ISTORIJA SREDNJEG VEKA Reforme DiokIecijana i Konstantina Prvizadatakbiojedaseoslabenamesniciprovincija.skustvojepokazalodajakinamesnici sanjaju o samostalnosti. Carstvo je podeljeno na cetiri dela, sa dva avgusta i dva cezara na celu, kojisuimalisvojepomocnikeprefekte.Svakicezarjetrebalodazameniavgustanaprestolu poslenjegovesmrti.Kasnije,podKonstantinomvlastjeponovopreslaurukejednogcara,pri cemusucetiridelanakojejeCarstvobilopodeljenodobilanazivprefekture.Prefekturesuse delilena12,kasnije14dijeceza,savikarimanacelu.Karakteristicnojedavikarinisubili potcinjeniprefektimavecmimonjihneposrednocaru.Dijecezesusesastojaleodprovincija,u svakojprovincijipostojalisumunicipiji,pojedinigradovisaokruzima,kojisunosilinazivpagi. Pagus je termin koji se u Srednjem veku koristi kao oznaka za administrativni okrug. Vojna vlast je odvojena od civilne, narocito na granicama gde su postavljene posebne vojne vlasti, tkzv. duces. Kasnije,podKonstantinomupojedinimprovincijamaiprefekturamaustanovljenesuduznosti vojnih staresina (magistri militum). Prvidvorujeobrazovanjedanstalnisavetucijujenadleznostpresloresavanjesvihpitanjau Carstvu.Ovajsavetpoznatjepodnazivomconstitoriumprincipis.Kancelarsatitulomcomeset questorsacripalatiibaviosestvaranjemnovihzakonaiizdavaocarskanaredenja.Ministarstvo carskihimanja,nacelusacomesrerumprivatarumupravljaojecarskomzemljomicarevom imovinom.Ministarfinansijasatitulomcomessacrarumlargitionumupravljaojeblagajnom Carstva.Postojalajeinekavrstaministarstvaunutrasnjihispoljnihposlovakomesenacelu nalaziomagisterofficiorum.OnjevrsiopolicijskinadzorsiromCarstvauzpomocspecijalnih agenata poznatim pod imenom curiosi. Formirana je i brojna birokratija, novi vladajuci sloj u Carstvu koji je konkurisao starom vladajucem slojumagnata-zemljoposednika.Dabicarimponovaosvojimpodanicima,zavedenjeraskosan ceremonijal,carpocinjedaseoblaciuraskosnaodelaistavljanaglavudijademuinosititulu dominus, dok je stanovnistvo nazivano subiecti. Od vremena Konstantina velikog hriscanstvo postaje priznata religija na istoj ravni sa paganstvom (Milanski edikt 313. godine), a potom i jedina drzavna religija. Karakter same crkve pocinje da se menja, od religije siromasnih postaje religija u cijoj crkvenoj organizaciji vladaju bogatasi. Uvodi se episkopskipolozajicitavahijerarhijaaideologijasveviseosvestavapostojanjerobovlasnickog drustva. Vojskakasnerimskedrzavesastojiseodcomitatenses-a,odabranihodredarazmestenihu unutrasnjostizemlje,doksusedrugiodredirazmestalipopogranicnimoblastimainazivanisu limitanei.Ukinutajepretorijanskagardaiformiranisupalatini,kojisustajalipodneposrednom komandom dvora. Povecani su vojni rashodi i pojacan broj legija, ali su one ujedno i usitnjene, sa 5 hiljada na izmedu 1 i 2 hiljade vojnika. Varvari se primaju u vojsku pod sledecim uslovima: ako supostajalifederati,ilisaveznici.Tivojniodredirasporedivanisumahomnakantonovanjena teritoriji Carstva. Drugi oblik vojne sluzbe jesu oni koji su se predali, tkzv. dedititii. Oni su smatrani za pobedene neprijatelje i dobijali su parcele u pogranicnim oblastima. U vezi sa prelazom citave zemlje na odnose naturalne privrede morao se dati naturalni karakter i drzavnomgazdinstvu.Vojskaseizdrzavalaodnamirnicakojeimjestanovnistvoneposredno dostavljalo. Sastavljeni su posebni obroci za vojnike (annona), koji su se sastojali od hleba, mesa,

soli, vina, maslinovog ulja i sirceta. Slicno je bilo i sa cinovnistvom, ali su oni pored obroka dobijali iodredenekolicineodece,srebra,posuda,cakiljubavnice.Dioklecijanje297.godineizvrsio poreskureformu,pokojojjeutvrdenoubiranjeporezaunaturalnomobliku.zvrsenjepopis stanovnistva i porez je moralo da placa stanovnistvo citavog carstva, sa izuzetkom grada Rima. U vremeKonstantinauvedenjeporeznaterettrgovacaizanatlijakojisenazivalustraliscollatio. Njega je ukinuo vizantijski car Anastasije (491-518). VeIika seoba naroda (IV - VII vek) ermanske najezde U V veku granica rimskog carstva nije razdvajala cisto rimski od cisto varvarskog sveta. Jos od poslednjegvekapreHristaRimljaniivarvarisuuticalijedninadruge.OdVvekabiloje unajmljenihgermanskihodredaurimskojvojsci,igermanskiregrutisuimalivelikuuloguu legijama i pomocnim jedinicama. Mnogi visoki rimski oficiri bili su germanske krvi.Nezavisni keltski narodi bili su slabi ostaci jedne mocne rase. Za proteklih pet vekova pre Hrista KeltisuvladaliprostranimzemljamakojesuseprostiraleodcentralneNemackeiBalkanado obalaAtlantika.Razvilisuveomanaprednucivilizaciju,bilivestiuobradimetalaimajstoriza izradumetalnihproizvoda.Najranijapoznataotadzbinagermanskihnarodabilesuoblastikoje okruzuju zapadni deo Baltickog mora i severnu Nemacku od reke Odre na istok. Odatle su se oni postepenosiriliprekocentralneEvrope.stocnokrilogermanskihnarodaproslojekrozzemlje danasnjePoljskeiUkrajine,osvajajucistepesevernoodCrnogmoga.NadonjojRajnisuziveli Franci,doksuugornjemtokuziveliAlamani.MarkomanisubiliudanasnjojCeskoj,doksu Vandali i epidi drzali ugarsku ravnicu. Odatle do Dona prostirale su se zemlje ota. za Franaka u SZ Nemackoj obitavali su Saksonci, dok su Angli i Jiti zauzimali poluostrvo Jitland.TokomVvekagermanskinarodisuopsedaligraniceCarstva.NaSZ,AngliiSaksoncisvojim brodovima su opsedali britanske obale. Rim je zato imenovao komandanta saksonske obale da se bori protiv njih. Duz istocne obale podignute su tvrdave,a jedna legija je povucena iz Velsa. Na donjojRajniFrancisudrzaliobestranegranice,aliurazlicitimsluzbama,aistojebiloina gornjemtoku.VizigotisuzivelinadonjemDunavu,doksuseOstrogotinalaziliodDnjestrado Dona. Oko 370. godine mongolski narod, Huni, prodiru preko Alana na ostrogotske drzave, koje su izlozene napadima. ermani se u V veku lako odlucuju za ratovanje, kao nacin zivota. Pljackaska pustosenja preko rimske granice donosila su ujedno i zadovoljstvo i korist. ermani nisu zeleli da pokore Rimsko carstvo, oni su jednostavno zeleli da uzmu udeo u bogatstvu.VelikaseobanarodapocelajeuprvojpoloviniVveka itrajalajeoddrugepolovineVvekado druge polovine V veka. Tada su brojni germanski narodi dosli u Rimsko Carstvo a u Evropski deo Rimskog Carstva dosla su slovenska plemena. Udarna snaga trajala je oko 200 godina, to je bio sudar 2 civilizacije. Prvi su upali oti. Goti

(zvor je Jordanes (V vek), on je bio u rodovskim vezama sa ostrogotskom porodicom Amala. Bio jevladarskinotarpajepresaoucrkvenusluzbuipostaoepiskop.Viseimapodatakao Ostrogotima nego o Vizigotima. Poceo je da se bavi istorijom "e origine actibusque Gothorum" - "O poreklu i delima ota" u X knjiga. Pisuci istoriju sluzio se Kasiodorovom istorijom ota (koji je biousluzbiTeodoriha)atodeloseocuvalosamouJordanesovojistoriji.KodJordanesaimai legendarnihizvestajaaliiistorijskihcinjenica.Jordanesovodrugodeloje"eregnorumet temporum succesiorum" - kratka istorija sveta, nevesta kompilacija starih istoricara.) oti su ziveli u donjem toku reke Visle, danas severna Nemacka, delom u Poljskoj, ostrvo otland i u S Skandinaviji. Poceli su da se krecu prema SE u drugoj polovini veku nase ere. Dok su bili naNnemapodatakaonjima.Vestitekiz,anarocitoizVveka.otisupreslidorekaPrut, Dnjestar, Dnjepar, Bug i usput su se podelili na one koji su isli na zapad i one koji su isli na istok. Razmestili su se u zaledu Crnog mora - na zapadu-zapadni oti, na istoku- istocni oti. Zatekli su kraj kultivisaniji od njihovog, topliji i plodniji, dobro razvijenu zemljoradnju. Na obali C. mora bile su prvogrcke,aposlerimskekolonijegdesudolazilikaravaniizRusije.TusuziveliSarmati,Skiti koje su oti pokorili ukljucujuci i neka germanska plemena. Kroz vek ziveli su odrzavajuci veze sa Carstvom koje je moralo da im ustupi Dakiju jer su se oti priblizili rimskoj granici na Dunavu. Rim polako od veka napusta sve teritorije preko Dunava. U vreme Konstantina, oti sklapaju ugovor po kome dobijaju status federata. Konstantinu treba vojska i oti obecavaju 40 000 vojnika. oti su bili vec sasvim blizu rimske granice koja ih je privlacila zbog pljacke. U to vreme 70-tih godina V veka kroz "Vrata Naroda" nadiru Huni, surov narod iz Azije. Hunska konjica unistava sve pred sobom. Prvi su na udaru Ostrogoti koji se suprotstavljaju 375.g. Hunima. Huni ih pobeduju i na bojnom polju Herman Arih, njihov kralj ostaje mrtav. Ostrogoti su ukljuceni u Hunski plemenski savez i Huni ih vuku sa sobom u osvajanja. Vizigoti Vizigoti mole istocno-rimskog cara Valensa da im dozvoli da udu u Carstvo da se sklone od Huna. ValensimdopustajersuHuniblizualiceVizantijimoratidacuvajudunavskugranicu.376.g. Vizigoti su presli Dunav i usli u Donju Meziju (Bugarska). Uslov da bi usli na tle Carstva bio je da su morali da predaju oruzje. Nasli su se u organizovanoj drzavi, gde prava i obaveze imaju svi pa suteskopodnosilirimskuvlast,pogotovozatostosuihrimskicinovniciizrabljivali(koplati ostavicemuoruzje,prodavalisuimhranuposkupojceni.).378.g.podiglisuustanakprotiv rimske vlasti i poceli su da unistavaju i pale po Trakiji i Meziji, sve do samog Konstantinopolja. Car Valensjekrenuosavojskomdaugusipobunu.Jedna odnajvecih bitakaantikeseodigralakod Jedrena 378.g. oti su pobedili i zapalili zlatne kocije cara Valensa, a njega su zaklali. oti haraju po Balkanskom pol. do Egejskog mora i presecaju suvozemnu komunikaciju sa Rimom. Od 378-382.g nastaje haos u tom delu carstva.379.g.zacarajeizabranTeodosije(379-395.g.),talentovandiplomata,profesionalnivojnik. Poceojedapregovarasaotimadugoimukotrpno,dokjeliriktadapotpunounisten.382.g. TeodosijeiVizigotisklapajudogovorpokomeVizigotiostajunaBalkanskompoluostrvuali formalnopriznajuvrhovnurimskuvlast.Njihovkraljdobijavisokuvojnutitulu,aonidobijaju potpunu autonomiju na Balkanu. oti su postovali dogovor dok je Teodosije bio ziv, do 395. Umeduvremenusuotihristijanizirani.HriscanskimisionariuVvekuprelazeRajnuiDunavi propovedaju veru. Jedan zarobljeniot Vulfila koji je ziveo u M. Aziji je sredinom V veka poceo daprevodiBiblijunagotski,da bikasnijepostaoepiskopota.otisu hristijaniziraniodstrane

Arijanaca.KadasudoslinateritorijuCarstvaikadsupregovaralisaTeodosijempostojalajei verska razlika jer su Rimljani bili pravoverci.. Kad je umro Teodosije 395.g. oti su objavili da su oni imali personalni ugovor sa njim. Alarih je postao kralj Vizigota iz roda Balta. On je nacinio sebi karijeru na Teodosijevom dvoru (ucestvovao upohodima)uistovremekadiVandalStilihon,FranakAborgastiotainas(Arkadijev rukovodilacRufin-dvorskiprevarant,nudiojeAlarihulirikakomupomogledazbacicara Honorija,aliovajnijeprihvatiopajeRufinubijen.).Alarihjebiovojnoobrazovan,ausvojiojei neka rimska iskustva. Posle smrti Teodosija na vlast dolaze njegovi maloletni sinovi - Arkadije na istokuiHonorijenazapadu.TeodosijevsinHonorijevladaojezapadom11godina,adrugisin Arkadije je vladao na istoku 15 g.. Poslove su vodile druge osobe, a do izrazaja dolaze narocito vojni zapovednici. Pri prvom pokusaju da seotima obustavi plata ovi su digli ustanak, uzeli od Carigrada otkup i opustosili celo Balkansko poluostrvo. oti su morali da se povuku pred trupama zapadnog cara Honorija kojima je komandovao Stilihon. Arkadije nije voleo mesanje Rima u stvari istocnogCarstvapajenastojaodaseStilihonpovuce,aAlarihjedobiolirikgdesuotibili smesteni kao federati. Stilihon je vladao zapadnim delom Carstva u ime Honorija, istovremeno je vlada prepustila Alarihu komandu nad carskom vojskom u centralnim oblastima Balkana. oti se poslednjih decenija V veka pomeraju na zapad ka granicama talije. 401.g. Alarih je prosao oblast danasnjeg Trsta i 402.g. razorio grad Akvileju preko koga je prelazio vazan put za lirik, sto je vrlo znacajno jer se rimsko stanovnistvo sakrilo na ostrva gde ce kasnije nastati Venecija. 405.g.RaznagermanskaplemenapodRadagajsomnapadajuCarstvo.KodHonorijajenacelu rimske vojske bio Stilihon koji je i sam bio erman po poreklu i pobeduje varvare. Ubrzo je usledio novinapad:Svevi,AlaniiVandaliupalisuualijuiopustosilije.ZatimsupresliuSpanijuitu obrazovali niz samostalnih plemenskih kraljevina. U isto vreme alija i Spanija priznale su za cara uzurpatora Konstantina koga su galske legije izvikale za cara. Usled malobrojnosti rimskih vojnih snagautaliji,StilihonjepovukaosvojelegijeizBritanijeiprebacioutalijujedandeorajnske vojske.OnpocinjedapregovarasaAlarihomisklapatajniugovorpokomeRimdajeotkup Alarihu, a on zaustavlja svoju vojsku, ali se ni ne povlaci, ostaje u zapadnom delu Balkana. Njega ionakonijevolelarimskaaristokratijaidvoriubrzosugaoptuzilizazaverusaermanimaisa Alarihom protiv Carstva, za zelju da na presto dovede svog sina i da povrati paganstvo. Senatori sklapajuzaverukojujeonotkrio ipobegaouRavenu,zatvorioseucrkvu,ali408.g.zaverenici upadaju u crkvu i kasape njega, zenu i sina na komade. Alarihpokrecetrupe,ulaziutaliju,najpreusevernideokojiunistavapaskrecekaRimu. PobedonosnoulaziuToskanu,dokuRimuvladapanikaistanovnistvobeziizgrada.Senatori salju delegaciju na pregovore moleci Alariha da ne upada u Rim. Posle zime se spusta, zauzima Ostiju, rimsku glavnu luku i sprecava dopremu hrane u Rim. Opet dolaze delegati i Alarih trazi svo srebro i zlato iz grada, otkup, godisnji danak i oni su spremni da mu udovolje, ali se vidi da Alarih ipak ima nameru da upadne u Rim. zbio je na tkzv. 'ia Salaria - put koji je isao iz Rima do obale gde su se snabdevali solju. Car je i dalje ostao pri svome pa je Alarih svrgao Honorija i na presto doveoprefektaRima-Atala.UskorojezbacioiAtala i potreciputopseoRim410.g.kojijebio uspesan i njegove trupe ulaze u grad kroz severnu kapiju. Alarih daje dozvolu da rade u Rimu sta hoce 3 dana. Stanovnistvo je delom pobeglo, neki su se krili po kanalizacionim cevima, a Rim je potpuno opustosen. oti su opljackali i razorili sve javne zgrade, silovali, ubijali, pljackali. Zarobili suiTeodosijevukcerkuPlacidiju.NjenogbrataHonorijajepadRimazatekaouRavenigdese zabavljao borbom petlova. Nakon pljackanja, ote Rim vise nije interesovao i Alarih ih vodi u nova osvajanjaujuznojtaliji.Po izvorimaAlarihjehteopotomdaidenaSicilijupaodatleusevernu Afriku. (U doba seobe, narodi se krecu samo sa severa na jug i samo sa istoka na zapad. z Azije stizuHuni,AvariiUgri).Vizigotisunosiliogromanplenivodilibrojnezarobljenike(senatorei

mladezene).Alarihnijestigaoda ihprebaci naSiciliju,auskoroumire ujuznojtaliji.Nastaoje problem kako i gde da ga sahrane, a da Rimljani ne oskrnave njegov grob? U juznoj taliji skrenuli su tok reke i doveli senatore da mu tu tajno iskopaju grob. Da ne bi odali gde se grob nalazi sve su ih pobili, sahranili Alariha i vratili tok reke, a po njihovom verovanju voda ce pronositi njegovu slavu po svetu. Posto su bili hriscani mucilo ih je to sto je Alarih umro u 33.g. zivota kada i Hristos. Kad su sahranili Alariha Vizigoti su u juznoj taliji izabrali za vodu Alarihovog rodaka Ataulfa. Ostali su u juznoj taliji do 412.g. pljackajuci. Onda je Ataulf promenio odluku Alariha, da ote pebaci na Siciliju a potom u severnu Afriku, jeroti nisu imali flotu. Resio je da se napusti talijuna zapad kroz Carstvo i da pljacka provincije. z juzne talije ide prema severu ali ne skrece ka istoku nego ka zapadu i ulazi u aliju, u njen juzni deo Provansu (u srednjem veku se taj deo zove Akvitanija). Tu se ponasao dvolicno; cas ih je pljackao, cas se izdavao za prijatelja Rima. U juznoj aliji oti su osvojili Narbonu, veliki rimski grad i u njemu se Ataulf uz rimske ceremonije vencao sa Placidijom koju je vukao kao zarobljenicu. Ataulf je poceo da prodire na Pirinejsko pol. gde su vec Vandali bili pljackali. Rim Vandalima nije nista mogao pa je gurao ote iz juzne alije protivVandala(jerjeAtaulfcarevzet).UtimborbamauseveroistocnomdeluPirinejskog poluostrvaAtaulfjepoceodaosvajadelove Spanijeida ihzadrzavazasebe,alijeuBarseloni ubijen,smatraseodsamihotakojisumozdapomislilidasaradujesaCarstvomjerseozenio Placidijom.PoslesuizabralizakraljaValijukojijePlacidijuvratioHonoriju.NastaviojedaratujeuSpaniji protiv Vandala i Vandali odlaze. U meduvremenuValijaje izjavio da zeli saradnju sa Carstvom i oni su mu 419. ustupili S aliju. Tu su Vizigoti osnovali drzavu, Tolosadsku kraljevinu (419-510.) sacentromuTolosi(Tuluz).Rimljaniiotisunapravilisporazum:Rimljaniprepustajujuznu aliju, a vizigotski kralj je dobio titulu magister militum. U Tolosadskoj kraljevini oti su bili vojnici, aRimljanisusebavilipoljoprivredom,stocarstvom,zanatstvom,stimstosugotskivojnici razmesteni po rimskim domovima i dodeljeno im je od svakog domacinstva 1/2 zemlje. oti su se sve vise pretvarali u gospodare, a Rimljani u podanike, pogotovo sto su oti vremenom uzeli2/3zemlje.Rimskostanovnistvojetoteskopodnosilokaoihriscanskacrkva,jersuoti ostali arijanci. Ta netrpeljivost kulminirala je krajemV i pocetkom V veka. Tada su u severnom i srednjem delualije Franci osnovali drzavu. Franci su 496.g. primili hriscanstvo. u pravovernom oblikuipocelidapritiskajusaseveraTolosadskukraljevinu.FranackikraljHlodovehje507.g. poveoratprotivotauzvelikupomoccrkve.Ratjetrajaood507-510.g.Hlodovehjezauzeo Tolosadsku kraljevinu 510. godine. UmeduvremenuVizigotisuzauzeliceloPirinejskopol.KadsuizgubiliTolosadskukraljevinu ostala je Vizigotska drzava na tlu danasnje Spanije koja je trajala 300 godina, od prve polovine V veka do prve polovine V veka. U pocetku to je bila drzava gde su se jasno razdvajalioti koji vladajuivrsevojnusluzbuipokoreniRimljanikojisusebavilimirnodopskimzanimanjima. Postojala i je odvojenost u religiji. (Situacija se zna na osnovu zakonika koje su izdavali vizigotski kraljevi.UvremeEurika(466-484.),kojijevladaoTolosadskomkraljevinom,izvrsenaje kodifikacijaprava.EuriksesmatraonezavisnimionjeprviobjavionezavisnostTolosadske kraljevineodCarstva.zdaojezbornikzakona"LexRomanaWisigothorum"-Rimskizakon Vizigota.) Prvi zakonici koje izdaju gotski kraljevi u Spaniji pravnorazlikuju 2 predmeta - rimski i gotski. Ali sesituacijamenja,otigubesamobitnost,najvecaopasnostjevelikarimskakultura.otisu pocelidausvajajulatinskijezikidausvajajurimskukulturu,azakonicisunajboljiizvoro

unutrasnjimprilikama.TokomViVvekarazlikasesvevisegubi.587.g.Vizigotisunapustili arijanstvo,crkvaihjeuklopilausvojuorganizacijuizakoniciizVvekanepokazujurazliku izmedju ota i Rimljana. Tokom vremena oti su se asimilovali. Vizigotska drzava bila je jedinstvena do druge polovine V veka. Nisu bili izgradeni feudalni odnosi vec oni pocivaju na rimskim institucijama. oti su na kraju prihvatili tekovine rimske kulture. U samoj drzavi u drugoj polovini V veka doslo je do borbe za vlast. U pojedinim delovima Spanije teze autonomiji. Kada su Arapi dosli do Atlantika u ranom V veku, osvajanjem Seute, pojedini vizigotski dinasti poceli su da pozivaju u pomoc Arabljane iz severne Afrike koji su imali jaku konjicu. 711.g. veliki broj Arabljana se umesao u medusobne Vizigotske borbe u Spaniji. storija se ponavlja - Arabljani koji dolaze osvajaju teritorije, ali ih ne ustupaju Vizigotima vec ih zadrzavaju. Arabljani do 720.g. osvajaju celo Pirinejsko pol. i unistavaju Vizigotsku drzavu. Vizigoti su nestali sa istorijske scene, ne ostavivsi znacajnije otiske. Od prve polovine V veka Spanija ce biti jedini deo Evrope koji je pod muslimanima. Oni su hteli da se prosire i u aliju, ali ih zaustavljaju franacki vladari. Vandali su presli Pirineje nakon sto su porazili rimskog komandanta Stilihona, zauzeli severnu Spaniju, dok su Vizigoti prosli kroz taliju na putu za aliju, opljackavsi Rim. Vandali su presli u severnu Afriku, posto su ih iz Spanije isterali Vizigoti. Burgundi urgundi, Goti i 'andali - istocni ermani koji su ziveli oko donjeg toka reke Odre i Visle. Bilo ih je i u juznoj Skandinaviji. Poceli su rano da se krecu. Vec u veku (kao i oti) spustali su se na jug, ali nisu stigli u Panoniju gde i drugi vec su kod reke Majne skrenuli na zapad. Kod Majne su ziveli utokuiVveka,alisusesvevisepomeralikaRajni(graniciizmedjuCarstvaivarvara). PrestonicakraljajebilauVormsunaRajni.UprvojpoloviniVvekameduBurgundeulaze hriscanskimisionariitoondakadsuseboriliarijanstvoipravovernohriscanstvo.Kaoivecina varvarskih naroda Burgundi su primili hriscanstvo u obliku arijanstva i medu njih pocinju da zalaze misionariizalije.PosedajucidolinuRajneBurgundipocinjudaupadajuupogranicneoblasti rimskealijedapljackaju.Rimskinamesnicisubilisanjimauneprijateljskimodnosima,alisu pokusavali da sklope savez. To je trajalo do 30-tih godina V veka.Ti dobri odnosi su pukli jer su Burgundi upali u aliju bezeci od Huna koji su 30-tih g. V veka stigli uoblastRajne.Burgundisuutojsituacijipromenilipolitiku.Dotadasubilineprijateljirimskog namesnika Aecija, a sad su ga zamolili da se sklone na teritoriju Carstva. Aecijeje to prihvatio i ukljucio ih je u plemenski savez za odbranu od Huna. Savez sucinili Franci Vizigoti i Burgundi. 451. g odigrala se bitka na Katalaunskim poljima kojaje bila veoma teska uz velike gubitke. Atila se povukao u Panoniju. Ocekivalo se da se Burgundi povuku, ali su oni odbili u strahu od Huna. Aecijejeraspustiotajsavez,aonisutraziliteritorijedasenasele.Nemogavsidaihizbace, BurgundisudobilioblastSavojealisuseposle451.nastaniliudolinirekeRoneuistocnoj Francuskoj.TusustvorilidrzavusacentromuLionu(LionskakraljevinaBurgunda).Burgundisudobili2/3 obradive zemlje, 1/3 robova, 1/2 livada i suma i trebalo je da nadu zajednicki nacin zivljenja. To je bilo tesko jer su Burgundi dobili vise, ostali pod oruzjem i ponasali se kao gospodari. Medu ta dva elementabilojetrvenjaipoverskojosnovi. ULionujebilavecmocnapravovernacrkva kojaje gonilaarijance.Burgundskizakoni-LexRomanaurgundionum-RimskizakonBurgunda: Rimljanimajesudenoporimskompravu,aBurgundimapoobicajnom.Burgundskadrzavaje dostiglavrhunaczavremeundobada(464-516).Onisenisudobroslagalisasusedima

Vizigotima(kojisuimalidrzavuujuznojalijisacentromuTolosi),sporilisuseokoOvernjai vodili su manje ratove.undobad je 476. doziveo propast Carstva. i onda se umesaou poslove talije.DokjeOdoakarvladaotalijom(komandantgermanskihtrupa)paposleTeodorih(kralj Ostrogota), undobad je odrzavao veze sa obojicom i pokusavao i uspevao da kontrolise N taliju. U aliji je stvorenaSad su se sva tri naroda iz plemenskog saveza Aecija nalazila u okvirima Carstva. Burgundima je bilo tesko jer su morali da se bore sa susedima. Da bi se nasao nacin suzivota sa Francima Burgundski dvor se orodio sa Hlodovehom (Hlotilda, burgundska princeza se udala za Hlodoveha). Sukobi izmedju Franaka i Burgunda su bili pritajeni, ali je to samo za zivota Hlodoveha. Posle njegove smrti njegovi naslednici su poveli borbu protiv Burgunda - tajno su paktirali sa hriscanskom crkvom u Burgundskoj drzavi koja je pruzala pomoc Francima (pravovernima). Franci su 534. god unistili Burgundsku drzavu u aliji (ste godine Vizantijci su unistili Vandalsku drzavu u severnoj Africi). Burgundi su se stopili sa zatecenim alorimskim stanovnistvom. Stvorila se mocna Franacka drzava (pokorili su i Tolosadsku kraljevinu). VandaIi Vandalisu istocnogermanskoplemekojeizsvojepostojbineJitlanda(Danska)prelazitokomV veka p.n.e. u dolinu Odre. Pleme je podeljeno na dva dela, na Silinge i Harije (kasnije Azdinzi, po kraljevskom rodu koji je njima vladao).Pocetak njihovog kretanjaje bio u drugoj polovini v.na jug, ucestvuju uMarkomanskom ratu i 174.MarkoAurelijeimjedaozemljuuDakiji,gdesuzivelido30-tihgodinaVveka.Odatleih istiskujuoti,acarKonstantin imdopustadasenaseleuPanonijisapravimakonjickih odreda (tada su presli u arijanstvo).PocetkomV veka istiskuju ih Huni i oni krecu na zapad uz Dunav, ka Rajni i stupaju u borbu sa galskimigermanskimplemenima,pridruzujuimseAlaniiSvevi(sarmatskaplemena).Pod pritiskom Vandala, Alana i Sveva 406.god granica popusta i oni upadaju u Spaniju.Deset godina kasnije vizigotski kralj Valija ih proteruje iz Spanije. 429. god. na celu sa kraljem ajzerihom presli su ibraltarski moreuz i stigli u severnu Afriku. Sledece godine ajzerih opseda grad Hipo Regius gdeSv.Avgustinprovodiposlednjedane(14mesecnaopsada)435.godineajzerihpostaje gospodar triju Mauritanija, a 439. napada i pljacka Kartaginu, gde je kasnije stvorio flotu.442. godine izvrsili su konfiskaciju zemljista od krupnih sopstvenika koji su pruzali ostar otpor za razliku od nizih klasa. Na zemljista koja su ostala u posedu krupnih zemljoposednika razrezani su porezi, a konfiskovana zemlja je podeljena u parcele sortes i oslobodena poreza. NakonsmrtiValentijana455.godineajzerihovaflotapustosiSiciliju,obaletalijeiupadai pljacka Rim 14 dana. Prema uredenju koje joj je dao ajzerih, Vandalska kraljevina ostaje do 530. god drzava sa vojnickim i apsolutistickim uredenjem. Kuju novac slican rimskom, u diplomatiji i zakonodavstvu zadrzavaju latinski jezik, ali se ipak protive svakoj vrsti mesanja sa Rimljanima (sto se najvise odnosi na brakove). 468.godineprotivVandalskekraljevineuAfrici,Konstantinopoljjeposlaoflotuodpreko1000 brodovapodvodstvomcarskogvojskovodeVasilisa,surakaLavakojijebiopotpuno nesposoban vojnik.

ajzerihovnaslednihHunerihpreduzima484.svireperepresalijeprotivhriscana(pravoveraca). OslabljenausledverskepodvojenostikraljevinanemozedaseoduprenipobuniBerberani Mavara, koji su izazvali pad Hilderiha (postojala su dva vladara izmedju Huneriha i Hilderiha) koji se obraca Justinijanu za pomoc. Sa vojskom od 18 000 ljudi Velizar se 533. god ukrcao za Afriku, zarobio kralja elimera i 534. se vratio u Konstantinopolj kao pobednik. otskikraljevisuseobicnopredstavljalikaocarskiizvrsiociiuzivalisuutitulamakaostoje patricijska.Ostrogoti Ziveli su u zaledu Crnog mora (u istocnom delu). Zbog toga su bili prve zrtve hunskog osvajanja. KadasuHuniuleteliuEvropu375.pobedilisuOstrogoteiubilinjihovogkralja.Odtadasu OstrogotiusliuHunskiplemenskisavez.Hunisu ihvukliprvonazapaduPanoniju,azatimsu ucestvovaliuHunskimosvajanjima.ubicinaKatalaunskimpoljima451.Ostrogotskijekralj formalno cinio svitu Hunskom kralju, a Huni su ih uvazavali jer su bili brojni i ratnicki narod. Tako je bilo do smrti Atile. Kada je umro Atila, Ostrogoti su digli bunu, oslobodili se Hunske zavisnosti i od6.decenijeVvekaOstrogotipostajusamostalni.ZiveciuPanonijionisuse60-tihi70-tih godinaVvekazaletaliurimskeprovincije(istocnideloviBalkanskogpoluostrva,Mezija, Makedonija,Trakija).HunskaopasnostjebilazamenjenaOstrogotskomopasnoscuzaistocno Carstvo. Ostrogoti su bili vrlo stetni za Konstantinopolj, narocito kad je na presto dosao Teodorih (488-526)kojijemladostproveouprestoniciVizantije,gdejeupoznaorimskuratnutehniku. TeoderihjekasnijeuzimaozasluzbuusvojojadministracijiRimljanesenatorskograngaitako doneo taliji efikasniju vlast od one pod Stilihonom. Rimljani (Vizantijci) su praktikovali da uzimaju ugledne taoce da bi tako nagovorili varvarske narode da postuju ugovore koje su sklopili. Rimljani sumislilidasesaTeodorihommozeposticisporazum(daseOstrogotigurnudaljenazapadu taliju).U taliji u V veku je bila teska situacija. 410. god Vizigoti su opljackali Rim. 455. godine Vandali su opljackaliRim.Rimskicarevinisuimalistvarnuvlast.talijajebilapunagermanskihvojnickih odredaistvarnuvlastsuimalikomandantigermanskihnajamnickihodreda.TojesredinomV veka bilo Ricimer, 60-70 V veka undobad (Burgund), dok se u taliju nije vratio Rimski aristokrata sadvoraAtile(notar)gdejezaradiovelikepare-Orest.Vratioseutaliju,zbaciocaraJulija Nepota 475. i postavio za cara Romula Avgustula svog sina. Osnovni problemje bio da se slozi sagermanskimnajamnicimanacijemcelujebioOdoakar.Onjepostavljaoultimatumda germanskim vojnicima u taliji Rimljani daju deo poseda sa robovima, da bi imali prihode te da bi ostali pod oruzjem i postali vojnici i vladari. Rimljani su to odbili pa je Odoakar 476. godine zbacio Romula Avgustula i poslao znake carskog dostojanstva u Konstantinopolj i vise na zapadu carevi nisu birani. Odoakar je medutim izjavio istocnom caru da ce vladati u njegovo ime talijom. Zenon, cijesuprovincijepustosiliOstrogotizadovoljioseobecanjemOdoakara iotposlao gana pohod. Odoakar je vremenom sve vise tiranisao senat i rimski narod i vladao samostalno i nezavisno.Zenon poziva u zvanicnu posetu Konstantinopolju Ostrogotskog kralja Teodoriha koji je sa svojim narodomziveouPanoniji,liriku.(storicarJordanes)ZenonjedocekaoTeodoriha,dodeliomu titulu konzula i carskog sina, podigao u njegovu cast statuu u Carigradu i oni su sklopili savez. U tom savezu Teodorih je bio taj koji je predlozio Zenonu da ode sa svojim narodom u taliju protiv Odoakara.Ugovorjebio:akoTeodorihpobediOdoakara,onicevladatitalijomuimeistocnog cara, a ako izgubi, car nece pretrpeti nikakvu stetu. Teodorih je predlozio da Ostrogoti snose sve troskove. Danas se smatra da je Zenon poslao Teodoriha u taliju iz 2 razloga: da gurne Ostrogote

stodaljeodprovincijaCarstvakojesubileugrozeneodOstrogota,iakomozeuzpomoc Ostrogota da kazni Odoakara. 488.g Teodorih je sa svojim narodom iz juzne Panonije (Sirmijuma) krenuo uz Savu, usao u taliju sa severoistocne strane. Na znak da on dolazi Odoakar mu se suprotstavio i u ravnicama Verone doslo je do krvave bitke u kojoj je pobedio Teodorih. Odoakar se povukao i u narednim godinama jeslaoglasnikenastojecidasesnjimsporazumeidadobijedeotalije.Teodorihmujeovo odobrio, ugovorio je da Odoakar dode na njegov dvor i na veceri ga je ubio (493.god). Teodorih je bio samostalan gospodar cele talije, uspostavljena je ostrogotska vlast. Posleovoga,TeodorihjedrzaoApeninskopoluostrvo,Siciliju,deoprovincijeDalmacije,deo Recije i Norika, cak i deo Provanse. Njegovo osvajanje nije imalo rusilacki karakter niti antirimske tendencije.Njemusuzelelidaseprikljuceermaniiroboviiztalije.Onseproglasiosa predstavnika istocnog cara i zato ih je odbijao.Da ne bi remetio situaciju Teodorih je ote razmestio na imanja Odoakarovih vojnika. Drzava je u sebi imala dvojstvo gotskoitalskakraljevina, a titula Teodoriha je bila Rex Gotorum et Italicorum. Vojnicisu bilioti,cinovniciRimljani. TeodorihjenastojaodaRimljaneprivucenasvojustranu. Rimljanimaje sudeno po rimskom, aotima po obicajnom gotskom pravu.oti su bili arijanci a Rimljani pravoverni, ali je Teodorih branio sukobe. Za prestonicu je uzeo Ravenu a dvor je uredio po rimskom uzoru. Oblacio se kao rimski carevi, a poceli su ga nazivati Avgustom.Spasavao je rimskespomenike,dovlaciojestuboveikapiteleizRima.Nekiistoricariovonazivaju"vreme Teodorihoverenesanse".Teodorihjepoceopraksukojacesekrozsrednjiveknastaviti-svoje kceri je poceo da udaje za druge vladare: vizigotski dvor u Spaniji, franacki dvor u aliji - brakovi zalog prijateljskih odnosa. On je bio u zenitu evropske politike. Deorimskiharistokratskihkrugovamujeprisao,aonimjedaovisokecinovnickefunkcije. NajistaknutijiRimljaninkojimujeprisaojeKasiodor-staririmskisenatorjedanodnajvecih intelektualaca.Napisaojestorijuota,verovatnonapodsticajTeodoriha,zelecidaproslavi ostrogotskikraljevskirodAmala.PoslesmrtiTeodorihaKasiodorujuznojtalijiosnivamanastir 'ivarijum-baviosestrogointelektualnimradom.storijaotanijesacuvana,alisufragmenti sacuvani u Jordanesovoj storiji ota. Najvecideootskogstanovnistvajeprihvatiopolitiku Teodoriha -dovodilisudecuuskolu,ucili na latinskom, utapali su se u rimsku kulturu. Ali, postojala je opozicija i medu otima i medu Rimljanima, jer je Teodorih vladao dosta cvrstom rukom. Opozicija na otskoj strani su vojnici - smatrali da Teodorih vodi narod u taliju da pljacka, a to se nije ostvarilo; ali dok je bio ziv Teodorih nije bilo pobune. Na rimskoj strani opozicijaje u njemuvidelanepismenogvarvarina.DoslojeidozavereRimljana.Zaverenicisubilinarocito aristokratija,senat,intelektualciidvapoznatarimskafilozofaoecijeiSimah.Pocelisudase dopisujusaKonstantinopoljemzbogpodrske.Teodorihjepohvataozaverenikeizatvorioih.U zatvoru Boecije pise "O utesi filozofije" - pesimisticka razmisljanja jednog od poslednjih Rimljana. Ubrzo su zaverenici bili pogubljeni Teodorihjeumro526.godine.Vladaojeutalijiod488-526.g.Prestojeostaviokcerki Amalasvintikojajeimalanajvecemoguceobrazovanjeurimskomsmislu.Okruzilaserimskim intelektualcimaidelovalajekaodajerodenaRimljanka.Bilajevecipristalicagotsko-rimske simbioze od oca. Vojnici oti su pod njenom vlascu poceli da se bune. Amalasvinta je izjavila da vlada u ime svog maloletnog sina Atanariha i polako sesporazumevala sa vojnickom opozicijom

nacijemjecelubionjenrodakTeodat,cakseiudalazanjegapokusavajucidaspasepresto. Protiv nje je skovana zavera i one je ubijena, a Ostrogoti su se vratili starim antirimskim idealima i poceli da biraju kraljeve izmedju svojih druzina.PrvikraljVitiges-potpunoseokruziovojnicimaotima.Rimljanisupocelidanapustajudvoru Raveni,otisaojeiKasiodor.UovovremekrecevizantijskaofanzivapodkomandomNarzesai VelizarakojiuspevajudananesuporazeOstrogotima,asamVitigesjezarobljen iodvedenkao rob u prestonicu Vizantije. oti su 545. godine izabrali za kralja Totilu - vojnog zapovednika koji je vodio antirimsku politiku. Napadali su, pljackali i prodavali Rimljane kao roblje. Totila je izdao nove edikte po kojima su Rimljani van zakona. Prvo su stradale vile a zatim i gradovi. Totila je pokusao da pruzi zestok otpor, ali uzalud. Vizantijska vojska je nadirala na sever. Rimljani su se stavljali na raspolaganjeVizantincima,alijeborbatrajalanekolikogodina.PrvojekomandovaoVelizarpa Narzes koji je poceo da trazi saveznike medu varvarima - ermanima i obratio se Langobardima kojisubiligermanskinarodkojise20-tihgodinaVvekaspustio izseverneEvropeuPanoniju; sirovnarodkojijesatrovisedrugihvarvarskihnaroda.UPanonijisuseborilizaprestiz Langobardi iepidi - sukobljavali su se oko Sirmijuma. Da bi privukao Langobarde Narzes im je poslao darove. Juzno voce ih je najvise ocaralo i posli su u taliju gde su dosta pomogli Narzesu.Posle 552. (umro Totila) Ostrogoti se povlace na sever. Vizantinci i Langobardi ih unistavaju i 554 g.Ostrogotskadrzavajeunistena.JustinijanjesebesmatraoRimljaninomipostojeoslobodio Rimljane od varvara hteo je da vlada celim Rimskim Carstvom.LangobardiLangobardi su germansko pleme koje je zivelo na severu Evrope, najvise u donjem toku Labe oko usca na levoj obali. Poceli su da se sele kasnije od mnogih germanskih naroda. Krenuli su na jug spustajuci se ka Panoniji. Pavle akon kaze da su ziveli u Panoniji 42 godine - dosli su oko 526. godine, a otisli 568.g. Dosavsi u Panoniju zatekli su razne narode - epide, neevropske narode i Slovene.SlovenisepodtimimenomjavljajutekuVveku.Slovenisuvecupadalinateritoriju CarstvauproleceiletodolinamaMoraveiVardara.Pljackalisuokolneprovincijeivracaliseu Panonijudo60-tihgodinaVveka.TojevremeostreborbeizmedjuLangobardaiepida. LangobardisupozvaliAvare.Avarisu dosli 567-568godine isaLangobardimasusatrliepide (borili su se oko Sirmijuma). epidi su bili unisteni kao narod.554. godine Langobardi su unistili taliju na poziv Vizantije. Langobardima se svidela talija, ali su po nalogu Narzesa morali da je napuste. U Panoniji su ziveli do smrti Justinijana 565.g. i kada je onumro,567-568g.uPanonijujeuleteoAzijskinarodAvari-slicniHunima.Onisu bilisurovi i krvolocnistepskinomadi.StiglisuuPanonijujersuihLangobardipozvalidaimpomognuu medusobnimsukobimasaepidima.Avarisuunistiliepide,apotomsupocelidaunistavajui Langobarde. 568. g. Alboim, kralj Langobarda je predlozio da osvoje taliju i to je prihvaceno iste godine. Osvajanje je bilo surovo i krvavo sa antirimskim karakterom.Zauzeli su severnu taliju, deo srednje talije, ali je Ravenski egzarhat ostao u rukama Vizantinaca. Egzarh upravlja Venecijom, Ravenom i delom talije koji gleda na Jadran. Langobardi osnivaju 2 vojvodstva enevent i Sporeto koji nisu bili vezani za prestonicu Paviju i njenu teritoriju. talija je sadapodeljenanaLangobardskuiVizantijskuteritoriju.VizantijcisukontrolisaliRimskidukat (dux) i juznu taliju. Nakon ovog osvajanjaje pobijeno dosta rimskog stanovnistva i pretvoreno u roblje, cak su i senatori stradavali. Stanovnici talije su na razne nacine pokusavali da zastite decu od Langobarda.

Langobardisudoslikaoarijanci.ZategnutostiizmedjuLangobardaiRimljanasubilejake. Langobardi su pljackali lokalne crkve iako su bili hriscani. U taliji je u 3. deceniji V veka stvoren prvi zapadno monaski red enediktinskiu manastiru Monte Kasino u juznoj taliji koji se neobicno brzosirio.Langobardisunapadalitebenediktinskemanastire.KrajemVvekasuupaliujuznu taliju i spalili Monte Kasino - unistena je bila i regula Sv. Benedikta. Fratri su pobegli u Kapu i to je vreme koje se u zivotu reda oznacava kao kapuanski period. Langobardisuse naseliliu taliju,razmestili suseporodovima.Nalangobardskomserodkaze FARA. Otuda prefiks na nekim lokalitetima.U pocetku su se jasno razlikovali Langobardi i Rimljani. Rimljani su u Langobardskoj drzavi potcinjeni. Tokom vremena medu Langobardima su se pojavile 2 tendencije - 1. da se sire van teritorije koju su zauzeli (strahovao je papa da ne krenu na Rim) 2. krajem V i pocetkom V veka pod uticajem misionara polako napustaju arijanstvo. Pocetkom V veka arijanstvo je polako nestajalo medu Langobardima. To je malo doprinelo smanjenju surovosti prema Rimljanima. Poceli su da se obrazuju na latinskom, da se utapaju u rimsku kulturu.Tek u V veku su poceli da razaraju Vizantijske teritorije u taliji jer je u samoj Vizantiji doslo do preokreta, pa nisu vise mogli da brane udaljene delove. 756.g.langobardskikraljpriznajevrhovnuvlastPipinamalog.NjegovsinKarloVeliki774.je napraviopohodizauzeoPavijuiutituludodao"kraljLangobarda".Langobardskakraljevinaje postojala od 568-774.SIoveni i Avari SamterminSloveniprviputpostajeuobicajentekkodpisacaVveka.PosvedocenjuPlinija, Tacita, Ptolomeja, Sloveni su nazivani Venedi i nastanjivali su podrucje oko srednjeg toka Visle i dalje na istok, dopiruci do balticke obale na severu i do Karpata i Dunava na jugu. Sloveni su bili sedelacki narod sa razvijenom zemljoradnjom, stocarstvom, ribolovom i pcelarstvom. Oni su ziveli poselima,ponekadprilicnovelikim,naseljenimcitavimrodovskimgrupama.Umelisudagrade camce od jednog debla i preduzimali su ponekad na njima veoma daleke pomorske pohode. Kraj V veka pocinju njihovi upadi na teritoriju carstva koji su u pocetku bili pljackaski, da bi pri kraju V veka postali i naseljivacki. KadsuLangobardiotisliutalijuuPanonijisemaloispraznioprostor-ostalisuSloveniiAvari. Posle568.zajednicki,SloveniiAvarinapadajuBalkanskopoluostrvokojejebilopodvlascu Vizantije. 565. godine umro je Justinijan koji je bio obnovio utvrdenja na limesu (koja ionako nisu nista znacila ni za njegova zivota, jer nije bilo dovoljno vojske da ih posedne i cuva granicu, op. aut.)inakonnjegovesmrtinavlaststupanjegovsestric,slabicarJustin,alimespucapod varvarskimpritiskom.SlovenisadaprezimljavajunateritorijiCarstva,umestodase,kaonekad, povuku preko Dunava za vreme zime. Znacajniju ulogu imaju Avari, ali su Sloveni brojniji. Avarska konjica prelazi limes i hara po teritoriji Carstva. Vec 70-80-tih godina V veka pocinju Sloveni da se naseljavajunaBalkanskopoluostrvo.Konstantinopoljsvetezeizdrzavasvojetrupekojesve cescenemogudaparirajuAvarimaiSlovenima.Pohodivizantijskihcarevasamanjeilivise uspeha na Dunavu traju do 602. godine, kada se vojska pobunila, jer je desetu godinu zaredom biloplaniranodamoradaprezimiuneprijateljskimzemljama.TadasuizvikalinarednikaFoku (602-610),covekapoluvarvarskogporekla,zacara,napustiligranicu idoslidoKonstantinopolja. TususvrglicaraMavrikijaipostaviliFokunavladarskipresto.Dobanjegovevladavine predstavaljaagonijustarogsistemaistocnogCarstva.ranicajeotvorenainaBalkanse

masovno useljavaju Sloveni koji, zajedno sa Avarima, dolaze do obala Egejskog mora. e facto je najvecideoBalkanaizgubljenzaistocnoCarstvonaduzevreme.610.gjezbacenFokaina njegovomesto dosao je raklije , sin kartaginskog egzarha, osnivac iraklijevske dinastije. S njim pocinjenoviusponcarstva,svedopojaveujedinjenearapskesileukrajemtrecedecenijeV veka.UdrugojdecenijiVvekapadajunajvecigradovinaBalkanuurukeAvaraiSlovena. Salona je bila opkoljena Avarima i stanovnistvo se obratilo papi rguru Velikom za pomoc (rgur jeostaopoznatkaotvoracgregorijanskemuzike).Onnijeimaovojskepaimjenapisaolepo pismoutehekojesezavrsava"Onikojiceposlenaszivetividecejosgoravremena".Salonaje uskoropalacimejesrusenavizantijskamocuDalmaciji.Preostaloromanskostanovnistvo povuklosenaostrvauJadranskommoru,cimejeunutrasnjostBalkanapostalaslovensko-avarska zemlja. raklije (610-641) je bio sposoban vladar, koji je odbranio Konstantinopolj od Persijanaca, Avara i Slovena.PreporodiojeistocnoCarstvoisproveomnogereforme.626.gbiojevrhunacmoci Avara.Naime,Avari iSlovenisuopseliKonstantinopoljkojijeraklijeuspesnoodbraniosledece godine,poslecegaseraspaoslovensko-avarskisavez.PosleovogporazaAvarisepovlaceu Panonijuiosnivajusvojudrzavukojajetrajalado796.godinekadajujeunistioKarloVeliki. Sloveni se sada naseljavaju i ostaju na Balkanskom poluostrvu. Za vreme raklija su se doselili na BalkanskopoluostrvoSrbiiHrvati(poK.Porfirogenetu).UvremeosvajanjaBalkanskog poluostrvaSlovenisuupadaliuseveroistocnutaliju,FurlandijuiVeneto.DosavsinaJadransku obalu i zauzevsi rimske gradove na toj obali oni su presli i na drugu obalu, ali su naisli na otpor. Kod ostrva Monte arganu su se sukobili i sa Vizantijom i sa Langobardima. KrozVvekuzapadnimprovincijamadomovipreostalihrimskiharistokratabilisucentriklasicne kulture.Rim,nekadasnjaprestonicadvaputajeopljackana,410.i455.godine.Jedinarimska ustanova koja je prezivela, izmenjena, ali nadahnuta novom snagom bila je katolicka crkva. Kada suLangobardizauzelisredistetalije,predstavnikvizantijskogcara,egzarh,kojijestolovaou Raveni,biojeodsecenodRima.Odtadajerimskiepiskoppostaousvakompogledusvetovni vladar grada i njegove okoline.Franacki odrediurimskojvojsci,kojisubranilidonjuRajnuodsvojihsunarodnika,polakosuse pomerali u unutrasnjost carstva. Franci - osnivanje franacke drzave (V - VI vek) zvor - rgur Turski "rkvena Istorija Franaka", "Septem Libri Miraculorum" Francisugermanskinarodkojijeziveonemnogodalekoodrimskegranice,udoliniRajnesa njeneistocnestrane.DelesenaSalijskeFranke(istocnastranadonjegtokaRajne) iRipuarske Franke (istocna strana srednjeg toka Rajne) Francipovremenonapadajurimskugranicuupadajuciualijukojupljackajunekolikoputa.U drugojpoloviniVvekaFrankejenapalarimskavojskaiporazila ih.OnisuUdrugojpolovini V vekaFrancizauzimajuToksandriju,aliihjecarJulijanporazio,teonituostajunapolozaju federata Carstva. Daju Rimu pomocne vojne odrede, a pojedini njihovi predstavnici dospevaju na prilicnovisokeadministrativnepolozajeicakseorodujuscarevima.Takosu451.godine ucestvovaliubicinaKatalaunskimpoljimagdejerimskinamesnikAecijepobedioHune.Nesto kasnije,Hilderih,jedanodnjihovihvoda,biojezavesnikrimskognamesnikaEgidija.Njegaje nasledionjegovsinHlodoveh.OnisuostaliudoliniRajnekaofederati,alisuRimljaniiFranci zaziralijednioddrugih.TakojebilododrugepolovineVvekakadaHunipocinjudaguraju

Alemaneidrugenarodenazapadkaaliji.Rimskinamesnikalije,Aecije,sklapasavezsa Francima,VizigotimaiBurgundimaprotivHuna.BitkanaKatalaunskimpoljimaodigralase451. godine i Aecijev savez je pobedio Hune. On je potom raspustio savez jer se bojao Franaka koji su ostalirazmestenipoplemenima.Tivladariplemenaoslovljavanisusarex.Jedanodnjihbioje Hilderih,kojijestajaonacelujednogodplemenauTurneu,nagranicisaRimljanimaiimaoje status federata.481.g.nasledjujegaHlodoveh(481-511),njegovsin.Onokupljaokolnefranackekraljeve pripremajucisezanapad narimskualijuukojusuvecuslidrugi narodi.Opstefranackisavez cine sa Hlodovehom kraljevi Ragnahar i Sigiberg. Rimski namesnik Sijagrije okupljao je snage po alijiupokusajudaspreciovajprodor.SZalijusudo486.godinedrzalemesnesenatorske porodice koje su podrzavale snage iz oblasti (milicija).Ove snage su ranije, uz pomoc Franaka i VizigotaporazileHune451.godineSadaFrancinadirusaseveroistokai486.g.desilasebitka kodSoasona,vrlokrvavabitkaukojojsuFrancisatrlirimskuvojsku.Hlodovehjezauzeo severozapadnu aliju i severnu aliju do malo ispod Loare. On je zaposeo rimsku vlast, ali ju je dostaipodrazavao,takosuga,npr.,uneliuPariznastitovima.KadajeHlodoveh(481-511),u savezusadrugimfranackimkraljemRagnaharomzauzeooblastPariza486.godine,pobedom nad krupnim rimskim magnatom Sijagrijem, kod Soasona, vec je bio komandant u rimskoj sluzbi, doksunjegovipratiocicinilisaveznickejediniceRima.Odtadaonsebesmatrapredstavnikom cara. Uzeo je titulu rimskog konzula, a njegovi ratnici suga kroz Pariz nosili na svojim stitovima. Posto nije zeleo da deli vlast sa Ragnaharom, on je podmitio njegove ljude koji su mu ga predali, te ga je sopstvenim rukama ubio. Zatim je nagovorio sina kelnskog kralja Sigiberta da ubije svog oca,poslecegajeHlodovehubionjega,astradalisuibrojnidrugifranackikraljevi.Postoje njegov uticaj time ojacao vizantijski car Anastasije poslao mu je diplomu za zvanje konzula i znake konzulskogdostojanstva.Merovinskidvorjevrveocinovnicimakojisunosilirimskazvanja,a Hlodoveh je u svakom rimskom gradu postavio franackog cinovnika sa zvanjem komesa. Franacki cinovnicisuposlenekogvremenaskupljalirimskeporezenazemlju,tesemozetvrditidaje Hlodoveh samo naslednik rimske vlasti u aliji.ProblemzaHlodovehabilisuvarvarskinarodikojisuharalipoaliji,prvenstvenoAlemani. Hlodoveh se sudario sa njima (zbog njih Francuzi zovu Nemce Alemanima), a bitku pominje rgur Turski.alijajebilahristijaniziranaalineiFranci(onisubilipaganido496.g.).Bitka496.sa AlemanimauticalajanaHlodovehadaprimihriscanstvo.PrebitkeHlodovehseorodiosa Burgundima,ozenioseprincezomHlotildomkojajebilapravovernahriscanka(tadajevec burgundskidvornapustioarijanstvo).Ubici496.godinepoginuojekraljAlemana.Hlodovehje prethodno zamolio Hrista da mu pomogne jer su se njegovi bogovi pokazali nemocni. Posle bitke HlodovehjeodluciodaprihvativeruprincezeHlotilde.Remigije,crkvenipoglavarRemsa,se sporazumeo sa Hlodovehom i sklopio savez. Crkva je prihvatila i favorizovala Hlodoveha jer je on bio jedan od retkih koji je primio pravoverno hriscanstvo.Posto je napravio savez sa crkvom i pokorio pola alije, Hlodoveh je morao da deli vlast sa kraljevima koji su mu pomogli da osvoji aliju, ali je zeleo da ih se oslobodi. Potplatio je Ragnaharove ljude koji su ga doveli na Hlodovehov dvor te ga je ubio. Sigibert je zazirao od njega, ali je Hlodoveh stupio u vezu sa njegovim sinom koji je bio nestrpljiv da zauzme vlast pa je ovaj ubio oca. Potom je njega Hlodoveh ubio da ne bi morao da deli vlast s njim kako mu je obecao. Od507-510.g.Hlodovehjevodioratprotivvizigotske Tolosadskekraljevine.Njemusupojedine gradove otvarali i predavali predstavnici crkve koji su bili u sukobu sa arijanskim kraljem Vizigota. Kod Poatjea, 510.g. Hlodoveh je unistio Tolosadsku kraljevinu. Burgundi su imali drzavu u dolini

rekeRone,abrakHlodovehasaHlotildomjeprivremenospreciozauzimanjetedrzave,kaoi pretnja ostrogotskog kralja Teoderiha. Ugled Hlodoveha je rastao. Sa Teodorihom Ostrogotskim bio je najznacajnija licnost V veka. Dobio je titulu rimskog konzula i Hlodoveh je kao varvarin drzao do te titule jer ga je Carstvo ocaravalo. odinu dana nakon pohoda na Tolosadsku kraljevinu on je umro, 511.g. Posto nije bio izgraden princip nasledstva drzava je bila kraljeva svojina i nakon smrti delili su je njegovi sinovi - to je narocito bilo znacajno za varvarske narode (kad su se u srednjem veku uveli vazalski feudalni odnosi uvodi se princip primogeniture). Kralj je bio voda vojnicke druzine svoga naroda.Onmozedapodignemuskarcenaoruzje,daihpovedeurat.Onvodidruzinuzvanu trust, a clanovi se zovu antrustiones, koji dele sa vladarom plen. Za razliku od te "definicije kralja" Hlodoveh jejako uzdigao svoju licnost i nije bio samo voda vojske nego pravi kralj. U Franackoj aliji postojala su tri dela 1.Neustrija-NWdeoalije,gdejecrkvabilajaka,a preovladivao je krupni posed 2. Austrazija - NE deo alije, dominira germanski sitni posed. 3.Burgundija-blizaAustrazijiposvojojsustini;rimskiveliki posed i rimske ustanove bile su razorene. Hlodovehovi naslednici su 534.g. zauzeli Burgundiju, te se Franacka drzava prosirila do Rone, na Sredozemlje i do Atlantika. 536.g. Franci su iskoristili borbu u taliji izmedju Ostrogota i Vizantije i zauzeli su Provansu koja je pripadala Teodorihu, koji za zivota nije dozvolio Hlodovehovo sirenje ujuznualijuipremataliji.526.g.umrojeTeodorih,akadainjegovakcerumireborbesa Vizantijomsepojacavaju.JoszaHlodovehovogzivotafranackavlastnametnutajeostacima plemenauistocnojaliji.OnjeUbiraogodisnjidanakBavarcimaiSaksoncimakojisubilina granicama alije.Franacka drzava, u celoj aliji, od Sredozemlja i Atlantika, kao i do granica talije, bila je u savezu sa hriscanskom crkvom kao najmocnijom unutrasnjom silom u aliji. Hlodoveh i njegovi naslednici su u potpunosti shvatali znacaj saveza sa crkvom pa su bili odlucni da iz toga izvuku korist. Kralj je insistirao na tome da njega i njegovo plemstvo propisi ne ometaju prilikom oterivanja nezeljene zene. Crkva je svojom obavezom smatrala i pruzanje zastite slabim i nemocnim,nastakraljevinisuimaliprigovor.Crkvajedobilasudskaovlascenjanad svestenstvom,tesumogliosuditiigrofoveakopocinenekizlociniliprekrsajnacrkvenim imanjima.Pokretnaimovinajesadamoglabitizavestanacrkvi,alineizemlja.Kraljevisu istrajavalinatomedaiskljucivoonisvestenicikojidobijunjihovusaglasnostmogudastupena mestoepiskopa.CrkvajepostalasustinskideoFranackedrzavepajenjenpolozajumnogome zavisio od kraljeva. Postojalesudvevrstefranackisela,onakojasubilanaseobineslobodnihljudikojisuzajedno obradivali zemlju pod upravom seoskog saveta i druga, koja su imala plemica na celu. Postojali su sitni slobodni seljaci koji su obradivali onoliko zemlje koliko je bilo potrebno da prezive, ali i mali i veliki zemljoposednici koji su zemlju davali u zakup.Vizantija i njeni neprijateIji (IV - XI vek)

PoslesmrticaraTeodosija,395.godine,istocnideoRimskogCarstvanijesevisesjediniosa zapadnim, vec se izdvojio u samostalnu drzavu Vizantiju, obuhvativsi osam od ranijih cetrnaest dijeceza (Egipat, Aziju, Pont, Siriju, stok, Makedoniju, rcku i Trakiju). Justinijanjesarazlogomnazvanposlednjimrimskimcarem.Madasunjegovinasledniciidalje nosilitutitulu,oninisuimalivlastnadzapadnimilatinskimdelomCarstvaiimalisumalo interesovanja za to. Pre dolaska na vlast Justinijanovog strica Justina, cime pocinje njegov uspon, carstvom je vladala jaka senatorska zemljoposednicka aristokratija, koja je na presto bila postavila Anastasija.Uprestonicisucestoizbijalisukobistranaka,anajcescejeicarskoimeprovlaceno krozblatoutimsukobima.Poslenjegovesmrti517.godinenavlastjedosaonepismeniilirski seljak, Justin, koji se bio istakao u vojnoj sluzbi, jer je u svoj prisutnoj anarhiji cara izabrala vojska, anesenat.NjegovnecakJustinijan,faktickijeupravljaocarstvomiutovreme,alijenavlast zvanicnostupio527.godine.Justinijanjekrenuosaistrebljivanjemjeretika,doksunavojsku trosena ogromna sredstva. Ogromni porezi, netrpeljivost prema odredenim verskim zajednicama, prodoriSlovenanaBalkanidrugiproblemiizazvalisuustanakNika532.godine,alijeon uspesno ugusen, a oko 30 000 ustanika je pobijeno na gradskom hipodromu u prestonici. Ustanak subilidiglizeleni,postojecarodbacionjihovezalbenanasiljakojasuciniliplavi.Kadase ucvrstio na prestolu, Justinijan se okrenuo povracaju izgubljenih teritorija Rimskog carstva. Uspeo je da unisti vlast Vandala i Ostrogota, povrativsi Severnu Afriku i taliju, a Vizigotima je oduzeo jug Spanije.Justinijanumire565.godineinasledujeganjegovsestricJustin.Od565.do716. godine Vizantija se zestoko borila za opstanak, posrcuci pod udarima i sa istoka i sa zapada. Dok sebranilo,razvilojesvojeekonomskeizvore,politickoivojnoustrojstvoisvojtipevropske civilizacije.zmedu716.i1057.godinedoslasutrivekaslave.Vizantijajenajbogatijadrzava Evrope,najjacavojnasilaidalekonajrazvijenija.PoslednjacetirivekapostojanjaCarstva,od 1057. godine do 1453. godine, period je postepenog opadanja moci. Uvremeprvograzdobljacarevisubiliobicnozaokupljeniodbranomazijskihgranica,tejeu evropskimprovincijamaprilicanhaos.SlovenikojisusavezniciAvaraustvaranjuovoghaosa, polako pocinju da se i naseljavaju u praznim provincijama. Vec na pocetku V veka sa raklijem , pocinjuznacibuducegusponaVizantije,pobedomnadvekovnimneprijateljem,Persijom. Medutim,novaopasnostsepomaljalanahorizontu.Petgodinapreodlucujucepobedenad PersijomkodNinive627.godine,MuhamedjepresaoizMekeuMedinuizapoceosasirenjem svojevere.Uskorosubeduinibilipovezanireligijomumocnusilukojajepokrenularatprotiv nevernika.Muhamedjeumro632.godine,avecsledecegodinesunjegovinaslednicikrenuliu ofanzivuiporaziliostatkePersijedo642.godine,aVizantijunateraliupovlacenjesaistocnih obalaMediterana.TekpodLavom(717-741)Vizantijajepreuzelainicijativuitadapocinje periodnjenemocikojitrajedokrajamakedonskedinastije,polovinomXveka.Uovomperiodu sveevropske imaloazijskeprovincijecarstvasugustonaseljeneipoljoprivredajepoceladase razvija.Konstantinopoljjezavremeovograzdobljaimaoprekomilionstanovnika,biocentar trgovine i proizvodnje, umetnosti i nauke. Drzava je uredivala prodaju sirovina, promet proizvoda i proizvodnju, kao i cene i dobit. Vizantijski proizvodi su bili cenjeni i podrazavani sirom Evrope. Vizantijska vojskaje bila dobro placena, pazljivo organizovana,marljivo uvezbana i u potpunosti opremljena.Njenaokosnicajebilateskakonjica,kojajecinilagotovopolovinusvihsnaga. Vizantijskikonjanikjenosiocelicnislem,pancirnukosulju,metalnerukaviceicipele.Njegovo oruzje su bili mac, koplje i luk. Postojale su i dve vrste pesadije, laka i teska. Laku pesadiju cinili su strelci koji nisu nosili na sebi oklop, ali su bili naoruzani dalekometnim lukovima. Teski pesak je nosio slem, oklop, cesto i rukavice, a imao je i stit, mac, koplje i bojnu sekiru. Na celu pokrajina temanalaziosestrateg,ucijimrukamajebilaicivilnaivojnavlast.Stratezisubilivojniciod

zanata i nisu se upustali u nepotrebne rizike, pa tako nikada nisu rizikovali bitku, izuzev ako nisu bili sigurni u pobedu. Drzavomje upravljala glomazna i skupa birokratija, alije bila relativno efikasna. Drzavnu vlast je drzaocarili,ponekad,carevi.Kakojeprolazilovremenasledniprincipsedanjanaprestoje postajao sve jaci. Carski podanici su padali pred carem nicice, na isti nacin kako su to njihovi preci cinili pred paganskim kraljevima-bogovima. Car je u velikoj meri vladao i nad crkvom. U njegovoj nadleznosti bilo je imenovanje carigradskog patrijarha, koji je bio na celu crkve. Odnosi Vizantije sa zapadom su varirali od perioda, do perioda. Prve nesuglasice pojavile su se vec 800. godine kada je Karlo Veliki proglasen za cara. Tek dve godine kasnije, Vizantija ga je priznala za cara, ali ne rimskog. Crkvene razlike i slabljenje vizantijskog uticaja na zapadu doveli su do razlaza crkava koje je tinjalo dva veka preko konacnog razlaza 1054. godine KrajemXvekaodredTurakaizcentralneAzije,kojijepredvodioSeldzukibnTakasasvojim sinovimausaojeuistocnideomuslimanskogcarstvaistupiousluzbukodjednogodmesnih sultana.Tusupostalimuslimani,auskoroifanaticnivernici.TokomtrecedecenijeXveka seldzucki princevi su postali gospodari istocnih oblasti kalifata, a 1055. godine Seldzukov unuk je zauzeoBagdad,ukomegajekalifsvecanoproglasiosultanom.KadajesultanAlpArslan pobediovizantijskogcaraRomanaVDiogena1073.godinekodMancikerta,onseokrenu osvajanjuTurkestana,asvombratuSulejmanuprepustioratsaVizantijom.UskorojeSulejman vladao sultanatom u kome se nalazila citava Mala Azija sa prestonicom u Nikeji. Pocetkomkrstaskograta,Vizantijajedobilapomocuborbiprotivmuslimanaodzapadnih vitezova.Aliumestodatobudupomocniodredipodredenivizantijskomcaru,bilesutovojske ritera ivelikasakojisukrenuli uosvajackepohode,aneuoslobadanjevizantijskihpokrajinaod muslimana. Ubrzo posle prvobitnih uspeha, krstasi su se posvadali sa vizantijskim carem i krenuli svojim putem. Posle propasti krstaskog pohoda, prezivelisu se vratili na zapad sireci negativni slikuoVizantiji.Vecnepunihstotinugodinakasnije,kadajepokrenutVkrstaskirat,ta netrpeljivostpreraslajeuotvorenirat,tejeprestonicacarstvapala1204.godine,ateritorija rasparcana medu latinskim vitezovima. Tako su nastale nove tvorevina na tlu starog carstva, koje je vec uveliko bilo u krizi. ako je Teodor Laskaris uspeo da u Nikeji rekonstruise Vizantiju i stvori zdravuisposobnudrzavu,onavisenikadnijedozivelaprethodnuslavu.1261.godine Konstantinopolj je osloboden Latina i carstvo je ponovo proglaseno, pod dinastijom Paleologa. U MalojAzijisesadauzdizuTurciOsmanlije,poreklomodemiraOsmana(1290-1326)injihova nezadrzivaekspanzijarusivizantijskisistem,stopotkupljivanjem,stoosvajanjem.1356.godine Turci prelaze u Evropu. Murat, Orhanov sin, osvaja 1363. godine Jedrene i tu smesta prestonicu. U narednih trideset godina Turci postaju gospodari Balkana, iako je to Murata kostalo glave, 1389. godine,ubojunaKosovuPolju.NjeganasledujenjegovsinBajazit,kojijepokazivaootvoreno neprijateljstvopremaVizantiji,aliprenegostojenestokonkretnomogaodaucinizarobiogaje Tamerlan, mongolski kan, posle bitke kod Angore 20.7.1402. Sledecih pedeset godina sultani su bilizaokupljeniratovimaprotivUgarskeiPoljskenakopnuiVenecijenamoru.1453.godine sultan Mehmed , koji je dve godine ranije stupio na presto, napao je Konstantinopolj i osvojio ga 29. maja, cime je Vizantija prestala da postoji. Ruska drzava Slovenska plemenanaseljenanaBalkanusuodXvekapoceladacinejuznugrupuslovenskih naroda. Njihovi srodnici sa severa su zauzeli siroko podrucje koje se prostiralo od Finskog zaliva na severu do Karpatskih planina na jugu, na zapad je sezalo do Crnog mora, a na istok do gornjih

tokova Dnjestra i Dnjepra. zmedu njih i juznih Slovena lezale su zemlje Avara koji su gospodarili Panonijom i njima srodnih Madara koji su drzali severozapadne obale Crnog mora. SvedskiVikinzisusredinomXveka,preplovivsiBaltickomore,upaliuslovenskezemlje.U Novgorodu,graduJodFinskogzaliva,stvorilisusvojeutvrdenje.PoputVikinganazapadu, Varjazi (Vikinzi) su bili trgovci koliko i ratnici. U Kijevu i drugim mestima na reci Dnjepru oni su na brodove tovarili plodove ruskih suma, kozu i med i odvozili ih nizvodno do Crnog mora, a odatle doKonstantinopolja.PonekadsudolaziliuVizantijskuprestonicukaoobicnitrgovci,alisuu drugimvremenimabilineprijateljkojijeupadaouCarstvo.MnogiVarjazisuprihvatilisluzbuu carskojvojsci.KijevskiknezVladimir(978-1015)se988.godinepokrstio,uspostavljajuci pravoslavljekaodrzavnuveru.Uskoroje,povizantijskomuzoru,ustrojenaruskacrkvakojaje preuzela i gradevine vizantijske arhitekture. Vizantijska ucenost i kultura su se brzo sirile u Kijevu i drugim ruskim gradovima. U X veku su Pecenezi zauzeli stepe severno od Crnog mora i otezali veze izmedu Kijeva i Konstantinopolja. Uprkos tome, Rusija je bila predstraza Vizantije. Velikamongolskavojska,poznatakasnijekaoZlatnahorda,podzapovednistvomBatua(1224-1256),unukaznamenitogDzingis-kana(1206-1227),preplavilajestepejuzneRusije.Nomadski narodistepa,asanjimairuskiknezevi,bilisuporazeniupokoreni.Mongolisupotomnastavili dalje,pasu,unistivsivojskuugarskogkraljaisjedinjenesnagePoljskeitevtonskihvitezova, pregaziliUgarskuiPoljsku.DoksunjegovesnagepustosileistocneobaleJadrana,Batuje doznao za smrt svog strica, velikog kana i smesta pohitao u centralnu Aziju da bi uzeo ucesce u otimanjuokonasledstva.Njegovavojskapovuklaseuruskestepeitamoosnovaladrzavu Mongoliju.KnezeviMoskveuspelisudaprinudemongolskekanovedaihucineposrednicimau odnosima sa ostalim knezevinama. Potom su 1380. godine predvodili jedan savez knezeva protiv Mongola. Stavise, moskovski knez je svoj grad uspeo da ucini stolicom ruske crkve. Bio je to veliki knez,predvodniksvihruskihknezeva.UdrugojpoloviniXVveka,vanjezapoceostvaranje drzave koja ce se kasnije nazivati Rusijom. Franacka drzava (VI - X vek) Oblikvladavinekojijeod500.do900.godinebiouZapadnojEvropiistoricarinazivaju germanskommonarhijom.Najznacajnijakraljevskaduznostuovimkraljevstvimabilaje predvodenjenarodauratu.Osnovnokraljevskoovlascenjesadrzanojeupravudapodigne svakogsposobnogcovekapodoruzje.ermanskikraljevisuimaliizuzetnoskucenepogledeu odnosunafunkcijevlasti.Smatralisudajenjihovaduznostdapredvodenaroduratui sprovodenjeobicajnogprava.Njihovojedinozanimanjevanovihbiojegomilanjezlata,srebrai dragulja, te uzivanje u zenama i velikim kolicinama jela i pica. U vreme njegovih sinova osvojena je Burgundija (534. godine) i dobijena od Ostrogota Provansa (536.g.),kaonagradazapomocuborbiprotivVizantije.ZavrsenojepokoravanjeAlamanai osvojena Tiringija. Bavarci su priznali vlast Franaka, a Saksi su se obavezali da placaju godisnji danak u visini od 500 krava. Svaki merovinski kralj je uza sebe imao druzinu zakletu da mu verno sluzi i ovaj odred se nazivao trust, dok su pripadnici odreda zvani antrustioni. z njihovih redova je najverovatnije imenovan grof koji je kralja predstavljao u gradovima ili grofovijama. poljoprivredna oblast s usitnjenom agrarnom ekonomijom. Ucenost je bila retka, a pismenost izuzetak.

Franacki manastiri su, u prvom redu, bili pribeziste onima koji nisu bili spremni na nemiran zivot svog vremena. Sedmi vekjemanastire zatekao bogate i mocne, ali gotovo lisene reda, kulture i verskog zanosa. PosleHlodovehaneprekidnopostojinekolikooblastiFranackedrzave,jerjezemljapodeljena medunjegovimsinovima.Hlodovehjeimao4sina,kojisumedusobnopodeliliteritoriju,stose nastavilo sa dolaskom njihovih sinova na vlast, ali u vreme posle smrti Dagoberta (629-639) dolazi period lenjih kraljeva, pod kojima stvarnu vlast drze majordomi, upravitelji dvorova i sada se vec jasnodiferencirajutrizemlje.Starefranackezemlje,sobestranerekeRajnecineAustraziju, severnaalijajebilaNeustrija,anekadasnjeBurgundskokraljevstvobilojetrecamerovinska drzava.NeustrijomupravljaHlotar(511-561)kojipokusavadaogranicicrkveneposede,aline uspevausvojojnameridacrkvioduzme1/3poseda,zaplasenepiskopskimpretnjama.Njega nasledujenjegovsinHilperikkojisprovodiudeloocevenamere,neosvrcucisenacrkvene proteste i pogrdne nazive koje su mu dodeljivali. Zeni se kcerkom vizigotskog kralja, alesvintom, ali je ubrzo ubija i zeni svoju sluzavku Fredegundu. Posto je sestra njegove prve zene, Brunhilda bilaudatanaaustrazijskidvorzaHilperikovogbrataSigiberta,onapokreceborbuprotiv Fredegunde. ZarazlikuodNeustrije,uAustrazijijedugovremenaopstaloprimitivnijedrustvenouredenje,u komejos nisu bili izgubili svoj znacaj sitni i srednji zemljoposednici, koji su se i dalje skupljali na Martovskapoljaipruzalioruzanioslonackraljevskojvlastiuborbiprotivmagnata.Burgundijaje po svom socijalnom uredenju u mnogome podsecala na Austraziju. 587.godineaustrazijskimagnatisklopilisuzaveruprotivBrunhildeiHildebertakojijezakljucio ugovorzauntramnom,kraljemBurgundije,kojisenazivaAndeotskiugovor.Hildebertjesada stekao prevagu nad magnatima, a posle smrti untramna ujedinio je u svojim rukama Austraziju i Burgundiju. ZavremevladavineHildebertovihsinovaiunukaBrunhildajefaktickivladalaobema kraljevstvima. U svojoj upornoj borbi protiv Fredegunde pretrpela je poraz zbog izdaje burgundske aristokratije.Ostarelakraljicajeuhapsena,optuzenazaubistvo10clanovakraljevskekuce, vezana konjima za repove i rastrgnuta na komade 613. godine. PosleovepobedeHlotar(613-629),sinBrunhildeiHildebertapostaojevladarponovo ujedinjenefranackedrzave.Onjeizdaoediktkojijepredvidaoozbiljneustupkeukorist zemljoposednicke aristokratije koja mu je uveliko pomogla u postizanju pobede. Ali iako je ujedinio zemlju,svakiodnjenatridelazadrzaojesamostalnostsaposebnimmajordomomnacelu. HlotarajenasledionjegovsinDagobert(629-639)kojijeprekrsioocevediktiz614.godine;za njegovevladeizvrsenjepopiszemljistakraljevskogfiskakojisupoklonjenicrkviimagnatima,i jedandeotezemljeoduzetjeivracenufisk.OnsemesaoiuunutrasnjestvariVizigotai Langobarda, zakljucio vecni mir s Vizantijom u cilju zajednicke borbe protiv podunavskih plemena. Posle njegove smrti nasleduju ga sinovi, ali oni padaju pod uticaj majordoma. Obicno je bilo po tri majordoma, po jedan za svaku kraljevinu. Kraljevi nisu bili nesposobni, ali su uglavnom na presto dolazili maloletni pa su u njihovo ime vladali regenti i plemstvo. Voda plemstva koji bi se nasao u ovoj situaciji uzimao je titulu majordoma ili vode Franaka. MajordomAustrazijerimoaldpokusaoje656.godinedaproglasizakraljasvogsina,dokje,u otprilike isto vreme, neustrijski majordom Ebroin sjedinio u svojim rukama funkcije majordoma svih kraljevinaalije.UBurgundijijeprotivnjegadignutustanak,nacelusaepiskopomotenskim Leodegarijem.akojeupocetkumoraodapobegnesasvogpolozajaEbroinseubrzovratioi

porazio svoje neprijatelje. Najsposobnija porodica je bila ona ciji je rodonacelnik Pipin Landenski. Njegovsiniunuksupokusalidazbacemerovinskekraljeve,alinisuuspeli,alijesinnjegove cerke Pipin Heristalski, majordom Austrazije, posle smrti Ebroina, pobedio u bici kod Tertrija, 687. godineneustrijskogmajordomaBertaraipostaojedinimajordomcitavekraljevine.Onvodi uspesne ratove s Frizima, Alamanima i Bavarcima, potpuno ih potcinjavajuci.KadajeovajPipinumro,njegovadecasubilamaloletna,aplemstvojestvorilohaossvojim medusobnim borbama. Neustrijci, predvodeni novoizabranim majordomom Raganfredom upadaju u Austraziju, gde je u ime Pipinovih unuka prigrabila vlast Pipinova udovica, koja je bila zatvorila PipinovogvanbracnogsinaKarla,alijeon pobegao iztamnice.KarloMartel(714-741)jeuspeo da porazi sve svoje suparnike i postane dux Francorum, uprkos vojnoj pomoci koju je Neustrijcima i Frizima pruzao Odon Akvitanski. Sada se on nasao suocen sa tri problema; arapskom invazijom na Spaniju koja je pocela 711. i do 720. godine su oni vec dospeli sve do juzne Francuske. Zatim, nasuprotnomkrajupobunilisuseSaksonci.Treciproblemjebioutomestomerovinskovojno ustrojstvonijebilo prikladnozaodbranuniodjednogodovadvaneprijatelja.MadasuFranciu sustini bili pesadija, merovinski kraljevi, plemstvo i pratioci su se obicno borili na konjima. Karlo je zatopouzorunaovekonjanikekrenuodastvaranovuvojsku,stomujeolaksanopojavom stremena, koji je stvorio efikasnijeg konjanika. Medutim oprema je bila veoma skupa te je konjanik moraodabudecovekdovoljnobogatdamozedakupikonjaioruzje.Karlojezatovrbovao sposobne ratnike, koji su se prethodno njemu zakleli na vernost i ucinio ih vassi dominici-ma, tj. vazalima.Odcrkvejezahtevaodabeneficijumedodeljujenjegovimljudimapoduslovomda njemusluzekaovojnici.Takojezemljaformalnoostalacrkvena,alijeustvarnostipreslapod Karlovu upravu. Odlucujuca bitka sa Arabljanima odigrala se kod Poatjea, 732. godine i arapska konjicajeprviputporazena,ovajputodstranefranackepesadije.Noovimborbanijebila zavrsenaitrajesvedokrajaMartelovevlasti.Ondo737.godinenaprestoFranackedovodi nekoliko beznacajnih Merovinga, a posle tog vremena vise ne smatra za potrebno ni to da radi, jer je njegova vlast bila toliko ojacala. KarlasunasledilanjegovadvasinaPipiniKarloman(kojisesestgodinakasnijepovukaou manastirzbogneuspelogpokusajareformecrkveiostaviobratuvlast).Odmahpodolaskuna vlastbuknuojenizustanakaprotivnovihmajordoma.Bracasuugusilateustanke,alisuradi ucvrscivanjasvogautoritetaipaksmatraladajepotrebnodapostavekralja,tesu743.godine doveli na presto Hilderika iz roda Merovinga. Pipin (741-768) je dobro iskoristio snage koje je stvorio njegov otac. Proterao je muslimane preko Pirinejaiprisiliobavarskogvojvodudagapriznakaovrhovnoggospodara.Njegovonajvaznije delojereformaireorganizacijafranackecrkvekojejeizvrsiosasv.Bonifacijem.UAustrazijii Neustrijijeodrzanonekolikosaboranakojimasetezilodasezavederedipropisiucrkvi. Zavedenajeobavezadaarhiepiskopigodisnjemorajudaodrzavajunekolikosaborausvojim oblastima,aepiskopiudijecezama.Uvedenojeipravilodasvestenicimorajudanoseposebnu odecu i naredeno svim manastirima u Franackoj da prihvate pravila sv. Benedikta. Ova pravila su nalagala da monasi moraju da provode duge sate u bogosluzenju i fizickom radu, ali i da citaju i ucesvakidan.Monaskizivotsemoraosprovoditiuzajednicisvedosmrtimonaha.Stalne episkopije osnovane su u Bavarskoj, Tiringiji i delovima Saksonije u kojima su vladali Franci. Pipin je uskoro zatrebao papi kada su Langobardi poceli da sire svoju vlast po taliji, tezeci da je celu osvoje. odine 751. osvojili su Ravenu, proteravsi vizantijskog egzarha, sto je bio jasan znak dacekrenutinaRim.Pipinjesadabiostigaodoprekretniciusvomzivotu.Poslesmrtikralja TeuderihaV(720-737)njegovotacjeostavioprazanprestoivladaosam.Pipinjedoveona presto nekog kraljevog daljeg rodaka, ali je ovaj sistem dvovlasca postao besmislen. Dva Pipinova

coveka su 751. godine dosla u Rim da pitaju papu Zaharija da li je prilicno da jedan covek kraljuje dokdrugivlada.Papajeiskoristioovuprilikutejeunovembru751.godinePipinakrunisaoi pomazaozakraljasv.Bonifacije.Hilderikinjegovsinsupostrizeniizatvoreniumanastir.Dve godine kasnije papa Stefan pozalio se Pipinu na langobardskog kralja Aistulfa, a Langobardi su krenuli na Rim. Papa je presao Alpe i sreo se sa Pipinom i molio ga na kolenima za pomoc, te mu je ovaj obecao pomoc. Rat nije naisao na odobravanje franackog plemstva, te je tek 755. godine on upao u taliju i prisilio kralja Aistulfa da moli za mir i da preda Ravenu za zaledem papi. Posto ovajtonijeispuniopoPipinovomodlaskuiztalijeiujednojosnapaoRim,Pipinsevratiosa vojskom i ponovo ga porazio 756. godine, te se pobrinuo da papa dobije Ravenu i ostale osvojene gradove, ne obaziruci se na vizantijske proteste. Tri godine kasnije on je pobedio Arape i oduzeo im Narbonu, a posle dugotrajnih pohoda, od 760-768. godine pokorena je Akvitanija. PipinasunaslediliKarlo(768-814)iKarloman(768-771)kojinikakonisumoglidasedogovore okovlasti.SrecnaokolnostbilajeKarlomanovasmrttrigodinepo dolasku navlast.Karlojebio ambiciozan, radoznao i ostrouman. Bio je ratnik, drzavnik i pokrovitelj naucnika, te je zato i dobio nadimakpokomejepostaopoznat u istoriji -KarloVeliki(harlemagne,arolus Magnus).Vec godinu dana po njihovom dolasku na vlast izbio je ustanak u Akvitaniji, ali je Karloman odbio da pomognesvombratu,pravdajucisedaustanaknijezahvatiooblastikojenjemulicnopripadaju. Karlo je sam ugusio ustanak i na nagovor svoje majke Bertrade ozenio se kcerkom langobardskog kralja Deziderija Dezideratom. Kada je Karloman umro 771. godine njegovi vazali su prisli Karlu, te se on rastavio od Deziderate i kada je papa Hadrijan zamolio za pomoc protiv Langobarda, on je 772. godine prosao kroz JZ Saksoniju, stigao do reke Vezer i pokorio mesne glavare i vec 773. godine upao je u taliju, opseo i zauzeo langobardsku prestonicu Paviju, oterao kralja svog bivseg tastaumanastiriuzeokrunuzasebe.Cimseonsasvojomvojskomudaljio,Deziderijevsin Adalgizje,salangobardskimvojvodama,digaoustanakisklopljenajekoalicijasaBavarcima, Avarima i Vizantijom. Karlo se ponovo vratio u taliju, potukao Langobarde i bacio se na Bavarsku kojaje takode uspesno kaznjena. 780. godine krunisao je svog sina Pipina za kralja talije, ali je vlast ostala u njegovim rukama. Dok je Karlo bio u taliji u Saksoniji je izbila pobuna, te je on 775. godineponovopokorio,alineupotpunosti. 777.godine,poslesaborauPadebornu,saksonska aristokratija polozila je zakletvu na vernost Karlu i primila hriscanstvo u zamenu za neke posede u Saksoniji. Vec sledece godine buknuo je niz ustanaka na cije celo se stavio Vidukind. Saksima se pridruzioideoFrizaDevetgodinakasnije,cetirinakonkonacnogpokorenjaSaksonije,784. godineKarlojepoveovojskunaseveriistokipotciniosebiostatakzemlje,pobedomkod Verdena, kada je pobijeno oko 4500 talaca. Sledece godine, 785. Vidukind se predao i pokrstio. Vec dve godine kasnije, Karo je 787. zaratio sa Bavarskom i zbacio vojvodu, a Bavarsku podelio na grofovije. Posle toga, 789. godine zaratio je sa slovenskim plemenom Luzicana i naterao ih da priznajunjegovuvlast.791.godinezaratiojesaAvarimaipotisnuo ihudolinuDunavado796. godineposlejosdvapohoda (tadajeunistioavarskicentralnitabor,okruzensa9koncentricnih krugovautvrdenja,tkzv.RN),dabiihnjegovsinPipinproteraoiizKarantanije,posleniza pohoda.stegodinekadajezaratiouBavarskoj,ratovaojeinadrugomkrajudrzave,protiv Spanije,alibezvecihuspeha.Tekposlebrojnihpohoda,796.godine,uspeojedaosvojisever Spanije, koji je nazvan Marka Barselona. Ovolikomteritorijomjebiloteskoiupravljati,posleosvajanja.rofovisuupravljalimirnim delovima kraljevstva u unutrasnjosti. Pogranicnim oblastima upravljali su markgrofovi, a iznad ovih cinovnikanalaziosemalibrojkraljevihpomocnikakojisuvodiliracunaonjegoviminteresima. Karlo je stvorio posebne cinovnike koji su se zvali missi dominici. Dva coveka, prelat i plemic, bili bi poslati da istraze prilike u nekom delu kraljevstva i prenesu kraljevske naredbe grofu.

800. godine Karlo je pozvan u Rim da bi izbavio papu Lava od njegovih neprijatelja iz redova lokalne aristokratije. Na Bozic je zahvalni pontifik pristupio kralju dok je ovaj ustajao posle molitve i proglasiogazacara,stavivsimukrununaglavu.Nijesigurnocijajezamisaobila,postoje argumenti i za i protiv i jedne i druge teorije. Karlo je na svom dvoru okupio oko sebe desetak ucenih ljudi iz citave Evrope. Sam vladar je bio predani ucenik, savladavsi, kako kazu, i latinski i grcki. Karla Velikog nasledio je njegov sin Ludvig (814-840) koji je zbog svog pokroviteljstva nad crkvom dobionadimakPobozni.ZavremenjegovevladeizvrsenojepokoravanjeBretanjeinekoliko pohodaprotivSlovenasonestraneLabe.Napocetkunjegovevladavinezapazenojeizvesno jacanje centralne vlasti, koja je krajem vlade Karla Velikog poceka da opada. Ugusen je pokusaj nekim magnata da otcepe taliju od carstva. Proces feudalizacije postizao je sve vece uspehe pa jetakovec817.godinecarstvopodeljenonaupravuizmeduLudvigovihsinova.Pipinjedobio akvitanskezemlje,LudvigBavarskusasusednimmarkama,dokjenajstarijiLotarpostao naslednikisavladarsvogoca,aostalabracasubiladuznadamusepokoravaju.Ovapodela izazvalajejakuopozicijuodstranemesnihmagnata.Uvezistimizvrsenaje833.godinenova podela carstva, te je sada Lotaru pripala samo titula. Kao izgovor za ovu podelu posluzilo je to sto je Ludvig stariji dobio jos jednog sina, Karla (kasnije poznatog kao Karlo Celavi). Magnati su posle ovogaustaliprotivcarainjegovognajstarijegsinaioruzjemihnateralidaseodreknuprestola. Ludvig se uskoro vratio na tron, ali je sve do smrti morao da se bori oko vlasti sa svojim sinovima. PoslenjegovesmrtiLotarseboriodamubraca,LudvigNemackiiKarloCelavipriznaju pokornost, ali je naisao na otpor kod obojice. Njegova pozicija je postala kriticna kada su se dva brataujedinila842.godineipotpisalistrazburskuzakletvukojajeostalasacuvanadodanas. Braca su se uskoro izmirila i po Verdenskom ugovoru iz 843. godine franacka je drzava podeljena na tri dela. Karlo Celavi je dobio posede zapadno od Rajne, oblasti istocno od nje dobio je Ludvig Nemacki,atalijaidugpojaszemaljaoduscaRajnedouscaRonepripalisuLotaru,kojije zadrzao i titulu cara. PoslednjimeduKarolinzimakojijezaizvesnovremeuspostaviojedinstvocarstvabiojeKarlo Debeli(880-887),alijenjegasvrglaskupstinaaristokratije.Nakrajukrajeva,umestojedne franacke drzave obrazovalo se 7 drzava, sa izbornom kraljevskom vlascu. AngIosaksonska EngIeska (VI - IX vek) DobaposlepovlacenjarimskihtrupaizBritanijedovremenaanglosaksonskogosvajanjanaziva se vremenom keltskog preporoda. Keltizacija je zahvatila sve sfere drustva, pa cak i hriscanstvo. Ovo vreme poklapa se sa sve cescim napadima Skota i germanskih plemena sa kontinenta. Sasi, Angli,JitiiFrizipocinjudanapadajunaostrvouvelikimvojnimodredimaipostepenose naseljavaju. Ovaj proces preseljenja traje jedan i po vek. VisevodajepredvodiloAnglosaksoncezavremenjihoveinvazijenaBritaniju.Kadajezemlja osvojena osnovan je veliki broj malih drzava. Svaka od njih je na svom celu imala kralja i vece ili vitan,ukomesusenalazilinajvaznijiplemici.Navrhudrustvene piramidenalazilisuseclanovi kraljevske porodice etelinzi. Nize od njih bili su gesitsi i erlovi. Slobodni seljaci su nazivani hurli, dokjeneslobodnihbilonekolikokategorija.Keltskostanovnistvodelomjeunisteno,adelom pretvaranouroblje.NateritorijiBritanijeobrazovalose7osnovnihvarvarskihkraljevina,jitski Kent,trisaskekraljevineVeseks,SaseksiEseks,dvekraljevineAngla-stocnaAnglija, Nortumbrija i jedna anglosaksonska - Mersija.

TokomVvekameduovimpaganskimplemenimasirisehriscanstvo,uglavnomnaporima rimokatolickog svestenstva. U ovo vreme na rimskom prestolu sedi rgur Veliki (590-604). Ovo pokrstavanje izazvalo je veliki otpor kod Anglosasa, a njih je dodatno podbadala irska crkva koja nije htela da ispusti svoju premoc na ostrvu. S vremena na vreme neki kralj bi uspeo da porazi sve svoje suparnike i bude priznat za vrhovnog poglavaraEngleskeilibretvelda,alisezadovoljavaosamouzimanjemdazbina,neizemalja. OvakvapolitikanapustenajeuzdizanjemkraljaNortambrijeEdvina(616-632).Onjesjedinio Bereniku iDeiru,sasamostalnimKeltimakojisuziveliukrajevimazapadnoodovedvezemlje. Posleovogajeprisajediniotrianglosaksonskedrzavenajugu,teseNortambrijaprotezalaod Vosa do zaliva Fort na istoku i reke Di do Solveja na zapadu. Edvin i njegovi naslednici Osvald i OsvibilisunajmocnijivladariEngleskedotada.Nedugoposle630.godinePenda,sposobani snazan monarh postao je vladar Mersije. U nizu ogorcenih ratova borio se na Osvaldom (633-641) iOsvijem(654-670)raditridrzavicenagranicinjihovihkraljevstava.Teksunjegovinaslednici uspeli da slome moc Nortambrije i gospodare drzavom od Temze do Hambera i od Usa do Velsa. Za to vreme kraljevi zapadnih Saksa marljivo su uvecavali svoje zemlje na stetu Kelta iz Devona i Kornvola. Do 802. godine su zapadni Saksi bili gospodari Engleske juzno od Temze i zapadno od KentaiSaseksa.NjihovkraljEgbert(802-839)je825.godineporaziokraljaMersijeipostao bretvelda.UvremeKarlaVelikogEngleskanijebilapotpunoujedinjena,alijebrojpostojecih kraljevstava sveden na sedam. To su bila kraljevstva Nortambrija, stocna Anglija, Eseks, Saseks, Veseks, Mersija i Kent. U toku X veka sve vise jacaju napadi pomorskih gusara Normana na obale Britanije. Oni malo po malo osvajaju anglosaksonsko kopno. U toj borbi znatnu ulogu igrao je kralj Veseksa Alfred Veliki (871-900). sprva je pretrpeo nekoliko poraza od Normana i postigao njihovo povlacenje po cenu danka,alijeposlejednekrupnepobede879.godinezakljuciosnjihovimvodomutrumom ugovor,pokomejecitavazemljapodeljenaizmeduDanacaiAnglosasa.Zanjegovevlade stvorenajepomorskaflotaod100brodova,radiodbranesamora.Poboljsanajeorganizacija vojske,acelazemljajepodeljenananekolikovojnihokruga.Svakiokrugjemoraodavati odredeni broj oruzanih snaga, pri cemu je 5 deonica moralo naoruzavati jednog vojnika i izdrzavati ga. Oko 890. godine Alfred je sastavio zborni zakona koji je obuhvatio zakonodavne norme uzete iz zakona Veseksa, Mersije i Kenta. Posle njegove smrti Anglosasi prelaze u ofanzivu protiv Danaca isredinoXvekaoblastdanskogpravaosvojiojekraljEdgar(959-975),kojipostajekraljcitave Engleske. PoddanskimkraljemHaroldomPlavozubim(950-986)Danskapostajemocnadrzava,tesuoni poduzeli nekoliko pohoda na Englesku i ponovo osvojili tu zemlju. Za vlade danskog kralja Knuta (1017-1035)obrazovanajemocnapomorskadrzavakojajeobuhvatalaideloveEngleske.Za vremenjegovevladavineizdatjezbornikzakonazacijuosnovusuuzetizakoniAnglosaksai Danaca. Kada je Knut umro, danska moc je oslabila i Anglosasi su uzeli ucesca u sukobima oko prevlasti i na kraju su na kraljevski presto doveli predstavnika anglosaksonske dinastije Edvarda spovednika (1042-1066).Njegovacitavavladavina ispunjenajeborbomdomacearistokratijesa dosljacimasakontinentakojejeEdvardpoveosasobom,postojepredolaskanavlast ziveou Normandiji.Poslenjegovesmrti,anglosaksonskimagnatidovelisunaprestocovekaizsvoje sredineHarolda,alijeteistegodine,Viljem,vojvodaNormandije,prozvaniOsvajac,presao preko kanala i pobedio ga cime pocinje novi period istorije Britanije.

Vikinzi NamedamahriscanskihzemaljazapadneEvropestajalisupaganskinarodi.Skandinavijusu naseljavaligermanskimnogobosci.stocnoodLabe,SaleiceskihplaninazivelisuSloveni,a ostaci Avara su nastanjivali Panonsku niziju. Spaniju i severnu Afriku drzali su muslimani, cija je flota zavladala Sredozemljem. SkandinavskinarodisuposlednjihgodinaVvekapokrenuliposlednjitalasgermanskihseoba. Razloziovihpomeranjastanovnistvasuprilicnonejasni.Osnovniuzrokverovatnoleziubrzom povecanjustanovnistvanaionakoskrtojzemlji.Skandinavcisunasvojimbrodovimapocelida plovesevernomEvropom.Ovimornari,plemiciiobicniljudinazivanisuVikinzimausvojim zemljama, a za Evropljane su bili Severnjaci (Normani). Samo su Norvezani i Svedani delovali u zapadnoj Evropi. Svedski Vikinzi su gospodarili Baltikom, upadajuci na istok. VikinzisuprviputnapaliEngleskuuleto787.godine.Usedamnarednihgodinamanastiri Lindisfern i Dzerou bili su opljackani i spaljeni. Normani su 814.godine spalili manastir na ostrvu NoarmutjekojisenalazivanuscaLoare.Okopolavekasugotovosvakogletavikinskiodredi pustosiliobaleinizedeloverecnihdolinaEngleskeiFrancuske.841.godinenjihovaflotaje uplovila u usce Sene i opljackala Ruan. Dve godine kasnije drugi pohod se kretao Loarom, kada je spaljen i opljackan Nant. Sledece godine, 844. opljackali su dolinuarone i spustili se sve do Seviljekojusupoharali.Do857.godineBordo,Tur,Bloa,Orlean,PoatjeiParizbilisumakar jednom opljackani. Dve godine potom, 859. vikinska fota je pustoseci spansku obalu, prosla kroz ibraltar,napalaMarokoiBaleareiprezimilanauscuRone.VikinzisaLoaresu872.godine zauzeli Anzer, koji imje nekoliko godina bio sediste. 885. godine njihova velika flota zaplovila je uz Senu, ka istoku. Kad su stigli do Pariza ponudili su gradu milost, ako im se dozvoli da nastave uzreku.Postojeponudaodbijena,onisuopseligradsledecedvegodinedokihnapokonnije porazio Karlo Debeli (881-887) sa snaznom nemackom vojskom. Normanskiodredibilisuveomapokretljiviinisumnogobiralioblastikojecenapasti.Jace utvrdene gradove sa vecim posadama bi obicno zaobilazili. Tek pocetkom X veka su Franci otkrili uspesno sredstvo suprotstavili su Vikinge Vikinzima. mada su se napadi nastavili i posle 911. godine kada je Karlo lupi, kralj zapadne franacke drzave naselio Vikinge oko usca Sene, vreme njihovih invazija je bilo zavrseno. TokomdrugepolovineXvekaEngleskajejosstrasnijestradalaodFrancuza.Dancisu870. godineosvojilistocnuAngliju.Nortambrijajepala876.godine,avecideoMersijevecsledece godine. Ali ovo nisu bili pljackaski pohodi, Danci su se naseljavali. Kralj Veseksa Alfred (871-899) organizovaojekakavtakavotporiposledugeborbenakrajujeuspeodapobedi885.godine, kadasuDancipotpisalimir.AlfredovsinEdvard(899-925)injegovunukEtelstan(925-939) postepenosupreuzimalideloveostrvakojesudrzaliDanci,aliihnisuproteravalivecsu jednostavno Danci prihvatali vlast Anglosaksonaca. Pocetkom X veka Vikinzi su napali i rsku. Neko vreme su drzali gotovo citavo ostrvo, ali su na kraju morali da se povuku u istocne luke Dablin, Veksford i Voterford. 874. godine Vikinzi su stvorili i naselje na slandu odakle su kasnije pustolovi otplovili na renland i cak na severnoamericku obalu. ArabIjani (VI - XI vek)

OsnovnuteritorijukojusuArabljaniprvobitnonaseljavalicinilisupoluostrvoArabijaisusedne stepske i polupustinjske oblasti Mesopotamije, Sirije i istocnog Egipta. Bezvodan i tesko prohodan prostorzauzima1/3Arabije.TojepresvegapustinjaRub-el-Hali,kojalezinajuznomdelu poluostrva.PustinjeDahnaiNefudpotpunosuprohodne,ikadimavodenogtaloga,mogu posluzitikaopasnjaciuproleceinapocetkuleta.VecideopovrsineArabijepredstavljastepe, obrasle travom i siprazjem, one imaju podzemne vode koje se koriste, ali u Arabiji nema ni reka ni slatkovodnih jezera. OgromnavecinastanovnikaArabije,tkzv.beduini,bavilasenomadskimstocarstvom.Brzo iscrpljivanje pasnjaka nagoni stocare da se sa svojim stadima sele samesta namesto upotrazi za ispasom i izvorima vode. Pored kamila Arabljani su gajili ovce i delom koze, kao i konje, ali je onbiorelativnoredakuArabiji.UArabijisupostojalecitavevelikezemljoradnickeoblasti,sa naprednimgradovima,cijejestanovnistvojosumilenijumuprenoveeredostiglovisok stepen proizvodnje i vrsilo razmenu sa susednim zemljama. U V-Vvekujuzna Arabija vec je dospela u stanjepotpunogopadanja:gradovisusepretvoriliurusevine,postrojenjazanavodnjavanjesu propadala, a znatan deo stanovnistva preselio se na sever. Arabljanisuziveliuplemenimaisvakoseplemedelilonaviserodovaizauzimaloteritoriju nasledenu od starina, koja je obuhvatala hiljade kvadratnih kilometara i na kojoj je ono imalo svoja stanista,zimskeiletnjepasnjake.Sviclanovijednogrodazivelisuzajedno,namestajucisvoje satore nedaleko od izvora ili u susedstvu kakve oaze. Odrasli sin, posto stupi u brak, ostavljao je po pravilu svoj sator i postajao staresinom zasebne porodice. Drustvom je vladala ustanova krvne osvete, jer nije bilo drzavne vlasti i ustanova za samoodbranu clanova roda i plemena. UVvekuizbilajekrizauArabijikojajebilaizazvanarelativnomprenaseljenoscu,jerArabljani nisu mogli da povecavaju teritorije pasnjaka, sto je zahtevao porast broja ljudi i stoke. Ekonomska sekriza razvila ipresla usocijalnukrizu, ubrzavajuciraspadanjerodovskihodnosa.Arabljanisu senaslipredprekompotrebomdasilomprobijuvizantijskuiiranskugranicu.Pocelisuse obrazovatisaveziplemena,stojepredstavljaloneposredanpreduslovzaujedinjenjecitave Arabije.Uovovremejavilasenovareligija,islamitouoblastimaukojojjeprocesraspadanja prvobitnezajednicenajvecmabiorazvijen.TaoblastbilajeHedzas,gdejerazvitakrazmene predstavljaofaktorkojijeubrzaoprocesraspadanjaodnosaprvobitnezajedniceizametanja odnosaklasnogdrustva.Jednoodnajvaznijihmestanaputumedunarodnogprometapreko ArabijebilajeMeka,naseobinanastalaokohramaKa'be.KasnijejeMekasteklavrloveliki ekonomskiznacajzahvaljujucisvomgeografskompolozajunaraskrsniciputevakojisuvodiliiz Jemena i Abisinije u Siriju i rak. Vodecu ulogu u ekonomskom i verskom zivotu Meke u V veku igralajerobovlasnickarodovskaaristokratijaplemenaKorejskojejestanovalouovomgradu. VelikiekonomskiznacajimalajestalnarazmenastanovnistvaMekesabeduinskimplemenima, koji su u zamenu za proizvode gradskog zanatstva donosili stoku, vunu i koze. Ova trgovina stekla je krajem V i pocetkom V veka osobito veliki znacaj usled znatnog smanjenja tranzitne trgovine sa Jemenom, koji su 576. godine osvojili Persijanci. Uovakvojsituacijijavljaseislam.Oosnivacutereligije,Muhamedu,sacuvalosemalo verodostojnihpodataka.Pomuslimanskojtradiciji,Muhamedjeposvomeporekluipolozaju pripadaorodovskojdemokratijiplemenaKorejs,aposvojimubedenjimabiohanifa.Svoju delatnost propovednika i organizatora verske zajednice, poceo je oko 610. godine. Muhamedovo ucenjeizlozenojeuKuranu,kojijepodeljenna114glava(sura).Tusezastupaidejastrogog monoteizma, vera u jednog boga Alaha, koji se pojavljuje u liku nebeskog despota. slam znaci pokornost,aonikojiispovedajutuverunazivajusemuslimanima(odrecimuslimpokoran). Stupivsi u borbu sa vladajucim gornjim slojem u Meki, Muhamed je, prirodno, stekao sebi vatrene