ni kas ob zi rom na ve li ki broj ma lih ga zdin sta va, srp ski agrar ima po tre bu za us po sta vlja njem udru že nja po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča, či me bi se omo gu ći la po volj ni ja na bav ka re pro ma te ri ja la, ob je di nje na pro da ja ve će ko li či ne pro iz vo da, za jed nič ka pre ra da i pa ko va nje pro iz vo da, is ta kla mi ni star ka po ljo pri vre de sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić

Mi­ni­star­ka­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­na­Eko­nom­skom­sa­mi­tu

Vla da Sr bi je uve la je pro šle sed mi ce pre lev ma ne, od no sno uvo zne tak se za mle ko u iz no-su od 10 do 20 di na ra i za ki se-lo-mleč ne pro iz vo de od 10 do 30 di na ra.

- Po sle ozbilj ne vi še me seč ne, vr lo te melj ne ana li ze tr ži šta i po-lo ža ja u kom se na la zi srp ski mle-kar ski sek tor, Vla da je, da bi re ši-la po re me ća je na tr ži štu mleč nih pro iz vo da, uve la pre lev ma ne za mle ko i ki se lo - mleč ne pro iz vo de i to je pri vre me na me ra - re kla je agen ci ji Be ta mi ni star ka Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Ka ko je is ta kla, dr ža va na taj na čin že li da za šti ti, ko li ko god je to mo gu će, do ma će pro iz vo đa če, ko ji su u od no su na evrop ske far me re u znat no te žem po lo ža ju, jer oni do-bi ja ju fi nan sij sku po dr šku.

Pre ma po da ci ma Upra ve ca ri-na, u pr vih pet me se ci ove go di ne iz EU je u Sr bi ju uve ze no sko ro 3,5 pu ta vi še mle ka u od no su na isti pe riod pro šle go di ne, a taj po-da tak je sa mo je dan od po ka za-te lja ko jim se Vla da ru ko vo di la pri od lu či va nju o uvo đe nju pre lev-ma na, ob ja sni la je Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

pre lev ma ni za uvoz mle ka

SREM SKA MI TRO VI CA - SU BO TI CA • struč nJa Ci O sta nJu pŠe ni Ce

pri nos pše ni ce kao la ne?ako se pro du ži pe riod iz u zet no vi so kih tem pe ra tu ra, po sto ji opa snost da će se to od ra zi ti na pri no se

Pa da vi ne bi ob ra do va le ra ta re

312. jun 2015.

IN TER VJU

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Upr­kos­po­te­ško­ća­ma­sa­ko­ji­ma­se­ su­o­ča­va,­ a­ za­ šta­ mno­gi­evro­skep­ti­ci­ u­ Sr­bi­ji­ pr­stom­

upi­ru­u­Evrop­sku­uni­ju,­svo­ju­šan­su­u­ pro­ce­su­ pro­dru­ži­va­nja­ za­jed­ni­ci­naj­ra­zvi­je­ni­jih­ze­ma­lja­Sta­rog­kon­ti­nen­ta­ tra­ži­ i­ do­ma­ći­ agrar.­ Ka­ko­sa­da­ stva­ri­ sto­je,­ Evro­pa­ bi­ u­ na­red­nom­ pe­ri­o­du­ srp­skim­ pa­o­ri­ma­kroz­ ­ IPARD­­pro­gram­pro­jek­to­van­za­ pe­riod­ 2014­2020.­ mo­gla­ da­ti­175­mi­li­o­na­evra.­Me­đu­tim,­da­bi­to­ovih­sred­sta­va­

Sr­bi­ja­ do­šla,­ po­ru­ču­ju­ iz­ Evrop­ske­uni­je,­po­treb­no­je­spro­ve­sti­edu­ka­ci­ju­po­ljo­pri­vred­ni­ka­i­sto­vi­rit­na­ci­o­nal­nu­agen­ci­ju­pre­ko­ko­je­bi­no­vac­na­me­njen­ agra­ru­ mo­gao­ do­ći­ do­svo­jih­kraj­njih­ko­ri­sni­ka.­Ko­li­ko­će­u­tom­pro­ce­su­Sr­bi­ja­bi­ti­uspe­šna­za­vi­si­naj­vi­še­od­nje­sa­me,­a­o­to­me­ko­li­ko­ je­ Evrop­ska­ uni­ja­ sprem­na­da­ po­mog­ne­ srp­skoj­ po­ljo­pri­vre­di­i­ šta­uop­šte­po­ljo­pri­vre­da­zna­či­ za­sa­vre­me­nu­Evro­pu­raz­go­va­ra­li­smo­sa­Maj klom Bu le nom,­ me­na­dže­rom­Se­ko­tra­ za­po­ljo­pri­vre­du­ i­ ru­ral­ni­raz­voj­de­le­ga­ci­je­EU­u­Sr­bi­ji.

SP: Ko ji je zna čaj agrar ne po­li ti ke u EU?

MB:­ Po­ljo­pri­vre­da­ i­ bez­bed­nost­hra­ne­su­ve­o­ma­va­žne­obla­sti,­ka­ko­za­Evrop­sku­uni­ju­­ta­ko­i­za­Sr­bi­ju.­ Od­ po­čet­ka­ Evrop­ske­ uni­je,­ra­ni­je­ Evrop­ske­ za­jed­ni­ce,­ Za­jed­nič­ka­ po­ljo­pri­vred­na­ po­li­ti­ka­ (ZPP)­je­bi­la­ jed­na­od­glav­nih­obla­sti­ na­ko­ju­ je­ od­la­zio­ ve­li­ki­ deo­bu­dže­ta.­Tre­nut­no­oko­40­po­sto­bu­dže­ta­EU­od­la­zi­na­po­ljo­pri­vre­du.­Ci­lje­vi­ZPP­su­vre­me­nom­evo­lu­i­ra­li.­Da­nas,­po­red­to­ga­što­i­da­lje­po­dr­ža­va­ru­ral­nu­eko­no­mi­ju­i­obez­be­đu­je­odr­ži­vu­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju,­ ta­ko­đe­na­sto­ji­da­obez­be­di­vi­so­ke­stan­dar­de­ za­ bez­bed­nost­ hra­ne­ za­ po­tro­ša­če­kao­i­za­šti­tu­ži­vot­ne­sre­di­ne­i­od­go­vor­nost­ko­ju­zah­te­va­ju­po­re­ski­

ob­ve­zni­ci.­ZPP­sa­dr­ži­sve­o­bu­hvat­ne­in­stru­men­te­i­stan­dar­de­za­bez­bed­nost­hra­ne­i­njih­Sr­bi­ja­tre­ba­da­us­po­sta­vi­ to­kom­ pro­ce­sa­ pri­stu­pa­nja­EU.­

SP: Ka kav će uti caj ima ti ula­zak Sr bi je u EU na na šu po ljo­pri vre du?

MB:­ Pro­ces­ pro­ši­ri­va­nja­ EU­je­ do­neo­ na­pre­dak­ po­ljo­pri­vre­di­svih­ dr­ža­va­ čla­ni­ca,­ olak­ša­va­ju­ći­ tr­go­vi­nu­ unu­tar­ EU­ i­ pod­sti­ču­ći­ mo­der­ni­za­ci­ju­ po­ljo­pri­vre­de­no­vih­ čla­ni­ca.­ sa­ dru­ge­ stra­ne,­do­pri­nos­no­vih­dr­ža­va­čla­ni­ca­se­ogle­dao­ u­ to­me­ da­ je­ evrop­ska­po­ljo­pri­vre­da­ do­bi­la­ na­ zna­ča­ju­u­ smi­slu­ po­vr­ši­ne,­ pro­iz­vod­nje­ i­bro­ja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka.­ Po­ka­za­lo­ se­ da­ su­ stra­ho­vi­ od­mo­gu­ćih­ne­ga­tiv­nih­efe­ka­ta­ko­je­na­po­ljo­pri­vre­du­mo­že­ ima­ti­ pro­ces­ pro­ši­re­nja­ bi­li­ neo­sno­va­ni.­ Is­ku­stvo­po­ka­zu­je­ da­ su­u­ pro­ce­su­pro­ši­re­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­me­đu­ naj­za­in­te­re­so­va­ni­jim­ali­i­naj­kri­tič­ni­jim­part­ne­ri­ma.­Stra­ho­vi­iz­ra­že­ni­u­ pro­šlo­sti,­ kao­ što­ su­ ri­zik­ od­gu­bit­ka­ pri­ho­da,­ po­re­me­ća­ja­ na­tr­ži­štu­ i­ pro­blem­ sa­ kva­li­te­tom,­ni­su­se­ob­i­sti­ni­li­na­kon­pri­klju­če­nja­ no­vih­ čla­ni­ca.­ Na­pro­tiv,­ pri­

ho­di­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ su­ po­ra­sli,­unu­tra­šnje­ tr­ži­šte­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­do­bro­funk­ci­o­ni­še­i­po­tro­šač­ki­iz­bor­je­po­ve­ćan.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ u­ no­vim­ dr­ža­

va­ma­ čla­ni­ca­ma­ uži­va­ju­ ne­ sa­mo­u­be­ne­fi­ci­ja­ma­na­sta­lim­usled­slo­bod­nog­ pri­stu­pa­ je­din­stve­nom­EU­ tr­ži­štu,­ već­ ima­ju­ ko­ri­sti­ i­ od­po­li­ti­ka­ usme­re­nih­ na­ raz­voj­ po­ljo­pri­vre­de­ na­ odr­živ­ i­ pro­fi­ta­bi­lan­na­čin.­One­uklju­ču­ju­ di­rekt­nu­po­dr­šku­pri­ho­do­va­nju­i­po­dr­šku­za­re­struk­tu­ri­ra­nje­u­ru­ral­nim­obla­sti­ma.­Pro­gra­mi­ ru­ral­nog­raz­vo­ja­se­uglav­nom­fi­nan­si­ra­ju­u­sa­rad­nji­sa­na­ci­o­nal­nim­vla­da­ma,­ali­sa­ge­ne­ral­no­ vi­šom­ sto­pom­do­pri­no­sa­ od­stra­ne­EU­ne­go­što­je­to­bio­slu­čaj­sa­sta­rim­dr­ža­va­ma­čla­ni­ca­ma.Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ u­ no­vim­ ze­

mlja­ma­ čla­ni­ca­ma­ su­ oči­gled­no­po­ve­ća­li­ svoj­ pri­hod­ od­ ka­ko­ su­pri­stu­pi­li­ EU.­ Re­al­ni­ do­ho­dak­ po­po­ljo­pri­vred­ni­ku,­ ko­ji­ ra­di­ pu­no­rad­no­vre­me,­ je­po­ras­tao­pet­pu­ta­ od­ 2000.­ do­ 2011.­ u­ Le­to­ni­ji­ i­ vi­še­ od­ tri­ pu­ta­ u­ Esto­ni­ji,­udvo­stru­čio­se­u­Li­tva­ni­ji,­Če­škoj­i­Polj­skoj,­a­u­Slo­vač­koj­se­po­ve­ćao­ za­ vi­še­ od­ 50­ po­sto.­ Iz­me­đu­2007.­i­2011,­pri­hod­po­ljo­pri­vred­ni­ka­u­Ru­mu­ni­ji­ se­du­pli­rao,­a­u­Bu­gar­skoj­je­po­ras­tao­za­vi­še­od­ 40­ po­sto.­ Ovaj­ po­zi­tiv­ni­ raz­voj­u­po­ljo­pri­vred­nim­pri­ma­nji­ma­u­ no­vim­ ze­mlja­ma­ čla­ni­ca­ma­ je­ve­li­kim­ de­lom­ re­zul­tat­ po­bolj­ša­nih­tr­ži­šnih­uslo­va­na­kon­pri­dru­ži­va­nja,­po­ste­pe­nog­uvo­đe­nja­di­rekt­nih­pla­ća­nja­ZPP­i­efek­ta­me­ra­ru­ral­nog­raz­vo­ja.­Pro­ši­re­no­EU­tr­ži­šte­je­do­ne­lo­broj­ne­no­ve­mo­guć­no­sti­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke­i­po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­na­pred­u­ze­ća­i­do­ve­lo­do­po­ve­ća­ne­tr­go­vi­ne­unu­tar­Uni­je,­ ja­ča­nja­po­zi­ci­je­EU­ na­ me­đu­na­rod­nim­ tr­ži­šti­ma,­sta­bil­no­sti­ za­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­ i­po­ve­ća­nja­ stra­nih­ di­rekt­nih­ in­ve­sti­ci­ja­ bez­ ve­ćih­ in­ter­nih­ eko­nom­skih,­ so­ci­jal­nih­ ili­ pre­hram­be­no­bez­bed­no­snih­bri­ga.Na­kon­ uspe­šnog­ pri­je­ma­ 12­

no­vih­ čla­ni­ca,­ Evrop­ska­ ko­mi­si­ja­na­sta­vlja­da­po­ma­že­dr­ža­va­ma­po­put­Sr­bi­je,­ko­je­te­že­član­stvu­u­EU,­ pru­ža­njem­ sa­ve­ta­ i­ fi­nan­sij­ske­ i­ teh­nič­ke­po­mo­ći­ka­ko­bi­ ih­

pri­pre­mi­la­za­bu­du­će­pri­stu­pa­nje­ve­za­no­za­po­ljo­pri­vre­du­ i­ ru­ral­ni­raz­voj.­

SP: Ka kva se kon kret na po dr­ška nu di Sr bi ji?

MB:­ Oko­ 100­ mi­li­o­na­ evra­ EU­fi­nan­sij­ske­ po­mo­ći­ je­ is­po­ru­če­no­Sr­bi­ji­od­2000.­go­di­ne­i­to­sa­mo­u­sek­to­ri­ma­ po­ljo­pri­vre­de,­ ru­ral­nog­raz­vo­ja,­ bez­bed­no­sti­ hra­ne­ kao­ i­zdra­vlja­ži­vo­ti­nja­i­bi­lja­ka.­Pri­o­ri­te­ti­su­bi­li­usme­re­ni­na­ iden­ti­fi­ka­ci­ju­ze­mlji­šta,­ ad­mi­ni­stra­tiv­nu­ kon­tro­lu­pla­ća­nja­u­okvi­ru­me­ra­po­dr­ške,­in­for­ma­ci­o­ne­ si­ste­me­ kao­ što­ je­ Si­stem­ ra­ču­no­vod­stve­nih­ po­da­ta­ka­na­ po­ljo­pri­vred­nim­ ga­zdin­stvi­ma­(FADN),­ is­ko­re­nji­va­nje­ ži­vo­tinj­skih­bo­le­sti,­ sle­dlji­vost­ pro­iz­vo­da­ ži­vo­tinj­skog­ po­re­kla,­ ve­te­ri­nar­sku­ i­ fi­to­sa­ni­tar­nu­kon­tro­lu­kao­i­upra­vlja­nje­ ži­vo­tinj­skim­ot­pa­dom.­Uzmi­mo­FADN­kao­pri­mer.­Sa­jed­ne­stra­ne,­slu­ži­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ kao­ re­per­za­ uspe­šnost­ po­slo­va­nja­ i­ pra­će­nje­tro­ško­va­pro­iz­vod­nje.­Sa­dru­ge­stra­ne,­ slu­ži­ da­ in­for­mi­še­ kre­a­to­re­po­li­ti­ka­na­na­ci­o­nal­nom­i­EU­ni­vou,­pre­ma­po­me­nu­toj­ana­li­zi.­Tre­ba­na­po­me­nu­ti­da­59­po­ljo­pri­vred­ni­ka­iz­Srem­skog­okru­ga­već­da­je­do­pri­nos­ovom­si­ste­mu.

Po­dr­ška­ će­ se­ na­sta­vi­ti­ u­ ovim­obla­sti­ma­ i­ to­ sa­ ve­ćom­ pa­žnjom­usme­re­nom­ na­ po­moć­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ da­ raz­u­me­ju­ zah­te­ve­ EU­stan­dar­da,­ a­ bi­će­ im­ po­nu­đe­na­ i­fi­nan­sij­ska­ po­moć­ da­ pri­la­go­de­ i­po­bolj­ša­ju­ svo­ju­ kon­ku­rent­nost.­U­ na­red­nim­ go­di­na­ma­ pre­ sa­mog­pri­stu­pa­nja­ EU­ u­ pla­nu­ je­ zna­čaj­no­ve­ća­di­rekt­na­po­dr­ška­ko­ri­sni­ci­ma­u­ru­ral­nim­sre­di­na­ma­ i­ to­kroz­ta­ko­zva­ni­ IPARD­ Pro­gram­ (in­stru­ment­za­pret­pri­stup­nu­po­moć­u­ru­ral­nom­raz­vo­ju).­Glav­ni­ci­lje­vi­ovog­pro­gra­ma­su­da­se­po­ve­ća­bez­bed­nost­hra­ne­u­Sr­bi­ji­ i­ da­ se­po­bolj­ša­ kon­ku­rent­nost­ po­ljo­pri­vred­nog­i­ pre­hram­be­nog­ sek­to­ra,­ kao­ i­ da­se­po­mog­ne­Sr­bi­ji­da­se­po­ste­pe­no­usa­gla­si­sa­EU­stan­dar­di­ma.­Po­dr­ška­ će­ bi­ti­ obez­be­đe­na­ i­

kroz­na­men­ski­ si­stem­za­upra­vlja­nje­ i­ kon­tro­lu,­ či­je­ us­po­sta­vlja­nje­u­ okvi­ru­ dr­žav­ne­ ad­mi­ni­stra­ci­je­po­ma­že­EU.­Si­stem­mo­ra­u­pot­pu­no­sti­ bi­ti­ uskla­đen­ sa­ stan­dar­di­ma­upra­vlja­nja­ jed­ne­ sa­vre­me­ne­ ad­mi­ni­stra­ci­je,­ ka­ko­ se­ to­ već­ či­ni­ u­slič­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­u­ze­mlja­ma­čla­ni­ca­ma­Evrop­ske­uni­je.­Mo­ra­da­se­ us­po­sta­vi­ od­go­va­ra­ju­ća­ struk­tu­ra­ ko­ju­ će­odo­bri­ti­ Evrop­ska­ko­mi­si­ja­da­bi­smo­mo­gli­da­kre­ne­mo­sa­pot­pi­si­va­njem­pr­vih­ ugo­vo­ra­ sa­ko­ri­sni­ci­ma.­Ovo­ je­glav­ni­pri­o­ri­tet­da­bi­IPARD­Pro­gram­po­čeo­da­da­je­po­dr­šku­ru­ral­nom­sek­to­ru­u­Sr­bi­ji­u­bli­skoj­bu­duć­no­sti.Za­vi­še­de­ta­lja­o­IPARD­pro­gra­

mu,­ po­se­ti­te­ veb­sajt­ Upra­vljač­kog­te­la­ IPARD­a,­ ko­ji­ se­ na­la­zi­ u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­ sre­di­ne:­ http://www.mpzzs.gov.rs/wp­content/uploads/datoteke/ko r i sna_dokumenta /Se rb i a_IPARD_II_Program_finalni_prevod­Korigovano_20_04_2015.pdf

S. Lapčević

MAJKL BU LEN, ME NA DŽER SEK TO RA ZA PO LJO PRI VRE DU I RU RAL NI RAZ VOJ DE LE GA CI JE EU U SR BI JI

Po ljo pri vre da je stra te ška gra na raz vo ja EU­ Po ka za lo se da su bi li neo sno va ni stra ho vi od mo gu ćih ne ga tiv nih efe ka ta ko je na po ljo pri vre du mo že ima ti pro ces pro ši re nja. Na pro tiv, pri ho di po ljo pri vred ni ka su po ra sli, unu tra šnje tr ži šte po ljo pri vred nih pro iz vo da do bro funk ci o ni še i po tro šač ki iz bor je po ve ćan – is ta kao je Majkl Bu len

­­Ciljana­pretpristupna­pomoć,­kao­ i­ dobri­ rezultati­ pregovora­(fokusirani­više­na­ ruralni­ razvoj­i­ preusmereni­ sa­podrške­ tržištu­na­ direktnu­ podršku­ prihodova­nju)­su­omogućili­neometano­ in­tegrisanje­država­članica­u­Uniju.­Sveukupni­pozitivni­pomaci­i­nove­mogućnosti­su­nadjačali­izazove­i­troškove­ pune­ integracije­ u­ za­jedničku­agrarnu­politiku.­Ulazak­

u­EU­ je­doprineo­suštinskoj­mo­dernizaciji­ i­ restrukturiranju­ po­ljoprivrede­i­prerade­hrane­u­no­vim­državama­članicama.­Ovo­je­jednim­delom­rezultat­mogućno­sti­koje­nudi­jedinstveno­tržište,­ali­ takođe­ i­ rezultat­ kapitalnih­investicija­u­poljoprivredna­gaz­dinstva­koje­su­bile­sufinasirane­iz­EU­ fondova­za­ruralni­ razvoj,­kaže­Majkl­Bulen.

Poslednja­ proširenja­ EU­ u­2004.­ i­ 2007.­ godini­ pridodala­su­sedam­miliona­poljoprivred­nika­na­već­postojeću­populaci­ju­od­šest­miliona­poljoprivred­nika.­ Novih­ 12­ država­ članica­donele­ su­ EU­ oko­ 55­ miliona­hektara­ korišćenog­ poljopri­vrednog­zemljišta,­kao­dodatak­na­ već­ postojećih­ 130­ miliona­

hektara­ u­ 15­ starih­ članica.­Ovo­je­predstavljalo­povećanje­od­42­posto­u­zemljištu,­dok­se­proizvodnja­ povećala­ samo­ za­10­20­posto­za­većinu­proizvo­da.­ Međutim,­ ZPP­ je­ pomogla­poljoprivrednicima­da­postepe­no­ razviju­ održive­ proizvodne­mogućnosti,­ objašnjava­ Majkl­Bulen.­

Porast broja poljoprivrednika

­­Zainteresovanima­u­Srbiji­će­biti­ponuđeno­175­miliona­evra­u­obliku­grantova­za­sufinansiranje­odgovarajućih­investicija­do­mak­simalnih­ 70­ posto­ javnih­ dopri­nosa­ za­ prihvatljive­ troškove.­Podrška­će­biti­ponuđena­za:­1. Investicije­u­poljoprivredna­gaz­dinstva­ ­­ grantovi­ će­ biti­ obez­beđeni­ poljoprivrednicima­ za­proizvodnju­ mleka,­ mesa,­ voća­i­ povrća­kao­ i­ drugih­useva;­2.­Investicije­ vezane­ za­ preradu­ i­plasman­ poljoprivrednih­ pro­izvoda­ ­­ ciljaju­ se­ mikro,­ mala­i­ srednja­ preduzeća­ koja­ pre­

rađuju­mleko,­meso,­voće­ i­po­vrće;­ 3.­ Organsku­ proizvodnju­­­ podrška­ će­ biti­ obezbeđena­poljoprivrednicima­ koji­ uvode­organske­načine­proizvodnje;­4. Sprovođenje­ strategija­ lokalnog­razvoja­­­uz­takozvani­"LEADER"­pristup,­ lokalne­ akcione­ grupe­­(specijalno­uspostavljena­javno­privatna­ partnerstva)­ će­ dobiti­podršku­ u­ sprovođenju­ lokalnih­ruralnih­ strategija;­5.­ Diverzifi­kaciju­gazdinstava­i­poslovni­ra­zvoj­­­ova­mera­će­podržati­ ra­zvoj­privatnih­ruralnih­turističkih­objekata,­jasan­je­Bulen.

Podrška na više nivoa

Postepeno nadjačavanje izazova

4 12. jun 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

S le­de­ća­ agro­po­li­tič­ka­ me­ra­ko­ja­je­znat­no­uti­ca­la­na­po­ve­ća­nje­ze­mlji­šta­dru­štve­nog­

sek­to­ra,­do­ne­ta­je­osam­go­di­na­po­za­vr­šet­ku­ agrar­ne­ re­for­me.­ To­ je­Za­kon­ o­ po­ljo­pri­vred­nom­ ze­mlji­šnom­fon­du­op­šte­na­rod­ne­imo­vi­ne­i­do­de­lji­va­nju­ze­mlje­po­ljo­pri­vred­nim­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­ („Slu­žbe­ni­list­ FNRJ”,­ broj­ 22/53)­ iz­ 1953.­go­di­ne,­ko­jim­je­ogra­ni­čen­in­di­vi­du­al­ni­ po­sed­ ob­ra­di­vog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­na­10­hek­ta­ra­po­do­ma­ćin­stvu.­Sop­stve­ni­ci­či­je­je­ ze­mlji­šte­ na­ osno­vu­ ovog­ za­ko­na­ po­sta­lo­ op­šte­na­rod­na­ imo­vi­na­ ima­li­ su­ pra­vo­ na­ na­kna­du­za­to­ze­mlji­šte.­Na­kna­da­se­is­pla­ći­va­la­u­ro­ku­od­20­go­di­na­bez­ka­ma­te.­Spro­vo­đe­njem­ovog­za­ko­na­od­ in­di­vi­du­al­nih­ ga­zdin­sta­va­ na­pod­ruč­ju­ Voj­vo­di­ne­ ot­ku­plje­no­ je­101.700­hek­ta­ra.Ova­ko­ot­ku­plje­no­ze­mlji­šte­do­

de­lji­va­no­je­po­ljo­pri­vred­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­ na­ traj­no­ ko­ri­šće­nje.­Pod­ po­ljo­pri­vred­nim­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­ sma­tra­ne­ su­ ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge,­ po­ljo­pri­vred­na­ do­bra­ i­dru­ge­ po­ljo­pri­vred­ne­ or­ga­ni­za­ci­je­i­ usta­no­ve­ ko­je­ se­ ba­ve­ po­ljo­pri­vred­nom­de­lat­no­šću.­Za­kon­o­po­ljo­pri­vred­nom­ ze­mlji­šnom­ fon­du­ve­zan­ je­ za­ ka­rak­te­ri­stič­nu­ fa­zu­raz­vo­ja­ ju­go­slo­ven­ske­ po­ljo­pri­vre­de,­ko­ja­se­ogle­da­u­po­seb­noj­si­tu­a­ci­ji­do­ko­je­je­do­šlo­po­za­vr­šet­ku­ agrar­ne­ re­for­me­ u­ po­gle­du­po­se­dov­ne­struk­tu­re,­a­ i­zbog­re­or­ga­ni­za­ci­je­ se­ljač­kih­ rad­nih­ za­dru­ga.­Na­i­me,­po­okon­ča­nju­Pr­ve­agrar­ne­ re­for­me­ na­ po­sed­ do­ 10­hek­ta­ra­ ot­pa­da­lo­ je­ 90,6­ od­sto­svih­se­ljač­kih­ga­zdin­sta­va,­dok­su­po­se­di­ pre­ko­ 10­ he­ka­ra­ pred­sta­vlja­li­ sa­mo­ 9,4­ od­sto­ (po­da­ci­ za­Ju­go­sla­vi­ju).Da­kle,­ sa­mo­ma­nji­broj­ se­ljač­

kih­ga­zdin­sta­va­do­šao­je­pod­udar­Za­ko­na­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­šnom­ fon­du.­ Na­da­lje,­ Ured­bom­ o­imo­vin­skim­ od­no­si­ma­ i­ re­or­ga­ni­za­ci­ji­se­ljač­kih­rad­nih­za­dru­ga,­ko­ja­je­do­ne­ta­ne­po­sred­no­pre­Za­ko­na­ o­ po­ljo­pri­vred­nom­ ze­mlji­šnom­fon­du­ (Ured­ba­ je­ do­ne­ta­ apri­la­1953.­ go­di­ne,­ a­ Za­kon­ma­ja­ iste­go­di­ne),­ omo­gu­će­no­ je­ čla­no­vi­ma­rad­nih­za­dru­ga­da­na­pu­ste­or­ga­ni­za­ci­ju­ i­pre­ is­te­ka­ro­ka­od­ tri­go­di­ne,­ ko­ji­ je­ bio­ pred­vi­đen­ za­dru­žnim­pra­vi­li­ma.­Ve­li­ki­deo,­pre­sve­ga,­ imuć­ni­jih­ se­lja­ka,­ is­tu­pio­je­iz­za­dru­žnog­član­stva.­Da­je­do­tog­ istu­pa­nja­ do­šlo­ pod­ uslo­vi­ma­do­ta­da­šnjeg­mak­si­mu­ma­(20­hek­ta­ra),­se­ljač­ke­rad­ne­za­dru­ge,­a­u­nji­ma­broj­ni­bez­ze­mlja­ši­i­sit­ni­se­lja­ci,­osta­li­bi­sa­vr­lo­ma­lo­ze­mlje.­Na­taj­na­čin,­pre­o­sta­lim­za­dru­ga­ma­je­omo­gu­će­no­da­na­sta­ve­rad­na­no­vim­osno­va­ma.­To­je­ustva­ri­i­bio­smi­sao­do­no­še­nja­no­ve­agrar­ne­re­for­me.

Ku po vi na ze mlje

Da­lje­ po­ve­ća­nje­ po­vr­ši­na­ dru­štve­nog­sek­to­ra­ni­je­vi­še­išlo­za­kon­skim­za­hva­ti­ma,­već­kao­po­sle­di­ca­dru­štve­no­eko­nom­skih­pro­me­na­na­se­lu.­Ono­je­oba­vlja­no:­ku­po­vi­nom­od­in­di­vi­du­al­nih­po­nu­đa­ča,­pri­vo­đe­njem­ze­mlji­šta­kul­tu­ri­ (osva­ja­njem­no­vih­ po­vr­ši­na),­ za­hva­ta­njem­ vi­ško­va­ze­mlji­šta­pri­li­kom­spro­vo­đe­nja­ ko­ma­sa­ci­je,­ ot­kri­va­njem­ uzur­pi­ra­nog­ ze­mlji­šta­ i­ pri­hva­ta­njem­na­pu­šte­nog­ ili­da­ri­va­nog­ze­mlji­šta.­U­pe­ri­o­du­1957­1975.­go­di­ne­ fond­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­dru­štve­nih­ga­zdin­sta­va­po­ve­ćan­je­pu­tem­ku­po­vi­ne­za­229.147­hek­ta­ra,­osva­ja­njem­no­vih­po­vr­ši­na­za­31.787­hek­ta­ra­i­pri­pa­ja­njem­uzur­pi­ra­nih­po­vr­ši­na­za­19.298­ hek­ta­raa.­ U­ pe­ri­o­du­ 1976­1981.­god.­dru­štve­ni­sek­tor­je­uve­ćan­ ku­po­vi­nom­ ze­mlji­šta­ za­ no­vih­35.000­hek­ta­ra.­Naj­in­ten­ziv­ni­ja­ku­po­vi­na­je­bi­la­u­pe­ri­o­du­1959­1964.­go­di­ne,­upra­vo­ka­da­je­za­po­šlja­va­nje­ze­mljo­rad­ni­ka­van­po­ljo­pri­vre­de­bi­lo­ve­o­ma­di­na­mič­no,­ali­i­ka­da­je­kre­dit­za­ku­po­vi­nu­ze­mlji­šta­da­van­pod­naj­po­volj­ni­jim­uslo­vi­ma.

Ge ne za na stan ka dru­štve­ne­-­dr­žav­ne­svo ji ne

Ako­se­ ima­u­vi­du­ge­ne­za­na­stan­ka­i­stal­nog­po­ve­ća­nja­po­vr­ši­na­ ob­ra­di­vog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ u­ dru­štve­noj­ svo­ji­ni,­mo­gu­se­ raz­li­ko­va­ti­ če­ti­ri­glav­ne­osno­ve­i­ne­ko­li­ko­pod­o­sno­va:1.­ Dr­žav­na­ (dru­štve­na)­ svo­

ji­na­ na­sta­la­ 1945.­ go­di­ne.­ spro­vo­đe­njem­ Za­ko­na­ o­ kon­fi­ska­ci­ji­imo­vi­ne­na­rod­nih­ne­pri­ja­te­lja­i­Za­ko­na­o­agrar­noj­re­for­mi­i­ko­lo­ni­za­ci­ji.­Dr­žav­na­svo­ji­na­kon­sti­tu­i­sa­na­na­240.000­hek­ta­ra­ob­ra­di­vih­po­vr­ši­na.2.­ Po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­

pre­ne­to­u­dru­štve­nu­svo­ji­nu­kon­fi­ska­ci­jom­ u­ pe­ri­o­du­ od­ 1947­1953.­go­di­ne­po­pro­pi­si­ma­o­oba­ve­za­ma­ ot­ku­pa­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.­ U­ dru­štve­nu­ svo­ji­nu­pre­ne­to­je­oko­21.500­hek­ta­ra;3.­ Po­ Za­ko­nu­ o­ po­ljo­pri­vred­

nom­ ze­mlji­šnom­ fon­du­ iz­ 1953.­go­di­ne­ ot­ku­plje­no­ je­ i­ do­de­lje­no­po­ljo­pri­vred­nim­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­101.700­ hek­ta­ra­ ob­ra­di­vog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta;4.­ Od­ 1954.­ go­di­ne­ po­ve­ća­

nje­ ob­ra­di­vog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ oba­vlja­no­ je­ uglav­nom­ku­po­vi­nom­ od­ pri­vat­nog­ sek­to­ra­ili­osva­ja­njem­no­vih­po­vr­ši­na,­za­hva­ta­njem­ vi­ško­va­ ze­mlji­šta­u­ po­stup­ku­ ko­ma­sa­ci­je,­ ot­kri­va­njem­ uzur­pa­ci­je­ i­ pri­hva­ta­njem­na­pu­šte­nog­ ili­ da­ri­va­nog­ ze­mlji­šta.­Na­ taj­na­čin­dru­štve­na­svo­ji­na­je­po­ve­ća­na­za­oko­300.000­hek­ta­ra.­

No­va­agrar­na­re­for­ma­ko­ja­tre­ba­da­ se­ spro­ve­de­u­ sa­vre­me­nim­dru­štve­no­eko­nom­skim­od­no­si­ma,­tre­ba­ da­ is­pra­vi­ ne­prav­de­ iz­ pro­šlo­sti­od­no­sno­pro­šlih­agrar­nih­re­for­mi.­Da­bi­bi­la­pra­ved­na­tre­ba­da­ima­obr­nu­ti­pra­vac­ i­ smi­sao­ne­go­do­sa­da­šnje­re­for­me.To­ zna­či,­ ne­ po­društvlja­va­nje­

već­ ja­ča­nje­ pri­vat­nog­ sek­to­ra,­pri­vat­ne­ini­ci­ja­ti­ve,­ja­ča­nje­po­ro­dič­nog­ga­zdin­stva.­Is­ho­di­šte­kod­to­ga­tre­ba­da­bu­de­upra­vo­ge­ne­za­ na­stan­ka­ du­štve­ne­ od­no­sno­dr­žav­ne­ze­mlje.Usva­ja­njem­Za­ko­na­o­na­či­nu­i­

uslo­vi­ma­pri­zna­va­nja­pra­va­i­vra­ća­nju­ ze­mlji­šta­ ko­je­ je­ pre­šlo­ u­dru­štve­nu­svo­ji­nu­po­osno­vu­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šnog­ fon­da­ i­kon­fi­ska­ci­jom­ zbog­ ne­iz­vr­še­nih­oba­ve­za­ iz­ oba­ve­znog­ ot­ku­pa­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da­ („Slu­žbe­ni­ gla­snik­ RS”,­ broj­ 18/91)­stvo­re­ne­ su­ mo­guć­no­sti­ da­ se­ra­ni­jim­ sop­stve­ni­ci­ma­ i­ nji­ho­vim­ na­sled­ni­ci­ma­ vra­ti­ ze­mlji­šte­od­u­ze­to­ 1953.­ go­di­ne­ spro­vo­đe­njem­ Za­ko­na­ o­ po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­šnom­ fon­du,­ kao­ i­ ze­mlji­šte­ kon­fi­sko­va­no­ od­ 1947­1953.­god.­ po­ pro­pi­si­ma­ o­ oba­ve­znom­ot­ku­pu.­ Ka­da­ je­ pret­hod­na­ po­li­tič­ka­struk­tu­ra­ima­la­sme­lo­sti­da­vra­ti­ ze­mlju­ biv­šim­ vla­sni­ci­ma,­i­ to­ u­ ne­vre­me,­ od­no­sno­ u­ vre­me­ naj­ve­ćih­ is­ku­še­nja­ za­ srp­ski­na­rod­­­dru­štve­nih,­eko­nom­skih,­pre­sve­ga­etič­kih­i­mo­ral­nih,­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje­za­što­se­sa­re­sti­tu­ci­jom­ze­mlji­šta­i­re­sti­tu­ci­jom­či­ta­ve­ na­ci­o­na­li­zo­va­ne­ imo­vi­ne­ne­na­sta­vi.­Ini­ci­ja­ti­va­da­se­vra­ti­kon­fi­sko­va­na­ze­mlja­je­po­te­kla­od­se­lja­ka­ iz­ Bač­kog­ Pe­trov­ca,­ ko­ji­su­1991.­go­di­ne­pr­vi­de­mon­stra­tiv­no­ po­se­ti­li­ po­kra­jin­skog­mi­ni­stra­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ i­ tra­ži­li­ da­im­se­nji­ho­va­ze­mlja­bez­u­slov­no­vra­ti.­Bi­li­su­pri­jat­no­iz­ne­na­dje­ni­ka­da­im­je­re­če­no­da­su­u­pra­vu­i­da­će­im­se­ze­mlja­vra­ti­ti.­To­je­i­ura­đe­no.

Po­voj­vo­djan­skim­sa­la­ši­ma­po­če­li­su­da­du­va­ju­no­vi­ve­tro­vi.­Pot­pu­no­je­već­sa­zre­lo­ube­dje­nje­da­se­mo­ra­vra­ti­ti­i­ze­mlji­šte­od­u­ze­to­po­osta­lim­osno­va­ma,­pri­če­mu­tre­ba­ po­što­va­ti­ ge­ne­zu­ na­stan­ka­ te­ dru­štve­ne­ od­no­sno­ dr­žav­ne­ svo­ji­ne­ što­ će­ bi­ti­ pred­u­slov­pra­ved­no­sti,­bez­bed­no­sti­i­mi­ra­u­ze­mlji.­U­Voj­vo­di­ni­ bi­ tre­ba­lo­ da­se­vra­ti­čak­240.000­hek­ta­ra­ob­ra­di­vih­pov­ši­na­ze­mlji­šta­ko­je­su­na­ci­o­na­li­zo­va­ne­u­Pr­voj­agrar­noj­re­for­mi­ve­le­po­sed­ni­ci­ma,­ vred­nim­ se­lja­ci­ma,­ ver­skim­ za­jed­ni­ca­ma.­ Da­ bi­ se­ ovo­ ze­mlji­šte­za­šti­ti­lo­ od­ spe­ku­la­ci­ja,­ ar­če­nja,­me­še­ta­re­nja­ ne­le­gal­nog­ i­ sum­nji­vog­ ka­pi­ta­la­ i­ ne­lo­jal­ne­ tr­go­vi­ne,­ova­ ze­mlja­ je­ l992.­go­di­ne­na­osno­vu­ini­ci­ja­ti­ve­Re­pu­blič­kog­mi­ni­stra­za­po­ljo­pri­vre­du­sta­vlje­na­pod­za­šti­tu­dr­ža­ve.­Bi­lo­je­ra­znih­ pred­lo­ga­ šta­ ra­di­ti­ sa­ tom­ze­mljom.­Ipak,­bi­la­je­od­lu­ka,­pre­sve­ga,­ze­mlju­tre­ba­od­mah­vra­ti­ti­onim­od­ko­jih­je­uze­ta.­Ne­sa­mo­zbog­ to­ga­ što­ je­ ote­to­ pro­kle­to,­već­da­ se­na­sta­vi­ sa­ stva­ra­njem­no­vog­pra­ved­nog­ am­bi­jen­ta­ na­se­lu.­To­će­uosta­lom­bi­ti­i­osnov­ni­ uslov­ kod­ uklju­či­va­nja­ ze­mlje­Sr­bi­je­ u­ raz­ne­ europ­ske­ i­ dru­ge­in­te­gra­ci­je.­Naj­pre­ re­sti­tu­ci­ja­ pa­tek­ on­da­ li­ci­ta­ci­ja­ o­ ono­me­ što­će­osta­ti.­Na­rav­no­da­se­ne­mo­že­vra­ti­ti­ imo­vi­na­ gra­đa­ni­ma­ stra­nih­ze­ma­lja.­Nji­ho­vo­obe­šte­će­nje­je­re­še­no­do­ku­men­ti­ma­o­rat­nim­re­pa­ra­ci­ja­ma.­To­ze­mlji­šte­je­bi­lo­na­me­nje­no­pre­vas­hod­no­za­spro­

vo­đe­nje­ unu­tra­šnje­ ko­lo­ni­za­ci­je.­Upra­vo­zbog­to­ga­ko­lo­ni­ste­i­nji­ho­ve­ po­tom­ke­ tre­ba­ pi­ta­ti­ i­ da­nas,­ šta­ ra­di­ti­ sa­ tom­ ze­mljom.­No­vi­ja­isto­ri­ja­ni­je­bi­le­imu­na­na­van­red­ne,­kri­zne­do­ga­đa­je,­ra­zna­rat­na­pre­vi­ra­nja,­eg­zo­dus­na­ro­da.­Sve­to­se­mo­že­de­li­mič­no­ubla­ži­ti­in­ter­ven­ci­jom­iz­fon­da­ta­ko­zva­ne­dr­žav­ne­ze­mlje,­kao­što­se­mo­gu­ubla­ži­ti­ i­ po­sle­di­ce­ ra­znih­ ne­u­spe­šnih­ in­te­gra­ci­ja­ i­ dez­in­te­gra­ci­ja­kod­stva­ra­nja­agro­kom­plek­sa­u­na­šoj­ze­mlji,­pri­ča­Kiš­ge­ci.Tu­su­i­ra­zni­teh­no­lo­ški­aspek­

ti­kod­oču­va­nja­ve­li­kih­ze­mlji­šnih­ce­li­na,­ve­li­kih­kom­plek­sa,­kao­što­je­ se­me­nar­ska­ pro­iz­vod­nja,­ pri­me­na­na­u­ke­u­prak­si­ i­ sa­vre­me­na­ me­ha­ni­za­ci­ja.­ Tu­ je­ i­ aspekt­bez­bed­no­sti­ i­ si­gur­no­sti­ snab­de­va­nja­pre­hram­be­nim­pro­iz­vo­di­ma­u­ van­red­nim­ okol­no­sti­ma.­ Svi­ ti­ar­gu­men­ti­tre­ba­da­osta­nu­u­dru­gom­ pla­nu.­ Pri­o­ri­tet­ osta­je­ ipak­im­pe­ra­tiv­ ­­ vra­ti­ti­ ze­mlju­ biv­šim­vla­sni­ci­ma.­Oni­će­naj­bo­lje­zna­ti­šta­sa­tom­ze­mljom­ra­di­ti.

­ (Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud bi na od u ze te imo vi­ne˝. Knji ga se mo že na ru či ti (ce­na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, e­mail:ba nat ski­kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

AGRAR­NE­RE­FOR­ME­JU­ČE,­DA­NAS­I­SU­TRA­(3)

Dru ga agrar na re for maZa­kon­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­šnom­fon­du­ve­zan­je­za­ka­rak­te­ri­stič­nu­fa­zu­raz­vo­ja­ju­go­slo­ven­ske­po­ljo­pri-vre­de,­ko­ja­se­ogle­da­u­po­seb­noj­si­tu­a­ci­ji­do­ko­je­je­do­šlo­po­za­vr­šet­ku­agrar­ne­re­for­me­u­po­gle­du­po­se­dov­ne­struk­tu­re,­a­i­zbog­re­or­ga­ni­za­ci­je­se­ljač­kih­rad­nih­za­dru­ga.­Na­i­me,­po­okon­ča­nju­Pr­ve­agrar­ne­re­for­me­na­po­sed­do­10­hek­ta­ra­ot­pa­da­lo­je­90,6­od­sto­svih­se­ljač­kih­ga­zdin­sta­va,­dok­su­po­se­di­pre­ko­10­he­ka­ra­pred­sta­vlja­li­sa­mo­9,4­od­sto

Za što se ne na sta vi sa re sti tu ci jom ze mlji šta i re sti tu ci jom či ta ve na ci o na li zo va ne imo vi ne?

Po­što­su­mno­gi­vla­sni­ci­po­be­gli­ iz­Sr­bi­je­u­Tur­sku,­na­nji­ho­ve­po­se­de­ je­ na­gr­nu­lo­ mno­go­ lju­di­iz­ pa­siv­nih­ kra­je­va­ no­ve­ dr­ža­ve.­Go­di­ne­1920.­do­ne­ta­je­Ured­ba­o­na­se­lja­va­nju­ju­žnih­kra­je­va.­Pred­vi­đe­no­ je:­sva­ka­po­ro­di­ca­do­bi­je­po­pet­hek­ta­ra­ze­mlje,­plus­sva­ki­ože­nje­ni­član­još­če­ti­ri­hek­ta­ra,­a­sva­ki­mu­ški­neo­že­nje­ni­sta­ri­ji­od­21­go­di­ne­po­tri­het­ka­ra,­onaj­iz­me­đu­16­ i­21­go­di­ne­dva­hek­ta­

ra,­a­de­ca,­udo­vi­ce,­đa­ci­po­je­dan­hek­tar;­sva­ki­ko­lo­nist­do­bio­je­još­dva­het­ka­ra­ze­mlje­za­po­šu­mlja­va­nje­ i­dva­hek­ta­ra­za­vi­no­grad.­Na­kon­3­10­go­di­na­pri­mer­nog­ra­da­ ko­lo­ni­sta­ je­ po­sta­jao­ pot­pu­ni­vla­snik­ze­mlje.Do­ 1933.­ go­di­ne­ za­ ko­lo­ni­za­

ci­ju­ je­sta­vlje­no­na­ras­po­la­ga­nje­289.843­ hek­ta­ra­ dr­žav­ne,­ na­pu­šte­ne,­ ne­po­treb­ne­ ze­mlje­ iz­agrar­ne­re­for­me.

Kraj­nji­ efek­ti­ agrar­ne­ re­for­me­zbir­su­po­volj­nih­i­ne­po­volj­nih­re­zul­ta­ta:­po­volj­no­je­što­je­uni­šten­ fe­u­dal­ni­ si­stem­u­ ci­je­loj­ze­mlji­i­što­je­zna­ča­jan­broj­se­lja­ka­ do­bio­ ze­mlju,­ a­ ne­po­vo­ljan­ što­ je­ naj­ve­ći­ broj­ njih­

do­bio­ ma­lo­ ze­mlje­ pa­ ni­je­ re­šen­ pro­blem­ agrar­ne­ pre­na­se­lje­no­sti.­ Ukup­no­ je­ raz­de­lje­no­1.500.000­ hek­ta­ra­ na­ 18.759­do­bro­vo­ljač­kih­po­ro­di­ca,­6.788­ko­lo­ni­sta­i­186.000­lo­kal­nih­in­te­re­se­na­ta.

Efek ti agrar ne re for me u SHS

Ko­lo­ni­za­ci­ja­u­Sr­bi­ji

512. jun 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Dva de se ti po re du pe kar ski da ni ko ji tra di ci o nal no oku­plja ju pe kar ske pro iz vo­

đa­če­ iz­Sr­bi­je,­ re­gi­o­na­ i­ Evro­pe,­odr­ža­ni­su­u­rum­skom­Kul­tur­nom­cen­tru.­Ove­go­di­ne,­kon­fe­ren­ci­ja­ko ju su uz spon zor stvo „Da dek­sa“­iz­Ma­čvan­ske­Mi­tro­vi­ce­or­ga­ni­zo­va­li­„Mlin­pek­za­vod“­iz­no­vog­sa­da­i­kom­pa­ni­ja­„Le­sa­fr“,­tra­ja­la­je­ dva­ da­na­ i­ bi­la­ je­ po­sve­će­na­ana­li­za­ma­kva­li­te­ta­hle­ba,­ra­zno­vr­sno­sti­po­nu­de,­mo­guć­no­sti­na­pret­ka­ pro­zvod­nje,­ raz­vo­ju­mar­ke­tin­ga­i­dru­gim­te­ma­ma­ko­je­su­uče­sni­ci­oce­ni­li­kao­zna­čaj­nim.­Ka­ko­je­ovom­pri­li­kom­is­ta­kao­

La­zar­ Po­po­vić,­ di­rek­tor­ pe­kar­stva­ Mlin­pek­ za­vo­da,­ uče­sni­ci­su­ ima­li­ pri­li­ku­ da­ se­ raz­me­nom­zna nja i is ku sta va upo zna ju sa sa­vre­me­nim­tren­do­vi­ma­u­pro­iz­vod­nji­hle­ba­i­pe­ci­va­što,­ka­ko­je­do­dao,­zna­čaj­no­mo­že­da­una­pre­di­pe­kar­sku­in­du­stri­ju­u­Sr­bi­ji.­

Vla­da­će­po­mo­ći­raz­voj­pe­kar­stva

Da­ pe­kar­stvo­ u­ Sr­bi­ji­ ima­ do­bru­per­spek­ti­vu,­is­ta­kao­je­i­Da ni­lo­Go­lu­bo­vić,­ dr­žav­ni­ se­kre­tar­ u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­ sre­di­ne,­ ko­ji­ je­ na­po­me­nuo­da­ će­Vla­da­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­na­sto­ja­ti­da­kroz­ula­ga­nja­ i­edu ka ci je iz voz pe kar ske si ro vi ne pre­tvo­ri­ u­ iz­voz­ go­to­vog­ pro­iz­vo­da.­­Sr­bi­ja­be­le­ži­kon­stan­tan­su­fi­

cit­u­iz­vo­zu­pe­kar­skih­si­ro­vi­na,­pre­sve­ga­ži­ta,­a­naš­cilj­ je­da­ula­ga­njem­ u­ pe­kar­stvo­ omo­gu­ći­mo­ da­na­ši­pro­iz­vo­đa­či­na­evrop­sko­tr­ži­šte­u­zna­čaj­ni­jem­obi­mu­poč­nu­da­iz­vo­ze­kva­li­tet­ne­hle­bo­ve­i­pe­ci­va,­re­kao­ je­ Go­lu­bo­vić­ uz­ na­po­me­nu­da­ kon­fe­ren­ci­je­ po­put­ „Pe­kar­skih­da­na“­ pred­sta­vlja­ju­ naj­bo­lju­ mo­guć­nost­za­edu­ko­va­nje­srp­skih­pe­ka ra. To­kom­ dva­ da­na­ kon­fe­ren­ci­je,­

bi­lo­ je­ iz­me­đu­ osta­log­ re­či­ o­mo­guć­no­sti­ma­od­re­đe­nja­ce­ne­pe­kar­skih­pro­iz­vo­da,­o­če­mu­su­go­vo­ri­le­An­drea­ Vu­ko­vić i dr Ja­sna­ Ma­sti­lo­vić,­ o­ mar­ke­tin­škim­ pri­stu­pi­ma­u­pe­kar­stvu,­o­če­mu­je­go­vo­rio­Ste­fan­Iva­no­vić,­otva­ra­nju­ma­lo­pro­daj­nih­ obje­ka­ta­ i­ zna­čaj­nu­ im­ple­men­ta­ci­je­ prend­ ar­hi­tek­tu­re­ u­pe­kar­stvu,­što­je­uče­sni­ci­ma­kon­fe­ren­ci­je­pred­sta­vio­Ne­nad­Đor­đe­vić.­O­ pa­ra­me­tri­ma­ kva­li­te­ta­ go­vo­

ri la je Alek­san­dra­Stan­kov,­o­is­ku­stvu­u­iz­ra­di­po­lu­pe­če­nih­pro­iz­vo da Dra ga na Po pa ra,­ dok­ je­ o­al­ter­na­tiv­nim­si­ro­vi­na­ma­kao­iz­vo­ru­funk­ci­o­nal­no­sti­pe­kar­skih­pro­iz­vo­da­ go­vo­ri­la­ Ta­ma­ra­ Dap­če­vić­Had­na­đev.­­Ono­što­smo­ovim­„Pe­kar­skim­

da­ni­ma“­že­le­li­da­pre­do­či­mo­je­ste­da­hleb­ni­je­kon­fek­ci­ja­i­da­je­u­raz­vi­je­nom­sve­tu­trend­pro­iz­vod­nje­raz­li­či­

tih­vr­sta­hle­bo­va­sa­svim­nor­mal­na­stvar,­te­da­se­hleb­odav­no­vi­še­ne­po­sma­tra­ kao­ so­ci­jal­na­ ka­te­go­ri­ja­što­je­kod­nas,­na­ve­li­ku­ža­lost,­još­uvek­slu­čaj.­Na­za­pa­du­po­sto­je­hle­bo­vi­i­za­one­ko­ji­su­na­di­je­ti,­za­one­ko­ji­vo­le­obo­ga­će­na­te­sta­ i­slič­no­i­upra­vo­to­je­ono­što­bi­na­ši­pe­ka­ri­mo­ra­li­da­shva­te­i­pri­hva­te.­Što­se­ti­če­sa­mog­kva­li­te­ta­hle­ba­kod­nas,­on ni je kon stan ta. Iako je si ro vi na od­ ko­je­ se­ pra­vi­ za­do­vo­lja­va­ju­ćeg­kva­li­te­ta,­ mno­go­ to­ga­ za­vi­si­ i­ od­sa­mih­pe­ka­ra.­Upra­vo­zbog­to­ga­mi­smo­pre­20­go­di­na­kre­nu­li­ sa­ „Pe­kar­skim­da­ni­ma“­jer,­ako­ne­pri­hva­ti­mo­ zna­nja­ i­ is­ku­stva­ raz­vi­je­ni­jih,­te­ško­da­mo­že­mo­oče­ki­va­ti­sko­ri­ji­i­br­ži­ na­pre­dak­ do­ma­ćeg­ pe­kar­stva,­re kao je Mi­lan­Sken­džić iz „Mlin­pek za vo da“.

Vi­ši­ni­vo­bez­bed­no­sti­je­mo­guć

Go­vo­re­ći­o­teh­nič­kim­uslo­vi­ma­za­dhp,­obim­i­vred­nost­ula­ga­nja,­La­zar­Po­po­vić­kao­od­go­vor­ni­pro­jek­tant­ iz­obla­sti­ teh­no­lo­škog­ pro­jek­to­va­nja­po­go­na­u­obla­sti­pre­ra­de­ži­ta­ i­bra­šna,­ is­ta­kao­ je­ dru­gog­ da­na­ kon­fe­ren­ci­je­da­je­uvo­đe­nje­si­ste­ma­bez­bed­ne­hra­ne­u­pro­iz­vod­nji­i­pro­me­tu­pre­hram­be­nih­ pro­iz­vo­da­ tre­ba­lo­ bi­ti­spro­ve­de­no­do­2011.­go­di­ne.­­Op­šti­uslo­vi,­kri­zno­vre­me­i­so­ci­

jal­na­po­li­ti­ka­su­u­ve­li­koj­me­ri­uti­ca­le­da­se­ovi­pro­ce­si­odu­že­ta­ko­da­da­nas­mo­že­mo­kon­sta­to­va­ti­da­naj­ve­ći­broj­pe­ka­ra,­na­ža­lost,­još­uvek­ne­ma­uve­den­ja­san­si­stem.­Ve­li­ki­broj­“ma­lih”­pe­ka­ra­ iz­gra­đen­ je­ sa­ mi­ni­mu­mom­uslo­va­ i­ to­ pred­sta­vlja­ naj­ve­ći­ pro­blem­ka­da­se­že­li­ spro­ve­sti­ si­stem­bez­bed­ne­hra­ne,­re­kao­je­Po­po­vić­i­do­dao­da­se­me­to­dom­tak­sa­tiv­nog­na­bra­ja­nja­po­tre­ba­ko­je­se­mo­ra­ju­spro­ve­sti,­ kao­ i­ obi­mom­ vred­no­sti­ula­ga­nja­mo­že­uka­za­ti­da­je­uz­do­bru­vo­lju­ i­an­ga­žo­va­nje­ ipak­mo­že­spro­ve­sti­za­do­vo­lja­va­ju­ći­ni­vo­bez­bed­no­sti,­upr­kos­svim­iza­zo­vi­ma.

Ši­rok­di­ja­pa­zon­te­ma

O­pro­ble­mi­ma­ve­za­nim­za­ener­get­sku­efi­ka­snost­go­vo­rio­je­Lu­ka­Na­lić,­ o­ re­ku­pe­ra­ci­ji­ to­plo­te­ kao­

mo­gu­ćoj­va­ri­jan­ti­ušte­de­ener­gi­je­reč­je­dr­žao­Bo­go­ljub­Đur­đe­vić,­o­pa­ra­me­tri­ma­kva­li­te­ta­Alek­san­dra­Stan­kov,­dok­je­o­funk­ci­ji­ak­tiv­nih­kom­po­nen­ti­u­kom­plek­snom­po­bolj­ši­va­ču­ i­ nji­ho­va­ op­ti­mi­za­ci­ja­ u­ skla­du­ sa­ kva­li­te­tom­ bra­šna­go­vo­ri­la­ dr­Oli­ve­ra­ Ši­mu­ri­na sa na­uč­nog­In­sti­tu­ta­za­pre­hram­be­ne­teh­no­lo­gi­je,­Uni­ver­zi­te­ta­u­No­vom­Sa­du.Da­u­pro­iz­vod­nji­pe­kar­skih­pro­

iz­vo­da­sa­do­dat­nom­vred­no­šću­ne­tre­ba­ nu­žno­ iz­be­ga­va­ti­ al­ter­na­tiv­ne­si­ro­vi­ne,­is­ta­kao­je­či­tav­niz­struč­nja­ka,­ dok­ je­ Dra ga na Po­pa ra­go­vo­ri­la­o­is­ku­stvi­ma­u­iz­ra­di­po­lu­pe­če­nih­pro­iz­vo­da.­Mir­ja­na­Đor­đe­vić­ go­vo­ri­la­ je­ o­ smr­znu­tim­pro­iz­vo­di­ma­dok­su­na­kra­ju­o­uku­su­i­sve­ži­ni­pe­kar­skih­pro­iz­vo­da­go­vo­ri­li­pred­stav­ni­ci­kom­pa­ni­je­“La­sa­fr”.Re­ci­mo­na­kra­ju­ i­ to­das­u­po­

se­ti­o­ci­20.­ „Pe­kar­skih­da­na“­ ima­li­pri­li­ku­da­po­gle­da­ju­i­iz­lo­žbu­pro­iz­vo­da­fir­mi­ko­je­se­ba­ve­opre­mom,­re­pro­ma­te­ri­ja­lom­ i­ si­ro­vi­na­ma­ za­pe­kar­stvo,­a­sla­do­ku­sci­mo­gli­su­i­da­ pro­ba­ju­ pro­iz­vo­de­mno­go­broj­nih­iz­la­ga­ča.

S.­Lap­če­vić

RU­MA­•­ODR­ŽA­NI­20.­PE­KAR­SKI­DA­NI

Hleb­ni­je­ni­kon­fek­ci­ja­ni­so­ci­jal­na­ka­te­go­ri­ja­­Ono­što­smo­ovim­„Pe­kar­skim­da­ni­ma“­že­le­li­da­pre­do­či­mo,­je­ste­da­hleb­ni­je­kon­fek­ci­ja­i­da­je­u­raz­vi­je­nom­sve­tu­trend­pro­iz­vod­nje­raz­li­či­tih­vr­sta­hle­bo­va­sa­svim­nor­mal­na­stvar,­te­da­se­hleb­odav­no­vi­še­ne­po­sma­tra­kao­so­ci­jal­na­ka­te­go­ri­ja­što­je­kod­nas,­na­ve­li­ku­ža­lost,­još­uvek­slu­čaj,­re­kao­je­Mi­lan­Sken­džić­iz­„Mlin­pek­za­vo­da“

Ve­li­ki­broj­spon­zo­ra­i­iz­la­ga­ča

Otva ra nje kon fe ren ci je

Mi­lan­Sken­džić Da­ni­lo­Go­lu­bo­vić

Da­pe­kar­stvo­u­Sr­bi­ji­ima­do­bru­per­spek­ti­vu,­is­ta­kao­je­i­Da­ni­lo­Go­lu­bo­vić,­dr­žav­ni­se­kre­tar­u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne,­ko­ji­je­na­po­me­nuo­da­će­Vla­da­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­na­sto­ja­ti­da­kroz­ula­ga­nja­i­edu­ka­ci­je­iz­voz­pe­kar­ske­si­ro­vi­ne­pre­tvo­ri­u­iz­voz­go­to­vog­pro iz vo da

6 12. jun 2015.

PO VR TAR STVO

AK TU EL NOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po­ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu­mar stvo ras pi sao je Kon kurs

za do de lu pod sti caj nih sred sta va za po­bolj­ša­nje­ sto­čar­ske­ pro­iz­vod­nje­na po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma i uvo­đe­nja­EU­stan­dar­da­u­objek­te­u­

ko ji ma se vr ši pro iz vod nja i pre ra da me sa i mle ka u AP Voj vo di ni u 2015. go di ni. Cilj kon kur sa je po bolj ša nje kva­li­te­ta­ mle­ka,­ po­ve­ća­nje­ stoč­nog­fon­da,­upo­sle­nost­čla­no­va­do­ma­ćin­sta­va­ko­ja­se­ba­ve­sto­čar­skom­pro­iz­vod njom, pro ši re nje asor ti ma na no­

vim pro iz vo di ma, bren di ra nje pro iz­vo­da­i­po­ve­ća­nje­ži­vot­nog­stan­dar­da­na se lu. Pod sti caj na sred stva za po­dr šku in ve sti ci ja ma po ovom kon kur­su­utvr­đu­ju­se­u­ iz­no­su­do­70%­od­ukup ne vred no sti in ve sti ci je, uma­nje nog za iz nos sred sta va na ime po­

re za na do da tu vred nost in ve sti ci je. Su­fi­nan­si­ra­nje­će­se­vr­ši­ti­ za­sle­de­će­in­ve­sti­ci­je:­adap­ta­ci­ja­obje­ka­ta­za­pre ra du mle ka i me sa, na bav ka no ve opre­me­za­mo­der­ni­za­ci­ju­po­sto­je­ćih­pre­ra­đi­vač­kih­ po­stro­je­nja­ i­ raz­voj­no vih pro iz vod nih li ni ja za pro ši re­

nje asor ti ma na pro iz vo da od mle ka, na bav ka no vih li ni ja , opre me i ma­ši na, ra di mo der ni za ci je ka pa ci te ta u po gle du hi gi je ne i kva li te ta me­sa i pro iz vo da od me sa. Kon kurs je otvo­ren­ za­ključ­no­ sa­ ­ 31.07.2015.­go di ne.

In­đij­sko­ na­se­lje­no­ me­sto­ No­vi­Slan­ka­men­na­da­le­ko­je­ču­ve­no­po­voć­nja­ci­ma­i­iz­vo­zu­ja­bu­ka­na­tr­

ži­šte­Ru­si­je­i­to­ni­je­no­vost.­Me­đu­tim,­po sled njih par go di na je u se lu pra vi hit­ po­sta­la­ pla­ste­nič­ka­ pro­iz­vod­nja,­pa se sve vi še me šta na opre de lju je za­ ovaj­ bi­znis.­ Reč­ je­ o­ pro­iz­vod­nji­ko ja ne zah te va ve li ku po vr ši nu ze­mlji­šta,­a­uz­ga­ji­va­či­su­po­di­gli­pla­ste­ni­ke,­ka­ko­ka­žu,­stan­dard­ne­ve­li­či­ne,­u ko ji ma uspe šno ga je pa ra dajz, kra­stav ce, ku pus, krom pir i sa la tu. Po sla ima­uju­tru­i­uve­če,­a­naj­če­šće­su­svi­čla­no­vi­do­ma­ćin­stva­uklju­če­ni­u­po­sao.­Tra­gom­ove­pri­če,­po­se­ti­li­ smo­Slan ka men i dva ga zdin stva, ka ko bi se­ uve­ri­li­ da­ li­ je­ pla­ste­nič­ka­ pro­iz­vod nja po sta la ga ran to va no do bar bi znis u sve tu po ljo pri vre de, gde je, sko ro uvek, se ljak vi še na gu bit ku ne go na do bit ku.

Se dam de se to go di šnji po ljo pri­vred nik i pen zi o ner La zar Pa ren ta se­ pla­ste­nič­kom­ pro­iz­vod­njom­ ba­vi­se­dam­go­di­na.­Ka­ko­ is­ti­če,­ ima­dve­ba šte, jed nu pod pla ste ni ci ma, a dru­gu pod otvo re nim ne bom, pa po sla ima od ju tra do su tra.­­Imam­dva­pla­ste­ni­ka­du­ži­ne­30­

a ši ri ne 8 me ta ra u ko ji ma uz ga ja mo stan dard ne po vr tar ske kul tu re. Ka da sam­ od­lu­čio­ da­ se­ ba­vim­ ovim­ po­slom,­ni­sam­uzeo­ni­ka­kav­kre­dit­već­smo iz dru gog po sla ot pla ti li pla ste­ni­ke.­ Ina­če,­ni­sam­ lju­bi­telj­kre­di­ta­ i­du­go­va­nja­­­ka­že­on­i­tvr­di­da­je­ova­ko naj mir ni ji.­­Ka­da­je­reč­o­sa­mom­po­slu,­zbog­

uslo­va­u­pla­ste­ni­ci­ma­rad­ je­mo­guć­uju­tru­ i­ na­ve­če,­ jer­ su­ pre­ko­ da­na­iz u zet no vi so ke tem pe ra tu re, po go­to vo u ovom pe ri o du. Pred no sti pla­ste ni ka su ogrom ne, po zna to je da smo­za­šti­će­ni­ od­vre­men­skih­ne­pri­li ka, za tim bilj ke se ma nje tre ti ra ju u za tvo re nom pro sto ru i mno ge dru ge

pred no sti ima ovaj vi de pro iz vod nje ka­že­ La­zar­ i­ do­da­je­ da­ su­ do­ sa­da­naj i spla ti vi ji kul tu re bi le kr sta vac i pa ra dajz.­­ U­ pret­hod­nom­ pe­ri­o­du­ su­ naj­

ak­tu­el­ni­ji­kra­stav­ci­ko­je­be­re­mo­već­me­sec­ da­na,­ a­ ovih­ da­na­ će­ i­ pa­ra dajz bi ti spre man za bra nje. Po­seb no bih is ta kao da na otvo re­nom ima mo oko 1.000 sta blji ka pa ra dajz ko ji se na la zi u ja ko do­brom­sta­nju­–­po­no­sno­is­ti­če­ovaj­po ljo pri vred nik.Što­se­ti­če­pro­da­je,­La­zar­ka­že­da­

do­bra­ro­ba­na­đe­put­do­kup­ca,­dok­jed­nu­ ko­li­či­nu­ pro­da­je­ u­ po­ro­dič­noj­tr go vi nu.

­ Za sa da je ce na kra stav ca oko 30­di­na­ra­dok­je­ku­pus­15.­La­ne­sam­

ga­pro­da­vao­po­30­–­pri­se­ća­se­La­zar­i­ka­že­da­je­ove­go­di­ne­sve­upo­la­ce­ne.­­­Mi­slim­da­ima­do­sta­ro­be­na­tr­ži­štu­pa­je­to­ve­ro­vat­no­uti­ca­lo­da­ce­ne­bu­du­du­plo­ni­že,­a­i­ku­pov­na­moć­je­sla­bi­ja­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu­ is­ti­če­ ovaj­ po­ljo­pri­vred­nik­ iz­No­vog­Slan­ka­me­na.­­Što­se­ti­če­pa­ra­daj­za,­on­tre­nut­

no­ima­pri­lič­no­vi­so­ku­ce­nu,­iz­me­đu­130­i­150­di­na­ra,­a­pre­sa­mo­ne­ko­li ko da na se pro da vao i is pod 100 di­na­ra­­­ka­že­La­zar­i­po­ru­ču­je­da­se­sve što je jef ti ni je od 50 di na ra, ne is pla ti pro iz vo di ti.Rod­je,­ka­ko­ka­že­za­do­vo­lja­va­ju­

ći,­ sko­ro­ sva­ki­ dan­ ube­re­ 100­ ki­lo­gra ma kra stav ca, ali ne ma gde to li ko pro­da­ti.­ Nje­go­vo­ do­ma­ćin­stvo­ bro­ji­če­ti­ri­ čla­na,­pa­mu­u­po­slu­po­ma­žu­su pru ga, sin i sna ja. Još uvek ne zna da­li­će­na­sta­vi­ti­pro­iz­vod­nju­i­u­ko­joj­me­ri,­ali­ka­ko­na­kra­ju­po­ru­ču­je,­to mu je naj bo lja za ni ma ci ja to kom pen zi o ner skih da na.

Kod Ra­mi­le­i­Ne­đe­Štu­li­ća, si tu­a­ci­ja­je­ma­lo­dru­ga­či­ja­jer­su­pla­ste­nič­ku­pro­iz­vod­nju­za­po­če­li­pro­šle­go­di ne. Sa da se na da ju pr vom ro du i to ve­o­ma­do­brom­ka­že­do­ma­ćin­ku­će.­Obo­je­su­čla­no­vi­pr­ve­žen­ske­ze­mljo­ra­da­nič­ke­ za­dru­ge­ „Že­ne­NSL“­ ko­ja­im­je­pru­ži­la­po­dr­šku­pri­li­kom­za­po­či­nja­nja­sop­stve­nog­bi­zni­sa.

­ Je se nas sam na pra vio dva pla­ste ni ka po vr ši ne 400 kva dra ta stan­dard­ne­ ve­li­či­ne­ u­ ko­ji­ma­ uz­ga­ja­mo­kra stav ce i pa ra dajz. Po sao oko pa­ra­daj­za­je­po­čeo­od­po­lo­vi­ne­ja­nu­a­ra,­ka da smo na ba vi li se me na, od no sno kon­tej­ne­re­za­ra­sad­­­ka­že­Ne­đo­i­na­gla­ša­va­da­je­ovih­da­na­po­če­la­ber­ba.Do­sa­da­su,­ka­ko­ka­žu,­ima­li­po­

sla oko pr ska nja i ra sa de pa ra daj za, a­bi­lo­je­po­treb­no­ulo­ži­ti­do­sta­sred­sta­va­u­pro­iz­vod­nju.­Bo­le­sti,­na­sre­ću­ni je bi lo, pa se na da ju naj bo ljem.

­­ Vi­de­će­mo­ na­kon­ bra­nja­ ka­kva­će­bi­ti­si­tu­a­ci­ja,­ako­uspe­mo­da­vra­ti­mo­sred­stva­ko­ja­smo­ulo­ži­li­u­pla­ste­nič­ku­pro­iz­vod­nju,­to­će­bi­ti­uspeh­­­ka­že­on­i­na­gla­ša­va­da­će­rod­bi­ti­ve o ma do bar.­­Reč­je­o­iz­u­zet­no­do­broj­sor­ti­

pa ra daj za, vi so kog kva li te ta i ve­o­ma­uku­snog­ za­ je­lo.­ Što­ se­ ti­če­ce ne, ako osta ne na ovom ni vou, ima­mo­ če­mu­ da­ se­ na­da­mo.­ Po­ne­koj­ na­šoj­ pro­ce­ni­ oče­ku­je­mo­rod­oko­če­ti­ri­do­pet­ to­na­­­ is­ti­če­Ne­đo­ i­ na­vo­di­ da­bi­ vo­leo­da­ svu­ro bu pro da ju na ve li ko, a ne ke od op ci ja su i kvan taš kao i pi ja ca u In­đi­ji.­Štu­li­ći­su­u­pla­ste­nič­koj­pro­i­vod­nji­

vi­de­li­šan­su,­pa­je­Ne­đo­sam­po­sta­vio dva pla ste ni ka sa si ste mom na­vod nja va nja kap po kap. Ka ko na vo­de, ima ju bu nar u dvo ri štu i do volj ne ka pa ci te te vo de.

­ Iako je pro iz vod nja u pla ste ni ku za­šti­će­na,­po­čet­kom­apri­la­smo­ima­li­mra za i to je mo glo da ugro zi rod, ali na­svu­sre­ću­do­bro­smo­pro­šli.­

I­ ovaj­ po­ljo­pri­vred­nik­ se­ pri­se­ća­da­je­pro­šle­go­di­ne­sa­svim­slu­čaj­no­iza­ku­će­po­sa­dio­kor­ni­šo­ne,­ali­da­ni­su bi li ni po la do bri kao kod ko le ge ko ji ih uz ga ja u pla ste ni ku. ­­To­je­bi­lo­kao­„ne­bo­i­ze­mlja“,­ni­

slič­ni,­pa­sam­ta­ko­od­lu­čio­da­po­dig­nem pla ste ni ke, pr vo je dan, pa dru gi. Iskre­no­se­na­dam­da­će­se­is­pla­ti­ti­i­da­će­mo­u­do­gled­no­vre­me­pro­ši­ri­ti­pro iz vod nju. Znam da u ovim kra je­vi­ma­lju­di­ma­hom­ima­ju­voć­nja­ke,­ali­za ne kog ko ne ma pu no ze mlje pla­ste­nič­ka­pro­iz­vod­nja­je­ ide­al­na­­­ is­ti­če­na­kra­ju­Ne­đo­Štu­lić.­­­Ako­sve­bu de kao što smo pla ni ra li, ve ro vat­no­će­mo­po­di­ći­još­ko­ji­pla­ste­nik­i­za­sa di ti ze le nu sa la tu, ali o tom po tom, sa mo da pro da mo pr vi rod.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

NO­VI­SAD­•­AK­TU­EL­NI­KON­KURS­IZ­PO­KRA­JI­NE

Una­pre­đe­nje­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­PLA­STE­NIČ­KA­PRO­IZ­VOD­NJA­SVE­PO­PU­LAR­NI­JA

Pla­ste­ni­ci­–­ga­ran­to­va­no­do­bar­bi­znis?Reč­je­o­pro­iz­vod­nji­ko­ja­ne­zah­te­va­ve­li­ku­po­vr­ši­nu­ze­mlji­šta,­a­uz­ga­ji­va­či­su­po­di­gli­pla­ste­ni­ke­stan­dard­ne­ve­li­či­ne,­u­ko­ji­ma­uspe­šno­ga­je­pa­ra­dajz,­kra­stav­ce,­ku­pus,­krom­pir­i­sa­la­tu,­ka­žu­pro­iz­vo­đa­či­iz­Slan­ka­me­na

La zar Pa ren ta Ne­djo­Štu­lić

Pro iz vod nja i na otvo re nom

I po sao i ho bi to kom pen zi o ner skih da na Usko­ro­po­či­nje­bra­nje­pa­ra­daj­za

712. jun 2015.

GA ZDIN STVA

ZA NI MLJI VI SREM

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka da sam kra jem pro šle ne de­lje sa pred stav ni ci ma Agen­ci­je­ za­ raz­voj­op­šti­ne­Pe­ćin­ci­

po­se­ti­la­ pče­la­re­ iz­ Oga­ra­ Asi mu Zu­lić­Ra­do­še­vić i nje nog su pru ga Ni­ko­lu­Ra­do­še­vi­ća, bi la sam iz ne­na­đe­na­ured­no­šću­pče­li­nja­ka,­dvo­ri šta i pro sto ri jom gde je sme šte na opre ma i med.

­ Sto ti nu ko šni ca u tri re da, kao pod­ ko­nac­ po­re­đa­nih,­ uma­ti­če­nih,­po­no­sno­ka­že­Asi­ma.­A­ u­ pče­li­nja­ku,,­ po­seb­na­ atra­

ci­ja­su­pr­ve­dve­ko­šni­ce­na­po­čet­ku­re­do­va.­Jed­na­iz­ra­đe­na­u­ob­li­ku­pra vo slav ne cr kve, a dru ga u vi du dža­mi­je,­Bi­će­i­tre­ća,­u­ob­li­ku­si­na­go­ga,­ tvr­di­ lju­ba­zna­do­ma­ći­ca,­ ot­kri­va­ju­ći­nam­da­ je­ to­od­u­vek­bi­la­nje­na­že­lja.­ –­ Naš­ pče­li­njak­ i­ ovu­ ko­šni­cu­

u ob li ku pra vo slav ne cr kve osve­štao je naš me sni sve šte nik, a ovu u­ob­li­ku­dža­mi­je,­uze­la­sam­Ku­ran­i­sa­ma­osve­šta­la.­Na­po­če­tu­tre­ćeg­re­da­do­ći­će­ i­ si­na­go­ga,­ ta­ko­da­će­sva­ki­red­po­či­nja­ti­s­ko­šni­com­u­ob­li­ku­bo­go­mo­lje.­Bog­nam­ je­ svi­ma­je dan i ni ka da se ni sam iz ja šnja va­la kao Mu sli man ka, ne go kao Ju go­slo­ven­ka­ i­ s­ tim­ ose­ća­jem­ ću­ i­ da­umrem­ –­ pri­ča­ Asi­ma­ ili­ ka­ko­ je­me­šta­ni­zo­vu­Mi­ra.­S­se­tom­se­ća­se­de­tin­stva­i­mla­da­lač­kih­da­na­u­rod­nom­kra­ju­u­oko­li­ni­Bi­ha­ća­i­ža­li­za­tim vre me nom. –­Ono­što­je­po­sle­do­šlo,­ni­ko­me­

od nas ni je tre ba lo. Svo ju fa mi li ju ni sam vi de la 18 go di na ­ do da je, na­gla­siv­ši­da­ je­ lju­bav­pre­ma­pče­la­ma­do­ne­la­iz­za­vi­ča­ja.­Nje­ni­su­se­od­sta­ri­na­ba­vi­li­pče­la­ma.­Ka­da­se­iz­Be­o­gra­da­gde­je­ra­di­la,­1988.­go­di­ne­uda­la­u­Ogar,­u­no­vom­do­mu­

za te kla je sa mo pet ko šni ca. A on da se­broj­po­ve­ća­vao­na­11,­21,­70…­Iako je bi lo i pro pa da nja, sa da Ra­do­še­vi­ći­ ima­ju­ sto­ti­nu­ uma­ti­če­nih­ko šni ca. I to im je, ka ko obo je is­ti­ču,­osnov­ni­iz­vor­pri­ho­da.­Ži­ve­od­pče­la­i­me­da.­Do­bro­su­opre­mlje­ni­i­ima ju stal ne mu šte ri je. Pro­šla­ go­di­na­ je,­ pod­se­ća­ju,­

oma­nu­la,­ ali­ već­ ovog­ pro­le­ća­ na­ce di li su to nu i po me da ba grem ca. Mo glo je tu bi ti i vi še, ali po lo vi nu, po­pra­vi­lu­uvek­osta­vlja­ju­pče­la­ma.­­­Ba­gre­mac­je,­po­me­ni­bo­lji­od­

či­stog­ ba­gre­mo­vog­ me­da,­ ali­ po­kva li te tu šum ski med je ne pre va­zi­đen,­ pa­ on­da­ do­đe­ li­vad­ski.­ Ba­gre mov med je do bar za be be i še­

će­ra­še,­a­ šum­ski­ za­pluć­ne­bo­le­sti­i imu ni tet. Li vad ski je bla go tvo ran za sve zbog ra zno vr sno sti li vad skog bi lja – ob ja šnja va na ša sa go vor ni ca i­ do­da­je­ da­ se­ kod­ njih­mo­gu­ na­ći­sve­vr­ste­pče­li­njih­pro­iz­vo­da,­sve­vr ste me da, po len i pro po lis ka pi. –­ Pče­le­ tre­ba­ vo­le­ti­ i­ po­što­va­ti­

i­one­vas­ne­će­di­ra­ti.­Ka­da­ste­lju­ti­ ili­ ne­ras­po­lo­že­ni,­ ne­ idi­te­ pče­la­ma.­One­to­ose­te.­Mi­uvek­po­lo­vi­nu­me­da­ osta­vlja­mo­ za­ njih.­ One­ su­ga stvo ri le i ne ka i je du. Ta ma­la stvo re nja se uda lje po pet­šest ki­lo­me­ta­ra­od­svo­je­ko­šni­ce­ i­ ja­ ih­po­sma­tram­kad­ se­ vra­ća­ju­ s­ is­pa­še, grup no u tra ka ma (ko lo ni) le te i sva ka ode u svo ju ko šni cu. Ka da bi

se lju di bar jed nim de lom po na ša li kao­pče­le­i­na­be­to­nu­bi­nam­cve­ta­lo­–­ka­te­go­rič­na­je­Asi­ma.­Oko­pče­la­Ra­do­še­vi­ći,­uglav­nom­

sve­ra­de­sa­mi,­je­di­no­kad­je­ce­đe­nje­me­da,­pri­tek­nu­u­po­moć­pri­ja­te­lji­ i­ ro­đa­ci,­ ko­je­ vla­sni­ci,­ sva­ka­ko­ na­gra­de­ pče­li­njim­ pro­iz­vo­di­ma.­Pče­le­ su­ uvek­ u­ pče­li­nja­ku,­ je­di­no­ih­no­se­u­po­lje­ za­vre­me­cve­ta­nja­sun­co­kre­ta.­Ni­ko­la­ka­že­da­ne­pla­ni ra ju pro ši re nje pro iz vod nje jer i ova ko mu je po sla pre vi še.

­ Ima tu mno go po sla, po seb no kad se ro je, jer raz ro ja va nje ra dim sam­–­ka­že­Ni­ko­la,­pod­se­tiv­ši­da­u­po sled nje dve go di ne do bi ja ju sub­ven­ci­je­ od­ dr­ža­ve,­ 500­ di­na­ra­ po­uma­ti­če­noj­ko­šni­ci.­

Na krau Asi ma do da je, da to li ko vo­li­pče­la­re­nje­i­ži­vot­u­se­lu,­da­ne­ma­ tih­ pa­ra­ zbog­ ko­jih­ bi­ oti­šla­ u­grad pa ka da bi je i u „oko ve ve­za li“, a za to li ku lju bav i trud oko pče­la­ ni­ na­gra­de­ ni­su­ iz­o­sta­le,­ od­

Sa­ve­za­pče­lar­skih­or­ga­ni­za­ci­ja­Voj­vo di ne i Sr bi je, ali i na saj mo vi ma me­da­i­sla­vi­pče­la­ra.Ina­če,­ ­ pre­ pet­na­e­stak­ go­di­na­

u­ pe­ći­nač­koj­ op­šti­ni­ po­sto­ja­lo­ je­Udru­že­nje­ pče­la­ra­ „Obed­ska­ ba­ra“ ko je se ras for mi ra lo, ta ko da se sa da ja vi la ide ja da se uz po dr šku lo kal ne sa mo u pra ve i Agen ci je za raz­voj­for­mi­ra­pče­lar­sko­udru­že­nje.­Go sti iz Agen ci je raz voj, di rek tor Mi­lan­Alek­sić i An­dri­ja­na­ Ja­ko­vlje­vić­­ is­ta­kli­su­da­će­se­lo­kal­ne­vla sti po sta ra ti da po mog nu oko pro­ce­du­ra­nih­ pi­ta­nja­ pri­ osni­va­nju­Udru­že­nja­pče­la­ra­ i­oko­obez­be­đe­nja pro sto ri ja za nje ga. A­da­bi­pče­la­ri­i­od­op­šti­ne­ima­li­

be­ne­fi­ci­je,­mo­ra­ju­ima­ti­re­gi­stro­va­no­Udru­že­nje,­re­kao­je­Alek­sić,­dok­je­ Ja­ko­vlje­vi­će­va­ do­ma­ći­ni­ma­ pre­do­či­la­ ko­je­ sve­ dr­žav­ne­ i­ kre­dit­ne­po god no sti mo gu da ko ri ste u svo­joj de lat no sti. ­ G.­Maj­sto­ro­vić

Na pa di na ma ko je se spu šta­ju s Fru ške go re, skraj nu ta od ma gi stral nog pu ta Ru ma ­

No vi Sad, u ne po sred noj bli zi ni ma­na­sti­ra­No­vo­Ho­po­vo,­na­la­zi­se­već­za­bo­ra­vlje­no­vo­će­­­­sta­blo­osko­ru­ša.­­Vi­si­ne­pre­ko­15­me­ta­ra,­sa­ve­li kim ši ro kim kro šnja ma, i sta blom preč­ni­ka­pre­ko­dva­me­tra,­da­nas­je­pra va ret kost u Sr bi ji. Pro ce nju je se da je ovo sta blo sta ro sti pre ko 230­ go­di­na,­ naj­sta­ri­je­ u­ Voj­vo­di­ni­i je din stve no u Sre mu. Pred sta vlja spo­me­nik­pri­ro­de­od­1976.­go­di­ne,­a­ za­ nje­ga,­ sem­ nad­le­žnih­ slu­žbi,­ret ko ko zna.

Još za vre me vla da vi ne austro­u gar ske ca ri ce Ma ri je Te re zi je, nje­nom na red bom, sva ko se o sko dvo­ri­šte­u­Voj­vo­di­ni­mo­ra­lo­je­­da­ima­sta­blo­osko­ru­še­ka­ko­bi­se­spre­či­la­­glad­ali­i­zbog­zdra­vi­je­is­hra­ne­de­ce­i­ na­ro­da­ na­ ovim­ pro­sto­ri­ma.­ Ovo­du­go­več­no­ sta­blo,­ pre­po­zna­tlji­vo­po opo rim plo do vi ma, osta lo je sa­ču­va­no­ pre­ko­ dva­ ve­ka­ u­ iri­škom­ata­ru.­Da­nas­ma­lo­ko­zna­da­se­sta­blo­na­la­zi­pod­za­šti­tom­dr­ža­ve­kao­spo me nik pi ro de, pa okol ne vi ken­da­še­ču­di­ka­ko­ga­do­sa­da­ne­ko­ni­je­po se kao.­­Ova­ osko­ru­ša­ je­ pre­ 40­ go­di­

na, od stra ne lo kal ne sa mo u pra ve, od no sno op šti ne Irig, uz sa gla snost Po kra jin skog za vo da za za šti tu pri­ro de, sta vlje na pod za šti tu, kao re­dak­ pri­mer­ iz­ bilj­nog­ sve­ta.­ Op­šti na ima oba ve zu da po sta vi ta blu za­obe­le­ža­va­nje­ovog­ret­kog­pri­rod­

nog­spo­me­ni­ka,­sa­ka­rak­te­ri­stič­nim­po da ci ma o sta blu i na zna kom da je pod za šti tom ­ ob ja šnja va Alen­Kiš, iz Po kra jin skog za vo da za za­šti tu pri ro de u No vom Sa du.On­do­da­je,­da­je­ta­ko­đe­u­in­ge­

ren ci ji iri ške op šti ne, da vo di bri gu, i­pra­vil­no­odr­ža­va­ze­le­nu­po­vr­ši­nu,­oko­sta­bla,­kao­i­da­li­će­ova­osko­ru­ša­ bi­ti­ pro­mo­vi­sa­na­ u­ tu­ri­stič­ke­svr­he.­­Bi­lo­ka­kvi­ra­do­vi­u­nje­noj­ne­po­

sred noj oko li ni, ov de je u pro sto ru

ra­spo­na­ kru­ne­ sta­bla,­ 20x20­ me­ta ra, ni su do zvo lje ni da se iz vo de bez na še sa gla sno sti, da joj se ne bi ošte tio ko ren. Mi re dov no pro ve­ra va mo da li je dr vo zdra vo, i to je ono­za­če­ga­smo­mi­nad­le­žni,­kod­ova­kvih­spo­me­ni­ka­pri­ro­de­­­do­da­je Kiš.Od­ovog­da­nas­ve­o­ma­ret­kog­dr­

ve ta, pro iz vo de se kun da ci za pu­ške, klom pe, pa li ce za bi li jar... U Fran­cu­skoj­ i­ Ne­mač­koj­ je­ ve­o­ma­tra­že­na­ u­ pre­hram­be­noj­ in­du­stri­ji,­

dok­ u­ Škot­skoj­ se­ od­ nje­ iz­ra­đu­ju­gaj­de­i­sku­po­ce­ni­na­me­štaj.­Ina­če,­naj­ve­ći­ i­ mo­žda­ naj­sta­ri­ji­ po­zna­ti­pri me rak osko ru še u Evro pi je bli zu gra­da­Strážnice­u­po­kra­ji­ni­Mo­rav­skoj­u­Če­škoj.­Nje­no­sta­blo­je­obi­ma­458­cm­sa­kro­šnjom­11­m­vi­so­kom i ši ro kom 18 m. Pro ce nju je se da­je­sta­ra­oko­400­go­di­na.Plo­do­vi­osko­ru­še­ne­sa­dr­že­ni­je­

dan štet ni agens (ok si dan si, fe nol na je­di­nje­nja­ itd).­ Ova­kvim­ sa­sta­vom­bla go vre me no de lu je na re duk ci o ni pro­ces­u­će­li­ja­ma,­za­tim­na­žuč,­je­

tru,­će­li­je­mo­zga,­ce­lo­ku­pan­ner­vni­si­stem.­Plod­ove­voć­ke­bez­bo­ja­zni­mo­gu­ je­sti­ di­ja­be­ti­ča­ri­ zbog­ mi­ni­mal­ne­ za­stu­plje­no­sti­ sa­ha­ro­ze.­ U­ne kim kra je vi ma osko ru šu sma tra ju sna­žnim­afro­di­zi­ja­kom,­a­že­ne­vje­ru­ju­da­po­ma­že­u­trud­no­ći.U­ po­ro­dič­noj­ me­di­ci­ni­ spre­ča­va­

za­tvor,­ane­mi­ju,­ko­ri­sti­se­za­ja­ča­nje or ga ni zma i ra da sr ca. U šu mar­skoj li te ra tu ri osko ru ša se po mi nje kao dr vo do bro za na me štaj.

­ S.­Ko­stić

IRIG­•­NAJ­STA­RI­JE­STA­BLO­OSKO­RU­ŠE­­U­VOJ­VO­DI­NI

Za­bo­ra­vljen­spo­me­nik­pri­ro­de

Naj sta ri ja osko ru ša u Voj vo di ni

Sta­blo­preč­ni­ka­pre­ko­dva­me­tra

OGAR­•­PČE­LI­NJAK­„RA­DO­ŠE­VIĆ“,­PRI­MER­USPE­ŠNIH­ME­DA­RA

Kad­bi­lju­di­sa­mo­de­lom­bi­li­kao­pče­le­­Ako­ste­lju­ti­ili­ne­ras­po­lo­že­ni,­ne­idi­te­pče­la­ma,­one­to­ose­te.­Sa­mo­ih­tre­ba­vo­le­ti­i­po­što­va­ti­i­ne­će­vas­di­ra­ti­–­ka­žu­vla­sni­ci­Pče­li­nja­ka­„Ra­do­še­vić“­iz­Oga­ra,­Asi­ma­i­Ni­ko­la

Asi­ma­me­đu­ko­šni­ca­ma­u­vi­du­bo­go­mo­lja

Mi­lan­Alek­sić,­An­dri­ja­na­Ja­ko­vlje­vić,­Ni­ko­la­i­Asi­ma­Ra­do­še­vić

8 12. jun 2015.

RAZ­VOJ­PO­RO­DIČ­NIH­PRED­U­ZE­ĆA­U­SE­O­SKIM­POD­RUČ­JI­MA­SR­BI­JE­(4)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Do učla nje nja Sr bi je u EU svi pro pi si i le gi sla ti va, uslo vi pro­iz vod nje i pre ra de mo ra ju se

pri la go di ti istim u EU. Ta ko se ma la i mi kro, kao i sred nja po ro dič na pred u­ze ća, mo ra ju pri la go di ti, od no sno pri­pre mi ti za po slo va nje i kon ku rent nost u za jed ni ci ka kva će bi ti EU. To se od­no si i na sek to re agro bi zni sa [2].

Vi še go di šnji za sa di

•­Ka­kvi­su­pro­pi­si­za­po­di­za­nje­no­vih­za­sa­da­u­ze­mlja­ma­EU­i­ko­ja­do­ku­men­ta­ci­ja­je­po­treb­na?

Pro pi si EU ne pred vi đa ju po sto ja nje kvo ta za po di za nje no vih za sa da voć­nja ka. To je pre pu šte no pro ce ni sva­kog po ten ci jal nog pro iz vo đa ča. Pro­iz vo đa či su du žni da po štu ju ko deks do bre po ljo pri vred ne prak se, pro pi se ko ji re gu li šu bez bed nost hra ne, za šti­tu po tro ša ča, kao i me re usme re ne na oču va nje ži vot ne sre di ne. Za raz li ku od po di za nja no vih voć nja ka, po di za­nje no vih vi no gra da, po va že ćim pro­pi si ma na ni vou EU, ni je vi še mo gu će. Je di no mo gu da se kr če sta ri vi no gra­di i po di žu no vi na istim po vr ši na ma. Zbog to ga je ve o ma bit no, da se pre ula ska u EU ob no ve ili po dig nu no vi vi no gra di i da se na taj na čin obez be di bo lja po zi ci ja.

Sto­čar­stvo

•­ Šta­ zna­če­ kvo­te­ za­mle­ko­ u­po­je­di­nim­ dr­ža­va­ma­ čla­ni­ca­ma­ i­kri­te­ri­ju­mi­za­utvr­đi­va­nje­istih?

Kvo te za mle ko u EU uve de ne su 1984. go di ne, zbog vi so kog po ra sta pro iz vod nje mle ka, a od re đe ne su na osno vu pro iz vod nje u re fe rent­noj (po čet noj) go di ni. Sva ka dr ža va čla ni ca ima kvo te za is po ru ku mle­ka u mle ka re i za di rekt nu pro da ju po tro ša či ma. Na ci o nal na kvo ta ras­po re đu je se me đu pro iz vo đa či ma na osno vu pro iz vod nje iz re fe rent­ne (po čet ne) go di ne, ta ko da pro­iz vo đa či do bi ja ju svo ju po je di nač nu kvo tu. Pro iz vo đa či mo gu svo je kvo te da pro da ju ili iz najm lju ju oni ma ko ji že le da po ve ća ju pro iz vod nju, po ce­na ma de fi ni sa nim na tr ži šti ma.

•­Ko­li­ko­tra­je­ob­ra­čun­ska­go­di­na­za­mle­ko?

Ob ra čun ska go di na za mle ko ra ču­na se od 1. mar ta te ku će ka len dar ske go di ne, do 1. apri la na red ne go di ne. Sva ka dr ža va čla ni ca pod no si Evrop skoj ko mi si ji do 1. sep tem bra te ku će go di­ne iz ve štaj o pri me ni kvo ta za mle ko u pret hod nom ob ra čun skom pe ri o du. U slu ča ju da dr ža va čla ni ca pre ko ra­či utvr đe nu kvo tu, pred vi đa se pla ća­nje ka zne, ko ja tre nut no iz no si oko 28 evra na 100 li ta ra mle ka. Iz no si kvo te za mle ko u EU od re đu ju se sva ke go­di ne i ta ko će bi ti sve do 2015. go di ne, a on da će ceo si stem kvo ta bi ti pre i­spi tan. Kvo te Re pu bli ke Sr bi je za mle­ko su pred met pre go vo ra Sr bi je i EU. Ve li ke pro ble me, ka da je mle ko u pi­ta nju, Sr bi ja će ima ti od 2015. go di ne. Jer će EU, zbog ne mo guć no sti pro da je na tr ži štu Ru si je, po ku ša ti deo mle ka i pro iz vo da da pla si ra u Sr bi ji. To će bi ti ve li ka kon ku ren ci ja do ma ćim pro­iz vo đa či ma.

•­Šta­tra­že­pro­iz­vo­đa­či­mle­ka­iz­Sr­bi­je­(njih­330.000)?

Udru že nje pro iz vo đa ča mle ka Sr bi­je i pred stav ni ci Cen tral ne aso ci ja ci je pro iz vo đa ča mle ka Voj vo di ne, kra jem 2014. go di ne, upu ti li su Mi ni star stvu po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne zah te ve ko ji se od no se, pre sve ga, na za šti tu pro iz vo đa ča mle ka i pod sti ca­nje kva li te ta pu tem pre mi ra nja po kla­sa ma. Oni tra že da pre mi ja za eks tra kla su iz no si de set di na ra po li tru mle ka, za pr vu kla su se dam di na ra, za dru gu kla su če ti ri di na ra po li tru, a da re gres za uma ti če no gr lo iz no si 30.000 di na­ra. Zah te va ju, ta ko đe, da se u iz me ne Za ko na o dr žav nom po ljo pri vred nom ze mlji štu une se pred log da rok za ku­pa bu de mi ni mum 30 go di na, po pra­vu pre čeg za ku pa sto ča ri ma. Udru že­nja tra že da ogra ni če nje za ku pa bu de hek tar po uslov nom uma ti če nom gr lu... Tra že i hit no pre i spi ti va nje ra da Upra ve za ve te ri nu, da bi se re ši li svi na go mi la­ni pro ble mi u sek to ru.

•­ Mo­gu­ li­ se­ u­ po­de­lu­ kvo­ta­uklju­či­va­ti­i­no­vi­pro­iz­vo­đa­či?

Sva ka dr ža va čla ni ca EU ima će od­re đe ni (ma li) broj kvo ta ko je ne će bi ti ras po re đe ne, što mo že osta vi ti pro­sto ra za no ve, mla de po ljo pri vred ne pro iz vo đa če i pre ra đi va če, od no sno za slu ča je ve ne pred vi đe nih okol no sti (na pri mer, ele men tar ne ne po go de), za na uč na is tra ži va nja... No ve kvo te mo­gu se do de lji va ti sa mo u ve o ma po­seb nim slu ča je vi ma, ali to ni je uobi ča­je na prak sa u EU.

• Šta­tre­ba­da­ura­di­mo­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka,­što­do­sa­da­ni­smo?

Prak sa u EU po ka za la je da bi tre­ba lo ofor mi ti re gi stre ga zdin sta va ko­ja se ba ve sto čar stvom na ni vou je di­ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, ka ko bi se ga zdin stva i pre ra đi va či ko ji se ba ve od re đe nim pro iz vod nja ma i teh no lo gi­ja ma raz dvo ji la od me šo vi tih. Po ro dič­na po ljo pri vred na ga zdin stva tre ba da se spe ci ja li zu ju, pre đu s me šo vi te na spe ci ja li zo va nu pro iz vod nju, uz po ve­ća nje pro iz vod nje do mak si mal ne za po sto je ću ve li či nu i ka pa ci te te ga zdin­sta va – mi kro fir mi. Ta ko đe, još jed na pre po ru ka je da se oba vi ukrup nja va­nje po se da, ko li ko je to mo gu će, jer se to po ka za lo kao naj bo lje re še nje iz prak se dr ža va čla ni ca EU.

•­Da­li­pro­iz­vo­đa­či­iz­Sr­bi­je­mo­gu­da­ko­ri­ste­ozna­ku­„fe­ta“­za­do­ma­će­si­re­ve,­ili­dru­ge­mleč­ne­pro­iz­vo­de?

Na kon is te ka ro ka od pet go di­na od stu pa nja na sna gu Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju iz me đu Evrop ske uni je i nje nih dr ža va čla ni ca i Re pu bli ke Sr bi je, od no sno Pre la znog spo ra zu ma o tr go vi ni i tr go vin skim pi ta nji ma, do ma ći pro iz vo đa či ne će mo ći da ko ri ste na ziv „fe ta“ za svo je pro iz vo de.

Ter min „fe ta“ pred sta vlja uobi ča je­ni iz raz u op štoj upo tre bi u pro me tu u Re pu bli ci Sr bi ji za od re đe nu vr stu pro iz vo da, pa je sto ga do sa da šnja prak sa bi la da su pro iz vo đa či u pro­me tu ko ri sti li reč „fe ta“ za obe le ža va­nje svo jih pro iz vo da i kao sa stav ni deo od re đe nog bro ja re gi stro va nih ži go va. Na ni vou EU du go je po sto jao spor po pi ta nju ge ne rič kog ka rak te ra ter mi na „fe ta“, u smi slu da li se ra di o iz ra zu u op štoj upo tre bi ili tra di ci o nal nom na­zi vu, da bi ko nač no „fe ta“ do bi la za­šti tu kao ozna ka ge o graf skog po re kla, ko ja se ve zu je za pod ruč je Grč ke.

Pro iz vo đa či si ra iz Sr bi je ni ka da ne mo gu po sta ti ovla šće ni ko ri sni ci ozna ke ge o graf skog po re kla (ime­na po re kla ili ge o graf ske ozna ke) ko ja se ve zu je za pod ruč je Grč ke, jer svoj sir ne pro iz vo de na ozna če­nom ge o graf skom pod ruč ju.

Pot pi si va njem Spo ra zu ma o sta­bi li za ci ji i pri dru ži va nju iz me đu Sr­bi je i EU, od no sno Pre la znog spo ra­zu ma o tr go vi ni i tr go vin skim pi ta­nji ma, Re pu bli ka Sr bi ja je pre u ze la oba ve ze ko je se ti ču za šti te ozna ka

ge o graf skog po re kla re gi stro va nih na ni vou EU:

­ Oba e za Re pu bli ke Sr bi je je da na svo joj te ri to ri ji za bra ni sva ku upo tre­bu, od no sno na ziv za šti će nih pro iz­vo da iz EU i za slič ne pro iz vo de ko ji ne za do vo lja va ju uslo ve za ko ri šće nje ozna ke ge o graf skog po re kla;

­ oba ve za je da u ro ku od pet go­di na od da na stu pa nja na sna gu Spo­ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju, od no sno Pre la znog spo ra zu ma o tr go­vi ni i tr go vin skim pi ta nji ma, pre sta nu da se ko ri ste ži go vi ko ji se sa sto je ili u se bi sa dr že na ziv ko ji je iden ti čan ili sli čan ozna ci ge o graf skog po re kla ko ja je re gi stro va na na ni vou EU, u skla du sa Ured bom EU 510/2006, a ko ja se od no si na slič ne pro iz vo de ko ji ne is­pu nja va ju uslo ve za ko ri šće nje ozna ke ge o graf skog po re kla;

­ oba ve za je da se obez be de prav­na sred stva ko ja će ga ran to va ti da će sva ka ozna ka ge o graf skog po re kla, ko ja je za šti će na na ni vou EU, a ko ja pred­sta vlja uobi ča je ni iz raz u op štoj upo tre­bi za od re đen pro iz vod, pre sta ti da se ko ri sti u Re pu bli ci Sr bi ji, naj ka sni je pet go di na na kon stu pa nja na sna gu Spo ra­zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju, od­no sno Pre la znog spo ra zu ma o tr go vi ni i

tr go vin skim pi ta nji ma.Sva ko ko ri šće nje ozna ke „fe ta“,

čak i ako se ko ri ste re či „vr sta“, „tip“, „na čin“, „imi ta ci ja“, „po po stup ku“ i slič no, pa čak i ako je na ve de no isti­ni to ge o graf sko po re klo pro iz vo da (na pri mer „Som bor ska fe ta“, ili „sir u ti pu "fe te", „sir pro iz ve den na na čin ka ko se pro iz vo di "fe ta"), pred sta vlja će ne­do zvo lje nu rad nju, zbog ko je pro iz­vo đa či ovog si ra iz Sr bi je mo gu ima ti vr lo ozbilj ne prav ne i eko nom ske po­sle di ce, kao što je na dok na da šte te i iz ma kle do bi ti, do nje nog tro stru kog iz no sa.

• Ka­ko­ je­u­EU­utvr­đen­si­stem­pra­će­nja­ (sle­dlji­vo­sti)­ go­ve­da­ i­go­ve­đeg­me­sa.­ Da­ li­ ovaj­ si­stem­va­ži­sa­mo­za­go­ve­đe,­ili­i­za­dru­ge­vr­ste­me­sa­(na­pri­mer­za­pra­sad,­ži­vi­nu­i­slič­no)?

U EU su us po sta vlje ni si ste mi obe­le ža va nja i re gi stra ci je za go ve da, ov­ce, ko ze, svi nje, ko nje, kao i za kuć ne lju bim ce. Cilj for mi ra nja ovih re gi sta ra je da se us po sta vi pra će nje kre ta nja sto ke (ta ko zva na sle dlji vost), kon tro la od stra ne nad le žnih ve te ri nar skih slu­žbi i spre ča va nje ši re nja bo le sti, ra di bez bed no sti hra ne i za šti te po tro ša ča.

Na osno vu od red bi Za ko na o ve te­ri nar stvu Re pu bli ke Sr bi je i re le vant­nih pod za kon skih pro pi sa, ko ji ma se re gu li še na čin obe le ža va nja i vo đe nja evi den ci je o obe le že nim go ve di ma, ko pi ta ri ma, ov ca ma, svi nja ma, ko za­ma, pče li nja ci ma i pče li njim dru štvi­ma, u Re pu bli ci Sr bi ji su us po sta vlje­ni si ste mi obe le ža va nja i re gi stra ci je ovih vr sta ži vo ti nja, ko ji se ne pre kid­no una pre đu ju, a ko ji će omo gu ći ti ve ću sle dlji vost pro iz vo da, efi ka sni ju kon tro lu, vi ši ni vo za šti te po tro ša ča i bez bed nost hra ne.

•­ Ka­ko­ će­ ula­zak­ Sr­bi­je­ u­ EU­uti­ca­ti­ na­ pro­iz­vod­nju­ go­ve­da,­svi­nja,­ ži­vi­ne,­ sit­ne­ sto­ke­ i­ osta­log?

Na tr ži štu EU ne po sto je kvo te za pro iz vod nju me sa, ta ko da se mo že pro iz vo di ti u skla du sa zah te vi ma tr ži­šta (od no sno po nu dom i po tra žnjom), uz stro go spro vo đe nje zdrav stve no­ve te ri nar skih me ra. Pro iz vod nja svih vr sta me sa u Re pu bli ci Sr bi ji (od oko 450.000 to na go di šnje) ne po kri va po tre be do ma ćeg tr ži šta, ta ko da se me so uvo zi. Pri stu pa nje Sr bi je EU ne bi tre ba lo da zna čaj ni je uti če na sma­nje nje pro iz vod nje. Ipak, oče ku je se da će pro iz vod nja u sek to ru me sa bi ti uže spe ci ja li zo va na me đu pro iz vo đa či­ma, a da će even tu al ni pod sti ca ji bi ti uslo vlje ni ne sa mo pri me nom od go va­

ra ju ćih stan dar da, već i ti me da je di­no re gi stro va ni pro iz vo đa či mo gu da ostva ru ju pra va na od re đe na pod sti­caj na sred stva.

•­Šta­za­in­du­stri­ju­pre­ra­de­me­sa­zna­či­pri­stu­pa­nje­EU?

Pri stu pa nje Sr bi je EU za in du stri­ju pre ra de me sa zna či će uvo đe nje još stro žih pra vi la u pro iz vod nji i kon tro­li od stra ne nad le žnih ve te ri nar skih slu žbi, pra će njem li ni je kla nja, ka te­go ri za ci je i kva li te ta me sa. Kon tro lu i ser ti fi ka ci ju ove pro iz vod nje u EU oba­vlja ju ne za vi sni kon tro lo ri s li cen com, ko ji ni su za po sle ni u mi ni star stvi ma nad le žnim za po ljo pri vre du, ni ti su pred stav ni ci pro iz vo đa ča me sa. Cilj ovih me ra je po sti za nje objek tiv no sti u ra du.

•­Ka­kvu­po­dr­šku­mo­gu­da­oče­ku­ju­ srp­ski­ pro­iz­vo­đa­či­ zla­ti­bor­skog­pr­šu­ta,­ku­le­na,­ko­ba­si­ce?

Po sto ji pred log da se us po sta ve me re po dr ške za po vra ćaj tro ško va kon tro le za pro iz vo de sa ge o graf skim po re klom, de la tro ško va za iz da va nje kon trol nih mar ki ca od stra ne Za vo da za iz ra du nov ča ni ca, kao i za ku po vi nu opre me i adap ta ci ju pro iz vod nih ka pa­ci te ta.

•­Ka­ko­će­mo­za­šti­ti­ti­autoh­to­ne­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­de?

Po sled nju de ce ni ju i po (od 2000. go di ne), zbog po ve ća ne kon ku rent no­sti, sve je ve ći trend da se na tr ži šte pla si ra ju pre hram be ni pro iz vo di ko ji se od li ku ju auten tič no šću i/ili tra di ci jom. Te ka rak te ri sti ke pre hram be nog pro iz­vo da pro iz i la ze iz vred no sti nje go vog sa sta va, na či na pro iz vod nje i pre ra de, i pod ne blja iz ko jeg do la zi. Sr bi ja ima po ten ci jal u ovom seg men tu, jer je ze mlja kli mat skih i ge o graf skih raz li­či to sti, bo ga te kul tu re i tra di ci je. Ovaj si stem uti če na po ve ća nje eks klu ziv­no sti pro iz vo da, i od go vo ra po tro ša­či ma u Evro pi, ko ja se naj vi še slu ži ozna ča va njem ge o graf skog po re kla. Me đu tim, ozna ke ge o graf skog po re­kla hra ne pred sta vlja ju ob lik pra va in te lek tu al ne svo ji ne, ko ji do sa da ni je do volj no ko ri šćen i is ko ri šćen u Re pu bli ci Sr bi ji. Do sa da je u Re pu­bli ci Sr bi ji bli zu 60 po ljo pri vred nih pro iz vo da re gi stro va no s ge o graf­skom ozna kom. Ta ko đe, po red kon­tro le pro iz vo da s ge o graf skim po re­klom, u pro ce su je i us po sta vlja nje si ste ma obe le ža va nja ovih pro iz vo­da kon trol nim mar ki ca ma.

­ (Na­sta­vi­će­se)

Sek­to­ri­agro­bi­zni­sa­u­Sr­bi­ji­i­EUZa­raz­li­ku­od­po­di­za­nja­no­vih­voć­nja­ka,­po­di­za­nje­no­vih­vi­no­gra­da,­po­va­že­ćim­pro­pi­si­ma­na­ni­vou­EU,­ni­je­vi­še­mo­gu­će.­Je­di­no­mo­gu­da­se­kr­če­sta­ri­vi­no­gra­di­i­po­di­žu­no­vi­na­istim­po­vr­ši­na­ma

Auto ri:­Da­ni­lo­To­mić,­Bra­ni­slav­Gu­lan­i­Mi­le­Man­dić

Ko­ri­šće­nje­ozna­ke­„fe­ta“­pred­sta­vlja­će­ne­do­zvo­lje­nu­

rad­nju,­zbog­ko­je­pro­iz­vo­đa­či­iz­Sr­bi­je­mo­gu­ima­ti­prav­ne­

i­eko­nom­ske­po­sle­di­ce

Po­di­za­nje­no­vih­vi­no­gra­da,­po­va­že­ćim­pro­pi­si­ma­na­ni­vou­EU,­ni­je­vi­še­mo­gu­će

12. jun 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA U KA U PRAK SI

Mle­ko­ma­ga­ri­ce­ima­od­re­đe­ne­je­din­stve­ne­ ka­rak­te­ri­sti­ke­ u­­od­no­su­na­dru­ge­vr­ste­mle­

ka.­ To­ su:­ zna­čaj­no­ ni­zak­ sa­dr­žaj­ka­ze­i­na,­ pro­te­in­ske­ su­rut­ke­ sa­ bi­o­lo­škom­funk­ci­jom,­a­vi­sok­sa­dr­žaj­li­zo­zo­ma­ i­ la­ko­fe­ri­na.­ U­ nje­mu­ je­ma­nje­ mleč­ne­ ma­sti,­ vi­sok­ sa­dr­ža­ju­ lak­to­ze­ (­ slič­no­ je­ hu­ma­nom­mle­ku),­ ima­ ener­get­ske­ ­ funk­ci­je,­po­bolj­ša­va­asi­mi­la­ci­ju­kal­ci­ju­ma,­a­ima­i­pro­bi­o­tik­efe­kat.­U­ovom­si­ro­vom­mle­ku­ je­ vi­sok­ sa­dr­žaj­ vi­ta­mi­na­ C,­ ta­kav­ je­ sa­dr­žaj­ na­tri­ju­ma­ i­kal­ci­ju­ma­pa­mu­to­da­je­slič­nost­sa­hu­ma­nim­mle­kom.­Ma­ga­re­će­mle­ko­ima­pri­rod­ne­hi­po­a­ler­gij­ske­pro­te­i­ne­ko­ri­sne­ za­maj­ku­ i­ de­te,­ ima­ vi­sok­udeo­krat­kih­i­sred­njih­ma­snih­ki­se­li­na,­ima­ma­nje­ma­sne­glo­bu­le­što­ga­či­ni­vi­še­raz­gra­di­vim­i­svar­lji­vim.Ovo­su­sa­mo­ne­ke­od­na­uč­no­do­

ka­za­nih­ vred­no­sti­ mle­ka­ ma­ga­ri­ce­ko­je­su,­na­kon­is­tra­ži­va­nja­na­vi­še­od­ 130­ uzo­ra­ka,­ utvr­di­li­ i­ jav­no­sti­sa­op­šti­li­ ­ struč­nja­ci­ no­vo­sad­skog­­FINS­a­ od­no­sno­ In­sti­tu­ta­ za­ pre­hram­be­ne­ teh­no­lo­gi­je­ i­ dok­to­ran­ti­Lju­bi­ša­Ša­rić­i­Ja­smi­na­Gu­bić.

Sa rad nja sa na u kom

Na­uč­no­ is­tra­ži­va­nje­ je­ re­zul­tat­sa­rad­nje­ FINS­a­ i­ Spe­ci­jal­nog­ re­zer­va­ta­ pri­ro­de­ “Za­sa­vi­ca”­ gde­ se­na­la­zi­dru­ga­po­ve­li­či­ni­ far­ma­mu­znih­ma­ga­ri­ca­u­sve­tu.Kod­na­šeg­na­ro­da­od­vaj­ka­da­po­

sto­ji­ ve­ro­va­nje­ da­ је­ sve­že­mle­ko­od­ma­ga­ri­ce­ do­bro­ i­ zdra­vo­ za­ is­hra­nu,­da­po­ma­že­u­le­če­nju­­bo­le­sti­kao­što­su­ast­ma,­bron­hi­tis,­ka­šalj­ri­pa­vac.­Od­dav­ni­na­se­ve­ro­va­lo­i­da­ovo­mle­ko­mo­že­da­za­me­ni­maj­či­no­mle­ko­be­ba­ma,­da­je­po­nu­tri­tiv­nim­vred­no­sti­ma­naj­slič­ni­je­maj­či­nom­u­vre­me­lak­ta­ci­je.­U­sa­da­šnjo­sti­­po­naj­vi­še­je­onih­ko­ji­to­mle­ko­­ce­ne­i­kon­zu­mi­ra­ju­kao­za­i­sta­zdra­vu­hra­nu.­Na­po­čet­ku­tek­sta­ iz­ne­ti­ i­dru­

gi­ re­zul­ta­ti­ is­tra­ži­va­nja­ struč­nja­ka­FINS­a,­ra­dje­ni­na­uzor­ci­ma­mle­ka­sa­far­me­na­SRP­„Za­sa­vi­ca“,­do­brim­de­lom­ po­tvr­đu­ju­ ­ osno­va­nost­ na­rod­nih­ve­ro­va­nja­o­kva­li­te­tu­i­svoj­stvi­ma­ma­ga­re­ćeg­mle­ka.Far­ma­ mu­znih­ ma­ga­ri­ca­ u­ SRP­

Za­sa­vi­ca­ je­ naj­ve­ća­ u­ ovom­ de­lu­Evro­pe­i­dru­ga­je­po­ve­li­či­ni­u­sve­tu.­Po­sto­ji­­šest­go­di­na,­na­sta­ja­la­je­po­ste­pe­no,­jer­su­pr­vo­na­ba­vi­li­ne­ko­li­ko­ko­ma­da­ma­ga­ri­ca,­ka­sni­je­su­taj­broj­uve­ća­va­li.­­Po­zna­ta­su­na­rod­na­ve­ro­va­nja,­

a­ja­sam­se­ras­pi­tao­o­ma­ga­re­ćem­mle­ku,­či­tao­sam­raz­ne­in­for­ma­ci­je­o­nje­mu,­sa­znao­sam­da­je­to­mle­ko­u­isto­ri­ji­sma­tra­no­le­ko­vi­tim­za­ko­žu,­pluć­ne­bo­le­sti­ i­dru­go.­Ka­da­ je­pre­­šest­go­di­na­kod­nas­na­pra­vlje­na­­ova­far­ma­mu­znih­ma­ga­ri­ca­raz­vi­li­smo­či­ta­vu­pa­le­tu­pre­hram­be­nih­i­ko­zme­tič­kih­pro­iz­vo­da­od­­ma­ga­re­ćeg­mle­ka.­Me­đu­tim,­pri­me­tio­sam­da­ni­je­bi­lo­ni­jed­nog­na­uč­nog­ra­da­o­kva­li­te­tu­i­svoj­stvi­ma­tog­mle­ka.­Ovim­na­uč­nim­ra­dom­smo­taj­ne­do­sta­tak­ is­pra­vi­li,­ al­ na­ do­stig­nu­tom­se­ne­će­sta­ti,­na­ja­vio­je­Slo bo dan Si­mić,­uprav­nik­SRP­“Za­sa­vi­ca”.

Je din stve na svoj stva

Mle­ko­ma­ga­ri­ce­u­sve­žem­sta­nju­ima­hra­nji­ve­ka­rak­te­ri­sti­ke­ko­je­­su­je­din­stve­ne.­Ve­o­ma­je­ la­ko­svar­lji­vo,­a­hra­nji­va­vred­nost­mu­je­slič­na­hu­ma­nom­ mle­ku.­ U­ 100­ mi­li­li­ta­ra­ovog­mle­ka­ima­8,5­do­11,2­gra­ma­su­ve­ ma­te­ri­je,­ 1,4­ do­ 2,2­ gra­ma­pro­te­i­na,­ 0,4­ do­ 1,8­ gra­ma­ mleč­ne­ma­sti­i­5,8­do­7,4­gra­ma­lak­to­ze.­ Uku­pan­ ni­vo­ pro­te­i­na­ u­mle­ku­ma­ga­ri­ce­je­ni­zak­što­ne­do­vo­di­do­pre­ko­mer­nog­ op­te­re­će­nja­ bu­bre­ga­pri­li­kom­kon­zu­mi­ra­nja­u­po­re­đe­nju­sa­kra­vljim­mle­kom­3,2­do­3,4­gra­ma­na­mi­li­li­tar.­Uz­osta­lo,­ovo­mle­ko­ima­ ve­o­ma­ po­vo­ljan­mi­ne­ral­ni­ sa­stav­po­ko­me­je­ta­ko­dje,­slič­no­hu­ma­nom­mle­ku.­Mi­ne­ral­ni­­sa­stav­je­po­seb­no­ po­vo­ljan­ u­ po­gle­du­ sa­dr­ža­ja­Ca,­P­i­Na.­Funk­ci­o­nal­ni­sa­sta­vi­ovih­mi­ne­ra­la­iz­ra­že­ni­su­i­uti­ču­na­mi­ne­ra­li­za­ci­ju­ko­sti­ju­ i­zu­ba­,­kon­trak­ci­ju­ ­ re­lak­sa­ci­ju­mi­ši­ća­ funk­ci­o­ni­sa­nje­ cre­va,­ nor­ma­lan­ ba­lans­te­no­sti­u­te­lu,­na­vo­de­u­sa­op­šte­nju­o­ svo­jim­ is­tra­ži­va­nji­ma­ struč­nja­ci­FINS­a­Lju­bi­ša­Ša­rić­i­Ja­smi­na­Gu­bić.Re­zul­ta­ti­ is­pi­ti­va­nja­dvo­je­na­uč­

nih­rad­ni­ka­FINS­a­­po­ka­za­li­su­­iz­u­ze­tan­mi­kro­bi­o­lo­ški­kva­li­tet­si­ro­vog­mle­ka­ ma­ga­ri­ce­ i­ nje­go­vu­ po­seb­nost­u­od­no­su­na­mle­ka­kon­ven­ci­o­nal­nih­mleč­nih­vr­sta.­“Ni­u­jed­nom­is­pi­ta­nom­ ­ uzor­ku­ ni­je­ utvr­dje­no­pri­su­stvo­ pa­to­ge­na­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ uklju­ču­ju­ći­ L.mo nocyto ge nes,

Sal mo nel la spp. i E.co li.­ Broj­ ko­li­form­nih­ bak­te­ri­ja­ en­te­ro­bak­te­ri­ja,­kva­sca­i­ple­sni­bio­je­is­pod­gra­ni­ce­de­tek­ci­je.­Uku­pan­broj­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­je­u­85­od­sto­is­pi­ta­nih­uzo­ra­ka­bio­ma­nji­od­320­će­li­ja­po­mi­li­li­tru­a­u­sve­ga­če­ti­ri­od­sto­uzo­ra­ka­je­­bi­lo­iz­nad­10.000­će­li­ja­po­mi­li­li­tru.­Uku­pan­broj­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­u­si­ro­vom­kra­vljem,­ko­zi­jem­ i­ov­či­jem­mle­ku­ je­ ne­u­po­re­di­vo­ ve­ći.­ Raz­log­to­me­je­ iz­u­zet­no­ve­li­ka­kon­cen­tra­ci­ja­ li­zo­zi­ma­ u­ mle­ku­ ma­ga­ri­ce­ a­ovaj­an­ti­mi­krob­ni­agens­ozna­čen­je­kao­glav­ni­no­si­lac­an­ti­mi­krob­ne­ak­tiv­no­sti­pvpg­mle­ka”,­na­vel­de­no­ je­u­sa­op­šte­nju­o­is­tra­ži­va­nju.­Re­zul­ta­ti­ mi­ro­bi­o­lo­ških­ is­pi­ti­va­

nja­mle­ka­ma­ga­ri­ce­ bal­kan­ske­ ra­se­su­po­ka­za­li­da­se­ovo­mle­ko­uz­is­pu­nja­va­nje­ osnov­nih­ hi­gi­jen­skih­stan­dar­da­to­kom­mu­že­i­da­lje­ma­ni­pu­la­ci­je­mo­že­sma­tra­ti­ap­so­lut­no­bez­bed­nim­ za­ da­lje­ kon­zu­mi­ra­nje­bez­ pret­hod­ne­ to­plot­ne­ ob­ra­de.­Pot­po­ru­ ovom­ za­ključ­ku­ je­ do­pri­ne­la­i­do­ka­za­na­an­ti­bak­te­rij­ska­ak­tiv­nost­ mle­ka­ ma­ga­ri­ce­ bal­kan­ske­ra­se­pre­ma­­E.co li. sal mo ne li En te­ri tis, Sal mo ne li Typhi mu ti um, L.mo­nocyto ge nes I S. aure us. Utvr­dje­ni­ an­ti­bak­te­rij­ski­ po­ten­ci­

jal­mle­ka­bal­kan­ske­ma­ga­ri­ce­pre­ma­pa­to­ge­ni­ma­ iz­hra­ne­otva­ra­mo­guć­nost­nje­go­ve­pri­me­ne­kao­fuk­ci­o­nal­nog­sa­stoj­ka­u­for­mu­la­ci­ji­ra­znih­vr­sta­pre­hram­be­nih­rpo­i­zvo­da.

Sna­žan­an­ti­bak­te­rij­ski­po ten ci jal

U­okvi­ru­an­ti­bak­te­rij­skih­is­tra­ži­va­nja,­sa­op­šti­li­su­Lju­bi­ša­Ša­rić­I­ja­smi­na­Gu­bić,­ana­li­zi­ran­je­i­an­ti­bak­te­rij­ski­po­ten­ci­jal­ovog­mle­ka­pre­ma­kli­nič­kom­izo­la­tu­Kleb si el la pne u mo nia,­izo­lo­va­nom­iz­plu­ća­obo­le­log­pa­ci­jen­ta.­Cilj­je­bio­da­se­pro­ve­ri­tra­di­ci­o­nal­no­zna­nje­o­efi­ka­sno­sti­mle­ka­ma­ga­ri­ce­u­le­če­nju­re­spi­ra­tor­nih­obo­le­nja.­Do­bi­je­ni­re­zul­ta­ti­su­po­ka­za­li­da­mle­ko­ma­ga­ri­ce­po­se­du­je­an­ti­bak­te­rij­ski­po­ten­ci­jal­pre­ma­Kleb si el la pne­u mo nia­ uslo­vljen­ tem­pe­ra­tu­rom­ in­ku­bi­ra­nja­i­sa­dr­ža­jem­la­ko­fe­ri­na.­Ovi­po­zi­tiv­ni­pre­li­mi­nar­ni­re­zul­ta­ti­upu­ću­ju­na­po­tre­bu­pred­u­zi­ma­nja­­kli­nič­kih­is­pi­ti­va­nja­mo­guć­no­sti­pri­me­ne­mle­ka­ma­ga­ri­ce­u­tret­ma­nu­pne­u­mo­ni­je­I­dru­gih­re­spi­ra­tor­nih­obo­le­nja.Ovi­ i­ dru­gi­ po­da­ci­ o­ma­ga­re­ćem­

mle­ku­ iz­ is­tra­ži­va­nja­ struč­nja­ka­FINS­a­otva­ra­ju­put­nje­go­voj­po­ten­ci­jal­noj­pri­me­ni,­kao­sa­stoj­ka,­u­dru­gim­pro­iz­vo­di­ma.­Na­kon­da­ljeg­is­pi­ti­va­nja­pri­me­ne­i­u­dru­gim­obla­sti­ma.­Jer,­ma­ga­re­će­mle­ko­ ima­ re­vi­ta­li­zu­ju­će­dej­stvo­na­ceo­or­ga­ni­zam,­ve­o­ma­je­efi­ka­sno­u­ot­kla­nja­nju­pro­ble­ma­ na­ ko­ži,­ ja­ča­nju­ imu­no­si­ste­ma,­do­pri­no­si­­opo­rav­ku­or­ga­ni­zma.­­

­ Tekst­:S.­Đa­ko­vić­ Sli­ke:­M.­Mi­le­u­snić i­Ste­vo­Lap­če­vić

ZA­SA­VI­CA­•­OD­NA­ROD­NOG­VE­RO­VA­NJA­DO­NA­UČ­NOG­IS­TRA­ŽI­VA­NJA­SVOJ­STA­VA­MA­GA­RE­ĆEG­MLE­KA­

Zdra vlje u mle ku ma ga ri ce Sa ci ljem da se pro ve ri kva li tet si ro vog mle ka ma ga ri ce bal kan ske ra se i bez be dost nje go vog kon zu mi ra nja bez pret­hod­ne­to­plot­ne­ob­ra­de,­u­la­bo­ra­to­ri­ji­Na­uč­nog­in­sti­tu­te­za­pre­hram­be­ne­teh­no­lo­gi­je­iz­No­vog­Sa­da­je­is­pi­ta­no­pre­ko­130­uzo­ra­ka­ovog­mle­ka.­Re­zul­ta­ti­is­pi­ti­va­nja­su­po­ka­za­li­ne­sa­mo­nje­gov­iz­u­ze­tan­mi­kro­bi­o­lo­ški­kva­li­tet,­ne go i dru ge po seb no sti u od no su na osta le mle ka

Slo­bo­dan­Si­mić­uprav­nik­SRP­Za­sa­vi­ca

De­talj­sa­far­me­u­Za­sa­vi­ci

Naj­ve­ća­far­ma­ma­ga­ra­di­u­ovom­de­lu­Evro­pe

Mu­ža­ma­ga­ri­ce

Ja­smi­na­Gu­bić­i­Lju­bi­ša­Ša­rić

10 12. jun 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Far mer Dra­gan­Slav­kić zva ni Lo­đa (55) iz Mar ti na ca je, ve ro vat­no, je di ni čo vek u Sr bi ji ko ji ima

tri ak tiv na sa la ša. Je dan je na iz u zet­no do brom me stu, na sa mom ula zu u šu mu ko ja se pro sti re na oko 200 hek­ta ra što su ide al ni uslo vi za ba vlje nje sto čar stvom.

­ Imam i ova ca, ali naj vi še ga jim kr ma če pra šča re. One su stal no na sa­la šu gde se hra ne i pra se. Is hra na je u pri ro di, do dat no im se da je sa mo ku­ku ruz, a sve dru go sa me na đu u pri­ro di. Ne ma pre mik sa ni he mi je – pri ča nam Lo đa.

Deo pro iz ve de ne pra sa di se pro da­je, a deo osta vlja za po tre be do ma­ćin stva i da lju pre ra du. U pri ro di se hra ne pu ne dve go di ne na ku ku ru zu i ka da do stig nu 150 do 180 ki lo gra ma, od la ze u pre ra du ko ja je već po sta la po ro dič ni bi znis.

­ Tre nut no imam 38 kr ma ča, ali sam osta vio na zi mi ca i još će mo ku pi­ti dva de se tak no vih na zi mi ca. Ra se su du rok, hem šir i jork šir. Ni je tač no da ove ra se ne mo gu u pri ro di. Sa mo je to mu ko tr pan po sao i tre ba du že vre­me na da bi pri rod nom hra nom sti gli do že lje ne te ži ne. Isto vre me no, ne ma na du va va nja to vlje ni ka he mi jom, ni ti žur be da bi za osam me se ci sta ro sti do sti gli 130 ki lo gra ma. To je či sta he­mi ja i tro va nje de ce. Lič no imam tro je unu ča di i je du zdra vu hra nu, a ne he­mi ju – ka že Slav kić.

Dva od tri Lo đi na sa la ša „le že“ na ukup no 15 ju ta ra ze mlje. On ima ukup no 17 ju ta ra svo je ze mlje i ra­di još ne ke po vr ši ne u aren di, ali ne mno go.

­ Ne ma ra ču ni ce da ra dim vi še ze­mlje. Ne mam za ra de ni na svo joj ze­mlji a ne na tu đoj ako pla tim aren du 300 evra ju tro. Šta tre ba da ro di da se

is pla ti? Ku ku ruz po 15 di na ra? – pi ta se Lo đa a na pi ta nje ka kvu ra ču ni cu ima da dve go di ne če ka da svi nje do stig nu že­lje nu te ži nu za pre ra du, od go va ra da je po en ta u is pu stu i ma lom utro šku hra ne jer im da je sa mo svoj ku ku ruz.

­ Ne ma bo le sti, ne ma za ra za, ni ti pro ble ma... Na jed nom sa la šu sa po­sa dio ja sen i to po lu i iz me đu sad ni ca dr ve ža za se jao bun de ve za svi nje. To ni ko još ni je ura dio. Bun de ve su ka lo­rič na hra na ne mer lji ve vred no sti – ka­že Lo đa.

Što se kal ku la ci je o is pla ti vo sti ti če, Lo đa na sta vlja:

­ Go di šnje imam od 800 do hi lja­du pra sa di. Ka da bih sa mo pro da vao pra sa di, ra ču ni ca je ja sna: 800 pra sa­di po 3.500 di na ra ko mad je oko 2,5 mi li o na di na ra. Gde mo že da se za ra­di 22 – 23 hi lja de evra sa ulo gom od če ti ri­pet hi lja da? Nig de. U nor mal noj dr ža vi mo ja pra sad bi bi la naj ma nje 50 po sto sku plji od osta lih. Me đu tim, mi ne ma mo ka te go ri za ci ju ni za kr ma če, ni za kla su ni za ono što je van kla se. Pre ra đi va či kla si ra ju pri li kom ku po vi­ne, ali ne i pri li kom pro da je – za me ra ovaj far mer.

On da lje ob ja šnja va svo ju ra ču ni cu. ­ Za lu ču jem kr ma če u pet ne de lja,

ka da su pra sa di te ži ne se dam­osam ki lo gra ma. Oni što hra ne ve li ke tur nu­se, tra že što vi še pra sa di jer je nji ma bi tan sa mo broj gr la. Pro da jem đu tu re a ka da se iz me re, is pa da da je to ja ko sku po po ki lo gra mu. Ali, nji ma je va­žno sa mo da ima ju što vi še gr la. Me ni se ne is pla ti da dr žim pra se dok ne do­stig ne 20 ki lo gra ma – pri ča Lo đa i ka­že da je sin jed nom po ku šao da hra ni pra sad do te ži ne od 20 ki lo gra ma i da ih tek on da pro da. Ka da je „ba cio na pa pir“ šta je sve ulo žio, za ra da bi la sa­mo sto ti nak di na ra po ko ma du!

­ Dru ga stvar je što je u dve go di­ne, ra nim za lu če njem pra sa di, imam pet pra še nja kr ma ča. Kad se sve de na mo ju ma te ma ti ku, ja u dve go di ne do bi jem jed no pra še nje gra tis. A jed­no pra še nje je 400 pra sa di pa ti sa da ra ču naj. A pri to me ne ma pro ble ma sa bo le sti ma jer su kr ma če u zdra vom okru že nju, ni su za tvo re ne u pra si li šta –na vo di Lo đa.

On da lje ka že da sto ča ri ko ji ima ju sa vre me na to vi li šta za sto ti ne i hi lja­de to vlje ni ka, uvek te že da pro iz ve du što vi še ka ko bi ot pla ti li dug ili kre dit i ne što za ra di li.

­ To ra de sa mo da bi se pri ča lo o nji ma kao stra šno ve li kim pro iz vo đa­či ma, a ne znam da li je baš ta ko ka­da su stal no ne ko me ne što du žni. Ja ne mam kre di ta, sve je mo je i mo gu da pro dam kad i ko me ho ću – pri ča Slav kić.

Po Slav ki će vim re či ma, bi lo bi do­bro ka da bi dr ža va na men ski po dr ža­la sto ča re ko ji se ba ve uz go jem sto ke na pot pu no pri ro dan na čin, jer i se i mno gi mla di po ljo pri vred ni ci sve vi še in te re su ju za grad nju sa la ša kraj re ke i tov bez pre mik sa i adi ti va.

Sa Dra ga nom u do ma ćin stvu ži ve su pru ga Spo men ka (51) i sin Mi len­ko (30), dok je kćer ka Ma ja (33) uda­ta u Mi tro vi ci. Lo đa ne za me ra oni ma ko je grad pri vla či.

­ Ho će lju di u grad, da bu du vi đe ni. Ali, ja sam uvek vo leo deo kod re ke i na si pa. Ve ro vao sam i ve ru jem da će onaj ko bu de imao sa laš i sve pri rod­no, ima ti no va ca da ne će zna ti šta će sa nji ma. Sad bi svi da ima ju sa la še, ali ne mo že se do to ga od jed nom, a do ći do ovo ga ni je baš bi lo jed no stav­no. Ima tu mu ke – pri ča nam Lo đa.

Ina če, Slav kić ima re gi stro va no ga­zdin stvo, ali i far mu kr ma ča. Sa pre ra đe­vi na ma od me sa Lo đa je uče stvo vao na broj nim saj mo va tu ri zma ši rom Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske, a pro iz vo di od „zre log me sa“ ima ju svo je kup ce bez ob zi ra na „pa pre ne ce ne“: ko ba si ca i sla ni na su 15 evra, po 25 evra su su va šun ka i kra ški vrat u pon ca kli, mle ve ni ku len je 30, a sec ka ni ku len čak 40 evra. Ali, ku pa ca ima, a me đu nji ma su i ugled ni be o grad­ski i no vo sad ski re sto ra ni.

­ Ja znam da obi čan smrt nik ne mo­že da pla ti ku len pet hi lja da, ali mo že da ga pro ba i za to gde god odem na sa jam, nu dim lju de da pro ba ju i je du mo je pro iz vo de – pri ča Lo đa i za do­volj no kon sta tu je da će sin na sle di ti po sao, već sa da za jed no sve ra de, a sin „po vu kao“ na oca, pa vo li sve.

­ Što se bu duć no sti ti če, ne sme se do zvo li ti da ne ka he mi ja na ru ši pri­rod nu pro iz vod nju, ali dr ža va mo ra na pra vi ti pro gram za ova kvu pro iz­vod nju. Ne će ce la Sr bi ja ra di ti ovo što ja ra dim, ali mo žda bi u sva kom se lu bi lo par sič nih – na da se Slav kić.

Tra di ci ja je da ova po ro di ca ga ji i ov ce, a u sta ja ma je uvek i jed na kra­va ko ja je de či stu pre kru pu i de te li nu. Od kva li tet nog mle ka pra ve se raz ne vr ste si re va, od tra pi sta do si ra sa ru­zma ri nom. Sa mo zdra va hra na, bez ika kve he mi je.

Na kra ju nam Lo đa je is pri čao po ko jim re cep tu ra ma na sta ju nje go vi na da le ko hva lje ni pro iz vo di.

­ Mno gi ni su zna li da sam me­sar po za ni ma nju. Po sop stve nom se ća nju vra tio sam re cep tu re maj­stor Pe re Đur đe vi ća, ču ve nog Pe re Ko nja ra. Ura dio sam pr vo pro be sa tim re cep tu ra ma, a on da sum sve i za pi sao. Ako bi ova ko na ka ra dan umro na pre čac, ba rem je osta lo si­nu sve za pi sa no. Zna či, po se ća nju sam vra tio maj stor Pe ri ne re cep tu re i u okru že nju ih ni ko vi še ne ko ri­sti. Svi pra ve ku len, svi se ba ve ne­kim te o ri ja ma, sek ca ju, sta vlja ju u ma ri na du, sva šta pro ba ju. Ne ki čak uba cu ju rum, še ćer, med... Ka da pi tam šta od to ga ima ju, ni ko pre­ci zno ne od go vo ra šta ti me do bi ja – za klju ču je Lo đa i is ti če da gre še i oni ko ji so le me so pa ga uso lje nog dr že 24 ili 48 sa ti i tek on da pra ve ku len. Ta kav ku len bu de suv i do­la zi do pu ca nja. So iz vu če vo du iz me sa, ono ima ma li sa li ni tet, gu bi bo ju i ne mo že du go da se odr ži.

­ Ž.­Ne­go­va­no­vić

MAR TIN CI •­DRA­GAN­SLAV­KIĆ,­VLA­SNIK­FAR­ME­KR­MA­ČA

Pro iz vod nja bez trun ke he mi jeNa­sa­la­šu­kraj­Sa­ve­u­Mar­tin­ci­ma­Dra­gan­Slav­kić­–­Lo­đa­ba­vi­se­sto­čar­stvom­na­neo­bi­čan­na­čin:­na­far­mi­ga­ji­pe­de­se­tak­kr­ma­ča­ko­je­hra­ni­sa­mo­ku­ku­ru­zom,­a­sve­dru­go­sa­me­na­đu­u­pri­o­ro­di­–­Ima­li­ra­ču­ni­ce­u­pro­iz­vod­nji­zra­ve­hra­ne?

­ Ni ka da ne bih ra dio uslu­žni tov. Da pro stiš, 'beš hi lja du svi nja ko ji ni su mo ji. Ja sam mno go sret ni ji ako imam 10 svo jih svi nja i sa nji ma ra dim šta ho ću. U uslu žnom to vu si stal no du žan i stal no mo raš da po ve ća vaš broj da bi ne što kvi­tao. Ne ma tu kra ja, jed nom kad uđeš u to ko lo, na gra bu sio si. Ne će ovo mno gi da pri zna ju lju­di, la žu da je dru ga či je. A ima i ono ga da na ši još u ukra du ma­lo pra sa di i hra ne i, kad se srav­ni, bu du du žni. Ja sno ko dan da su kra duc ka li sa mi od se be. To je su lu do da kra deš sam od se­be – pri ča Lo đa.

Far ma u pri ro di

Ima ra ču ni ce i bez he mi je

Ku pa ca ima bez ob zi ra na pa pre ne ce ne

­ Za do bar ku len po treb no je me so kr ma če ko ja je sta ra dve go di ne jer je to zre lo me so i ima ma li pro ce nat vo de. Za ku len se ko ri sti bi ra no me so, so i pa pri ka. Me so ne mo ra čak ni da od sto ji. I to je za blu da – ob ja šnja va Lo­đa. Na pri mer, da nas se ko lje, a on da se me so u po lut ka ma sta­vlja u ras hlad nu ko mo ru. Su tra­dan se ob ra đu je i odva ja šta je

za ku len. Ku len ra dim od mah to ve če. Ne ma po tre be da od sto ji u ne kim za či ni ma. Taj na je i u su še­nju. Mo ja pu šni ca je vi so ka osam me ta ra, a na če ti ri me tra je pre­se če na be ton skom plo čom od 25 san ti me ta ra gde je iz bu še no 700 ru pa. Od me sta lo že nja bu ko ve pi lje vi ne, do pr ve ka te s ku le nom je pet me ta ra i dim pro la zi kroz iz bu še ne ru pe u plo či.

Ku­len­i­su­še­nje

Ni­ka­da­ne­bi...

Bun de ve iz me đu sad ni ca ja se na i to po le

1112. jun 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

OD­GA­JI­VA­ČI­KO­NJA

Ve­li­ki­ za­lju­blje­nik­ u­ ko­nje­ i­ fi­ja­ke re Du le Svi lo kos iz­La­ćar­ka,­ne gu je ovu svo ju lju bav sko ro

pu­nih­ če­tvrt­ ve­ka.­ Sa­da­mu­ je­ če­ti­ri­de­ce­ni­je­ži­vo­ta,­a­se­ća­se­da­je­još­kao­15–go­di­šnjak­do­bio­od­oca­na­po­klon­ če­tvo­ro­ ždre­ba­di.­ To­ su­ bi­la­ pr­va­ždre­bad­o­ko­ji­ma­se­bri­nuo.­Isti­na,­ge­ne­ra­ci­ja­ma­ una­zad­ ­ je­ u­ šta­la­ma­ove­po­ro­di­ce­bi­lo­ra­snih­ko­nja,­jer­su­slu­ži­li­za­oba­vlja­nje­ra­do­va­u­po­ljo­pri­vre­di,­a­sa­da­ka­da­za­to­ni­su­po­treb­ni,­dr­že­ih­ra­di­ra­zo­no­de­­i­da­na­sta­ve­le­pu­sre­mač­ku­se­o­sku­tra­di­ci­ju.Evo,­ pre­ ne­ki­ dan­Du­le­to­va­ ćer­ka­

je­ pro­sla­vi­la­ pu­no­let­stvo.­ Sa­ku­pi­lo­se­mno­go­ go­sti­ju,­mla­dih,­ a­ Du­le­ je­nje­no­dru­štvo­do­ve­zao­fi­ja­ke­rom­od­po­ro­dič­ne­ ku­će­ u­ La­ćar­ku­ do­Do­ma­uče­ni­ka­ sred­njih­ ško­la­ u­ Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci.­gde­ je­de­voj­ka­sla­vi­la­18.­ro­đen­dan.­­­Ni­je­bi­lo­onog­ko­je­sta­jao­na­uli­

ci,­a­da­ni­je­ iza­šao­do­dru­ma­da­nas­bo­lje­vi­di.­Mno­gi­su­do­šli­i­da­se­sli­ka­ju­i­to­sve­go­vo­ri­da­lju­di­vo­le­ko­nje­i­da­su­ ko­nji­ još­ uvek­deo­na­šeg­ ži­vo­ta­ i­tra­di­ci­je,­is­ti­če­Du­le­Svi­lo­kos­ovu­opa­sku­kao­uvod­u­pri­ču­ka­ko­je­po­čeo­i­do­kle­je­sti­gao­u­ko­njar­stvu.­Ta­pri­ča­da­lje­te­če­ova­ko.Po­ziv­za­voj­sku­Svi­lo­ko­su­ je­do­neo­

di­le­mu­da­li­da­svo­je­ko­nje­osta­vi­u­šta­li­ili­da­ih­pro­da.­Oda­brao­je­ovo­dru­go,­ali­čim­je­ča­sno­od­slu­žio­voj­ni­rok,­od­mah­po­po­vrat­ku­ku­ći­na­la­ća­rač­kom­va­ša­ru­po­no­vo­je­ku­pio­ko­nja.­­Od­ta­da­su­mi­ko­nji­i­lju­bav­i­ho­

bi.­Još­kad­sam­do­bio­si­na,­vi­še­sam­se­po­sve­tio­nji­ma­i­že­lji­da­i­sin­u­toj­tra­di­ci­ji­bu­de­na­sled­nik­me­ni­kao­što­sam­ ja­ na­sle­dio­ tu­ lju­bav­ od­ oce­ i­de­de.­ Ko­nja­ sam­ pla­tio­ mar­ka­ma­ te­1995.­go­di­ne,­se­ćam­se­su­ma­je­bi­la­oko­900­ma­ra­ka,­pri­se­ća­se­Du­le.­

Ne­ko­li­ko­ me­se­ci­ ka­sni­je­ ku­pio­ je­još­ jed­no­gr­lo­ i­ ta­ko­ je­ kre­nu­lo.­Sve­ko nje ka sni je je ku po vao na er ge li u Ka­ra­đor­đe­vu­i­ni­je­po­gre­šio,­jer­su­to­za­i­sta­ču­ve­na­gr­la.­U­ svom­dvo­ri­štu­ je­ sre­dio­ pro­stor­

za­ko­nje.­Ure­dio­je­ne­sa­mo­šta­lu,­već­i­is­pu­ste­i­ko­ra­le­za­če­ti­ri­sa­da­šnja­ko­nja­ i­ dvo­je­ ždre­ba­di.­ Ima­ tu­me­sta­ i­za­mno­go­vi­še­gr­la­ako­ih­na­ba­vi­on­ili­nje­gov­sin­na­ba­ve.­­­Za­ga­je­nje­ko­nja­je­naj­bit­ni­ja­lju­

bav,­jer­oni­sve­ose­ti,­sve­­raz­u­me­ju,­sve­što­im­či­niš­ili­pru­žiš.­Konj­vo­li­da­ga­če­ška­ju,­vo­li­da­se­ku­pa­i­ja­im­to­pru­žam,­pod­se­ća­ovaj­La­ća­rac.­Za­ ovaj­ ho­bi­ obez­be­dio­ je­ i­ svu­

neo­p­hod­nu­ opre­mu,­ na­ba­vlja­ je­ od­jed­nog­sa­ra­ča­iz­Ku­če­va,­sa­njim­već­du­go­sa­ra­đu­je,­a­nje­go­vu­ro­bu­pro­na­la­zi­i­ku­pu­je­na­va­ša­ru­u­Ru­mi.­Du­le­ je­ od­ pre­ če­ti­ri­ go­di­ne­ član­

Ko­njič­kog­klu­ba­„Ka­ni­sa“­u­Pe­ćin­ci­ma­i­uče­stvu­je­na­fi­ja­ke­ri­ja­da­ma­i­tak­mi­če­nji­ma.­Po­nje­mu,­do­nji­Srem­je­mno­go­„ja­či“­ka­da­su­u­pi­ta­nju­ko­nji,­ta­mo­ih­ima­sva­ka­ku­ća­po­ne­ko­li­ko­ko­ma­da.­No,­bez­ob­zi­ra­na­član­stvo­u­ovom­klu­bu,­Svi­lo­kos­ka­že­da­na­tak­mi­če­nji­ma­pred­sta­vlja­i­svo­je­se­lo­La­ća­rak.­­Pr­vo­sam­vo­zio­re­vi­jal­no,­pa­pa­

rad­no,­ a­ sa­da­mi­ je­ tak­mi­čar­ski­ deo­bi­tan­ jer­ ta­ko­vi­dim­gde­sam­ i­do­kle­mo­gu­ u­ od­no­su­ na­ dru­ge.­ Za­ sa­da­ostva­ru­jem­ono­što­mi­le­ži,­a­­i­dru­gi­mi­ka­žu­da­sam­u­ba­vlje­nju­ko­nji­ma­na­šao­ se­bi­ naj­bo­lji­ ho­bi.­ Kad­ te­ram­ko­nje,­bi­lo­da­su­dva­ili­če­ti­ri­čar­ko­ji­do­ži­vlja­vam­ne­mo­gu­opi­sa­ti.­Ka­kav­„mer­ce­des“?­ Vo­zio­ sam­ ja­ i­ „mer­ce­des“,­ali­vo­žnja­ko­nji­ma­je­ne­što­sa­svim­dru­go­–­ka­že­Du­le­Svi­lo­kos.Na­fi­ja­ke­ri­ja­da­ma­­je,­po­na­vlja,­vo­

zio­ re­vi­jal­no­ i­ za­u­zi­mao­ je­ pr­vo­me­sto­ u­ ka­te­go­ri­ji­ naj­mla­dji­ par­ ko­nja.­Tu­ti­tu­lu­je­osva­jao­u­Pe­ćin­ci­ma,­Ši­du,­Li­po­li­stu­ i­ ne­kim­ dru­gim­me­sti­ma.­ U­Ši­du­je­za­u­zeo­tre­će­me­sto­­u­vođ­nji­tro­pre­ga­pa­rad­nih­ko­nja,­ali­će,­po­ru­ču­je,­pe­ha­re­i­da­lje­osva­ja­ti.Du­le­Svi­lo­kos­po­se­du­je­ze­mlju,­ba­

vi­se­po­ljo­pri­vre­dom,­ali­nji­ve­ ­ob­ra­đu­je­me­ha­ni­za­ci­jom.­Ko­nje­dr­ži­ zbog­uži­va­nja­u­vo­žnji­i­pa­ra­da­ma.­Ne­dav­no je na ba vio po seb ne ka ja se zva ne

„fran­cu­zi“­ko­ji­ma­se­ lak­še­ma­ne­vri­še­u­vo­žnji.­Još­ni­je­sa­vla­dao­si­stem­nji­ho­vog­ra­da­ali­us­pe­će,­po­ru­ču­je.­U­pla­nu­mu­je­da­za­me­ni­fi­ja­ker­ i­

da­ za­me­ni­ jed­no­ žen­sko­ ždre­be­mu­škim­ždre­be­tom­sa­er­ge­le­Ka­ra­đor­đe­vo.­ Fi­ja­ker­ko­ji­ sa­da­ ima,­ku­pio­ je­u­Ši­du­pre­sko­ro­če­ti­ri­go­di­ne,­pla­tio­ga­je­1.500­evra,­a­vre­di­sva­ki­evro­jer­je­do­net­­iz­ino­stran­stva­i­pr­vi­je­fi­ja­ker­u­se­lu­sa­di­skom.­­U­pla­nu­su­i­tak­mi­če­nja,­ali­ i­ re­vi­je­pre­ko­ko­jih­ je­Du­le­Svi­lo­kos­ upo­znao­ ceo­ Srem,­ Bač­ku­ i­Ba­nat­i­sve­ko­nja­re­na­tom­pro­sto­ru.

­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić­ Fo­to: Iz­po­ro­dič­nog­al­bu­ma

LA­ĆA­RAK­•­DU­LE­SVI­LO­KOS,­ZA­LJU­BLJE­NIK­U­KO­NJE

Šta­je­"mer­ce­des"­pre­ma­li­pi­ca­ne­ru­!?­Kad­upreg­ne­ko­nje­i­sed­ne­u­svoj­fi­ja­ker,­Du­le­Svi­lo­kos­­to­li­ko­uži­va­u­vo­žnji­da­to­za­do­volj­stvo­ne­bi­me­njao­ni­za­ka­kvu­vo­žnju­ču­ve­nim­auto­mo­bi­li­ma.­Ve­li­ku­lju­bav­pre­ma­če­tvo­ro­no­žnim­le­po­ta­ni­ma­on­je­na­sle­dio­­od­oca­i­de­de,­a­že­li­da­je­pre­ne­se­na­si­na­i­ćer­ku

La­ća­rač­ka­fi­ja­ke­ri­ja­daDru­ga­ po­ re­du­ Fi­ja­ke­ri­ja­da­

odr­ža­će­se­14.­ju­na­u­La­ćar­ku,­u­or­ga­ni­za­ci­ji­ Ko­njič­kog­ udru­že­nja­„Sta­ri­fi­ja­ker“.­Na­kon­de­fi­lea­kroz­se­lo,­uče­sni­ci­će­se­tak­mi­či­ti­ u­ vi­še­ di­sci­pli­na.­ Oče­ku­ju­do­la­zak­ mno­gih­ pred­stav­ni­ka­ko­njič­kih­ udru­že­nja­ iz­ Voj­vo­di­ne,­ is­ti­če­Du­le­Svi­lo­kos,­ko­ji­ se­ta­ko­đe­ pri­pre­ma­ a­ uče­stvo­va­će­na­ovoj­ma­ni­fe­sta­ci­ji.­­

Obi la zak nji va

Du le Svi lo kos

Et no ku tak u dvo ri štu

Na fi ja ke ri ja di

Svad ba

12 12. jun 2015.

SE LU U PO HO DE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po zna to po ma na sti ri ma ko je ga okru­žu­ju,­se­lo­Ši­ša­to­vac­ve­ko­vi­ma­ ži­vi­ „u­ sen­ci”­ du­hov­nih­

zda­nja­ko­ja­su­da­la­ne­mer­ljiv­do­pri­nos­ srp­skoj­ isto­ri­ji­ i­ kul­tu­ri.­ Na­kon­no­vin­skih­na­pi­sa­o­že­lji­bo­ga­tih­pre­ko­o­ke­an­skih­ Sr­ba­ da­ u­ Ši­ša­tov­cu,­Te­sli­ u­ čast,­ na­pra­ve­No­vi­Smi­ljan,­se­lo­se­po­no­vo­na­šlo­u­ži­ži­in­te­re­so­va­nja­jav­no­sti,­a­za­dve­sto­ti­nak­me­šta­na­u­se­dam­de­se­tak­ši­ša­to­vač­kih­do­mo­va,­sve­to­je­sa­mo­tra­čak­no­ve,­ko­zna­ko­je­po­re­du,­na­de­da­će­ne­što,­naj­zad,­mo­žda­bi­ti­bo­lje.Ova­ko,­na­sre­do­kra­ći­pu­ta­iz­me­

đu­ Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce­ i­ No­vog­ Sa­da,­16­ki­lo­me­ta­ra­od­biv­še­pre­sto­ni­ce­ Rim­skog­ car­stva­ i­ ne­pu­nih­ 40­ki­lo­me­ta­ra­ od­ ne­su­đe­nog­ glav­nog­gra­da­Po­kra­ji­ne,­me­šta­ni­Ši­ša­tov­ca­bro­je­mo­no­to­ne­fru­ško­gor­ske­da­ne,­sve­sni­da­se­lo­po­la­ko­iz­u­mi­re­i­da­će­ve­o­ma­br­zo­vi­ken­da­ša­bi­ti­vi­še­ne­go­sta­nov­ni­ka.­Sa­da­ima­ju­sto­ti­nak­vi­ken­da­ša­ko­ji­su­ov­de­ve­ći­deo­go­di­ne,­ba­ve­se­ba­što­van­stvom,­vo­ćar­stvom­i­pče­lar­stvom,­ali­se­lo­vr­vi­od­de­ce­sa­mo­u­vre­me­vre­me­škol­skog­ras­pu­sta,­ka­da­stig­nu­ma­li­ša­ni­či­ji­su­ro­di­te­lji­po­te­kli­iz­Ši­ša­tov­ca.­Ra­do­se­klin­ci­vra­ća­ju­se­na­pra­de­dov­ska­og­nji­šta,­krv­ni­je­vo­da,­ko­re­ni­vu­ku,­ali­ose­ćaj­tra­je­sa­mo­dok­su­de­ca.­Što­su­sta­ri­ji,­sve­re­đe­do­la­ze­i­na­kra­ju­za­bo­ra­ve­se­lo­svo­jih­pre­da­ka.Ma­lo­je­je­onih­ko­ji­že­le­da­osta­

nu­ da­ ži­ve­ u­ se­lu­ bez­ pro­dav­ni­ce,­ka­fi­ća,­ am­bu­lan­te,­ po­šte....Vi­še­ od­40­ne­že­nja,­ma­hom­sta­ri­jih,­ne­mo­že­da­se­ože­ni­jer­de­voj­ke­ne­će­ov­de­no­gom­da­kro­če.­Za­to­je,­što­bi­re­kao­mla­di,­agil­ni­pred­sed­nik­Sa­ve­ta­MZ­Ši­ša­to­vac­Ni­ko­la­Mi­tro­vić,­pa­ra­doks­još:­lju­di­ov­de­ne­osta­ju,­a­s­dru­ge­stra­ne­–­sve­pra­zne­ku­će­br­zo­pro­na­đu­ kup­ce,­ pa­ su­ čak­ sku­plje­ne­go­u­su­sed­nom,­da­le­ko­ve­ćem­Le­ži­mi­ru­ta­ko­da­u­Ši­ša­tov­cu­sko­ro­da­ne­ma­pra­znih­ku­ća!­Na­ža­lost,­ku­će­u­se­lu­ne­ku­pu­ju­mla­di,­već­pen­zi­o­ne­ri,­osta­re­li­lju­di­ko­ji­že­le­da­u­bli­zi­ni­ma­na­sti­ra­Ši­ša­to­vac­i­Pet­ko­vi­ca,­na­či­stom­va­zdu­hu­fru­ško­gor­skih­pa­di­na­pro­ve­du­svo­je­po­sled­nje­da­ne.Pred­sed­nik­se­la­Ni­ko­la­Mi­tro­vić­je­

obra­zo­van­mla­dić,­za­po­slen­u­srem­sko­mi­tro­vač­koj­ Di­rek­ci­ji­ za­ iz­grad­nju­gra­da.­Če­sto­je­spre­man­da­bu­kval­no­sam­za­su­če­ru­ka­ve­i­do­hva­ti­se­ure­đe­nja­se­la.­Sve­stan­ je­da­od­sta­ri­jih­me­šta­na­ ne­mo­že­ oče­ki­va­ti­ve­li­ku­po­moć,­a­i­od­ma­log­bro­ja­mla­dih,­ na­ pr­ste­ jed­ne­ ru­ke­mo­gu­se­ iz­bro­ja­ti­ oni­ ko­ji­ istin­sku­ pri­o­nu­da­po­mog­nu.­Za­to­je­Ni­ko­la­pri­me­nio­ „tak­ti­ku”­ da,­ za­hva­lju­ju­ći­ to­me­što­ je­ u­ grad­skim­ vla­sti­ma­ do­sta­nje­go­vim­vr­šnja­ka,­mla­dih,­spo­sob­

nih­lju­di,­is­ko­ri­sti­sva­ku­pri­li­ku­i­lič­nim­uti­ca­jem­ko­ji­ di­nar­ vi­še­ “skre­ne”­u­svo­je­se­lo.Sti­ca­jem­ okol­no­sti,­ de­si­lo­ se­ da­

u­ istom­da­nu­Ši­ša­to­vac­po­se­te­no­vi­na­ri­ali­i­po­moć­nik­gra­do­na­čel­ni­ka­Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce­Bo­ri­slav­ Ba­bić i Bran­ko­ Ja­ko­vlje­vić­ iz­ Grad­ske­upra­ve­za­obra­zo­va­nje.­Po­ko­zna­ko­ji­ put­Ni­ko­la­ je­ po­teg­nuo­ ve­ze­ i­ vr­šnja­ke­„iz­vla­sti“­do­veo­u­se­lu.­Pr­va­sta­ni­ca­–­se­o­ska­ško­la.­U­če­tvo­ro­go­di­šnjoj­ško­li­–­sa­mo­tri­đa­ka:­Go ran Mir­ko­vić,­uče­nik­pr­vog­raz­re­da,­Du­šan­Pe­tro­vić,­uče­nik­dru­gog­i­Mar­ko­Fi­li­po­vić,­ uče­nik­ če­tvr­tog­ raz­re­da.­Od­tri­đa­ka,­dvo­ji­ca­su­iz­obli­žnje­Pet­ko­vi­ce­kraj­isto­i­me­nog­ma­na­sti­ra.­Eto­slu­čaj­no­sti:­i­ma­le­ni­Ši­ša­to­vac­ne­ko­me­je­cen­tar­sve­ta.Sa­đa­ci­ma­ra­di­uči­te­lji­ca­Alek san­

dra­La­ke­tić­ko­ja­sva­ko­ga­da­na­pu­tu­je­ iz­ Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce.­ Za­ svo­je­uče­ni­ke­ona­ima­sa­mo­re­či­hva­le:­­Do­bri­su­ i­ve­o­ma­po­slu­šni­đa­ci,­

ja­ko­do­bra­de­ca.­Iako­nas­je­ma­lo­u­ško­li,­ima­mo­raz­ne­ak­tiv­no­sti­i­vre­me­to­kom­na­sta­ve­ve­o­ma­br­zo­nam­pro­le­ti­–­pri­ča­nam­uči­te­lji­ca­Alek­san­dra.Ma­li­ša­ni­baš­svoj­ski­ ra­de­na­ča­

so­vi­ma,­a­ka­ko­i­ne­bi­ka­da­je­uči­te­lji­ca­ po­sve­će­na­ sa­mo­ nji­ma­ tro­ji­ci.­Sva­ki­dan,­na­sva­kom­ča­su,­ra­di­se­pred­vi­đe­no­gra­di­vo,­od­go­va­ra...­Iako­ je­ fa­sa­da­ škol­ske­ zgra­de­

ure­đe­na,­ sa­ma­unu­tra­šnjost­ go­vo­ri­da­ de­ce­ni­ja­ma­ ni­je­ bi­lo­ ve­ćih­ ula­ga­nja.­ U­ pro­stra­nom­ hod­ni­ku,­ pre­ula­ska­u­uči­o­ni­cu,­sme­šten­je­i­deo­sport­skih­re­kvi­zi­ta,­ali­su­sta­re­plo­či­ce­do­tra­ja­le­ i­vre­me­ je­da­se­sve­to­pro­me­ni.­Plan­je­da­se­ovo­ga­le­ta­pro­me­ni­i­pod­u­uči­o­ni­ci,­iz­mal­te­ri­še­hod­nik­ i­ iz­ve­de­još­par­sit­nih­ra­do­

va.­ Jer,­ uve­li­ko­ se­ „šu­ška“­ da­ je­ u­se­lu­„čak“­pet­no­vih­trud­ni­ca!­To­je­za­ Ši­ša­tov­ča­ne­ pr­vo­ra­zred­na­ vest,­va­žni­ja­od­svih­dru­gih.­De­ca­zna­če­bu­duć­nost­se­la.­­ Sve­ što­ ra­di­mo,­ ra­di­mo­ zbog­

ovih­ma­li­ša­na­u­ško­li­i­de­ce­ko­ja­će­se­tek­ro­di­ti­–­pri­ča­nam­Ni­ko­la.U­ bli­zi­ni­ ško­le­ je­ ure­đen­ i­ mi­ni­

park­sa­igrač­ka­ma­za­de­cu,­a­da­lje­u­cen­tru­se­la­i­ma­lo­ve­ći­park­na­pra­vljen­ na­me­stu­ ne­ka­da­ za­ko­ro­vlje­nog­pro­sto­ra­sko­ro­za­šu­mlje­nog­di­vljim­iz­dan­ci­ma.­Sve­je­to­pred­sed­nik­Ni­ko­la­svo­jim­ru­ka­ma­kr­čio­pret­hod­ne­dve­go­di­ne­ko­li­ko­je­na­če­lu­se­la,­sve­dok­ni­je­ure­dio­i­pre­tvo­rio­u­igra­li­šte­i­me­sto­oku­plja­nja.Na­pi­ta­nje­ka­ko­se­ov­de­ži­vi,­Ni­

ko­la­od­go­va­ra­pi­ta­njem:­­Da­ li­ bi­ste­ vi­ ži­ve­li­ u­ se­lu­ ko­

je­ ima­ sa­mo­ če­tvo­ro­go­di­šnju­ ško­lu­i­ma­na­stir?­Za­i­sta,­na­še­ je­di­no­bo­gat­stvo,­ bu­kval­no­ sve­ što­ ima­mo,­su­ova­ško­la­i­ma­na­stir.­Ne­ma­mo­le­ka­ra,­ apo­te­ku,­ zu­ba­ra,­ pro­dav­ni­cu,­po­štu.­ Za­ sva­ku­ sit­nic­nu,­ ne­ka­da­ i­vi­še­pu­ta­dnev­no,­mo­ra­mo­u­tri­ki­lo­me­tra­uda­lje­ni­Le­ži­mir.­Ni­je­to­zgod­no­ni­le­ti,­a­ka­mo­li­zi­mi­kad­ve­je­–­ka­zu­je­nam­Ni­ko­la.Što­ se­ pre­vo­za­ ti­če,­ auto­bus­ iz­

Mi­tro­vi­ce­do­la­zi­u­se­lo­ne­ko­li­ko­pu­ta­dnev­no­ka­da­je­škol­ska­go­di­na,­a­reč­je­o­li­ni­ji­ko­ja­po­ve­zu­je­Man­đe­lost,­Le­ži­mir­i­Ši­ša­to­vac.­Ši­ša­tov­ča­ni­su­za­do­volj­ni,­sa­mo­kad­ima­pre­voz­do­ gra­da,­ ma­kar­ i­ sa­mo­ dva­ pu­ta­dnev­no.­Put­ nas­ vo­di­ do­ sport­skog­ igra­

li­šta­ko­je­ je­Ni­ko­la­ure­dio,­dok­po­moć­nik­gra­do­na­čel­ni­ka­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce­ Bo­ri­slav­ Ba­bić­ vi­še­ za­ se­be­go­vo­ri­ ka­ko­ bi­ ovo­ se­lo­mo­glo­ bi­ti­ide­al­no­od­ma­ra­li­šte,­bli­zu­dva­ve­li­ka­gra­da,­a­okru­že­no­ti­ši­nom­dva­ma­na­sti­ra.­­ Ne­ma­mo­ sport­ski­ klub,­ ali­ u­

cen­tru­ima­mo­ovo­igra­li­šte­ko­je­smo­sa­mi­na­pra­vi­li­i­tu­se­mla­di­oku­plja­ju­sva­ko­ve­če.­Iza­je­ma­li­ba­zen­sa­iz­vor­skom­vo­dom,­omi­lje­no­me­sto­za­pro­vod­ de­ce­ ko­ja­ ov­de­ na­ ras­pust­–­pri­ča­pred­sed­nik­se­la­ i­na­ja­vlju­je­pla­no­ve­da­se­ogra­di­park­ i­as­fal­ti­

ra­ju­dve­uli­ce­u­se­lu­ko­je­ još­uvek­ne­ma­ju­as­falt.­­­Bi­će­do­bro­ako­to­uspe­mo,­a­za­

da­lje­će­mo­vi­de­ti.­Zna­mo­da­ne­ma­pre­vi­še­nov­ca­u­grad­skoj­ka­si­i­za­to­tra­ži­mo­sa­mo­ono­što­je­naj­nu­žni­je­–­is­ti­če­Ni­ko­la.Plan­je­i­da­se­u­cen­tru­se­la­re­no­

vi­ra­i­pro­stor­kraj­me­sne­za­jed­ni­ce.­Ide­ja­je­da­se­za­tim­taj­pro­stor­iz­da­u­za­kup­ne­ko­me­ko­bi­ov­de­otvo­rio­pro­dav­ni­cu­me­šo­vi­te­ro­be.­­Tre­ba­pro­dav­ni­ca­svi­ma,­ne­sa­

mo­me­šta­ni­ma.­Vi­ken­di­ma­u­po­se­te­ma­na­sti­ri­ma­ Ši­ša­to­vac­ i­ Pet­ko­vi­ca­do­đe­ i­ vi­še­od­30­auto­bu­sa­pre­pu­nih­tu­ri­sta.­Se­lo­od­to­ga­ne­ma­ni­ka­kve­ko­ri­sti.­Ne­ma­mo­ni­ pro­dav­ni­cu­gde­bi­ku­pi­li­hleb,vo­du,­čo­ko­la­du...­Po­treb­na­je­pro­dav­ni­ca­i­tu­ri­sti­ma­i­me­šta­ni­ma.­ Jer,­ či­nje­ni­ca­ je­ da­mi­ne­ma­mo­ni­ka­kvu­ko­rist­od­to­ga­što­tu­ri­sti­do­la­ze­u­se­lu.­Za­to­pla­ni­ram­da­na­pla­tou­u­cen­tru­se­la­već­na­red­ne­ go­di­ne­ po­sta­vi­mo­ štan­do­ve­gde­bi­na­še­do­ma­ći­ce,­vo­ća­ri­i­pče­la­ri­pro­da­va­li­svo­je­pro­iz­vo­de.­Ima­mo­ve­li­ki­po­ten­ci­jal­i­tre­ba­ga­is­ko­ri­sti­ti­jer­ to­zna­či­no­vi­pri­hod­ i­ga­ran­tu­je­

op­sta­nak­lju­di­u­se­lu­–­op­ti­mi­sta­je­Ni­ko­la­Mi­tro­vić.­–­Za­to­že­lim­da­već­ove­ go­di­ne­ u­ se­lu­ for­mi­ra­ udru­že­nje­že­na,­da­se­or­ga­ni­zu­ju­ i­poč­nu­ostva­ri­va­ti­ne­ku­za­ra­du.­A,­ka­da­je­već­reč­o­to­me­ka­ko­se­

sa­da­pre­ži­vlja­va,­Ni­ko­la­nam­iz­no­si­još­ jed­nu­ za­ni­mlji­vost:­ svi­me­šta­ni­se­ba­ve­po­vr­tar­tvom,­naj­vi­še­pro­iz­vod­njom­pa­ra­daj­zda,­dok­je­ga­je­nje­ra­tar­skih­kul­tu­ra­–­ku­ku­ru­za­ i­pše­ni­ce­–­sko­ro­spo­red­na­de­lat­nost,­jer­se,­ uz­ po­vr­tar­stvo,­ do­bar­ deo­me­šta­na­ba­vi­vo­ćar­stvom­i­vi­no­gra­dar­stvom­kao­osnov­nim­za­ni­ma­nji­ma.­­Šta­vre­de­od­lič­ni­pri­no­si­ka­da­u­

se­lu­ne­ma­hlad­nja­če­ni­or­ga­ni­zo­va­nog­ot­ku­pa.­Za­to­ube­đu­jem­po­ljo­pri­vred­ni­ke­da­se­mo­ra­ju­or­ga­ni­zo­va­ti,­bi­ti­slo­žni­ji­ i­za­jed­nič­ki­na­stu­pi­ti­na­tr­ži­štu­–­ka­že­nam­na­kra­ju­raz­go­vo­ra­Ni­ko­la.­­Ne­ću­se­smi­ri­ti­dok­se­že­ne­ i­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ne­ or­ga­ni­zu­ju­u­udru­že­nja­za­rad­sop­stve­nog­in­te­re­sa.­Tek­ta­da­se­mo­gu­na­da­ti­i­ve­ćim­pri­ho­di­ma,­a­Ši­ša­to­vac­ne­bi­stra­ho­vao­da­će­se­lo­br­zo­ne­sta­ti.

­ Ž.­Ne­go­va­no­vić

ŠI­ŠA­TO­VAC­•­ŽI­VOT­„U­SEN­CI″­MA­NA­STI­RA

Iz­me­đu­car­ske­i­ne­su­đe­ne­pre­sto­ni­ce

Bran­ko­Ja­ko­vlje­vić,­Bo­ri­slav­Ba­bić­i­Ni­ko­la­Mi­tro­vić

U­sen­ci­ma­na­sti­ra

Uči­te­lji­ca­sa­tri­đa­ka

Ni­ko­la­Mi­tro­vić

1312. jun 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro­seč­na­ pro­iz­vod­nja­ ra­ki­je­ i­ ja­kih­al­ko­hol­nih­pi­ća­za­po­sled­njih­pet­go­di­na­u­Sr­bi­ji­iz­no­si­oko­de­

vet­mi­li­o­na­li­ta­ra.­Re­pu­blič­ki­za­vod­za­sta­ti­sti­ku­pra­ti­sa­mo­pro­iz­vod­nju­ja­kih­al­ko­hol­nih­ pi­ća­ kod­ po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va,­od­no­sno­Sek­tor­in­du­stri­je­pra­ti­pro­iz­vod­nju­kod­pri­vred­nih­su­bje­ka­ta,­ali­ne­i­kod­fi­zič­kih­li­ca,­gde­je­skon­cen­tri­sa­na­ naj­ve­ća­ pro­iz­vod­nja,­ta­ko­da­zva­nič­ni­po­da­ci­ne­da­ju­pra­vu­sli­ku­na­te­re­nu.­Od­369­re­gi­stro­va­nih­pro­iz­vo­đa­ča­al­ko­hol­nih­pi­ća­u­Sr­bi­ji­25­od­sto­su­pred­u­ze­ća,­dok­su­osta­lih­75­od­sto­re­gi­stro­va­ni­pro­iz­vo­đa­či.­Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja­ pro­iz­vod­nja­

voć­nih­ra­ki­ja­je­pro­iz­vod­nja­ra­ki­je­od­šlji­ve,­ kao­naj­za­stu­plje­ni­je­ voć­ne­vr­ste.­Po­pro­iz­vod­nji­šlji­ve­Sr­bi­ja­za­u­zi­ma­če­tvr­to­me­sto­u­sve­tu,­od­če­ga­se­oko­75­od­sto­šlji­ve­upo­tre­bi­za­pro­iz­vod­nju­ra­ki­je.­Naj­kva­li­tet­ni­je­ ra­ki­je­ od­ šlji­ve­ se­

pro­iz­vo­de­u­za­pad­nom­de­lu­Sr­bi­je­i­to­od­ autoh­to­nih­ sor­ti­ šlji­ve­ po­že­ga­če­ i­cr­ve­ne­ ran­ke,­ a­ u­ po­sled­nje­ vre­me­ i­od­ča­čan­skih­sor­ti.­U­za­pad­noj­Sr­bi­ji­se­naj­vi­še­pro­iz­

vo­di­ra­ki­ja­šlji­vo­vi­ca,­u­is­toč­noj­Sr­bi­ji­do­mi­ni­ra­ju­spe­ci­jal­ne­ra­ki­je­(ti­pa­tra­va­ri­ce,­ na­no­va­ča,­ men­ta,...),­ dok­ se­u­Voj­vo­di­ni­ma­nje­pro­iz­vo­de­ra­ki­je­od­vo­ća­ i­ ve­ći­nom­ su­ za­stu­plje­ne­ ra­ki­je­od­gro­žđa.­U­Ma­čvan­skom,­Ko­lu­bar­skom­i­Mo­

ra­vič­kom­okru­gu­je­alar­mant­no­sta­nje­u­ pri­mar­noj­ pro­iz­vod­nji,­ zbog­ šar­ke­šlji­ve­ kod­ po­že­ga­če.­ U­ Ko­lu­bar­skom­okru­gu­sko­ro­da­vi­še­ne­ma­ove­sor­te,­a­po­zna­to­je­da­po­že­ga­ča­da­je­šlji­vo­vi­cu­naj­bo­ljeg­kva­li­te­ta.­Naj­ve­ća­ras­pro­stra­nje­nost­ šar­ke­ je­ na­ pod­ruč­ju­od­Šap­ca­do­Lji­ga,­oda­kle­se­sma­nju­je­opa­snost­od­za­ra­ze­pre­ma­Čač­ku­i­Uži­cu.­Na­ osno­vu­ po­da­ta­ka­ ko­ji­ma­ ras­

po­la­žu­ in­spek­cij­ske­ slu­žbe,­ pro­seč­na­ukup­na­ pro­iz­vod­nja­ ra­ki­je­ na­ go­di­šnjem­ni­vou­ iz­no­si­oko­12­mi­li­o­na­ li­ta­ra,­a­sa­mo­u­Ra­sin­skom­okru­gu­se­pro­iz­ve­de­oko­osam­mi­li­o­na­li­ta­ra­ra­ki­je.­Sr­bi­ja­je­ne­kad­bi­la­ve­li­ki­ iz­vo­znik­

ra­ki­je,­ali­po­sled­njih­de­ce­ni­ja­se­iz­voz­znat­no­ sma­njio.­Blag­ rast­ iz­vo­za­po­no­vo­po­či­nje­od­2006.­go­di­ne.­S­ob­zi­rom­ da­ ima­mo­ ve­li­ku­ pro­iz­vod­nju,­ve­li­ke­ ko­li­či­ne­ ra­ki­ja­ ko­je­ su­ la­ge­ro­va­ne­u­po­dru­mi­ma­pro­iz­vo­đa­ča,­vi­sok­kva­li­tet­i­ve­li­ku­po­tra­žnju­na­ših­ra­ki­ja,­iz­voz­je­ma­li­u­od­no­su­na­ko­li­či­nu­ko­ja­se­go­di­šnje­pro­iz­ve­de­u­Sr­bi­ji.­Pro­se­čan­iz­voz­u­pe­ri­o­du­od­2009­2013­go­di­ne­ je­1,6­mi­li­o­na­ li­ta­ra­u­vred­no­sti­od­oko­pet­mi­li­o­na­do­la­ra.­Za­isti­pe­riod­uvoz­ ja­kih­al­ko­hol­nih­pi­ća­ iz­no­si­5,2­mi­li­o­na­ li­ta­ra­u­vred­no­sti­ od­oko­16­mi­li­o­na­do­la­ra.­Pro­iz­vo­di­ko­ji­se­naj­vi­še­ iz­vo­ze­su­

vi­njak,­šlji­vo­vi­ca­i­voć­ni­de­sti­lat.­Šlji­vo­vi­ca­se­naj­vi­še­iz­vo­zi­u­Cr­nu­Go­ru,­SAD,­BiH,­Ka­na­du,­Švaj­car­sku,­Austra­li­ju,­a­po­tom­sle­de­osta­le­ze­mlje.­De­sti­la­ti­se­naj­vi­še­iz­vo­ze­u­Fran­cu­sku­i­Če­šku.­Osta­le­ ra­ki­je­ od­ vo­ća­ u­ Cr­nu­Go­ru,­po­tom­sle­de­Ru­si­ja,­BiH,­SAD­i­Švaj­car­ska.­Spe­ci­jal­ne­ra­ki­je­se­naj­vi­še­iz­vo­ze­u­BiH.­Vi­njak­se­naj­vi­še­iz­vo­zi­u­Cr­nu­Go­ru,­BiH,­SAD,­Ma­ke­do­ni­ju,­Ru­si­ju­i­Švaj­car­sku.­Lo­zo­va­ča­se­naj­vi­še­iz­vo­zi­u­Cr­nu­Go­ru,­BiH,­SAD­i­Polj­sku.­Pro­iz­vo­di­ ko­ji­ se­naj­vi­še­uvo­ze­ su­

vin­ski­i­voć­ni­de­sti­lat,­vi­ski,­li­ke­ri­i­ko­njak.­ Sr­bi­ja­ za­u­zi­ma­ če­tvr­to­ me­sto­

me­đu­evrop­skim­ze­mlja­ma­po­go­di­šnjoj­po­tro­šnji­al­ko­ho­la.­Pra­te­ći­ pro­ble­mi­ u­ obla­sti­

pro­iz­vod­nje­ ra­ki­je­ i­ dru­gih­al­ko­hol­nih­pi­ća­su:­•­ Neo­pre­mlje­nost­ pro­iz­vo­

đa­ča­ po­treb­nim­ ure­đa­ji­ma­ i­apa­ra­ti­ma­po­go­to­vo­ure­đa­ji­ma­za­pu­nje­nje;­•­Za­sta­re­lost­opre­me­i­ure­

đa­ja,­sla­ba­upo­tre­ba­sa­vre­me­ne­ teh­no­lo­gi­je­ pro­iz­vod­nje­ i­mo­der­ne­opre­me;­•­ Ve­ći­na­ pro­iz­vo­đa­ča­ ni­su­

struč­no­ospo­so­blje­ni;­•­Pro­iz­vod­nja­ra­ki­je­sa­ge­o­

graf­skom­ozna­kom­po­re­kla­ni­je­raz­vi­je­na­u­do­volj­noj­me­ri;­•­ Vi­so­ki­ tro­ško­vi­ pro­iz­vod­

nje­ra­ki­ja­sa­ozna­kom­ge­o­graf­skog­po­re­kla­(tro­ško­vi­kon­tro­le­nad­pro­iz­vod­njom­si­ro­vi­na­i­ra­ki­ja,­fi­zič­ko­he­mij­ska­ana­li­za­ i­sen­zor­ska­oce­na);­•­Pro­iz­vod­nja­ fal­si­fi­ka­ta­al­

ko­hol­na­pi­ća,­ko­ja­se­pro­iz­vo­de­od­etil­al­ko­ho­la­uz­do­da­tak­ve­štač­kih­bo­ja­i­aro­ma;­•­Ve­li­ka­ne­le­gal­na­pro­iz­vod­

nja,­ pro­iz­vo­di­ se­ zva­nič­no­ za­sop­stve­ne­po­tre­be,­a­on­da­se­ne­le­gal­no­sta­vlja­u­pro­met;•­Usit­nje­na­pro­iz­vod­nja,­ve­li­ki­broj­

pro­iz­vo­đa­ča­ sa­ ma­lim­ pro­iz­vod­nim­ka­pa­ci­te­ti­ma­ko­ji­bi­tre­ba­lo­da­udru­že­svo­ju­pro­iz­vod­nju­u­okvi­ru­udru­že­nja,­za­dru­ga­ili­uni­ja;­Va­že­ći­ za­kon­ ko­ji­ re­gu­li­še­ ovu­

oblast­ je­ Za­kon­ o­ ra­ki­ji­ i­ dru­gim­ al­ko­hol­nim­pi­ći­ma­(„Sl.­gla­snik­RS“,­br.­41/09),­ko­ji­je­do­bio­ne­ga­tiv­nu­oce­nu­u­Bri­se­lu,­jer­ni­je­uskla­đen­sa­re­gu­la­ti­vom­EC­110/2008,­po­seb­no­u­obla­sti­ge­o­graf­ske­ozna­ke­po­re­kla.­Uz­po­moć­pro­jek­ta­PO­LICY&­LE­GAL­ADVI­CE­CEN­TRE­fi­nan­si­ra­nog­od­stra­ne­EU,­u­to­ku­je­iz­ra­da­no­vog­Za­ko­na­o­ja­kim­al­ko­hol­nim­ pi­ći­ma,­ ko­ji­ će­ u­ pot­pu­no­sti­bi­ti­usa­gla­šen­sa­EU­re­gu­la­ti­vom,­a­naj­bit­ni­je­iz­me­ne­od­no­si­će­se­na­ge­o­graf­sku­ozna­ku­al­ko­hol­nih­pi­ća,­ko­ja­će­bi­ti­de­ri­ni­sa­na­po­evrop­skim­kri­te­ri­ju­mi­ma.Pre­ma­po­sto­je­ćem­Za­ko­nu­svi­pro­

iz­vo­đa­či­ra­ki­ja­sa­ge­o­graf­skom­ozna­kom­po­re­kla­su­za­šti­ti­li­svoj­pro­iz­vod­kao­,,in­di­vi­du­al­nu­ge­o­graf­sku­ozna­ku’’­i­kao­ta­kvu­is­klju­či­vo­oni­mo­gu­da­je­sta­vlja­ju­u­pro­met.­Ovaj­na­čin­in­di­vi­du­al­ne­ge­o­graf­ske­ozna­ke­mo­ra­se­za­me­ni­ti­,,ko­lek­tiv­nom’’,­ko­ja­će­bi­ti­op­šteg­ka­rak­te­ra­i­od­no­si­će­se­na­od­re­đen­lo­ka­li­tet­u­ko­jem­se­ovaj­pro­iz­vod­do­bi­ja­na­tra­di­ci­o­na­lan­na­čin.­Svi­oni­ko­ji­se­pri­dr­ža­va­ju­pro­pi­sa­ne,­spe­ci­fič­ne­teh­no­lo­gi­je­pro­iz­vod­nje­ra­ki­je­ko­ja­bu­de­bi­la­de­fi­ni­sa­na­za­taj­re­gion­sti­ču­pra­vo­ko­ri­sni­ka­ge­o­graf­ske­ozna­ke.­U­ obla­sti­ pro­iz­vod­nje­ ra­ki­je­ kao­ i­

vi­nar­skom­ sek­to­ru­ u­ po­ve­ća­nju­ pla­sma­na­na­ino­stra­na­tr­ži­šta­ne­do­sta­je­do­volj­no­kva­li­tet­nog­mar­ke­tin­ga.­Ka­ko­ u­ sve­tu,­ ta­ko­ i­ u­ Sr­bi­ji,­ glo­bal­na­po­pu­la­ri­za­ci­ja­ ve­štač­kih­ pi­ća­ i­ in­ten­zi­van­ mar­ke­ting­ uči­ni­li­ su­ da­ mno­gi­pro­iz­vo­di­ po­put­ srp­ske­ ra­ki­je­ iz­gu­be­auten­tič­nost­ i­pri­ču­o­tra­di­ci­ji­ko­ja­ ih­je­pra­ti­la.­Po­sled­njih­go­di­na­u­Sr­bi­ji­se­ja­vlja­zna­ča­jan­broj­pro­iz­vo­đa­ča­kva­li­tet­ne­ ra­ki­je,­ kon­zu­men­ti­ se­ okre­ću­vi­so­ko­kva­li­tet­nim­pi­ći­ma,­a­ma­li­pro­iz­vo­đa­či­ima­ju­pri­li­ku­da­za­u­zmu­po­zi­ci­je­na­tr­ži­štu.

„Mu­če­ni­ca“­te­če­naj­vi­še­na­cr­noU­ Sr­bi­ji­ se­ go­di­šnje­ pro­iz­ve­de­ 20­

do­ 30­mi­li­o­na­ li­ta­ra­ lju­te­ ra­ki­je­ i­ još­to­li­ko­me­ke­ šlji­vo­vi­ce,­go­vo­re­po­da­ci­struč­nja­ka­ iz­ ča­čan­skog­ In­sti­tu­ta­ za­vo­ćar­stvo.­U­2014.­go­di­ni­je­is­pe­če­no­za­30­od­sto­ma­nje,­jer­su­i­pri­no­si­šlji­ve­bi­li­zna­čaj­no­uma­nje­ni.­Ra­ki­ja­je­i­lo­ši­jeg­kva­li­te­ta,­zbog­manj­ka­še­će­ra­u­plo­do­vi­ma.­

Pro­ce­nju­je­ se­ da­ u­ Sr­bi­ji­ ima­244.000­hek­ta­ra,­sa­oko­49­mi­li­o­na­sta­ba­la­šlji­ve.­Pro­seč­no­se­ube­re­oko­600.000­ to­na­ „po­že­ga­če“,­ „sten­le­ja“,­ „ča­čan­ske­ le­po­ti­ce“,­ „ra­ne“.­Od­te­ko­li­či­ne­tek­de­set­od­sto­se­na­do­ma­će­i­stra­no­tr­ži­šte­pla­si­ra­kao­sto­na­šlji­va.­Sve­osta­lo­ ide­za­pre­ra­du­­­naj­vi­še,­oko­80­od­sto,­u­ka­za­ne­za­pe­če­nje­ra­ki­je!­Struč­nja­ci­ is­ti­ču­da­ni­je­ lo­še­osta­

vlja­ti­ šlji­vu­ za­ ra­ki­ju,­ ali­ ka­da­ bi­ se­pro­iz­vo­di­la­ kon­tro­li­sa­na­ vi­so­ko­kva­li­tet­na,­vr­hun­ska­ra­ki­ja,­ko­ja­bi­bi­la­za­šti­će­na­i­bren­di­ra­na.­­­Ret­ko­ko­zna­da­je­srp­ska­šlji­vo­

vi­ca­u­vre­me­pro­hi­bi­ci­je­u­Ame­ri­ci­bi­la­ u­ ran­gu­ sa­ vi­ski­jem­ i­ ko­nja­kom,­ i­po­ce­ni­i­po­kva­li­te­tu­­­ka­že­dr­Ra­de­Mi­le­tić,­ is­tak­nu­ti­ struč­njak­ In­sti­tu­ta­za­vo­ćar­stvo­u­Čač­ku.­Po­je­di­ni­srp­ski­do­ma­ći­ni­i­sa­da­pro­iz­vo­de­ra­ki­ju­od­lič­nog­kva­li­te­ta,­ali­se­tu­ra­di­o­ma­njim­ko­li­či­na­ma,­ sa­ko­jim­ne­mo­že­ozbilj­no­da­se­iza­đe­na­tr­ži­šte.­Na­to­me­bi­tre­ba­lo­ ozbilj­no­ da­ se­ po­ra­di­ i­ da­ se­na­pra­vi­srp­ski­brend,­ko­ji­će­bi­ti­pre­po­zna­tljiv­u­sve­tu.

Ujam­dva­li­tra­po­ka­za­nu

Ka­zan­dži­je,­ ši­rom­ za­pad­ne­ i­ cen­tral­ne­Sr­bi­je,­vla­sni­ci­ure­đa­ja­za­de­sti­la­ci­ju,­idu­od­se­la­do­se­la­i­od­do­ma­ći­na­do­do­ma­ći­na­ko­ji­ne­ma­ju­lam­pe­ke­i­pe­ku­ra­ki­ju.­Ujam­za­je­dan­ka­zan­ra­ki­je­je­dva­li­tra­lju­te­ra­ki­je.­Da­nas­se­u­Sr­bi­ji­u­vi­še­od­90­od­sto­slu­ča­je­va­ra­ki­ja­ pro­iz­vo­di­ ne­kon­tro­li­sa­no.­ Za­kon­o­pro­iz­vod­nji­ra­ki­je,­ko­ji­je­do­net­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na­i­ko­ji­pro­pi­su­je­da­pro­iz­vo­đač­ mo­ra­ da­ ima­ teh­no­lo­ga,­po­se­ban­ ure­đaj­ za­ pe­če­nje­ ra­ki­je...,­ni­je­sa­odu­še­vlje­njem­do­če­kan­me­đu­pro­iz­vo­đa­či­ma­ srp­ske­ mu­če­ni­ce.­ Oni­ve­le­da­bi,­uko­li­ko­bi­po­što­va­li­za­kon,­tro­ško­vi­ sa­mo­ jed­nog­ li­tra­ ra­ki­je,­ u­ko­je­ula­ze­uslu­ge­ teh­no­lo­ga,­ ak­ci­zna­mar­ki­ca,­ po­rez,­ knji­go­vo­đa,­ do­sti­gli­ci­fru­ve­ću­od­450­di­na­ra,­pa­ta­ko­ne­bi­ima­li­ko­me­da­je­pro­da­ju.­­­ De­ce­ni­ja­ma­ pe­čem­ ra­ki­ju­ ona­

ko­ka­ko­su­me­uči­li­mo­ji­pre­ci’’,­ka­že­Sve­to­La­za­re­vić.­iz­Dra­ga­če­va.­Sva­ke­ go­di­ne­ is­pe­čem­ oko­ hi­lja­du­ li­ta­ra­i­ sta­vljam­ je­ u­ hra­sto­vu­ bu­rad,­ gde­od­le­ži­naj­ma­nje­dve­go­di­ne.­Ve­ću­ko­li­či­nu­pro­dam­na­be­o­grad­skom­tr­ži­štu.­Do­la­ze­lju­di­do­ku­će,­si­pa­ju­u­ba­lo­ne­i­ te­ra­ju.­Ce­na­ je­500­di­na­ra­po­ li­tru.­Gde­ta­ra­ki­ja­za­vr­ša­va­ne­znam.­Valj­da­po­be­o­grad­skim­ka­fa­na­ma.­ Pro­iz­vo­đa­či­ is­ti­ču­da­je­Za­kon­o­pro­iz­vod­

nji­ra­ki­je,­ume­sto­da­ure­di­ovu­oblast,­za­pra­vo­do­pri­neo­po­ja­vi­ku­po­vi­ne­ ra­ki­je­ na­ „cr­no“,­ te­pred­la­žu­da­se­što­pre­me­nja,­ili­da­im­se­obez­be­de­po­volj­ni­ji­uslo­vi­za­pro­iz­vod­nju.­Re­gi­stro­va­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ is­

ti­ču­da­bi­pr­vo­tre­ba­lo­da­se­iz­me­ni­ak­ci­zna­po­li­ti­ka,­jer,­re­ci­mo,­13­fun­ti­je­po­treb­no­da­se­li­tar­ ra­ki­je­ iz­ve­ze­ u­ En­gle­sku,­dok­ se­ ak­ci­za­ za­ uvoz­ vi­ski­ja­u­na­šu­ze­mlju­pla­ća­tek­je­dan­evro.­­ Ra­ki­ja­ je­ ple­me­ni­ti­je­ pi­

će­od­vi­ski­ja,­vod­ke­ili­bi­lo­kod­dru­gog­že­sto­kog­pi­ća­i­za­to­ne­ma­ raz­lo­ga­ da­ li­tar­ ra­ki­je­ ko­šta­ is­pod­ 15­ evra­ ­­ ka­zao­ je­Pre­drag­ Pre­do­ Pro­da­no­vić,­je­dan­od­naj­po­zna­ti­jih­pro­iz­vo­đa­ča­ra­ki­je­u­Sr­bi­ji,­ko­ji­sva­ke­go­di­ne­iz­ve­ze­vi­še­od­1.000­bo­ca­ „Je­lič­kog­ du­ka­ta“.­ ­­ Ča­ši­ca­mo­je­ ra­ki­je­u­ re­sto­ra­nu­u­Ha­no­ve­ru­ ko­šta­ de­vet­ evra,­ ka­že­ on,­ dok­ se­ ča­ši­ca­ ne­ka­kve­ra­ki­je­ u­ ča­čan­skim­ bir­ti­ja­ma­slu­ži­ za­30­ ili­40­di­na­ra.­To­ je­po­ka­za­telj­ ko­li­ko­ mi­ ce­ni­mo­

svo­je­na­ci­o­nal­no­pi­će.­Za­kon­tre­ba­da­ozbilj­ni­je­šti­ti­pro­iz­vo­đa­če­i­za­bra­ni­da­u­srp­ske­ka­fa­ne­ra­ki­ja­do­la­zi­ne­le­gal­nim­to­ko­vi­ma.­

Hva­li­mo­se­ra­ki­jom,­ali­je­sla­bo­iz­vo­zi­moIako­ se­ bu­sa­mo­ u­ gru­di­ ka­ko­ je­

ra­ki­ja­ naš­ naj­ve­ći­ brend­ u­ sve­tu,­ sa­iz­vo­zom­ovog­al­ko­hol­nog­pi­ća­u­pot­pu­no­sti­smo­za­ta­ji­li.­Pre­ma­po­da­ci­ma­agen­ci­je­„Kjub­risk“,­Sr­bi­ja­je­od­po­čet­ka­ 2013.­ ­ go­di­ne,­ na­ ino­stra­nom­tr­ži­štu,­ pla­si­ra­la­ sa­mo­ 29.688­ li­ta­ra­ra­ki­je.­Struč­nja­ci­ka­žu­da­je­ta­ko­li­či­na­„ma­la“­i­„sme­šna“,­i­da­je­ne­ka­da­sam­„Pro­ku­pac“,­dok­je­ra­dio,­dnev­no­pu­nio­20.000­bo­ca.­–­Iz­voz­je­sim­bo­li­čan,­a­po­ten­ci­jal­

ogro­man­­ka­že­Ivan­Uro­še­vić,­pred­sed­nik­ Gru­pa­ci­je­ pro­iz­vo­đa­ča­ ra­ki­je­pri­ Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­Be­o­grad.­Glav­ni­ pro­blem­ je­ što­ mi­ naš­ na­ci­o­nal­ni­pro­iz­vod­ne­ce­ni­mo.­­­Za­ne­kog­ko­se­ozbilj­no­ba­vi­pro­iz­vod­njom,­ta­ko­li­či­na­iz­ve­ze­ne­ ra­ki­je­ je­ za­ne­mar­lji­va.­ Na­ža­lost,­ni­ko­ni­je­na­šao­za­shod­no­da­vi­di­ka­kvi­su­nam­po­ten­ci­ja­li,­jer­ovaj­iz­voz­ko­ji­je­omo­gu­ćen­za­ru­sko­tr­ži­šte,­de­ša­va­se­ jed­nom­u­sto­go­di­na.­Ze­mlje­se­de­ce­ni­ja­ma­bo­re­da­uđu­na­nji­ho­vo­tr­ži­šte,­na­ma­se­uka­za­la­šan­sa,­ali­ne­ma­mo­ko­li­či­ne.­Ka­ko­ka­že­Uro­še­vić,­mo­guć­nost­da­

se­ po­ten­ci­jal­ pro­ši­ri­ je­ ve­li­ka,­ ali­ sa­ovim­ za­ko­nom,­ šan­se­ su­ vr­lo­ ma­le.­Za­li­ha­ ima,­ali­ne­do­volj­no­da­bi­ to­ i­iz­ve­zli.­Na­i­me,­naj­ve­će­ko­li­či­ne­ra­ki­je­na­la­ze­ se­ kod­ in­di­vi­du­al­nih­ pro­iz­vo­đa­ča,­na­„cr­nom“­tr­ži­štu,­i­njih­za­kon­ne­ po­zna­je.­ No­vim­ za­ko­nom,­ ko­ji­ bi­tre­ba­lo­ da­ „za­ži­vi“­ po­lo­vi­nom­ 2015.­go­di­ne,­že­li­mo­da­tu­ra­ki­ju­vra­ti­mo­u­le­gal­ne­to­ko­ve,­do­da­je­is­ti­če­Uro­še­vić.­Upra­vo­bi­ taj­po­stu­pak­do­veo­do­na­šeg­re­al­nog­po­ten­ci­ja­la­ka­da­je­reč­o­pro­iz­vod­nji­ra­ki­je.­Re­gi­stro­va­ni­ pro­iz­vo­đa­či,­ u­ od­

no­su­na­ to­li­ko­ko­li­ko­bi­mo­gli,­ pra­ve­sim­bo­lič­no­ma­le­ ko­li­či­ne­ ra­ki­je.­ Za­to­je­pred­lo­že­no­da­sva­ko­ima­pra­vo­da­pro­iz­vo­di­ i­ fla­ši­ra­ ra­ki­ju,­ ali­mo­ra­ da­bu­de­re­gi­stro­van­pro­iz­vo­đač.­Ako­ne­će­to­da­ra­di,­tre­ba­da­mu­se­omo­gu­ći­da­to­pro­da­kao­si­ro­vi­nu,­uz­kon­tro­lu­pro­iz­vo­da.­Po­da­ci­ „Kjub­ risk“­agen­ci­je­po­ka­zu­ju­da­je­za­pr­vih­de­vet­me­se­ci­ 2014.­ go­di­ne­ iz­ve­ze­no­ ra­ki­je­ za­482.291­ evro.­ U­ 2013.­ go­di­ni­ ovog­al­ko­hol­nog­ pi­ća­ iz­ve­zli­ smo­ za­ ne­što­vi­še­od­518.000­evra.­Po­sled­nji­po­da­ci­ go­vo­re­ da­ je­ u­ 2012.­ oko­ 80­ od­sto­al­ko­hol­nog­pi­ća­bi­lo­u­ne­le­gal­nim­to­ko­vi­ma,­od­ to­ga,­95­od­sto­ je­ ra­ki­

ja,­ pri­ča­ Uro­še­vić.­ U­ za­ko­nu­ po­sto­ji­ ogrom­na­ ru­pa,­ i­ on­ne­pre­po­zna­je­ile­gal­ce.­Tač­no­je­da­mi­ne­zna­mo­šta­pi­je­mo,­i­da­li­je­zdrav­stve­no­bez­bed­no­ili­ni­je.­Ka­ko­ni­ko­ne­kon­tro­li­še­i­ne­po­sto­je­de­kla­ra­ci­je,­po­sto­je­ogrom­ne­mo­guć­no­sti­ za­mal­ver­za­ci­ja­ma.­Ka­ko­ka­že­Uro­še­vić,­re­gi­stro­va­ni­pro­iz­vo­đa­či­ ne­mo­gu­ da­ od­go­vo­re­ na­ zah­te­ve­ino­stra­nog­tr­ži­šta,­a­dr­ža­va­bi­mo­ra­la­da­bu­de­po­sred­nik.

Ra­ki­ja­u­le­gal­nim­to­ko­vi­maOče­ku­je­ se­da­ će­ sre­di­nom­2015.­

go­di­ne­bi­ti­do­net­no­vi­za­kon­o­ ja­kim­al­ko­hol­nim­pi­ći­ma.­Glav­ne­no­vi­ne­ti­ču­se­ma­lih­pro­iz­vo­dja­ča­ko­je­ je­dr­ža­va­do­ sad­ gu­ra­la­ u­ si­vo­ tr­ži­šte.­ Se­o­ska­do­ma­ćin­stva­ko­ja­su­do­sa­da­pro­iz­vo­di­la­ra­ki­ju­ i­ni­su­mo­gla­ le­gal­no­da­ je­pro­da­ju,­zbog­va­že­ćeg­Za­ko­na­o­ra­ki­ji,­mo­ći­će­da­odah­nu­jer­će­ih­no­vi­za­kon­o­ja­kim­al­ko­hol­nim­pi­ći­ma­uve­sti­u­le­gal­ne­to­ko­ve.­­ No­vi­ za­kon­ o­ ra­ki­ji­ pri­pre­ma­ se­

od­kra­ja­2014.­go­di­ne.­Glav­ne­no­vi­ne­ti­ču­se­ma­lih­pro­iz­vo­dja­ča,­pre­sve­ga,­se­lja­ka,­ko­ji­ma­će­bi­ti­omo­gu­će­no­da­svo­ju­ra­ki­ju­pro­da­ju­le­gal­no.­Po­Za­ko­nu­ ko­ji­ je­ do­net­ 2009.­ go­di­ne­ da­ bi­ne­ko­ pro­iz­vo­dio­ ra­ki­ju­ mo­rao­ je­ da­bu­de­ re­gi­stro­van,­ što­ je­ bi­lo­ pri­lič­no­kom­pli­ko­va­no­ za­ ma­le­ pro­iz­vo­dja­če,­na­vo­di­ Ivan­ Bog­da­no­vić,­ član­ rad­ne­gru­pe­ko­ji­ra­di­na­do­no­še­nju­no­vog­za­ko­na.­­Do­sta­ se­o­skih­ do­ma­ćin­sta­va­ ima­

šlji­ve­ i­ sve­vi­ško­ve­u­pro­iz­vod­nji­do­sa­da­su­tra­di­ci­o­nal­no­ko­ri­sti­li­za­pro­iz­vod­nju­ra­ki­je,­ali­ni­su­ima­li­mo­guć­nost­da­ je­ le­gal­no­pro­da­ju.­No­vi­za­kon­će­im­to­omo­gu­ći­ti.­Bez­broj­se­lja­ka­ti­me­se­ba­vi­go­di­na­ma­i­njih­je­sta­rim­za­ko­nom­dr­ža­va­prak­tič­no­gu­ra­la­u­ ile­ga­lu,­od­no­sno­si­ve­tr­ži­šte.­Do­bar­deo­pro­me­na­u­no­vom­za­ko­nu­od­no­si­će­se­i­na­usa­gla­ša­va­nje­na­ših­ka­te­go­ri­ja­sa­evrop­skim.­U­Sr­bi­ji­po­sto­je­spe­ci­fič­ni­pro­iz­vo­di­kao­što­su­kle­ko­va­ča,­tra­va­ri­ca­i­još­ne­ke­ra­ki­je­ko­je­u­Evro­pi­ne­po­sto­je.­To­tre­ba­sa­ču­va­ti­i­pri­la­go­di­ti­evrop­skom­za­ko­no­dav­stvu­i­tr­ži­štu.­Ono­ što­ će­ ta­ko­dje­ bi­ti­ po­jed­no­sta­vlje­no­su­i­pro­ce­du­re­za­za­po­či­nja­nje­pro­iz­vod­nje.­ Teh­nič­ki­ uslo­vi­ ko­ji­ su­do­sa­da­ bi­li­ pre­vi­še­ bi­ro­krat­ski­ znat­no­će­bi­ti­sma­nje­ni.­Bi­ro­kra­ti­ja­će­bi­ti­sve­de­na­na­mi­nu­mum.­Član­rad­ne­gru­pe­za­ iz­ra­du­no­vog­

za­ko­na­Ivan­Bog­da­no­vić­je­sed­ma­ge­ne­ra­ci­ja­ po­ro­di­ce­ Bog­da­no­vić­ iz­ se­la­Ko­sto­je­vi­ću­kod­Ba­ji­ne­Ba­šte,­ko­ja­se­ba­vi­pro­iz­vod­njom­ra­ki­ja­„Sta­ra­So­ko­lo­va’’.­Ka­ko­ka­že,­ovaj­brend­na­sta­vio­je­ kom­bi­na­ci­jom­ naj­no­vi­jih­ me­to­da­pro­iz­vod­nje­ i­ is­ku­stva­ pre­da­ka­ ko­ji­su­pre­dve­de­ce­e­ni­je­re­ši­li­da­zna­nje­ ugra­dje­no­ u­ nji­ho­ve­ do­ma­će­ ra­ki­je­ sta­ve­pod­ ime­„Sta­ra­So­ko­lo­va’’.­Da­nas,­pro­da­ju­vi­[e­od­100.000­bo­ca­raz­li­či­tih­ra­ki­ja­i­ja­kih­pi­ća.­Vi­še­od­65­od­sto­pro­iz­vod­nje­iz­vo­ze,­dok­je­osta­tak­na­me­njen­srp­skom­tr­ži­štu.­­­ Če­ti­ri­ naj­zna­čaj­ni­ja­ tr­ži­šta­ su­

nam­pre­ko­o­ke­an­ska­–­Austra­li­ja,­Ru­si­ja,­Ka­na­da­i­Ame­ri­ka­­is­ti­če­Bog­da­no­vić.­Po­nje­go­vim­re­či­ma,­u­Sr­bi­ji­su­i­ da­lje­ ek­tu­el­ne­ „be­le’’­ voć­ne­ ra­ki­je­ko­je­ su­ raz­re­va­le­ u­ inoks­ su­do­vi­ma­ili­sta­klu,­dok­se­u­ino­stran­stvu­i­­da­lje­naj­vi­še­ce­ni­i­tra­ži­sta­ra­šlji­vo­vi­ca­iz­hra­sto­vog­bu­re­ta.­Ka­da­je­reč­o­vi­nu,­ ima­mo­do­bra­vi­na,­na­vo­di­Bog­da­no­vić,­ ali­ na­šim­ pro­iz­vo­dja­či­ma­je­po­sao­ve­o­ma­ote­žan­u­ iz­vo­zu­jer­ceo­svet­pro­iz­vo­di­vi­na.­Ra­ki­ja­je­ono­po­če­mu­smo­po­zna­ti­ i­u­če­mu­smo­naj­bo­lji.­Sr­bi­ja­za­to­mo­ra­da­ is­ko­ri­sti­svo­ju­tra­di­ci­ju­u­pro­iz­vod­nji­ra­ki­je­jer­ona­mo­že­da­bu­de­zna­ča­jan­iz­vo­zni­po­ten­ci­jal­ove­ze­mlje.

­ (Na­sta­vi­će­se)

PRO­IZ­VOD­NJA­GRO­ŽDJA,­VI­NA­I­RA­KI­JE­(5)

Pro­iz­vod­nja­ra­ki­je­i­osta­lih­al­ko­hol­nih­pi­ća

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

U­Sr­bi­ji­se­go­di­šnje­pro­iz­ve­de­20­do­30­mi­li­o­na­li­ta­ra­lju­te­ra­ki­je­i­još­to­li­ko­me­ke­šlji­vo­vi­ce.­Od­369­re­gi­stro­va­nih­pro­iz­vo­đa­ča­al­ko­hol­nih­pi­ća­u­Sr­bi­ji­25­od­sto­su­pred­u­ze­ća,­dok­su­osta­lih­75­od­sto­re­gi­stro­va­ni­pro­iz­vo­đa­či

Ujam za je dan ka zan ra ki je je dva li tra lju te ra ki je

Na lo ka li te tu Bu đa nov ci usev pa pri ke (sor ta Bo bi ta, ra sa­đe na 04.05.) se na la zi u fa zi

po če tak cve ta nja: vi dlji vi cvet ni pu­polj ci na glav nom sta blu do otvo re­ni pr vi cve to vi.

Vi zu el nim pre gle dom use va re­gi stro va no je pri su stvo sle de ćih štet nih or ga ni za ma:

1. Ku ku ru zni pla me nac (Ostri nia nu bi la lis)

Pr vo jaj no le glo ku ku ru znog pla­men ca u ovom use vu je uoče no 01.06. To kom ove ne de lje je do šlo do in ten zi vi ra nja po la ga nja ja ja, pa je pri li kom pre gle da 05.06. uoče no još 8 jaj nih le ga la ( 9% na pad nu tih bi lja ka) ko ja na la zi mo i na li cu i na na lič ju li sta.

Pa pri ka je iz u zet no ose tlji va na na pad ove šte to či ne či ja gu se ni ca pro di re u sta blo i plod pa pri ke. Šte­te na sta ju usled lo mlje nja sta bla, po le ga nja bi lja ka i ošte će nja sa mih plo do va na ko ji ma se ka sni je če sto raz vi ja bak te ri ja Er wi nia ca ro to vo ra (pro u zro ko vač vla žne tru le ži).

Pro iz vo đa či ma pre po ru ču je mo re dov ne pre gle de pa pri ke, na ro či to kod use va ko ji su ra ni je ra sa đe ni i već for mi ra ju plo do ve. Naj bo lji mo­me nat za tret man je sam po če tak pi lje nja lar vi, dok još ni su pro dr le u sta blo ili plod, in sek ti ci di ma ovi cid­no ­ lar vi cid nog dej stva:

­ Co ra gen 20­SC (a.m. hlo ran­tra ni li prol) 0,14­0,2 l/ha

­ Ava unt 15­EC (a.m. in dok sa­karb) 0,17­0,25 l/ha

­ Af firm 095­SG (a.m. ema mek­tin ben zo at) 1,5­2 kg/ha

2. Va ši (Ap hi di dae)

U use vu smo re gi stro va li i ko lo­ni je li snih va ši ju. Ako se utvr di nji­ho vo pri su stvo, pri me ni ti ne ke od in sek ti ci da kao što su:

­ Ac ta ra 25­WG (a.m.ti a me tok­sam) 160­180 g/ha

­ Calypso 480­SC (a.m.ti a klo­prid) 0,15­0,2 l/ha

­ Pro te us 110­OD (a.m. ti a klo­prid+del ta me trin) 0,5­0,75 l/ha

­ Con fi dor 200 SL (a.m.imi da klo­prid) 0,5­0,7 l/ha

­ Gat go 20­OD (a.m. imi da klo­prid) 0,2­0,25 l/ha

­ To nus (a.m. ace ta mi prid) 0,25­0,4 kg/ha

3. Bak te ri o zna pe ga vost li sta pa pri ke i kra sta vo sti plo do va (Xant ho mo nas axo no po dis pv. ve si ca to­ria)

Usled uče sta lih i obil nih pa da vi na u po sled njoj de ka di ma ja uz po volj­ne tem pe ra tu re stvo re ni su uslo vi za in fek ci je od stra ne pro u zro ko va ča bak te ri o zne pe ga vo sti li sta pa pri ke i kra sta vo sti plo do va. Simp to mi se uoča va ju na 10% bi lja ka.

Simp to mi su na po čet ku u vi du vla žnih pe ga, ne pra vil nog ob li ka ko­je se ka sni je pre tva ra ju u ne kro tič­ne mr lje okru že ne hlo ro tič nim ore­

o lom. Spa ja njem pe ga na sta ju ve­će ne kro tič ne po vr ši ne. Ta kvo li šće pre vre me no žu ti i opa da. Simp to mi na plo du su u vi du ma lih is pup če nih pe ga (pli ko va), ko je su u po čet ku sit ne i ze len ka sto mr ke. Ši re njem pe ga tki vo po sta je mr ko a u sre di­ni do la zi do pu ca nja tki va i po ja ve kra sta. Plo do vi se de for mi šu i gu be tr ži šnu vred nost.

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma pa­pri ke je da uko li ko uoče simp to me bak te ri o za ura de tret man pre pa ra­ti ma na ba zi ba kra ka ko bi spre či li ši re nje in fek ci je. Pre pa ra ti :

­ Fun go hem SC (a.m. ba kar hi drok sid) 4­6 l/ha (ka ren ca 14 da na)

­ Champ DP (a.m. ba kar­hi­drok sid) ­ 2 kg / ha ( ka ren ca 7 da na ) i dr.

Tret man ra di ti u ve čer njim sa ti­

ma ka ko bi se sa ču va li cve to vi pa­pri ke ko ji su ta da za tvo re ni. Fun­gi ci de na ba zi ba kra ne me ša ti sa

dru gim pre pa ra ti ma, jer mo že do ći do po ja ve fi to tok sič no sti. Vo di ti ra­ču na o ka ren ci. Broj tre ti ra nja za vi si od in fek ci o nog po ten ci ja la i uslo va za za ra ža va nje.

Sta nje u use vu še­ćer­ne­re­pe

Na lo ka li te tu Ru ma­Fi šer, usev še ćer ne re pe se na la zi u fa zi za tva­ra nja re do va (39 BBCH: oko 90% bi lja ka za tvo ri lo red).

Vi zu el nim pre gle dom use va uoča va se pri su stvo ošte će nja od re pi ne mu ve (Pe gomya be tae) u vi­du mi na u ko ji ma se na la ze lar ve. Ove simp to me na la zi mo na 15% pre gle da nih bi lja ka. Na 5% bi lja ka uoče na su i po lo že na ja ja.

Vi zu el nim pre gle dom use va uoča va se pri su stvo ošte će nja od re pi ne mu ve (Pe gomya be tae) u vi­du mi na u ko ji ma se na la ze lar ve. Ove simp to me na la zi mo na 15% pre gle da nih bi lja ka. Na 5% bi lja ka uoče na su i po lo že na ja ja.

Pro iz vo đa či ma se pre po ru ču je pre gled še ćer ne re pe na pri su stvo ove šte to či ne. Uko li ko se re gi stru­je pre ko 20 ja ja po bilj ci na 20% bi lja ka, pre po ru ka je da se pri me­ne me re za šti te u ci lju kon tro li sa nja po pu la ci je ove šte to či ne s ob zi rom na ve li ki broj ge ne ra ci ja (3 do 4 ge­ne ra ci je go di šnje).

Na pre gle da nim par ce la ma ni­smo re gi stro va li pri su stvo po lo že nih ja ja so vi ca, kao ni lar ve i ošte će nja od lar vi.

Na po je di nač nim bilj ka ma uoča­va se pri su stvo cr ne re pi ne va ši (Ap his fa bae).

Za sa da se ne pre po ru ču ju he­mij ske me re za šti te.

Sta nje u za sa du bre skve

Obi la skom za sa da bre skve, uoče­ne su žen ke Qva dra spi di o tus per ni­ci o sus (ka li for nij ske šti ta ste va ši)

Ko je su pri čvr šće ne za bilj ku i ula ze u fa zu for mi ra nja šti ta.Žen­ke na kon for mi ra nja šti ta stva ra ju ot por nost na de lo va nje in sek ti ci da ta ko da se su zbi ja nje vr ši,ka da su u fa zi lar vi lu ta li ca ili u mo men tu pre for mi ra nja šti ta. Be le ži se mak si ma­lan let pr ve ge ne ra ci je bre skvi nog molj ca Anar sia li ne a tel la i po če tak le ta II ge ne ra ci je Cydia mol le sta.

Od bo le sti pri sut ni su simp to mi Cla ste ro spo ri um car po fi lum na li stu i plo du. Za su zbi ja nje štet nih in se ka ta u za sa du bre skve i nek ta ri ne ko ri sti ti ne ke od sle de ćih in sek ti ci da:

­ a.m. di me to at­Di me to gal u konc. 0,15%­0,2%

­ a.m.hlor pi ri fos + ci per me trin

Nu rell D u konc.0,075­0,1%Za su zbi ja nje Cla ste ro spo ri um

car po fi lum re po ru ču ju se pre pa ra ti na ba zi

­ a.m. kap tan pre pa ra ti :Cap tan 50 ­ WP u konc.0,3%;Mer pan 50­WP u konc.0,3%

­ a.m.di ti a non pre pa ra ti De lan 700 WG i Fi e sta u konc 0,075%­0,1%

Pe pel ni ca bre skve Spha e rot he ca pan no sa var.per si cae,sim to mi prist­ni na li sto vi ma ko ji se sa vi ja ju na go re.Na plo du, ko ji je naj o se tlji vi ji u pe ri o du na kon za me ta nja pa do ve li či ne 3­5 cm u preč ni ku.Simp­to mi SU u vi du be le mi ce lij ske na­vla ke pa to ge na, ko ji pred sta vlja ju re pro duk tiv ne or ga ne glji ve.List je ose tljiv na pa to ge na u to ku či ta vog ve ge ta ci o nog pe ri o da.

U ci lju su zbi ja nja pe pel ni ce,pre­po ru ču je se upo tre ba sred sta va na ba zi ele men ta rog sum po ra.

Bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča­ja­bu­ča­stog­vo­ća

Na te re nu RC Srem ska Mi tro vi ca, pre gle dom za sa da ja bu ča stog vo­ća,uoče ni su simp to mi bak te ri o zne pla me nja če Er wi nia amylo vo ra.

U pe ri o du od 25.05.­01.06.ni je bi lo uslo va a od 01.06. po no vo su po volj ni uslo vi za raz voj pa to ge na.

Pre po ru ču je se pro iz vo đa či ma ja bu ke, kru ške i du nje da obi la ze za sa de i u slu ča ju po ja ve simp to ma

bak te ri o zne pla me nja če pre du zmu sve hi gi jen sko­sa ni tar ne me re u ci lju spre ča va nja da leg ši re nja bo le sti.

Ski da nje za ra že nih gran či ca vr­ši se dez in fi ko va nim ala tom, i to 30 cm do de la gran či ce bez simp to ma.

Za ra že ne bilj ne de lo ve po treb no je iz ne ti sa par ce le i spa li ti.

Za sad se po sle me ha nič kog od­stra nje nja gran či ca sa simp to mi ma mo že tre ti ra ti ba kar nim pre pa ra­ti ma u ve o ma ma lim do za ma zbog even tu al ne fi to tok sič no sti.

Ja bu kin smo ta vac

Na lo ka ci ja ma mo ni to rin ga ja bu­ki nog smo tav ca (Car po cap sa po mo­nel la) tre nut na tem pe ra tur na aku­mu la ci ja od bi o fi xa iz no si 346,04 DD (No vi Slan ka men), od no sno 358,38 DD (Irig/Ku doš). U to ku je kri ti čan pe riod za kon tro lu pi lje nja lar vi I ge ne ra ci je.

Vi zu el nim pre gle dom za sa da ja­bu ke uoča va se pri su stvo ja ja sa cr­nom gla vom i po je di nač ni plo do vi sa ubu še nji ma i po ku ša ji ma ubu še nja.

Uko li ko je od pret hod nog tret­ma na pro šlo 7 do 10 da na, pre po­ru ču je se pri me na in sek ti ci da kao što su:

­ Vo li am tar go 063 SC (a.m. hlo ro an tra ni li prol + aba mek tin) 0,075%

­ Calypso SC 480 (a.m. ti a klo­prid) 0,02­0,03%

­ Imi dan (a.m. fo smet) 0,2%

14 12. jun 2015.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za šti ta pa pri ke

Cr ne re pi ne va ši

Sve­že­le­glo­na­li­cu­i­na­lič­ju­li­sta­pa­pri­ke­i­oker­le­glo­pred­pi­lje­njePlo­do­vi­ja­bu­ke­sa­ubu­še­nji­ma

Ko­lo­ni­ja­li­snih­va­ši Bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča­vo­ća

12. jun 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

U tri gru pe smo svr sta li ma­lig na obo lje nja, u od no su na mo­guć­nost­ nji­ho­vog­ ra­nog­

ot­kri­va­nja.­ Pr­va­ gru­pa­ zlo­ćud­nih­tu­mo­ra­od­li­ku­je­se­mo­guć­no­šću­ra­nog­po­sta­vlja­nja­di­jag­no­ze­i­le­če­nja­i­u­nju­se­ubra­ja­ju­rak­ko­že,­doj­ke,­gr­li­ća­ma­te­ri­ce.­ Hodž­ki­no­va­ bo­lest­sle­zi­ne­i­lim­fnih­čvo­ro­va,­a­po­ne­kad­rak­plu­ća­i­mo­krać­ne­be­ši­ke.Dru­ga­ gru­pa­ma­lig­nih­ obo­lje­nja­

pred sta vlja ju tu mo re ko ji ret ko mo­gu da se ot kri ju na vre me, kao na­pri­mer­rak­pan­kre­a­sa­ili­že­lu­ca.Tre­ća­ naj­ma­lo­broj­ni­ja­ gru­pa­

ob­u­hva­ta­ obo­lje­nja­ ko­ja­ se­ is­po­lja­va­ju­tek­po­što­su­se­pro­ši­ri­la­na­dru ge de lo ve te la, kao na pri mer le u ke mi ja.

Di jag no zu ra ka ni je uvek la­ko­ po­sta­vi­ti.­ Simp­to­mi­ su­ če­sto­ma­lo­broj­ni­ i­ neo­d­re­đe­ni­ u­ po­čet­nom­ sta­di­ju­mu­ bo­le­sti­ i­ je­

di no tu mor ko ji se raz vi ja is pod ko­že­ ili­u­usnoj­du­plji­mo­že­ la­ko­da­se­ot­kri­je.­Ve­li­ki­broj­ma­lig­nih­obo­lje­nja­ po­ti­če­ iz­ tki­va­ ko­ja­ ne­mo gu ne po sred no da se is pi ta ju i­zbog­to­ga­je­ve­o­ma­te­ško­usta­no vi ti po sto ja nje bo le sti. Uko li­ko je tu mor ma nji i ja vlja se na ogra­ni­če­nom­pro­sto­ru,­le­če­nje­je­uspe­šni­je,­pa­je­zbog­to­ga­po­sta­vlja nje ra ne di jag no ze od ve li kog zna­ča­ja.Sa­dej­stvo­ ve­li­kog­ bro­ja­ či­ni­la­ca­­

uka­zu­je­ na­ mo­guć­nost­ po­sto­ja­nja­zlo­ćud­ne­ no­vo­tvo­re­vi­ne­ u­ od­re­đe­nom or ga nu. Simp to mi mo gu da bu­du­ ve­o­ma­ raz­li­či­ti­ i­ za­vi­se,­ pre­sve ga, od me sta na ko me se tu­mor­ raz­vio­ i­ čim­ se­ po­ja­vi­ je­da­na­­od­sle­de­ćih­te­go­ba,­tre­ba­se­obra­ti­ti­le ka ru.

Na ve de ni simp to mi ne mo ra ju nu­žno­ da­ zna­če­ po­sto­ja­nje­ ma­lig­

nog obo lje nja ali uka zu ju na po tre­bu za da ljim is pi ti va njem.Ra­ni­ca,­na­ro­či­to­na­li­cu,­ko­ja­ne­

za ra sta.Ote­kli­na­ ili­ iz­ra­štaj­ pod­ ko­žom,­

na­ro­či­to­u­pre­de­lu­doj­ki.Neo­bja­šnji­vi­ gu­bi­tak­ u­ te­le­snoj­

te­ži­ni­za­krat­ko­vre­me.Mla­dež­ko­ji­kr­va­ri­ili­je­pro­me­nio­

iz gled.Du­go­tra­jan­su­vi­ka­šalj.Pre ko mer no men stru al no kr va­

re­nje­ili­kr­va­re­nje­iz­me­đu­men­stru­a­ci­ja,­a­ta­ko­đe­i­kr­va­re­nje­iz­va­gi­ne­po sle nme no pa u ze.Krv­u­ is­pljuv­ku,­mo­kra­ći­ ili­ sto­

li­ci.Upor­ni­po­re­me­ćaj­va­re­nja­ili­bo­

lo­vi­u­tr­bu­hu.Zna­čaj­ne­pro­me­ne­u­nor­mal­nom­

pra­žnje­nju­cre­va.Ote­ža­no­mo­kre­nje.Da nas po sto ji ve li ki broj po u zda­

nih­me­to­da­za­ra­no­ot­kri­va­nje­mno­gih­ ma­lig­nih­ obo­lje­nja­ i­ stal­no­ se­pro­na­la­ze­ no­ve.­ Di­jag­no­za­ zlo­ćud­nih­tu­mo­ra­se­po­sta­vlja­na­osno­vu­rent gen skog snim ka, kon tra sne ra­di­o­gra­fi­je­(za­ is­pi­ti­va­nje­or­ga­na­za­va­re­nje­ i­ mo­krać­nih­ or­ga­na),­ en­do­sko­pi­je­ (za­že­lu­dac,­cre­va­ i­mo­kra­nu­be­ši­ku),­ i­bi­op­si­ja­(uzi­ma­nje­uzor ka tkvi va za mi kro skop ski pre­gled).­ Kom­pju­te­ri­zo­va­na­ ak­si­jal­na­to­mo­gra­fi­ja­ (CAT)­ se­ iz­vo­di­ po­mo­ću­na­ro­či­tog­apa­ra­ta­za­rent­gen­sko­sni ma nje ko ji je po ve zan sa kom­pju­te­rom­ i­ da­je­ či­tav­ niz­ sni­ma­ka­ra­znih­pre­se­ka­po­je­di­nih­or­ga­na­ ili­de­lo­va­te­la.­Obič­ni­rent­gen­ski­zra­ci­mo­gu­da­pri­ka­žu­sa­mo­tvr­da­ tki­va­kao­što­su­ko­sti,­a­kom­pju­te­ri­zo­va­nom­to­mo­gra­fi­jom­mo­gu­da­se­uoče­pro me ne i na me kim tki vi ma. Iz ra­šta­ji­na­doj­ci­ko­ji­mo­že­ la­ko­da­se­na pi pa u to ku pre gle da is pi tu je se

po­mo­ću­na­ro­či­te­vr­ste­rent­gen­skog­sni­ma­nja­ ta­ko­zva­me­ ma­mo­gra­fi­je­i is prav na di jag no za se po sta vlja u 85%­ slu­ča­je­va­ za­ ko­je­ se­ sum­nja­da se ra di o tu mo ru doj ke.

Uko li ko se tu mor po ja vi na po­vr­ši­ni­ te­la,­ obič­no­ se­ na­ tom­me­stu­ja­vi­ra­na­i­ma­lig­ne­će­li­je­mo­gu­da se odva ja ju od glav ne tu mor ske ma­se­i­pre­po­zna­ju­po­mo­ću­na­ro­či­te­me to de po zna te kao eks fo li ja tiv na ci­to­lo­gi­ja.Eks­fo­li­ja­tiv­na­ci­to­lo­gi­ja­je­ve­o­ma­

zna­čaj­na­i­po­u­zda­na­teh­ni­ka,­na­ro­či­to­ pri­li­kom­ ot­kri­va­nja­ ra­ka­ gr­li­ća­ma­te­ri­ce­(Pa­pa­ni­ko­lau­test).­Is­pi­ti­va nje is pljuv ka je ve o ma ko ri sno u di­jag­no­zi­ ra­ka­ plu­ća,­ a­ tu­mo­ri­ bu­bre­ga­ i­mo­krać­ne­ be­ši­ke­mo­gu­ da­se­ot­kri­ju­na­la­zom­ma­lig­nih­će­li­ja­u­mo­kra­ći.

� (Na�sta�vi�će�se)

BI�LJEM�PRO�TIV�KAR�CI�NO�MA�(4)

Di jag no za ra ka(Pre�no�si�mo�iz�vo�de�iz�knji�ge�“Le�ko�vi�tim�bi�ljem��pro�tiv�kar�ci�no�ma“,�autor�Mom�či�lo�Mo�ci�Sreć�ko�vić,�Slo�bo�mir�2015.)

Ta­šci­sa si rom

Po treb no je:­1­kg­bra­šna,­1­ja­je­i­2­žu­man­ce­ta,­ka­ši­či­ca­so­li,­vo­de­po po tre bi. Fil: 500 gr si ra, 1 ja je.

Pri pre ma:­Sta­vi­ti­bra­šno­u­van­glu, u sre di ni na pra vi ti udu blje nje i sa­su­ti­umu­će­na­ja­ja­i­so.­Uz­do­da­va nje mla ke vo de za me si ti glat ko, sred nje tvr do te sto i osta vi ti da se od mo ri po la sa ta. Po tom te sto raz­va­lja­ti­ na­ po­bra­šnje­noj­ por­ši­ni­ što­ta­nje.­Ise­ći­na­pra­vo­u­ga­o­ni­ke,­i­na­sva ki sta vlja ti po ma lo si ra, pre klo­pi­ti.­ Vi­lju­škom­ ili­ pr­sti­ma­pri­ti­snu­ti­ivi­ce­da­se­za­le­pe.U­ ve­ćoj­ po­su­di­ sta­vi­ti­ vo­du­ da­

pro­klju­ča,­ po­so­li­ti­ i­ si­pa­ti­ ka­ši­ku­ulja.­Spu­šta­ti­ta­ške­u­ki­pu­ću­vo­du,­pa zi ti da se ne za le pe za dno. Go­to­ve­ su­ kad­ is­pli­va­ju­ na­ po­vr­ši­nu.­Oce­di­ti­ i­ ser­vi­ra­ti­po­su­te­par­me­za­nom ili pre zla ma.

Po treb no je:­3­ja­je­ta,­12­ka­ši­ca­še­će­ra,­12­ka­ši­ka­ulja,­12­ka­ši­ka­mle­ka,­15­ka­ši­ka­bra­šna,­1­pra­šak­za­pe­ci­vo,­0,5kg­ja­bu­ka,­še­ćer­u­pra­hu­za­po­si­pa­nje,­ci­met.

Pri pre ma: Na pra vi ti sme su od ja­ja,­še­će­ra,­bra­šna,­ulja,­mle­ka­i­pra­ška­za­pe­ci­vo.­Ja­bu­ke­na­ri­ba­ti­i­ po­ že­lji­ do­da­ti­ ci­met,­ a­mo­že­ i­

bez­ ci­me­ta,­ sve­ u­ za­vi­sno­sti­ od­uku­sa­i­že­lje.­­Po­la­sme­se­uli­ti­u­ka­lup­ i­sta­vi­ti­da­se­pe­če­15­mi­nu ta na 180 ste pe ni. Iz va di ti iz peć­ni­ce,­na­bi­skvit­po­sla­ga­ti­na­ri ba ne ja bu ke, a na ja bu ke dru gu po­lo­vi­cu­sme­se­za­bi­skvit­i­vra­ti­ti­u­peć­ni­cu­na­još­de­se­tak­mi­nu­ta.­Pe­čen­ i­ ohla­đen­ko­lač­po­su­ti­ še­će­rom­u­pra­hu.

Pi ta od ja bu ka

Kne­dle­sa­šlji­va­ma­Po treb no je: 1kg be log krom­

pi­ra,­1/2­kg­bra­šna,­2­ ja­je­ta,­pra­šak­za­pe­ci­vo,­100­gr­mar­ga­ri­na­ili­pu­te­ra,­šlji­ve,­200­gr­pre­zli,­ulje­ili­pu­ter­za­pr­že­nje,­še­ćer

Pri pre ma:­­Krom­pir­u­lju­sci­sku­va ti u bla go po so lje noj vo di, pa ga olju­šti­ti­ i­ iz­gnje­či­ti­ pre­som­ za­ pi­re­krom pir. Do da ti mar ga rin ili pu ter, ja­ja­i­bra­šno­sa­pra­škom­za­pe­ci­vo.­Ma su do bro ume si ti, dok se ne do­bi­je­mek­še­te­sto.­Od­te­sta­for­mi­ra­ti­va­ljak,­pa­se­ći­na­re­žnje­ve.­U­sre­di­nu­sva­kog­ko­ma­da­te­sta­sta­vi­ti­šlji­vu­ko­ji­ma­se­iz­va­di­ko­šti­ca­i­ume­sto­

nje­sta­vi­koc­ka­še­će­ra,­ob­mo­ta­ti­te­stom­i­ru­ka­ma­for­mi­ra­ti­lop­ti­cu,­od­no sno kne dlu.

Ka da smo na pra vi li sve kne dle, spu­šta­mo­ih­jed­nu­po­jed­nu­u­po­so­lje­nu­klju­ča­lu­vo­du,­pa­ku­va­mo­dok­ne­ is­pli­va­ju­ na­ po­vr­ši­nu,­ ot­pri­li­ke­15 mi nu ta. Ku va ne kne dle va di mo re­šet­ka­stom­ ka­ši­kom,­ da­ se­ ma­lo­oce­de,­pa­ ih­uva­lja­mo­u­pre­zle.­Pre­zle­ pro­pr­ži­mo­ na­ma­lo­ ulja,­ ili,­još­ bo­lje,­ na­ pu­te­ru,­ pa­ spu­šta­mo­po­dve­–tri­ku­va­ne­kne­dle­i­okre­će­mo­ih­dok­se­sa­svih­stra­na­uva­lja­ju­u­ pre­zle.­ Slu­ži­mo­ ih­ po­su­te­ kri­stal­še­će­rom,­a­ko­vo­li­i­ci­me­tom.

Pr va ne de lja ju na, na “Pro dukt-noj ber zi” u No vom Sa du, pro-

šla je u zna ku ve o ma skrom nog pro me ta. Pro me to va no je sve ga 200 to na ro be, što pred sta vlja tek tre ći nu pro šlo ne delj nog pro me-ta. Kao i ko li čin ski obim pro me ta i ovo ne delj ni vred no sni obim pro-me ta od 6.138.000,00 di na ra, be-le ži ne delj ni pad i to za 54,68 %.

Raz lo zi ugla vom le že u ve o ma sla boj tra žnji, ali i u iš če ki va nju tr ži šnih uče sni ka ka da su u pi ta-nju ka ko pri nos no vog ro da pše ni-ce, ta ko i nje na ce na. Za to vre me ni je re gi stro van pro met pro šlo go-di šnjim ro dom, iz pro stog raz lo ga što po ten ci jal ni pro dav ci još uvek ne nu de sta ri rod po ce ni ko ja bi bi-la in te re sant na za kup ce. Pri bli ža-va nje že tve će sva ka ko iz jed na či ti

ce nov ne ko ta ci je po nu de i tra žnje pro šlo go di šnje pše ni ce, ali osta je da se vi di na kom ce nov nom ni vou će se ta se vi iz jed na či ti.

Za to vre me ku ku ruz je sre di-nom ne de lje do sti gao ce nov ni ni vo od 17,60 din/kg (16,00 din/kg, bez PDV-a), ko li ko je vre deo i to kom apri la me se ca ove go di ne. Ova ce-na je za 2,62 % vi ša ne go pret hod-ne ne de lje. Ma li obim tr go va nja je iz me đu osta log i po sle di ca dis pro-por ci ja iz vo znih ce na, u od no su na do ma će, što ne mi nov no pro u zro ku-je iz vo znič ku ap sti nen ci ju ka da su u pi ta nju no vi iz vo zni aran žma ni. Upra vo je ova kvo po vla če nje tra-žnje sa tr ži štu ku ku ru za do ve lo do to ga da, pred kraj ove ne de lje, ni su “pro la zi le” ni pro daj ne ko ta ci je po 15,80 din/kg, bez PDV-a.

Či ni se da je tr ži šte so je bi lo naj za ni mlji vi je to kom ne de lje za na ma. Po sle go to vo tri me se ca iz ra zi te ce nov ne sta bil no sti so-je u zr nu, gde je ce na va ri ra la u ve o ma uskom ce nov nom ra spo-nu od 40,00 – 41,00 din/kg, bez PDV-a, to kom pro te kle ne de lje ce na ovog pro iz vo da je pa la is-pod do nje gra ni ce od 40,00 din/kg, bez PDV-a i to na ni vo od 43,78 din/kg (39,80 din/kg, bez PDV-a). Raz lo zi su uglav nom ve-za ni za so lid ne za li he i sa mim tim do bru po nu du so je.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 12. jun 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 1. do 5. juna 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Za be le že no je po bolj ša nje uslo va za use ve ozi me pše ni ce u SAD-u u re gi o-

nu Ve li kih Rav ni ca naj vi še za hva lju ju ći ne-dav nim po volj nim ki ša ma. Use vi ja re pše-ni ce, po se ja ni su na go to vo či ta vom pod-ruč ju Se ver ne rav ni ce uz ve o ma po volj ne uslo ve. Prog no za svet ske pro iz vod nje pše-

ni ce je sko či la za 4.0 mi li o na to na, naj vi še za hva lju ju ći prog no za ma o ve o ma do broj že tvi u Se ver noj Afri ci i Se ver noj Ame ri-ci. Prog no za zavš nih za li ha za kraj 2016. go di ne, sko či la je na re kord u po sled njih tri na est go di na,a opet naj vi še za hva lju ju ći Se ver noj Ame ri ci, ali i EU.

U SAD-u je se tva ku ku ru za go to vo za vr-še na, uz ve o ma po volj ne uslo ve sa pot pu-nim pre stan kom pro ble ma u ku ku ru znom po ja su.

Jul ski fju čers na pše ni cu je u po sled njih ne-de lju da na na či ka škoj ber zi sko čio za 7,16%, dok je fju čers na ku ku ruz sku plji za 2,83%.

Do šlo je do sma nje nja pre no si vih za li ha so je u SAD-u, dok su uslo vi use va po volj ni. Se tva na pre du je. So ja je sa is po ru kom u ju lu sku plja za 2,20%, dok je so ji na sač ma sku plja za 0,30%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP JULSKI 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 175,27 $/t 181,37 $/t 188,28 $/t 187,62 $/t 192,39 $/t

Ku ku ruz 138,34 $/t 138,66 $/t 143,33 $/t 141,33 $/t 143,07 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 15 343,19 $/t 340,25 $/t 345,62 $/t 343,63 $/t 347,75 $/t

So ji na sač ma, jul 15 305,70 $/t 296,60 $/t 301,80 $/t 302,70 $/t 305,70 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Pad ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Bez ob zi ra na pad ce ne so je, pro šlo ne delj ni ce nov ni rast ku ku-ru za, do veo je do to ga da PRO-DEX već tre ću ne de lju za re dom be le ži rast in dek sne vred no sti.

Na da na šnji dan ovaj ber zan ski in deks be le ži in dek snu vred nost od 206,34 po e na, što je za 0,87 in dek snih po e na vi še ne go pret-hod ne ne de lje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz vešt. su šen, rod 2014. 100 17,60 100 17,60 +2,62%

So ja, rod 2014. 200 43,78-44,88 100 43,78 -1,97%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

152,57 EUR/t (fu tu res avg 15)

131,05 EUR/t (fu tu res jul 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

183,50 EUR/t (fu tu res sep 15)

157,50 EUR/t (fu tu res jun 15)

Pše ni ca je u Pa ri zu, u od no su na kraj pro šle ne de lje, sko či la za 2,51%, dok je u Bu dim-

pe šti po jef ti ni la za 0,50%. Ku ku ruz je u Pa ri-zu sko čio u od no su na pro šli pe tak za 1,94%, dok je u Bu dim pe šti po sku peo za 0,23%.

Ko li čin ski obim pro me ta u po sled nje če ti ri ne de lje

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 1.6.2015.-8.6.2015.

POVrĆE 1.6.2015.-8.6.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

12. jun 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 13.00 144.00 14.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (novi rod, okrunjen, veštački

sušen)rinfuz Domaće kg 16.00 17.00 16.50 bez

promene dobra

2 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.50 15.00 15.00 - dobra

3 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 16.00 17.00 16.50 bez

promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova sačma (33%

proteina)džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 17.00 20.00 20.00 bez promene slaba

2 Boranija (šarena) Domaće kg 200.00 250.00 250.00 - vrlo slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 250.00 300.00 250.00 bez promene vrlo slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 70.00 120.00 100.00 bez promene slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 120.00 140.00 130.00 rast slaba

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 pad vrlo slaba

7 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 130.00 120.00 pad vrlo slaba

8 Grašak (sve sorte u mahuni) Domaće kg 100.00 120.00 100.00 rast vrlo slaba

9 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 60.00 100.00 70.00 bez promene prosečna

10 Kelj (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 40.00 bez promene slaba

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 - prosečna

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 40.00 50.00 50.00 bez promene dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 rast prosečna

14 Krompir (crveni) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 rast dobra

15 Krompir (mladi ) Domaće kg 50.00 70.00 60.00 pad dobra

16 Kupus (mladi) Domaće kg 20.00 25.00 20.00 pad dobra

17 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 70.00 80.00 70.00 pad vrlo slaba

18 Luk beli (mladi) Domaće veza 20.00 30.00 25.00 bez promene dobra

19 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 290.00 300.00 300.00 rast slaba

20 Luk crni (mladi) Domaće veza 15.00 20.00 20.00 bez promene dobra

21 Luk crni (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 40.00 55.00 50.00 pad dobra

22 Paprika (Babura) Domaće kg 180.00 180.00 180.00 rast slaba

23 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 250.00 350.00 300.00 bez promene slaba

24 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 250.00 280.00 270.00 bez promene vrlo slaba

25 Paprika (šilja) Domaće kg 150.00 200.00 200.00 bez promene vrlo slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Sremska Mitrovica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 130.00 120.00 pad dobra

2 Breskva (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 110.00 100.00 pad vrlo slaba

3 Grejpfrut (sve sorte) Domaće kg 160.00 165.00 160.00 rast slaba

4 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 95.00 bez promene slaba

5 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 90.00 pad slaba

6 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 110.00 115.00 115.00 rast slaba

7 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 100.00 105.00 105.00 bez promene vrlo slaba

8 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 90.00 130.00 120.00 rast dobra

9 Kajsija (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 300.00 130.00 - vrlo slaba

10 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 pad vrlo slaba

11 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 220.00 220.00 220.00 bez promene vrlo slaba

12 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 220.00 230.00 220.00 pad vrlo slaba

13 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 2000.00 2000.00 2000.00 bez promene vrlo slaba

14 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 160.00 150.00 bez promene dobra

15 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

16 Malina (sve sorte) Domaće kg 450.00 550.00 500.00 - slaba

17 Malina (sve sorte) Domaće kg 350.00 400.00 400.00 - slaba

18 Orah (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1200.00 1200.00 1200.00 bez promene slaba

19 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 95.00 110.00 100.00 bez promene prosečna

20 Pomorandža (sve sorte) Domaće kg 130.00 135.00 130.00 bez promene prosečna

21 Smokva (suva) Uvoz(uvoz) kg 500.00 500.00 500.00 bez promene slaba

22 Trešnja (sve sorte) Domaće kg 80.00 120.00 100.00 pad dobra

23 Trešnja (sve sorte) Domaće kg 130.00 180.00 130.00 pad dobra

24 Šljiva (suva) Domaće kg 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 280.00 280.00 - slaba

2 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene slaba

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 120.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

4 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

2 Jarad sve težine sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene vrlo slaba

3 Ovca sve težine sve rase 120.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

4 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

5 Prasad <=15kg sve rase 260.00 260.00 260.00 bez promene vrlo slaba

6 Telad 80-160kg SM 400.00 400.00 400.00 - vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 25.00 24.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem kom bajn žit ni Džon Dir 950. Tel: 060/067-01-45.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku ru znim adap te rom. Te l: 064 /063-2 4-34.

• Prod ajem V lad imirca, novi tip sa jed nim m en jačem u d ob ro m stanju. Može zamena z a Ferg uso na 5 33 ili 5 39.

• Pr odajem setvospremač u dob rom stan ju. Tel: 467-717.

• Traktor u dobr om sta nj u, 5450 evra. Sve ispravno. Zamena za k iper kam ion do 3 .50 0 evra. Za manji traktor i doplata . Tel: 060/471-4788

• K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. godište. 120 0 evra. Tel: 062/186-94-06.

• Belorus T-40, 1 450 evra. T el: 015 /450-144.

• Berač za k uk uruz Berk o, 5 000 ev ra. Može zamena za prikolicu Zm ajevku. Tel: 069 /11-5-70-73.

• Berač Zmaj 222, ispravan, 2300 evra. Tel: 065/299-51 -5 9.

• Kom bajn Zm aj 143, ' 97 . godiš te u extra s tanju. Po seduje i kukuruzni adapter sa roto seckom. Tel: 064/318-85-41 .

• IMT 577 DV, 19 90 . go d. u perfektnom stanju, registrovan, 8500 evra. Tel: 063/531 -15 5.

• IM T 577, 19 89. god. u odličnom stanju, registrovan, 57 00 evra . Tel: 063/531-155.

• Massey Fergus on 3090, 1988. g od. u ekstr a sta nj u, 110KS, registrovan, može zamena, 107 00 evra. Te l: 063/5 31-155.

• Pro dajem Vla dimirca novi tip sa jedn im menj ačem u dobrom stanju i se tvosprem ač. Tel:46 7-717.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova.T el: 069/668-206.

• Pr odajem traktor IMT 578 i dv a pluga. Te l: 063/66 0-748.

• Prod ajem V lad imirca, novi tip sa jed nim m en jačem u d ob ro m stanju. Može zame-na za Fe rgu sona 533 ili 539. Pr odajem setvospremač u dob rom stanju. Tel: 467-717.

• Tr aktor I MT-558 . Trakto r je ga ražiran , prvi vla snik, d obro očuva n, gume u odličnom stanju, 80 go dište. Tel: 064/1 67-04-3 3.

• Kombajn Z ma j 143, K ami ks motor, 136KS, go di na proizv odnje kraj 2 004, pos ed uje i adap ter za pše nicu i suncok ret. U odličnom stanju, prvi v lasnik. Tel: 0 64 /216- 61-9 4.

• Ur sus 335 . U pot pu no ispra vn om stanju, moguća zamena za neispravan tra ktor. Tel: 064/444 -2 8- 78.

• Tr ak tor 560i b erač šemp eterov, j ednoredni, grablje, sunce i le va to r. Tel: 064/376-62-53.

• Vladimirac T 2 5, 1600 evra. Tra k to r je u od-ličnom stanju, hidraulika ispravna, gume sve nove. T el: 064/000-26-60.

• Traktor Volvo bm814, 545 0 evra. Tel: 060/471-47-88.

• Belorus T-40, 1500 evra. Tel: 015/450-14 4.

• IMT 5 77 DV, 1990. god. u odličnom stanju, 85 00 evra. Te l: 063/53 1-155.

• Prod ajem V lad imirca, novi tip sa jed nim m en jačem u d ob ro m stanju. Može zamena za Fergusona 53 3 ili 53 9. Tel: 46 7-717.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih točkov a. Tel: 069/668-206.

• Massey Fergus on 3090, 1988. g od. u ekstr a sta nj u, 110KS, registrovan, može zamena, 10 70 0 evra. Tel: 063/531-1 55 .

• Rakovi ca 6 0, 250 0 evra. Rakovica j e isp-rav na potpuno reg je ima nove t ablice . Tel: 062/814-62-25.

• Deu tz Fahr 6.50, 1985. go d. u o dličn-om sta nj u, 1 40KS, z adnje g ume nove, registrovan, može zamena, 115 00 evra. Te l: 063/5 31- 155.

O PREMA

• Prodajem traktorsku fr ez u IMT. T el : 064/16-15 509.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bek ericu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 060/67 0-36-60.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 0 64 /516-9 7-1 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. T el : 064/277-13-05.

• Motokultivator IMT 506, 350 evra . Tel: 06-3/ 370-15 0.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 e vr a. Tel: 066/521-81- 11.

• Prodajem pre su, kve č, kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te-l063/1 93-97-07.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st-anj u. T el. 06 4/ 516-97-10.

• Setvospremač Morović, 550 e vra. Te l: 066/2 08- 498.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193 -97 -07.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/19 3- 97-07 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62 /848-8 1-08.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 0 64 /289-7 7-8 4.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 06 3/800 -9 3-6 2.

• Pro dajem 66- redni t emerins k i š partač za soju i repu u izuzetnom stanju. Tel: 022/ 66 8-409 i 063 /707-33 -28.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evr a. Te l: 06 0/670-36- 60 .

• Troredna sejalica za kultivator IMT 506, 50 evr a. Tel: 06 3/802- 10 -95.

• Tanjirača 24 d is ka nose na, 1 000 e vr a. Sve v el ic ine tanji ra ca vuce nih i n os enihi sv e velicin e setvo spremaca.Dostava na kucnu adr es u. Tel: 06 4 /9 41- 99-14.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1200 evra . Tel: 063/531-155.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 55 0 evra. Te l: 022/476 -0 92

• Krunja č za ku ku ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 ev ra. Tel: 022/476 -09 2.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki-pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro van a. Tel: 0 22/265- 61 -11.

• Tanjirače vučene i noš en e. Tel: 062/ 836 -0-7-25.

• Prodajem pl ug, prs kalicu, š partač za kukuruz k limler , k orpa za traktor, rasipač đubriva. Te l: 622-48 3 i 06 6/447-552

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064 /516-97 -10.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/28 9- 77-84 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa ele vatorom za šep urike. S ve u radnom stanju, cena po dogo voru. Tel: 0 64/ 277-13-05.

• B er ač Zm aj dvoredni 223, 1 00 jutar a obrao, k ao nov. Po te znica poza di z a vuču 3 priko-lice pun e kukuru za u klip u. Čiz ma ugrađena proširen zadnji točak da ne gazi red, 10000 ev ra. Tel: 066/ 52 1-81-1 1.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra. Tel: 066/521-81-11.

• Plug tri brazde, 13 00 evra . Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm. T el: 060/545-7 5-56.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z C H. Tel: 06 4/510-98 -66.

• Še store dni sparta č i tarup za repu ispravno komplet no. Tel: 0 63 /7 66-88-49.

• Traktorska prikolica, 550 evr a. Tel: 06 5/2-15-84-17.

• Tanjirača 28 diskova, 550 e vr a. Tel: 06-4/417-84-11.

• Priko lica Kikind a 3 t, 65 0 evra. Treba da se postavi da sk a. Tel : 0 60/5 45-75-56 .

• Prod ajem setvospremač u dobr om stanju . Tel: 467-717.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064 /516-97 -10.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 ev ra. Tel :0 60 /670-3 6-6 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selektor. T el: 06 2/848- 81- 08 .

• Plug cevas ti Češk i četvor ob razni 4x30 zahvat ,v isina gredera 75cm,razmak izn eđu gla va 80cm ,plug je u odličnom radnom sta nj-u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 12 00 e vra. Tel : 063/531-155

• Sejačica z a ku kuruz SK PT -4, 400 evra. Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvoro red na. Te l: 02 2/476-092

• Traktorska prskalica, 440 litara., 400 evra. Tel: 022/ 476-092 .

• Spre mač Rau 2. 20 extra st anj e ofarban pre sez one, pr om enjeno par no vi h opr uga, prodajem zbog kupovine v ec eg . Tel: 0 69 / 502-35-03.

• Kosačic a, ro taciona, 1.35m, Lola, skoro nova, 500 e vr a. Tel: 063/8 92-24-33.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062 /848-81 -08.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064 /289-77 -84.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe rica. Tel: 064/289-77-84.

• Toč ak za špartač, 3000 din. Ispravan točak . Tel: 064 /233-15-31.

• Dve suša re za duv an 42 i 44 rama na drva, u potpuno ispravnom stanju, cena za obe 3600 evra. Tel: 060/ 65 1-63-77.

• Zmaj 485 1987. g odište, str anice Zmaj 2 mm, patos 2mm, gume 16 pr. Tel: 063/8-36- 98-28.

• Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm, 1300 e vr a. Tel: 060/545- 75-56.

• P rikolica Z maj 6 t k ip er , vaz duš na i elektro instalacija.Dimenzije 430x210x90, 2300 evra. T el: 060/545-7 5-56.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uv oz CH. Te l: 064/5 10-98-6 6.

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STAN OVI, L OK ALI

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Prodajem kuće u Šašincima, Save Zdelara 38, druga kuća Svetozara Miletića 92a, 28 ari bašte i jutro zemlje.Zainteresovani doći lično na adresu Save Zdelara 38 Šašinci.

• Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem dvorišni stan polunamešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96.

• Prodajem zemlju u Grabovcima površine 23974 m2 Tel: 063/835-75-39.

• Prodajem zemljište u industrijskoj zoni kod Mlekare. Tel: 069/321-25-55.

• Prodajem kuću sa 0,5ha zemlje u Divošu ulica Fruškogorska 37. Tel: 069/318-38-50 i 011/318-38-50.

• Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/583-944.

• Prodajem plac površine 4,66 ara kod Crvene Česme. Tel: 063/321-255.

• Njiva-bašta, površine 40 ari 1. A klase, nalazi se u sremskom selu Platičevu, opština Ruma. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem u jednoj celini dve njive pored glavnog puta u Brestaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem dvorišni stan polunamešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96.

• Prodajem kuće u Šašincima, Save Zdelara 38, druga kuća Svetozara Miletića 92a, 28 ari bašte i jutro zemlje.Zainteresovani doći lično na adresu Save Zdelara 38 Šašinci.

• Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Prodajem kuću ulica Ravanička 33 u Sremskoj Mitrovici. Tel:610-723.

• Prodajem vikendicu 50m2 u Banji Vrujci. Tel: 062/112-57-14.

• Prodajem kuću u Sremskoj Mitrovici Đure Jakšića 25. Tel: 063/534929 i 063/528-814.

• Prodajem plac u Laćarku, Njegoševa 2. Tel: 063/583-944.

• Prodajem kuću kod Lipe 150m2 stambenog prostora, parcela 400m2. Tel: 064/889-47-19.

• Prodajem kuću u Erdeviku sa 150ari placa struja, voda telefon. Tel: 060/701-54-77.

• Prodajem 19 jutara zemlje u Sremskoj Mitrovici. Tel: 062/87-78-380.

• Prodajem kuću sa 0,5ha zemlje u Divošu ulica Fruškogorska 37. Tel: 069/3183850 i 011/318-38-50.

• Prodajem njivu 72 ara treće klase povoljno i šumu 22,33 ara treće klase poljane oboje u Noćaju. Tel: 062/440-047.

• Izdajem dvosoban nenamešten stan sa kuhinjskim elementima stambeno naselje Stari most . Tel: 060/080-53-31.

• Prodajem dvosoban stan u naselju KPD. Tel: 064/612-31-88.

• Prodajem nov jednoiposoban stan kod Zmajeve škole, lift, CG, drugi sprat. Tel: 063/32-12-55.

• Prodajem u jednoj celini dve njive pored glavnog puta u Brestaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16

• Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Povoljno prodajem staru kuću od čvrstog materijala u Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari. Tel:064/539-38-56 i 022/592-213.

• Prodajem plac u centru Novih Banovaca 12 ari. Tel: 060/730-87-97.

• Kupujem 5 jutara zemlje na području Srema. Tel: 060/507-06-52.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Polen, 1200 dinara. Tel: 022/718-151.

• Kukuruz kokičar. Tel: 069/212-34-44.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 12. jun 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sadnice lešnika. Tel: 063/892-50-30.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem iznošene koke nosilje, Regodić Sremska Mitrovica. Tel: 022/631-221 i 069/652-214.

• Prvoklasni lešnik u ljusci. Tel: 015/438-177.

• Trešnje, za sve informacije pozovite. Tel: 063/181-41-52.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel: 065/865-49-99.

• Konzumni grašak. Tel: 064/206-49-13.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Pregoreli stajnjak i stajnjak goveda kao i 150 bala slame, 1 evro. Tel: 065/413-14-52.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Polen izuzetnog kvaliteta. Godina proizvodnje 2014. Pčelinjak se nalazi na obroncima Fruške Gore okružen šumom sa jedne i livadama sa druge strane. Polen šaljemo brzom poštom na vašu adresu. Tel: 060/711-25-55.

• Ovčije đubrivo povoljno. Tel: 063/126-57-68.

USLUGE, POSLOVI

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva (kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381/67-345-887.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Uslu¬žno mo¬ler¬ski ra¬do¬vi/kre¬če¬nje, gle¬to¬va¬nje, izo¬la¬ci¬ja. Po¬pust za pen¬zi¬o¬ne¬re 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46.

• Potreban stomatolog u ordinaciji Sremska Mitrovica. Tel:069/609-055.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46

• Uslužno vršim sve vrste selidbi i kombi prevoz do 3,5 tone u zemlji ii inostranstvu. Tel: 065/631-11-22 Braca.

• Selidbe kombi prevozom do 3,5 tone. Tel: 064/290-03-86.

• Iskusna žena čuvala bi decu. Tel: 066/438-101.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Japanske prepelice različitih uzrasta kao i sveža oplođena jaja. Tel: 064/106-07-36.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/281-12-12.

• Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Starosti od 1 i 2 meseca, cena po mesecu starosti 500 dinara. Tel: 064/128-10-72.

• Mangulica 120 kg, 120 evra. Tel: 064/454-56-64.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel: 064/018-48-76.

• Bik simentalac, težak oko 750kg, 2 evra. Tel: 063/139-19-75.

• 7-nedeljne koke nosilje, 150 kom, cena 300 din/kom, za celu količinu moguć dogovor. Tel: 064/207-18-40.

• Stado travničke pramenke. Tel: 063/842-63-08.

• Muški alpino jarići do 20kg. Tel: 064/404-87-46.

• Prasići 18 komada 13-14 kg, 4500 dinara. Tel: 064/454-56-64.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Alpino muški jarići starosti 2,5 meseca na prodaju. Tel: 064/164-92-56.

• Odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel: 064/164-92-56.

• Pedigrirani alpski jarac, starost: 2 godine. Umatičen je. Prodajem ili menjam (zarad daljeg priploda). Tel: 064/164-92-56.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/487-699.

• 9 koza i 15 jarića. Koze daju od 3l do 5l mleka. Jarići su teški oko 20kg. Moguć svaki dogovor. Zvati posle 18h. Tel: 065/853-43-17.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogacu pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vrsim i fi zicku zamenu soje za pogacu, 100kg soje- 82kg pogace, 230 dinara. Tel: 066/644-17-25.

• Prodajem 20 jarića starih mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem iznošene koke nosilje, Regodić Sremska Mitrovica. Tel: 022/631-221 i 069/652-214.

• Prodajem jagance za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 eura/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Ovan 400 EUR i muško jagnje 200 EUR za priplod. Oboje umatičeni. Tel: 065/956-95-64.

• Suprasna krmača. Teška oko 130-140 kilograma. Termin prašenja 23-27 jun, 250 evra. Tel: 064/128-10-72.

• Ovogododišnje i prošlogodišnje guske 28 komada i mali guščići 21 komad. Tel: 063/244-265.

• Menjam 7 sjagnjenih ovaca, ovna godišnjaka i žensko jagnje za auto. Tel: 065/438-41-41.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru. Tel: 062/240-106

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel: 063/806-79-52.

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

PČELARSTVO

• Rojevi. Mogućnost transporta. Tel: 063/752-1113

• Tegle za med sa poklopcem, 25 dinara. Tel: 063/494-553.

• Prvoklasni zreo bagremov med. Kolicina 150kg. Oko cene moguć dogovor. Tel: 060/571-11-03.

• Paviljon za košnice, 100 evra. Metalna konstrukcija paviljona sa elementima za sastavljanje. Tel: 064/686-06-70.

• Kontejner sa 13 AZ standard košnica i vagom. Kontejner se može prevoziti auto prikolicom. Tel: 022/570-768.

KUĆNI LJUBIMCI

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki.

• Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

• Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel: 022/716-200

• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155

• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857

MOTORNA VOZILA

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Prodajem Opel Korsu godina proizvodnje 1998, registrovan godinu dana. Tel: 064/370-45-93.

RAZNO

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije 100l, prevrtač, kao nov, 450 evra. Tel: 062/727-622.

• Cisterna metalna 5000L, 650 evra. Tel: 064/145-44-30.

• Prekrupač, melje 20m kukuruza na sat, jačina motora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju doplatu, 400 evra. Tel: 063/183-91-89.

• Hladnjača za voće, povoljno, 11000 dinara. Tel: 064/182-57-00.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/113 – 83 – 56.

• Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/444-54-08.

• Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva (kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381-67-345-887.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel:063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Linija kavez za 360 koka nosilja, sa trakama. Tel: 064/651-10-27.

Drvo života, 6.000 dinara. Staro preko 20 godina. Tel:068/412-60-88.

• Šasija od prikolice Kikinda 3t, 550 evra. Tel: 060/545-75-56.

• Vezovi i ramovi za bikove i krave. Tel: 064/233-15-31.

Najkvalitetnije nove muzilice za krave, koze ili ovce. Garancija na aparate iznosi 18 meseci kao i obezbeđen servis. Tel: 065/439-02-12.

• Krunjač za kukuruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 evra. Tel: 022/476-092.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

Mlin Sip slovenački, 500 evra. 4kw motor trofazni. 100% ispravan. Malo radio. Tel: 065/200-61-63.

• Prodajem frižider na butan, prekrupač i uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Inkubator za leženje pilića marke Simplex. Kapacitet inkubatora predvaljaonika 13000 a valjaonika 4000 komada jaja nedeljno. U odličnom stanju, spreman za rad. Tel: 064/616-76-89.

LIČNI OGLASI

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina, vredna, pedantna, želela bi da upozna dobrostojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48 god. radi druženja, moguć brak. Tel:065/653-81-93.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1912. jun 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 12. jun 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

T ri ki lo me tra od Ba či na ca, ka da se šljun ča nim pu tem kre ne ka Fru škoj go ri, u

pro stra noj do li ni pod ime nom Če­smin do, Ivan Ra ca no vić iz Ba­či na ca osno vao je svo ju far mu. U ne tak nu toj pri ro di ov de za jed no ži ve po ni ji, ov ce, ja ganj ci, psi, gr li ce, gu ske, ćur ke, mor ke, ma­gar ci, pa tu lja ste ko ze, vi jet nam­ske svi nje – pra vi zo o lo ški vrt u ma lom.

O svi ma nji ma ovaj 68­go di­šnji far mer bri ne se sva ko dnev­no, jer – iako po se du je ku ću u Ba čin ci ma, gde mu ži ve su pru ga i sin, na svom ima nju pro vo di svih 365 da na u go di ni. Ka že da je još kao de te ma štao da će jed­nom kad od ra ste ov de ku pi ti par­če ze mlje, s ob zi rom da je ve o ma če sto do la zio u ovu uva lu ob ra slu šu mom. ­ Po što je ta da bi lo ta kvo vre­

me i ško lar ci ni su nig de pu to va li iz se la, do la zi li smo ov de sa na­stav ni ci ma na iz le te, to je bi la na­ša je di na eks kur zi ja. Me ni se to li­ko do pa lo da sam po sle do la zio i sam, čak i zi mi kad god sam imao vre me na. Ma štao da sam o to me da ov de jed nog da na na pra vim ne­ki svoj ku tak u ko me ću mo ći da uži vam da le ko od lju di i bu ke. I eto, is po sta vi lo se da mi se že lja ostva ri la. Ku po vao sam ko mad po ko mad ze mlje, pr vu par ce lu sam ku pio još pre 12 go di na, jer sam se po la ga no spre mao da ov de do­đem čim odem u pen zi ju. I eto, već šest go di na ži vim ova kvim sti­lom ži vo ta.

Tre nut no po se du jem 23 ju tra ze mlje. Pr vo sam na pra vio obje­kat za ov ce, jer sam imao na me ru da se ti me ba vim, po što su mo ji pre ci bi li ov ča ri, a na kon to ga sam kre nuo da lje da ula žem u objek te, sva ki di nar ko ji imam za vr ša va ov­de. Pla no vi za da lje su mi ve li ki, ali

ne mam no va ca, a da imam – sve bi ih br zo ostva rio. Ova ko, tre ba­će mi za nji ho vu re a li za ci ju do sta go di na – pri ča Ivan Ra ca no vić, far mer iz Ba či na ca, do da ju ći da bi vo leo da ulo ži vi še u po sto je ću vi­ken di cu ka ko bi mo gao da se ba vi i se o skim tu ri zmom.

Tre nut no na nje go voj far mi ima 115 ova ca i ve li ki broj ja ga nja ca. Od pro le ća do je se ni Ivan sam ču­va svo ja sta da na par ce la ma ko­je su ujed no i pa šnja ci. U osta lim pe ri o di ma sto ku te ra po nji va ma, no mad ski, a ka da je du bok sneg, on da su na staj skoj pre hra ni.

­ Na u čio sam ce la ve ka da ne­što ra dim, da bu dem ak ti van, pa mi za to ova kav na čin ži vo ta pri ja, ma da pri zna jem da i ni je baš la­ko, na ro či to zi mi, ka da na pa da ju ve li ki sne go vi i steg ne mraz. Ipak, ne bih mo gao da za mi slim se be ka ko se dim ku ći i gle dam te le vi­zor – jed no stav no, to ni je za me ne – pri zna je on.

Naj ve ći pro blem – ka že, pred­sta vlja mu is hra na, jer ne sme da je de su vu hra nu, a na ran ču ne ma uslo va da ku va. Ta ko đe, bri gu mu za da je i is hra na nje go va če ti ri be la pu li na, jer im mo ra do no si ti hra nu sva ki dan, što zna či da ne ma ni­jed nog da na u go di ni ka da ne do­la zi na svoj ranč.

Ipak, pri zna je da mu od sve ga naj te že pa da to što mu u tom po­slu sko ro ni ko ne pru ža po dr šku i do da je:

­ Su pru gu sto čar stvo ne in te­re su je, a sin mi da je sa mo mo­ral nu po dr šku, ret ko an ga žu je na dru gi na čin. Mo ja oko li na se ču di

što to li ko ra dim i za la žem se, a ne mo ram, jer mo gu da ži vim od pen zi je. Ali, me ni je to ušlo u krv i sa da ne ma po vrat ka, to je po sta­la mo ja na vi ka ko ja me odr ža va i vu če u ži vo tu. I ni sam se ni jed­

nog tre nut ka po ka jao što sam iza­brao ova kav na čin ži vo ta, da mo gu po no vo da bi ram – opet bih isto iza brao. Jer, ovaj po sao ra dim iz lju ba vi, uži vam u nje mu i on me opu šta, ma da...ra dim ga po ma lo i iz ina ta, pre ma svi ma ko ji mi se ču de što sam ovo iza brao. Ne zna­ju oni ka ko je me ni kad se pop nem na br do pa od o zgo po gle dam svoj sa laš – pu no mi bu de sr ce.

Tekst: S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić

BA ČIN CI • IVAN RA CA NO VIĆ, VLA SNIK RAN ČA „ČE SMIN DO“

Pu no mi sr ce kad sa br da po gle dam svoj sa laš- Na u čio sam ce la ve ka da ne što ra dim, da bu dem ak ti van, pa mi za to ova kav na čin ži vo ta pri ja, ma da pri zna jem da i ni je baš la ko, na ro či to zi mi, ka da na pa da ju ve li ki sne go vi i steg ne mraz. Ipak, ne bih mo gao da za mi slim se-be ka ko se dim ku ći i gle dam te le vi zor. Jed no stav no, to ni je za me ne - pri ča Ivan Ra ca no vić, far mer iz Ba či na ca

Po ni ji kao ho bi

Od pre šest go di na, sva ke po­sled nje su bo te u av gu stu, na ran­ču „Če smin do“ odr ža va se tu ri­stič ka ma ni fe sta ci ja pod na zi vom „Srem ski ru čak čo ban ski“. Tog da na odr ža va se et no iz lo žba po­sve će na ov čar stvu i ži vo tu na se­lu, tak mi če nja u ku va nju ov či jeg

pa pri ka ša, smo tre ova ca, ko za, ma ga ra ca i ov čar skih pa sa, a za­bav ni deo re zer vi san je za na stup kul tu no­umet nič kih dru šta va, iz­lo žbe su ve ni ra, ra znih do ma ćih spe ci ja li te ta iz sre mač ke ku hi nje i ruč nih ra do va broj nih udru že nja že na.

Ivan Ra ca no vić na svom ran ču Ulaz na ranč

Na ima nju „Če smin do“ po sto ji i ma li rib njak, ko ji je ovaj vred­ni far mer sam is ko pao. Rib njak je tu za sa da, ka ko Ivan ka že sa mo ra di am bi jen ta, ali pla ni ra da ga pro ši ri i sre di. Ono što mu je neo­p hod no je su vo da i stru ja.

Ivan ka že da je pro šle go di ne po di gao vi no grad, a od ove go­di ne je po čeo da sa di i voć njak i do da je:

­ Iako ne tro šim al ko hol, po­sa dio sam 500 čo ko ti vi no ve lo­ze, jer sma tram da pra vi Sre mac pa još Fru ško go rac ne bi smeo da bu de bez vi no gra da. Osim to ga, moj je plan da sva ke go­di ne po sa dim sto ru ža i sve ta­ko do bro ja od hi lja du ko ma da, jer bih vo leo da se jed nog da­na ovaj ranč zo ve „Če smin do – ranč hi lja du ru ža“.

Rib njak i vi no grad

Je ze ro pu no ri be

„Srem ski ru čak čo ban ski“

Ivan sa ma ga ren cem Si mom

Ve li ki broj ova ca i ja ga nja ca