1

2

Naslov originala: Baltasar Gracian

BALTAZAR GRASIJAN

ORAKUL U SVAKOJ PRILICI

I UMEĆE OBAZRIVOSTI

Prevod sa španskog i beleške: ALEKSANDAR GRUJIČIĆ

PAIDEIA 2002.

Ovo delo prevedeno je uz pomoć Glavne direkcije za knjigu i biblioteke pri španskom Ministarstvu kulture. Prevodilac posebnu zahvalnost izražava Prevodilačkom centru u Tarasoni i Regionalnoj vladi Aragona na pomoći oko priređivanja ovog prevoda.

3

Čitaocu

Nit pravedan zakone potrebuje, nit mudar savete; a opet, niko se nije prepametan rodio. Valjalo bi da mi oprostiš što sam Orakulom nazvao ovaj izbor životnih pouka, koji po ispravnosti i jezgrovitosti to i jeste, ali i da mi zahvališ, jer ti u isti mah nudim svih dvanaest Grasijana, sve jedan vredniji od drugog, o čemu svedoči Znalac, koji u Španiji samo stoje objavljen a već su ga na francuskom dvoru preveli i štampati dali. Nek ova knjižica posluži pameti da tokom gozbi mudrijeh glava slast obazrivosti iz nje kuša i po nahođenju se u drugim prilikama njome naslađuje.

Don Vincencio Juan de Lastanosa

4

1. SVE JE VEĆ VRHUNAC DOSTIGLO,

a veština da se u životu uspe - ponajviše. Od mudroga se danas traži više doli negda od sedmorice; i više u ova vremena prema jednome nego prema čitavom narodu.

2. NARAV I PAMET.

Na njima se temelje vrline, jedno bez drugog, varljiva sreća. Nije dovoljno pametno suditi, poželjna je i odgovarajuća narav. Budali sve naopako ide: pogreši u izboru zvanja i službe i staništa i prijatelja.

3. U POSTUPANJU NEIZVESTAN BITI.

Novina diže cenu uspehu i pobuđuje uvažavanje. Igrati otvorenih karata nit se isplati nit prija. Ne otkrivaj namere još na početku, već druge u iščekivanju drži, najvećma tamo gde je značajem tvoj položaj predmet opšte pozornosti; budi tajnovit u svemu e da bi zagonetnošću strahopoštovanje izazivao. Sve i kad želiš da te shvate, ne objašnjavaj previše; ne sme se iskazati sve što na srcu leži. Obazrivo ćutanje utočište je mudrosti. Za nameru unapred obznanjenu niko ne mari; lasno se kudi a ne mogne li se ostvariti, zlo i naopako. Stoga čini kako Bog, koji nas u silnom iščekivanju i neizvesnosti drži.

4. ZNANJE I ODVAŽNOST

podjednako uzvisuju. Besmrtnim čine jer su kao osobine i same takve: vrediš koliko znaš, a koji zna, taj i može. Neznanje čovekovo, tmina na zemlji. Promišljanje i srčanost, oko i šaka; bez odvažnosti, jalovo je znanje.

5. UMETI DRUGOG OBAVEZATI.

Idola ne čini koji ga se boji, nego bogobojažljivi: pametnom je draže da ga potrebuju no da mu se zahvaljuju. Učtivo poverenje pokradeno će biti osloni li se na prostačku blagodarnost, jer koliko je prvo dobrog pamćenja, druga olako zaboravlja. Veća je korist od zavisnosti no od učtivosti; koji je žeđ utolio, vrelu leđa očas okrene; zlatnu narandžu kad iscediš, u smeće pretvoriš: obaveza kad prestane, prestaje i lepa reč, a s njom i poštovanje. Iskustvo stoga prvi nauk uči: koji te potrebuje, nikad zadovoljen da nije. Neka te traži, sve i kad ti je nadređen; ali to od preterivanja vajde nema: niti valja ćutanjem drugog na grešku navoditi, niti ga iz sopstvene koristi pustiti da sebi štetu učini.

6. KOJI JE NA SVOME MESTU.

Niko se savršen rodio nije: valja usavršavati svoju ličnost i zanimanje, e da bi se izvrsnost postigla i vrline iskazale. Izvrsnost se prepoznaje po istančanom ukusu i dubokoj promišljenosti, po zrelom prosuđivanju i nepomućenoj odlučnosti. Neki se nikad pameti ne dozovu, uvek im nešto fali; drugi pak prekasno stižu. Čovek na svom mestu, mudrih reči i razboritih poteza, rado je viđen i u odabrano društvo pametnih glava priman.

7. NIKAKO SE S GOSPODAREM NE NADGORNJAVATI.

Svaka je pobeda mrska, a ona nad gospodarem je ili ludost ili propast. Nadmoći se svako odvajkada gnuša, najvećma nadmoćni! S malo pažnje dadu se jednostavne

5

prednosti prikriti, kao lepota nemarom. Još će se i naći koji će nam prvenstvo u sreći i naravi priznati, ali po pameti, niko, ponajmanje koji vlast drži! Pamet je vrlina nad vrlinama, i svaki napadaj na nju najteža je uvreda. Elem, vladari bi da vladaju i u najuzvišenijem. Vole kneževi da im se pomogne, ali ne i da ih se nadmaši; stoga savet njima upućen nek izgleda više kao podsećanje na nešto što su zaboravili no kao ukazivanje na prazninu u duhu im. Zvezde nam ovu istančanost jasno pokazuju jerbo se nikad, kao podanice, po blistavosti sa Suncem ne odmeravaju.

8. KOJI SE STRASTIMA NE PREPUŠTA,

takav je duhom uzvišen. Sama nadmoć oslobođena je jarma bezumnih i prostih utisaka. Nema većeg gospodarenja do nad samim sobom i vlastitim sklonostima; ono i važi kao konačna pobeda slobodne volje. Ovladaju li tobom strasti, pred druge ih ne iznosi, još manje ako važan položaj zauzimaš: tako ćeš sebe vešto poštedeti briga i prečicom ugled steći.

9. PRIKRIVATI MANE SVOGA NARODA.

Voda biva kakvi su slojevi kroz koje teče, a čovek kakvo je podneblje u kojem se rodi. Jedni otadžbini duguju više nego drugi, jer im je nebo bilo naklonjenije. Nema toga naroda, ma koliko da je uljuđen, bez kakve posebne mane; nju susedi neprestano osuđuju, što iz predostrožnosti, što iz zavisti. Svaka čast onome koji ume ispraviti, ili makar prikriti, mane svoga naroda; tako na dobar glas izlazi, jer ga drže za izuzetnog među svojima: što od koga manje očekuješ, više ga ceniš. Postoje nedostaci i u familiji, postupcima, u zanimanju i dobu koji, pogode li se u istom čoveku, i ne preduprede li se znalački, stvore od njega nepojamno čudovište.

10. SREĆA I SLAVA.

Koliko je prva klimava, druga je postojana. Prva, za života; druga, posle njega. Prva protiv zavisti, druga protiv zaborava. Sreća se sačekuje i samo joj se kadikad može potpomoći; slavu valja zaslužiti; potreba za važenjem iz vrline se rađa. Odvajkada Fama1 za posestrimu džinova važi i uvek krajnostima teži, jer njoj je sve ili čudovišno ili čudesno, prezira ili tapšanja vredno.

11. BIRAJ DRUŠTVO OD KOJEG ĆEŠ NAUČITI.

Prijateljsko druženje neka ti bude škola znanja, a razgovor izvor pouke; prijatelje učiteljima smatraj i korist učenja s prijatnim razgovorom spajaj. Druženje s ljudima od duha dvostruko je korisno: odobravaju što kažeš i poučavaju te onom što čuješ. Obično nas drugome sopstvena korist odvede, ali je ovde nešto uzvišenije u pitanju. Obazriv se priklanja onim odličnicima koji ne žive u dvorovima sujetnosti, već na pozornicama duhovne veličine. Ima pojedinaca dokazane vrline koji ne samo da svojim ponašanjem i primerom bivaju vrelo izvrsnosti, već i od svoje pratnje čine uglednu školu nesebičnog oštroumlja.

1 Latinsko božanstvo koje personifikuje govor, glas, predanje, priču, pa time i ugled i slavu. Po

Vergiliju, devojka koja nakon pobede Zemlje nad Titanima treba pred ljudima da raskrinka bogove.

6

12. PRIRODA I UMEŠNOST,

materija i delanje. Niti ima lepote bez ulepšavanja, niti savršenosti koja ne bi sirova bila bez umeća da je oblikuje: rđavo ispravlja, dobro usavršava. Priroda nas izneveri kad se najmanje nadamo, stoga se u umešnost pouzdajmo. I najbolja je priroda bez nje sirova, a vrline okrnjene kad im manjka znanja. Svaki je bez umešnosti pomalo neotesan, savršenost u svemu uglađenost zahteva.

13. KAD DELAŠ, U NAMERAMA BUDI ČAS JASAN, ČAS NEJASAN.

Čovekov je život vojevanje protiv zala čovekovih, razboritost vazda ratuje protiv podvala zlonamernosti. Ova nikad ne čini što naizgled želi: cilja na jedno, ali samo da zavara; spretno zamahne uprazno, e da bi udarila gde se niko ne nada, većma na obmanu pripravna. Varkom krene da zaokupi suparniku pažnju kako bi se na nju obrušila i na prepad je porazila. No koja je pamet oštrovida ume lukavštinu budnošću preduprediti i oprezom je dočekati, jer razume uvek suprotno od onog što joj ova na znanje stavlja, varku netom naslućujući; propusti tako prvu smutnju, ali zato odlučno dočekuje drugu ili pak treću. Pretvaranje se još više upne kad vidi da mu obmana nije prošla, te bi da zavede samom istinom; menja igru da bi zamku promenilo, dovijanje kao neznalaštvo prikazuje i visprenu domišljatost na tobožnjoj prostodušnosti zasniva. No tad na scenu stupa oštroumlje, koje lukavštinu skroz prozire, razabirući mrak koji se u svetlosti skriva; odgoneta skrivenu nameru, tim tajanstveniju što je očiglednija. Na taj se način lukavi Piton protiv strela Apolonovih bori.2

14. SADRŽAJ I POSTUPAK.

Nije dovoljno šta je u čemu najvažnije, i način se računa. Rđavo postupanje sve pokvari, čak i što je pravedno i razumno. Dobro pak sve na svoje postavi; odricanje pozlati, istinu ublaži, čak i starost nalika. Način je svemu najbolji deo, prijatnim postupanjem tuđa se naklonost lasno stiče. Učtivo ponašanje život ukrašava i uspešnom kraju sve privodi.

15. MOĆI SE NA TUĐU PAMET OSLONITI.

Vladarima se posrećilo: oko sebe proverenu pamet okupljaju e da bi ih, u neznanju zatečene, očas izbavila. Kad zagusti, ova mesto njih na megdan izlazi. Nadmoć je neobična u službi mudre imati, kudikamo vrednija od obesti Tigrana varvarina, koji je pobeđene kraljeve u služinčad pretvarao.3 Nov je oblik gospodarstva u vlasti držati one koji po osobinama svojim treba da vladaju. Učenju kraja nema, a život očas prođe: koji ne zna, taj ne živi. Otuda je posebna veština lasno i puno učiti, i od znanja svačijega. Odlučiš li kasnije javno istupiti, iz tvojih će usta onoliko mudrih govoriti koliko si ih za učitelje imao, pa ćeš tako tuđim znojem ugled proroka steći. Oni građu najpre saberu i ispitaju, i suštinu ti u vidu znanja predaju. Ako ti se ne da mudrost u vlasti imati, makar blizinu njenu potraži.

2 Apolon je u Delfskom proročištu zatekao zmiju Pitona, koja je dotad progonila njegovu majku

Letu, i ubio je strelama. Da ovekoveči svoju pobedu, osnovao je pitijske igre i sebe prozvao Apolonom Pitijskim.

3 Tigran Veliki (140-55 p.n.e.), armenijski kralj, sa Mitridatom VI Eupatorom vodio ratove protiv Rimljana. S pobeđenim kraljevima postupao je kao sa svojim robovima, o čemu piše Tacit u XIV i XV knjizi svojih Anala.

7

16. ZNANJE I POŠTENA NAMERA.

Jemac su brojnim uspesima. Čudovišno je i ogavno pravilno razmišljanje sa zlobom spajati. Pakost je otrov za vrline a potpomogne li je znanje, nevolju samo lukavije raznosi: teško darovitosti koja se u smutnje upušta! Znanje bez savesti, ludost je udvostručena.

17. U POSTUPANJU TON MENJATI.

Stalno različito delati, da pažnju odvratiš, naročito suparniku. Stvarnu nameru ne ističi uvek, jer će tvoju prostodušnost brzo razumeti, i preduzeća ti naslutiti i osujetiti. Lasno je gađati pticu kad pravo leti, teže kad ševrda. Niti valja svakad namere skrivati, jer se to lukavstvo već u sledećoj prilici prozre. Zloća stalno vreba; velika je veština obmanuti je. Vešt nikad ne povlači figuru koju protivnik očekuje, još manje koju priželjkuje.

18. ZALAGANJE I VISPRENOST.

Bez njih od savršenstva ništa, a kad se spoje, milina. Osrednji ustrajnoššću više postigne od darovitog a nehajnog. Ugled se znojem stiče; što malo košta, puno ne vredi. Čak i na najvišim položajima zalaganje bude nedostatno: narav se ne da izmeniti. U osrednjem ne zablistati iz želje da osrednji u vršnome postaneš, opravdano je, jer veličini teži; ali osrednjim se zadovoljiti u drugome, mogav pak zablistati u prvome, opravdanja nema. Traže se, dakle, prirodnost i znanje, i da ih ustrajnost zanavek spoji.

19. NE DAJ DA DRUGI OD TEBE PREVIŠE OČEKUJE.

Česta je sramota hvaliti se unapred, a posle ne ostvariti što su drugi očekivali. Ne može se stvarnost nositi s onim što ljudi umisle, mnogo je lakše savršenstvo zamisliti no dosegnuti. Mašta s pustim željama druguje i uvek se preko mere propinje. Vrline, makar bezbrojne bile, stvorenu predstavu ispuniti neće: kako se ova preteranim očekivanjem naoružala, pre će je razočarati no zaseniti. Nada je veliki krivotvoritelj istine; opreznost zato da je ispravlja ali tako da zadovoljenje želju premašuje. Pozoveš se poverenje da bi radoznalost zagolicao, ali ne i svoj predmet založio. Bolji je ishod kad stvarnost prevaziđe stečenu predstavu i nadanja. Od ovog pravila će što je rđa odstupiti, jer mu preterivanje pomaže; tapšanje ga zabašuruje, i podnošljivim prikazuje ono što nam se najpogubnijim činilo.

20. KOJI JE U SVOM DOBU.

Zaslužni pojedinci od svoga vremena zavise. Nisu se svi zatekli u dobu koje su zaslužili, niti su mnogi svoje iskoristiti umeli. Ima ih i koji su drugačiji vek zaslužili, jer što je valjano ne pobeđuje uvek; svemu svoje vreme, kojemu se čak i vrline prilagoditi moraju. Mudrost je ipak uvek u prednosti, jer je večna; ako ovo doba za nju nije, biće sledeće.

21. KAKO SREĆAN BITI.

Za sreću postoje pravila, mudrome ona ne pada s neba; veština joj može pripomoći. Jedni se prosto načeče pred vratima sreće i čekaju da im se otvore, no drugi bolje čine, jer ih obiju mudrom smelošću, pa sreću, uz pomoć vrline i odvažnosti, osvoje neosetnom silom. No, kad se bolje razmisli, to najviše pomažu vrlina i pozornost, jer ni sreća ni nesreća nisu drugo do obazrivost i neobazrivost.

8

22. KOME TAPŠU.

Prijatno i učtivo sveznanje oružje je pametnih: poseduju korisno znanje o svemu savremenom, kao mudri a ne prosti duhovi. Na raspolaganju imaju dosetke i pošalice, i velikodušnih su poteza, i sve u pravi čas, jer upozorenje do uha obično dopre kroz šalu, a ne kao ozbiljan savet. Nekima je mudro ophođenje koristilo više no svih sedam umetnosti skupa, ma koliko slobodne bile.4

23. BITI BEZ MANE.

Uslov je savršenstva. Nema toga ko bi bez mane bio, na duši ili telu, no mesto da ih bez po muke zaleči, ima neko pa im se preda. Katkad s pravom žalimo kad vidimo da beznačajna falinka naruži vrsna pojedinca, kao što je i oblačak dovoljan da golemo Sunce pomrači. Tad zloba očas to obraz ukalja. Zato je najviše umeće u vrline mane preobratiti. Kao što je Cezar umeo ovenčati sramotu5 koju mu je priroda nametnula.

24. MAŠTU ZAUZDAVATI.

Čas je suzbijaš, čas podbadaš, do sreće u životu se i stiže jedino kad se na zdravoj pameti zasniva. Ako li ne, stane kinjiti: ne okupira samo misli, nego se osili i životom zagospodari, po nahođenju ga prijatnim ili mučnim čini: sobom zadovoljni bivamo kad se njoj prohte. Nekima jedino jade donosi, kod budala se kao tlačitelj odomaći. Trećima predlaže naslade i pustolovine s bezobzirnom ohološću. Sve je to u stanju učiniti, ne obuzda li je najoprezniji zdrav razum.

25. RAZUMETI UNAPRED.

Negda pravilno rasuđivanje beše vrlina nad vrlinama: sada više nije dovoljno, moraš videti ispred sebe, pogotovu ako su zablude u pitanju. Ne može biti mudar koji nije kadar razumeti. Ima ljudi toliko visprenih da oštrim pogledom proniču kako u dušu tako i u namere. Istine do kojih najviše držimo stigle su do nas tek nabačene; obazriv će znati smisao da im dokuči: bude li povoljan, zauzdaće lakovernost; bude li mrzak, obošće je.

26. SVAKOME PRONAĆI SLABU TAČKU.

Da tuđom voljom ovladavaš, to više dovitljivost no odlučnost pomaže: treba znati kako se kome pod kožu uvući. Nit ima naravi bez kakve posebne sklonosti, niti dva istovetna ukusa. Svi se nečemu klanjaju: jedan ugledu, drugi koristi, većina užitku. Umeće je znati ko čemu odoleti ne može; pronikneš li u ono što ga pokreće, imaš u ruci ključ njegove volje. Gledaj drugome primum mobile6 da pronađeš, koji nije uvek uzvišen, već češće i te kako prizeman: na svetu ima više smućenih no razumnih. Otud valja svakom najpre njegovu narav razumeti, zatim što kani reći, a onda ga napasti gde je najtanji, e da mu slobodnu volju bezuslovno matiraš.

4 Reč je o nekadašnjih sedam slobodnih umetnosti, podeljenih u trivium (gramatika, retorika i

logika) i quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika). Grasijan odbacuje knjiško znanje, pa reč liberal, "slobodan", koristi i u značenju "velikodušan, darežljiv".

5 Misli se na Cezarevu ćelavost, koju je ovaj na sve načine nastojao da prikrije. 6 Aristotelovski izraz za prvobitnog pokretača, za najdublji uzrok. Grasijan ovome pridodaje i

značenje "lična korist".

9

27. ŠIRINU DUBINI PRETPOSTAVITI.

Savršenstvo se ne sastoji u količini, već u kakvoći. Što je dobro, to je i retko, i malo ga ima: obilje u nemilost vodi. Kad se među ljudima nađu, divovi se obično kao pravi patuljci pokažu. Neki knjige cene po debljini, kao da ih pišu za vežbanje ruke a ne glave. Rasplinjavanje po sebi nikad iz osrednjosti ne može izvesti, i to leži muka sveznajućih glava: kako bi u sve da zavire, ništa do kraja ne spoznaju. Produbljivanje znanja vodi u savršenstvo, tim blistavije što je predmet uzvišeniji.

28. NI PO ČEMU OBIČAN.

Pogotovo ne u ukusu. Velika li mudraca koga očajanje obuzme vidi li da nije svima po volji! Pametnoga usrećiti neće što se svetina tapšanja nasititi ne može. Drugi su pak takvi kameleoni da im je zbog čuvenja draži kužni zadah prostog sveta od povetarca Apolonovog.7 Ni u duhu: ne daj da te zablesne čemu se prostak divi, na to se jedino budaline navuku; što sveopšta glupost obožava, to istančano rasuđivanje zabludom smatra.

29. KOJI JE PRAVIČAN.

Svakad je na strani razuma, i tako odlučan da ga ni raspomamljena svetina ni tiranskog nasilje ne mogu primorati da od njega odstupi. Ali ko bi tako retka zverka mogao biti? Ona malo poklonika ima! Mnogi je u nebo dižu, ali u kuću ne puštaju; većina je prati dok ne zagusti, da bi onda prevrtljivci od nje glavu skretali, a političari je zabašurivali. Ne libi se pravičnosti u koštac se uhvatiti ni sa prijateljstvom ni sa silom, pa ni sa sopstvenom korišću. Otuda i jeste teško od nje se odmetnuti. Domišljati se izgovaraju da ne žele višim, državnim interesima štetiti; čovek od reči takvo pak pretvaranje izdajom smatra; više mu je stalo do nepokolebljivosti no do mudrosti; tamo je gde je istina, pa otuđi li se od koga, ne čini to zbog prevrtljivosti svoje, već što je drugi od pravičnosti odstupio.

30. NE ZASTUPAJ ONO ŠTO NIJE NA DOBROME GLASU.

Ponajmanje himere koje, mesto poverenja, jedino prezir pobude. Hirovitost više lica ima, a mudar ih se svih kloniti mora. Neki su skloni pukom isticanju, pa prigrle ono što mudri preziru: kako im je samo do posebnosti stalo, takav ih glas i prati, ali ne poštovanjem, već podsmehom izazvan. Čak i kad mudro zbori, oprezan se neće previše isticati, još manje će zastupati ono što bi ga smešnim činilo. Ovo ni imenovati ne treba, javno prezrenje već ga je dovoljno žigosalo.

31. SREĆNIKE UPOZNAJ I NJIH SE DRŽI, NESREĆNIKE IZBEGAVAJ.

Nesreća je obično kazna zbog gluposti, od nje zaraznije boljke nema. Nikad vrata ne otvaraj ni najmanjoj nevolji, jer za njom odmah druge i veće nastupaju, nestrpljive da na red dođu. U igri je najveće dovijanje osloboditi se rđave karte: bolje je imati najslabiju koja u ovoj partiji pobeđuje, no najjaču u prethodnoj. Kad se dvoumiš, pametnije je stati uz mudre i obazrive, njima se sreća kad-tad osmehne.

7 Nekad se verovalo da se kameleon hrani vazduhom.

10

32. VAŽITI ZA USLUŽNA ČOVEKA.

Za one koji su na vlasti, mnogo zavisi od toga da li su predusretljivi: nema veće vrline ni boljeg načina da svačiju blagonaklonost zadobiju. Jedina prednost vlasti i leži u tome: dobro činiti više od većine smrtnika. Prijatelji su jedino oni koji se uslugama svojim potvrde. Drugi, naprotiv, nikad neće za tuđeg da se pomuče, ne zato što bi ih nešto koštalo, već iz zlobe, budući da su sušta suprotnost Božjoj milosti.

33. ZNATI UKLONITI SE.

Ako je u životu veliko umeće znati dobiti, još je veće znati odbiti, sebi, drugima i preduzećima. Ovih ima neprikladnih, u kojima se jedino traći dragoceno vreme; njima se baviti, gore je no ništa ne raditi. Razborit ne samo što se u tuđe ne meša, nego ne da ni da ga drugi u nj uvuku. Ne sme se drugome toliko podati da sebi više ne pripadaš. Niti valja prijatelje zloupotrebljavati ištući više no što su spremni dati. Svako preterivanje škodi, u druženju ponajviše. Blagonaklonost i poštovanje najbolje čuva mudra umerenost, jer se kod nje pristojnost ceni, i niko joj ne želi nauditi. Zato narav nek je slobodna, odabranim ponesena, i nikako protiv dobrog ukusa da ne ide.

34. SPOZNAJ PO ČEMU SI POSEBAN.

Glavnu crtu svoje naravi usavršavaj, ostalima tek potpomaži. Koliki je mogao u čemu prvak biti, da je znao za šta je nadaren. Prouči svoje najvrednije svojstvo, na njega usredsredi pažnju: nekima, je to razum, drugima hrabrost. Najviše ih ima koji sile svoje odlike pa ni u čem ne dosegnu izvrsnost: što se isprva strasti dodvorava, vremenom se kao varka pokaže.

35. SAGLEDAVAJ STVARI.

Pogotovu najvažnije. Budale propadaju jer ne razmišljaju: dokonavši napola, štetu koristi razlučiti ne mogu, pa ne znaju ni čega da se prihvate. Nekima je važno što je beznačajno, a beznačajno važno biva, jer prosuđuju uvek naopako. Mnogi razum izgube jer ga i nemaju. Neke se stvari moraju krajnje pažljivo sagledavati i u dubini duše čuvati. Mudar sve promišlja, ali ume da razlikuje: gde vidi priliku, zadrži i udubi, misleći čak da nedovoljno sagledava, pa tako mišlju stigne dalje no nespokojem.

36. KUŠAJ SVOJU SREĆU.

Da bi znao kako da postupaš, i čemu da se posvetiš. Važnije je ovo no svoju narav poznavati, jer ako je luda koji se u četrdesetoj Hipokratu radi zdravlja obraća, još je luđi koji bi od Seneke o životu da nauči.8 Velika je veština znati svojom srećom upravljati, bilo čekajući na nju, što vredi pokušati, bilo iskoristivšije u pravi čas, jer ona ima svoj red; s druge strane, put joj je toliko vijugav da se predvideti ne može. Kome se osmehnula, nek smelo napred krene, ona strastveno na odvažne gleda, i kao lepa žena na mladiće. Kome pak leđa okrene, nek se povuče, da ne bi sebi dvostruku bedu natovario. Za onoga je koji njome vlada.

8 Hipokrat (460-377 p.n.e.) bio je nenadmašan u pitanjima medicine, a Seneka (4 p.n.e.-65 n.e.) u

pitanjima morala.

11

37. UMETI IZOKOLA REĆI.

To je znak najveće uglađenosti u ophođenju s ljudima. Izokola se ispipa ćud i na probu stavlja e da bi se do najdubljih tajni srca stiglo. Nekim je rečima, poput strela, šiljak zamočen u otrov strasti i zavisti, pa bi kao nevidljive munje da svrgnu metu s visina poštovanja i blagonaklonosti. Mnogi su u nemilost pali na ubod najbezazlenije reči, a da ih prethodno ni govorkanja svetine ni ujdurme pojedinaca nisu mogli uzdrmati. Druge su pak reči blagotvorne, koje ugled učvrste i potvrde. Koliko ih vešto odapinje zloba, toliko ih pažljivo oprez i strpljivost moraju dočekivati, jer se uspešnije braniš kad znaš da te nišane i lakše streli izmakneš ako si joj se nadao.

38. ZNATI NA VREME POVUĆI SE IZ IGRE.

Tako to rade znameniti igrači. Lepo povlačenje vredi koliko i smeo napadaj; kad su brojni i dovoljni, valja dobitke na sigurno pohraniti. Sreća ako li predugo potraje, sumnjičavost pobuđuje; sigurnija je kad je kolebljiva, začinjena gorkoslatkom neizvesnošću. Stanu li se zgodici jedan za drugim ređati, lakše će se među sobom posaplitati i svi zajedno na bubanj otići. Kratkotrajnost sreće često se njenom silinom nadomešta. Hitro se umori predugo li jednoga na leđima nosi.

39. ZNATI KAD JE ŠTA SAVRŠENSTVO I ZRELOST DOSTIGLO, I TAD GA PRISVOJITI.

I u prirodi sve postiže savršenstvo; donekle napreduje, odnekle nazaduje. U stvarima Umetnosti, pak, poboljšanje je skoro uvek moguće. Vrhunac je istančanog ukusa da znaš kad je čemu vreme: to svi ne mogu, a koji bi i mogli, ne umeju. Čak i za plodove uma postoji trenutak sazrevanja; valja ga poznavati zarad uvažavanja i izvlačenja koristi.

40. GLEDAJ DA TE SVI VOLE.

Važno je opšte uvažavanje zadobiti, a ljubav svačiju još i više; manjim delom to zasluga srećne zvezde biva, većim, umešnosti; jer ova dovrši što prva započne. Vrline jesu neophodne, ali nisu dovoljne. Budeš li najpre povoljan utisak ostavio, lakše ćeš naklonost zadobiti. Da bi ti bili naklonjeni, čini dobročinstva, i to svakome; štedar budi na lepoj reči i na još lepšem postupku: voli i voleće te. Veliki političari očaraju ljubaznošću. Međutim, preko dela domašaj se i pera, jer naklonost pisaca večno traje.

41. NIKAD NE PRETERUJ.

Najvećma je važno u hvalospevima ne zboriti, tako se nećeš ni o istinu ogrešiti niti sopstvenu razboritost poniziti. Preterivanja su znak neopreznog uvažavanja i ograničenog znanja i ukusa. Laskanje i te kako podstiče ljubopitstvo i budi želju, no potom, ne odgovara li značaj pohvali, kako obično biva, iščekivanje se protiv prevare okrene i sveti se omalovažavanjem i hvaljenog i hvalioca. Stoga će razborit uvek uzdržan biti, i radije će pogrešiti šturom no prejakom rečju. Što je vrsno, to je i retko, zato treba uvažavanje umeriti. Preterivanje je ogranak laži, njime se izgubi poverenje u istančan ukus i, još gore, u razboritost.

42. O UROĐENOM GOSPODSTVU.

Nadmoć je to iz potaje. Valja da potiče iz urođene veličine, a ne iz neprijatne usiljenosti. Svaki se i nehotice gospodstvu potčinjava, priznajući tajnu moć urođenom autoritetu.

12

Koji su s prirodnim gospodstvom kraljevi su po zasluzi, i lavovi po prirodnom prvenstvu. Ovladaju tuđim srcem i razumom ulivajući poštovanje. Ako ih i druge vrline krase, takvi su rođeni da budu zamajci u svojoj državi, jer više postižu jednim svojim pokretom negoli drugi silnim upinjanjem.

43. MISLI KAKO MANJINA, A GOVORI KAO ŠTO VEĆINA.

Hteti istinu nametnuti ravno je plivanju uzvodno, očas se možeš udaviti. Jedino je Sokratu tako nešto za rukom pošlo. Suprotno se mišljenje za uvredu smatra, jer je ravno osudi tuđega suda. Nezadovoljnici se očas namnože, i kako zbog onog koji je kuđen, tako i zbog onog koji mu tapše. Istinitost tek retkima pripada, ali je zato zabluda česta i gruba. Ne može se o mudracu suditi po onome što na trgu zbori, jer on tad ne govori sopstvenim, već glasom sveopšte gluposti, sve i kad u dubini duše misli suprotno. Razboriti jednako gleda niti da protivreči niti da mu prortivreče: što bi više da kudi, to se više uzdržava. Mišljenje je slobodno i nad njim se ne sme nasilje vršiti; stoga se povlači u svetilište svoga ćutanja, a ako i rešiš da se javiš, čini to zaklonjen odabranom manjinom.

44. NAKLONOST ZNAMENITIH LJUDI.

Odlika je odvažna čoveka odvažnih društvo tražiti, i ovo je čudo prirode po plemenitosti i probitačnosti. Postoji srodstvo po naravi i duhu i njegovo je dejstvo takvo da ga neznalačka svetina pripisuje čarobnim napicima. Ovo se ne zasniva jedino na poštovanju, već preko prihvatanja stiže i do naklonosti: ubeđuje bez reči i postiže bez napora. Ima naklonosti uzdržane i otvorene; obe to više pogoduju što su uzvišenije. Velika je veština poznavati ih, razlikovati i znati se njima okoristiti, jer nema toga truda koji bi bez te tajne sklonosti dovoljan bio.

45. SKRIVENIM SE NAMERAMA SLUŽI, ALI IH NE ZLOUPOTREBLJAVAJ.

Ne valja se njima hvastati, još manje ih razumljivima činiti. Svako se dovijanje mora prikriti, jer je sumnjivo, ponajviše kad je o prikrivenim namerama reč. Obmana je česta; zato budnost udvostruči, ali da se ne vidi, jer nepoverenje izaziva; uvredljiva je i podstiče na osvetoljubivost, probudi zloću na koju niko mislio nije. Oprez je velika prednost kod delanja: nema boljeg dokaza da ima pameti. Najveća se savršenost u preduzećima zasniva na sigurnosti s kojom se provode.

46. SVOJU ODBOJNOST PREMA DRUGOME ISPRAVLJAJ.

Često bez razloga omrznemo, i ne pitajući se ima li tome ikakva razloga. Nekad se ta prirođena i prostačka mrskost ostrvi čak i na najvrlije pojedince. Stoga je mudrost mora ispravljati, jer za ugled nema ničeg pogubnijeg nego s mržnjom gledati na boljeg od sebe: koliko je korisno naklonjen prema velikanu biti, toliko je sramotno prezirati ga.

47. KLONITI SE TEŠKIH ODLUKA.

Jedna je od najvažnijih odlika smotrenosti. Kod pametnih je uvek dug put do neopozive odluke, koji pažljivo prelaze, idući utabanom stazom svoje mudrosti: odlučuju se u poslednjem trenutku, jer je lakše ukloniti se pred opasnostima, nego iz njih kao pobednik izići. Teškoće duh na kušnju stavljaju, sigurnije je kloniti ih se no savlađivati ih. Za sobom još veće povlače, neretko i u provaliju guraju. Ima pojedinaca i naroda po naravi kavgadžijskih, sklonih da se nepromišljeno u nevolju upuštaju, no koji korača razumom osvetljen dugo se premišlja i obazrivo gleda gde i kako stupa; svoj račun više

13

u uzdržavanju no u pobedi nalazi, pa pred dežurnom budalom moli da mu oprosti što mu ne želi drugom biti.

48. O ČOVEKU SE PO NJEGOVOJ DUBINI SUDI.

Što u sebi nosiš uvek treba dvostruko vrednije da bude od onog što pokazuješ. Ima ljudi koji su kao pročelje nedovršene kuće, kao da im je građe ponestalo: ulaz kao u palati, a iznutra udžerica. Takve nemaš za šta uhvatiti, ili si im, bolje reći, već sve odmah uhvatio: nakon prvog pozdrava, razgovor prestaje. Obrate ti se izvodeći učtive piruete poput sicilijanskih konja, a onda se najednom u ćutljivce preobrate: reči se očas iscrpe gde je razmišljanje jalovo. Takovi lako obmanu one kojima se pogled takođe na površini zadržava; no mudrost, koja u dubinu proniče, ume ispraznost da im prepozna i pametnima za sprdnju ponudi.

49. KOJI JE RAZLOŽAN I OŠTROUMAN.

Takav sebi potčinjava, i ne da se potčiniti. Odmah sagledava srž stvari; savršeno procenjuje ko je kakav iznutra. Dovoljno mu je da na osobu pogled baci pa da razume i proceni njenu narav. Oštrog pogleda, odgoneta što je u duši najskrovitije. Primećuje neumoljivo, pojmi istančano i zaključuje razborito: ništa mu ne izmiče, sve opaža, sve shvata i razume.

50. UVEK DO SEBE DRŽATI.

Nehajan prema sebi ne budi, ni kad si sam. Vlastito poštenje nek bude svakome merilo njegove ispravnosti; više strahuj pred oštrinom sopstvene savesti nego pred svim tuđim propisima. Što se ne pristoji, ne čini više iz bojazni pred sopstvenim razumom nego pred tuđim autoritetom, ma kako strog bio. Pribojavaj se sama sebe pa ti neće trebati Senekino učenje.

51. KOJI PRIKLADNO IZABIRA.

Od toga u životu ponajviše zavisi. Pretpostavlja ovo istančan ukus i rasuđivanje bez mane, jer učenost i razum tu nisu dovoljni. Nema savršenstva bez pravog izbora; ovaj pak počiva na dve pretpostavke: znati izabrati, i najbolje. Ima ljudi plodnog i živog duha, tačne procene, čak znalaca i naučenjaka, koji kad im valja izabrati, izgube glavu; uvek se mašaju za gore, kao da im je draže pogreški. Otud je sposobnost odabira jedan od najvećih darova Neba.

52. UVEK SOBOM VLADATI.

Ogledalo je mudrosti nikako se ne uzrujavati: time se dokazuje izvrsnost i kraljevsko srce; veličanstvenost je teško uzdrmati. Strasti su ćudi duha, namnože li se, od njih zdrav razum pati; iziđe li bolest na usta, ugled u opasnost dovodi. Zato valja sobom u toj meri ovladati da niko, ni u sreći ni u nesreći, našu pometenost nazreti ne može, već se jedino uzvišenosti našoj diviti.

53. MARLJIV I PAMETAN.

Marljivost hitro izvodi što pamet natenane promisli. Brzopletost je svojstvo lude, koja se, ne videći prepreke, zaleće kao bula u jagode. Mudrome je, naprotiv, mana otezanje, jer ko pažljivo gleda, svašta opaža. Odlaganje kadikad osujeti tačnu procenu. Brzina je

14

mati srećnog ishoda. Najviše je učinio koji ništa za sutra nije ostavio. Zna se carska: požuri polako (festina lente).

54. ZNATI KAD TREBA I ZUBE POKAZATI.

Načini se ovcom, vuci će te izjesti. Sa odvažnošću se nije šaliti: popustiš li prvome, moraćeš i drugome, i tako sve do zadnjega. Više vredi odmah u početku u koštac se uhvatiti, negoli istu muku kasnije mučiti. Nepokolebljivost razuma nadmašuje telesnu snagu: ona je kao mač u koricama mudrosti, spreman uvek i svagda. Služi i kao štit: duševna je slabost opasnija od telesne. Mnogi je silne vrline imao a hrabrost manjkavu, pa je skončao a da nije ni živeo, svojom neodlučnošću pokopan; visprena priroda s razlogom je slast meda s ljutom pčelinjom žaokom spojila. Telo ima i meso i kosti: da ne bude duh sav u mlakosti.

55. KOJI SE UME STRPETI.

Dokaz je velikog srca ko otrpeti ume. Nikad ne brzati, ni u vatru padati. Ovladaš li sobom, ovladaćeš i drugima. Do povoljne prilike stiže se dugačkim hodnicima. Obazrivo promišljanje začini uspehe i doradi skrivene namere. Štaka vremena korisnija je od gvozdena Herkulova malja. Ni Bog ne kažnjava batinom, nego prilikom. Pametno je rečeno: „Vreme i ja, s dvojicom da se nosimo".9 Sama sreća kruniše strpljivost veličinom nagrade.

56. VAZDA BITI DUHOM PRISUTAN.

Prisustvo duha srećna je brzina uma. Za duh ne postoje ni opasnosti ni nepredviđene prepreke, jer je vispren i neumoran. Neki se vazdan premišljaju da bi potom pogrešili, dok drugi u svemu uspevaju ne promišljajući prethodno. Protivrečne naravi najbolje deluju baš u stisci; one su kao čuda kojima sve nehotice za rukom polazi, dok bi ih razmišljanje samo na pogrešan put navelo; što im smesta na um ne padne, nikad se više ne pojavi, niti ga mogu prizvati. Tapše se uvek toj hitrini, jer pretpostavlja začudnu sposobnost: istančanost misli i mudro delovanje.

57. PROMIŠLJENI SU NA SIGURNOM.

Hitro je što je dobro. A brzopleto što se čini, odmah se i raščini; jer koje treba večno da traje, večnost i za nastajanje potrebuje. Pažnju tek na savršeno svraćamo, i jedino uspeh opstaje. Produbljeno razumevanje dostiže večnost. Što mnogo vredi, skupo je, kao što se i najdragocenija kovina najteže lije.

58. ZNATI SE PRILAGODITI.

Prema svecu i tropar, i jedro prema vetru: ne troši više snage no što je neophodno i izbegavaj preterivanja, i u znanju i u moći. Ne podiže vešt sokolar više ptica no što mu je da ulovi pticu potrebno. Ne valja sve na videlo iznositi, koliko sutra neće te više ni gledati. Uvek nečim novim zaseni, svakog dana ponešto otkrij, tako podstičeš iščekivanje a da se pri tom vrlinama tvojim kraj ne vidi.

9 Veruje se daje ovo rekao Felipe II (1527-1598), misleći da se mnogo postići može ako se ima

dovoljno vremena. Tokom svog kraljevanja Felipe II je ratovao protiv Francuske i Engleske i Turske, i uz pomoć Inkvizicije iskorenio španski protestantizam. Svojim despotskim fanatizmom doveo je Španiju, uprkos prilivu južnoameričkog zlata, do finansijske katastrofe i opšteg slabljenja.

15

59. KONAC DELO KRASI.

Koji u kuću sreće na vrata radosti ulazi, na vrata plača izlazi, i obrnuto. Stoga valja misliti više na srećan izlazak no na tapšanje pri ulasku. Nesreća je taličnih što povoljan početak imaju, i odveć žalostan svršetak. Nije sreća zaglušiti od neznalačkog tapšanja pri ulasku, jer to svako može postići, već kad izlazak izazove opšte uzbuđenje; retki su oni za čijim se odlaskom žali. Samo kadikad sreća do praga isprati: koliko je učtiva spram onih koji dolaze, nehajna je s onima što odlaze.

60. RAZUMNE ODLUKE.

Neki se rode pametni: mudrost dosežu uz pomoć urođenog zdravog razuma, otuda im je put uspeha već dopola utrt. S godinama i iskustvom razboritost im sazri, a prosuđivanje se sasvim izoštri. Ne podnose hirovitost ni u kom vidu, jer je za iskušenje mudrosti drže, pogotovu u državnim poslovima, koji zbog velikog značaja nepomućenu sigurnost traže. Takvi zaslužuju da budu na državnom kormilu, bilo njime da upravljaju, bilo da savetuju.

61. IZVRSNOST U NAJBOLJEM.

Među raznovrsnim savršenstvima, posebnost se ističe. Nema znamenitog čoveka bez kakve nadmoćne osobine; osrednjost na tapšanje ne podstiče. Biti izvrstan u čemu uzvišenom izvlači iz tame običnosti i uvrštava među izuzetne. Biti pak vanredan u čemu neznatnom ravno je bivanju velikim u malome; što je nešto ugodnije, to je manje uzvišeno. Izvrsnost u najvišem nosi u sebi nešto neprikosnoveno: podstiče na obožavanje i budi blagonaklonost.

62. SLUŽITI SE DOBRIM SARADNICIMA.

Pojedinci bi da nadmoć svoga uma dokažu pred skromnošću svojih podređenih: takvo je zadovoljenje opasno, i neumoljivu kaznu zaslužuje. Nikad veličinu vladara nije umanjila sposobnost njegova ministra; naprotiv, sva slava uspeha uvek prvom zamajcu u deo pada, kao što se obrnuto desi kad je štogod beščasno u pitanju. Čuvenje ide samo prvima po činu. Nikad se ne veli: „Taj je imao dobre ili rđave ministre", već: „Beše dobar ili rđav vladalac". Otuda ih valja smoreno birati, i ispitati, jer im se u ruke polaže neprolazna slava.

63. PREDNOST JE U ČEMU PRVI BITI.

Dvostruka, ako joj se i izvrsnost pridruži. Dobiva koji karte deli, ako li je partija izjednačena. Mnogi bi u svom pozivu feniks bio, da ga drugi nije prestigao. Prvima pripada pravo starine, da se mlađi oko zrnaca glože; koliko god se ovi upinjali, ne mogu se otresti zamerke da su tek oponašatelji prvih. Samo dosetljivost oštroumnih može smisliti nov put ka uspehu, pod uslovom da joj mudrost kao vođa služi. Novinom svoga preduzeća pametni su sebe među velikane ubrojali. A opet, neki više vole prvi u drugom, nego drugi u prvom redu biti.

16

64. UMETI IZBEĆI NEPRIJATNOSTI.

Velika je mudrost poštedeti sebe neprilika. Obazrivost ih mnoge izbegne: ona je sreći Lucina,10 pa tako i zadovoljstvu. Rđave vesti ne slati, nekmoli primati: vrata pred njima zatvoriti, osim ako pomoć ne donose. Neki uši ćule jedino da čuju hvalospeve; drugi pak zlobivo ogovaranje; a neki prosto ne umeju živeti bez svakodnevne muke, kao Mitridat bez otrova.11 Nit valja sebi teškoće natovariti za čitav život e da bi se drugom na milo učinilo, pa makar i najbliži bio. Nikad se ne treba o sopstveno blagostanje ogrešiti kako bi se ugodilo onom koji se, pun saveta, ničeg ne prihvata; u svakoj prilici, kad god se mora između tuđeg zadovoljstva i sopstvene štete birati, pravilo kaže da je bolje drugoga razočarati odmah negoli sebe kasnije, i bez leka.

65. ISTANČAN UKUS.

Ukus se izgrađuje, kao i pamet. Pravilno razmišljanje podstiče želju, a onda i zadovoljstvo u posedovanju. Veliki se duh prepoznaje po uzvišenosti svoga ukusa. Predmet koji ispunjava veliki duh i sam velik mora biti; uzvišene stvari su za uzvišene umove što i gurmanima ukusni zalogaji. Plaše ga se i dokazane vrednosti, što je savršeno pred njim zadrhti; malo šta bez mane biva, otud retke da su pohvale. Ukusi se izgrađuju u opštenju s drugima i prenose stalnim dodirom: sreća je naročita opštiti s ljudima pravoga ukusa. S druge strane, ne valja razglašavati svoje nezadovoljstvo svime i svačim, jer to je budalasto preterivanje, mrskije tim pre kad ne potiče iz nesklonosti, već iz pretvaranja. Neki bi želeli da Bog drukčiji svet stvori, i drukčija savršenstva, samo da bi zadovoljio njihova silna uobraženja.

66. IMATI NA UMU POVOLJAN ISHOD.

Nekima je više stalo do pravilnog postupanja nego do ostvarene namere. Međutim, zbog neuspeha rđav glas uvek nadjača brižljivo birana sredstva. Pobednik nikome ne polaže računa. Većina i ne primećuje značaj okolnosti, jedino dobar ili rđav ishod; stoga ugled koji postizava svrhu nikad gubitnik ne biva. Srećan ishod sve uznese, čak i kad mu se nedozvoljenim sredstvima posluži. Zapravo je umeće protivu pravila umeća ići, kad se drukčije ne da ostvariti povoljan ishod.

67. IZABERI ZVANJE KOJEM TAPŠU.

Većina stvari od tuđe naklonosti zavisi. Poštovanje je vrlinama što i povetarac cveću: dah i život. Ima uloga koje na sveopšte odobravanje nailaze, i onih koje, iako važnije, neopažene prolaze: prve, zato što se izvode svima naočigled, izazivaju sveopštu blagonaklonost; a potonje, premda ređe i vrednije, ostaju u senci: poštuju ih, ali im ne tapšu. Među vladarima, pobednici su najznamenitiji, otuda su aragonski kraljevi tako čuveni, jer bejahu ratnici i osvajači, silni i veličanstveni.12 Zato koji znade prednost daje ulogama koje proslavljaju, koje svi vide i za njih se zanimaju, ako mu je stalo da u sećanju po čuvenju ostane.

10 Lucina, ili Luna, Zevsova i Herina kći, smatrala se i zaštitnicom babica. Nekada se verovalo da

su porođaji lakši za vreme punog meseca. 11 Po predanju, opkoljeni Mitridat VI Eupator (132-63 p.n.e.) najpre je otrovao svoje žene,

naložnice i kćeri, da bi se potom i sam pokušao otrovom ubiti, ali bez uspeha, jer je prethodnim uzimanjem manjih količina otrova učinio sebe imunim kako bi se sačuvao da ga ne otruju.

12 Grasijan aludira na aragonske kraljeve Haimea I Osvajača (1208-1276), Pedra III Velikog (1239-1285) i Alfonsa V Veličanstvenog (1396-1458).

17

68. SLUŽITI SE RAZUMOM.

Važnije je služiti se njime nego pamćenjem, jer preteže. Jednom valja upamtiti, drugi put spoznati. Neki ne dovrše što je zrelo bilo, jer na njega prestanu misliti; tad ih valja prijateljski opomenuti da bi mu značaj razumeli. Jedna je od najvažnijih vrlina razuma da čoveku na bitno ukaže. Kad u tome zakaže, mnogi uspeh otkaže. Na onome koji razume je da svetlost pronosi, a na onom kome objašnjenje treba da ga traži; prvi polako, drugi smerno. Tako prvi podstiče drugog. Ova je tananost i te kako važna, jer koristi i onome koji druge obrazuje. Poželjno je pokazati ukus i, zatreba li, u naukovanju dalje ići; kad se već ima jedno ne, valja za njim vesto i da zadobiti, a to se često ne postiže jer se ne pokušava.

69. NE PREPUŠTATI SE ĆUDLJIVOSTI.

Velik je onaj koji se nikada ne predaje hirovitim utiscima. Najveća je mudrost obazrivog što sebe posmatrati ume, svoju narav spoznati i brži od nje biti, čak i u suprotnu krajnost otići e da bi između prirodnog i naučenog zdrav razum ravnotežu uspostavio. Načelo: što kod sebe ne poznaješ, popraviti ne možeš;13 raspoloženja su bezobrazna, vazda se menjaju, prema njima se i naklonosti povode; kako su večno pod vlašću otrcane ćudljivosti, suprotnome teže. Takva slabost ne samo da potkopava volju, nego se i na razum ostrvljuje, brkajući htenje s razumevanjem.

70. UMETI ODBITI.

Ne sme se sve dopustiti, ni svima. Znati odbiti važno je koliko i znati dopustiti, i to je onima koji vladaju glavna nauka. Od načina najviše zavisi: ne jednoga uvažavaju više no da kojeg drugoga, jer vešto sročeno ne zadovolji više negoli osorno da. Mnogima je ne uvek prva reč, čime sve upropaste. Isprva stalno sa ne odgovaraju, pa sve i kad u nastavku pristanu, na zahvalnost ne nailaze, a zbog prvobitnog odbijanja. Ne valja odsečno odbijati, već razočaranje malo-pomalo uvoditi; niti valja sve odricati, time se obeshrabruju koji od nas zavise. Naprotiv, nek uvek ostane tračak nade, da ublaži gorčinu odbijanja. Učtivost takođe treba prazninu neučinjene usluge da ispuni, a lepa reč dela da nadomesti. Da i ne brzo se izgovore, ali ih valja dugo promišljati.

71. U POSTUPANJU NE BITI NEDOSLEDAN.

Ni zbog naravi, ni zbog prinuđenosti. Razuman je isti u svemu što je savršeno, to mu je zaloga razboritosti. Menja se pak shodno uzrocima ili prilikama. Kad je u pitanju razum, raznovrsnost ne priliči. Mnogi se svakog dana menjaju; čak im ni razmišljanje nije jednako, volja još i manje, a srećna zvezda nikako. Što im je koliko juče bilo jasno da, danas im je neodlučno ne. Time uvek na uštrb vlastitog ugleda delaju, i drugima zbrku unose.

72. KOJI JE ODLUČAN.

Neodlučnost je štetnija od rđavog sprovođenja. Gnoj je opasniji kad miruje no kad ističe. Neki su toliko neodlučni da ništa ne čine dok ih drugi ne podstakne; ponekad tome nije uzrok zbrkano rasuđivanje njihovo, jer su neretko vispreni i promućurni, već besposlenost. Uvideti teškoće odlika je oštroumlja, ali još i više iz njih izlaz pronaći. Drugi se pak ni u šta ne zapetljavaju, jer lako razumevaju i odlučno prosuđuju; takvi su 13 Nosce te ipsum, „upoznaj samog sebe" je, uz ne quid nimis, „ničeg previše", najpoznatiji savet

Delfskog proročišta, kako piše Plutarh.

18

se rodili za najviše položaje, jer im bistrina shvatanja olakšava uspeh i sklapanje poslova. Sve što im u ruke dospe, sređena je stvar. Obavivši poslove u jednom, takav ima vremena i za drugi svet;14 ako li im i sreća bude naklonjena, svega se s još većom sigurnošću prihvataju.

73. UMETI SA SEBE PAŽNJU ODVRATITI.

Tako se pametan iz nevolje izvuče. Ljupkom pošalicom put iz najzamršenijeg lavirinta obično nalazi. S osmehom na licu gospodstveno se iz najgore kavge izbavlja: na tome i najveće vojskovođe svoju odvažnost grade. Učtiva je dosetka da kad odbijaš, temu skreneš; a vrhunska obazrivost, napraviti se da ne razumeš.

74. NE BUDI ODBOJAN.

Gde je tušta i tma ljudi, tu su i najljuće zveri. Odbojnost je porok onog koji sebe ne poznaje, i kojem raspoloženje od zvanja zavisi. Poverenje nećeš steći omrznu li te već na početku. Takva nepristupačna čudovišta vredi videti, jer su uvek pripravna svoju jogunastu divljačnost iskazati. Koji, na nesreću, od njih zavise, prilaze im kao da će tigrove krotiti, oprezno koliko i bojažljivo. Dok se ne domognu položaja, med i mleko, a potom se svete sa svima se kavžeći. Umesto da po zvanju svakome na usluzi budu, od silne nadmenosti i zajedljivosti ne budu to nikome. Primerena kazna im je iz društva ih isključiti, i time im priliku da se u ophođenju poprave uskratiti.

75. SEBI DOSTOJANSTVEN UZOR IZABRATI.

Više da bi ga prevazišao, nego oponašao. Ima uzornih veličina koje su otvorene knjige časti i poštenja. Nek svaki sebi najvišeg u svom zvanju odabere, ali ne da bi ga sledio, već prestigao. Aleksandar nije zaplakao zbog sahranjenog Ahila, već zbog sebe, ne budući još dostigao njegovu slavu.15 Ništa ne podstiče častoljublje koliko trube tuđeg čuvenja: što prigušuje zavist nadahnjuje velikodušnost.

76. NE TERATI VAZDA ŠEGU.

Smotrenost se prepoznaje po ozbiljnosti, zbog čega uživa veći ugled od šaljiva duha. Koji se neprestano šegače, zaozbiljno se ne uzimaju. Lašcima ih smatraju, i ne veruju im, bilo stoga što ih sumnjiče da lažu, bilo zbog bojazni od njihovog ismevanja. Nikad se ne zna kad razborito kazuju, to je isto kao da razum i nemaju. Ništa otužnije od neprestanog šegačenja. Koji se proslave kao vickasti, poverenje kod razboritih prokockaju. Dođe čas kad se valja šaliti; u ostalim prilikama, ozbiljan ton treba zadržati.

77. UMETI SA SVIMA.

Mudar je Protej:16 učen s učenim, svetac sa svecem. Velika je veština zadobiti svako srce, jer sličnost pobuđuje blagonaklonost. Promatrati naravi, svakoj se prilagoditi; 14 Reč je o Fernandu Katoličkom (1452-1516), koji je sa svojom ženom, Izabelom I od Kastilje,

ujedinio aragonsku i kastiljansku dinastiju. Grasijan misli na njegov uticaj u osvajanju Amerike. 15 Ovde pisac meša dva događaja: a) pred statuom Aleksandra Velikog zaplakao je Julije Cezar,

shvativši da je u njegovim godinama Makedonac već bio osvojio svet, b) Aleksandar je odao počast Ahilovim moštima, ali nije nad njima plakao, kako svedoči Plutarh.

16 U grčkoj mitologiji, Posejdonov sin Protej bio je čuven po sposobnosti predskazivanja. Onaj koji je od njega želeo da sazna svoju budućnost morao ga je zateći na popodnevnom spavanju i okovati, a potom izdržati strašna, čudovišna obličja koja bi ovaj poprimao pre; no što bi pristao da išta prozbori (videti Ovidije, Metamorfoze, VIII).

19

ozbiljnome i veseljaku ići uz dlaku, lukavom promenom: ovo je preko potrebno umeće onima koji od drugih zavise. To važno životno znanje zahteva mnogo darovitosti; lakše će biti onome koji je svestranog znanja i istančanog ukusa.

78. VEŠTINA TAČNE PROCENE.

Glupost uvek bubne u nevreme, jer su budale drzovite. Nišči duhom, slepi pred teškoćama, nehajni su pred porugama neuspeha. Mudrost se pak oprezno u delanje upušta. Njoj put promišljanje i smotrenost izviđaju, na opasnosti joj unapred ukazujući. Svaku drzovitost zdrav razum na propast osuđuje, sve i kad joj se sreća osmehuje. Smotreno stupaj gde ceniš da je duboko: pronicavost nek ispipava, a budnost neka napred korača. Mnogi su bezdani u opštenju s ljudima: stoga njihovu dubinu uvek olovom meri.

79. VESELA NARAV.

Ako li je u tom umerena, više vrlina nego mana dođe. Mrvica dobrog raspoloženja svemu je dobar začin. I najveći znaju na šalu udariti, čime opštu naklonost zadobijaju; ali paze da razboritost ne povrede ni da se o učtivost ne ogreše. Drugi se pak šalom iz nebranog grožđa izvlače, jer ima stvari koje se ne smeju zaozbiljno uzimati; nešto se kroz šalu valja prihvatiti, kadikad baš ono što se zaozbiljno uzimalo. To je znak pomirbenosti, koja je za srce prijemčiva.

80. S OPREZOM VESTI PRIMATI.

Vreme nam u slušanju novosti prolazi. Umesto da bolje gledamo, o tuđoj veri živimo. Uvo nam je sporedni ulaz za istinu, a glavni za laž. Istina se pak obično da videti, ali se tek retko čuje; neizvitoperena tek ponekad do nas dopre, a dolazi li izdaleka, nikad; uvek stigne donekle izvrnuta neiskrenošću kroz koju prolazi; strast svim bojama boji čega god se dotakne, čas je neprijateljska čas naklonjena. Uvek bi utisak da izazove: otud, oprez s onim koji hvali, a još veći s onim koji kudi. Potrebna je velika pažnja da se prozre namera posrednika, i unapred sazna na koju kartu igra. Domišljanjem manjkavu ili lažnu vest ispravi.

81. OBNAVLJAJ SVOJ DOBAR GLAS.

To je preimućstvo Feniksa. Izvrsnost je podložna starenju, a s njome i ugled. Blizina rabi divljenje, pa neretko osrednja novina potisne ono najodličnije, ako li je zastarelo. Zato valja od vremena na vreme preporoditi i odvažnost, i duh, i srećnu zvezdu, i sve ostalo: upuštati se valja u sjajne novine, osvanjivati često poput sunca, i nastupe menjati za svoje dičenje, e da bi nas želeli gde nismo, i divili nam se gde smo novaci.

82. NI U DOBRU NI U ZLU NE IĆI DO KRAJA.

Umerenost u svemu, na tome je jedan mudrac izgradio čitavo svoje učenje.17 Preterana pravda u nepravdu se izokrene; pa i narandža, cedi li se previše, gorak sok na kraju ispusti. Čak i u uživanju, nikad u krajnost ne odlaziti. I razum otupi ako se preko mere napreže: od preterane muže, mesto mleka krv pocuri.

17 Misli se na Aristotela.

20

83. DOPUSTI SEBI KAKAV MANJI GREH.

Jer kakva sitna pogreška biva neretko vrlinama najbolja preporuka. Zavist izopštavanje gura, najotrovnija kad je najučtivija. Optužiće savršenstvo zato što mu nedostaci nedostaju pa će ga, kako je mane, zbog svega i svačega osuditi. U Argusa se on pretvori,18 e da bi izvrsnosti falinku pronašla i sebe, može biti, utešila. Huljenje kao grom pogađa upravo najuzvišenije tvorevine. Nek znade stoga Homer zadremati od vremena do vremena i klonulost u duhu i srcu odglumiti, a nikad u razumu, e da bi zlobivost razoružao, da ne pukne od jeda: kao kad se na zavist, kao na bika, plašt prebaci, da se ugled spase.

84. UMETI OD NEPRIJATELJA KORIST IZVUĆI.

Ništa ne treba hvatati za oštricu, jer poseče, nego za balčak, jer štiti; ponajmanje suparništvo. Mudrome je katkad neprijatelj korisniji no budali prijatelj. Neprijateljstvo često svlada planine s kojima prijateljstvo nije moglo na kraj izići. Mnogi svoju veličinu duguje neprijateljima svojim. Opasnije je podilaženje od mržnje, jer ova uspešno ispravlja nedostatke koje prvo prikriva. Mudar ume od zlobe ogledalo načiniti, koje mu je vernije od ogledala prijateljstva, i preko njega umanjiti ili ispraviti svoje nedostatke, jer mu valja oprez sačuvati među suparništvom i zlobom.

85. NE RASIPAJ SE NA SVE STRANE.

Nesreća je svega izvrsnoga što mu se česta upotreba u zloupotrebu pretvori. Za čim svi pomamno žude, na kraju onemili. Ne valjati ni u čemu, belaj, hteti valjati u svemu, još veći. Takvi uvek izgube od silne dobiti, posle ih omrznu od prevelike ljubavi. Izuzetan pojedinac tako se rabi; prestanemo li ga smatrati retkim, prezrećemo ga kao da je svagdanji. Jedini lek kod takvih preterivanja jeste i u sjaju na meru paziti: nadmoć mora jedino na savršenosti počivati, a razmetanje umereno biti. Što jače baklja gori, brže sažiže i kraće traje. Smernost u isticanju za nagradu stalno poštovanje stiče.

86. PREDUPREDITI ZLE JEZIKE.

Svetina ima mnogo glava, to će reći mnogo očiju za zlobu i mnoge jezike za opadanje. Dogodi se tako da ogovaranje ukalja obraz i najuglednijem; prišije li mu uz to i kakav podrugljiv nadimak, nek se oprosti od dobra glasa. Povod najčešće pruži kakva uočljiva nevolja, ili smešan nedostatak, koji su zlim jezicima plodno tle, kao skriveno ogovaranje niskoj pakosti. Na zao glas lako se izlazi, jer se u rđavo očas poveruje, i teško se ispravlja. Razuman se stoga kloni ovakvih neprilika, i pred bezočnom svetinom četvore oči otvara, jer je lakše preduprediti nego naknadno ispravljati.

87. ZNANJE I DRŽANJE.

Čovek se kao divljak rađa, a od živoinjstva ga obrazovanje iskupljuje. U društvu ga čini značajnim, i stoje veće to značajnijim. Zahvaljujući obrazovanju, mogla je Grčka s pravom ostatak sveta varvarskim nazvati. Neznanje je prostačko; ništa ne uljuđuje koliko znanje. No i znanje ume prostačko biti, ne prati li ga učtivost. Učtivo mora biti ne samo razmišljanje, nego i volja, a govor ponajviše. Neko je prirodno uglađen,

18 Argus, ili Svevideći, mnogooki čuvar koga je Hera poslala da motri na Zevsovu ljubavnicu Iju.

Dok bi polovina njegovih očiju spavala, druga polovina bi budno motrila. Ubio ga je Hermes po Zevsovoj zapovesti, a Hera je u sećanje na svog vernog slugu premestila Argusove oči na paunovo perje.

21

skladan iznutra i spolja, u misli i u reči, pa i u držanju, koje je poput kore na drvetu, kao što se duhovna nadarenost s voćkom upoređuje. Drugi su opet tako neotesani da se kod njih sve, čak i vrline, u nepodnošljivo i prostačko pirlitanje izvrće.

88. VELIČINI TEŽI.

U odnosima uzvišenost postiži. Velikan ne sme u postupcima sitničav biti. Ni oko čega se previše ne zadržavaj, ponajmanje oko neprijatnog, jer ako je i prednost sve opažati nehajno, sasvim je drukčije sve hteti namerno istražiti. Valja najvećma viteški i učtivo postupati, to je odlika velikodušnosti. Umeće rukovođenja u velikoj se meri u prikrivanju sastoji; štošta valja prećutati, kako u porodici, tako i među prijateljima, ponajviše među neprijateljima. Sitničavost brzo dosadi, i takva narav ne da se izdržati. Stalno se na istu muku navraćati vrsta je ludila; svako se najvećma ponaša kako mu srce i razum nalažu.

89. SPOZNATI SAMA SEBE.

U naravi, u razumu, u razmišljanju i u sklonostima. Niko sobom ovladati ne može ako prethodno sebe ne razume. Za lice ogledalo postoji, za duh ne: mesto njega, o sebi dumaj. Čak i kad na svoj spoljašnji lik zaboravimo, onaj unutarnji ne gubimo iz vida, e da bismo ga ispravljali, i usavršavali. Upoznaj dokle ti pamet i oštroumlje sežu pre no išta preduzmeš; isprobaj rešenost svoju pre no što se obaveze prihvatiš. U svemu se duboko preispituj i vlastite sposobnosti premeravaj.

90. KAKO DUGOVEČNOST POSTIĆI.

Blagostanjem. Dve stvari život skraćuju: glupost i zlobivost. Jedni su život izgubili jer ga nisu znali sačuvati, drugi pak volje ne imahu. Kao što je vrlina sama sebi nagrada, porok je samom sebi kazna. Koji živi brzo i u poroku, život mu se i ugled još brže završe; u vrlini koji brzo živi, ne umire nikako. Besprekorna duša na telo se prenosi, otud dobar život nije samo u hotenju dug, već i u stvarnosti.

91. DELUJ SAMO KAD OBAZRIVOST NE OKOLIŠI.

Bojazan od neuspeha kod onog koji dela, znak je očigledan za onoga koji gleda, još i više za suparnika. Ako se u vatri strasti pamet premišlja, sebi će docnije, kad se ohladi, na očiglednoj gluposti zameriti. U šta god obazrivost da posumnja, opasno je: najsigurnije je u to se ne upuštati. Mudrost se ne prihvata onog što tek može biti: njoj put razboritost osvetljava. Kako da uspe preduzeće koje, tek započeto, odmah biva osuđeno sumnjom? Ako se katkad i odluke koje smo u sebi nemine discrepante19 promislili nesrećno završavaju, šta očekivati od one koja je u razumu klecavo prohodala i u rasuđivanju kao neuspeh naveštena?

92. UZVIŠEN DUH.

Da se razumemo: u svemu. Ovo je prvo i najvažnije pravilo u delovanju i govoru, tim nužnije što je položaj viši. Više vredi mrva razboritosti nego tovar dosetljivosti. Takav je put siguran, makar mu i ne tapše silno, jer ugled mudroga slavu donosi: dovoljno je pametne zadovoljiti, jer njihov je sud probni kamen za uspeh u delanju.

19 Latinski izraz kojim se na antičkim univerzitetima htelo reći da je ispit položen saglasnošću svih

ispitivača.

22

93. KOJI JE SVESTRAN.

U sebi spaja sve savršenosti, i vredi za mnoge. Život čini više no srećnim, jer svojim bližnjima to zadovoljstvo prenosi. Raznovrsnost i savršenost, razonoda u životu. Veliko je umeće znati što je dobro prisvojiti; i kako je priroda stvorila čoveka kao sažetak svega u sebi izvrsnog, neka ga znanje jedinstvenim učini i ogledalom ukusa i razuma.

94. SVOJE SPOSOBNOSTI PRIKRIVATI.

Oprezan zna da izmakne ispitivanju, bilo da je znanje ili hrabost u pitanju, jer želi da ga i dalje poštuju. Korakne napred kad hoće da ga upoznaju, nazad ako bi da ga razumeju. Da niko ne sagleda čemu nije dorastao, kako ne bi razočarao. Nikad ne dopušta da u njega sasvim proniknu: zapitanost i sumnja dokle njegova darovitost seže veće štovanje pobuđuju negoli spoznaja, ma koliko mu na ruku išla.

95. ZNATI TUĐE OČEKIVANJE ODRŽAVATI.

Uvek ga podstiči. Mnogo nek obećava još više, i uzvišeno još uzvišenije nek najavljuje. Ne treba sve na prvu kartu stavljati; velika je umešnost znati snage i znanje rasporediti, e da bi se uspeh postigao.

96. MOĆ POIMANJA.

Presto je razuma i temelj obazrivosti; njome se sve lakše postiže. Dar nebeski, za kojim se najviše žudi, jer mu nema ravna: oklopa je najvažniji deo, i od svega vredniji; koji to moć poseduje, druga mu i ne treba. Sve što u životu činiš od nje zavisi, i njome se potvrđuje, jer sve razborito valja činiti. Prirodno teži svemu što se razumu saobražava, i priklanja se onom što je najispravnije.

97. UGLED STEĆI I ZADRŽATI

On je dobro koje se slavom stiče. Dobar glas teško se zadobija, jer iz vrlina proishodi, a ove su retke onoliko koliko su osrednja svojstva česta. Kad se postigne, lako se čuva. Koristi mnogo, još više radi za nas. Ugled se u veličajnost preobraća kad u obožavanje pređe, zbog uzroka i dometa svoga; no samo je onaj ugled neprolazan koji je i osnovan.

98. PRIKRITI ŠTA SE ŽELI.

Strasti su kao pukotine na duši. Najkorisnije umeće, umeće prikrivanja; koji igra otvorenih karata, lakše izgubi. Oprezan da se krinkom suprotstavi onom koji bi da ga raskrinka: pred risovim okom gusto sipino mastilo nek rasipa. Prikrij svoje naklonosti da ih ne bi mogli osujetiti, bilo protivnom rečju, bilo laskanjem.

99. PRIVID I STVARNOST.

Stvari ne važe za ono što su, već ono kakvima se čine. Retki su koji vide iznutra, brojni koji se za prividima povode. Nije dovoljno da si u pravu, ako ti se na licu krivda čita.

100. KOJI NE ŽIVI U ZABLUDI.

Mudar je hrišćanin uglađeni mislilac. Ali ne treba se kao takav šepuriti, još manje takvog izigravati. Promišljanje je danas u nemilost palo, iako je mudrima najvažnije zanimanje. Nauka promućurnih na poštovanje više ne nailazi. Seneka ju je u Rim

23

uveo,20 gde je neko vreme u milosti bila: danas se za drskost smatra. No ne živeti u zabludi oduvek je mudrosti neophodna hrana i čestitosti slast.

101. JEDNA SE POLOVINA ČOVEČANSTVA DRUGOJ SMEJE, A BUDALE SVI ODREDA.

Jednima se sve dobro čini, drugima sve loše; što jednog zadobije, to drugog odbije. Budala je da mu nema ravne koji bi po svom nahođenju svet da preuredi. Savršenstvo ne važi ako se tek jednom svidi: koliko ljudi, toliko i ćudi. Nema mane koju neki ne brane; i kad se svima ne dopadneš, ne gubi u sebe poverenje, naći ćeš već nekoga kome ćeš po volji biti; ali ne valja ni sebi da laskaš ako ti kogod zatapše, jer će doći i drugi da te kude. Zadovoljstvo se pravo u odobravanju uglednih nalazi, i od onih što svoje znanje znaju. Ne živi od jednog mišljenja, ni od jedne prilike, ni samo za danas.

102. UMETI SVARITI VELIKE ZALOGAJE SUDBINE.

U telu obazrivosti veliki je stomak i te kako važan, sposobna čoveka veliki delovi čine. Blagostanje nije dovoljno onom koji je i većeg dostojan; što je jednom nesvarljivo, drugom nije ni za zub. Mnogi ni jedan jedini žilaviji zalogaj ne otrpi jer, klimavih sposobnosti, nit je rođen nit naviknut za uzvišena dela; stoga zajedljivog ponašanja postaje, a ukus nezaslužene časti udari mu u glavu. Takvima na istaknutim mestima opasnost preti; gorde se da puknu jer sreća u njih ne staje. Razborit stoga neka uvek mogućnost za još veće počasti ostavi i nek se s najvećom pažnjom kloni svega što bi na malodušnost njegovu ukazati moglo.

103. SVAKI NEKA JE PRVI U ONOME ŠTO ČINI.

Ako ti postupci nisu baš kraljevski, barem neka te dostojni budu; svako svoj domen dobro da razume, i u njemu poput kralja neka deluje: postupci će mu veličanstveni a misli uzvišene biti. U svemu se kao kralj pokaži, po zasluzi, ako već ne po poreklu, jer se istinska neprikosnovenost i sastoji jedino u poštenom delanju; koji kao njen primer poslužiti može, velikanu zavideti neće. Nužno je pre svega da oni koji oko prestola kruže nauk od istinske nadmoći izvuku, da slede veličajnim osobinama pre nego sujetnim svetkovinama, i mesto praznoj nadmenosti, uzvišenom suštastvu da teže.

104. DOBRO ZNATI PROCENITI ZANIMANJA.

Ima ih svakojakih; dobro ih oceniti veliko je umeće, i pozornost iziskuje! Jedno odvažnost, drugo istančanost traži. Lakša su koja zahtevaju čestitost, teža gde je dovijanje neophodno. Za prve je dovoljna dobra narav, za druge ni sva pažnja i oprez. Poteško je drugima upravljati, još teže ako li se kao ludaci ili budale pokažu: dvostruka pamet treba s onim koji je uopšte nema. Nije lako izdržati zvanje koje celoga čoveka traži, silno vreme i veliko umeće; mnogo su bolja ona kod kojih se raznovrsnost s ozbiljnošću meša, jer promena osvežava duh. Najveći ugled uživaju zvanja gde od drugoga zavisi tek malo, ili izdaleka; najpogubnija su koja znoj na ovom i još veću muku na onom svetu zahtevaju.

20 Bio je to, zapravo, Ciceron (106-43 p.n.e.). Grasijan ovako odaje počast svom učitelju Seneki,

koji je, usput budi rečeno, rođen u Kordovi.

24

105. NIKAD NE DODIJAVAJ.

Brzo dodija koji uvek jedno te isto govori ili čini. Sažetost u ophođenju laska i probitačna je; učtivost nadoknadi što opširnost izgubi. Dobro, kratko li, dvostruko je dobro; a rđavo, ako li malo, manje zlo. Korisnije su kvintesencije od praznoslovlja; zna se da opširne tek retko razumeju, ne toliko zbog težine, već zbog oblika onog što bi da iskažu. Neki su više breme no ukras na ovome svetu, kao pokućstvo koje niko neće. Promišljen se čuva da ne dosadi, ponajmanje velikanima, kojima je život ionako prenatrpan, jer manje je zlo smetati celome svetu no jednom jedinom među njima. Dobro se rekne što se brzo rekne.

106. NE RAZMEĆI SE SVOJIM BLAGOSTANJEM.

Više vređa šepurenje zvanjem nego osobinama. Kočoperenje je mrsko, dovoljno je kad zavist pobuđuje. Veće je poštovanje stekao koji ga nije tražio, jer ovo od tuđeg mišljenja zavisi, pa se nikako ne zaslužuje silom, već zaslugom i strpljivošću. Važna zvanja zahtevaju primerenu uzdržljivost, bez koje se ne mogu dostojanstveno izvršavati. Uzdržljivost nek je dovoljna za većinu tvojih obaveza, i ne iscrpljuj je, već joj se nađi. Koji se svojim zvanjem diči, pokazuje da ga nije dostojan, i zbog toga mu dostojanstvo trpi. Ako već želiš da te poštuju, nek to bude zbog odlika tvojih pre no zbog položaja; čak i kralj uvažavanje treba da zasluži svojom ličnošću, a ne naslednom neprikosnovenošću.

107. NE POKAZUJ DA SI SEBELJUBAC.

Koji nezadovoljan živi, malodušnost zrači, a zadovoljan, glupost. Zadovoljstvo kod većine iz neznanja se rađa i u glupavu se sreću obrće, koja, ma koliko prijatna, ugledu ne doprinosi. Koji nije kadar nedostižne vrline u drugih videti, taj sebi čestita na vlastitima, ma koliko osrednje ili priproste bile. Podozrenje je uvek na korist mudrima, bilo kao mera povoljnog ishoda, bilo kao uteha pođe li štogod naopako; jer, koji je zlo predvideo manje je ucveljen kad ga doista snađe. I Homeru se desi da zadrema, i Aleksandru da se, razočaran, s visina spusti. Od brojnih okolnosti ishod zavisi; što je preteglo na jednom mestu i u jednoj prilici, u drugoj ne prođe; budali, međutim, leka nema, jer se kod njega rascvetalo puko samozadovoljstvo, čiji polen na sve strane širi.

108. NAJKRAĆI PUT DO USPEHA: UMETI SEBI DRUŠTVO IZABRATI.

Ophođenje tu ima najvećeg značaja. Običaji se i ukus tako prenose. I narav tuđa, čak i pamet, tako se neosetno usvajaju. Stoga nagao valja s krotkim da se udruži, i svaki s oprečnjakom svojim; na taj način umerenost se postiže: velika je umešnost znati se drugome prilagoditi. Protivnosti kad se smenjuju, svet krase i podupiru ga, sklad u prirodi i još više u ćudoređu stvaraju. Tim dovijanjem valjalo bi obazrivost da se služi u odabiru prijatelja i potrčinjenih; jedino se spajanjem krajnosti do zlatne sredine dospeva.

109. NE OPTUŽIVATI SVE I SVAKOGA.

Ima ih koji su tako preke naravi da u svemu zločin vide, a da ih u tome ne goni strast, već narav; osuđuju ceo svet, jedne zbog učinjenog, druge zbog onog što će tek počiniti. Beleg je to na duši surovoj, i još gore, niskoj. Nabeđuju s takvim preterivajem da od slamke prave gredu, e da bi njome oči iskopali; takvima je jedino korbač u ruci, i od

25

Jeliseja bi robijašnicu načinili;21 umeša li se i strast, u krajnost zabasaju. Naprotiv, milostivost svemu opravdanje nalazi, ako ne u dobronamernosti, a ono bar u nepažnji.

110. NE ČEKAJ NA SOPSTVENI SUMRAK.

Načelo je mudrih da se sveta okanu pre no što ovaj njih ostavi. Znaj u pobedu kraj svoj pretvoriti, jer i samo Sunce, dok još blista, za oblak se nekad povuče e da bi svoj nestanak zabašurilo, pa se ne zna je li uopšte zašlo. Ukloni se pre sumraka, da ti ne bi crvenilo od uvreda glave došlo; ne čekaj da ti leđa okrenu bojeći se da će te živa bez samilosti i mrtvoga bez počasti pokopati. Pametan konja na vreme suspreže, i ne čeka da mu se smeju kad usred trke posrne; lepotica nek mudro i na vreme ogledalo razbije, a ne kad je kasno, kad ogorčena vidi gde su joj čari opale.

111. NAĐI SEBI PRIJATELJE.

Prijatelji su drugo ja. Prijatelj je svaki prijatelju dobar i mudar; među njima sve kako valja teče. Vrediš koliko to drugi hoće; a da bi hteli, moraš im naklonost preko srca zaslužiti. Nema veće čari do učinjene usluge, prijatelji se tako zadobijaju. Najviše i najbolje što imamo, od drugih zavisi. Živeti se mora, s prijateljima ili s neprijateljima; svakog dana po jednog stekni, ako ne bliskog a ono tebi naklonjenog, jer ćeš u neke posle, dobrim izborom, poverenja moći imati.

112. BLAGONAKLONOST GLEDAJ DA ZADOBIJEŠ.

Čak i Svevišnji u najvažnijim poslovima na nju računa i njome raspolaže. Do poštovanja se stiže preko osećanja. Ima ih koji se toliko uzdaju u svoj značaj da potcenjuju brižljivost. Ali mudar zna da vrline idu zaokolnim putem, ne pomogne li im naklonost. Sve olakša i nadoknadi dobra volja, jer ne pretpostavlja već vaspostavlja vrline kao što su odvažnost, poštenje, učenost, pa i mudrost čak. Mane ne vidi: jer ih ne želi videti. Naklonost nastaje iz očigledne saglasnosti u naravi, u narodnosti, rodbinskoj vezi, u otadžbini i u zanatu. Uzvišenija je koja se rađa iz vrlina, obavezaj ugleda i zasluga. Teško je zadobiti je, posle se lasno čuva. Može se postići, i potom korisno upotrebiti.

113. U BLAGOSTANJU SE ZA CRNE DANE PRIPREMAJ.

Mudro je, i lakše, leti zalihe za zimu sabirali. U blagostanju, prijatelja tušta i tma, usluga odasvuda. Pogoduje sačuvati štogod za crne dane, jer oskudica se u nevolji javi. Neka zahvalnih i prijatelja u zalihi bude, jednom će zatrebati baš ono na šta se sad ne obaziremo. Prostačija prijatelja nikad nema: u blagostanju za njih ni da čuje neće, pa zato ni ovi nju i ne poznaju kad se u nebranom grožđu obre.

114. NIKAD SE NE NADMEĆI ZA ISTIM.

Koja god težnja na otpor naiđe, ugledu škodi. Koji za istim teži, odmah gleda da te pokudi i ocrni. Samo redak pošteno vojuje, suparničke iskazane mane s učtivošću zaboravi. Mnogi su poštovanje uživali dok suparnike nisu dobili. U žaru preganjanja, ožive upokojena rugla, izbije na videlo ko zna kadanja pogan. Suparništvo počinje s nasrtajima na čast i služi se svime, i dozvoljenim i nedozvoljenim; pa iako od uvrede koristi nema, ipak gnusno zadovoljstvo odmazde postaje, i čast tako žustro prodrma da s

21 Jelisejska polja, u grčkoj i latinskoj mitologiji zemlja blaženih, ili ponekad boravište junaka i

čestitih u podzemnom svetu.

26

prezira otrese prašinu zaborava. Blagonaklonost je uvek pomirljiva, i uvek dobro-nameran dobar glas.

115. RAČUNATI S RĐAVOM NARAVI OKO SEBE,

kao da je o rugobnom licu reč, preka je potreba gde se zavisnost izbeći ne može. Ima ih da se prepadneš, niti možeš s njima, nit mimo njih. Otuda je umešnost navići se na njih kao na grdobnost, e da nam kakvu silnu neprijatnost ne prirede. Isprva na strah teraju, no malo-pomalo nestane prvobitni užas a oprez predupredi nevolje, ili ih podnošljivima učini.

116. UVEK SA ZAHVALNIMA POSLA IMATI.

Takvi se lako obavezuju i obaveznim smatraju. Smisao za pravednost najbolje je jemstvo njihovih postupaka, čak i kad do nesporazuma dođe, jer deluju onako kakvi su, a bolje je ratovati s poštenima nego pobeđivati nepoštene. S naopakima se ne može, jer za poštenje ne mare; otuda među njima i nema istinskog prijateljstva, a učtivost im je uvek rđave kakvoće, jer ne poštuju čestitost. Kloni se onoga koji je nema, jer ne ceni vrlinu koji ne ceni čestitost, koja je na tronu poštenja.

117. NIKAD O SEBI NE GOVORITI.

Jer bilo da se čovek hvali iz sujete, ili sebe kudi iz kukavičluka, slušalac to prima kao nerazboritost govornika, sažaljenja vrednu. Ako u poznatom okruženju treba to izbegavati, onda još i više na važnom položaju, gde se svaka reč čuje a najmanji znak gluposti za dokazano ludilo smatra. Jednako je nesmotreno o prisutnima govoriti, jer se na dve vrste sprudova možeš nasukati: na hvalospeve ili na pokude.

118. GLASI ZA UČTIVA ČOVEKA.

Već se time poštovanje izaziva. Učtivost je najvažniji deo veštine življenja; reč je o draži koja zadobija svačiju naklonost; baš kao što neučtivost jedino na prezir i odvratnost nailazi. Ako li se ova poslednja iz oholosti rađa, gnusna je, ako li iz prostaštva zaslužuje prezir. Bolje je previše no nedovoljno učtiv biti ali ne prema svima jednako, jer tako nepravedni postajemo: spram neprijatelja je obaveza, odvažnost se time kazuje. Malo košta a pomnogo vredi: koji poštuje i sam je poštovan. Učtivost i ljubaznost nad drugim vrlinama prednost imaju, jer se vraćaju onima koji ih poseduju.

119. NE NAVLAČITI MRŽNJU NA SEBE.

Ne treba odbojnost pobuđivati, ona ionako sama dođe. Mnogi bez razloga mrze, ne znajući ni zašto ni kako. Zlobivost kod njih uvek zahvalnost nadvlada. Želja za osvetom im je snažnija i brža od brige za sopstvenu korist. Drugi se pak šepure da su u zavadi s celim svetom, zbog naravi ljute ili naljućene. Ako li ih kojim slučajem mržnja spopadne, ne mogu se osloboditi ni nje ni misli zlobivih. Razuman se takvog pribojava, ogovarača prezire, nadmenog se gnuša, podsmešljivac mu je nesnosan, a osobenjaka i ne posećuje. Poštovanje stoga valja pokazati, e da bi te poštovali; koji bi da uspe, nek ovo na umu imade.

120. UMETI IĆI UPOREDO S VREMENOM.

Čak i znanje mora svoje doba slediti, a bude li u nemilosti, valja da se neznalicom napravi. Govor se i ukus s vremenom menjaju: ne valja po starinski govoriti, dopasti se

27

moraš kako vreme nalaže. Ukus većine u svemu je presudan. Stoga za primer izvrsnosti smatran moraš biti. Razuman neka se sadašnjem trenutku saobrazi, makar mu se prošli boljim činio, krasotan za telo koliko i za dušu. Jedino za dobrotu ovo životno pravilo ne važi, vrlina se uvek mora upražnjavati. Više niko ne zna, i starovremskim se smatra, istinu zboriti i reč ne pogaziti; dobri se iz kakvog drugog doba čine, pa ih vole. Međutim, ako ih i ima, niko njihov primer ne sledi. Jadnog li veka koji za vrlinu ne znade, na zlobu priviknut! Nek razuman živi kako zna i ume, kad već ne može kako bi želeo. Neka više ceni što mu je sudbina dala no uskratila.

121. NE UPLIĆI SE U ONO ŠTO ZA UPLITANJE NIJE.

Kao što neki sve olako primaju, drugima je sve prevažno, i sve vesma značajno, za ozbiljno razmatranje, zagonetno i rasprave dostojno. Što neprijatnost donosi samo retko valja svojevoljno prihvatiti, inače zalud glavu razbijamo. Greška je na grudi primati ono što preko ramena treba odbaciti. Toliko je obećanog, a iz nemara neučinjenog; ono pak isprva ništavno, zauzimanjem važno postaje. U početku to je lako prekinuti, docnije nije. Često bolest od samog leka potiče, stoga nije zgoreg slediti pravilo: prepusti da vreme kaže svoje.

122. SAMOSVOJNOST U REČIMA I DELIMA.

Svuda mesto pronalazi i unapred poštovanje zavređuje. U svemu se očituje, u razgovoru, u besedi, pa i u držanju; čak i u pogledu i volji. Velika je pobeda osvojiti tuđe srce. Ne rađa se iz glupave drskosti ni neljubaznog postupanja, već iz učtivog autoriteta koji iz prirodne nadmoći nastaje, potpomognuta zaslugama.

123. KOJI SE NE KOČOPERI.

Što je više darovitosti, manje je prenemaganja, jer se njime vrline samo izvrću ruglu. Mrsko je drugima koliko je mučno onome koji mu se predao, jer živi kao mučenik napetosti, i preterane tačnosti u svemu. Prenemaganjem gube u značaju i najodličnija svojstva, jer ih smatraju više ishodom kakvog pretvaralačkog nasilja no slobodne prirode; a prirodno je uvek milije od patvorenog. Za onog koji glumi kakve vrline, smatra se da ih nema; što bolje činiš koju stvar, uložen trud ti većma valja prikriti e da bi kao plod prirode izgledalo. Ali nije dobro ni bežeći od pretvaranja u drugu krajnost zapadati. Mudar nikad neće pokazati da svoje zasluge poznaje; njegova nehajnost kod drugih upravo zato znatiželju pobuđuje. Dvaput je vrstan koji u sebi sve savršenosti nosi a ne pokazuje da se njima diči; tako obrnutom stazom do tapšanja dolazi.

124. ČINI TAKO DA TE DRUGI POŽELE.

Samo su retki takvu naklonost doživeli, a stigne li od pametnih, prava je sreća. Obično mlakost vlada prema onima koji odlaze. Postoje načini da se milost zasluži: izvrsnost u delanju i vrline siguran su put; dopadanje, probitačan. Vrline svoje ističi tako da se čini kako tvoj položaj tebe potrebuje a ne ti njega: jedni štuju položaj, drugi su zbog njega štovani. Nije zasluga kad se dobrim učiniš rđavog naslediv, jer to ne znači da te žele zbog tebe samog, već da onog ne podnose.

125. NE BUDI POPUT KNJIGE TUĐIH GREHOVA.

Ko o tuđoj sramoti brigu vodi, sam nije na dobrome glasu. Neki bi hteli svoje mrlje tuđim oprati, ili makar prikriti; ili da se bar tuđima glupavo uteše. Iz usta im uvek bazdi, bivaju kao slivnici varoške pogani. Ko po takvom smetlištu džara, sam se opogani.

28

Redak se rodio bez ikakve mane, pa bila s lica ili s naličja. Nedostake ne znaju onima koje ne poznaju. Oprezan nek pazi da se u knjigu tuđih beda ne pretvori, niti da mu javno prokazivanje navikom ne postane, jer će ga za života bezdušnikom smatrati.

126. NIJE BUDALA KOJI JE BUDALAŠTINU POČINIO,

već koji je ne znade prikriti. Treba skrivati svoje sklonosti, nesavršenosti još i više. Ljudski je grešiti, no pametan dok učinjeno ne priznaje, budala najavljuje grešku koju će tek počiniti. Poverenje se sastoji više u prikrivanju no u delanju; ako već čestit nisi, bar se čestitim prikazuj. Nepažnje velikih očiglednije su, kao pomračenja najvećih zvezda. Iznimka u pravilu: čak ni prijatelju svoje mane ne poveravaj; uzmogneš li, čak ni samom sebi. Međutim, tu može pomoći i drugo životno pravilo, ono o veštini zaboravljanja.

127. NEUSILJENOST U SVEMU.

Daje živost vrlinama, dah govoru, dušu delanju, ukras je nad ukrasima. Druga su savršenstva ukras prirode, ali je neusiljenost kićanka samih savršenstava: čak se kod razmišljanja pozdravlja. Dar je prirodan a ne naučen, i disciplinu nadmašuje; kreće se lako, pretiče učtivo; podrazumeva slobodan duh, pridodaje njegovom savršenstvu. Bez nje lepoti nema života, a svaka draž nesreća biva. Vrednija je od odvažnosti, uglađenosti, smotrenosti, čak i od veličajnosti. Oštroumna je prečica pri odlučivanjima, umešan izlaz iz svake neprilike.

128. UZVIŠENOST DUHA.

Jedan je od najvažnijih uslova za čojstvena čoveka, jer sve oblike veličine još više ističe. Istančava ukus, ojačava srčanost, izoštrava misao, oplemenjuje narav i gradi dostojanstvo. Gde god se zatekla, istakne se, sve i kad joj sudbina zavidi i smeta, nad tuđom pozornošću vlasna. Kad bi da je šapnu ograničenja, u volji se ustaljuje. Veličajnost, velikodušnost i sve čojstvene vrline za svoje izvorište je priznaju.

129. NIKAD SE NEMOJ JADATI.

Jadikovke samo nepoverenje pobuđuju. Više služe da drskost u tuđoj strasti podstaknu, nego milosrđu kao uteha. Onoga koji sluša na isto činjenje podstiče, a svest o prvoj drugu uvredu opravdava. Žalbama se na nekadanje uvrede jedino pripreme one buduće, a mesto leka i utehe kojima teže, tek zluradost, ili prezir izazovu. Mnogo je pametnije hvaliti učinjena ti dobročinstva, e da bi se drugi na njih ugledali; pominjati usluge odsutnih znači tražiti ih od onih koji te slušaju, to jest poverenje jednih na druge preneti. Oprezan tako nikad ne obznanjuje ni teškoće ni nedostatke, već jedino usluge i počasti; to mu služi da sačuva poštovanje prijatelja, i da neprijatelje podalje od sebe drži.

130. GLEDAJ DA TVOJA PREDUZEĆA I DRUGI VIDE.

Ništa ne važi za ono što jeste, već za ono kakvim se čini. Vredeti i znati to pokazati, dvostruko vredi. Što se ne vidi, kao da ga nema. Ni pravda uvažavanje ne budi ako se takvom ne pokaže. Više ima obmanutih no smotrenih; obmana je preovladala, jer sve se po izgledu procenjuje. Mnogo je štošta sasvim drukčije no što se čini. Prijatna spoljašnjost najbolja je preporuka unutarnjeg savršenstva.

29

131. OTMENOST NARAVI.

Duša poseduje svoju uglađenost a duh učtivost, preko njih se otmena narav iskazuje. To se savršenstvo ne sreće kod svakoga, jer podrazumeva veličajnost. Prva joj je briga da pohvalno o neprijatelju zbori, i da mu to više na usluzi bude. Zablista kad kucne čas za osvetu: ne samo da ga ne propušta, nego ga i uveliča kad svoju pobedu u neočekivanu velikodušnost pretvara. To je i veština, i ukras državnih pitanja. Nikad se ne kočoperi svojim pobedama, a i kad počasti primaš, prikrivaj ih prostodušnošću.

132. DVAPUT PROMIŠLJAJ.

Promišljanje sigurnost donosi, ponajviše tamo gde je ishod neizvestan; natenane postupaj, kako kad pristaješ, tako i kad ispravljaš: na taj način druge ti misli dođu, da potvrde i učvrste odluku. Kad je u pitanju darovanje, vredniji je dar koji nakon iščekivanja dođe no onaj na brzu ruku dani, jer najvećma cenimo za čim smo najduže čeznuli. Kad je o odbijanju reč, vreme donese pravi način da sazri tvoje ne i da ne bude odveć gorko; najčešće se, kad se stiša želja za čim i ohladi glava, oštrica odbijanja i ne oseti. Koji bi na brzu ruku da dobije, njemu sa zadrškom davaj, kako bi mu pažnju odvratio.

133. BOLJE LUD SA SVIMA, NEGO PAMETAN A SAM:

tako zbore lukavci. Ako li su svi ludi, nema se šta izgubiti; ostane li razboritost sama, za ludost se smatra: otuda mora niz struju ići. Nekad je najveće znanje neznanje, kad se neznalicom gradiš. Ne može se mimo ljudi, a nišči su uvek u većini. Za život u samotinji moraš mnogo na Boga da sličiš, ili u zver da se izmetneš. Ja bih pak ovaj aforizam ovako prekrojio: bolje mudar sa svima nego lud sam sa sobom. A neki čak ljubomorno do posebnosti svoje ludosti drže.

134. UVEK IMAJ DVA IZLAZA.

Dvostruko ćeš duže živeti. Niti smeš od jednog jedinog poteza zavisiti, niti jednu jedinu stvar prigrliti, sve i da joj nema ravne: sve moraš dvostruko imati, pogotovu prihode, usluge i zadovoljstva. Mesec koji stalno menja lik slika je i prilika nepostojanosti, a još su ćudljivije stvari koje zavise od krhke volje čovekove. Otud pred nestalnošću oprez, i nek važno životno pravilo bude dvostruke izvore imati tokom blagostanja i ugodnosti: kao što nam je priroda glavne udove u paru dala, umeće jednako nek učini s onim od čega zavisimo.

135. NE PROTIVREČI POVAZDAN,

jer ćeš time tuđu glupost i ljutnju na sebe navući; tome, dakle, oštroumlje da se odupre. Može se neslaganje u svemu i visprenim učiniti, no zadrt gluposti izmaći ne može. Takvi kao hajduci upadaju u prijatan razgovor i veći su neprijatelji svojim prijateljima nego onima koje uopšte ne sreću. U ukusnom zalogaju i najmanja se koščica oseti, a protivrečenje dođe kao trn na najlepšem cvetu razgovora; takvi su škodljive budale, a pride i zveri ljute.

136. DA SE MOŽEŠ NA NOGE DOČEKATI.

Što pre preduzećima svojim bìlo opipati. Mnogi se izgubi u šiblju nepotrebnog nagvaždanja, ili među cvećem zamornog obilja reči, nikad se ničeg ne prihvatajući; stanu da okoliše, zamaraju i sebe i druge, ali suštinu ne dosežu. Ishod je to zbrkanog

30

razmišljanja, koje se ne da razmrsiti. Traće vreme i strpljivost oko čega bi se okaniti morali, pa im posle manjka za ono čega su se uistinu prihvatili.

137. MUDAR JE SAMOM SEBI DOVOLJAN.

Mudar je negda bivao sebi sve i sva na svetu, i sve imanje sobom je nosio.22 Ako stoji da je jedan vrstan prijatelj dovoljan pa da čovek zadovoljan bude kao da poseduje Rim i sav ostali svet, onda budi prijatelj sebi samom, pa češ moći za svoj račun živeti. Ko bi ti mogao zatrebati, kad nema ni većeg uma ni boljeg ukusa od tvoga? Od sebe sama zavisan budi, jer najveće je zadovoljstvo Svevišnjem nalikovati. Koji može sam samcat opstajati, taj nije sirak, već mudar i po mnogo čemu Bog.

138. KAD TREBA, TI SAČEKAJ DA BURA PROĐE.

Naročito kad se ustalasa javni ili porodični život. Zaoštre se katkad odnosi s drugima, proključaju osećanja; tad je mudro u mirnu se luku zakloniti. Često se baš lekom bolest pogorša. Stoga je važno pustiti da se istutnji, kako priroda, tako i narav; vešt će lekar jednako znati da lek prepiše koliko i da ga odbije, jer umešnost se često u ovome drugome sastoji. Jedan od načina da se ukroti svakidašnje besnilo jeste dići od čega ruke i sačekati da se primiri; ustukneš li na vreme sada, pobedićeš kasnije. Izvor se očas zamuti, i neće se razbistriti ako ga diraš, već ako ga na miru ostaviš. U zbrke je najbolje ne dirati, jer se brzo same od sebe raščiste.

139. PREPOZNAJ CRNI DAN.

Jer nekad ništa za rukom ne polazi; okreni-obrni, usud nećeš ispraviti. Probaj u dva navrata, pa ako ne ide, povuci se, nije tvoj dan. Čak i razmišljanju nastupi čas, niko nije pametan bez prestanka. Umeće je razmišljati pravilno, kao i pismo valjano sročiti. Svako savršenstvo svoj trenutak ima, nije ni lepoti uvek vreme; i mudrost otkaže, pa popusti ili pretera. Šta god da je, da bi uspelo, svoje vreme mora dočekati. Kako nekome sve naopako krene, tako drugome sve glatko, bez po muke. Ovaj na gotovo dolazi, duhom je pripravan, otvorene naravi, i sve mu se posreći. Tad valja za srećnu se zvezdu uhvatiti i ni mrvu sreće ne ispustiti. No razuman nikad neće bez ostatka presuditi da je štogod rđavo ili, naprotiv, dobro, jer je prvo tek puka nedaća a drugo samo slučajna sreća moglo biti.

140. U SVEMU ODMAH PRONAĆI NAJBOLJE.

Odlika je istančana ukusa. Pčela smesta ka slatkoći stremi, da ima čime med praviti; zmija ka gorčini, za otrov. Tako je i s naklonostima: jedne se za dobro, druge za rđavo hvataju. Nema ničeg što ne bi i dobro sadržavalo, ponaosob knjiga, jer je plod razmišljanja. Nekima je narav do te mere izopačena, da među hiljadama savršenstava na jednu jedinu manu naići moraju, e da bi je kudili i po sto puta pominjali: kao skupljači pogani tuđe volje i razuma, optužuju druge za beščašće i nedostatke, i time više kažnjavaju sopstveno rđavo razmišljanje nego što istančanost pokazuju. Zato se pate u životu, jer se gorčinom poje a nesavršenost im za ispašu služi. Srećniji su oni čiji ukus među hiljadu mana na jedino savršenstvo odmah naiđe, makar se ovo tek pukim slučajem zateklo.

22 Diogen (413-327 p.n.e.), grčki filozof koji je prezirao počasti i zemaljska zadovoljstva, protivnik

društvenih konvencija, prema predanju živeo je u buretu.

31

141. NE SLUŠATI SAMA SEBE.

Malo vredi sebe zadovoljiti ne zadovoljiš li druge, a opšti prezir neretko samo-zadovoljstvo kazniti ume. Koji je sebi dovoljan, drugima od sebe zakida. Vajde nema da zboriš kako bi čuo vlastiti glas. Ako je bezumno sa sobom govoriti, još je bezumnije pred drugima sebe slušati. Slabost je velike gospode poštapati se onim "šta ono rekoh?", ili onim "zar ne?", jer to muka za prisutne biva. Na svaku svoju reč osluškuju ne bi li odobravanje ili laskanje čuli, razumnost u zapećak stavljaju. Naduti govore odjek očekujući, i kako im govor nezasluženoj uzvišenosti teži, na svaku reč bi da im budala potpomaže svojim "pravo veli!"

142. NIKAD SE IZ INATA GOREG REŠENJA NE PRIHVATAJ,

samo zato što te je protivnik umeo preteći i bolje izabrati. Tako si poražen već na početku, pa ćeš na kraju morati sramotno popustiti. Bolji se rđavim oružjem ne pobeđuje. Kako se protivnik vešto boljeg domogao, htedneš li mu se docnije lošijim suprotstaviti znak je gluposti tvoje. Uporni na delu upuštaju se smelije od upornih na rečima, jer veća je opasnost delati nego zboriti. Tvrdoglavi prostaštvo pokazuje kad protivreči uprkos istini, i kad se kavži na sopstvenu štetu. Mudar je uvek na strani razuma a ne strasti, jer je predupređuje ili, zatreba li, ispravlja; ako li je protivnik glup, on će baš zbog toga sa svoga na nepovoljnije stajalište preći. Bolju će mu stranu mudar oduzeti jedino ako lošiju sam prigrli, jer će ovaj, glupošću zaslepljen, svoju napustiti i zadrtost svoju skupo platiti.

143. NEMOJ ZASTRANJIVATI E DA BI OTRCANOST IZBEGAO.

Obe krajnosti jednako ugledu štete. Svaki pokušaj koji se od ozbiljnosti udalji gluposti je srodan. Zastranjivanje je u početku obmana kojoj tapšu, jer iznenadi novinom i dosetljivošću; kad iznenađenje prođe, na hridinama razuma brodolom ga čeka. Vrsta je opsene koja, kod državnih poslova, i do propasti dovodi. Koji do velikih dela nisu kadri putem vrline doći, u zastranjivanje se upuste: glupaci im se dive, ali prezir pametnih utvrđuju. To je oznaka smetenog prosuđivanja, pa zato i obazrivosti potpuno suprotna; ako se kojim slučajem i ne zasniva na laži, zasniva se na nepouzdanom, na veliku opasnost po dostojanstvo.

144. PREPUSTI PRVU DA BI IMAO ZADNJU REČ.

Tim se lukavstvom željeno postizava; čak i kad su Nebesa u pitanju, hrišćanski učitelji ovu svetu dosetku uče. Značajno je to pretvaranje, jer zamišljena prednost drugog služi kao mamac da mu volju okuje: učini mu se da će svoje isterati, a samo tuđoj nameri put otvori. Nikad se ni u šta lakomisleno ne upuštaj, ponajmanje tamo gde opasnost nazireš. Pred onima koji svakad najpre ne izgovaraju, naum valja prikriti, e da ne bi uvideli štetu koju bi od svog pristanka mogli imati, ponajpre osetiš li kod njih odbojnost. Ovaj savet vezuje se za one o prikrivenim namerama, koje su srž instančanosti.

145. NE RAZOTKRIVAJ SVOJU SLABU TAČKU.

Jer će inače svak u nju da darne hteti. Ne otkrivaj je jadikovanjem, jer zloća voli da dirne gde najviše boli. Budeš li se žacao, samo ćeš je oraspoložiti. Zlobna se namera šunja i slabosti vreba: baca strelice da vidi gde boli, i po hiljadu će puta gađati e da bi na otvorenu ranu naišla. Mudar ume da prikrije kad ga ubodu, i bol da sakrije, bio njegov ili nasleđen, jer čak se i sudbina katkad naslađuje povređujući gde najviše boli. Uvek

32

pogađa živu ranu; stoga ne pokazuj ni kad peče ni kad godi; prvo, da se okonča, drugo, da traje.

146. SAGLEDAVAJ IZNUTRA.

Stvari su obično sasvim drukčije no što se čine; neznanje koje tek do kore dopre, u razočarenje prelazi čim dublje zađe. Laž u svemu prethodi, povlači za sobom budale otrcanošću kojoj kraja nema. Istina pak uvek stigne poslednja, hramajući polako; priroda je uho u paru nam dala, ali mudri jedno stalno čulje. Laž je sva na površini, na nju smesta nabasaju koji su i sami takvi. Istinito živi u se povučeno, da bi ga mudri i razumni još više cenili.

147. NE BUDI NEPRISTUPAČAN.

Niko nije tako savršen da ga katkad ne treba opomenuti. Lud je da mu nema leka koji nikad nikog ne sluša. I najvrsniji na prijateljsko upozorenje pažnju da obrati, čak i vlastodržac poslušavanje svoje isključiti ne sme. Ima ljudi neizlečivih, jer su ne-pristupačni; njih niko pred ponorom zadržati ne može. Pametan će prijatelju ostaviti otvorena vrata; kroz njih će mu pomoć stići; ovaj mora slobodom raspolagati da govori, pa i da ukori. Ta mu se vlasnost mora dati, i uvažavati njegova vernost i obazrivost. No ne valja svima poštovanje ukazivati, niti poverenje; stoga valja u kakvom kutku tajnog poverenika imati, da se u njegovom vernom ogledalu uvidi sopstvena zabluda.

148. UMETI RAZGOVOR VODITI.

Time pokazuješ koliko vrediš. Nema tog čovekovog delanja koje veću budnost zahteva, baš zato što je tako uobičajeno. To se ili izgubi ili uzdigne. Ako pažnje treba da se sroči pismeno, kao oblik promišljenog razgovora na papiru, koliko se tek zahteva u običnom razgovoru, gde se razboritost nepripravna na probu stavlja! Iskusni napipavaju bilo duše preko jezika, otuda je Mudrac i rekao: Govori, ako želiš da te upoznam23. Neki smatraju da je veština u razgovoru nastupiti bez nje, te da bude po meri i komotan koliko i odeća, ako li se među prijateljima vodi; kod ozbiljnih, valja sadržinom drugog zaseniti. Da u razgovoru uspeš, moraš se naravi i razumu svoga sagovornika prilagoditi. Pazi da o tuđim rečima ne sudiš, smatraće te za gramatičara; još više da misli drugog ne ispravljaš, jer će te se svi kloniti i u opštenju te onemogućiti. Suzdržanost u govoru važnija je od rečitosti.

149. ŠTO NE VALJA, NA DRUGOGA PREBACI.

Koji zaklon od mržnje imadu, uspešno vladaju. To nije dokaz nesposobnosti, kako zloba sebi predstavlja, već nenadmašne veštine, imati koga da se na njega svali krivica zbog neuspeha i oštrica zlih jezika. Ne može vuk sit biti i sve ovce na broju. Zato treba uza se žrtvenog jarca držati, da bude meta nezadovoljstvu, čime svoje slavoljublje iskupljuje.

150. UMETI SVOJU ROBU PRODATI.

Nije dovoljna samo kakvoća, jer ne traže svi suštinu, niti gledaju iznutra. Većina ide gde je jagma, videći da to i drugi čine. Velika je veština znati svoje istaći: čas hvalom, jer hvala želju podbada, čas krasnorečivošću, jer se tako roba uznosi, ne zapadajući u preterivanje. Budeš li isticao da je pametnoj manjini namenjena, dobru ćeš udicu baciti, jer svi veruju da joj pripadaju, a budu li suprotnog mišljenja, želju ćeš im podbosti. 23 Sokratove reci upućene jednom ćutljivom učeniku. Pominje ih i Erazmo.

33

Nikada u svojemu lakoću ni običnost ne ističi, jer mu tako ne olakšavaš, već ga otrcavaš; svi se upecaju na neobično, jer više privlači i ukus i razum.

151. MISLI UNAPRED:

danas za sutra, i sutra za prekosutra i još dalje u budućnost. Najbolje je proviđenje znati kad valja predviđati; koji je na oprezu ne zna za uzbunu, jer je na opasnost pripravan. Kasno je da gledaš hoćeš li zaplivati kad ti voda do grla dođe, to se uči unapred; predviđaj zrelim razmišljanjem kad je čemu vreme. Uzglavlje je ćutljiva Sibila,24 pa je korisnije zaspati misleći na ono što se ima uraditi nego izgubiti san zbog počinjene gluposti. Neki prvo učine, pa tek onda glavom lupaju: to vredi koliko i tražiti opravdanje mesto uzroka. Drugi, ni pre ni kasnije. Čitav život mora se promisliti e da se ne bi zabasalo na pogrešan put: čestim promišljanjem i predviđanjem moć stičemo da unapred živimo.

152. NE BUDI UZ ONE KOJI TE MOGU U ZASENAK BACITI,

ma u kom pogledu. Što pretiče u savršenstvu, pretiče u uvažavanju. Prvi će uvek imati glavnu, a ti sporednu ulogu; ako li ti kakvo poštovanje i zapadne, neće biti doli mrvica onog prvog. Stoluje Mesec jer je jedan, među tolikim zvezdama; počim sunce grane, il prestane il nestane. Ne približuj se onome koji će te pomračiti, već kraj kojeg ćeš se istaknuti. Jedino je tako dovitljivoj Fabuli25 pošlo za rukom pred Marcijalom se umiliti, jer se među svojim rugobnim i zapuštenim sluškinjama lepotom isticala. Niti valja u rđavom društvu opasnosti se izlagati, kao ni drugome počast izricati na uštrb vlastitog ugleda. Za uspeh, drži se odličnika, kasnije, okruži se osrednjima.

153. IZBEGAVAJ DA SILNE PRAZNINE POPUNJAVAŠ.

A budeš li morao, gledaj da prazninu sigurno nadmašiš. Dvostruko valja vredeti da bi prethodniku ravan bio. I koliko vešto činiš kad sebi nastavljača nađeš tako da za tobom požale, još je veštije izbeći da te prethodnik ne zaseni. Velika praznina teško se popunjava; koji prethodi uvek se boljim učini; čak ni jednakost nije dovoljna, jer prvi prednost ima. Stoga je potrebno u vrlinama više nego on ponuditi, e da bi ga iz naklonosti istisnuo.

154. NE DAJ SE NI LAKO PRIVOLETI NI LAKO UBEDITI.

Zrelost se prepoznaje po uzdržanom poverenju: kako je laž uobičajena, neka lako-vernost bude neobična. Koji prebrzo poveruje, brzo se u čudu nađe. Ne valja ni da drugi pomisli kako u njegovu dobronamernost sumnjamo, jer to znači iz nepristojnosti u uvredu preći, i sagovornika za prevarenog ili za prevaranta držati. Pri tom je još veća nezgoda što se neverica ćerkom laži smatra; otud lažljivca zlo iz dva pravca vreba, jer nit veruje nit mu se veruje. Uzdržljivost u donošenju suda mudrost je u onoga koji sluša, o tome neka ga uveri onaj koji kaže: "Ko lako zavoli, obazrivošću se podičiti ne može"; jer ako se laže rečima, laže se i delima, što je mnogo pogubnije.

24 Personifikacija proroštva, Apolonova sveštenica. 25 U epigramu 79. svoje VIII knjige, Marcijal (40-104) govori da se Fabula okruživala ružnim i

starim ženama kako bi svoju lepotu u poređenju s njima istakla.

34

155. UMETI STRASTI ZAUZDATI.

Ako je mogućno, oprezno promišljanje nek predupredi niske nagone; opreznome to neće teško pasti. Kod strasti je najvažnije osetiti kad nailaze, da bi njima odmah ovladao i u video dokle možeš ići. S takvim vrsnim razmišljanjem umećeš u jarost da uđeš i iz nje iziđeš bez posledica. Treba umeti zakočiti, i to na vreme, jer u trci to mnogo teže biva. Najveća proba zdravog rasuđivanja: sačuvati hladnu glavu i kad ludilo u nju navali. Svako preterivanje u strastvenosti izopačuje razumnost; no uz krajnju pažnju nikad se nećeš o razum ogrešiti ni njegove granice preći. Strast se da zauzdati jedino kad se smotrenosti čvrsto držimo, tako ćeš po razboritosti i doslednosti prvi biti, ako ne i poslednji preostati26.

156. PRIJATELJI PO IZBORU.

To nek postanu tek kad dobro promisliš, i kad ih sudbina iskuša; i naklonost i razum valja oko njih da se slože. Nema važnijeg preduzeća u životu, a najmanje mu se pažnje posvećuje. Neki se kao prijatelji nameću, druge slučaj dovede. O tebi se sudi po tome kakvi su ti prijatelji, otud mudar s neznalicama ne može; naklonost nije dovoljna za tesno prijateljstvo, jer može iz njegove zabavnosti poteći više no iz prokušanosti. Prijateljstava ima istinskih i prevrtljivih: druga su za uživanje, prva za obilat uspeh. Malo ih je koji su prijatelji tvoje naravi, većinu privlači kad ti dobro ide. Saglasnost s jednim jedinim često više koristi no naklonost mnogih drugih. Stoga izbor, a ne slučaj. Mudar prijatelj ume da nas poštedi neprilika, glup ih na nas navlači. Ne treba ni silnu sreću svojim prijateljima želeti, ako ih želiš sačuvati.

157. U LJUDIMA DA SE NE PREVARIŠ.

To je najopasnija, a najlakša greška. Da ti rog za sveću ne prodaju; ništa toliko ne zaslužuje iznutra da se pogleda. Razumevati se u stvarima i poznavati ljude nije isto, stoga je velika nauka proceniti naravi i tumačiti raspoloženja. Nužno je ljude proučavati koliko i knjige.

158. UMETI SE PRIJATELJIMA KORISTITI.

Čitava veština za pametnu glavu: neki su dobri izdaleka, drugi izbliza; s kojim se razgovarati ne može, prijatnom dopisivanju služi. Daljina ispravlja mane koje prisustvo čini nepodnošljivima. U prijateljima se mora naći ne samo zadovoljstvo, već i korist. Prijatelj treba da poseduje tri vrline koje neki pripisuju Dobru, a drugi Biću: samosvojan, dobar i istinoljubiv da bude, jer prijatelj je sve i sva. Malo ih je dobrih, a ne umeti ih izabrati još ih ređim čini. Važnije ih je zadržati no steći. Nađi one koji će potrajati, makar u početku neznanci bili, jer dostatno je što će se u stare pretvoriti. Najbolji su vispreni, sve i da ih dugo tražimo. Nema veće pustinje od života bez prijatelja. Prijateljstvo umnožava dobro, i zlo na sebe prima, jedini je lek protiv nevolja i najbolje rame za jadanje.

159. ZNATI BUDALE OTRPETI.

Otkako je sveta i veka, mudri teško glupost podnose, jer nestrpljivost sa naukom raste. Velikom znanju teško je udovoljiti. Najvažnije je životno pravilo, smatra Epiktet, trpeljiv biti, u tome leži polovina mudrosti. Da se svakolike gluposti otrpe, velika je

26 Grasijan parafrazira špansku poslovicu No hay hombre cuerdo a caballo ni colerico conjuicio, u

značenju „nit razumnog a doslednog, nit besnog a razboritog".

35

strpljivost potrebna. Često moramo najviše otrpeti od kojih najviše zavisimo, to je proba za savlađivanje sama sebe. Strpljenje rađa neprocenjiv mir, koji sreću svima donosi. Koji vidi da neće moći otrpeti, nek se u sebe povuče, ako je kadar sama sebe podneti.

160. ODMERI SVAKU REČ.

Pred suparnicima iz opreza, pred drugima iz pristojnosti. Uvek ima vremena reč pridodati, ali ne i opozvati. Treba zboriti kao zaveštanje da pišeš: što manje reči, manje sporenja. Na nevažnom se uvežbavaj zarad važnog. Nedokučivost je božanstvu svojstvena. Brzopletog na jeziku brzo će ili pobediti ili ubediti.

161. UPOZNAJ BEZAZLENE NEDOSTATKE U SEBE.

Njima ni najsavršeniji izmaći ne može, pa živi kao da je s njima venčan ili u tajnoj ljubavi. Često se u duhu nalaze, a veći su i uočljiviji što je duh uzvišeniji. Ne zato što ih njihov vlasnik ne poznaje, nego zato što mu se mile; dvogubo je zlo strastima se predavati, pa još iz poroka. Kao mrlje na savršenstvu, drugima mrske bivaju upravo koliko gode onima čije su. Hrabra je to pobeda nad sobom, tako sreću svojim vrlinama pružaš; drugi na tvoj nedostatak odmah naiđu, pa kad bi valjalo štogod dobro da pohvale, zaustave se na nj da ukažu, ocrnjujući tako ostale ti vrline.

162. UMETI POBEDITI SUPARNIKE I ZLONAMERNIKE.

Prezir, sve i da je obazriv, mnogo ne pomaže; velikodušnost više koristi. Najvećih je hvala dostojan koji pohvalno govori o onome koji ga opada. Nema odvažnije osvete nego kad dobročinstvo zavist nadvlada i u očajanje je baci. Zavidnoga tuđa sreća kao bič ošine, a slava protivnikova za njega je kao ulazak u pakao. Najteža mu kazna dođe kad ga tuđa sreća otruje. Zavidljivac ne umire jednom, već uvek kad začuje da tapšu onome kome zavidi, muka njegova sustiže se s neprolaznom slavom drugoga. I ako je ovaj besmrtan po časti, drugi je to po patnjama. Slavljeničke trube objavljuju čuvenje jednome, i smrt drugome, osudivši na vešala toliku zavidnu veštičavost.

163. NIPOŠTO IZ MILOSRĐA PREMA NESREĆNIKU NEMOJ SVOJU SREĆNU ZVEZDU ISPUŠTATI.

Jednima je kob što drugom blagostanje donosi, i ne bi srećnika bilo da nisu toliki oko njih unesrećeni. Ovima je pak lako zadobiti tuđu naklonost, jer im beskorisnom ljubavlju žele gorku sudbinu olakšati; bude da onog koga, za blagorodnih dana, svi na omrazi imaše, u nesreći sad svi sažaljevaju: tako se želja za osvetom nad kočopernim u samilost prema postradalom pretvara. Zato mudar pazi na karte koje mu sudbina udeli. Ima nekih pa se jedino s nesrećnicima druže, približiv se danas ubogima od kojih su nekoć bežali; može biti da je to crta plemenite naravi, ali ne i razboritosti.

164. ISPIPAVAJ TUĐE RASPOLOŽENJE.

E da bi ispitao hoće li ti predlog prihvatiti, i na koji način primiti, pogotovu kad ishod osigurao nisi. Povoljan odziv obezbedi, posle ćeš se lako odlučiti ideš li ili se povlačiš. Tako se tuđa volja ispipava; obazrivi uvek zna po kakvom zemljištu stupa: oprez je to najvećma potreban ako se želi iskati kad je povoljno, voleti kako valja i vladati kako treba.

36

165. BORI SE ČASNO.

Obazrivog možeš na rat naterati, ali ne i na nedostojno ratovanje; svako mora delati shodno onome što jeste, a ne kako bi da ga prisile. Velikodušnost prema suparniku vredna je tapšanja. Treba umeti savladati jednako oružjem koliko i ljubaznošću. Koji mučki pobedi, sam je sebe savladao. Oduvek je velikodušnost pobedi bliža. Pošten se neće nedopuštenog oružja laćati, ponajmanje kad raskinuto prijateljstvo mržnji prethodi, jer ne sme nekadanje poverenje za buduću osvetu služiti; sve što na izdaju miriše obraz kalja. I najmanje zrnce pakosti uzvišenog sablažnjava: valja između plemenitosti i podlosti što veće odstojanje održavati. Sve i kad bi plemenitost, velikodušnost i vernost sa zemlje nestati morali, nek u tvom srcu i dalje ostanu.

166. RAZLIKUJ PRAZNOSLOVCA OD RADIŠE.

Veliko je umeće potrebno za razlikovanje prijateljstva prema ličnosti čovekovoj od onog prema njegovom položaju, jer to nikako nije isto. Nemati lepe reči ni rđavih dela, po sebi je zlo, ali još veće nemati rđavih reči ali ni dobrih dela. Reči nahraniti ne mogu, jer poput vetra prolaze, niti se od učtivosti može živeti, jer je tek udvorna obmana: ptice ogledalom mamiti, obična je prevara. Sujetni se vetrom ponose. Reči treba da budu zaloga postupaka, jedino preko ovih vrednost stiču. Stablo koje umesto voćke jedino lišće rađa, obično srž ne poseduje. Otuda valja među drvećem razliku praviti, jer jedno ima plodove, a drugo senku daje.

167. UMETI SEBI POMOĆI.

Kad kola krenu nizbrdo, odvažno je srce najbolji saputnik; ako li posustane, u susedstvu neka pripomoć potraži. Patnje lakše podnosi koji sebi ume potpomoći. Pred sudbinom se ne predaj, inače će nesnošljiva postati. Neki sebi u nedaćama jedva da pomažu, te kako se s njima nositi ne umeju, dvostruku muku muče. Koji sebe dobro poznaje, svoju slabost promišljanjem nadoknađuje, a mudar uvek kao pobednik izlazi, čak i nad zvezdama.

168. NE BUDI NEPOJAMNO GLUP.

A takvi su svi sujetni, uobraženi, zadrti, hiroviti, umišljeni, luckasti, smešni, lakrdijaši, ljubopitljivci, paradoksalni, sektaši i svakojake usijane glave; sve sama čudovišta drskosti. Duševna je nakaznost ružnija od telesne, jer je suprotna višnjoj lepoti. Ali ko bi toliko sveopšte nesaglasje ispraviti mogao? Gde nema zdravog razuma, nema mesta ni za primerene odluke, i što je trebalo da bude duboko promišljanje samo tašti odjek nepostojećeg tapšanja ispadne.

169. VEĆA JE ŠTETA OD JEDNE POGREŠKE NEGO KORIST OD STOTINU POGODAKA.

Niko ne gleda u Sunce dok je u zenitu, svi gledaju kad se zamrači. Grubo buljenje uspehe vam neće računati, nego će se za najmanji neuspeh hvatati. Više se o rđavima govori e da bi se opadalo, nego o vrlima da bi ih se hvalilo; mnogi tek svom padu slavu duguje, jer ni svi uspesi skupa nisu dostatni da zabašure najmanju grešku. Ne gaji zalud nade: zavist ti ništa dobro upamtiti neće, a još manje rđavo oprostiti.

37

170. OD SVEGA ZALIHE IMAJ.

Tako svoje snage učvršćuješ. Ne valja u svakoj prilici ni sve svoje potezati ni čitavu sposobnost koristiti; čak se i znanje mora prikriti, tako se savršenstva udvostručuju. Uvek sačuvati pripomoć za slučaj opasnosti; koji brani snažniji je od napadača, jer ističe svoju hrabrost i ugled. Obazrivost uvek gleda kako da se obezbedi. U tom smislu, istinit je gorki paradoks: pola je od celog vrednije.

171. NE ZLORABI TUĐU NAKLONOST.

Važan dobročinitelj je za važne prilike. Sitnim poslovima ne trebaju velike usluge, jer se tako naklonost troši. Poslednje se sidro tek u krajnjoj nuždi poteže. Ako zbog malog zloupotrebimo veliko, šta će ostati kad u procepu se obreš? Nema bolje zaštite od moćnih zaštitnika, ni ičeg vrednijeg od naklonosti: ona svet po svome uređuje, čak i ugled gradi i razgrađuje. Mudrima je sreća pozavidela na onom što su im priroda i slava doneli. Važnije je na prijatelje računati i uz sebe ih držati, nego stečena blaga brojati.

172. NE UDRUŽUJ SE S ONIM KOJI NEMA ŠTA IZGUBITI.

Takva je družba nejednaka. Drugi u savez stupa ne hajući, jer više ni na rđav glas ne može izbiti; kako su mu sve lađe potonule, nema više šta izgubiti, stoga se svake drskosti maša. Nikada ne smeš tako pogubnoj opasnosti teško stečeni ugled izlagati; silne godine i napori, a izgubiš ih očas, zbog sitnice: jedna je uvreda dovoljna da hladnim znojem oblije najplemenitije čelo. Bojazan da bi mogao mnogo izgubiti suspreže časna čoveka. Kako bdi nad svojim, paziće i na ugled drugoga, i kako procenjuje sve razloge, postupaće sa zadrškom koja omogućuje da svoj dobar glas na sigurnom pohrani. Čak ni pobedom ne uspeš zadobiti ono što si izgubio izloživši se porazu.

173. NE BITI SRDIT PREMA DRUGOME.

Još manje ako je prijatelj. Neki očas planu, i tako odaju da nisu postojani; uvrede se Bog zna koliko, i druge naljute. Pokazuju narav osetljiviju od zenice oka, pa ih ne smeš ni pipnuti, ni u šali ni u zbilji. Sitnice ih vređaju, a nekmoli opadanja. S njima ko se druži, na prstima mora hodati i osetljivosti njihovoj udovoljavati; na raspoloženje njihovo pazi, jer ih sitnica razdraži. Obično su puni sebe, robovi svoje ćudi, zbog koje bi se svega odrekli, obožavaoci svoje umišljene slave. Ljubavi puna priroda polovinu dijamanta u sebi nosi, po tvrdoći i trajanju.

174. NE ŽIVI NA BRZINU.

Umeti raspodeliti što imaš znači umeti u tome uživati. Pred mnogima je još ceo život, a već su sva zadovoljstva istrošili. Nikad zadovoljni, ni u čemu ne uživaju, ali bi da vrate, prekasno, što je već prošlo. Kao poštonoše, oni običnom proticanju vremena dodaju plahovitost svoje naravi. U jednom bi danu da progutaju što jedva da se za života svariti može. Zadovoljstva unapred ižive, proždiru godine koje tek treba da nastupe, i u toj hitnji brzo sa svim svršavaju. Čak i želja za znanjem valja umerena da bude, da se stvari rđavo ne usvoje. Više je dana no srećnih trenutaka: stoga u uživanju, polako, a u delanju, hitro. Na svršene poslove rado gledamo, na svršena zadovoljstva, nerado.

38

175. KOJI JE SUŠTASTVEN.

Koji je takav ne nalazi zadovoljstva u onima koji to nisu. Kukavna je vrlina koja se ne zasniva na suštastvu. Nisu svi kakvima se čine: ima ih patvorenih, koji jedino himeru začinju i samo obmanu rađaju; slični ih podržavaju, jer radije kreću u neizvesnost koja na obilje sluti, dok im se sigurno i istinom zajamčeno malim čini. Na kraju njihovi hirovi rđavo skončaju, jer nisu na čvrstome zasnovani. Jedna prevara na druge nagoni, pa kako čitavo zdanje opsena u vazduhu biva, neminovno će na zemlju pasti: laž se dugo održati ne može; od silnih obećanja sumnjiva se ukazuje, a što previše dokazuje nemogućnim se pokazuje.

176. POZNAVATI, ILI SLUŠATI, ONOG KOJI ZNA.

Ne da se živeti bez razumevanja, bilo sopstvenog bilo tuđeg; ali jedni ne znaju da ništa ne znaju, dok drugi misle da znaju, ne znajući. Otvorena rana gluposti neizlečiva je, jer kako neznalice i ne znaju da su neznalice, nisu kadri pronaći šta im nedostaje. Mudar bi bio koji nije umislio da to već jeste. A opet, proroštva mudrosti ničemu ne koriste, jer im niko savet ne traži. Pitati za savet ne šteti kneževom dostojanstvu niti mu sposobnost umanjuje, pre će biti obrnuto, potvrđuje ga. Bolje razumnu raspravu prihvatiti nego se s nesrećom preganjati.

177. IZBEGAVAJ PRETERANU PRISNOST.

Niti je drugima dopuštaj. Koji se odveć u prisnosti upušta, gubi nadmoć koju mu odstojanje pribavlja, a s njom i poštovanje. Zvezde vekovečno sjaje jer su nam daleko. Božanstvo budi strahopoštovanje; svaka dobroćudnost na prezir poziva. Što su nam čovečije stvari dostupnije, to ih manje uvažavamo, jer se u opštenju pokažu nedostaci koje je uzdržljivost skrivala. Ni sa kim ne valja prisan biti: sa višima jer je neoprezno, sa nižima neprilično, a još više sa svetinom, koja iz drzovite gluposti ne priznaje učinjenu uslugu, već je obavezom smatra. Preterana prisnost srodna je prostaštvu.

178. VEROVATI SRCU.

Naročito ako se dokazalo. Nemoj da ga ne poslušaš, jer često predskazuje do čega ti je najviše stalo. Ono ti je kao lični prorok. Mnogi su stradali upravo od čega su strepeli; a čemu im je bojazan poslužila kad lek nisu potražili? Neke je priroda obdarila vernim srcem, koje ih uvek opominje, i upozori na nevolju koja dolazi. Nije pametno u susret nevoljama izlaziti, već ih dočekivati da bi se savladale.

179. UZDRŽANOSTJE OZNAKA SPOSOBNE GLAVE.

Srce bez tajne, otvorena knjiga. Duboke tajne samo u dubini leže, jer valja velika pluća imati da se sakriju skrivene namere. Gutanje proishodi iz samosavlađivanja, a savladati sebe u ovome velika je pobeda. Kome se odamo, tome danak plaćamo. Zdravlje razuma počiva na odmerenoj unutrašnjosti. Uzdržanost tuđu razdražljivost na čistinu izgoni: protivreče joj da istinu izmame; podbadaju da je podbiju: to najveći oprez treba. Što valja uraditi nikako ne kazivati, a ponajmanje činiti što se izreći mora.

180. NIKADA SE NE RUKOVODI ONIM ŠTO BI NEPRIJATELJ TREBALO DA ČINI.

Budala nikad ne radi ono što je mudrome valjano, jer ne razlučuje šta je kad prikladno; čak ni kad je protivnik vešt, jer će hteti da sakrije prozrene i možda predupređene namere. Okolnosti valja procenjivati iz oba tabora, ispitati sa svake strane i predvideti s

39

oba gledišta. Procene se i te kako razlikuju: valja biti obazriv, i prijemčiv, ne toliko prema onom što će biti koliko prema onom što bi biti moglo.

181. NITI SAMO LAŽ NITI CELU ISTINU KAZUJ.

Ništa ne zahteva veću umešnost od baratanja istinom, jer ona ume najviše da zaboli. Jednako je važno umeti je izreći koliko i prećutati. Jedna jedina laž obraz brzo ukalja. Prevareni se budalom smatra a varalica prevarantom, što je još gore. Nisu sve istine za kazivanje dobre: jedne zato što se tiču jedino mene, druge pak tebe.

182. ZRNCE DRSKOSTI PREMA SVIMA, VELIKA JE MUDROST.

Mišljenje o drugima mora umereno biti, da ih ne bismo uzneli tako visoko da ih se počnemo pribojavati; nikad se srce ne sme za maštom povoditi. Mnogi se važnima čine dok im se ne obratimo, a onda nam razgovor s njima donese više razočaranja nego poštovanja. Čovek ne može više no čovek biti. Svaki ima svoje da, međutim jedan u naravi, drugi u pameti. Položaj tobožnjeg autoriteta samo retko prati dostojanstvena ličnost, jer se sudbina obično ništavnim zaslugama sveti povlašćenom položaju. Mašta uvek napred hrli i sve boji najlepšim bojama; ne zamišlja stvari kakve su, već kakve bi mogle biti. Stoga razum, kome je iskustvo već otvorilo oči, treba da je ispravlja. Osrednjost da ne bude drska, ni zasluga sramežljiva. Ako li samopouzdanje katkad glupost ističe, šta je tek spremno učiniti za hrabrost i znanje!

183. NE ZAUZIMAJ SE PREKO MERE.

Sve su budale tvrdoglave i svi tvrdoglavci budale: rđavo cene, još upornije brane. Čak i kad smo očigledno u pravu, popustiti je lepo, budući da svi znaju na čijoj je strani razum i vide odakle ljubaznost dolazi. Više se poštovanja gubi tvrdoglavim ubeđivanjem nego što se stiče izvojevanom pobedom; to se manje brani istina, a više prostaštvo. Ima tvrdih glava koje se teško daju ubediti, budu nepopravljive u svojoj plahovitosti; kad se tvrdoglavost sa hirovitošću spoji, glupost ih zanavek udruži. Nepokolebljivost u volji treba tražiti, ne u prosuđivanju. Mada ima izuzetaka, da se čovek ne izgubi i da ga dvaput ne pobede: u proceni, i u obavljanju kakva preduzeća.

184. NE DRŽI PREVIŠE DO CEREMONIJA.

Takvo se preterivanje čak i kod kralja zastranjivanjem smatra. Koji se šepuri nesnosan je; čitavi narodi od te boljke pate. Halje gluposti vezu se od slavoljublja, ali su prekrupnog boda, čim strahuju da se o nešto ne rasparaju. Dobro je poštovanje ukazivati, ali se ne sme na glas izići kao preterana dodvorica. S druge strane, koji neće za ceremonije da čuje, samo se vrlinama odbraniti može. U učtivosti, ni previše ni premalo. Koji se za sitnice vezuje, velikim se ne pokazuje.

185. NIKAD NEMOJ ČITAV UGLED SAMO NA JEDNU PROBU STAVLJATI.

Jer ako ne uspe, šteta se ne može nadoknaditi. Pogreši se brzo, naročito u početku. Nekad ti ništa ne polazi za rukom, zato se i kaže „nije moj dan". Druga nek prvu probu sustigne, ne uspe li ova; ako si pogodio, posle prve nema potrebe za drugom. Izbori se za pravo na popravak, i na više pokušaja. Preduzeća od mnogih slučajnosti zavise, otuda je uspeh tako redak.

40

186. NEDOSTATKE UPOZNAJ KAKVI ZAISTA JESU.

Ma koliko da su u milosti. Poštenje ne sme porok da ne raspozna, sve i kad je u kadifu zavijen; i zlatom ovenčan jednako će nedostojan biti. Ropstvo ništa od svoje gadosti ne gubi, sve i kad ga plemenitost pojedinca opovrgava; porocima možeš zasvetleti, ali ne i obraz osvetliti. Neki kod velikana dobro primete ovaj ili onaj nedostatak, ali ne uviđaju da nije zbog njega velikanom postao. Primer s vrha tako je rečit da čak i ružnoća poklonike stekne; laskanje bi čak i rugobno lice kraljevo da oponaša, ne primećujući da se kod velikih zabašuruje što se kod malih odurnim čini.

187. ŠTO JE DRUGOM PRIJATNO, SAM ČINI, AKO LI JE MRSKO, TREĆIMA PREPUSTI.

Kod jednog time pridobiješ naklonost, kod drugog zlovolju odagnaš. Velikima je veći užitak činiti no primati dobro, jer plemenita duša u tome sreću nalazi. Retko drugome jad naneseš a da svoj deo ne podneseš, usled sažaljenja ili strasti. S vrha se može delovati jedino kaznom ili nagradom. Dobro deli sam, zlo preko drugog. Treba imati koga koji će na sebe primiti mržnju i psovke, te udarce nezadovoljstva. Besnilo svetine je kao u psa koji se, ne znajući uzrok boljci, protiv izvršioca okreće, pa iako ovaj i nije glavni vinovnik, kaznu ispašta jer je najbliži.

188. HVALE ZNATI IZRICATI.

Time odmerenost na glas izlazi, izgrađenom se pokazuje i poštovanje zaslužuje. Koji je već savršenstvo upoznao, umeće kod drugog da ga ceni. Služi kao predmet razgovoru i ugledanju, prijatnim vestima prethodi. To je vispren način da se oda priznanje prisutnim odličnicima. Drugi pak obrnuto čine: ulaguju se onome pored sebe, a kude i omalovažavaju odsutne. Ovo im samo s površnima uspeva, koji ne znadu šta znači međusobno opadanje. Neki su se dosetili pa hvale današnje osrednjosti na uštrb jučerašnje vrsnosti. Zato oprezan mora ova lukavstva prozirati, da se ne da tuđim preteranim ulagivanjem zavesti; i da zna da svi svuda jednako čine: menjaju mišljenje i ravnaju se po mestu na kome se nalaze.

189. POSLUŽI SE TUĐOM OSKUDICOM.

Zapne li mu doista, tako ćeš ga najlakše u šaci držati. Filozofi rekoše da oskudica nema značaja, političari da sve od nje zavisi: ovi su je drugi bolje upoznali. Neki, da bi postigli svoj naum, kod drugog želju postepeno potpiruju. Ugrabe priliku da podbodu apetit koji je posle teško utažiti. Više se okoriste raspaljenom strašću nego mlakim posedovanjem; što više raste otpor, to se želja više rasplamsava. Jedna od tajni da se postigne cilj jeste uvek drugoga u zavisnosti držati.

190. NAĆI UTEHU U SVEMU.

Čak i oni koje niko neće u dugovečnosti je traže. Nema te muke koja utehu ne nosi: budale sreća uteši, kao ružnu ženu iz poslovice. Za dug život, ne smeš vredeti mnogo. Napukao lonac nikad da se razbije, nego čak otpornošću dosadi. Reklo bi se da sreća zavidi najvažnijima, jer kod jednih izjednači dugovečnost s nedostatnošću, a kod drugih značaj s brzim krajem: koji nešto vrede brzo će zafaliti, dok će beskoristan večan ostati, jer ili se takvim čini, ili takav uistinu biva. Nesrećnika kao da po dogovoru zaborave i sreća i smrt.

41

191. NE UZIMAJ SRCU PRETERANU SLATKOREČIVOST,

jer je svojevrsna obmana. Nekima za prevaru nisu potrebne trave iz Tesalije: jednim pokretom šešira omame budale, to jest sujetne. Čašću naplaćuju, a praznom rečju isplaćuju. Koji brda obećava, ništa ne obećava; njegovo obećanje, ludom radovanje. Istinska ljubaznost zadužuje, a patvorena obmanjuje, tim pre ako je preterana: nije učtivost već zavisnost. Ne klanjaju se osobi već njenom bogatstvu, i ne laskaju vrlinama koje prepoznaju, nego koristi kojoj se nadaju.

192. MIROLJUBIV, DUGOVEČAN.

Ako ti se mirno živi, pusti druge da žive. Miroljubivi tako čak i vladaju. Slušaj i gledaj, i ne progovaraj. Dan bez svađe spokojnu noć donosi. Dugo i zadovoljno živeti, kao da je dvostruko bivanje, plod je spokoja. Sve poseduje onaj koji se na tuđe ne osvrće. Jednako je bezumno uzimati k srcu ono do čega nam nije stalo, a ne obazirati se na ono što je važno.

193. OPREZ S ONIM KOJI TI PREPUŠTA PRVU E DA BI IMAO POSLEDNJU REČ.

Od lukavštine najbolje odbrani budnost. Koji to zna, pričati mu ne treba. Neki pak umeju svoja preduzeća na druge prebaciti, pa ako im nameru nisi prozreo, može se desiti da na svakom koraku vadiš iz vatre tuđe kestenje, prljeći sopstvene prste.

194 O SEBI I SVOJIM PREDUZEĆIMA RAZUMNO SUDI.

Naročito kad se jedino na sebe možeš osloniti. Svi o sebi visoko misle, ponajviše koji malo vrede. Svako o vlastitoj sreći sanja i sebe za čudo svetsko drži. Nadanje se smelo uvis vine, a posle ga život prizemlji; sujetnoj mašti što je stvarno nikako mira ne da. Mudrost neka lutanja ta ispravlja, jer koji je mudar, i kad najbolje može želeti, najgore mora očekivati, e da bi s jednakim mirom ishod dočekao. Veština je nišaniti nešto više da bi se cilj u sredu pogodio, ali ne previsoko, da se skroz ne omaši. Kad se u život kreće, ova je ispravka neophodna, jer pre iskustva dolazi očekivanje, obično preterano. Razboritost je najbolji melem protiv svih gluposti. Neka svako zna šta mu je raditi i u kojoj meri, pa će svoje razmišljanje stvarnosti saobraziti.

195. ZNATI UVAŽAVATI.

Nema toga koji drugoga u nečem ne bi mogao podučiti, od učenog se uvek učeniji nađe. Umeti od svakog nešto saznati korisno je znanje. Mudar svakoga uvažava, jer u svakom dobru stranu prepoznaje i zna koliko vredi valjano delati. Budala pak svakog prezire jer dobro ne poznaje i uvek se za rđavo maša.

196. UPOZNAJ SVOJU SREĆNU ZVEZDU.

Nema nesrećnika bez srećne zvezde, a ako li pati, to je stoga što za nju ne zna. Knez i moćnici prihvate neke ljude a da ovi nit znaju zašto nit kako. To im se sreća nasmešila, i od njihove umešnosti zavisi hoće li je iskoristiti. Drugi u nasleđe primaju sreću mudrih. Jednog bolje prime u jednom no u drugom narodu, u ovom gradu bolje no u kakvom drugom. Desi se i da nam se posreći više u jednom preduzeću i jednoj zemlji no u drugom, a da smo za oba podjednako vični. Udes meša i deli karte po nahođenju. Zato valja svoju sudbinu i dar poznati, od toga zavisi uspeh ili neuspeh. Svojoj zvezdi pomaži i sledi je bez protivrečenja, jer ćeš inače putokaz izgubiti.

42

197. NE TOVARI SEBI BUDALU NA VRAT.

A takav je koji je ne prepozna, još i više ako je se ne otarasi. Opasni su i za obično druženje, a kamoli za blisko poveravanje. Sve i kad ih sramežljivost i strahopoštovanje neko vreme na uzdi drže, na kraju ipak glupost bubnu ili je učine; učine li to kasnije, samo je više istaknu. Koji sam ugled ne uživa, tuđem doprineti neće. Takvi su krajnje nesrećni, to je breme gluposti, jedno s drugim ide. Ima ipak nešto što kod njih nije veliko zlo: ako od pametnih koristi nemaju, ovi od njih imaju, i to poveću, da primerom preduhitre ili poukom nauče.

198. UMETI BORAVIŠTE PROMENITI.

Ima ih koji moraju da bi se dostojno istakli sredinu promeniti, pogotovu kad štogod veliko preduzimaju. Otadžbina je maćeha darovitima: zavist u njoj plodno zemljište nalazi, tamo se radije sećaju beznačajnog početka no postignute veličine. Obična se igla u dragocenost preokrene pređe li iz jednog u drugi svet, kao što obično staklo iz daleke zemlje dragom kamenu cenu obara. Sve strano više se ceni, bilo što izdaleka dolazi, ili stiže dorađeno i kad mu je vreme. Bilo je ljudi prezrenih u svom kraju a danas su za diku čitavom svetu; cene ih i zemljaci i stranci: prvi, jer ih vide iz daljine, drugi, jer izdaleka dolaze. Kip na oltaru ne poštuje onaj koji ga je u svom vrtu gledao dok je panj bio.

199. SVOJE MESTO IZBORI SPOSOBNOŠĆU, A NE NAMETANJEM.

Pravi put do poštovanja vodi preko zasluga; ako li se znanje na vrednosti zasniva, eto prečice do uspeha. Poštenje po sebi nije dovoljno; upornost je pak nedostojna, jer delo oblatnjavi, pa tako i obraz. Treba stoga naći sredinu između zasluga i umeća nametanja.

200. NE UTAŽUJ ŽELJU DO KRAJA.

Da ne bi u sopstvenoj sreći patio. Telo kad diše, duh uzdiše. Uživanje u svemu, radost i zadovoljsto ni u čemu. Čak i znanju valja nešto za budući nauk ostaviti, i tako znatiželju održavati. Nadanje životnost daje: prezasićenost u sreći smrtonosna biva. Pametno je nagradom nikad posve ne zadovoljiti. Ko više ništa ne želi, svačega se bojati mora: nesreća je to u sreći; gde želja prestaje, briga počinje.

201. GLUPI SU SVI KOJI TAKO IZGLEDAJU, I POLOVINA ONIH ŠTO SE TAKVIMA NE ČINE.

Glupost je zagospodarila svetom i ono malo mudrosti što opstaje, samo je tupoglavost u poređenju s Nebeskom; najveći je glupak koji na glupost kod drugih ukazuje, sebe ne videći. Ko bi da je pametan, nije dosta takvim da se učini, ponajmanje sebi: onaj zna koji zna da ne zna, a ne vidi onaj koji ne vidi da drugi vide. Svet vrvi od budala, a uvek je to neko drugi.

202. REČI I DELA ČINE UZORNA ČOVEKA.

Mora se govoriti dobro i delati časno. Prvo savršen um potvrđuje, drugo dobro srce, a oboje uzvišenost duše. Reči su kao senka postupcima: ženke mužjacima. Bolje biti hvaljen nego izricati hvale. Zboriti dođe lako, činiti je teže. Poduhvati su srž života, lepa reč tek ukras. Vrlina kroz dela opstaje, a preko reči odleti. Delanje je plod razmišljanja: nakon lepe reči neka još izvrsnije delo usledi.

43

203. POZNATI VELIČINE SVOGA VREMENA.

Nema ih mnogo: jedan je Feniks na celom svetu, jedan Veliki vojskovođa, savršeni Govornik, jedan Mudrac u celome veku, a Veliki kralj u mnogo vekova.27 Osrednjost je obična i po broju i po štovanju; veličina u svemu retka, jer zahteva savršenost bez mane, i što je uzvišenija, teže joj je vrh dosegnuti. Mnogi svojataju nadimak Veliki koji samo Cezaru i Aleksandru pripada, ali zalud, jer bez dela reč kao vetar dođe: malo je Seneka bilo, a tek je jedan Apel proslaviti Slavnog mogao.28

204. PODUHVATI SE LAKOG KAO DAJE TEŠKO, A TEŠKOG KAO DA JE LAKO.

Prvo, da te samopouzdanje ne uspava, drugo, da te malodušnost ne obeshrabri. Dovoljno je nešto učinjenim smatrati pa da se uopšte ne obavi, i obrnuto, trud svaku prevaziđe prepreku. Kod velikih preduzeća ne valja se premišljati, da nam ne bi od sagledane težine odlučnost klonula.

205. ZNATI IGRATI NA KARTU PREZIRA.

Ko prezir pokaže prema onom čemu teži, taj ga i dobije. Kad nešto iz sve snage tražimo, obično ga ne nalazimo; ako za nj ne marimo, samo će doći. Kako je sve na ovom svetu tek senka večnog, svojstvo senke i ima: beži pred onim koji je goni a sustiže onog koji joj izmiče. Preziranje je pride najveštija među osvetama. Važno je načelo mudrih ljudi da se ne brane perom, jer tragove ostavlja, i većma protivnika proslavi no što ga za drskost kazni. Lukavstvo je zlobnika nameriti se na velikane e da bi se preko njih proslavili, kad već sopstvenom zaslugom ne uspevaju. Jer za mnoge se ni čulo ne bi da im vrsni protivnici odgovorili nisu. Njima je zaborav najteža osveta, jer ih tako ukopavamo u prašinu njihove vlastite ništavnosti. Takvi drznici umišljaju da će večnu slavu zaslužiti ako potpale čuda svetska i povesna. Kako je najbolje opadanja zaustaviti: na njih se uopšte ne obazirati; odgovarati štetu nosi, lakovernost nepoverenje. Samo zavist zadovoljnom čine, jer ova i najveću savršenost potamni, ako već ne može do kraja da je nacrni.

206. PROSTAŠTVA SVUDA IMA.

Čak i u Korintu,29 pa i u najizabranijem društvu. U vlastitoj kući, svak ga je iskusio. No i nad prostakom prostak ima. Što je najgore, takav ima osobine kao u razbijena ogledala, samo što je štetniji: kao budala zbori i kao drznik kudi; veliki je učenik neznanja, kumuje gluposti i pripomaže ogovaranju. Ne treba se obazirati ni na ono što misli, a kamoli na ono što kaže. Važno ga je poznati e da bismo ga se ratosiljali, pa bio saveznik ili protivnik. Jer svaka je glupost prostačka, a prost svet budale čine.

207. NE DELATI PO NALOGU STRASTI.

Uzdrži se, baš kad izdržati ne možeš. Strast kad grune, razboritost poklizuje, bubne očas posla. Više se čovek izleti u trenutku besa ili zadovoljstva nego za silnih sati ravnodušnosti: zagrejan na trenutak, oprljen za čitav život. Takva iskušenja sprema 27 "Aluzija na Gonsala Fernandesa iz Kordove (1453-1515), prozvanog Veliki vojskovođa nakon

uspešno vođenih ratova u Italiji koji su obezbedili špansku prevlast u toj oblasti, zatim na Cicerona, Seneku i Fernanda Katoličkog (videti belešku br. 12).

28 Proslavljeni slikar, jedini kome je Aleksandar Veliki dozvolio da ga slika. 29 Nekadašnja vodeća grčka luka i industrijski centar, čiji se procvat događa u VI veku p.n.e.,

Korint je bio čuven i po nenadmašnom luksuzu, po kurtizanama i kultu Afrodite.

44

zlobna namera ne bi li ispipala teren, ili dušu. Tim se lukavstvima služi da provali u najskrivenije tajne, koje i najčestitiji ima. Da tome na put staneš, ne daj se uzbuniti, sve i kad je uzbuna. Silno promišljanje treba da se strast ne razbukti, mudrac je koji njene krupne konje ne uzjahuje. Koji opasnost sluti, obazrivo postupa. Koliko laka reč izgleda onom kome se omakla, toliko je teška onom koji je dočekuje i odmerava.

208. NEMOJ DA STRADAŠ OD BUDALINE BOLJKE.

Mudri obično umiru osiromašene mudrosti; budale, savetima obogaćene. Umreti kao budala znači umreti od silnog razmišljanja. Jedni umiru zato što shvataju, drugi žive zato što ne razumeju. Otuda su jedni budale jer od uviđanja ne umiru, a drugi jer ih života košta. A opet, toliki ljudi pomreše kao budale, a da tek retke budale umiru.

209. ČUVAJ SE OPŠTE GLUPOSTI.

Retka je to veština. Ludost se lakše širi, i u većoj je milosti; pojedini, koji su se znali pred kakvim posebnim neznanjem sačuvati, ne umeju se odupreti tom najčešćem. Često je bezumlje nikad svojom sudbinom zadovoljan biti, sve i kad je najbolja, a uvek svojom pameću zadovoljan, sve i kad je najgora. Nezadovoljan svojom, svak tuđoj sreći zavidi. Isto tako, savremenici hvale što je nekad bilo, a ovdašnji što se drugde imade. Prošlo boljim se čini, a daleko se više ceni. Jednako je lud koji se svemu smeje i koji na sve s gorčinom gleda.

210. UMETI SE ISTINOM SLUŽITI.

Opasna jeste, ali pravedan je mora izreći: za to, umeće mu je neophodno. Neki dovitljivi izlečioci duše smisliše kako da je ublaže, jer kad u razočaranje dirneš, najgorči pelin postaje. Iskazati je stoga valja uz sledeću domišljatost: istom istinom jednoga gladi a drugoga kudi. Obraćaj se savremenicima kroz primere nekadašnje. Koji razume tek nagoveštaj potrebuje, a bude li mu dovoljan, prećutati ostalo. Knezove ne valja lečiti gorkim lekovima; to nije zgoreg razočaranja im u svilu obmotati.

211. NA NEBU TEČE MED I MLEKO, U PAKLU SVE JE MUKA I JAD.

Na ovom svetu pak, jer je u sredini, i jednog i drugog ima. Između dve krajnosti, dato nam je s oba kraja. Sudbina je nestalna: nit sve može biti sreća, nit sve nesreća. Ovaj je svet jedno veliko ništa; po sebi, ne vredi ni po lule duvana, a uz Nebo, nema mu cene. Razborito je biti ravnodušan pred njegovim menama, novotarenje nije za mudre. Život nam se kao u komediji zapliće, i na kraju raspliće. Stoga je dobro što se dobro svrši.

212. NIKAD NE OTKRIVAJ TAJNE SVOJE VEŠTINE.

Pravilo je velikih znalaca, jer se njime služe čak i kad na nju ukazuju. Uvek nadmoćan budi, i igru vodi. Umeće koristi i u saopštavanju umeća; nikad ne valja iscrpsti izvor svoga znanja, niti sposobnost njegovog prenošenja. Tako se ugled čuva i zavisnost drugih održava. Kod dopadanja i kod poučavanja treba uvek slediti pravilo koje kaže da se divljenje mora vazda pobuđivati, a vrline usavršavati. Sačuvati štogod u svakoj prilici važno je pravilo za život i uspeh, ponajviše na visokom položaju.

213. UMETI PROTIVREČITI.

Važna je veština kod kušanja, i to ne sebe, no drugoga. Jedina je varka kojom se na površinu isteraju najdublja osećanja. Blago nepoverenje izvuče tajne iz najzatvorenijih

45

grudi. Jedino se tom krajnjom dovitljivošću daju ispipati i volja i razmišljanje. Mudra ravnodušnost pred tuđom tajnovitom rečju ulovi i najveće zagonetke, nasitno ih secka dok ih na jezik ne dovede, a onda ih u mreže vešte prevare hvata. Uzdržljivost onog koji sluša čini sagovornika neopreznim, zbog čega ovaj otkrije osećanja koja bi inače prikrio. Tobožnja sumnjičavost radoznalcu otvara vrata pred svim što želi da sazna. Čak i kod učenja korisna je dosetka kad učenik učitelju protivreči, jer se ovaj više unese u objašnjenje i u dokazivanje istine; otud umerena prepirka vodi do potpunog saznanja.

214. OD JEDNE NE ČINI DVE GLUPOSTI.

Često u želji da ispravimo jednu grešku, počinimo četiri druge. Izgovarati jednu drskost drugom, većom, u laž spada, a ova u glupost, jer se jedna laž samo uz pomoć drugih održati može. Braniti rđavu stvar gore je od same te stvari, a najveća nesreća kad se zlo prikriti ne zna. Danak je nesavršenosti što i mnoge druge za porez ubire. I najmudriji počini jednu, ali dve greške nikako, pa i prvu u prolazu, na njoj se ne zadržavajući.

215. OPREZ S ONIM KOJI IGRA SKRIVENIH NAMERA.

Lukavost je vičnog čoveka drugome pažnju najpre zaokupiti e da bi njome zagospodario, jer je pobedi čim je ubedi. Takav nameru skriva kako bi je bolje ostvario i povlači se da bi, kad treba, napred prestigao: natenane smera jer ga ne primećuju. Zato pozornost ne sme da spava kad je namera odveć budna, a ako li se ova povuče da zavara, prva nek je smesta razotkrije. Obazrivost treba da je raskrinka i bodlje joj ispipa, ako je u nameri osujetiti želi. Jedno predlaže, drugo cilja, i odjednom se vešto okrene i usred srede pogodi. Stoga znaj dokle valja popuštati, a nekad nije zgorega ni da drugi razume da si razumeo.

216. ZBORI TEČNO.

To ne samo da je znak neusiljenosti, već i potvrda pravilnog razmišljanja. Neki dobro smisle a rđavo sroče, jer misli i zaključci, kao porod duha čovekovog, ako li su nejasni, ne mogu svetlost dana ugledati. Ima ih koji, poput vinskih buradi, mnogo primaju a malo daju, i suprotno, koji govore više no što promisle. Što je odlučnost prema volji, to je razumu razložnost: i jedno i drugo, velike vrline. Koji svoju pamet jasno izraziti mogu, njima tapšu, a zbrkane štuju jer ih ne razumeju. Može tajanstvenost i pomoći, da sakrije praznu misao; ali kako da drugi pojmi ono što čuje, kad onaj ne vezuje pojam za ono što zbori?

217. NIT VOLETI NIT MRZETI DOVEKA TREBA.

Veruj današnjim prijateljima kao da su sutrašnji neprijatelji, i to najljući; kako se u stvarnosti to i zbiva, da se predostrožnost ne zbuni. Oružje ne daj prebezima prijateljstva, oni njime najokrutnije ratuju. S druge strane, neprijatelju uvek otvorena vrata pomirenja ostavi, jer to su vrata plemenitosti, od svih najsigurnija. Katkad se prethodna osveta preobrati u naknadno mučenje, a učinjena zloba samo savest obremeni.

218. NIKAD NE DELAJ IZ TVRDOGLAVOSTI, VEĆ IZ UBEĐENJA.

Svaka je srditost srdobolja, kćerka strasti, koja uvek naopako čini. Neki od svega rat prave; hajduci u razgovoru, njih samo pobeda zanima, za miroljubivo postupanje oni ne znaju. Na vlasti i upravi, jedino štetu donose, jer od vlade otpadnika čine i za neprijatelje drže one s kojima bi se udružiti morali. Sve bi po svom ratnom planu da

46

urede i svega da se dokopaju kao da je plen njihova učinka. Ali im za njihovu ćudljivost saznaju, ostali se sjate da im hirove osujete i život zagorčaju, pa ništa osim silnog razočaranja ne postignu. Takvima je mnogo puta razmišljanje izopačeno i srce iskvareno. Od takovih čudovišta, jedino se može na kraj sveta pobeći, jer je tamošnje varvarstvo lakše podneti od zverinjstva ovih prvih.

219. NE DAJ DA TE SMATRAJU PRETVORNIM ČOVEKOM.

Sve i ako se bez pretvornosti više živeti ne može. Bolje vešt nego licemer. U ophođenju svako iskrenost voli, ali samo prema sebi. Stoga iskrenost ne treba u bezazlenost da zastrani, ni pronicavost u prepredenost. Bolje da tvoju mudrost štuju nego da se tvoje lukavosti pribojavaju. Bezazleni su voljeni, ali i obmanjivani. Velika je veština lukavstvo prikriti, jer ga prevarom smatraju. Iskrenost je cvetala u zlatnom, zloba cveta u ovom gvozdenom dobu. Časno je uživati ugled i poverenje čoveka koji zna šta mu je činiti, no pretvorni je varljiv pa nepoverenje izaziva.

220. KAD NE MOŽEŠ LAVLJU, A TI LISIČIJU KOŽU NAVUCI.

Ko na vreme popusti, pretegne. Ko naum postigne, ugled izgubiti neće. Gde ne ide silom, ide veštinom: ili glavnim putem neskrivene sile, ili prečicom dosetljivosti. Više učini dovitljivost no sila, i češće je oštrouman nadvladao odvažnog no obrnuto. Ako li cilj ne možeš postići, a ono ti ga je moguće prezreti.

221. NE TERAJ MAK NA KONAC.

Ni u svojim ni u tuđim obavezama. Neki se vazda o poštovanje spotiču, bilo svoje bilo tuđe, uvek na korak da glupost učine. Lasno se je s takvima susresti, a trudno rastati. Nije im dosta ni sto svađa na dan. Uvek uz nos idu, i protivreče svemu i svačemu. Kako im je sud naopak, sve naopakim cene. No najviše se o razboritost ogreše koji ništa ne čine a o svemu rđavo zbore, jer mnogo je strašila u pregolemoj zemlji drskosti.

222. SUSPREZANJE JE POUZDAN DOKAZ RAZBORITOSTI.

Jezik je besna zverka i kad se jednom otme, teško mu se lanac iznova namiče. Preko tog bila mudar napipa raspoloženje duše. Obazrivi po njemu zna kako srce otkucava. Nevolja je što onaj koji bi se najviše susprezati morao, to ponajmanje čini. Mudar se kloni neprijatnosti i obaveza, i pokazuje koliko sobom vlada. Deluje obazrivo, podobno Janusu u prosuđivanju,30 a Argusu31 u proveravanju. Manje bi Moma32 žalio što na šakama očiju nema no na grudima prozorčić.

223. NE POSEBUJ SE PREKO MERE.

Ni usiljenošću, ni nepažnjom. Nečije osobine odmah u oči upadaju, a posebnost im se više za manu no za osobitost drži. I kao što su neki poznati po naročito ružnom licu, tako i ovi po luckastom ponašanju. Nema vajde po svaku cenu posebnosti težiti, to

30 Kao jedan od najvažnijih bogova rimskog Panteona, Janus je posedovao dvostruku moć, da vidi

i u prošlost i u budućnost, zbog čega je i predstavljan sa dva lica okrenuta u suprotnim pravcima. Ovidije smatra da je Janusovo dvoličje odraz njegovog upliva kako na Zemlji tako i na Nebu.

31 Videti aforizam 83, belešku 18. 32 Legenda predstavlja Momu (Momus) kako prigovara što Vulkan stvorivši čoveka nije na

njegovim grudima ostavio otvor kroz koji bi se mogle videti čovekove skrivene misli.

47

jedino uzdržanost pomaže; tražiti kakvu neprikladnu naročitost samo podsmeh, ili srdžbu izaziva.

224. PRIHVATATI STVARI KAKO VALJA.

Nikad uz dlaku, ma kako da dođe. Sve ima lice i naličje. Što je najbolje i najprijatnije, kad se za sečivo uhvati, poseče. I obrnuto, najžestočije odbrani ako se za držak stegne. Mnoge nam stvari presednu, a mogle su zadovoljstvo doneti, da smo im znali dobre strane videti. Sve ima svoje vrline i mane: veština je pronaći što pogoduje. Pod različitim svetlom isto se drukčijim čini: otud ga posmatraj iz ugla koristi. Ne valja zameniti mesta dobru i zlu. Otuda potiče da neki u svemu nalaze zadovoljstvo, a drugi u svemu muku. Najbolji je lek protiv udaraca zle sudbine i važno pravilo za život u svako doba i za svaku priliku.

225. ZNATI ZA SVOJ NAJVEĆI NEDOSTATAK.

Nema toga koji živi bez nedostatka što bi protivteža njegovoj glavnoj vrlini bio; ako li pri tom i povlađivanje stekne, tlačitelj postaje. U rat s njim otvoreno uđi, i to najpre razotkrivajući ga, jer kad se spozna, lako ga je savladati, naročito ako ga onaj koji od njega pati proceni onako kako ga i drugi vide. Da bi sobom vladao, moraš sebe nadgledati. Stane li se na put tom nedostatku, i drugima će kraj brzo doći.

226. UMETI DRUGE OBAVEZATI.

Većina nit govori nit dela shodno tome kakvi su, već kako su obavezni. U zlo ubediti može bilo ko, jer se u rđavo lasno poveruje, sve i kad je neverovatno. Najviše i najbolje što imamo od drugih zavisi. Neki se zadovolje kad je pravda na njihovoj strani; ali to nije dovoljno, nego je valja trudom podupreti. Obavezati malo staje a mnogo vredi: rečima se dela kupuju. U ovom našem širokom obitavalištu, nema te sprave koja katkad ne zatreba, i toliko da se bez nje ne može, ma koliko beznačajna bila. O čemu god da se govori, svako govori kako mu odgovara.

227. NE UZDAJ SE U PRVI UTISAK.

Neki prvu vest prigrle s tolikim žarom da im sve potonje tek suložnice budu. Kako laž uvek pretiče, posle mesta za istinu nema. Nit prvi predmet sme voljom da zagospodari, ni prvi sud razumom, jer time se jedino plitak um odlikuje. Nekima je mišljenje poput novog bureta: koji god napitak u njega utoče, dobar ili loš, miris zauvek ostavi. Opasno je kad za to slabost drugi saznaju, jer utire put zlobnim radnjama. Zlonamernici gledaju da što pre lakovernost svojim bojama premažu. Otud valja uvek dvaput promišljati; nek Aleksandar uvek drugim uhom protivnu stranu osluškuje. Mesta ostavi za drugi, i treći podatak. Nesposobnost se po uzdanju u prvi utisak prepoznaje, i nije daleko od strastvenosti.

228. NE BITI OPADALO.

Još gore ako te za takvog smatraju, jer bezobrazan zbog tuđeg obraza postaješ. Ne zbijaj šalu na tuđ račun, jer to nije teško, a mrsko je. Svi će gledati da ti se osvete, i to upravo opadanjem; sam kad si pred tolikima, pre će te pobediti nego sebe ubediti. Tuđim se nedostacima ne valja ni naslađivati ni u razgovoru služiti. Opadalo niko nikad voleo nije, jedino ga katkad velikaši uz sebe postave, i to više da bi se njegovim ruganjem zabavili nego mudrošću okoristili. Koji rđavo o drugome zbori, o sebi će brzo još gore slušati.

48

229. UMETI SVOJ ŽIVOT PAMETNO RASPOREDITI.

Ne kako okolnosti nalažu, već predviđanjem i izborom. Život bez počinka, put bez konaka. Znalačka raznovrsnost čini ga srećnim. Prvo doba valjana života za razgovor s počivšima iskoristi. Rodimo se druge i sebe da spoznamo, istinite knjige ljudima nas čine. Drugo doba živima posveti: da vidiš i usvojiš što je najbolje na svetu. Ne stoji sve na istom mestu; Svevišnji je Otac tako razdelio da često rugobni bogatstvom raspolažu. Treće pak doba za sebe iskoristi: najveća je sreća moći filozofirati.

230. NA VREME OČI OTVARAJ.

Nit su svima koji vide oči otvorene, nit vide svi koji gledaju. Prekasno kad uvidiš nije lek, nego žalost neutešna. Neki progledaju kad se više nema šta gledati: protraćili imanje i sreću pre negoli su ljudi postali. Teško je bezvoljnog urazumiti, još teže nerazumnom volju usaditi; igraju se s njima koji ih okružuju, a na podsmeh ostalima; jer, gluvi da čuju, slepi su da vide. A ima ih i koji taj nerazum podržavaju, jer sebe potvrđuju kad drugog zaglupljuju. Jao konju čiji je gospodar slep: ugojiti se neće.

231. NIKAD NE OTKRIVAJ ŠTO SAVRŠIO NISI.

Neka mu se dive kad savršeno postane. Sve su zamisli ispočetka klimave, zato posle kljasta slika ostane; od sećanja na nesvršeno ne vidi se dovršeno. Uživati u nečem velikom izjedna, čak i kad se zbog tog detalji proceniti ne mogu, ukus potpuno zadovolji. Pre nastanka, sve se nepostojećim čini, i na početku još uvek je duboko u ništavilu. Gledaš kako se najukusnije jelo gotovi, pa ćeš više mučninu no apetit osetiti. Vešt stoga pazi da mu dela ne vide dok su u začetku; nek od prirode nauči da ih ne izlaže dok pokazivanje ne zasluže.

232. UMETI I PRIZEMNIM SE BAVITI.

Ne valja tek razmišljati, valja se nečeg i latiti. Najpametnije je lako obmanuti jer oni, poznajući neobično, za običan život i ono neophodno ne znaju. Od silnog gledanja u uzvišeno nemaju prilike jednostavnim se baviti; i kako ne znaju što najpre moraju znati, i čemu su svi vični, prost im se svet divi ili ruga, za neznalice ih držeći. Zato mudar nek i za prizemno smisla ima, tek da ga ne obmanjuju i ruglu ne izvrću. Nek znade svakodnevna preduzeća, koja nisu najuzvišenija ali jesu za život najkorisnija. Čemu služi nauk ako se ne da primeniti? Životno iskustvo danas je istinsko znanje.

233. GLEDAJ DA POGODIŠ ŠTA DRUGOME GODI.

Inače mu zadovoljstvo u kuluk pretvaraš. Neki bi toliko da ugode da dosadni postanu, i to zato jer tuđu narav ne poznaju. Neki potezi laskaju jednima i vređaju druge, a što se katkad uslugom učini, zlostavljanje ispadne. Često više košta nekog ozlovoljiti na kraju nego odobrovoljiti već u početku. Tako izgube milost koji više ne znaju kako da se drugima omile. Čija se narav ne poznaje, teško ju je zadovoljiti; zato su neki pohvaliti hteli a izrekoše psovku, koja ih je skupo koštala. Drugi pak zamišljaju da rečitošću zabavljaju baš kad su svojim trućanjem svima teški.

234. NIKAD UGLED NE POVERAVAJ ONOM KOJI SVOJ ZALOŽIO NIJE.

Na ravne časti deliti ili dobit od zajedničkog ćutanja ili opasnost od uzajamnog istrčavanja. Gde je obraz u igri, treba sadruga imati, tako da briga za vlastito dobro bdi nad dobrom onog drugog. Čast se ne sme drugome poveravati, no ako se mora, čini to

49

tako vešto da obazrivost jedino pred oprezom popusti. Opasnost neka bude zajednička, a ulog uzajaman, da se ne preobrati u tužioca koji se za saučesnika odaje.

235. UMETI ISKATI.

Ništa teže jednima, i ništa lakše drugima. Neki ne umeju da odbiju; za njih veština i ne treba. Drugi pak uvek i u svako doba najpre ne izuste: s takvima moraš dovitljiv biti. Ali sa svima, u pogodan čas: iznenadi ih dok su dobrog raspoloženja, zasićenog tela ili duha. Pod uslovom da sumnjičavost ne preduhitri lukavost, dani obilja dani su široke ruke, kad se što je iznutra spolja pretiče. Nipošto ne iskati kad je drugome odrečeno, jer je to upravo prevladano skanjeranje da se ne kaže. Od ucveljenog duha ništa ne očekuj. Drugog unapred obavezati menica dođe, osim prostaku, koji je drug pozajmice i neprijatelj vraćanja.

236. OBAVEŽI UNAPRED ONIM ŠTO ĆEŠ KASNIJE KAO PLATU MORATI DA DAŠ.

To je veština velikih političara. Još nezaslužene milošte o velikodušnosti govore. Takva unapred učinjena usluga dvema se prednostima odlikuje: koji hitro daruje više obavezuje. Isti poklon, zakasni li, u dug se preokrene, a ako li unapred stigne, obaveza postaje. Oštrouman način da se obaveze preinače, jer koji je trebalo da nagradi pruža unapred, tako da mu obavezani zahvalnost duguje. Ovo važi među časnima, jer sitnim dušama nagradu na obraz dati više je uzda no mamuza.

237. TAJNE S MOĆNICIMA NE DELI.

Verovaćeš da delite trešnje, a podeliće ti košpice. Mnogima je priselo kad su poverenici bili. Na sve uho čuljeći, glavu u torbu stavićeš. Kad se knez poverava, onda to nije pružena usluga već i nametnuta dažbina. Koliko ih je ogledalo razbilo da svoju rugobu ne gledaju. Tako niti on može da vidi koji ga je mogao videti, niti rado gleda na onog koji je zlo video. Nikako drugog previše ne obavezuj, ponajmanje ako je moćan. Bolje da to bude učinjenim dobrima nego primljenim uslugama. Prijateljima je posebno opasno tajne poveravati. Koji tajnu otkriva, svoju slobodu zalaže, kod vlastodršca takva prisila ne može potrajati. Gledaće da izgubljenu slobodu povrati, a da to postigne, sve može pogaziti, čak i pravdu. Tajne, dakle, ni slušati, a nekmoli saopštavati.

238. SAZNAJ ŠTA TI NEDOSTAJE.

Mnogi bi bili vrsne ličnosti da im ne nedostaje kakva mrvica bez koje se potpuno savršenstvo ne da postići. Neki bi mogli biti znatni, da obrate pažnju tek na zeru. Jednima manjka ozbiljnosti, a to brojne, značajne vrline pomračuje; drugima, blagosti u naravi, za čim njihovo okruženje najpre požali, posebno kod nadređenih; trećima odlučnosti u postupanju, četvrtima promišljanje. Svi se ovi nedostaci, povede li se računa, mogu ispraviti, jer brižljivost je kadra od navike drugu prirodu načiniti.

239. NE CEPAJ DLAKU NAČETVORO.

Više vredi biti odmeren. Nije mudar koji prekomerno mudruje, sa previsokih vrhova znanja očas sklizne. Sigurnija je utvrđena istina. Koliko je dobro rasuđivati, toliko je rđavo nagvaždati. Prekomerno pričanje u prepirku odvodi. Bolji je temeljit sud koji svoje reči tačno odmerava.

50

240. UMETI BUDALOM SE GRADITI.

Nekad i najmudriji na tu kartu zaigra, jer u određenim prilikama najbolje se znanje u glumljenju neznanja sastoji. Ne treba ne znati, ali se treba neznalicom praviti. Mala vajda biti znalac s niščirma, a mudar među budalama; no svakome se valja na njegovom jeziku obraćati. Nije glupak koji glumi glupost, već koji od nje pati; istinska je glupost ona prava, a ne hinjena, veštinom pokazana. Da omiljen budeš, jedini je način navući kožu najtupavije životinje.

241. ŠALE PODNOSI, ALI NE PROVODI.

Jer prvo je znak velikodušnosti, a drugo bi valjalo za načelo imati. Koji šalu na praznik ne podnosi, taj u sebi zverskosti nosi, i to jasno pokazuje. Dobra šala prija; koji je otrpeti ume, razumnost pokazuje. Ko je ljutit, samo na se druge šale navlači. Najbolje su koje su najkraće, a najsigurnije je u njih se ne upuštati: najveće istine iz šale su potekle. Ništa ne zahteva više pažnje ni umešnosti. U šalu se ne upuštaj ako ne znaš dokle ide strpljivost onoga na koga ciljaš.

242. BUDI ISTRAJAN.

Neki snage imaju tek da započnu, i da nikad ništa ne dovrše. Pokušaju, pa dignu ruke: nepostojane su naravi. Nikad pohvale ne zasluže, jer sve napola ostave; početak im se u kraj pretvori. Kod jednih je to plod nestrpljivosti, kao kod Španaca, dok je strpljivost odlika Belgijanaca. Ovi započeto dovrše, prvima je početak već i svršetak. Oznoje se dok teškoću ne savladaju i onda, zadovoljni, pobedu kraju ne privode; dokažu da mogu, a da neće. U tome se pak uvek nemoć ili lakomislenost ogleda. Ako li je zamisao valjana, zašto je ne dovršiti? Ako li je loša, čemu je započinjati? Pametan stoga nek svoju lovinu ulovi, nije dovoljno iz jazbine je isterati.

243. NE BUDI KAO GOLUB BEZAZLEN.

Lukavost zmije za prostodušnost goluba veži.33 Ništa lakše nego dobričinu nasamariti; koji nikad ne laže, lakoveran je, a koji nikad ne prevari, previše poverljiv. Često nas obmanu ne zato što smo glupi, već zato što smo dobri. Dva soja ljudi ovu opasnost zaustaviti umeju: koji su iskustvo skupo platili, i koji su ga drugome skupo naplatili. Obazrivost dakle sumnjičava da bude onoliko koliko je lukavost na podmetanje zamke spremna; i nikako tako dobar biti da drugome povod za rđavost daš; u sebi zmiju i goluba objedini, ali ne kao kakvo čudovište, već kao čudo.

244. UMETI ZADUŽITI.

Neko ume učinjenu uslugu preokrenuti u uslugu koju sam drugome čini, kao da milost upućuje baš kad je prima. Ima ih tako veštih koji kad ištu kao čast da čine, okrećući sopstvenu dobit u tuđ ponos. Izvedu da se poklon u vraćanje duga pretvori, i s najvećom lukavošću usluge u zaduženja preokreću. Ako ništa drugo, više se ne zna ko kome uslugu čini. Znaju cenom svojih pohvala kupiti što je najbolje, te je dovoljno da im se štogod svidi pa da se drugi polaskan oseti i to mu pokloni; tako tuđu učtivost zadužuju mesto da joj zahvalnost pokažu. Zahvalnost u potraživanje pretvaraju, zbog čega su bolji političari no gramatičari. Velika je to veština, a još veća prozreti je, i onome koji je na našu glupost računao istom merom uzvratiti, korist na koju je računao sebi zadržavši.

33 Videti Jevanđelje po Mateju, X, 16.

51

245. KATKAD U STAVU PROTIV VEĆINE NE IĆI.

Dokazuje oštar um. Ne ceni onog koji ti nikad ne protivreči, jer to više govori o njegovom samoljublju nego o ljubavi koju prema tebi gaji. Ne daj da te laskanje iskoristi, već ga osudi kako zaslužuje. Kao hvalu primi pokudu pojedinih, još i više od onih koji o svima dobrima samo zlo govore. Neka tvoje misli ne nailaze na sveopšte odobravanuje, jer je to siguran znak da nisu valjane: savršenstvo je tek za malobrojne.

246. NE OBEŠTEĆUJ ONOGA KOJI TI NIŠTA NE TRAŽI.

Sve i kad traži, greška je u tome preterivati. Zaišteš li da ti oproste pre vremena, samog ćeš sebe optužiti; koji krv sebi pušta dok je zdrav, namiguje zlosti da dotrči. Preuranjeno izvinjenje jedino probudi uspavano nepoverenje. Mudar se neće obazirati na tuđe sumnjičenje, da pizmi u susret ne krene. Nepoverenje je najbolje odagnati poštenim delovanjem.

247. ZNATI NEŠTO VIŠE I ŽIVETI NEŠTO MANJE.

Drugi misle suprotno: više vredi zaleganje od zalaganja. Jedino vremenom raspolažemo. Gde, ako ne u vremenu, živi koji krova nema? Nesreća je traćiti život na nevažne poslove, ali jednako i na preuzvišene stvari. Ne opterećuj se obavezama ni zavišću: time tlačiš život i gušiš duh. Neki ovo i na znanje primenjuju, ali ne živi koji ne zna.

248. NE PRIKLANJAJ SE ONOME KOJI JE POTONJI GOVORIO.

Ima ih koji se uvek povedu za onim što je upravo rečeno, nestalnost im je dosegla vrhunac. Volja i mišljenje kao da su im od voska: što su zadnje čuli utisne se u njih poput pečata, brišući sve ostalo. Takvo je mišljenje nemoguće zadobiti, jer se izgubi kako se i steklo, očas; koji god da zbori, njemu se priklanjaju. Rđavi su poverenici, jer iz detinjstva izišli nisu; i tako, nestalni u mišljenjima i osećanjima, uvek lutaju, kljaste volje i rasuđivanja, i stalno se čas jednoj čas drugoj strani priklanjaju.

249. NE ZAPOČINJATI ŽIVOT TAMO GDE BI GA VALJALO KRAJU PRIVODITI.

Izvesni dadu sebi odmora na početku, a napor za kraj ostave. Treba se najpre posvetiti onom suštinskom, a potom uzgrednom, ako bude prilike. Drugi bi da pobede pre no što se u borbu upuste; treći počinju učeći ono što je najmanje važno, a korisne i časne nauke ostave za vreme koje im je već izmaklo; ni počeli nisu bogatstvo skupljati a ovo im već mozak zavrtelo. Ova je metoda najvećma važna i za znanje i za život.

250. KAD VALJA NAOPAČKE RAZMIŠLJATI?

Kad podlost zbori. S nekima se sve mora razumeti u obrnutom smislu. Njihovo je da u stvari ne, a ne je da. Kad nešto kude, znači da za tim žude i da ga zato pred drugima naružuju. Nije svaka hvala jednako laskava, jer neki i rđavo hvale, samo da ne bi što je dobro pohvalili; a kome niko nije rđav, tome niko ni dobar neće biti.

251. SLUŽITI SE LJUDSKIM SREDSTVIMA KAO DA NEMA BOŽJIH,

a Božjima kao da ljudskih nema. Ovo je nauk velikog učitelja,34 kojemu se nema šta dodati. 34 Reč je o Ignasiju Lojoli, osnivaču jezuitskog reda.

52

252. NI PREVIŠE ZA SEBE, NI PREVIŠE ZA DRUGE.

Jer oboje se svodi na grozno tiranstvo. Od silne želje da se mnogo ima, na kraju se sve za sebe želi. Neki ne znaju ništa ustupiti, niti išta od svoje lagodnosti izgubiti; zadužuju malo, pouzdaju se u sudbinu, a ova ih katkad izneveri. Valja se nekad drugima naći, e da bi se ovi tebi našli, a koji je na javnom položaju, mora svima rob biti, inače, odrekni se položaja i bremena mu, kako starica Hadrijanu reče.35 I obrnuto, ima ih koji jedino za druge znaju, jer glupost voli preterivanja, iako samo jad donose; nemaju ni dana ni trena za se, i drugima su toliko posvećeni da ih s pravom zovu devojke za sve; čak su i svojim mislima tuđi, jer za svakog znaju, osim za sebe: mudar da razume da ga niko ne potrebuje njega samog radi, već zbog koristi koju od njega izvući može.

253. NE DAJ DA TE SASVIM RAZUMEJU.

Većina ne ceni ono što razume, a divi se onom što ne pojmi. U nečem se uživa samo ako košta: slaviće te jedino ako te ne shvataju. Moraš se svakad pametnijim i učenijim pokazati no što sagorvornik traži e da bi te poštovao, ali umereno, ne preterano. Iako je razumnima umerenost dovoljna, pred većinom se moraš podičiti; oko razumevanja zaposleni, oni za kuđenje vremena nemaju. U oblake uznose ono što nisu kadri objasniti. Zašto? Što im je nejasno štuju kao da je tajna i hvale ga jer čuju da tako i drugi čine.

254. NIJEDNO ZLO NEZNATNIM NE SMATRAJ,

jer nikad samo ne dolazi. Kao i radosti, nevolje stižu u nizu. I sreća i nesreća obično idu tamo gde je najviše jedne ili druge; jer svi se nesrećnika klone i društvo srećnika ištu; čak i golubovi, u svojoj bezazlenosti, zaklon u najvišim kulama pronalaze. Nesrećnome sve manjka; on ni sama sebe nema, izgubiv razum i nadanje. Čuvaj se da ne probudiš uspavano zlo. Jedan pogrešan korak čini se beznačajnim, ali često na dno provalije odvuče; i kao što nijedna sreća nikad nije potpuno ostvarena, ni zlu se nikojem kraj naslutiti ne može. Ono što s neba dolazi, strpljivost zahteva; za nesreću sa zemlje, obazrivosti se hoće.

255. ZNATI DOBRO ČINITI.

Pomalo, ali počesto. Dar nikad mogućnost da ne prevaziđe. Koji mnogo daje, ne daje, već rasprodaje. Da se uzajamnost ne poremeti, to jest da tuđa zahvalnost može istom merom uzvratiti, ne sme se preopteretiti. Silne ćeš prijatelje izgubiti budeš li ih preterano zaduživao. Kad ne mogu dug da vrate, povuku se, i umesto dužnika neprijatelji postanu. Niti idol svoga Pigmaliona želi da vidi, niti dužnik svoga dobročinitelja u oči da pogleda. Davanje je najbolje kad nije skupo a strasno se priželjkuje, jer se tako još više ceni.

256. VAZDA NA OPREZU BUDI.

Spram drskih, tvrdoglavih, nadobudnih i svakovrsnih budala. Njih ima tušta i tma, mudro je kloniti ih se. Pametnome svakog dana valja odlučnost skupljati u ogledalu vlastitog rasuđivanja, e da bi se od napadaja gluposti odbranio. Bude li pripravan, neće ugled tek okolnostima prepustiti: na obazrivog drskost ne udara. Teško je održavati pravilan smer u ophođenju, jer ima množina hridina na koje se ugled može nasukati;

35 Ovu anegdotu Plutarh pripisuje Filipu Makedonskom.

53

sigurnije je ići zaobilaznim putem, po ugledu na dovitljivog Odiseja. Korisno je i graditi se nevešt. I slatkorečivosti pribegnuti, jer ta prečica iz opasnosti izvlači.

257. NIKAD NE RUŠI SVE MOSTOVE.

Jer to krnji ugled. Svaki može biti neprijatelj, prijatelj retko ko. Tek malobrojni dobro čine, a zlo skoro svi. Orao čak ni u Jupiterovim nedrima nije siguran kad se s jelenkom poduhvati;36 platom za otvorenost neprijatelji u potaji vatru potpiruju, i priliku vrebaju. Posvađani prijatelji, najgori neprijatelji: slabostima onog drugog, svoje bi da sakriju. Među posmatračima svaki govori kako oseća, a oseća kako mu se prohte, i obojicu ih osuđuje, bilo zbog neobazrivosti na početku, bilo zbog nestrpljivosti na kraju, ali u oba slučaja zbog nedostatka mudrosti. Ako je raskid prijateljstva neminovan, opravdaj se pre zahladnelim odnosom nego provalom besa. To koristi takozvano časno povlačenje.

258. GLEDAJ KO ĆE TI U NEVOLJI PRITEĆI.

Nikad nemoj sam da budeš, naročito kad vreba opasnost, jer ćeš tako svu mržnju na sebe navući. Neki misle da će sav kajmak pokupiti, a tek surutku ponesu. Potrebuju stoga nekog ko će oproštaj da traži i s njima udarce da podeli. Ni sudbina ni svetina ne usuđuju se olako na dvojicu udariti, otuda vešt lekar, ako li se u leku prevari, s pravom pomoć pod maskom saveta ište, e da s drugim mrtvački sanduk iznese: tako podele i teret i tugu, jer se samome nesreća udvostruči i nepodnošljivom pokaže.

259. PREDUPREDI UVREDE I UČINI IH USLUGAMA.

Pametnije je kloniti ih se nego im se naknadno svetiti. Velika je umenost poverenikom načiniti onog koji se za našeg suparnika spremao, i u branitelje svoga ugleda preobratiti one koji su mu napadajem pretili. To mnogo vredi umeti obavezati: zahvalnošću se iskoristi vreme koje se uvredama uskrati. Životna je mudrost umeti u zadovoljstva okrenuti što je trebalo nezadovoljstvo da postane. Zlonamernost valja na svoju stranu pridobiti.

260. NI TI U TUĐOJ NI DRUGI U TVOJOJ VLASTI SASVIM DA NE BUDE.

Nije dovoljno ni srodstvo ni prijateljstvo, pa ni najhitnija obaveza, jer jedno je otvoriti srce a sasvim drugo prepustiti se drugome na volju. I najuža veza zasebnosti dopušta; time se ne krše pravila učtivosti. Prijatelj uvek sačuva koju tajnu za sebe, čak se ni sin do kraja ocu ne poverava; što krijemo jednima, kazujemo drugima, i obrnuto, tako da ili sve otkrivamo ili ništa ne priznajemo, shodno tome u kakvoj smo s drugim razmeni.

261. NE ISTRAJAVATI U GLUPOSTI.

Neki veruju da im greške čine čast, pa pogreše li na početku, misle da valja u tome da istrajavaju; u potaji svoju zabludu osuđuju a na rečima je pravdaju, pa ako su ih u početku zbog te gluposti kudili, u nastavku ih iz istog razloga za preispoljne budale smatraju. Ne valja robovati ni nepromišljenom obećanju, ni pogrešnom preduzeću. Ali pojedini ne odstupaju od svoje prvobitne greške, već teraju po svome kud puklo da puklo: hteli bi u gluposti istrajni da budu.

36 Grasijan se poziva na Ezopovu basnu.

54

262. UMETI ZABORAVLJATI.

Reč je više o sreći no o umeću. Najbolje se sećamo baš onog što bi valjalo najpre zaboraviti. Sećanje je ne samo drsko, jer nas izdaje kad je najpotrebnije, nego je i bezumno, jer nas podseća na šta ne treba: štedro nudi što je mučno, a nemarno deli mrvice zadovoljstva. Zaborav je nekad lek protiv zla, na koji često zaboravljamo. Zato se pamćenje mora ka ugodnom usmeriti, jer ono nam stvara raj ili pakao. Od ovoga izuzetak čine koji su zadovoljni, jer u svojoj bezazlenosti uživaju kao nišči duhom.

263. MNOGE STVARI SRCU PRIJAJU, ALI IH NE VALJA ZBOG TOG POSEDOVATI.

Više u njima uživamo pripadnu li drugome; prvog dana, u posedovanju uživa posednik, nadalje, ostali. Dvostruko se uživa u tuđem jer nema brige da li će se oštetiti, i stalno se novinom čini. Sve čega smo lišeni, bolje izgleda: susedova i voda u nektar se preobrati. Kad se dobra poseduju, uživanje se smanjuje a nezadovoljstvo raste, bilo da ih pozajmljujemo bilo da ih ne pozajmljujemo. Jedino ih držimo da na usluzi drugima budu, čime više neprijatelja no zahvalnih stičemo.

264. SVAKODNEVNA OBAZRIVOST.

Sudbina voli neslano da se šali, i najmanju zgodu iskoristi da te na prepad uhvati. Pamet, mudrost i hrabrost svakad pripravni da budu; čak i lepota, jer onog dana kad se u sebe pouzda, neće više ugled uživati. Predostrožnost uvek zamanjka kad je najpotrebnija, a neobazrivost je isto što i podmetnuta noga. Tuđi se pozor često lukavštinom posluži da u nepažnji savršenstvo zatekne, e da bi ga na nemilosnu probu stavio. Dani za slavlje svima su znani, zato ih lukavost pušta da prođu, ali kad se najmanje nadaš, izabere da proveri koliko vrediš.

265. UMETI SVOJE POTČINJENE NA VELIKA DELA PODSTICATI.

U pogibelji se kali hrabro srce; zapliva kad se stane daviti. Mnogi je tako hrabrost otkrio, pa i veštinu, koje bi malodušnost sahranila da mu se prilika nije pružila. U nevoljama se obraz osvetla, pa vidi li častan da je kucnuo čas, za hiljadu se zauzme. Da osokoli, i da na druge načine pridobije, kraljica Izabela Katolička odlično je znala, i upravo tome Veliki vojskovođa duguje svoj ugled i vekovečnu slavu: mnoge je ona tako znamenitima učinila.

266. PREDOBAR, NEDOBAR.

Takav je koji se nikad ne ljuti; nije od krvi i mesa koji i kad ga gađaju neosetljiv ostaje. To je više znak nesposobnosti no ravnodušnosti. U pravi čas zube pokazati u prilog čvrstine govori. Ptice se brzo stanu zaludnim strašilima narugivati. Gorčinu s medom mešati pitanje je dobrog ukusa: ovaj se sam jedino deci i budalama dopada. Velika je nesreća od silne dobrote u neosetljivost zapasti, i ne uzbuditi se kad ima povoda za to.

267. SVILENA REČ I BLAGA NARAV.

Strele probijaju telo, a opake reči dušu. Od prigodne travke zamirišu usta. Velika je mudrost umeti maglu prodavati. Rečima se može najviše platiti, nekad su dovoljne da i nemoguće svladaju. U opštenju se vazduh razmenjuje, a vičan laskanju začas uzleti. Usta uvek moraju puna meda biti, i reči da zaslade tako da se i neprijatelju dopadnu. Učtivost se zbog miroljubivosti ceni.

55

268. MUDAR NA POČETKU UČINI ČEGA SE LUD NA KRAJU PRIHVATA.

I jedan i drugi isto rade, ali s razlikom: prvi na vreme, a drugi u nevreme. Koji se odmah razumom naopako zaodenuo, u svemu će tako nastaviti: što je trebalo glavu da mu krasi, on je na noge navukao; desna mu je leva, zato sve i slevači. Da to izbegneš, moraš dobro u početku da razmisliš. Inače pod silu i na kraju činiš što si mogao slobodno u početku sprovesti. Vešt brzo proceni šta mu je obavezno pre ili kasnije poduzeti, i sprovodi to bez roptanja; odmah opazi šta će morati da učini pre ili kasnije i izvodi to dragovoljno i časno.

269. ISKORISTI KAD SI GDEGOD NOV.

Dok novina traje, traje i poštovanje. Ova se svima mili, jer je različita i ukus osvežava; više se ceni pridošla osrednjost nego svakodnevna izvrsnost. Najbolje vrline brzo se habaju i još brže stare. A opet, što je novo kratko traje: dan-dva, prestalo uvažavanje. Gvožđe zato valja vruće kovati i što veću korist od kratkotrajnog poštovanja izvući; jer kad groznica novotarije prestane, ukus se ohladi a poginuće za novinom u dodijalost oveštalog se pretvori. Ne zavaravaj se: sve prolazi i sve dodija.

270. NE OSUĐUJ TI JEDINI ONO ŠTO SE VEĆINI DOPADA.

Biće da sadrži štogod što valja, čim zadovoljava toliki svet; sve i kad ne razumeš, ti u tome uživaj. Izdvajanje je posebnost svakad mrska, a kad je iz zablude, smešna postaje; više sud omalovaži no što predmet osudi: na koncu sama sa svojim rđavim ukusom ostane. Ako već ne umeš dobru stranu pronaći, barem taj nedostatak prikrij i ne optužuj olako, jer loš je ukus obično neznanju srazmeran. Što ceo svet veli ili je istina, ili će to postati.

271. KOJI MALO ZNA NEK SE U SVAKOM DELANJU SIGURNOG DRŽI.

I u svakom zanimanju; čak i ako ga ne smatraju oštroumnim, učiniće im se temeljitim. Kad znadeš, slobodno se prihvataš i po nahođenju svome delaš, ali nedoraslost je kao dobrovoljno nadvijanje nad ponor. Drži se uvek sigurne strane, jer što je čvrsto postavljeno neće zatajiti. Skromnom znanju, najširi put; i u svakoj prilici, bio učen ili neuk, mudrost nalaže da se poznato, a ne nepoznato sledi.

272. PRODAVATI PO CENI UČTIVOSTI,

jer tako više zadužuješ. Nikad se potraživanje zainteresovanog ne može meriti s onim što darežljivo srce daruje. Učtivost ne daje, već obavezuje, a velikodušnost na zahvalnost nagoni. Čestitom je najdragocenije upravo ono što mu se ljubazno nudi: dvaput mu prodaješ, po dvema cenama: po ceni poklona i po ceni učtivosti. Doduše, zlobniku je velikodušnost praznolovlje, jer ne razume postupke dolična čoveka.

273. UPOZNAJ NARAV ONIH S KOJIMA IMAŠ POSLA.

E da bi im namere prozreo. Lako se predvidi posledica, sazna li se uzrok, najpre po sebi, a potom i po nameri. Turoban uvek nesreću predskazuje, a opadalo tuđu krivicu: sve im se u najgorem svetlu ukazuje, pa kako ne uočavaju sadašnje dobro, najavljuju mogućno zlo. Koji je strastven govori jezikom drukčijim od stvarnog; kroz njega strast zbori, a ne razum. I svaki po svom nahođenju i raspoloženju. I svi sve, samo istinu ne. Zato treba znati s tuđeg lica čitati i kroz govor mu u dušu zaviriti. Razlikuj onog koji se iz zlobe uvek smeje od onog koji glumi smrknutost. Ne uzdaj se ni u onog koji vazda

56

propitkuje, jer taj je ili lakouman ili uhoda. Ničemu se dobrom od nakaznog ne nadaj, jer takav se obično prirodi sveti zato što prema njemu nije naklonjena bila. Obično je glupost u srazmeri s lepotom.

274. UMETI SE DOPASTI.

To je moćna čarolija pristojnog a dovitljivog. Neka ta ljubazna udica više posluži da pridobije srce do korist, ili pak oboje. Ništa vrlinama ne vredi ako nisu dopadljive, jer se preko dopadljivosti priznanje stiče, to je najkorisnije oruđe za vladanje. Ničemu ne služi umeće dopadanja kad se čovek prirodno dopasti ume, ali ovo umeće pomaže i usavršava taj božji dar. Odatle potiče dobronamerna naklonost koja utire put sveopštoj podršci.

275. OPUŠTEN, ALI PRISTOJAN.

Ne valja se stalno važnim i ljutitim činiti, pristojnost na tome gubi. Valja u krutosti popustiti da se opšta naklonost pridobije. Ponekad prođi kuda i stado, ali nikad da pristojnost strada, jer koga u javnosti za budalu drže, u potaji ga za pametnog sigurno neće smatrati. Više se izgubi za jedan dan svetkovine no za čitav život uzdržavanja. Nemoj se umisliti: izdvajanjem druge osuđuješ; ponajmanje se kočoperi i kicoši, to polu kome je svojstveno ostavi. I u pobožnosti preterivanje podsmeh izaziva. Najbolje je čoveku čovekom se činiti; žena još i može odlično muške oponašati, ali ne i obrnuto.

276. ZNATI SE OBNAVLJATI PRIRODNO I UMEĆEM.

Kažu da se čovek menja na sedam godina: ako je tako, neka to bude da ukus poboljša i oplemeni. U prvih sedam godina stiče se razum; kasnije treba u svakom periodu kakvu novu vrlinu zadobiti. Valja pratiti tu prirodnu promenu i u osobinama poboljšanje. Otuda se dogodi da mnogi držanje promene, bilo zbog položaja, bilo zbog zvanja; to često i ne primete, dok preterana promena ne stane oči da bode. Sa dvadeset, čovek je paun, sa trideset, lav; sa četrdeset, kamila; sa pedeset, zmija; sa šezdeset, pas; sa sedamdeset, majmun, a sa osamdeset ništa.

277. KOJI SE UME KAD TREBA POKAZATI.

Što znači vrlinama zablistati. Svako ima svoj trenutak: zato ga valja iskoristiti, jer ne može se svakog dana pobeđivati. Ima vrlih pojedinaca kod kojih i maleno sija i veliko divljenje pobuđuje; kad se umeće pokazivanja pridruži izvrsnosti, čudom se smatra. Neki se narodi umeju pokazati, španski ponajviše. Na svetlosti je zablesnula lepota stvorenog sveta. Ovo umeće ispunjava mnogo i nadoknađuje mnogo, svemu daje drugi život, još i više kad se na stvarnost oslanja. Nebo, koje daje savršenstvo, i za pokazivanjem želju budi, bez kojeg ništa ne bi bilo kao što jeste. Mnogo umešnosti treba u pokazivanju: čak i najveća izvrsnost zavisi od prilika i nije joj uvek vreme. Omaši što je u nevreme pokazano. Nijedna veština ne zahteva toliko prirodnosti, i lako se nasuče na preterivanje, koje štrči na granici oholosti, a ova, na granici prezira. Stoga mora umereno biti, da u prostakluk ne zapadne, jer kod razboritih preterivanje u milosti nije. Nekad se sastoji u rečitom ćutanju koje zna, nehajno, svoje dobre strane pokazati, jer vešto kakvu vrlinu prikrivati najbolji je način da se zagolica radoznalost. Velika je umešnost ne otkriti svoje vrline izjedanput, već korak po korak ih predstavljati; zato obelodanjena lepota nek nadu na još veću budi, a tapšanje prvoj tek da se najava ostalima učini.

57

278. NE BODI PREVIŠE OČI.

Jer ako se preko mere primećuju, čak se i vrline u nedostatke preokreću. Preterano se isticati uvek kudnju izaziva; osobenjak na kraju ostane sam. Čak i upadljiva lepota šteti ugledu; kad privučeš pažnju, povredi; još i više što je u nemilosti. Neki bi da ih opaze po njihovim porocima, tražeći novinu u pokvarenosti ne bi li tako beščasnu slavu zadobili. Pa i znanje kad je u pitanju, preterivanje u nadriknjižje vodi.

279. PROTIVREČI BEZ REČI.

Valja razlikovati kad se protivreči iz lukavosti a kad iz prostote. Nije uvek znak zadrtosti, nekad je i veštine. Pazi da u prvu ne zapadneš, niti da se u drugu strmekneš. Uhodama ovo najvažnije dođe, a protiv poharatelja duša najbolja je odbrana ključ svoje opreznosti iz sebe ne iznositi.

280. KOJI JE OD REDA I ZAKONA.

Poštenom delanju je odzvonilo, obaveze više niko ne priznaje, niko neće na dobro dobrim da uzvrati: najbolja usluga najgore se vrati, svet je danas tako sačinjen. Čitavi narodi skloni su opačini: od jednih se uvek izdaje pribojavaš; od drugih, prevrtljivosti; od trećih, prevare. Stoga tuđe nedoličje neka ne posluži kao primer, već kao opomena da uvek na oprezu budeš. Opasno je čestitost u nepriliku dovesti zbog nedoličnog postupka. No čovek na mestu nikad ne zaboravlja ko je i šta je, ma kakvi oko njega drugi bili.

281. NEKA TE PAMETNI U MILOSTI DRŽE.

Više se ceni slabačko da vrsnog čoveka nego silno tapšanje svetine, jer se ni hleb ne da od svačeg umesiti. Mudri govore s razumevanjem, otuda njihova pohvala donosi neiscrpljivo zadovoljstvo. Razložni Antigon čitav je svoj ugled zasnovao jedino na Zenonu, dok je Aristotel Platona svojom jedinom školom nazivao. Neki gledaju jedino stomak da napune, makar bilo i najprostijim splačinama. Čak su i vlastodršcima neophodni dobri pisci, čijih se pera valja pribojavati više nego ružnoj ženi kičice.

282. IGRATI NA KARTU ODSUSTVA,

da bi te poštovali i uvažavali. Ako prisustvo rabi ugled, odsustvo ga povećava; koji je, odsutan, za lava važio, prisutan se tek mišem pokazao. Vrline izbliza gube sjaj, jer se više opaža površina a manje dubina duše. Uobraženje dopire dalje od vida, a obmana, koja obično na uvo ulazi, kroz oko izlazi. Koji se ume održati u dalekom središtu svoga suda, ugled čuva; čak i Feniks u osami živi, da bi željenost i poštovanje stekao.

283. IZUMITELJ BUDI, A RAZUMOM SE VODI.

Oznaka je nadmoćne pameti, no šta bi ona bez zrnca ludosti bila? Izmišljaju prepametni, valjano biraju oprezni. Prvo je dar, i redak, jer mnogi su uspeli pravilno odabrati; izumeti kako valja tek retki mogu, prvaci u svome preduzeću i vremenu. Novina je laskava, i pokaže li se povoljnom, dvostruko zasija. U procenjivanju je opasna zbog tog paradoksa, u razmišljanju pak hvale vredna; ako li se pogode, i jedno i drugo tapšanje zasluže.

58

284. NE MEŠAJ SE U TUĐE POSLOVE,

pa će te uvrede zaobilaziti. Ako želiš da te drugi uvažava, sama sebe moraš uvažavati. Bolje je davati se škrto no štedro. Da te dobro prime, ukaži se kad te požele. Ne dolazi nezvan, ne idi neposlat. Koji se sam od sebe pača, ako li ne uspe, na sebe svu mrzost svaljuje; uspe li, ne opraštaju mu uspeh koji je sam postigao. Nametljivac je uvek meta prezira, i kako bi da se u sve bezobzirno umeša, ganjaju ga nemilice.

285. NEMOJ DA TI TUĐA NEVOLJA GLAVE DOĐE.

Da znaš da raspoznaš onog koji se zaglibio, jer te u pomoć zove da se uteši kad se obojica zarobljeni nađete. Takav gleda da mu kogod pomogne jad da podnese, za blagostanja mu leđa okrećući a sad ruku pružajući. Velika veština treba davljenika da spaseš a da te sa sobom ne povuče.

286. NE SME SE NI SVIMA NI DO KRAJA OBAVEZIVATI,

da se u pukog roba ne pretvoriš. Jednima je sreća naklonjenija no drugima, zato prvi dobro čine, a drugi ga primaju. Sloboda je mnogo vrednija od poklona, jer se gubi prihvatimo li ga. Vrednije je da od tebe stotinu zavisi nego ti od jednog jedinog. Vlast za jedinu prednost ima što možeš više dobra učiniti. Nipošto uslugom ne smatraj nametnutu obavezu, jer tuđa lukavost najčešće požuri da ti je ponudi kako bi te preduhitrila.

287. NIŠTA NE ČINI KAD TE STRASTI PONESU,

inače ćeš sve pokvariti. Koji nije pri sebi, nek ništa za sebe ne čini, jer strast uvek poništava razumnost; nek tada kakvog posrednika nađe, koji se strastima ne predaje lako: uvek bolje vide koji sa strane posmatraju, jer se nisu u igru uneli. Razboritost kad se uzdrma, nek povlačenje najavi, da krv ne proključa i da se ne krene na krv i nož, pa da se zbog trenutka besa danima ne možeš otrezniti ni ogovaranja otresti.

288. KORISTI ZGODNE PRILIKE.

Sve, i vladanje i razmišljanje, valja prilagoditi trenutku. Želi kad možeš, jer prilika i vreme nikog ne čekaju. Ne upravljaj se u životu po opštim načelima, osim ako u prilog vrlini ne idu, niti volji okove zacrtanih planova nameći: možda ćeš već sutra prihvatiti ruku koju danas prezireš. Neki su tako bezumno drski da bi hteli prilike uspehu svojih nauma prilagoditi, a ne obrnuto. Mudar pak zna da obazrivost dobrim putem ide ako se duhu vremena povinuje.

289. NAJVEĆA ČOVEKOVA SLABOST:

previše se čovekom pokazati. Božanskim se prestane činiti čim se suviše ljudskim ukaže. Lakomislenost je najveća smetnja dobrom glasu. Kao što smotrenog za više od običnog čoveka smatraju, tako lakoumnog za manje. Nema mane koja više udi, jer površnost otvoreno u sukob s ozbiljnošću ulazi. Ne može neozbiljan promišljen biti, tim manje ako je sredovečan, jer ga tada godine na mudrost sile. Iako je česta, ovu manu jednako svi kude.

59

290. NE VALJA POŠTOVANJE S NAKLONOŠĆU SPAJATI:

bolje je da te ne vole previše a da poštovanje sačuvaš. Ljubav je smelija od mržnje; osećanje i divljenje u paru ne idu; a opet, ne valja previše ni strahopoštovanja ni naklonosti izazivati. Ljubav otvara vrata bliskosti, kroz koja poštovanje izlazi. Bolje da te vole poštujući nego mazeći te: takva ljubav velikom čoveku pristaje.

291. UMETI STVARI ISPIPATI.

Prodoran pogled razboritog neka se s uzdržljivošću opreznoga utrkuje: jedino tako pronicavost tvoja u tuđu prodreti može. Važnije je poznavati ćudi i osobine drugih no travke i kamenje. To je u životu jedna od najsloženijih tajni: metale po zvuku poznaješ, po rečima ljude. Reči su dokaz poštenja, dela još i više. Tu je neophodno istančano posmatranje, velika pronicavost, ispravno poimanje i pravedan sud.

292. LIČNA SVOJSTVA DA PRETEGNU NAD ZNAČAJEM POLOŽAJA.

Nikako obrnuto. Koliko god bio položaj važan, moraš dokazati da si kao ličnost važniji. Koji je sposoban širi se i pokazuje u velikim preduzećima. Naprotiv, malen se duh u srcu stegne, i brzo ga obaveze i ugled skrhaju. Avgust je u sebi više čoveka no vladara cenio. Ovde će pomoći uzvišen duh, i promišljeno samopouzdanje.

293. O ZRELOSTI.

Blista u ponašanju, ali još više u običajima. Zlato težina čini vrednim, moral čoveka. To je ukras svih vrlina, i pobuđuje poštovanje. Po držanju se čovek poznaje, kao kuća po pročelju. Nije to uštogljena glupost, kako bi vetropiri hteli, već spokojan autoritet. Govori poučno, deluje uspešno. Zahteva izgrađenog pojedinca, savršenog koliko i zrelog. Kad se detinjstvo završi, počinju se ozbiljnost i autoritet sticati.

294. UMERI SE U BRZOPLETIM SUDOVIMA.

Svako sudi shodno vlastitoj koristi, i razloge za to očas izmisli. Kod većine pak razboritost pred strašću popusti. Dva se mišljenja sukobe i oba protivnika smatraju da je istina na njihovoj strani; ova, međutim, nikad dva lica nije imala. Mudar će zato umeti u takvoj prilici dobro promisliti, te će kod njega sumnja ublažiti mišljenje koje je o postupcima drugog stekao. Stavi se katkad i na mesto drugoga, proceni njegove razloge. Tako nećeš slepo ni drugog osuđivati ni sebe izvinjavati.

295. NE IZGLEDAJ NEGO DELAJ.

Najzaposleniji su uvek oni koji imaju najmanje posla. Od sitnice tajnu prave, i to na sopstvenu glupost: zarad tapšanja boje poput kameleona menjaju, dok im se grohotom smeju. Sujeta je uvek mrska, a ovde je i komična: koji bi ugled da napabirče, u prosjačenje za podvizima kreću. Što su preduzeća važnija, manje na njih pažnju skreći. Zadovolji se delanjem, drugima priču ostavi. Podvige valja davati, a ne prodavati. Ne hvali zlatnim perima što tek smeće biva, da se razumu ne smuči. Nastoj da veliki postaneš, mesto da se takvim tek činiš.

296. KOJI JE UZVIŠENIH OSOBINA.

Najveće vrline čine najveće ljude. Jedna jedina vredi koliko sve osrednje zajedno. Neki bi voleo da kod njega sve veliko bude, čak i pokućstvo. Koliko tek odličnik mora da se

60

trudi da velike vrline stekne! U Boga je sve beskrajno, i sve neizmerno; tako i u vrsnog pojedinca sve mora biti veliko i veličanstveno, e da bi svoje poteze, i reči, veličanstvenom uzvišenošću mogao obeležiti.

297. ČINI UVEK KAO DA TE DRUGI GLEDAJU.

Obazriv je dvostruko koji primećuje da ga primećuju i procenjuju. Zna da i zidovi čuju i da rđava dela na videlo kad-tad iziđu. Zato i kad je sam, radi kao da ga gleda ceo svet, jer zna da se sve sazna; i već svedoke vidi u onima koji će to kad saznaju biti. Onaj koji bi želeo da ga celi svet vidi neće hajati ako ga posmatraju u njegovoj ili u kući preko puta.

298. TRI STVARI ČINE ČUDO,

a to su: plodan duh, razložan sud i istančan ukus. Ovo troje čini čudo, i najveći su dar božanske blagodati. Velika je prednost pravilno poimati, još veća pravilno razmišljati i ispravno razumeti. Razum ne valja u kičmenici da leži, jer se tad više na vrednoću no na oštroumnost svodi. Pravilno razmišljanje plod je razumnosti. U dvadesetoj godini volja preovlađuje, u tridesetoj duh, u četrdesetoj, sud. Nekima oštroumlje svetlost isijava poput risovih očiju, pa razaznaju i u najvećoj pomrčini; drugi umeju priliku iskoristiti, uvek naiđu na ono najprikladnije. Daje im se mnogo, i dobro: srećnog li obilja! Pri tom je dobar ukus začin čitavom životu.

299. DRUGOG VALJA GLADNIM OSTAVITI.

Nek mu ukus nektara na usnama ostane. Poštovanje se željom odmerava; čak i stvarnu žeđ lepše je tek donekle utažiti nego posve ugasiti. Dobro, ako li malo, dvostruko je dobro. Ponavljanje je slabost, i doživi veliki pad: opasna su preterana zadovoljstva, jer rasprodaju što je najvrlije. Glavno pravilo da se nekome svidiš: tuđu glad založi, ali je ne zadovolji. Ako li je treba izazvati, bolje da to bude podsticanjem želje no viškom zadovoljstva; duplo prija žuđena sreća.

300. U JEDNU REČ, SVECEM BUDI.

Vrlina je potka svima savršenstvima, središte sreće; ono čoveka čini obazrivim, razumnim, pronicljivim, mudrim, hrabrim, odmerenim, čestitim, srećnim, uglednim, istinoljubivim i uzorom u svakom pogledu. Tri s čine čoveka srećnim: stamenost, svetost i sveznalaštvo (zdravlje, svetost i pamet). Vrlina je mikrokozmu Sunce, u onoga koji za hemisferu mirnu savest ima; svojom lepotom nailazi na milost i kod Boga i kod ljudi. Ništa ne prija kao vrlina, niti ima štogod od poroka gadnije. Vrlina je jedina zbilja, sve ostalo - laža i paralaža. Sposobnost i veličinu ne po sudbini, već po vrlini meriti, jedino je ona sebi dovoljna. Živog čini dostojnim ljubavi, a pokojnog spomena.

61

SADRŽAJ 1. Sve je već vrhunac dostiglo, ......................................................................................... 4 2. Narav i pamet. .............................................................................................................. 4 3. U postupanju neizvestan biti. ....................................................................................... 4 4. Znanje i odvažnost........................................................................................................ 4 5. Umeti drugog obavezati................................................................................................ 4 6. Koji je na svome mestu. ............................................................................................... 4 7. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati. .................................................................. 4 8. Koji se strastima ne prepušta, ....................................................................................... 5 9. Prikrivati mane svoga naroda. ...................................................................................... 5 10. Sreća i slava. ............................................................................................................... 5 11. Biraj društvo od kojeg ćeš naučiti. ............................................................................. 5 12. Priroda i umešnost, ..................................................................................................... 6 13. Kad delaš, u namerama budi čas jasan, čas nejasan. .................................................. 6 14. Sadržaj i postupak....................................................................................................... 6 15. Moći se na tuđu pamet osloniti................................................................................... 6 16. Znanje i poštena namera. ............................................................................................ 7 17. U postupanju ton menjati............................................................................................ 7 18. Zalaganje i visprenost................................................................................................. 7 19. Ne daj da drugi od tebe previše očekuje..................................................................... 7 20. Koji je u svom dobu. .................................................................................................. 7 21. Kako srećan biti. ......................................................................................................... 7 22. Kome tapšu. ................................................................................................................ 8 23. Biti bez mane. ............................................................................................................. 8 24. Maštu zauzdavati. ....................................................................................................... 8 25. Razumeti unapred. ...................................................................................................... 8 26. Svakome pronaći slabu tačku. .................................................................................... 8 27. Širinu dubini pretpostaviti. ......................................................................................... 9 28. Ni po čemu običan...................................................................................................... 9 29. Koji je pravičan. ......................................................................................................... 9 30. Ne zastupaj ono što nije na dobrome glasu. ............................................................... 9 31. Srećnike upoznaj i njih se drži, nesrećnike izbegavaj. ............................................... 9 32. Važiti za uslužna čoveka. ......................................................................................... 10 33. Znati ukloniti se. ....................................................................................................... 10 34. Spoznaj po čemu si poseban..................................................................................... 10 35. Sagledavaj stvari....................................................................................................... 10 36. Kušaj svoju sreću...................................................................................................... 10 37. Umeti izokola reći. ................................................................................................... 11 38. Znati na vreme povući se iz igre............................................................................... 11 39. Znati kad je šta savršenstvo i zrelost dostiglo, i tad ga prisvojiti. ............................ 11 40. Gledaj da te svi vole. ................................................................................................ 11 41. Nikad ne preteruj. ..................................................................................................... 11 42. O urođenom gospodstvu........................................................................................... 11 43. Misli kako manjina, a govori kao što većina. ........................................................... 12 44. Naklonost znamenitih ljudi....................................................................................... 12 45. Skrivenim se namerama služi, ali ih ne zloupotrebljavaj. ........................................ 12 46. Svoju odbojnost prema drugome ispravljaj. ............................................................. 12 47. Kloniti se teških odluka. ........................................................................................... 12 48. O čoveku se po njegovoj dubini sudi. ...................................................................... 13 49. Koji je razložan i oštrouman..................................................................................... 13 50. Uvek do sebe držati. ................................................................................................. 13

62

51. Koji prikladno izabira............................................................................................... 13 52. Uvek sobom vladati. ................................................................................................. 13 53. Marljiv i pametan...................................................................................................... 13 54. Znati kad treba i zube pokazati................................................................................. 14 55. Koji se ume strpeti.................................................................................................... 14 56. Vazda biti duhom prisutan........................................................................................ 14 57. Promišljeni su na sigurnom. ..................................................................................... 14 58. Znati se prilagoditi.................................................................................................... 14 59. Konac delo krasi. ...................................................................................................... 15 60. Razumne odluke. ...................................................................................................... 15 61. Izvrsnost u najboljem. .............................................................................................. 15 62. Služiti se dobrim saradnicima. ................................................................................. 15 63. Prednost je u čemu prvi biti...................................................................................... 15 64. Umeti izbeći neprijatnosti......................................................................................... 16 65. Istančan ukus. ........................................................................................................... 16 66. Imati na umu povoljan ishod. ................................................................................... 16 67. Izaberi zvanje kojem tapšu. ...................................................................................... 16 68. Služiti se razumom. .................................................................................................. 17 69. Ne prepuštati se ćudljivosti. ..................................................................................... 17 70. Umeti odbiti.............................................................................................................. 17 71. U postupanju ne biti nedosledan............................................................................... 17 72. Koji je odlučan. ........................................................................................................ 17 73. Umeti sa sebe pažnju odvratiti.................................................................................. 18 74. Ne budi odbojan. ...................................................................................................... 18 75. Sebi dostojanstven uzor izabrati. .............................................................................. 18 76. Ne terati vazda šegu.................................................................................................. 18 77. Umeti sa svima. ........................................................................................................ 18 78. Veština tačne procene............................................................................................... 19 79. Vesela narav. ............................................................................................................ 19 80. S oprezom vesti primati............................................................................................ 19 81. Obnavljaj svoj dobar glas. ........................................................................................ 19 82. Ni u dobru ni u zlu ne ići do kraja. ........................................................................... 19 83. Dopusti sebi kakav manji greh. ................................................................................ 20 84. Umeti od neprijatelja korist izvući. .......................................................................... 20 85. Ne rasipaj se na sve strane........................................................................................ 20 86. Preduprediti zle jezike. ............................................................................................. 20 87. Znanje i držanje. ....................................................................................................... 20 88. Veličini teži. ............................................................................................................. 21 89. Spoznati sama sebe................................................................................................... 21 90. Kako dugovečnost postići......................................................................................... 21 91. Deluj samo kad obazrivost ne okoliši....................................................................... 21 92. Uzvišen duh. ............................................................................................................. 21 93. Koji je svestran. ........................................................................................................ 22 94. Svoje sposobnosti prikrivati. .................................................................................... 22 95. Znati tuđe očekivanje održavati................................................................................ 22 96. Moć poimanja. .......................................................................................................... 22 97. Ugled steći i zadržati ................................................................................................ 22 98. Prikriti šta se želi. ..................................................................................................... 22 99. Privid i stvarnost....................................................................................................... 22 100. Koji ne živi u zabludi. ............................................................................................ 22 101. Jedna se polovina čovečanstva drugoj smeje, a budale svi odreda. ....................... 23 102. Umeti svariti velike zalogaje sudbine..................................................................... 23

63

103. Svaki neka je prvi u onome što čini........................................................................ 23 104. Dobro znati proceniti zanimanja. ........................................................................... 23 105. Nikad ne dodijavaj.................................................................................................. 24 106. Ne razmeći se svojim blagostanjem. ...................................................................... 24 107. Ne pokazuj da si sebeljubac.................................................................................... 24 108. Najkraći put do uspeha: umeti sebi društvo izabrati. ............................................. 24 109. Ne optuživati sve i svakoga. ................................................................................... 24 110. Ne čekaj na sopstveni sumrak. ............................................................................... 25 111. Nađi sebi prijatelje.................................................................................................. 25 112. Blagonaklonost gledaj da zadobiješ. ...................................................................... 25 113. U blagostanju se za crne dane pripremaj. ............................................................... 25 114. Nikad se ne nadmeći za istim. ................................................................................ 25 115. Računati s rđavom naravi oko sebe, ....................................................................... 26 116. Uvek sa zahvalnima posla imati. ............................................................................ 26 117. Nikad o sebi ne govoriti. ........................................................................................ 26 118. Glasi za učtiva čoveka. ........................................................................................... 26 119. Ne navlačiti mržnju na sebe.................................................................................... 26 120. Umeti ići uporedo s vremenom. ............................................................................. 26 121. Ne uplići se u ono što za uplitanje nije................................................................... 27 122. Samosvojnost u rečima i delima............................................................................. 27 123. Koji se ne kočoperi. ................................................................................................ 27 124. Čini tako da te drugi požele.................................................................................... 27 125. Ne budi poput knjige tuđih grehova. ...................................................................... 27 126. Nije budala koji je budalaštinu počinio, ................................................................. 28 127. Neusiljenost u svemu.............................................................................................. 28 128. Uzvišenost duha...................................................................................................... 28 129. Nikad se nemoj jadati. ............................................................................................ 28 130. Gledaj da tvoja preduzeća i drugi vide. .................................................................. 28 131. Otmenost naravi...................................................................................................... 29 132. Dvaput promišljaj. .................................................................................................. 29 133. Bolje lud sa svima, nego pametan a sam:............................................................... 29 134. Uvek imaj dva izlaza. ............................................................................................. 29 135. Ne protivreči povazdan,.......................................................................................... 29 136. Da se možeš na noge dočekati................................................................................ 29 137. Mudar je samom sebi dovoljan............................................................................... 30 138. Kad treba, ti sačekaj da bura prođe......................................................................... 30 139. Prepoznaj crni dan. ................................................................................................. 30 140. U svemu odmah pronaći najbolje. .......................................................................... 30 141. Ne slušati sama sebe. .............................................................................................. 31 142. Nikad se iz inata goreg rešenja ne prihvataj, .......................................................... 31 143. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao. ....................................................... 31 144. Prepusti prvu da bi imao zadnju reč. ...................................................................... 31 145. Ne razotkrivaj svoju slabu tačku. ........................................................................... 31 146. Sagledavaj iznutra................................................................................................... 32 147. Ne budi nepristupačan. ........................................................................................... 32 148. Umeti razgovor voditi............................................................................................. 32 149. Što ne valja, na drugoga prebaci............................................................................. 32 150. Umeti svoju robu prodati........................................................................................ 32 151. Misli unapred:......................................................................................................... 33 152. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti, ....................................................... 33 153. Izbegavaj da silne praznine popunjavaš. ................................................................ 33 154. Ne daj se ni lako privoleti ni lako ubediti............................................................... 33

64

155. Umeti strasti zauzdati. ............................................................................................ 34 156. Prijatelji po izboru. ................................................................................................. 34 157. U ljudima da se ne prevariš. ................................................................................... 34 158. Umeti se prijateljima koristiti. ................................................................................ 34 159. Znati budale otrpeti................................................................................................. 34 160. Odmeri svaku reč.................................................................................................... 35 161. Upoznaj bezazlene nedostatke u sebe..................................................................... 35 162. Umeti pobediti suparnike i zlonamernike............................................................... 35 163. Nipošto iz milosrđa prema nesrećniku nemoj svoju srećnu zvezdu ispuštati......... 35 164. Ispipavaj tuđe raspoloženje. ................................................................................... 35 165. Bori se časno........................................................................................................... 36 166. Razlikuj praznoslovca od radiše. ............................................................................ 36 167. Umeti sebi pomoći.................................................................................................. 36 168. Ne budi nepojamno glup. ....................................................................................... 36 169. Veća je šteta od jedne pogreške nego korist od stotinu pogodaka. ....................... 36 170. Od svega zalihe imaj............................................................................................... 37 171. Ne zlorabi tuđu naklonost....................................................................................... 37 172. Ne udružuj se s onim koji nema šta izgubiti........................................................... 37 173. Ne biti srdit prema drugome................................................................................... 37 174. Ne živi na brzinu. ................................................................................................... 37 175. Koji je suštastven.................................................................................................... 38 176. Poznavati, ili slušati, onog koji zna. ....................................................................... 38 177. Izbegavaj preteranu prisnost................................................................................... 38 178. Verovati srcu. ......................................................................................................... 38 179. Uzdržanostje oznaka sposobne glave. .................................................................... 38 180. Nikada se ne rukovodi onim što bi neprijatelj trebalo da čini. ............................... 38 181. Niti samo laž niti celu istinu kazuj. ........................................................................ 39 182. Zrnce drskosti prema svima, velika je mudrost. ..................................................... 39 183. Ne zauzimaj se preko mere.................................................................................... 39 184. Ne drži previše do ceremonija. ............................................................................... 39 185. Nikad nemoj čitav ugled samo na jednu probu stavljati......................................... 39 186. Nedostatke upoznaj kakvi zaista jesu. .................................................................... 40 187. Što je drugom prijatno, sam čini, ako li je mrsko, trećima prepusti...................... 40 188. Hvale znati izricati.................................................................................................. 40 189. Posluži se tuđom oskudicom. ................................................................................. 40 190. Naći utehu u svemu. ............................................................................................... 40 191. Ne uzimaj srcu preteranu slatkorečivost,................................................................ 41 192. Miroljubiv, dugovečan. .......................................................................................... 41 193. Oprez s onim koji ti prepušta prvu e da bi imao poslednju reč. ............................. 41 194 O sebi i svojim preduzećima razumno sudi............................................................. 41 195. Znati uvažavati. ...................................................................................................... 41 196. Upoznaj svoju srećnu zvezdu. ................................................................................ 41 197. Ne tovari sebi budalu na vrat.................................................................................. 42 198. Umeti boravište promeniti. ..................................................................................... 42 199. Svoje mesto izbori sposobnošću, a ne nametanjem................................................ 42 200. Ne utažuj želju do kraja. ......................................................................................... 42 201. Glupi su svi koji tako izgledaju, i polovina onih što se takvima ne čine............... 42 202. Reči i dela čine uzorna čoveka. .............................................................................. 42 203. Poznati veličine svoga vremena. ............................................................................ 43 204. Poduhvati se lakog kao daje teško, a teškog kao da je lako. .................................. 43 205. Znati igrati na kartu prezira. ................................................................................... 43 206. Prostaštva svuda ima. ............................................................................................. 43

65

207. Ne delati po nalogu strasti. ..................................................................................... 43 208. Nemoj da stradaš od budaline boljke...................................................................... 44 209. Čuvaj se opšte gluposti. .......................................................................................... 44 210. Umeti se istinom služiti. ......................................................................................... 44 211. Na Nebu teče med i mleko, u Paklu sve je muka i jad. .......................................... 44 212. Nikad ne otkrivaj tajne svoje veštine...................................................................... 44 213. Umeti protivrečiti. .................................................................................................. 44 214. Od jedne ne čini dve gluposti. ................................................................................ 45 215. Oprez s onim koji igra skrivenih namera................................................................ 45 216. Zbori tečno.............................................................................................................. 45 217. Nit voleti nit mrzeti doveka treba. .......................................................................... 45 218. Nikad ne delaj iz tvrdoglavosti, već iz ubeđenja. ................................................... 45 219. Ne daj da te smatraju pretvornim čovekom............................................................ 46 220. Kad ne možeš lavlju, a ti lisičiju kožu navuci. ....................................................... 46 221. Ne teraj mak na konac. ........................................................................................... 46 222. Susprezanje je pouzdan dokaz razboritosti............................................................. 46 223. Ne posebuj se preko mere....................................................................................... 46 224. Prihvatati stvari kako valja. .................................................................................... 47 225. Znati za svoj najveći nedostatak............................................................................. 47 226. Umeti druge obavezati............................................................................................ 47 227. Ne uzdaj se u prvi utisak. ....................................................................................... 47 228. Ne biti opadalo. ...................................................................................................... 47 229. Umeti svoj život pametno rasporediti..................................................................... 48 230. Na vreme oči otvaraj. ............................................................................................. 48 231. Nikad ne otkrivaj što savršio nisi. .......................................................................... 48 232. Umeti i prizemnim se baviti. .................................................................................. 48 233. Gledaj da pogodiš šta drugome godi. ..................................................................... 48 234. Nikad ugled ne poveravaj onom koji svoj založio nije. ......................................... 48 235. Umeti iskati. ........................................................................................................... 49 236. Obaveži unapred onim što ćeš kasnije kao platu morati da daš. ............................ 49 237. Tajne s moćnicima ne deli. ..................................................................................... 49 238. Saznaj šta ti nedostaje............................................................................................. 49 239. Ne cepaj dlaku načetvoro. ...................................................................................... 49 240. Umeti budalom se graditi. ...................................................................................... 50 241. Šale podnosi, ali ne provodi. ................................................................................. 50 242. Budi istrajan............................................................................................................ 50 243. Ne budi kao golub bezazlen.................................................................................... 50 244. Umeti zadužiti. ....................................................................................................... 50 245. Katkad u stavu protiv većine ne ići. ....................................................................... 51 246. Ne obeštećuj onoga koji ti ništa ne traži................................................................. 51 247. Znati nešto više i živeti nešto manje....................................................................... 51 248. Ne priklanjaj se onome koji je potonji govorio. ..................................................... 51 249. Ne započinjati život tamo gde bi ga valjalo kraju privoditi. .................................. 51 250. Kad valja naopačke razmišljati? ............................................................................. 51 251. Služiti se ljudskim sredstvima kao da nema Božjih, .............................................. 51 252. Ni previše za sebe, ni previše za druge................................................................... 52 253. Ne daj da te sasvim razumeju. ................................................................................ 52 254. Nijedno zlo neznatnim ne smatraj, ......................................................................... 52 255. Znati dobro činiti. ................................................................................................... 52 256. Vazda na oprezu budi. ............................................................................................ 52 257. Nikad ne ruši sve mostove...................................................................................... 53 258. Gledaj ko će ti u nevolji priteći. ............................................................................. 53

66

259. Predupredi uvrede i učini ih uslugama. .................................................................. 53 260. Ni ti u tuđoj ni drugi u tvojoj vlasti sasvim da ne bude.......................................... 53 261. Ne istrajavati u gluposti.......................................................................................... 53 262. Umeti zaboravljati. ................................................................................................. 54 263. Mnoge stvari srcu prijaju, ali ih ne valja zbog tog posedovati. .............................. 54 264. Svakodnevna obazrivost. ........................................................................................ 54 265. Umeti svoje potčinjene na velika dela podsticati. .................................................. 54 266. Predobar, nedobar................................................................................................... 54 267. Svilena reč i blaga narav......................................................................................... 54 268. Mudar na početku učini čega se lud na kraju prihvata. .......................................... 55 269. Iskoristi kad si gdegod nov..................................................................................... 55 270. Ne osuđuj ti jedini ono što se većini dopada. ......................................................... 55 271. Koji malo zna nek se u svakom delanju sigurnog drži. .......................................... 55 272. Prodavati po ceni učtivosti, .................................................................................... 55 273. Upoznaj narav onih s kojima imaš posla. ............................................................... 55 274. Umeti se dopasti. .................................................................................................... 56 275. Opušten, ali pristojan.............................................................................................. 56 276. Znati se obnavljati prirodno i umećem. ................................................................. 56 277. Koji se ume kad treba pokazati............................................................................... 56 278. Ne bodi previše oči. ................................................................................................ 57 279. Protivreči bez reči................................................................................................... 57 280. Koji je od reda i zakona.......................................................................................... 57 281. Neka te pametni u milosti drže. .............................................................................. 57 282. Igrati na kartu odsustva, ......................................................................................... 57 283. Izumitelj budi, a razumom se vodi. ........................................................................ 57 284. Ne mešaj se u tuđe poslove,.................................................................................... 58 285. Nemoj da ti tuđa nevolja glave dođe. ..................................................................... 58 286. Ne sme se ni svima ni do kraja obavezivati,........................................................... 58 287. Ništa ne čini kad te strasti ponesu, ......................................................................... 58 288. Koristi zgodne prilike. ............................................................................................ 58 289. Najveća čovekova slabost:...................................................................................... 58 290. Ne valja poštovanje s naklonošću spajati: .............................................................. 59 291. Umeti stvari ispipati. .............................................................................................. 59 292. Lična svojstva da pretegnu nad značajem položaja................................................ 59 293. O zrelosti. ............................................................................................................... 59 294. Umeri se u brzopletim sudovima............................................................................ 59 295. Ne izgledaj nego delaj. ........................................................................................... 59 296. Koji je uzvišenih osobina. ...................................................................................... 59 297. Čini uvek kao da te drugi gledaju........................................................................... 60 298. Tri stvari čine čudo, ................................................................................................ 60 299. Drugog valja gladnim ostaviti. ............................................................................... 60 300. U jednu reč, svecem budi. ...................................................................................... 60

67

Lektura i korektura TATJANA BIŽIĆ Kompjuterska obrada DRAGAN PETROVIĆ Štampa KOLORGRAF, Beograd Tiraž 2 000 primeraka — prvo izdanje IP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.134.2-84 Grasijan, Baltasar Orakul u svakoj prilici i umeće obazrivosti / Baltasar Grasijan ; prevod sa španskog i beleške Aleksandar Grujičić. 1. izd.]. -Beograd: Paideia, 2001 (Beograd : Kolorgraf).-143 str.; 17 cm. -(Biblioteka Klasici / [Paideia]) Prevod dela: Oraculo manual y arte de prudencia / Baltasar Gracian . -Tiraž 2 000. -Napomene uz tekst. ISBN 86-7448-109-4 1. Grujičić, Aleksandar 2. Oraculo manual y arte de prudencia COBISS-ID 95962892