BEZ GEOSTRATEGIJE NEMA DRAVNE POLITIKE

BEZ GEOSTRATEGIJE NEMA DRAVNE POLITIKE

Kako ste poeli da se bavite prouaavnejm geostrategije?Ja sam diplomirao i kasnije doktoriraro ovde na beogradskom Mainskom fakultetu. Prvi sam diplomirao iz naune organizacije rada. Nakon toga sam, po savetu moga oca koji je smatrao da kola bez prakse nije dovoljna, otiao da radim u proizvodnji. Radio sam pet godina u fabrici Ivo Lola Ribar u elezniku, a onda sam otiao godinu dana u Pariz gde sam zavrio jednu Vojno- privredna kolu, BTE, gde se izuava organizovanje proizvodnje. Direktor kole je bio general francuske vojske. Godinu dana sam radio i u jednoj fabrici maina i alatki.Nakon toga sam poeleo da odem u Ameriku, jer su i Francuzi sa zanimanjem pratili ameriku tehniku. Otiao sam na Miigenski univerzitet, koji je bio na estom mestu u rangu tehnikih kola. Prvi je bio Institut za tehnologiju u Masausetsu (MIT). Ipak, uspeo sam da upravo na MIT, u kontaktu sa samim dekanom, steknem prva saznanja o tome ta je geostrategija.ta je geostrategija?To je nauna disciplina koja obuhvata sve drutvene fenomene od tehnike, ekonomije, vojske do kulture i politike. Sve to je znaajno za razvoj odredjenog geografskog prostora. Njena drutvena snaga je u nalaenju najboljih ekonomskih reenja za dravu i u potonjem politikom delovanju na spropvodjenju tih reenja. Nastala je kao nauna disciplina na univerzitetima u SAD, a danas se razvija u svim razvijenim zemljama. Kako se utvrdjuje geostrategija jedne drave?Prvo se utvrdjuje ekonomska snaga drave gde se polazi od procene nacionalnog rentnog kaptala. Mnogima nije poznato da osim profitnog postoji i rentni kapital. Profitni kapital se vremenom pretvora u rentni kapital. Da li znate na emu ive porodice Kenedi i Rokfeler? Na rentnom kapitalu. Imaju nekretnine i dobijaju rentu. Profitni kapital je na tritu i on se moe loim poslovnim potezima i izgubiti. Kako se koristi rentni kapital?Osnovna stvar kod procene nacionalnog rentnog kapitala je da on ne sme da koristi takozvano nepovratno prirodno bogatstvo jer se ono moe zauvek potroiti. To su prirodna bogatstva kao rude, nafta, voda itd. A to je upravo ono to smo mi radili decenijama. Ovaj kapital se moe samo delom koristiti, ali u onoj koliini koliko je potrebno da se pokrene neka druga proizvodnja koja e svoriti drugi kapital, a onda se nalazita rude ili nafte zatvore. Amerikanci ne prodaju svoja prirodna bogatstva. Oni nadju naftu, zapeate nalazite i plate odtetu vlasniku. A naftu uvoze. Dakle, nepovratno prirodno bogatstvo ne treba da ulazi u aktiviran nacionalni rentni kapital. Ali povratno prirodno bogatstvo, na primer reke, tj. vodni tokovi, gde se mogu graditi hidroelektrane, treba da od rentnog postane profini kapital. Srbija je bogata vodnim tokovima, ali od Morave esto ima vee tete nego koristi jer se ona izliva i plavi zemljita. Sa druge strane, nemamo izgradjen sistem za navodnjavanje zemljita i sue esto uzimaju svoj danak. To je tipian primer neiskorienog rentnog kapitala u jednoj zemlji. Koliko nacionalnih rentnih kapitala moe da ima jedna drava?Postoje ugradjeni i steeni rentni kapitali. vajcarska, na primer, po saznanju, ima etiri rentna kapitala, od kojih je samo jedan ugradjen, a ostali su steeni. ajcarska je naknadno izgradila rentni kapital prihvatanjem sedita za mnoge medjunarodne oganizacije na svojoj teritoriji i sada sa mnogim znaajnim medjunardnim skupovima u vajcarsku stie i novac. To je sluaj i sa medjunarodnim samitom u Davosu, koji je bio ovih dana. Tu je i centar medjunarodnog Crvenog krsta, Svetski patentni zavod, tu je Medjunarodna organizacija rada, ispostave Organizacije Ujedinjenih Nacija, itd. Tako vajcarska stalno stie prihod. Drugi rentni kapital su joj banke. Kako je do njih dola? Banke su prvo bile razvijene u Francuskoj. Onda je dolo do verskog rata izmedju katolika i protestanata, poznat kao Vartolomejska no. Rat je trajao nekoliko godina. U tom ratu protestanti su bili bankari i intelektualci, preteno trgovci. Katolici su bili zemljoradnici i posednici zemlje. Katolici su proterali protestante u vajcarsku i to je zaetak izuzetnog vajacarskog bankarstva. I to je steen rentni kapital. Ona ima jedan rentni kapital koji je ugradjen, a to je turizam od zimskih sportova. Letnjih nema. etvrti stvoreni rentni kapital je zasnovan na razvijenom preciznom mainstvu i preciznoj mehanici. Najbolje sliuge na svetu izradjuju se u vajcarskoj. To je tehnologija veoma preciznog mainskog kovanja elika. Po ovim merilima, vajcarska je siromana, ali prebogata zemlja, iji je godinji bruto domai proizvod 43000 amerikih dolara po stanovniku.Kakav je rentni kapital Srbije i Crne Gore?Sadanja Srbija i Crna Gora ima pet ugradjenih nacionalnih rentnih kapitala. Okolne drave u jugoistonoj Evropi imaju samo jedan do dva. Na nacionalni rentni kapital preraunat u dolare iznosi oko 47000 dolara po stanovniku. I to je vie nego to ima vajcarska. Po tome mi smo veoma bogata drava. Naravno, odredjivanje geostrategije jedne drave uglavnom predstavlja dravnu tajnu, ali mnogo toga je danas postalo javno i dostupno onima koje to zanima. Ja u vam za sada otkriti jedan projekat koji smo pripremili za Vladu Srbije. Ubistvo premijera Djindjia spreilo nas je da se sa njim lino sastanemo, iako je to ve bilo dogovoreno, a do premijera ivkova nismo uspeli da dodjemo. Projekat, dakle, eka sledeeg premijera.O emu se radi u tom projektu?To je plan izgradnje kanala i uspostavljanje renog puta Dunav- Morava- Vardar Egejsko more. To bi mogao da bude na Nju dil slian onome to je radio amerii predsednik Ruzvelt u dolini reke Tenesi od 1933. do 1935. godine kada je zaustavio krizu ne samo u Americi, nego i u itavom svetu. Moram da vam napomnem i da je Prvi projekat izgradnje ovog kanala predoen javnosti jo 1904. godine. Izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenkovi. Posle toga radjen je 1961. godine projekat koji je preteno radio inenjer Konstantin Bobrov. Trei projekat je bio zajednika razrada reenja izgradnje kanala prilagodjena Grkoj i Jugoslaviji. Radjen je od 1973. do 1980. U sva tri projekta zadrana je glavna trasa kanala. Zato je koristan ovaj kanal? Zato to duina Dunava kroz Jugoslaviju iznosi 588 kilometara. Od Crnog mora do Beograda on moe da bude plovan za rene brodove nosivosti do 5000 tona. Izgradnjom kanala Dunav -Morava-Vardar-Egejsko more skrauje se put brodovima od Beograda do Soluna za 1260 kilometara.Koliko je to ekonomski isplativo govore vam podaci o trokovima transporta roba po toni kilometru. To izgleda ovako: drumski - elezniki - reni saobraaj odnose se priblino u ceni kao 1 prema 0,4 prema 0,2.Kakav bi jo bio ekonomski efekat gradnje ovog kanala na nivou itave drave?Izgradnjom kanala ovaj ugradjeni nacionalni rentni kapital Srbije petvorio bi se profitni kapital znaajan za razvoj itave Jugoslavije. Ostvario bi se, ne samo jeftin i efikasan transport ljudi i roba, nego bi se obezbedila znatna proizvodnja elektrine energije sa novim sistemom elektrana koji bi se tu gradio. Akumulicijom vode snabdelo bi se stanovnitvo pitkom vodom koja nedostaje i omoguilo bi se navodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Zatim bi se izvela zatita zemljita od poplava, a vi znate koliko se puta Morava do sada izlivala i koliko je teta time uinjeno. Trajno bi se regulisali tokovi nivoa vode Velike Morave, June Morave, Zapadne Morave, Pinje i Vardara. Regulisalo bi se trajno oticanje podzemnih vode, a izgradio bi se i sistem ribnjaka od priticajnih reica. Razvio bi se banjski turizam, izgradila se pristanita u priobalnim gradovima. Takodje, jeftino bi se eksploatisao ljunak i pesak za gradjevinske potrebe. Izgradio bi se povoljan ambijent za ivot i rad to bi dovelo do decentralizacije velikih naselja. Javni radovi bi podstakli i zapoljavanje ljudi iz nauno istraivake delatnosti, kadrova koji najvie odlaze iz zemlje, a uposlilo bi se gradjevinarstvo, maino i elektrogradnja, brodogradnja itd. Koristi su izuzetno velike.Celokupnu izgradnju mogu izvesti naa preduzea, bez angaovanja stranih kompanija. Da bi imali jeftine gradjevinske materijale kao to je cement, opeka, odlivke, otkovke, valjan i vuen elik itd, drava mora da zadri bar veinsko vlasnitvo nad ovim preduzeima.Ali mi smo najvee cementare prodali strancima?To je greka. To i jeste problem neosmiljene dravne politike. Takodje je vano sigurnosno ouvanje teritorije na granici Srbije i Makedonije, Preevska dolina i reka Pinj. Da li sad shvatata koliko je vana geostrategija i koliko ona definie politiku jedne drave? Koliko ljudi bi se tu zaposlilo?Izgradnja ovog kanala treba da pripada javnim radovima. Gradnja u celini moe da bude izvedena za 12 godina. Na njegovoj izgradnji u Jugoslaviji, Makedoniji i Grkoj trebalo bi da se angauje oko 37000 zaposlenih, a samo u naoj zemlji oko 22000. Koristi od gradnje ovakvog kanala su za dravu mnogostruke. Koliko bi sve to kotalo i kako bi se finansiralo?Jo jedna prednost nae zemlje je u tome to smo mi prostorno mala teritorija i imamo mali broj stanovnika. Srbija ima manje stanovnika nego Njujork, manje nego Moskva. Povrina sredinje Srbije je svega 56 000 kvadratnih kilometara. Povrina Vojvodine je otprilike 22000, Kosova i Metohije 11000, to je ak 20% kvadratnih kilometara teritorije sredinje Srbije. I kako mi sad tu teritoriju moemo da izdvojimo iz drave? To je neprihvatljivo. Za izgradnju kanala nisu potrebni veliki kapitali. Bio sam lan komisije za investicije kod pokojnog akademika Dragoslava Avramovia, kada je bio guverner. I kada sam mu rekao da se radi o investiciji od oko 4,5 milijardi dolara, on je zakljuio da su to za Svetsku i Evropsku banku, kao i konzorcijum privatnih banaka, male pare. Kako bi se izgradnja kanala finansirala?To se moe odraditi na tri naina: donacijama, zajmovima i koncesijama. Sa stanovita interesa nae drave, donacije su najbolje, a koncesije stranom kapitalu najloiji nain finansiranja. Mi smo inae sainili projekat sa pet predloga kako se finasiranje moe obaviti.Iz svega navedenog proizilazi da je u osnovi skoro svake geostrategije proizvodnja u privredi. A to je upravo ono to Srbija sada nema.Na alost, najvei broj naih proizvodnih pogona sada stoji. Treba navesti i to da postoje tri osnovne proizvodne delatnosti koje su strateke za opstanak nacije i nezavisne su od rentnog kapitala. To je proizvodnja hrane, jer narod mora da jede, proizvodnja odee i obue, jer narod mora da se obue i tree je gradjevinarstvo, jer narod mora negde da stanuje. To drava mora da pomae i dotira. Zar mi nismo zapostavili tekstilnu industruju, a delimino i gradjevinarstvo kao neprofitablne?To je greka.A neke poljoprivredne fabrike prodali smo strancima?I to je greka.Pa kako tumaite takve poteze nae vlade?Neznanje, mada ima jedna izreka koja kae da neznanje ne opravdava loe injenje ili neinjenje.Ali nai politiari su sve ljudi koji su eminentni univerzitetski profesori, doktori nauka, ekonomisti, finansijski eksperti...Da, ali veina je kolovana u socijalizmu. Oni su uili politiku ekonomiju. Nisu uili kapitalistiku mikro i makro ekonomiju. Oni nedovoljno poznaju kapital Zapada.Da li to znai da mi imamo potpuno pogrenu dravnu politiku?Ne, mi uopte nemamo dravnu politiku. Mi imamo samo programe politikih stranaka i politiare, ali ne politiku koja se zasniva na geostrategiji. Rasprodaje se dravna imovina da bi mogle da se namire penzije, obrazovanje, zdravstvo, da bi imali mir u kui. Dokle moe tako da se vodi drava?Dok se sve ne proda.I ta onda?Onda vie nemate dravu. Privredni razvoj Jugoslavije, odnosno sada Srbije i Crne Gore, moe da se projektuje na dva naina. Uhodan nain je iskustvo iz zemalja gradjanskog drutva koje uglavnom primenjuju bive socijalistike zemlje. Drugi nain, daleko kreativniji, je iznalaenje novog puta razvoja privrede korienjem postojeeg strunog i naunog potencijala. A mi u Srbiji taj potencijal imamo. Na kraju, elim da vam predoim jo neto to sam u kontaktu sa nekim znaajnim i pametnim ljudima uo. Dr Vasilj Leontjev je ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu iz oblasti medjusektorske ekonomske analize. Imao sam priliku da ga upoznam. U oblasti ekonomskih nauka mislim da je ova analiza prva gde je matematika dola na nivo dravne politike. On mi je tada rekao da je na osnovu svetske ekonomske krize napravio metod ravnotee, ponude, tranje i balansa izmedju proizvodnje i potronje i nazvao ga je input output teorija. Smatrao je da je ova metoda doprinela da se 1947. zaustavi kriza u Americi. On je 1973. godine dobio Nobelovu nagradu. Jo tada mi je nagovestio, da e poetkom dvadesetog veka matematika odrediti ponaanje trita, te e postepeno biti sve manje slobodnog trita. Matematika je ula u trite, i u drugoj polovini 21. veka bie uspostavljana planska, a ne trina privreda. To je zapaanje o kome se mora voditi rauna kod utvrdjivanja geostrategije zemlje.

PAGE 6