Benjamin Pariz Pres Tonic A XIX Veka

8/4/2019 Benjamin Pariz Pres Tonic A XIX Veka

1/28

Valter Benjamin

vodi kroz

PROJEKAT ARKADEDas Passagen-Werk

19271940

Model nije bila konceptualna analiza ve pre neto slino tumaenju snova.Devetnaesti vek je bio kolektivni san, u koji mi, njegovi naslednici, moramo ponovoui, sa to vie strpljenja i panje za svaki detalj, da bismo pratili njegova grananja ikonano se probudili iz njega. Iz predgovora Howarda Eilanda i KevinaMcLaughlina, prevodilaca amerikog izdanja (Walter Benjamin, The Arcades Project,Harvard University Press, 1999, str. ix)

Kao to Prust poinje priu o svom ivotu buenjem, tako bi morala poinjati i svakaistorijska prezentacija; u stvari, nju ne bi trebalo da zanima nita drugo. U skladu stim, ova istorijska prezentacija govori o buenju iz devetnaestog veka. Valter

Benjamin,Projekat Arkade, N4.3, O teoriji znanja. Teorija progresa., str. 464.

Re je o Valteru Benjaminu. Polok (Friedrich Pollock) kae da mu je Benjamin uParizu objasnio plan svog dela Pariz, prestonica XIX veka, koje sada zovemoprojekat Arkade i koje je bilo u sreditu mojih diskusija s Benjaminom u proteklihdeset godina. Rekao sam Poloku da taj rad smatram Benjaminovim chef doeuvre,neim za ta e se pokazati da ima najvei mogui teoretski znaaj i ako je ta remeu nama umesna briljantno osmiljenim. Teodor Adorno, iz pisma MaksuHorkhajmeru, od 8. juna 1935.

Metod ovog projekta: knjievna montaa. Ne moram da kaem bilo ta. Samo upokazati. Neu dodavati nikakve line ukrase, nikakve originalne formulacije. Ali,kada je re o tim krhotinama, otpacima neu praviti njihov popis, ve ih pustiti dadou do izraaja, na jedini mogui nain: tako to u ih staviti u upotrebu. ValterBenjamin, O teoriji znanja. Teorija progresa., N1a.8, str. 460.

Kako je ovo delo napisano: korak po korak, koliko je to doputao sluaj, na uskojstazi, kao to se neko uspinje na opasne visove i ni za trenutak ne doputa sebi da seosvrne, da ga ne bi uhvatila vrtoglavica ali i zato to eli da sauva za kraj svu snagu

panorame koja se pred njim otvara. Ibid., N2.4, str. 460.


2/28

Moglo bi se rei da je jedan od metodolokih ciljeva ovog dela demonstracijaistorijskog materijalizma koji ukida u sebi ideju progresa. Upravo ovde, istorijskimaterijalizam ima sve razloge da pokae koliko se otro razlikuje od buroaskognaina miljenja. Njegov temeljni pojam nije progres, ve ostvarenje. Ibid., N2.2,

str. 460.

Projekat Arkade je zbirka citata, ilustracija i komentara, koje je Valter Benjaminsakupljao i beleio u periodu 19271940, s namerom da ih pretoi u veliku panoramuXIX veka, njegovih opsesija i opsena (fantazmagorija, kako je govorio). Zbirka jeostala nedovrena.

U dva navrata, 1935. i 1939, na predlog Teodora Adorna, odnosno Maksa Horkhajmera,Benjamin je saeto predstavio opti planArkada, u tekstu pod naslovom Pariz,

prestonica XIX veka. Prevod tog teksta ovde je dopunjen uvodom i zakljukom iz

verzije napisane 1939. Ta kasnija verzija je tematski identina prvoj, neto dua, ali imalo suvoparnija. Opet, njeni uvod i zakljuak savreno zaokruuju verziju iz 1935.

Glavna svrha pisanja tog saetka (ili ekspozea) bila je da se idejaArkada pribliiprijateljima iz Instituta za socijalna istraivanja, koji su se jo 1933. prebacili izNemake u vajcarsku, a onda i u SAD, na Univerzitet Kolumbija, i tamo pripremaliteren za Benjaminov dolazak. Ali, on je ostao u Parizu, zagnjuren u svoje spise, sve dodolaska nacista, u junu 1940. Kada se konano reio na put, ve je bilo kasno. Odmah

po prelasku u Frankovu paniju (gde je stigao peke, preko Pirineja, uz pomo

legendarne Lise Fittko), pogranine vlasti su mu stavile do znanja da njegovo prisustvougroava bezbednost ostalih lanova grupe Heni (Henny) Gurland, fotografkinje ibudue supruge Eriha Froma, i njenog sina i da e po deportaciji u Francusku bitiizruen Gestapou. Poto je jo 1939. doiveo da ga francuske vlasti uhapse i tri mesecadre u logoru za emigrante, nakon to je nacistika Nemaka zvanino obavestilaFrancusku da je oduzela dravljanstvo svim Jevrejima (predratna, desniarska vladaFrancuske je tokom 1939. sprovodila i vrlo rigoroznu antikomunistiku politiku)verovatno je dobro procenio ta ga eka. U noi izmeu 25. i 26. septembra 1940,Benjamin se ubio, tako to je uzeo veliku dozu morfijuma. Imao je 48 godina. Ve

sutradan, Gurlandovoj i njenom sinu su odobrene tranzitne vize. Posle nekoliko dana,njih dvoje su stigli u Lisabon, a onda i u Njujork. Benjamin je sahranjen na lokalnomgroblju, bez ikakvih obeleja. U oktobru 1940, na insistiranje Maksa Horkhajmera,panske vlasti su potvrdile smrt nemakog gospodina i otkrile jo neke pojedinosti, aline i gde je tano sahranjen. Mnogo godina kasnije, tek 1979, njegov grob je bio jasnoobeleen, a 1994, malo izvan groblja, na istom vidikovcu, otkriven je i spomenikPasai, iji je autor izraelski umetnik Dani Karavan. (Portbou, Katalonija)

Sveske ili convolutesArkada, Benjamin je pre polaska na put poverio oru Bataju(Georges Bataille), koji je tada radio u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. On ih je sauvao

i 1947. poslao Adornu u Njujork. Tako su, vremenom, sveske stigle i do nas.

2


3/28

A. G., avgust 2011.

3


4/28

Walter Benjamin,Das Passagen-Werke (19271940)Suhrkamp Verlag, 1982.1354 str., 18,8 x 11,1 x 6,8 cmISBN-10: 3518112007, ISBN-13: 978-3518112007

Walter Benjamin, Gesammelte Schriften: Band V: Das Passagen-Werk. 2 Teilbnde

(u okviru Sabranih dela, tom V)Suhrkamp Verlag, 1982.1354 str., 18,6 x 11,3 x 6,6 cmISBN-10: 3518285351, ISBN-13: 978-3518285350

Walter Benjamin, The Arcades Project, translated by Howard Eiland and Kevin McLaughlin.Cambridge, Mass. and London: Belknap Press of Harvard University Press, 1999.1088 pages, 25,6 x 16,8 x 5,6 cmISBN-10: 067404326X, ISBN-13: 978-0674043268

Ovaj vodi se oslanja na drugo ameriko izdanje:Belknap Press of Harvard University Press, 2002.

1088 pages, 25,6 x 16,8 x 5,6 cmISBN-10: 0674008022, ISBN-13: 978-0674008021http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?isbn=9780674008021

Prevod: Aleksa Golijanin, [email protected]://anarhija-blok45.net1zen.comSvi prevodi su slobodni.

Tekst je predstavljen u urnalu za listu-blok 45, Walter Benjamin: Vodi kroz Projekat Arkade(19271940): http://groups.google.cm/group/blok45 (septembar, 2011)

4


5/28

SADRAJ VODIA

Valter Benjamin: Pariz, prestonica XIX veka

Uvod 5I. Furije ili arkade 6

II. Dager ili panorame 8

III. Granvil ili svetske izlobe 10

IV. Luj Filip ili enterijer 11

V. Bodler ili ulice Pariza 13

VI. Osman ili barikade 15

Zakljuak(Ogist Blanki) 17

Pregled sadraja Projekta Arkade 21

O piscu 23

Bibliografska napomena 24

Odlomci izArkada i drugih izvora ukljueni u Ilustrovani vodi 26

5


6/28

Valter Benjamin

PARIZ, PRESTONICA XIX VEKA

Nacrt iz 1935, sa Uvodom i Zakljukom iz 1939.

Vode su plave, a cvee ruiasto;vee je tako lepo. Vreme je za etnju.Velike dame izlaze na ulicu.Iza njih, idu one male.

Nguyen Trong Hiep,Pariz, prestonica Francuske (Hanoj, 1897)

UVOD

Istorija je kao Janus. Bez obzira da li gleda u prolost ili sadanjost, ona vidi uvek iste stvari.

Maxime Du Camp,Paris, vol. 6, str. 315

Tema ove knjige je iluzija koju je openhauer izrazio sledeom formulom: da bi seshvatila sutina istorije, dovoljno je uporediti Herodota i jutronje novine.1 Ovde jeizraeno oseanje vrtoglavice koju izazivaju XIX vek i njegovo shvatanje istorije.

Ono odgovara stanovitu prema kojem je kretanje sveta beskrajni niz injenicastvrdnutih u obliku stvari. Karakteristian talog tog shvatanja je ono to se nazivaistorijom civilizacije, koja pravi popis, stavku po stavku, svih oblika ivota ikreacija oveanstva. Bogatstvo koje se tako gomila u riznici civilizacije, zatim se

predstavlja kao utvreno za sva vremena Takvo shvatanje istorije zanemarujeinjenicu da to bogatstvo svoje postojanje, ali i prenoenje, duguje stalnom naporudrutva naporu koji, pored toga, na udan nain preobraava i to bogatstvo. Naeistraivanje pokuava da pokae kako, kao posledica te postvarene predstave ocivilizaciji, novi oblici ponaanja i nove ekonomski i tehnoloki zasnovane kreacije,

koje dugujemo XIX veku, stupaju u univerzum fantazmagorije (opsene). Te kreacijeprolaze kroz iluminaciju ne samo na teoretskom planu, na osnovu neke ideoloketranspozicije, ve i na osnovu sopstvenog, opipljivog prisustva. One se ispoljavajukao fantazmagorije. Tako nastaju arkade prvi korak u oblasti gvozdene konstrukcije;tako se pojavljuju i Svetske izlobe (sajmovi), ija spona sa industrijom zabave imaveliki znaaj. U taj skup fenomena spada i iskustvoflneura2 (dokonog gradskogetaa; izgovara se kao flaner; Benjamin stalno koristi francuski izraz), koji seodrie sebe i preputa opsenama trita. Tim trinim fantazmagorijama, u kojima seljudska bia pojavljuju samo kao tipovi, odgovaraju fantazmagorije enterijera, koje

izviru iz ovekove neodoljive potrebe da u prostorijama u kojima boravi ostavi otisaksvoje privatne, individualne egzistencije. Kada je re o fantazmagoriji sme

6


7/28

civilizacije, ona svog ampiona pronalazi u baronu Osmanu (Georges Haussmann), asvoj oigledan izraz u transformacijama Pariza. Uprkos tome, pompeznost ivelelepnost kojima se drutvo posveeno proizvodnji robe okruuje, kao i njegovoiluzorno oseanje sigurnosti, nisu imuni na opasnosti; na to nas podseaju kolaps

Drugog Carstva i Pariska Komuna. U istom periodu, najstraniji neprijatelj togdrutva, Blanki (Auguste Blanqui), u svom poslednjem spisu, otkriva drutvuzastraujue crte te fantazmagorije. oveanstvo je osueno na propast. Za sve emu

bi se moglo nadati, pokazuje se da je stvarnost koja je oduvek bila sadanjost; i svi tinoviteti ne mogu joj doneti mogunost osloboenja, isto kao to ni neka nova modane moe podmladiti drutvo. Blankijeva kosmika spekulacija prenosi sledeu lekciju:da e oveanstvo ostati plen mitske strepnje sve dok za fantazmagoriju u njemu imamesta.

I. FURIJE ILI ARKADE

Izmeu arobnih stubova tih palata,Svaki amater je u prilici da sazna,Preko predmeta iz njihovih arkada,Da je umetnost u industriji dobila rivala.

Nouveaux Tableaux de Paris (Paris, 1828), vol. 1, str. 27

Veina pariskih arkada (pasaa) potie iz perioda od deceniju i po posle 1822. Prviuslov za njihovu pojavu bila je ekspanzija trgovine tekstilom. Pojavljuju se Magasinsde nouveauts (Prodavnice galanterije), prve prodavnice koje su drala velikekoliine robe u posebnim odeljenjima.3 One su pretee robnih kua. Bio je to period okojem je Balzak pisao: Velika poema izloga pevui svoje arene strofe, od CrkveMadlen, sve do Kapije Sen-Deni.4 Arkade su sredite trgovine luksuznom robom. Da

bi se opremile, umetnost stupa u slubu trgovaca. Savremenici ne prestaju da im sedive, a dugo vremena su bile i atrakcija za strance. U jednom Ilustrovanom vodiu

kroz Pariz pie: Ove arkade, nedavni izum industrijskog luksuza, staklom supokriveni, mermerom poploani koridori, koji se proteu kroz cele blokove zgrada,iji su se vlasnici udruili u tom poslovnom poduhvatu. Sa obe strane tih koridora, ukoje svetlost stie odozgo, nalaze se najelegantnije prodavnice, tako da jepassagezapravo grad, svet u malom. Arkade su i scena prvog gasnog osvetljenja.

Drugi uslov za pojavu arkada je poetak gradnje pomou gvozdenih konstrukcija.Carstvo je u toj tehnologiji videlo doprinos povratku arhitekture u klasinom grkomsmislu. Teoretiar arhitekture Betiher (Carl Boetticher) izraava opte vienje kadakae da s obzirom na umetnike forme novog sistema, formalna naela helenistikog

metoda moraju odneti prevagu.5 Carstvo je stil revolucionarnog terorizma, iji je cilj

7


8/28

drava kao takva. Kao to Napoleon nije shvatio funkcionalnu prirodu drave, kaoinstrumenta dominacije buroaske klase, tako ni arhitekte njegovog vremena nisushvatale funkcionalnu prirodu gvoa, s kojim graevinska naela zapoinju svojudominaciju nad arhitekturom. Nosei stubovi u tim arhitektonskim nacrtima

podseaju na stubove iz Pompeje, dok fabrike imitiraju stambene zgrade, kao to sukasnije prve eleznike stanice bile oblikovane po uzoru na chalets (alpske kolibe).Konstrukcija igra ulogu podsvesnog.6 Ipak, shvatanje uloge inenjera, koje datira izvremena revolucionarnih ratova, poinje da osvaja teren, a javlja se i rivalstvo izmeugraditelja i dekoratera, izmeu Politehnike kole i kole lepih umetnosti.

Po prvi put u istoriji arhitekture pojavljuje se vetaki graevinski materijal: gvoe.On proima evoluciju iji e se tempo tokom veka ubrzati. Taj razvoj ulazi uodluujuu, novu fazu, kada postaje jasno da uz lokomotivu s kojom seeksperimentisalo od kraja dvadesetih godina XIX veka idu samo gvozdene ine.

ina je bila prva montana gvozdena komponenta, pretea gvozdene grede. Gvoe seizbegavalo u izgradnji stambenih kua, ali se koristilo za arkade, sajamske hale,eleznike stanice za zdanja u funkciji prometa. U isto vreme, proiruje se ceospektar arhitektonskih aplikacija od stakla, iako e se drutveni preduslovi za njegovuiru primenu pojaviti tek sto godina kasnije. U erbartovoj Glasarchitektur(Scheerbart, Staklena arhitektura, 1914), ono se jo uvek spominje u kontekstuutopije.7

Svaka epoha sanja onu koja sledi. Mile, Budunost! Budunost!8

Ono to je odgovaralo formi novih sredstava za proizvodnju, kojima je u poetku jouvek vladala forma onih starih (Marx), jesu slike iz kolektivnog nesvesnog, u kojimase novo preplitalo sa starim. To su slike elje; s njima kolektiv pokuava da prevaziei preobrazi nezrelost drutvenog proizvoda i nedostatke drutvene organizacije

proizvodnje. U isto vreme, ono to se pojavljuje s tim slikama jeste odluan napor dase ostane na odstojanju od svega antikvarnog to, meutim, ukljuuje i nedavnu

prolost. Te tendencije odbijaju matu (kojoj podsticaj daje novo) nazad kapraiskonskoj prolosti (Urgeschichte) to jest, ka elementima besklasnog drutva. Aiskustvo o takvom drutvu pohranjeno u kolektivnom nesvesnom proizvodi, kroz

proimanje s novim, utopiju koja je ostavila traga u hiljadama konfiguracija ivota, odtrajnih zdanja, do prolaznih moda.

Ti odnosi se mogu uoiti u utopiji koju je osmislio Furije. Njen tajni klju jenapredovanje maine. Ali, ta injenica nije direktno izraena u furijeovskoj literaturi,koja za svoje polazite uzima amoralnost poslovnog sveta i lani moral onih kojistupaju u njegovu slubu. Falansterija (Furijeva zajednica) trebalo je da pripremi

ljudska bia za odnose u kojima e moralnost biti suvina. Izuzetno sloena

8


9/28

organizacija falansterije izgleda kao mainerija. Kombinacije strasti, zamrenasaradnja izmeupassion mchanistes (mehanike strasti) ipassion cabaliste (strast kaspletkarenju), jeste primitivni izum napravljen po analogiji s mainom od

psiholokog materijala. Taj mehanizam, koji su stvorili ljudi, proizvodi zemlju u kojoj

teku med i mleko, iskonski simbol elje, kojem je Furijeova utopija udahnula noviivot.

Furije je u arkadama video arhitektonski kanon falansterije. One kod njega prolazekroz reakcionarnu metamorfozu posebne vrste: dok su prvobitno imale komercijalnunamenu, one sada postaju mesta za stanovanje. Falansterija postaje grad arkada. Usvetu ozbiljnih formi Carstva, Furije uspostavlja arenu idilu bidermajera. Njen sjajistrajava, ma koliko izbledeo, sve do Zole, koje preuzima Furijeove ideje u svojojknjiziRad(Travail, 1901), kao to se oprata od arkada u romanu Tereza Rakin(Therese Raquin, 1867). Marks je stao u odbranu Furijea u svojoj kritici Karla Grina

(Carl Grn), naglaavajui njegovo kolosalno shvatanje oveka.9 Skrenuo je panjui na Furijeov smisao za humor. Tanije, an Pol (Jean Paul) u svojojLevani nalikujeFurijeu kao pedagog, kao to mu i erbart u svojoj Staklenoj arhitekturi nalikuje kaoutopista.10

II. DAGER ILI PANORAME

Sunce, pripazi na sebe! A. . Vjerc,Knjievna dela (Antoine-Joseph Wiertz, Ouvres littrraires, Paris 1870), str. 374.

Kao to s pojavom prvih gvozdenih konstrukcija arhitektura poinje da prerastaumetnost, to se, za uzvrat, deava i sa slikarstvom, s pojavom prvih panorama(diorame). Vrhunac u irenju panorama podudara se sa izgradnjom arkada. Uz

pomo raznih tehnikih sredstava, neumorno se teilo da se od panoramskih scenanapravi savrena imitacija prirode. Pokuavalo se i sa reprodukcijama promene

prirodnog osvetljenja u pejzau, izlaska meseca, obruavanja vodopada. David (Jean-Louis David) savetuje svoje uenike da crtaju na osnovu prirode, kao to je prikazanona panoramama. U svom nastojanju da proizvedu varljivo ivotne promene u

predstavljenoj prirodi, panorame pripremaju teren za pojavu fotografije, ali i nemog izvunog filma.

Savremenik panorama je panoramska knjievnost. U nju spadaju dela kao to suParis ou le Livre des Cent-et-un (Pariz ili Knjiga stotinu i jednog),Les Franaispeints par eux-mmes (Francuzi na slikama Francuza),Le Diable Paris (avo uParizu),La grande ville (Veliki grad). Te publikacije utiru put beletristici, kojoj e

irardin (mile de Girardin), tokom tridesetih godina, pronai dom u feljtonu. Onese sastoje od zasebnih skeeva, ija anegdotska forma odgovara plastino araniranom

9


10/28

prvom planu panorama, dok njihova informativna osnova odgovara oslikanojpozadini. Ta knjievnost je panoramska i u drutvenom pogledu. Po prvi put, radnik,izolovan od svoje klase, postaje deo idiline postavke.

Poto su najavile prevrat u odnosu umetnosti prema tehnologiji, panorame su u isto

vreme bile i izraz novog stava prema ivotu. Stanovnik grada, ija je politika nadmonad provincijom bila dokazana mnogo puta tokom veka, pokuava da selo prenese usvoj grad. U panoramama, grad se otvara, postaje pejza kao to e kasnije, na

prefinjeniji nain, to biti i zaflneura. Dager (Louis Daguerre) je uenikpanoramskog slikara Prevosta (Pierre Prvost), iji se atelje nalazi na PasauPanorama. (Opisati Prevostove i Dagerove panorame.) Godine 1839, Dagerova

panorama nestaje u poaru. Iste godine, on objavljuje otkrie dagerotipije.

Fransoa Arago (Franois Arago) predstavlja fotografiju u govoru pred Narodnomskuptinom (1839). Dodeljuje joj mesto u istoriji tehnologije i prorokuje naunu

primenu. Na drugoj strani, umetnici zapoinju debatu o njenoj umetnikoj vrednosti.Fotografija dovodi do izumiranja velike profesije portretnog minijaturiste. Do toga nedolazi samo iz ekonomskih razloga. Prve fotografije bile su umetniki superiorne uodnosu na minijaturne portrete. Tehnika osnova te prednosti je dugako vremeekspozicije, koje od subjekta zahteva najveu koncentraciju; drutvena osnova lei uinjenici da su prvi fotografi pripadali avangardi, odakle je dolazila i veina njihoveklijentele. Nadarova (Flix Nadar) superiornost u odnosu na kolege vidi se unjegovom pokuaju da fotografie parisku kanalizaciju: po prvi put, soiva se

pokazuju sposobnim da naprave otkria. Njihov znaaj postaje sve vei, kako se unovoj tehnolokoj i drutvenoj stvarnosti subjektivna crta u piktoralnoj i grafikojinformaciji sve vie dovodi u pitanje.

Svetska izloba 1855. po prvi put sadri poseban paviljon nazvan Fotografija. Istegodine, Vjerc objavljuje svoj poznati lanak o fotografiji, u kojem kao njen zadatakdefinie filozofsko prosvetljenje slikarstva.11 To prosvetljenje se, kao to pokazuju injegove slike, shvata u politikom smislu. Vjerc se moe smatrati prvim koji jezahtevao, ako ne i predvideo, upotrebu fotografske montae u politikoj agitaciji. Sairenjem opsega komunikacije i transporta, informativna vrednost slikarstva opada. U

odgovoru na fotografiju, slikarstvo poinje da naglaava element boje. Do vremenakada je impresionizam oznaio kretanje ka kubizmu, slikarstvo je za sebe izgradilo

prostrani domen u kojem, do daljeg, fotografija nije mogla da ga prati. Sa svojestrane, od polovine veka nadalje, fotografija je u velikoj meri proirila sferu robnerazmene, tako to je preplavila trite bezbrojnim slikama figura, predela i dogaaja,koji se do tada nisu mogli videti ili su bili nepoznati ili su se mogli videti samo naslikama namenjenim posebnim kupcima. Da bi poveala obrt, fotografija je osveilasvoje teme pomodnim varijacijama u tehnici kamere inovacijama koje e presudnouticati na dalju istoriju fotografije.

10


11/28

III. GRANVIL ILI SVETSKE IZLOBE

Kada se ceo svet, od Pariza do Kine,O, boanski Sen-Simone, lati tvoje doktrine,Zlatno doba zablistae opet u punom sjaju

I u potocima doneti nam aj i okoladu.Po livadama ovce trae peene,A dinstane tuke iskakati iz Sene.Spana emo obaren vaditi iz zemlje,S prezlama posvud glavice zelene.Kuvane jabuke u kronjama e rasti,A pamuk i ito ko pakete emo njati.Pljutae kia od pilia i od vina vejavica,A s neba patke, s prilogom od rotkvica.

F. Langle i Emil Vander-Burk:Luju Bronzani i sensimonovac (Parodija na Luja XI, 1832)12

Svetske izlobe su mesta hodoaa fetia robe. Evropa se sjatila da gleda robu,pisao je Renan (Ernest Renan) 1855.13 Svetskim izlobama su prethodili nacionalnisajmovi industrije, a prvi je odran 1798. na Marsovom polju (Pariz). Sajam nastaje izelje za zabavom radnike klase i za nju postaje festival osloboenja.14 Radnicizauzimaju prvi plan, kao muterije. Opti okvir industrije zabave jo nije poprimiooblik; okvir su ovde obezbedile narodne svetkovine. Sajam iz 1798. otvara aptalov(Jean-Antoine Chaptal) govor o industriji. Sensimonovci, koji sanjaju o

industrijalizaciji planete, dolaze na ideju o svetskim izlobama. evalje (MichelChevalier), prvi autoritet u novoj oblasti, uenik je Enfantina (Barthlemy ProsperEnfantin) i urednik sensimonovskog asopisaLe Globe. Sensimonovci su nagovestilirazvoj globalne ekonomije, ali ne i klasne borbe. Njihovo aktivno uee uindustrijskim i trgovakim poduhvatima iz sredine XIX veka u stopu prati njihova

bespomonost u svim pitanjima u vezi s proletarijatom.

Svetske izlobe slave razmensku vrednost robe. One stvaraju okvir u kojem seupotrebna vrednost povlai u drugi plan. One otvaraju fantazmagoriju u koju osobastupa upravo zato da bi joj se skrenula panja. Industrija zabave to olakava tako to

osobu uzdie na nivo robe. Ona se preputa manipulacijama robe i uiva u svomotuenju od sebe i drugih. Uzdizanje robe na presto, s njenim blistavim atrakcijama,skrivena je tema Granvilove umetnosti (J. J. Grandville, 18031847). To se uklapa urascep izmeu utopijskog i cininog elementa u njegovom delu. Njegova dovitljivostu prikazivanju nepokretnih predmeta odgovara onome to Marks naziva teolokimfinesama robe.15 One jasno dolaze do izraaja uspcialit kategoriji dobara koja seu to vreme pojavljuje u industriji luksuzne robe. Pod Granvilovom olovkom, cela

priroda se pretvara u specijalitete. Granvil ih predstavlja na isti nain na kojireklame izraz rclame takoe se pojavljuje u tom trenutku poinju da predstavljaju

svoje artikle. On zavrava u ludilu.

11


12/28

Moda: Gospoo Smrti! Gospoo Smrti!

Leopardi,Dijalog izmeu Mode i Smrti.16

Svetske izlobe promoviu univerzum robe. Granvilove fantazije prenose nauniverzum karakter robe. One ga modernizuju. Saturnov prsten postaje balkon odlivenog gvoa, na koji stanovnici Saturna izlaze da se nadiu nonog vazduha.Knjievni pandan te grafike utopije se moe pronai u knjigama furijeovskognaturaliste Tusnela (Alphonse Toussenel). Moda propisuje obrede po kojima trebaoboavati feti robe. Granvil proiruje vlast mode na predmete za svakodnevnuupotrebu, kao i na kosmos. Time to je dovodi do krajnosti, on otkriva njenu prirodu.Moda je suprotnost organskom. Ona sparuje ivo telo s neorganskim svetom. Uodnosu na ive, ona brani prava lea. Fetiizam koji podlee seksualnoj privlanosti

neorganskog njen je vitalni nerv. Kult robe prisiljava takav fetiizam da mu se stavi naraspolaganje.

Povodom Svetske izlobe u Parizu 1867, Viktor Igo (Victor Hugo) objavljujemanifest: Narodima Evrope. Pre toga, mnogo nedvosmislenije, njihove interese suzastupale delegacije francuskih radnika, od kojih je prva poslata u London, na Svetskuizlobu 1851, a druga, od 750 delegata, na onu 1862. Ta druga delegacija je imalaindirektan znaaj za Marksa, prilikom osnivanja Meunarodnog radnikog udruenja.Fantazmagorija kapitalistike kulture, u svom najsjajnijem izdanju, dolazi do izraajana Svetskoj izlobi 1867. Drugo Carstvo je na vrhuncu moi. Pariz je priznat kao

prestonica luksuza i mode. Ofenbah (Jacques Offenbach) zadaje ritam pariskogivota. Opereta je ironina utopija duge vladavine kapitala.

IV. LUJ FILIP ILI ENTERIJER

GlavaNa nonom stoiu, kao ljuti,

Poiva.

Bodler, Muenik17

Pod Lujem Filipom (Louis Philippe), privatna individua stupa na istorijsku pozornicu.Ekspanzija demokratskog aparata, preko novog izbornog zakona, podudara se s

parlamentarnom korupcijom u reiji Gizoa (Franois Guizot). U njenoj senci,vladajua klasa stvara istoriju; drugim reima, zavrava svoje poslove. Ona nastavljasa izgradnjom eleznice, da bi poveala vrednost svojih akcija na berzi. Ona

promovie vladavinu Luja Filipa, kao primer privatnog pojedinca koji upravlja svojim

12


13/28

poslovima. U Julskoj revoluciji (1830), buroazija ostvaruje svoje ciljeve iz 1789(Marx).

Po prvi put, mesto stanovanja privatnog pojedinca ne poklapa s njegovim radnimmestom. Ono prvo poinje da se konstituie kao enterijer. Njegova dopuna je

kancelarija. Privatnom pojedincu, koji u kancelariji mora da se bavi stvarnou,potrebna je domaa unutranjost, da bi ga zadrala u njegovim iluzijama. Ta nuda jeutoliko vea utoliko to on nema nameru da dopusti da njegove trgovake

preokupacije ugroze one drutvene. U stvaranju njegovog privatnog okruenja, obe tesfere se dre na odstojanju. Odatle izvire fantazmagorija enterijera, koji za privatnog

pojedinca predstavlja univerzum. U enterijeru, on povezuje daleko i davno. Njegovadnevna soba je loa u pozoritu sveta.

Digresija o jugendstilu. Razbijanje enterijera, do kojeg dolazi s jugendstilom, deavase na smeni vekova. Naravno, u skladu sa sopstvenom ideologijom, jugendstil bitrebalo da dovede enterijer do savrenstva. Njegov cilj je preobraaj usamljene due.Individualizam je njegova teorija. Sa Van de Veldeom (Henry Van de Velde), kua

postaje izraz linosti. Za takvu kuu, ornamentacija je isto to i potpis za sliku. Ali, taideologija ne izraava pravo znaenje jugendstila. On predstavlja poslednjikontranapad umetnosti, koju je u njenoj kuli od slonovae opkolila tehnologija. Taj

pokuaj mobilie sve unutranje rezerve. On pronalazi svoj izraz u medijumskomjeziku linije, u cvetu kao simbolu gole, biljne prirode suoene s tehnolokinaoruanim svetom. Novi elementi gvozdene konstrukcije nosei stubovi zaokupljaju jugendstil. U ornamentima, on pokuava da te forme vrati umetnosti.Beton mu nudi nove mogunosti za plastinu kreaciju u arhitekturi. Otprilike u tovreme, stvarni centar gravitacije ivotnog prostora pomera se u kancelariju. Nestvarnicentar pronalazi sebi mesto u kui. Posledice jugendstila opisane su u IbzenovomMajstoru graditelju (Henrik Ibsen,Bygmester Solness , 1892): pokuaj pojedinca dase, na osnovu svoje unutranje snage, nadmee s tehnologijom, vodi ga u propast.

Verujem u svoju duu: Stvar.

Leon Deubel, Oeuvres (Paris, 1929), str. 193

Enterijer je azil za umetnost. Kolekcionar je pravi stanar enterijera. On se posveujetome da preobraava stvari. Na njega pada sizifovski zadatak oslobaanja stvari odkaraktera robe, tako to dolazi u njihov posed. Ali, on im dodeljuje samo vrednostznalca, pre nego upotrebnu vrednost. Kolekcionar sanja kako stie ne samo u nekiudaljeni ili davni svet, ve i bolji u kojem ljudska bia sigurno nisu boljeopskrbljena svakodnevnim potreptinama, ali u kojem su stvari osloboenemukotrpne obaveze korisnosti.

Enterijer nije samo univerzum ve i tui (ukrasna kutijica) privatne individue.Stanovati znai ostavljati tragove. U enterijeru je to naglaeno. Pokrivai i miljei,

13


14/28

kutije i koveii, prisutni su u izobilju; u njih su utisnuti tragovi najobinijihupotrebnih predmeta. Na potpuno isti nain, tragovi stanari su utisnuti u enterijer.Pojavljuje se i detektivska pria, koja sledi tragove. U Filozofiji nametaja (ThePhilosophy of Furniture, 1840, esej o unutranjoj dekoraciji), kao i u svojoj

detektivskoj fikciji, Po (Edgar Allan Poe) se predstavlja kao prvi fiziognomist kunogenterijera. Kriminalci iz prvih detektivskih pria nisu ni dentlmeni, niti drumskirazbojnici, ve privatni graani iz srednje klase.

V. BODLER ILI ULICE PARIZA

Sve mi postaje alegorija.

Bodler, Labud18

Bodlerov genije, koji se hranio melanholijom, jeste alegorijski genije. S Bodlerom,Pariz po prvi put postaje tema lirske poezije. Ta poezija nije himna domovini; to je

pre pogled alegoriste, koji se sputa na grad, pogled otuene osobe. To je pogledflneura, iji nain ivota, iza svog ublaenog oreola, jo uvek uspeva da sakrijepredstojeu ispraznost itelja velikog grada.Flneurse jo uvek nalazi na pragu kako metropole, tako i srednje klase. Ni jedna, niti druga, jo uvek nemaju vlast nadnjim. U bilo kojoj od njih on nije na svome. On trai utoite u gomili. Rani doprinosifiziognomici gomile mogu se pronai kod Engelsa i Poa. Gomila je veo kroz koji se

poznati gradflneuru ukazuje kao fantazmagorija as kao pejza, as kao soba.Oboje postaju elementi robne kue, koje i sme koriste flanerizam da bi prodalerobu. Robne kue suflneurova poslednja promenada.

U likuflneura, inteligencija zakorauje na trite naizgled, samo zato da bi malorazgledala okolo, ali u stvari zato da bi pronala kupca. U toj prelaznoj fazi, u kojojinteligencija jo uvek ima pokrovitelje, iako ve poinje da se upoznaje s tritem, ona

poprima lik boema. Njenom nesigurnom ekonomskom poloaju odgovara

neizvesnost njene politike uloge. Ova druga najjasnije dolazi do izraaja kodprofesionalnih zaverenika, koji bez izuzetka dolaze iz redova boemije. Njihova prvaoblast delovanja je vojska; kasnije to postaje malograantina, povremeno i

proletarijat. Ipak, u pravim voama proletarijata ta grupa vidi protivnike.Komunistiki manifestoznaava kraj njihove politike egzistencije. Svoju snaguBodlerova poezija crpe iz buntovnikog patosa te klase. On staje na stranuasocijalnog. Svoj jedini seksualni odnos ostvaruje s prostitutkom.

Do podzemlja se lako stie.

Vergilije,Eneida19

14


15/28

Jedinstvena crta Bodlerove poezije je to to se slika ene i slika smrti prepliu utreoj: u slici Pariza. Pariz iz njegove poezije je potonuli grad: vie podvodni, nego

podzemni. Htonski elementi grada njegovi topografske formacije, staro, naputenokorito Sene oigledno su mu posluili kao model. Ipak, u Bodlerovoj smru

ispunjenoj (gradskoj) idili, odluujuu ulogu ima odreeni drutveni, modernisupstrat. Moderno je glavni naglasak u njegovoj poeziji. Kao splin, on razbija ideal(Spleen et idal; Splin i ideal, prvi deo zbirke Cvee zla, Les Fleurs de mal,1857). Ali, upravo se modernitet, la modernit, stalno poziva na drevnu istoriju. Ovdese to deava na osnovu dvosmislenosti svojstvene drutvenim odnosima i proizvodimate epohe. Ta dvosmislenost dolazi do izraaja u predstavi o zastoju dijalektike, ozakazivanju njenih zakona. Taj zastoj je utopija, a takva slika o dijalektici, prematome, slika sna. Tu sliku stvara roba kao takva: to je feti. Njen izraz su arkade, kojesu kua, nita manje nego ulica. To je i slika prostitutke prodavaice koja prodaje

samu sebe.

Putovao sam da bih upoznao sopstvenu geografiju.

Beleka jednog ludaka, u Marcel Rja,LArt chez les fous (Umetnost ludih, Paris 1907), str. 131

Poslednja pesma iz Cvea zla: Putovanje (Le Voyage). Smrti, kapetane stari, sidrogore! Poslednjeflneurovo putovanje: smrt. Njegovo odredite: novo. Na dno

Nepoznatog, da naemo novo!20 Novo je kvalitet koji ne zavisi od upotrebnevrednosti robe. Njegov izvor je iluzorna pojavnost koja nepogreivo pripada slikama

kolektivnog nesvesnog. Novo je sma sutina one lae svesti iji je moda neumorniagent. Ta prividnost novog se odraava, kao u ponovljenim odrazima ogledala, u

prividnosti onoga to se veito ponavlja. Proizvod tog odraza je fantazmagorijaistorije civilizacije, u kojoj se buroazija potpuno preputa uivanju u svojoj lanojsvesti. Umetnost koja poinje da sumnja u svoju misiju i koja vie nije neodvojivaod korisnosti21 (Baudelaire) mora od noviteta napraviti svoju najveu vrednost.

Arbiter novarum rerum22 (sudija onoga to je novo) takve umetnosti postaje snob.On je za umetnost isto to i kico za modu. Ako je u XVII alegorija postala kanon zadijalektike slike, to u XIX veku postaje nouveaut (novitet). Dnevna tampa ide u

korak sa magasins de nouveauts. tampa organizuje trite duhovnih vrednosti, kojeodmah belei nagli rast. Nekonformisti se bune protiv vezivanja umetnosti za trite.Protestuju pod parolom lart pour lart. (umetnost radi umetnosti). Iz te parolenastaje pojam totalnog umetnikog dela Gesamtkunstwerk koji e izolovatiumetnost od razvoja tehnologije. Sveani obred kojim se slavi takva ideja oumetnikom delu, samo je jo jedan ukrasni element zabave koja preobraava robu.Oba shvatanja nastoje da se apstrahuju (izdvoje) iz drutvene egzistencije ljudskih

bia. Bodler podlee vagnerovskoj obmani.

15


16/28

VI. OSMAN ILI BARIKADE

Slavim lepotu, Boga i sve stvari velike;Predivna priroda, na kojoj sva velika umetnost poiva,kako samo uho i oko oarava!

Volim prolee u cvatu: ene i rue.

Baron Osman,Ispovest ostarelog lava 23

Iza cvetnog carstva dekoracije,Drai predela, arhitekture,I svih efekata scenografije,Stoji samo zakon perspektive.

Franz Bhle, Theater-Catechismus (Mnich, 1840), str. 74

Osmanov ideal u gradskom planiranju je iroka perspektiva koja se prua niz dugake,prave ulice. Taj ideal odgovara tenji uobiajenoj za XIX vek da se tehnolokenunosti oplemene umetnikim ciljevima. Institucije buroaske svetovne i duhovnedominacije pronale su svoju apoteozu u bulevarima. Dok su radovi na njima jo biliu toku, bulevari su bili zastrti platnima, da bi se onda otkrivali kao spomenici.Osmanova aktivnost je povezana s napoleonskim imperijalizmom. Luj Napoleon

promovie investicioni kapital, a Pariz prolazi kroz spekulantsku groznicu. Trgovinaakcijama zamenjuje razne oblike kockanja, nasleene od feudalnog drutva.Fantazmagoriji prostora, kojoj se posveujeflneur, odgovara fantazmagorija

vremena, iji je zavisnik kockar. Kockanje pretvara vreme u drogu. Pol Lafarg (PaulLafargue) objanjava kockanje kao minijaturnu imitaciju misterija ekonomskefluktuacije.24 Eksproprijacija koja se sprovodi za vreme Osmana, podstie talas

prevarantskih spekulacija. Presude Kasacinog Suda, koje inspiraciju pronalaze ustavovima buroaske i orleanistike opozicije, poveavaju rizike osmanizacije.

Osman pokuava da ojaa svoju diktaturu tako to u Parizu uvodi vanredno stanje.Godine 1864, u govoru pred Narodnom Skuptinom, dao je oduka svojoj mrnji

prema urbanoj populaciji beskunika, koja je samo nastavila da raste, kao posledica

njegovih projekata. Sve skuplje stanarine potiskuju proletarijat u predgraa. Pariskequartiers (etvrti) tako gube svoju posebnu fizionomiju. Formira se crveni pojas.Osman je sebi dodelio titulu umetnika ruitelja, artiste dmolisseur. Svoj posao jevideo kao poziv i to naglaavao u svojim memoarima. U meuvremenu, nastavlja daotuuje Pariane od sopstvenog grada. Oni se u njemu vie ne oseaju kao kod kue itako postaju svesni neljudskog karaktera metropole. Monumentalno delo Maksima diKampa (Maxime Du Camp),Pariz, svoj nastanak duguje toj svesti.25 UJrmiadesdun Haussmannis (alopojke osmanizovanog oveka) ona poprima formu

biblijskog lamenta.26

Pravi cilj Osmanovih projekata bilo je obezbeivanje grada od graanskog rata. Hteoje da jednom za svagda sprei podizanje barikada. Sa istim ciljem na umu, Luj Filip je

16


17/28

ve uveo drvenu kaldrmu. Uprkos tome, barikade su imale vanu ulogu u Februarskojrevoluciji (1848). Engels je prouavao taktiku borbe na barikadama.27 Osman je

pokuao da tu taktiku neutralizuje na dva fronta. Proirivanje ulica je trebalo daonemogui podizanje barikada, dok su nove ulice trebalo da obezbede najkrai put od

kasarni do radnikih etvrti. Savremenici su tu operaciju krstili kao stratekoulepavanje.

Pokai pokvarenima,O, Republiko,Dok spletke njihove otkriva,Svoje veliko lice Meduze,Okrueno crvenim munjama.

Radnika pesma, oko 1850.28

Barikade su oivele u Komuni. Jae su i utvrenije nego ikada. Pruaju se prekoirokih bulevara, esto u visini dvospratnica, kao tit za rovove iza njih. Kao to

Komunistiki manifestobjavljuje kraj profesionalnih zaverenika, tako Komunaoznaava kraj fantazmagorije koja je vladala sveu ranog proletarijata. Ona razbijailuziju da je zadatak proleterske revolucije zavravanje posla iz 1789, ruku pod ruku s

buroazijom. Ta iluzija je dominirala u periodu 18311871, od Lionskih ustanaka doKomune. Buroazija nije nikada upadala u tu greku. Njena bitka protiv drutvenih

prava proletarijata potie jo iz Velike Revolucije i sustie se s filantropskim

pokretom, koji joj slui kao paravan i svoj vrhunac dostie pod Napoleonom III. Zavreme njegove vladavine, pojavljuje se monumentalno delo tog pokreta: La PlajovaknjigaEvropski radnici (Frdric Le Play, Ourivers europens, 1855).29 Iza javnefilantropske maske, buroazija je uvek ostajala na pozicijama klasnog rata. Jo 1831,uJournal des dbats, ona priznaje kako svaki industrijalac ivi u svojoj fabrici kaovlasnik plantae meu svojim robovima. Ako je nesrea starih radnikih pobuna bilau tome to nijedna revolucionarna teorija nije usmeravala njihov tok, onda je, s drugestrane, upravo odsustvo teorije obezbeivalo njihovu spontanu energiju i entuzijazam,s kojima su pokuavale da uspostave novo drutvo. Taj entuzijazam, koji svoj vrhunac

dostie u Komuni, povremeno uspeva da na svoju stranu privue najbolje elementeburoazije, ali na kraju podlee onim najgorim. Rembo i Kurbe izraavaju svojupodrku Komuni. Spaljivanje Pariza stie kao pravi zakljuak Osmanove rutiljskemisije.

Moj dobri otac je bio u Parizu.

Karl Gutzkow,Briefe aus Paris (Leipzig, 1842), vol. 1, str. 58

Balzak je prvi progovorio na ruevinama buroazije.30 Ali, nadrealizam je bio prvi

koji nam je otvorio oi za njih. Razvoj proizvodnih snaga je uzdrmao simbole elje iz

17


18/28

prethodnog (XIX) veka, ak i pre nego to su se spomenici koji su ih predstavljaliuruili. U XIX veku, taj razvoj je radio na oslobaanju oblika gradnje od umetnosti,kao to se u XVI veku nauka oslobodila od filozofije. Poetak obeleava arhitekturakao inenjerska konstrukcija. Zatim dolazi fotografska reprodukcija stvarnosti.

Kreacije mate pripremaju se da postanu praktine kao i komercijalna umetnost.Knjievnost se preputa montai u obliku feljtona. Svi ti proizvodi nalaze se na pragutrita, kao robe. Ali, one jo stoje na pragu. Iz te epohe potiu arkade i intrieurs,sajamske hale i panorame. To su ostaci sveta sna. Ostvarivanje elemenata snova,tokom buenja, paradigma je dijalektike misli. Shodno tome, dijalektika misao jeorgan istorijskog buenja. Svaka epoha ne samo da sanja onu koja sledi ve zapravo,u svojim snovima, hita u susret svom buenju. Ona u sebi nosi svoj kraj i razvija ga kako je to Hegel ve primetio pomou lukavstva. U potresima koji pogaaju trinuekonomiju, u spomenicima buroazije poinjemo da prepoznajemo ruevine i pre

njihovog konanog pada.

ZAKLJUAK

Ljudi devetnaestog veka, vek naih prikaza utvren je jednom za svagda i one e nam se stalnovraati, uvek jedne te iste.

Ogist Blanki, Venost preko zvezda (Pariz, 1872), str. 7475

Za vreme Komune, Blanki je bio zatoen u tvravi Toro. Tamo je napisaoLternitpar les astres (Venost preko zvezda). Ta knjiga dovrava konstelaciju fantazmagorijaXIX veka onom konanom, kosmikom, koja posredno saima najotriju kritiku svihostalih. Naivna razmiljanja samouke osobe, koja ine najvei deo tog dela, utiru putnemilosrdnim spekulacijama koje otkrivaju pravo stanje autorovog revolucionarnogelana. Shvatanje univerzuma, koje Blanki razvija u toj knjizi, na osnovu nekolikoglavnih premisa preuzetih od mehanikih nauka, zapravo je vizija pakla. Pored toga,ona odgovara drutvu pred kojim je Blanki, pred kraj ivota, morao da prizna poraz.

Ironija te zamisli ironija koja je oigledno promakla smom autoru sastoji se utome to strana presuda koju Blanki izrie drutvu poprima oblik bezuslovnog

potinjavanja njegovim posledicama. Blankijeva knjiga predstavlja ideju o venomvraanju istog, deset godina preZaratustre, na nain nita manje dirljiv od Nieovog isa izuzetnom halucinatornom snagom.

Ta snaga je sve samo ne trijumfalistika; naprotiv, ona odie oseanjem potlaenosti.Blanki tu pokuava da iscrta sliku progresa praiskonske drevnosti koja paradira kao

poslednji novitet koja se otkriva kao fantazmagorija sme istorije. Evo kljunogodlomka:

18


19/28

Ceo univerzum se sastoji od astralnih sistema. Da bi ih stvorila, priroda ima naraspolaganju svega stotinuprostih tela. Uprkos velikoj dobiti koju uspeva da izvue iztih resursa i bezbrojnim kombinacijama koje ti resursi doputaju njenoj plodnosti,ishod je nuno neki ogranien broj, kao to je i broj smih elemenata; i da bi ispunila

svoje prostranstvo, priroda mora da ponavlja, do u beskraj, svaku od tihprvobitnihkombinacija ili tipova. Na taj nain, svako nebesko telo, ta god bilo, postoji uogranienom broju, u vremenu i prostoru, ne samo ujednom od svojih aspekata vetakvo kakvo jeste, u svakoj sekundi svog postojanja, od roenja do smrti Zemlja je

jedno od tih nebeskih tela. Ovo to piem, ovog asa, u eliji tvrave Toro, pisao sami pisau tokom cele venosti za ovim stolom, sa ovom olovkom, obuen kao to samsada, u istim ovim okolnostima. I tako je sa svakim Broj naih dvojnika u vremenui prostoru je ogranien. ista savest ne bi mogla traiti vie. Ti dvojnici su od krvi imesa tavie, s pantalonama i sakoima, s krinolinama i punama. To nikako nisu

neki fantomi; oni su veita sadanjost. Ipak, tu lei veliki uzmak: nema progresaOno to nazivamo progresom, ogranieno je na svaki zasebni svet i nestaje s njim.Uvek i svuda u zemljaskoj areni, ista drama, isti raspored, na istoj, uskoj pozornici larma oveanstva zaluenog sopstvenom veliinom, koje za sebe misli da jeuniverzum i ivi u svom zatvoru kao da je neko beskrajno prostranstvo, samo zato da

bi odmah potonulo negde unazad, zajedno sa svojom planetom, na koju je snajdubljim prezirom prenelo breme svoje oholosti. Ista monotonija, ista nepokretnost,na ostalim nebeskim telima. Univerzum se ponavlja do u beskraj i tapka u mestu. U

beskonanosti, venost mirno izvodi iste predstave.31

Rezignacija bez nade, poslednja je re velikog revolucionara. Devetnaesti vek nije biou stanju da na nove tehnoloke mogunosti odgovori novim drutvenim poretkom. To

je razlog zato poslednju re imaju zabludeli posrednici izmeu starog i novog, koji senalaze u samom srcu tih fantazmagorija. Svet u vlasti sopstvenih opsena daupotrebimo Bodlerov izraz jeste modernitet. U Blankijevoj viziji, ceo univerzumstupa u modernitet, iji su glasnici Bodlerovih sedam staraca (Les sept vieillards,1859). Na kraju, Blanki u novitetu vidi atribut svega to je osueno na prokletstvo.Slino onome to se deava u Ciel et enfer(Raj i pakao), vodviljskom komadu koji

prethodi knjizi: paklene muke su tu prikazane kao poslednji noviteti, kao iste vene i

uvek nove patnje.32 Ljudi XIX veka, kojima se Blanki obraa kao prikazama,stanovnici su te oblasti.

19351939.

NAPOMENE

1. Nije sigurno da formula potie od openhauera, ali tako je navedeno i u izvoru koji koristiBenjamin: Remy de Gourmont,Le IIme Livre des masques (Paris, 1924), str. 259.

2. Flneur:fran., dokoni gradski eta; u nekim ranijim prevodima samo dokoliar; izgovara se kaoflaner; Benjamin uvek koristi francuski izraz. Prvi tekst posveenflneuru Benjamin je napisao jo

19


20/28

1929:Die Wiederkehr des Flaneurs (Povratakflneura, eng. http://blindflaneur.com/contact/browse-the-archives/tutelary-spirits/the-return-of-the-flaneur/ ).

3. Prva takva prodavnica,Pygmalion, otvorena je u Parizu 1793. Izraz nouveaut znai novina ilinovitet; zbirna imenica, galantarerija, u poetku se odnosila na svu luksuznu robu.

4. Honor de Balzac, Histoire et physiolgie des boulevards de Paris, u George Sand, Honor deBalzac, Eugne Sue, et al.,Le Diable Paris, vol, 2 (Paris, 1846), str. 91.

5. Karl Boetticher, Das Prinzip der Hellenischen und Germanischen Bauweise hinsichdich derbertragung in die Bauweise unserer Tage (govor od 13. marta 1846), uZum hundertjhrigenGeburtstag Karl Bttichers (Berlin, 1906), str. 46.

6. Siffried Giedion,Bauen in Frankreisch (Leipzig, 1928), str. 3.

7. Paul Scheerbart, Glasarchitektur(Berlin, 1914).

8. Jules Michelet, Avenir! Avenir,Europe, 19, no. 73 (15. januar 1929): 6.

9. Videti Karl Marx i Friedrich Engels,Die deutsche ideologie (Nemaka ideologija, 1846), deo II.

10. Videti, Jean Paul, Levana, oder Erziehungslehre (Levana ili doktrina o obrazovanju), 1807.

11. A. J. Wiertz, La Photographie, Oeuvres littraires (Paris, 1870), str. 309 ff.

12. Ferdinand Langl i Emile Vander-Burch,Louis-Brome et le Saint-Simonien: Parodie de Louis XI(Thtre du Palais-Royal, 27. februar 1832), navedeno u Thodore Muret, LHistoire par le thtre,17891851 (Paris, 1865), vol. 3, str. 191.

13. Navedeno u Paul Morand, 1900 (Paris, 1931), str. 71.

14. Sigmund Englnder, Geschichte der franzsischen Arbeiter-Associationen (Hamburg, 1864), vol. 4,str. 52.

15. Marx,Das Kapital, vol. 1, 1867.

16. Giacomo Leopardi, Dialogo della moda e della morte, 1827.(http://leopardi.scarian.net/translate_english/leopardi_dialogue_between_fashion_and_death.html)

17. Charles Baudelaire, Une martyre,Les Fleurs du mal, drugo, proireno izdanje, iz 1861 (prvoizdanje je objavljeno 1857).

18. Charles Baudelaire, Le Cygne, ibid.

19. Vergilije (Publius Vergilius Maro, 7021. pre n. e.),Eneida, knjiga esta, stih 126. (varijacija)

20. Charles Baudelaire, LeVoyage,Les Fleurs du mal, prvo izadnje, 1857. Prevod: I. V. Lali.

21. Charles Baudelaire, Oeuvres compltes, d. Claude Pichois (Paris, 1976), vol. 2, str. 27.22. Aluzija na encikliku Pape Lava XIII,Rerum Novarum, o Pravima i dunostima kapitala i rada, iz1891.

23. Georges Haussmann, Confession dun lion devenu vieux (Paris, 1888), str. 4. Baron Osman je ovajtekst prvi put objavio anonimno, bez navedene godine i mesta izdanja.

24. Paul Lafargue, Die Ursachen des Gottesglaubens,Die neue Zeit, 24, no. 1 (Stuttgart, 1906), str.512.

25. Maxime Du Camp,Paris, ses organes, ses fonctions, sa vie dans la seconde moiti du XIX sicle,16, vol. 6 (Paris, 18691875).

26. Anonymous,Paris dsert: Lamentations dun Jrmie haussmannis (Naputeni Pariz: alopojkeosmanizovanog oveka), Paris, 1868.

20


21/28

27. Friedrich Engels, uvod za Karl Marx,Die Klassenkmpfe in Frankreich, 18481850 (Berlin, 1895),str. 13, 14.

28. Zabeleio Adolf Stahr,Zwei Monate in Paris (Oldenburg, 1851), vol. 2, str. 199.

29. Frdric Le Play,Les Ouvriers europens: Etudes sur les travaux, la vie domestique et la condition

morale des populations ouvrires de l'Europe, prcdes d'un expos de la mthode d'observation(Paris, 1855).

30. Honor de Balzac, Ce qui disparat de Paris, uLe Diable Paris (Paris, 1845), vol. 2, str. 18.

31. Louis-Auguste Blanqui,Lternit par les astres: Hypothse astronomique (Paris, 1872), str. 7475, Benjamin se sa ovim tekstom upoznao krajem 1937.

32. Thtre des Funambules.Le Ciel et lenfer, drame-vaudeville fantastique en 11 tableaux, de M.Daniel, Paris, 1846. Blanki u svom tekstu kae: To je novo koje je uvek staro i staro koje je uveknovo.

21


22/28

Projekat Arkade: pregled sadraja

Prema izdanju The Belknap Press of Harvard University Press, 2002.

OPTI SADRAJ

Spisak ilustracija vi

Predgovor prevodilaca ix

EXPOSS 1

Pariz, prestonica XIX veka (1935) 3

Pariz, prestonica XIX veka (1939) 14

SVESKE (glavni deo knjige, u nastavku sdetaljnim pregledom) 27

Pregled 29825

PRVE SKICE 827

PRVI NACRTI

Arkade 871

Pariske arkade 873

Saturnov prsten 885

DODATAK

Expos iz 1935, rana verzija 893

Materijal zaExpos iz 1935. 899

Materijal za Arkade 919

Rolf Tiedemann:Dijalektika u zastoju 929

Lisa Fitko:Pria o starom Benjaminu 946

Prevodilake napomene 955

Vodi kroz imena i pojmove 1016

Indeks 1055

SADRAJ SVESKI 29825

A: Arkade. Magasines de nouveauts.Trgovaki slubenici. 31

B: Moda 62

C: Stari Pariz. Katakombe. Ruenje. OpadanjePariza. 82

D: Dosada. Veito vraanje istog. 101

E: Osmanizacija. Barikade. Borbe. 120

F: Gvozdena konstrukcija 150

G: Sajmovi. Reklamiranje. Granvil. 171

H: Kolekcionar 203

I: Enterijer. Trag. 212

J: Bodler 228

K: Grad snova i Kua snova. Snovi obudunosti. Antropoloki nihilizam.Jung. 388

L: Kua snova. Muzej. Banja. 405

M:Flneur 416

N: O teoriji znanja. Teorija Progresa. 456

O: Prostitucija. Kockanje. 489

P: Pariske ulice 516

Q: Panorama 527

R: Ogledala 537S: Slikarstvo. Jugendstil. Novitet. 543

T: Naini osvetljenja 562

U: Sen-Simon. eleznica. 571

V: Zavere, Compagnonnage (druine) 603

W: Furije 620

X: Marks 651

Y: Fotografija 671

Z: Lutka. Automaton. 693

22


23/28

OSTALE BELEKE

a: Drutveni pokret 698

b: Domijer 740

c: (znai da pod tim slovom nema beleki)d: Istorija knjievnosti. Igo. 744

e:

f:

g: Berza. Istorija ekonomije. 779

h:

i: Reproduktivna tehnologija. Litografija. 786

k: Komuna 788

l: Sena. Najstariji deo Pariza. 796

m: Dokolica 800

n:

o:

p: Antropoloki materijalizam. Istorijasekti. 807

q:

r: Politehnika kola 818

sw:

23


24/28

Walter Benjamin

Berlin, 15. juli 1892. Portbou, Katalonija, 26. septembar 1940.

ujem da si digao ruku na sebe,Ne bi li preduhitrio krvnika.

Posle osam godina izgnanstva, u kojima sigledao uspon neprijatelja,

Na kraju doveden do neprohodne granice,Preao si onu koja se, kau, moe prei.

Carstva se rue. Voe bandi

paradiraju kao dravnici. Narodi sevie ne vide od oruja.

I tako, budunost je u tami, a snage dobra suSlabe. Sve si to video,Kada si telo podlono muenju unitio.

Bertolt Breht,Povodom samoubistva izgnanika V. B. (B. Brecht,Zum Freitod desFlchtlings W. B., 1941). Na osnovu originala i prevoda Slobodana Glumca, BertoltBreht,Izabrane pesme, Nolit, Beograd 1979, str. 215216.

Moram da spomenem dostojanstvo i, sve dok u pitanje ne bi doao goli opstanak,strpljivu staloenost s kojima je Benjamin podnosio svoje izgnanstvo, iako je prvihgodina iveo u najbednijim materijalnim uslovima, pri emu nikada nije gajio iluzije o

bezbednosti svog boravka u Francuskoj. Zbog svog magnum opus, Projekta Arkade,prihvatio je opasnost. U to vreme, s takvim stavom, njegova potpunanezainteresovanost za line stvari samo mu je ila na ruku: poto je sebe video kaoinstrument sopstvene misli i odbijao da svoj ivot postavi kao cilj za sebe uprkos ilimoda ba zbog neizmernog obilja supstance i iskustva koje je ugradio u sebe nikada se nije alio na svoju sudbinu kao na neku linu nesreu. Uvid u objektivneuslove te sudbine dao mu je snagu da se postavi iznad nje; istu onu snagu koja mu jeomoguila da 1940, oigledno zaokupljen mislima o smrti, formulie svojeIstorijsko-filozofske teze.

Samo time to je rtvovao ivot, Benjamin je mogao postati duh koji je iveo u skladus jednom idejom: da mora postojati ljudsko stanje koje ne zahteva nikakvortvovanje.

T. Adorno, iz predgovora za BenjaminovuKorespondenciju , Benjamin, pisac

pisama, 1966.

24


25/28

Bibliografska napomena

Kod nas je objavljeno nekoliko Benjaminovih zbirki i pojedinanih eseja. Delimianpregled se moe nai u katalogu Narodne biblioteke Srbije. Najbolji izbor tekstovaobjavio je beogradski Nolit, 1974:

Walter Benjamin,Eseji, Nolit, edicija Sazvea 41, Beograd, 1974. Prevod: MilanTabakovi. Redakcija prevoda: Branimir ivojinovi. Eseji koji se najvie oslanjajuna materijal izArkada su Nadrealizam (iz 1928, objavljen 1929), O nekimmotivima kod Bodlera (iz 1939, objavljen posthumno) i Istorijsko-filozofske teze,

iz 1940 (naalost, nije re o integralnoj verziji Teza, koja sadri neke napomene iveoma vanu paralipomenu ili dodatak).

Glavna Benjaminova inspiracija zaProjekat Arkade bile su knjige Luja Aragona,Seljak iz Pariza (1926) i Andrea Bretona, Naa (1928).

Luj Aragon, Seljak iz Pariza, Prosveta, Beograd, 1964. Prevod: Nikola Bertolino.Louis Aragon,Le Paysan de Paris, Editions Gallimard, Paris, 1926. Najvei deoknjige je objavljen u nastavcima, uLa Revue europenne, od juna do septembra 1924.i od marta do juna 1925. Kompletno delo se pojavilo 20. jula 1926.

Andre Breton,Naa, Nolit, Beograd, 1999. Prevod i predgovor: Jelena Novakovi.Andr Breton,Nadja, La Nouvelle Revue Franaise (NRF), Paris, 1928. Prvi deloviknjige pojavili su jo 1926, u asopisuLittrature, koji su, posle raskida s dadom(1919), pokrenuli Breton, Aragon i Filip Supo (Philippe Soupault).

OSTALI PREVODI

Walter Benjamin,Estetiki ogledi, kolska knjiga, Zagreb, 1986. Prevod: SnjekaKneevi. (Posebno esej, Pariz Drugog Carstva u Bodlera, 19371938.)

Moskovski dnevnik, Veselin Maslea, Sarajevo 1986. Prevod: Mira orevi.

Jednosmernaulica, Svetovi, Novi Sad 1989, Prevod: Jovica Ain. (Ovu knjiicunikako ne treba propustiti.)

Jednosmerna ulica/ Berlinsko detinjstvo, Rad, Re i misao, Beograd 1997, Prevod:Jovica Ain.

Kulturni centar Beograda je 2007. objavio zbirku u kojoj su sakupljeni Benjaminovifragmenti i eseji na temu fotografije i umetnosti. Tu se nalazi i prevod fragmenta

Dager ili panorame, iz 1935. Valter Benjamin, O fotografiji i umetnosti, KCB,Beograd, 2007. Prevod: Jovica Ain. U najavi knjige i predgovoru dr Milanke Todi,

25


26/28

Benjamin se, po ko zna koji put, predstavlja samo kao esteta, besmrtni uivalacslika ili umetniki svetac-zatitnik i smeta u kontekst postmodernizma. To je

postalo tipino za percepciju Benjaminovog dela u sektoru umetnike produkcije iteorije, ne samo kod nas; njegove prave kritike namere, kao i njihov puni opseg, ili

se falsifikuju ili prosto ignoriu. U takvim pristupima, glavni oslonac je njegov esejUmetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije (1936), iji kritiki optimizamu pogledu nekih novih tehnologija i masovne kulture demantuje ve sam Benjamin,u svojim Istorijsko-filozofskim tezama (1940), pored svega ostalog to nam je tajrazvoj doneo u meuvremenu, sve do najsavremenijih digitalnih aplikacija. Jedan odishoda je upravo ta korisnika perspektiva, koja preovlauje i meu umetnicima:zaokupljenost tehnikim sredstvima, u okviru ove ili one specijalizacije, uz komotnoignorisanje njihovih drutvenih (Benjamin: varvarskih) pretpostavki

bezimenog kuluka njihovih savremenika (Teza VII) kao i ukupnih posledica cele te

dinamike. Ta najava, kao i sadraj zbirke, mogu se pogledati na sledeoj adresi:http://www.delfi.rs/ka1un10380/delfi_knjige_o_fotografiji_i_umetnosti.html (poslednji put poseena29. avgusta 2011)

Beogradski Slubeni Glasnik za 2011. najavljuje prvi tom Benjaminovih izabranihdela, koja se, za sada, sastoje od ranije objavljivanih prevoda: Valter Benjamin,

Izabrana dela 1: Jednosmerna ulica; Berlinsko detinjstvo; O fotografiji i umetnosti;Slubeni glasnik, Beograd, 2011, 382 str., 20 cm. Prevod: Jovica Ain.

Za pregled eseja objavljenih po raznim publikacijama, videti katalog Narodne

biblioteke Srbije (traiti i kao Walter i Valter Benjamin):http://www.nb.rs/pages/article_link.php?id=109

BENJAMIN NA ENGLESKOM

Prevedeno je praktino sve, a dobar deo toga je dostupan preko Interneta (to vai i zakompletneArkade; pogledajte urnal za listu blok-45 ili samo potraite). Ipak,najvaniji izdavaki poduhvat, Benjaminovi izabrani eseji, u etiri toma, jo nisuosvanuli na tom kanalu:

Walter Benjamin: Selected Writings, Volumes 1-4 (19131940), The Belknapp Pressof Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts (USA), prvo izdanje 1999;izdanje u mekom povezu se pojavilo 20042006.

Harvard University Press http://www.hup.harvard.edu/results-list.php?author=1239

Takoe: http://www.sacredchaos.com/readings/reviews/walter_benjamin_selected_writings.html

Do pojave tog izdanja, Benjaminovi eseji su na engleskom govornom podrujucirkulisali uglavnom u dve zbirke:Illuminations: Essays and Reflections (1968) iOne-Way Street and and Other Writings (1978). Obe zbirke su dostupne preko

Interneta.

26


27/28

Odlomci izArkada i drugih izvora ukljueni uIlustrovani vodihttps://picasaweb.google.com/112292876431126099816/TheArcadesProject

Sve je poelo sa Aragonom sa Seljakom iz Pariza. Nou, dok bih leao u krevetu,nisam mogao da odjednom proitam vie od dve ili stranice, a da srce ne pone da milupa tako snano, da sam morao da ostavim knjigu. Kakav znak! I kakav podsetnik nasve te godine koje sam morao da naniem izmeu sebe i takve vrste itanja. A opet,

prve skiceArkada potiu ba iz tog vremena. Valter Benjamin, iz pisma Teodoru

Adornu, od 31. maja 1935. (Benjaminov prikaz glavnih razlika izmeu njegovog iAragonovog pristupa moe se videti u N1.9, str. 458)

U tim loe osvetljenim oblastima ljudske delatnosti, kao u tamnom repu nekekomete, utapa se i ovekoveuje sva fauna matarija, sva njihova podmorskavegetacija Ljudska slabost otvara vrata tajne i vodi nas u kraljevstvo mraka. Neki

pogrean korak, neki loe izgovoren slog, otkrivaju misao oveka. Tako i u meteu tihmesta ima brava koje loe zatvaraju beskraj. Luj Aragon, Seljak iz Pariza (1926),Pasa Opere, str. 18 (Prevod: Nikola Bertolino)

Tom su svetlou udnovate obasjane one da ih tako nazovemo pokrivenegalerije, koje su brojne u Parizu, u okolini velikih bulevara, i koje zbunjuju svojimnazivom pasai, kao da nikome nije dozvoljeno da se makar i za trenutak zadri utim hodnicima skrivenim od sunca. Njihova priguena svetlost, zelenkasta kao udubinama, podsea na iznenadni blesak noge koja se pokae ispod zadignute suknjeProetajmo se onda tim pasaom Opere, o kojem govorim, osmotrimo ga Ibid.,str. 1920.

Prve robne kue bile su oblikovane po uzoru na orijentalne bazare... (A7.5, str. 48)

Godine 1852, ukupna vrednost prodaje u robnoj kui Bon Mare iznosila je svega450000 franaka; do 1869, taj iznos je dostigao 21 milion. (A6.2, str. 46)

Glavne inovacije, od 1852: prodaja po diskontnim cenama (veliki obrt, mali profit),mogunost zamene kupljene robe, vezivanje nadnica za ostvarenu prodaju i fiksnecene, bez mogunosti pogaanja. (Na osnovu A12.1, str. 5860)

Dobitak u vremenu, koji je maloprodaja ostvarila ukidanjem pogaanja, verovatno jeuticao na poetne kalkulacije robnih kua. (A12.2, str. 60)

Trgovina i promet su dve komponente ulice. Sada, u arkadama, ova druga praktino

odumire: promet je sveden na osnove. Arkada je ulica namenjena trgovinilascivnostima; potpuno je prilagoena podsticanju elje. Poto krvotok ulice u njoj

27


28/28

tei zastoju, roba prodire du margina i stupa u fantastine kombinacije, slino tkivukod tumora. (A3a.7, str. 42)

Flneur sabotira promet. Tanije, on nije kupac. On je roba. (A3a.7, str. 42 ;poslednji deo prethodnog fragmenta, odvojen sa . )

U toj prelomnoj istorijskoj taki, pariski trgovci dolaze do dva otkria, koja erevolucionisati svet la nouveaut: to su izlog s robom i muki prodavac. Izlog, koji eih navesti da svoje radnje napune od poda do plafona i rtvuju trista metara materijalada bi svoje fasade okitili kao admiralske brodove; i muki prodavac, koji zamenjujezavoenje mukarca od strane ene neto do ega su doli prodavci iz ancienrgime zavoenjem ene od strane mukarca, koji je psiholoki pronicljiviji. (H.Clouzot i R. H. Valensi, A8.3, str. 52)

Furije, o ulicama-galerijama: Provesti zimski dan u Falansteriji, posetiti sve njene

delove bez izlaganja elementima, ii u pozorite ili operu u lakoj odei i lakiranimcipelama, bez brige zbog blata i hladnoe, dra je tako nova da sama po sebi moe

posramiti sve nae gradove i dvorce. Ako se Falansterija stavi u civilizovanuupotrebu, puka pogodnost njenih pokrivenih, zagrejanih i provetravanih pasaa uinila

bi je izuzetno dragocenom. Njena trina vrednost bila bi dvostruko vea odvrednosti zdanja iste veliine. (A4a.4, str. 44)

Prudonova ispovest, pred kraj ivota (iz knjigeDe la justice; uporediti s Furijeovimvienjem falansterije): Morao sam biti civilizovan, nije moglo biti drugaije. Ali,treba li da objanjavam? I od to malo civilizovanja koje sam primio obuzima me

gaenje Mrzim kue koje imaju vie od jednog nivoa, kue u kojima se, potpunosuprotno drutvenoj hijerarhiji, oni pokorni diu u visine, a oni moni smetaju bliezemlji. (A11a.2, str. 58)

Ova godina je izgubljena za propagandu, izjavljuje jedan socijalistiki govornik nakongresu 1900. (Godina odravanja Svetske izlobe u Parizu; G4.5, str. 180)

Osmanizacija Pariza i provincija jedna je od najveih poasti Drugog Carstva.Nikada neemo saznati koliko je hiljada nesrenika izgubilo ivote zbog bede u kojuih gurnula ta sumanuta izgradnja. Unitavanje miliona ljudi, jedan je od glavnih

uzroka sadanjih nemira Ogist Blanki Kapital i rad (Auguste Blanqui,Capital et Travail), 1869. (E11a.1, str. 145146)

Pred blankistiki pu 14. avgusta 1870 (sedam meseci pre Komune), bilo jepodeljeno 300 revolvera i 400 velikih bodea. Za uline borbe tog vremena bilo jekarakteristino da su radnici radije koristili bodee, nego revolvere. (E10a.5, str.143)

[email protected]://anarhija-blok45.net1zen.com

Beograd, 2011.

28

Documents

Benjamin Pariz Pres Tonic A XIX Veka