1. POJAM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Veoma rano se pojavila potreba da se ljudsko stvaralatvo zatiti putem pravnih normi, da se umetnicima i inovatorima omogui da zadovoljavaju svoje svakodnevne potrebe na osnovu onoga to njihova dela ili pronalasci daju drutvu. U meunarodnom i uporednom pravu ova disciplina oznaava se terminom intelektualna svojina, a predmet zatite ovog prava su duhovne tvorevine i pravo tvorcainovatora ili autora, na rezultate svog intelektualnog stvaralatva. U naem pravu jo uvek postoji naziv pravo industrijske svojine i autorsko pravo. Tenja svih ovih prava je da budu materijalizovana, odnosno da se njihovim nosiocima omogui ostvarivanje njihovih prava. Znaaj naroito prava industrijske svojine, a pre svega renomiranih igova ili patenata u savremenom svetu je nemerljiv. Tako vlasnici prava intelektualne svojine postaju sve ee meta zloupotreba razliitih vrsta zloupotrebe njihovih prava tj sve prefinjenijih oblika piraterije i falsifikovanja. Nova ideja, revolucionarno otkrie ili umetnika inspiracija daju svom tvorcu pravo i osnovnu slobodu u izboru na koji nain e ih koristiti. Zakoni priznaju nosiocu prava intelektualne svojine monopolsko ovlaenje koje se sastoji u iskljuivom pravu da sam upotrebljava svoju tvorevinu ( pozitivno ovlaenje ) i pravu da zabrani svakom licu da ga koristi bez njegove saglasnosti (negativno ovlaenje). Teorija industrijske svojine ili u irem smislu, intelektualne svojine ima svoj koren u francuskom pravu koje je imalo veliki uticaj i na zakonodavstva drugih zemalja kao i na razvoj meunarodnog prava industrijske svojine. U Nemakoj je ranije preovlaivala teorija linih prava koja je danas naputena pod uticajem nematerijalnih prava. U anglosaksonskom pravu common law podrava slobodu trgovine i privrede i protivi se svakom monopolu, izuzev monopolskog prava priznatog za novi izum ili novi proizvod. Ova teorija je dopunjena tzv.ugovornom teorijom a postoji i teorija klijentele. Osnovna karakteristika dananjeg prava intelektualne svojine je uticaj fenomena opte globalizacije pre svega ekonomije. Potpisivanjem meunarodnih konvencija i sporazuma kojima se uvodi jedinstveni postupak zatite, govore da se intelektualna svojina posmatra sve vie kao jedan globalni fenomen i pravno regulie na globalnom nivou. Patent je osnova za uvoenje novih tehnologija, zato njihova trina vrednost raste, a time i visina ulaganja u istraivanja i razvoj. U uslovima savremenog tehnolokog razvoja pravo intelektualne svojine ima novu funkciju, pre svega nametanja odreene discipline na tritu tj. doprinos ouvanju slobodne konkurencije i regulisanje protoka informacija, pri cemu ono, ne gubi ni svoju osnovnu funkciju garantovanja nosiocimatitularima prava i ovlaenim korisnicama uivanje njihovih prava. Pravo intulektualne svojine obuhvata dve osnovne celine: autorsko i srodna prava i prava industrijske svojine. 2. AUTORSKO I SRODNA PRAVA Autorsko pravo je relativno mlada pravna disciplina, formirana u XIX veku. Autorsko pravo nastoji da pomiri dva podjednako vana, a ponekad i suprotstavljena interesa-potrebu autora da bude pravno zatien, sa jedne strane, i kulturni i nauni napredak drutva, sa druge strane. U anglosaksonskom pravu na poetku je za oznaavanje ove pravne discipline korien termin copyright koji pre svega asocira na pravo na tampanje tj.umnoavanje primeraka nekog autorskog dela. Od donoenja Zakona o autorskom pravu iz 1911. godine, ovim terminom obuhvaena su sva ovlaenja zakonom priznata autoru u sluaju povrede nekog od njegovih prava. Ova grana prava regulie prava stvaraoca knjievnih, naunih i umetnikih dela. tite se tako knjievna dela, govorna dela, muzika i pozorina dela, dela likovnih umetnosti, kimenatografska dela i dela primenjenih umetnosti. Veliki broji nacionalnih zakona sadri odredbe o srodnim pravima tj. pravima interpretatora, proizvoaa fonograma, videograma, emisija i baza podataka.

1

U domaem pravu tradicionalno su zatieni autori i njihova dela, kao i nosioci srodnih prava, s tim to je novim Zakonom o autorskom i srodnim pravima iz 2004 god. uvedena jedna novina- pravna zatita prvog izdavaa slobodnog dela. 3. PRAVNA PRIRODA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE I NJEGOV ODNOS SA DRUGIM GRANAMA PRAVA Autorsko pravo se razlikuje od linih prava po tome to se autorsko delo moe odvojiti od autora, dok je za lina dobra karakteristina neodvojivost od linosti, pa je tako kod linih dobara nosilac uvek fiziko lice, dok je kod autorskog dela to najee pravno lice. Lino pravo gasi se smru svog titulara, dok su linopravna autorska ovlaenja vena. Ove dve kategorije prava imaju slinost pre svega u tome to je intelektualno stvaralatvo neodvojivo povezano sa fizikom linou autora, te obe imaju za cilj zatitu idealnih odnosno moralnih prava fizike linosti. Monopolostiki karakter prava intelektualne svojine ukazuje i na slinost i sa stvarnim, imovinskim pravom i ova prava su prenosiva i naslediva i svojim titularima pruaju apsolutno pravo korienja i raspolaganja. Meutim pravo intelektualne svojine razlikuje se od stvarnog prava jer titi linopravna ovlaenja. Kod autorskog prava objekt zatite je uvek duhovna tvorevina a kod stvarnog prava telesne i bestelesne stvari. Autorsko pravo zbog svoje posebne prirode ne moe biti predmet prinudnog izvrenja i zaplene niti se moe stei okupacijom i odrajem. Autorsko delo po proteku zatienog roka postaje opte dobro. Pravo intelektualne svojine predstavlja relativno mladu pravnu disciplinu koja svoje korene i osnove pronalazi u naelima i principima graanaskog prava. U sluaju postojanja pravnih praznina primenjuju se reenja iz graanskog, upravnog i trgovinskog tj. privrednog prava. Bliska veza postoji sa obligacionim pravom jer se na ugovor o licenci koji je osnovni nain prenosa prava industrijske svojine, i na sva ostala pitanja u vezi sa njim primenjuje posebno poglavlje ZOO. Pravo intelektualne svojine , iako po prirodi privatnopravo, u svom procesnopravnom aspektu pokazuje bliske veze sa upravnim pravom.Tako se postupak zatite pronalaska i drugih prava industrijske svojine ostvaruje u upravnom postupku koji vodi Savezni zavod za zatitu intelektualne svojine, kao upravni organ. Protiv reenja Zavoda nije dozvoljena alba ali postoji zakonska mogunost pokretanja upravnog spora Predmet pravne zatite industrijske svojine je stvaralatvo u oblasti proizvodnje-ponalasci i znaci razlikovanja koji nalaze svoju primenu u proizvodnji robe i njenom protoku na tritu ime se bavi trgovinsko pravo. Prava industrijske svojine mogu biti sredstvo za ostvarivanje nelojalnog ponaanja na tritu a ono je regulisano odredbama Zakona o trgovini i Zakona o zatiti konkurencije koji pripadaju trgovinskom pravu. 4. POJAM AUTORSKOG PRAVA Prema klasinoji podeli autorsko pravo moe se posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu. U objektivnom smislu predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu drutveni odnosi u vezi sa stvaranjem i iskoriavanjem autorskih dela tj. dela iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti. Ono je grana prava iji je osnovni zadatak da obezbedi pravnu zatitu autora ali istovremeno ima i za zadatak i usklaivanje interesa autora sa interesima drugih lica i to kako onih koji nam autorska dela ine dostupnim (npr. Izdava), tako i svih kranjih korisnika autorskog dela (npr.italac).Norme autorskog prava u objektivnom smislu odreuju pre svega, pojam i vrste autorskih dela, sadrinu subjektivnog autorskog prava,ogranienja subjektivnog autorskog prava, vremensko trajanje pravne zatite, prenos autorskog prava za ivota autora i u sluaju njegove smrti i zatitu autora u pogledu povrede njegovog prava.

2

U subjektivnom smislu autorsko pravo obuhvata skup konkretnih ovlaenja koja pripadaju tvorcu autorskog dela tj. ovlaenja koja su na osnovu pravnih normi priznata autoru i koja on po svojoj volji vri. Autorsko subjektivno pravo nastaje samim stvaranjem autorskog dela kao intelektualnog napora autora. Izvorni nosilac autorskog subjektivnog prava je uvek autor kao fiziko lice, a ukoliko je u stvaranju dela na kreativan nain uestvovalo vie lica onda su ta sva lica koautori dela tj. zajedniki nosioci jedinstvenog subjektivnog autorskog prava. Postoje dve osnovne grupe ovlaenja kojima autor raspolae. To su moralna ovlaenja autora koja tite samu linost autora i njegov ugled i imovinska ovlaenja koja mu omoguuju da na pravi nain iskoristi svoje delo tj. da ga komercijalizuje. Dok moralna prava autora traju veno imovinska ovlaenja su vremenski ograniena. Po isteku odreenog roka u kome se smatra da je autor na pravi nain komercijalizovao svoje delo, on vie nad njime nema monopol pa delo ulazi u javni domen tj. postaje slobodno za korienje. 5. POJAM AUTORSKOG DELA Autorsko delo je duhovna tvorevina u oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti i kao takvo ini predmet subjektivnog autorskog prava. U naem Zakonu o autorskim i srodnim pravima iz 2004. god autorsko delo se odreuje kao originalna duhovna tvorevina autora izraena u odreenoj formi, bez obzira na njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, sadrinu i nain ispoljavanja kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine. Zakon precizira pojam autorskog dela nabrajanjem pojedinih vrsta autorskih dela kao to su pisana dela, govorna dela, dramska, koreografska, muzika, filmska, dela i dela likovne umetnosti. Moe biti zabranjeno izvoenje, prikazivanje ili izlaganje dela koje bi bilo suprotno dobrim obiajima ili javnom poretku. Samo jedna kategorija dela ne uiva zatitu zbog svoje namene to su: zvanini dravni akti- zakoni, podzakonski akti, razni propisi, podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku. Pravna teorija se razvila u dva smera u pogledu gledita da li autorsko delo ini samo jedan element forma (monistiko shvatanje) ili su to dva elementaideja (animus) i oblik izraavanja (corpus) (dualistiko shvatanje). U naem Zakonu je prihvaeno monistiko shvatanje pa da bi autorsko delo uivalo zatitu mora imati odreenu formu, dok sama ideja ne moe uivati zatitu. Na osnovu pravne teorije i sudske prakse pod pojmom autorskog dela se podrazumeva tvorevina koja ima duhovni sardaj, odreenu formu i koja je originalna .To su ujedno i uslovi zatite autorskog dela. 6. USLOVI ZATITE AUTORSKOG DELA Tvorevina- Delo mora biti rezultat, tj tvorevina ovekovog, autorovog rada. Autorsko delo ne moe biti delo nekog ureaja ( npr. Prevoenje uz pomo raunara) iako se ovi ureaji mogu koristiti kao pomona sredstva u stvaralakom radu. Duhovni sadraj i umetnika vrednost- Autorsko delo je namenjeno komunikaciji sa intelektom i duhom drugih ljudi. U sociolokom smislu, to je drutvena tvorevina ija je funkcija da posreduje u komunikaciji izmeu ljudi. Komunikacija izmeu autorskog dela i njegovih korisnika mora biti neposredna. Duhovni sadraj se u odnosu na vrstu autorskih dela izraava na razliite naine- muzika dela putem tonova, dok su kod likovne umetnosti to dvodimenzionalne i trodimenzionalne forme, boje itd. Na Zakon predvia da autorska dela uivaju zatitu bez obzira na umetniku, naunu i drugu vrednost. Spoljna (izraajna) forma dela- Pravo titi sve proizvode ljudskog duha pod uslovom da su dobili svoju izraajnu, materijalizovanu formu. Forma je onaj element autorskog dela u kojem se duhovni

3

sadraj ispoljava i postaje dostupan ljudskim culima. Materijalizacija duhovnog sadraja jednog dela moe biti u telesnom (npr. Knjiga, skulptura, slika), ali i u bestelesnom vidu (zvuk, elektromagnetski talas). Materijalizovana forma u kojoj je delo izraeno ne mora da bude ni definitivna, jer i nedovrena autorska dela uivaju pravnu zatitu. Forma autorskog dela mora biti odreena, to garantuje ispunjenost zahteva za stabilnou oblika u kome je konkretizovan idejni sadraj dela, a to nadalje omoguava i prepoznavanje autorskog dela i priznanje autorskog prava, kao i mogunost njegovog ponavljanja tj reprodukcije. Originalnost dela Autorsko delo mora da pretstavlja orginalnu tvorevinu i to je opte prihvaen uslov autorsko-pravne zatite. Orginalno je ono delo koje je njegov tvorac stvorio sam, ali to ne znai da se autorska dela nikako ne smeju podraavati ili oslanjati na druga dela, ali nova kreacija, tako stvorena mora da nosi znatne izmene. Ove izmene moraju biti odraz linosti autora, pa su ponekad i nijanse dovoljne da daju izgled originalnog, a kod lica koja ih itaju ili gledaju moraju izazvati oseaj neobinog ili do tada nevienog dela. Kriterijum originalnosti najprimerenije je procenjivati na fleksibilan nain. Formalnosti- Danas preovlauje princip po kome autorskopravna zatita nastaje samim inom nastanka dela, to znai da autor nije duan da preduzima bilo kakve formalne, administrativne radnje kojima bi konstituisao ili obezbedio svoje pravo. Tako npr. objavljivanje dela ni na koji nain ne utie na sticanje autorskog prava. Na Zakon o autorskom pravu ne uslovljava nastanak autorsko-pravne zatite ispunjenjem bilo kakvih formalnosti, ali predvia mogunost evidencije tj deponovanja autorskih dela radi obezbeenja dokaza. Evidencija autorskih dela i predmeta srodnih prava- Zakon prua mogunost nosiocima autorskih i srodnih prava da radi obezbeenja dokaza, deponuju primerke svojih dela i predmeta srodnih prava kod nadlenog dravnog organa ( Zavod za intelektualnu svojinu). Nosilac prava je duan da prilikom deponovanja i unoenja u evidenciju autorskog dela da istinite i potpune podatke, pri emu se ti podaci smatraju istinitim dok se suprotno ne dokae, ti pretstavlja oborivu pretpostavku. Svako savesno lice koje je povredilo tue autorsko pravo uzdajui se u tanost podataka u evidenciji ne odgovara za naknadu tete zbog povrede tog prava. 7. VRSTE AUTORSKIH DELA Na Zakon sadri optu definiciju autorskih dela kao originalnih duhovnih tvorevina autora, izraenih u odreenoj formi i nabraja najkarakteristinije vrste autorskih dela. 1. Knjievna dela- podrazumevaju sva dela iz oblasti knjivnosti i nauke koja se izraavaju pomou rei. Ova dela svrstavaju se u pisana i govorna, a ona mogu biti izvorna ili izvedena. a) Pisana dela- su knjige, broure i drugi tekstovi iz oblasti beletristike i naune i strune literature, nauni i struni radovi i lanci, novinski lanci, beleke i analize, raunarski programi itd. Svi ovi oblici uivaju pravnu zatitu pod uslovom da je re o originalnim i intelektualnim tvorevinama. U kategoriju knjiga spadaju pored romana, novela, pripovedaka i pesama, i drame, komedije, libreta, scenarija, ali i slikovnice, stripovi, enigmatske igre i rebusi. U oblasti urnalistike, dnevne novosti i razne druge vesti koje sadre puke informacije, nisu stekle zatitu na planu autorskog prava, jer je u optem interesu da javnost bude to bolje i potpunije obavetena o svim dogaajima iz oblasti javnog ivota. Iskljuivo u sluaju da ovakve vesti dobiju oblik reportae ili novinskog lanka, one mogu da raunaju na autorsko-pravnu zatitu. Kompilacije mogu da budu knjievnog ili korisnog karaktera. U prve spadaju zbirke odabranih dela, antologije, renici, enciklopedije itd., a u druge razne vrste kataloga i programa, vodii, albumi godinjaci, cenovnici itd. One uivaju zatitu ukoliko je re o originalnim tvorevinama.

4

Privatna pisma- koja nose odlike orginalnog autorskog dela predstavljaju predmet zatite i to samo u pogledu sadrine, a ne i same hartije na kojoj su ispisana, a koja ostaje u svojini lica kome su upuena. Ukoliko su pisma pisana na posebnom jeziku, na originalan nain, ona ispunjavaju uslov za priznanje autorskog prava. ali ovo ne vai za poslovna pisma i korespodenciju. Naslovi knjievnih i drugih dela- uivaju zatitu pod uslovom da su originalna, kao i nezavreno autorsko delo i delovi autorskog dela. Naslov obeleava i identifikuje delo i pomae u razlikovanju jednog dela od drugog. Postoji zabrana korienja istog ili vrlo slinog naslova ukoliko je re o delima iste vrste i ukoliko to dovodi do zabune u knjievnom ili umetnikom ivotu. Za reavanje ovakvih situacija koristi se pravilo da autor dela koje je prvo nastalo ima pravo da zadri naslov dela. Zakon pod pisanim delima podrazumeva i raunarske programe. Autorima programa , kao i drugim tvorcima autorskih dela, sa jedne strane treba omoguiti da se zatite od nedozvoljenog iskoriavanja programa, a sa druge, da svoja dela ekonomski iskoriavaju tj potrebno je odgovarajuim zakonskim propisima reguilisati odnos i prenos programa izmeu autora i vlasnika programa (kad to nije isto lice) i zainteresovanih korisnika. Novi Zakon o patentima iz 2004. god predvia da se raunarski programi ne smatraju patentima Vlasnik hardvera nema subjektivno autorsko pravo na programu, on moe samo da ima imovinska ovlaenja na osnovu ugovora o delu ili po osnovu radnog odnosa. Meutim autor programa ima moralna prava na svom programu i pravo na naknadu. Zakon pored ostalih imovinskih prava za autore predvia i pravo da se drugome zabrani ili dozvoli beleenje ili umnoavanje (kopiranje) svog dela na bilo koji telesni ili bestelesni, trajni ili privremeni, posredni ii neposredni nain. Kopiranje programa danas je najei sluaj povrede softvera. Zakon predvia i odreene izuzetke. Bez dozvole autora i bez plaanja naknade mogu se reprodukovati kopije raunarskih programa od strane korisnika radi korienja u one svrhe za koji je taj program pribavljen, tj u svrhe tano odreene propisima. Po propisima autorskog prava, za prevoenje autorskog dela potrebna je dozvola autora, ali se u sluaju kompjuterskih programa uglavnom odstupa od ovog pravila, pa legalni imaoci programa imaju pravo da prevode program na druge jezike. b) Govorna dela re je o predavanjima, govorima, besedama, konferencijama itd. Koja uivaju zatitu kao autorska dela pod uslovom da je re o originalnim kreacijama. Ukoliko je re o govorima odranim u skuptinama, sudovima i drugim dravnim organima, naunim, umetnikim i drugim organizacijama,kao i na javnim politikim sastancima, oni se mogu slobodno objavljivati bez dozvole i naknade autorima putem tampe, televizije, a sa ciljem obavetavanja javnosti o aktuelnim dogaajima iz politikog, naunog i kulturnog ivota. Ukoliko se ovakva dela sakupljaju u zbirke, ona se ne mogu objavljivati bez autorove dozvole. c) Izvedena dela- ova dela zasnivaju svoje postojanje na nekom ve postojeem (izvornom) delu. Autor ovakvog dela stvara novo delo pozajmljujui od ve postojeeg dela izvesne bitne odlike, ali na takav nain da izvedeno delo predstavlja originalnu tvorevinu duha. Ono je u zavisnom odnosu od originalnog dela, jer je za njegovo iskoriavanje potrebna saglasnost autora originalnog dela. Ovakvo delo moe se ostvariti skraivanjem, prilagoavanjem, preradom i prevoenjem izvornog dela. Prevodi su najei oblik izvedenih dela, pri emu prevodilac stvara novo autorsko delo koje u sebi nosi peat linosti prevodioca. Meutim, redakcija prevoda nekog knjievnog dela ne predstavlja posebno autorsko delo, pa prema tome redaktoru prevoda ne pripada nikakvo autorsko pravo. 2. Muzika dela su umetnika dela koja se izraavaju pomou tonova i uivaju zatitu pod uslovom originalnosti. Sastoje se iz 3 elementa: melodije, harmonije i ritma kojima se melodija ilustruje. Uivaju zatitu bez obzira na to da li su zabeleena putem nota ili npr na traci, i da li su propraena reima ili ne. Mogu biti izvorna i izvedena. U okviru izvedenih dela razlikujemo aranman, varijaciju, ali i skraivanja muzikih dela i razne vrste zbirki.

5

3. Pozorina dela specifinost ove vrste autorskih dela je u tome to se mogu izvoditi na sceni i to posredstvom umetnika, izvoaa, ili posredstvom odreenih predmeta ( lutkarsko pozorite ). Ovakva dela su zatiena kao dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska. Posebnu vrstu ovih dela ine i dela koja potiu iz folklora. 4. Dela likovnih umetnosti u njih se tradicionalno ubrajaju slikarstvo, vajarstvo, grafika, arhitektura, dekor, hortikultura, fotografija itd. Prema klasinoj podeli moemo razlikovati dela likovnih umetnosti u uem smislu, dela arhitekture i fotografska dela. U likovna dela u uem smisu spadaju dela iz oblasti slikarstva, vajarstva, grafike, dekora itd. Ona su zatena pod uslovom originalne tvorevine autora. Kao originalna dela zatiene su i kopije tih dela pod uslovom da nose karakter originalnosti. Dela arhitekture, kao izrazi umetnikog oblikovanja, gradnje i ukraavanja, obuhvataju arhitekturu u uem smislu (stambene i druge zgrade, spomenici, mostovi), unutranju arhitekturu ( ureenje stanova i drugih prostora), pozoronu i scensku dekoraciju i hortikulturu. Uslov zatite i kod ovih dela je originalnost. U grupi fotografskih dela i dela stvorenih postupkom slinim fotografskim (fotokopija), zatiena su kako umetnika tako i dokumntarna fotografija. Fotografska dela moraju da ispune uslov originalnosti koji se kod ovih dela ogleda u nekoliko elemenata: u izboru mesta,vremena,poloaja i osvetljenja. 5. Kartografska dela su sve vrste geografskih, topografskih, astronomskih i drugih karata, razne vrste planova, skica koja se odnose na geografiju, topografiju, arhitekturu ili neku drugu naunu ili umetniku oblast uz ispunjenje uslova originalnosti. 6. Dela primenjene umetnosti dobijaju na znaaju, jer savremeni kupci sve vie vode rauna o estetskoj strani proizvoda, posebno predmeta za linu upotrebu i opremanje prostora. Ona ulaze u tzv. Sivu zonu koja se nalazi na granici interesovanja dve grane prava, autorskog i prava industrijske svojine. 7. Filmska dela Zakon ih naziva kinematografska i televizijska dela i ona obuhvataju igrane, crtane, dokumentarne filmove, filmske urnale itd. Kinematografsko delo bez obzira na to da li je stvoreno kao izvedeno delo, prilagoavanjem nekog drugog dela za film (npr. roman) ili na osnovu originalne ideje predstavlja predmet zatite kao originalna tvorevina duha. Naslovi kinematografskog dela uivaju istu zatitu kao i naslovi knjievnih dela. 8. NOSIOCI AUTORSKOG PRAVA Autorima, kao izvornim (originernim) nosiocima autorskog prava, zakonom je zagarantovano uivanje maksimalnog kruga ovlaenja koja oni mogu, delimino ili potpuno da prenesu na drugo pravno ili fiziko lice, koje tako postaje nosilac autorskog prava (derivativni nosilac). Ovlaenja koja autor prenosi nosiocu su, po svojoj prirodi, imovinska i tiu se prava i naina korienja autorskog dela. Prenos imovinskih ovlaenja ne znai da autor gubi i svojstvo autora, jer je ono neprenosivo i vezano za njegovu linost. Nosilac autorskog prava moe biti kako fiziko, tako i pravno lice. Postoje 3 osnova za nastanak ovog prava: ugovor, zakon i nasleivanje. Ugovor je najei nain prenosa ovlaenja i njega zakljuuje autor sa drugim fizikim ili pravnim licem koje tako postaje nosilac autorskog prava. Mogu se prenositi sva ili samo neka ovlaenja koja se po prestanku ugovora, vraaju autoru kao izvornom nosiocu prava. Ako se prenos vri na osnovu zakona, onda drugo lice ima ona ovlaenja u pogledu autorskog dela koja mu se zakonom priznaju, nezavisno od volje autora npr. dela koja nastanu u radnom odnosu ili po narudbini odreenog pravnog ili fizikog lica. Kod dela stvorenog u radnom odnosu, kod nas je prihvaeno stanovite da je autor tvorac dela koji, zbog toga to se nalazi u radnom odnosu i dobija materijalnu nadoknadu za svoj rad, prenosi imovinska ovlaenja na svoje preduzee ili ustanovu, pod

6

uslovima odreenim u Zakonu. Na Zakon propisuje da je ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa, izvravajui svoje radne obaveze, poslodavac ovlaen da to delo objavi i nosilac je iskljuivih imovinskih prava na njegovo iskoriavanje, u okviru svoje registrovane delatnosti, u roku od 5 godina od zavretka dela, ako optim aktom ili ugovorom o radu nije drugaije odreeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu. Posle proteka zakonom odreenog roka, iskljuiva imovinska prava na delu stie autor. Prilikom korienja dela stvorenog u radnom odnosu,poslodavac je duan da navede ime, pseudonim ili znak autora. Kod autorskih dela po narudbini nosilac prava je naruilac a ne autor dela. Ugovorom o narudbini autor se obavezuje da za naruioca izradi delo(portret, skulpturu) i da mu preda primerak. Naruilac, kao finansijer izrade dela ima pravo da prati stvaranje dela, daje sugestije, usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, ali ne da i time sutinski ograniava slobodu stvaralatva autora. Za iskoriavanje dela naruilac je obavezan da autoru plati naknadu, kao i da na svakom primerku dela oznai ime autora. Ako je u pitanju nasleivanje, u naem pravu prihvaeno je reenje da se primenjuje opti reim nasleivanja, to znai da e zakonski naslednici autora imati ona prava koja se mogu nasleivati po propisima autorskog ili naslednog prava, a testamentalni naslednici, ona prava koja im je autor svojim testamentom preneo. Nosilac autorskog prava ne sme neovlaeno prenositi autorska ovlaenja na trea lica, a ako to uradi duan je da nadoknadi tetu koju je time prouzrokovao. 9. SADRINA AUTORSKOG PRAVA Autorsko pravo je pre svega iskljuivo (monopolistiko) pravo, koje svom titularu omoguava ne samo potpuno iskoriavanje zatienog predmeta, ve i pravo da zabrani svim drugim licima iskoriavanje njegovog dela. Ovaj monopol je u svim dravama teritorijalno i vremenski oranien. Autorsko subjektivno pravo predstavlja jedinstveno pravo koje sadri dve vrste ovlaenja moralna i imovinska, koja zajedniki slue za zatitu linih i materijalnih interesa autora. Na Zakon precizno odreuje sadrinu autorskog prava jer eksplicitno nabraja njegova moralna i imovinska prava i uz to predvia posebna prava autora prema vlasniku dela, a u pojedinim sluajevima i pravo autora na posebnu naknadu. Moralna linopravna ovlaenja autora priznanje moralnih prava autora predstavlja tekovinu autorskog prava utemeljenu u odredbama Bernske konvencije. Moralno pravo autora je po svojoj pravnoj prirodi trajno, iskljuivo, apsolutno pravo, strogo linog karaktera, koje deluje erga omnes. Autor je taj koji je ovlaen da se stara o svom delu i da zabrani treim licima svako meanje u pogledu iskoriavanja ili raspolaganja delom. On ima apsolutno pravo da povue svoje delo, da odustane od ve zakljuenog ugovora, uniti delo koje je predmet ugovora zakljuenog sa treim licima itd. Meutim, apsolutni karakter moralnog prava mora, u odreenoj meri biti ogranien zakonskim propisima, jer je njihov zadatak da reguiliu kako poloaj autora, tako i njegove odnose sa treim licima. Moralna prava su neotuiva, pa se u sluaju smrti neka lino pravna ovlaenja koja su tesno povezana za linost autora gase, dok se vrenje drugih ovlaenja moe preneti na naslednike. Ovlaenja koja su tesno vezana za linost autora nazivaju se pozitivnim ovlaenjima, za razliku od negativnih ovlaenja koja mogu vriti i druga lica, pa se time mogu i prenositi. Zakon odreuje sadrinu moralnih prava autora i predvia nekoliko ovlaenja: pravo paterniteta, pravo na naznaenje imena, pravo na objavljivanje dela, pravo na potovanje integriteta (nepovredivosti) dela i autorove linosti i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela. Pravo paterniteta i pravo na naznaenje imena deo su osnovnog moralnog prava koje ima svaki autor, a to je da se suprotstavi plagijatu, tj da delo koje je on stvorio oznai svojim imenom, na nain koji sam odabere.

7

Pravo na objavljivanje dela sastoji se u odluci autora da li e, kada i u kom obliku delo uiniti dostupnim javnosti. Delo se smatra objavljenim samo kada se to uini sa dozvolom autora. Pravo na zatitu integriteta dela sastoji se u iskljuivom pravu autora da titi svoje delo, a to znai da se suprotstavi neovlaenim izmenama svog dela tj da da dozvolu za preradu dela drugom licu, ali i da se suprotstavi javnom saoptavanju dela u izmenjenoj i nepotpunoj formi. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela sastoji se u iskljuivom pravu autora da se suprotstavlja iskoriavanju svog dela na nain koji ugroava ili moe ugroziti njegovu ast ili ugled (neprikladno prikazivanje, ako je cilj interpretacije da izazove smeh, omalovaavanje). Zakon iz 2003. god. meutim predvia da autor moe povui dozvolu koju je dao za korienje dela ukoliko bi to moglo da nanese tetu njegovom ugledu i to iz razloga koji su nastali nakon zakljuenja autorskog ugovora, a koji se ne mogu pripisati sticaocu prava. U ovakvim sluajevima, za autora nastaje obaveza naknade tete. Imovinska prava autora ova prava, zajedno sa moralnim ovlaenjima, slue za zatitu autorovih interesa i predstavljaju neodvojivu komponentu autorskog subjektivnog prava. Re je o razliitim nainima iskoriavanja dela. Autor je jedan, a koristici autorskog dela brojni, pa on nema mogunost da kontrolie pojedinano uivanje njegovog dela. Upravo zato Zakon priznaje autoru ekskluzivno pravo da iskoriava svoje delo (pozitivno ovlaenje) i predvia da druga lica mogu iskoriavati delo samo uz njegovu dozvolu. Davanje saglasnosti za korienje dela ili autorizacija, neotuivo je pravo autora (negativno ovlaenje) i on ima pravo da posebno odluuje o svakom obliku iskoriavanja svog dela. Naini iskoriavanja mogu biti razliiti u zavisnosti od vrste i prirode dela. Ova ovlaenja autora su prenosiva, pa on ima pravo da ih uz naknadu ili bez nje prenosi na fizika ili pravna lica za vreme trajanja autorsko-pravne zatite. Autor prenosi imovinska prava pravnim poslovima za ivota tj ugovorima, a posle njegove smrti naslednici nasleuju imovinska prava za preostali ogranieni period zatite. Prenosivost imovinskih prava je i osnovna razlika u poreenju sa moralnim pravima koja su potpuno vezana za linost i neprenosiva. Za svako iskoriavanje dela autoru pripada naknada, osim ukoliko ugovorom izmeu autora i korisnika ili zakonskim odredbama nije drugaije predvieno. Imovinsko pravo autora je po svojoj prirodi iskljuivo, apsolutno pravo koje deluje erga omnes. Po naem novom Zakonu radnje iskoriavanja dela podeljene su u 2 gupe, u zavisnosti od toga da li se delo iskoriava u telesnoj formi ili u bestelesnoj. Iskoriavanje dela u telesnoj formi obuhvata nekoliko radnji. Osnovna je beleenje dela na materijalnu podlogu tj umnoavanje (npr. tampanje). Druga radnja predstavlja stavljanje dela primeraka u promet. Najzad, autor moe iskoriavati svoje delo i davanjem primeraka dela u zakup tj na ogranieno vreme, uz neposrednu ili posrednu imovinsku korist. Autor ima pravo da dozvoli ili zabrani licu koje je kupilo primerak dela davanje treim licima u zakup ili na poslugu tog primerka. Iskoriavanje dela u bestelesnoj formi takoe obuhvata nekoliko radnji. Pravo izvoenja dela znai da autor osim osnovnog prava da lino izvodi svoje delo, ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvoenje svog dela (izvoenje govornih, muzikih dela itd i to neposrednim, linim angaovanjem, a ne korienjem ranije predvienog zvuka). Pravo predstavljanja dela je javno saoptavanje scenskih dela, uivo pred publikom i to vizuelnim ili vizuelno zvunim putem. Pravo prenoenja, izvoenja ili predstavljanja znai da autor ima pravo da dozvoli odnosno zabrani istovremeno javno saoptavanje dela koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uivo, uz pomo tehnikih ureaja kao to su ekran i zvunik.

8

Pravo emitovanja znai da autor moe da dozvoli odnosno zabrani, javno saoptavanje dela zvunim ili beinim prenosom elektrinih elektromagnetnih ili drugih signala na daljinu. Postoje 3 vrste emitovanja: beino (radio) satelitsko kao posebna vrsta beinog emitovanja i iano (kablovsko). Pravo na javno saoptavanje obuhvata sve oblike javnog saoptavanja. Internet odredba predviena ugovorom o autorskom pravu, obuhvata 2 vrste komunikacionog procesa na internetu. Prvi se odnosi na javno saoptavanje u vidu elektronske pote, a drugi na postavljanje dela na server, odakle je ono bez obzira na vreme i mesto elektronski dostupno svakom licu. Pravo na prilagoavanje, araniranje i drugu izmenu dela znai da autor ima pravo da iskoriava svoje delo ne samo u izvornoj (prvobitnoj) formi,ve i u izmenjenoj (preraenoj) formi, ak i onda kad je tvorac prerade lice razliito od autora izvornog dela. Pravo na javno saoptavanje dela koja se emituju na javnim mestima je iskljuivo pravo autora da zabrani ili dozvoli emitovanje dela putem tehnikih ureaja npr u javnom saobraaju, restoranima, klubovima itd. Pravo javnog saoptavanja dela sa nosaima zvuka i slike uz pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka tj slike, pretpostavlja da je delo prethodno snimljeno na disku, audio ili video kaseti. Najee se ovakav vid iskoriavanja javlja u restoranima, hotelima, klubovima itd. Autor ima iskljuivo pravo da dozvoli ili zabrani ovakvo saoptavanje dela tj da dobije odgovarajuu naknadu u sluaju neovlaenog saoptavanja dela. 10. PRAVA AUTORA PREMA VLASNIKU PRIMERKA AUTORSKOG DELA Cilj svakog autora je da svoje delo ekonomski iskoristi i time dobije odgovarajuu naknadu za svoj trud. Otuenjem dela i prelaskom vlasnitva originalnog dela sa autora na novog vlasnika, vlasnik dobija ovlaenje da delom raspolae u odreenim granicama, ali on ne postaje autor i ne stie moralno-pravna ovlaenja koja pripadaju autoru. Pravo na pristup delu znai da autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela trai da mu omogui pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umnoavanja dela i ako se time bitno ne ugroavaju opravdani interesi vlasnika tj lica koje dri taj primerak dela. Vlasnik dela nije duan da autoru preda primerak dela, ve samo da mu omogui pristup u svojim prostorijama. Pravo sleenja se aktivira kad vlasnik originalnog primerka dela npr slike ili originalnog rukopisa, proda takav primerak drugome. Tada autor dela ima pravo da bude obaveten o prodaji dela i da potrauje naknadu u iznosu od 3% od prodajne cene. Od ovog prava autor se ne moe odrei i ono je nasledivo. Ovo pravo nije predvieno jedino za dela iz oblasti arhitekture i filmskih dela. Za obavezu plaanja naknade solidarno odgovaraju prodavac i galerista ili organizator javne prodaje originalnog primerka dela tj rukopisa. Galerista ili organizator javne prodaje duan je da u roku od 15 dana po izvrenoj prodaji obavesti autora o iznosu prodajne cene, imenu i adresi prodavca i kupca, ili ukoliko zbog diskrecije tj zatite identiteta kupca to ne eli, mora sam da isplati naknadu. Obaveza plaanja naknade dospeva u roku od 30 dana po izvrenoj prodaji. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti znai da vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlae bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor prilikom otuenja originalnog primerka, to izriito u pismenoj formi zabranio. Meutim, autor ne moe zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koje pripada muzeju, galeriji i drugoj slinoj javnoj instituciji. Pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture postoji u sluaju da vlasnik graevine, kao materijalizovanog primerka dela arhitekture, odlui da izvri odreene izmene na graevini. U takvom sluaju za njega je ustanovljena obaveza da preradu dela prvo ponudi autoru ukoliko je on dostupan.

9

Ako se izmene na graevini vre prema projektu koji nije sainio autor, moraju se potovati moralna prava autora. 11. PRAVO AUTORA NA POSEBNU NAKNADU Zakonom je predvieno da autori dela za koje se moe oekivati da e biti umnoavana za line, nekomercijalne potrebe, na nosae zvuka, slike i teksta ( knjievna, muzika ili filmska dela) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza tj prodaje tehnikih ureaja i nosaa zvuka, slike i teksta koji su podobni za takvo umnoavanje. Solidarni dunici naknade su uvoznik i prodavac ovakvih ureaja osim ako su ti ureaji nosai zvuka, slike i teksta namenjeni izvozu. U sluaju umnoavanja fotokopiranjem, autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje prua uslugu fotokopiranja. Ovo pravo autor ne ostvaruje individualno ve preko organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje e i zakljuiti ugovore o iznosu naknade sa dunicima ove obaveze. Pravo na posebnu naknadu ustanovljeno je i na teret lica ija je registrovana delatnost davanje na poslugu primeraka autorskog dela (npr video-klub) izuzev raunarskih klubova. 12. SUSPENZIJA ISKLJUIVIH PRAVA I PRAVA NA NADOKNADU Korienje autorskih dela bez dozvole autora i bez obaveze plaanja nadoknade je suspenzija autorskog prava. postoji nekoliko sluajeva suspenzije autorskog prava. pre svega, delo se moe umnoavati i javno saoptavati radi sprovoenja slubenog postupka pred sudskim ili drugim dravnim organima. Prava se suspenduju i prilikom izvetavanja javnosti o tekuim dogaajima pomou tampe, radija i televizije. Zakon ovde predvia i dodatne uslove- da je delo objavljeno, da se pojavljuje kao sastavni deo tekueg dogaaja o kome se javnost izvetava, da se umnoavanje i saoptavanje vri samo u onom obimu koji odgovara svrsi i nainu izvetavanja o tekuem dogaaju. Sledee ogranienje uvedeno je za potrebe nastave, ispita ili naunog istraivanja i tu je dozvoljeno umnoavanje kratkih odlomaka pod uslovom da je delo objavljeno i da ne donosi komercijalnu dobit ustanovama i uz to se moraju potovati moralna prava autora. Poseban sluaj ine javne biblioteke, obrazovne ustanove, muzeji, arhivi koji mogu umnoavati dela, ali iskljuivo za sopstvene arhivske i nekomercijalne svrhe. Fizika lica mogu umnoavati za line nekomercijalne svrhe, ali umnoene primerke ne smeju stavljati u promet niti ih koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saoptavanja dela. Zakon predvia i izuzetke od suspenzija, pa se dozvola ne odnosi na 5 sluajeva: 1) snimanje izvoenja ili predstavljanja (koncert, predstava) jer postoji mogunost zloupotreba, 2) pravljenje skulptorskih dela na osnovu planova i skica za to delo, 3) pravljenje nove graevine kopiranjem odreene graevine, 4) pravljenje nove graevine po uzoru na postojeu koja je autorsko delo i 5) raunski programi. Odredba kojom je privremeno umnoavanje autorskog dela dozvoljeno, predstavlja novinu u naem zakonodavstvu. Ono je dozvoljeno ukoliko je prolazno ili sluajno, ukoliko je sastavni deo tehnolokog procesa. Ovde se zapravo radi o radnjama privremenog umnoavanja koje se nuno deavaju na serverima tehnikih posrednika u komunikaciji putem interneta. Citiranje kratkih odlomaka autorskog dela je mogue pod uslovom da je delo objavljeno, da se pomenuti delovi bez izmena integriu u drugo delo, uz jasnu naznaku da je re o citatu i da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela,naslov citiranog dela, kada i gde je objavljeno tj izdato.

10

Suspenzija se odnosi i na pravo emisionih preduzea koja imaju dozvolu za emitovanje da snime sopstvenim sredstvima to delo na nosa zvuka ili nosa slike, tj nosa zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji. Zakon propisuje da se po isteku roka od 3 meseca, nakon emitovanja dela, snimak mora izbrisati, a mora se sauvati u zvaninoj javnoj arhivi ukoliko snimak ima dokumentarnu vrednost. Ovako snimljeno delo ne moe se ponovo emitovati bez dozvole autora. Zakon dozvoljava i dvodimenzialno umnoavanje, stavljanje u promet tako umnoenih primeraka, kao i druge oblike javnog saoptavanja dela koja se trajno nalaze izloena na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima. Takva dela dozvoljeno je snimati fotoaparatom, skicirati, emitovati i javno iskoriavati. Za potrebe izrade kataloga javnih izlobi i javnih prodaja dozvoljeno je odgovarajue umnoavanje i stavljanje u promet primeraka, jer se smatra da su organizovanje javnih izlobi autorskih dela i njihova javna prodaja deo drutvene kulture, a uobiajeno je da ih prate katalozi i spiskovi izloenih dela. Za izradu takvih kataloga nije neophodna dozvola autora i oni se mogu umnoavati i stavljati u promet. U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima na kojima se demonstrira rad ureaja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je umnoavanje dela na nosa zvuka i slike, javno saoptavanje dela sa tog nosaa, kao i javno saoptavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za demonstriranje rada ureaja. Ovi snimci se nakon korienja moraju bez odlaganja izbrisati. 13. ZAKONSKA LICENCA Zakonska licenca predstavlja neto ue ogranienje autorovih ovlaenja, jer iako nema obavezu da pribavi dozvolu za korienje dela, korisnik dela je duan da plati autorsku naknadu. Korienje dela dozvoljeno je po sili zakona, ali uz apsolutno potovanje moralnih prava autora. Ova vrsta ogranienja uvedena je kako zbog javnog interesa, tako i zbog opravdanog interesa konanih korisnika. Prvi sluaj odnosi se na umnoavanje dela. Bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je u dravnim organima, obrazovnim institucijama i javnim bibliotekama umnoavanje, za potrebe nastave ili naunog istraivanja. Drugi sluaj odnosi se na sredstva javnog obavetavanja i tu je dozvoljeno umnoavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja lanaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja, a pod uslovom da se ti lanci odnose na tekua ekonomska, politika ili verska pitanja, i da to autor nije izriito zabranio. Uz plaanje naknade dozvoljeno je trodimenzionalno umnoavanje dela koja su trajno izloena na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka. Ovom odredbom je obuhvaena izrada suvenira,maketa i drugih predmeta prema autorskim delima, koja su kao spomenici trajno izloena na javnim mestima, jer se smatra da se stavljanjem u promet umnoenih primeraka iri krug lica koja se sa njima upoznaju. Meutim Zakon predvia i 3 izuzetka: 1) ukoliko se primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izloen na javnom mestu, ili iz kalupa ako je nainjen otiskivanjem sa primerka dela skulpture, 2) ako se pravi nova graevina po uzoru na novu graevinu, 3) i ako se proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti kojima se zadovoljavaju praktine potrebe, a to su proizvodi zlatara, juvelira, porcelan, kona radinost. 14. TRAJANJE AUTORSKOG PRAVA Na zakon predvia da imovinska prava autora traju za ivota autora i 70 godina posle njegove smrti nezavisno od vrste dela koje je u pitanju, dok takvo ogranienje ne postoji u pogledu moralnih prava

11

koja traju neogranieno. Zakon uvodi i actio popularis kojim se pored organizacija autora, daje pravo svakom drugom fizikom ili pravnom licu da titi moralna prava autora. Ukoliko je re o koautorskom delu, imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji preminuo. Imovinska prava na delu nepoznatog autora (anonimna lica i pod pseudonomom) prestaju po isteku od 70 godina od dana objavljivanja dela. Ako se poetak roka trajanja autorskog prava rauna od objavljivanja dela, a delo je objavljeno u nastavcima, za svaki nastavak tee zaseban rok zatite. Rokovi za potrebe utvrivanja datuma prestanka imovinskih prava autora raunaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio dogaaj koji je relevantan za poetak. Nakon prestanka roka zatite, autorska dela postaju slobodna dela i prelaze u javni domen. 15. PRENOS ZA SLUAJ SMRTI Posle smrti autora, njegovo subjektivno pravo prelazi na njegove naslednike. Nasjelivanje moe biti zakonsko, testamentalno ili legatom (npr. kada autor testamentom odredi naslednike, a branom drugu ostavi polovinu jo neplaenih i buduih prihoda od autorskog prava, smatra se da je autor uinio legat). Autor moe za ivota, testamentom da odredi jedno ili vie lica koja e biti nosioci autorskog prava posle njegove smrti. To mogu biti lica iz kruga njegovih zakonskih naslednika, ali i druga lica. Ukoliko autor za ivota ne odredi nosioca ili nosioce autorskog prava, posle autorove smrti primenie se zakonski red nasleivanja. Posle autorove smrti nosilac autorskog prava moe biti i organizacija autora, kojoj je umrli pripadao, ako za ivota autor nije drugaije odredio. Problem nasleivanja linopravnih ovlaenja iz autorskog prava reava podelom na ona koja sadre tzv. pozitivne prerogative i ona koja sadre negativne prerogative. U pozitivne prerogative ubrajaju se ovlaenja koja sadre radnje koje, u svom linom interesu, moe faktiki vriti samo autor ( pravo na pokajanje i pravo autora na zabranu izlaganja originala njegovog dela). U negativne prerogative ubrajaju se ovlaenja koja sadre radnje koje, u interesu ouvanja dostojne uspomene na autora, faktiki moe vriti i drugo lice (ovlaenje na priznanje autorstva i na oznaavanje imena autora na primercima njegovog dela, ovlaenje na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela). Na Zakon odreuje da naslednici autora mogu vriti ovlaenja koja se tiu moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela, ako je autor to zabranio, i prava na izmenu dela. 16. PRENOS ZA IVOTA AUTORA (INTER VIVOS) PRENOS PUTEM AUTORSKIH UGOVORA Za ivota autora, najei nain raspolaganja imovinskopravnim ovlaenjima je zakljuivanje autorskih ugovora. u savremenim uslovima, autor nije uvek u mogunosti da samostalno izda, prikae, emituje svoje delo, pa to svoje pravo na iskoriavanje dela ustupa drugim licima koja su za to zainteresovana ili im je to osnovna delatnost (npr izdavake kue). Na Zakon sadri lan koji regulie autorske ugovore i predvia shodnu primenu odredaba kojima se ureuju obligacioni odnosi. Prenos imovinskih ovlaenja moe imati 2 osnovna oblika. 1) Kod konstitutivnog prenosa, autor iz izvornih imovinskih ovlaenja koja mu ostaju izvodi ue ovlaenje i konstituie ga u korist drugog lica tj na ime pribavioca. Ustupljeno pravo korienja moe biti iskljuivog ili neiskljuivog karaktera. U prvom sluaju, autor e za vreme trajanja ugovora imati obavezu da se uzdri od svakog ustupanja prava korienja prema nekom treem licu. Ova obaveza je obligacionog, a ne stvarnopravnog karaktera, pa e autor u sluaju povrede odgovarati samo za naknadu tete, prouzrokovane povredom ugovorne obaveze.

12

U sluaju neiskljuivog ustupanja imovinskih prava, novi sticalac ne raspolae ovlaenjem da drugim licima zabrani da iskoriavaju delo, niti ima pravo da dalje ustupa korienje autorskog dela. Prilikom zakljuenja ugovora o ustupanju prava nuno je i izriito oznaiti obim ustupanja imovinskih prava, a naroito da li se radi o iskljuivom ili neiskljuivom ustupanju. 2) Translativni prenos podrazumeva cediranje prava, tj prenos ovlaenja u obliku cesije sa nosioca ovlaenja ( koji ne moe biti autor niti njegov pravni sledbenik ) na drugo lice koje postaje novi nosilac tih ovlaenja, ali uz dozvolu autora ili njegovih naslednika, pri emu dozvola nije nije potrebna u sluaju prenosa preduzea koje je nosilac imovinskog prava. Prema naem Zakonu, ugovorom se ureuje i obim ustupanja prava, pa shodno tome ustupanje imovinskih prava moe biti ogranieno na 3 naina: predmetno, prostorno i vremenski. Kod predmetnog ogranienja sticalac je ovlaen da vri jednu ili vie radnji koje su odreene u ugovoru, pa tako autor pisanog dela moe npr ustupiti izdavanje dela, ali usloviti format, izradu korica ili dizajn. Prostorno ogranienje moe se odnositi na teritoriju jedne ili vie drava ili iri prostor, a vremensko npr na ceo period trajanja zatite ili odreeni broj godina. Zakon precizira i da prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva sticanje autorskih prava na delu i to kako moralnih, tako i imovinskih prava, pa npr odvajanje kupljenje slike na delove bez dozvole autora predstavlja povredu autorskih moralnih prava. 17. OPTA PRAVILA O AUTORSKIM UGOVORIMA I VRSTE AUTORSKIH UGOVORA Autorski ugovori, kao i svi drugi ugovori, predstavljaju saglasnost volja dva ili vie lica o bitnim elementima ugovora, kojom se postiu odreeni obligacionipravni odnosi ili dejstva. Ovi ugovori su specifini po tome to nastaju u vezi sa stvaranjem autorskog dela, ustupanjem ili prenoenjem autorskog prava, predstavljanjem tj izvoenjem dela, preradom dela, izradom filmskog dela i svim drugim odnosima nastalim u vezi sa autorskim delom kao originalnom, intelektualnom tvorevinom ljudskog duha. Zakon odreuje da se ovi ugovori, ukoliko nije drugaije odreeno moraju zakljuivati u odreenoj, pisanoj formi. Jedino se ugovori o objavljivanju lanaka, crtea i beleaka u novinama ne moraju zakljuivati u pisanoj formi, ve to zavisi od dogovora ugovorenih strana. Autorski ugovori su formalni ugovori, ali je re o formi ad probationem, pa njeno nepotovanje ne znai i automatsku nitavost ugovora. Zakonodavac je procenio da e pisana forma ugovora doprineti da autor i ostali nosioci autorskog prava ozbiljnije sagledaju svoja prava i interese prilikom zakljuivanja ugovora uz neposrednu dokaznu vrednost pisanog akta u sluaju spora. Prema sudskoj praxi nedostatak pisane forme kod autorskog ugovora ispunjava uslov za punovanost ugovora o delu. Autorskim ugovorom moe biti predviena licenca ili cesija autorskih prava. U pogledu obima prenetih ovlaenja, Zakon uvodi pretpostavku da je preneseno manje prava tj da se tumaenje uvek vri u interesu autora. Za vreme trajanja ugovora autor mora garantovati sticaocu da e moi mirno, bez uznemiravanja od strane treih lica, da koristi autorsko delo na nain i pod uslovima predvienim ugovorom. Autor ima dvostruku obavezu: da se uzdrava od postupaka koji bi ometali sticaoca u vrenju prenesenog autorskog prava, a u sluaju da doe do uznemiravanja od strane treih lica, da mu prui pravnu zatitu (zatitu od evikcije). Svaki autorski ugovor, bez obzira na vrstu, mora da sadri odreene bitne elemente, a to su: imena ugovornih strana, naslov dela, prava koja su predmet ustupanja tj prenosa, visinu, nain i rokove plaanja autorske naknade, ako je ugovorena, kao i sadrinska, prostorna i vremenska ogranienja, ako postoje.

13

Ugovorne strane su autor ili njegov pravni sledbenik koji prenosi pravo na iskoriavanje i zainteresovano fiziko ili pravno lice, sticalac dela, koje postaje nosilac autorskog prava na delu pod uslovima koji su odreeni ugovorom. Jo jedan bitan element svakog teretnog autorskog ugovora je odreivanje naknade za korienje autorskog dela. Visina autorskog honorara odreuje se sporazumno, pri emu se uzima u obzir kvalitet dela, mogunost prodaje dela, a pre svega materijalna korist koju sticalac postie korienjem dela. Zakon predvia da, ako se korienjem autorskog dela ostvari dobit koja je u oiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, tj njegov naslednik, ima pravo da trai izmenu autorskog ugovora radi otklanjanja te nesrazmere. Ovo pravo zastareva u roku od 2 godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, tj za prihod ostvaren korienjem autorskog dela, a najdue u roku od 6 godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila tj u kojoj je prihod ostvaren. Sticalac ima obavezu da koristi pravo koje mu je preneto i to u okviru zakljuenog ugovora, tj da u potpunosti izvrava preuzete obaveze. Ukoliko sticalac to ne uini i time ugrozi interese autora ii njegovog naslednika, oni stiu pravo na raskid ugovora. Tako autor ili njegov naslednik tite svoja prava, te mogu uskratiti dozvolu za korienje dela i povui ustupljeno pravo. Najzad autor moe da uskrati dozvolu koju je dao, tj da povue ustupljeno imovinsko pravo, ako smatra da bi iskoriavanje njegovog dela moglo da nanese tetu njegovom stvaralakom ili linom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle zakljuenja autorskog ugovora, a za koji nije odgovoran sticalac prava. u tom sluaju ima obavezu da sticaocu prava nadoknadi nastalu stvarnu tetu, ali ne i izmaklu dobit. Ovde je zapravo re o pravu pokajanja. Ovo pravo moe koristiti samo autor, a ne i nosioci autorskog prava. Zakon posebno regulie nekoliko kategorija o prenosu autorskog prava: izdavaki ugovor, ugovor o predstavljanju (prikazivanju) i izvoenju dela, ugovor o filmskom delu, uovor o preradi dela, i ugovor o narudbini autorskog dela. IZDAVAKI UGOVOR Zakljuuje se povodom iskoriavanja knjievnih, naunih i muzikih dela dela koja se umnoavaju tampanjem i objavljivanjem u obliku knjiga, broura, novina itd. Ovaj ugovor se zakljuuje izmeu autora dela ili drugog nosioca autorskog prava, sa jedne, i izdavaa, sa druge strane i predstavlja dvostrano teretni ugovor. Ovaj ugovor je intuitu personae. Izdavaki ugovor zakljuuje autor ili lice koje je autor ovlastio, tj punomonik, naslednik autora ili lice koje to svojstvo ima na osnovu zakonskih odredbi. Predmet izdavakog ugovora autorsko delo, mora biti tano odreeno. Izdavaki ugovor spada u iskljuive autorske ugovore, jer za vreme vaenja autorskog ugovora, autor ne moe svoje pravo objavljivanja autorskog dela ustupiti treem licu, izuzev ako ugovorom nije drugaije ugovoreno (npr ukoliko se delo izdaje na drugom jeziku). Glavnu autorovu obavezu ini prenoenje na izdavaa prava na objavljivanje dela, dok je izdava duan da delo objavi, pusti ga u promet i plati autoru ugovoreni honorar. Autorova obaveza je da zatiti izdavaa od svih pravnih uznemiravanja, kao i da se uzdri od postupka koji bi smetali izdavau u vrenju prenesenog prava. obaveze izdavaa su: da brine o prometu primeraka dela i da obavetava autora tj nosioca prava na njegov zahtev, da autoru tj nosiocu na njegov zahtev omogui korekturu i da prilikom svakog narednog izdanja dela omogui autoru da unese izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela. Izdava koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige, ima tokom 3 godine od dana zakljuenja ugovora, pree pravo pribavljanja prava na umnoavanje dela i stavljanje u promet primerka tog dela u formi elektronskog zapisa, kompakt diska i magnetnog diska.

14

U sluaju da izdava proe loe na tritu i zbog toga namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, duan je da ih prethodno ponudi autoru tj njegovom nasledniku, a oni ih mogu otkupiti po ceni koja vai za staru hartiju. Autor moe otkupiti sve ili deo neprodatih primeraka, a neotkupljene preostale primerke izdava e prodati kao staru hartiju. U praksi se sreu razliite vrste izdavakih ugovora, tako imamo: pravi izdavaki ugovor (predmet je zatieno autorsko delo) i nepravi (predmet je nezatieno autorsko delo kome je protekla zatite); moe se raditi o ugovoru o narudbini, postoje i komisioni izdavaki ugovori gde autor snosi trokove umnoavanja i distribucije dela, a izdava ima ulogu komisionara; ugovor o buduim delima, gde autor prenosi na izdavaa pravo objavljivanja njegovih buduih dela; ugovor o opciji gde se autor obavezuje da e najpre ponuditi odreenom izdavau svoje budue delo, s tim da izdava ima pravo da se u odreenom roku izjasni da li e ponueno delo tampati ili ne, i ukoliko eli, zakljuuje se pravi izdavaki ugovor. Postoji i zajedniki izdavaki ugovor, kod obimnijih autorskih dela, gde autori zakljuuju ugovor sa vie izdavaa koji su u obavezi da zajedniki objave jedno delo. Bitni elementi izdavakog ugovora, pored imena ugovorenih strana i naziva autorskog dela, su i: a) rok u kojem je autor duan da izdavau preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak dela kako bi mu omoguio umnoavanje (uobiajeni rok je godinu dana); b) rok u kojem je izdava duan da otpone sa putanjem primerka dela u promet (godinu dana od dana prijema rukopisa ili drugog originalnog primerka); c) broj izdanja koje je izdava ovlaen da izda ( ukoliko nije drugaije ugovoreno, izdava ima pravo samo na jedno izdanje). d) visina tiraa, tj broja primeraka tampanog dela jednog izdanja (tira iznosi 500 primeraka, ako nije druije ugovoreno) e) rok u kome izdava, po prodaji prethodnog izdanja, mora otpoeti sa putanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno (rok iznosi godinu dana) f) izgled i tehnika oprema primerka dela g) rok objavljivanja dela ( u sluaju da rok nije odreen ugovorom, iznosi priblino god dana) Autorski honorar na Zakon ne predvia kao bitan elemenat ugovora. Postoje 3 osnovna naina za obraunavanje autorskog honorara: po autorskom tabaku, po procentu od prodajne cene i po paualnom iznosu. Kod prvog naina, visina honorara zavisi od obima dela, jer autorski tabak iznosi 30 000 slovnih znakova, to znai da autoru pripada honorar nezavisno od komercijalnog uspeha njegovog dela. Isplatom honorara po predaji dela, autor prebacuje celokupan rizik oko objavljivanja na izdavaa. Ugovorom se mora odrediti iznos garantovane autorske naknade, bez obzira na broj prodatih primeraka. Ukoliko su se stranke sporazumele da e isplata autorskog honorara biti u paualnom iznosu, obaveza izdavaa dospeva u trenutku predaje rukopisa od strane autora. Osim honorara, uobiajeno je da izdava besplatno ustupi odreen broj umnoenih primeraka njegovog dela (min 5). Izdavaki ugovor prestaje smru autora pre zavretka autorskog dela (ukoliko je ugovor zakljuen za delo koje jo uvek nije stvoreno), iscrpljivanjem tiraa svih ugovorenih izdanja, ukoliko tampanje novog izdanja nije predvieno i najzad protekom roka za koji je ugovor zakljuen. UGOVOR O PREDSTAVLJANJU (PRIKAZIVANJU) I IZVOENJU DELA Kod ugovora o predstavljanju predmet je dramsko, dramsko-muziko, koreografsko tj delo namenjeno scenskom izvoenju koje se izvodi u npr pozoritima, operama itd.

15

Kod ugovora o izvoenju predmet je muziko delo ili javna recitacija knjievnog dela, delo koje nije prevashodno namenjeno scenskom izvoenju- nescensko delo i tu su korisnici najee koncertne poslovice, radio-difuzne ustanove, ali i npr ugostiteljska preduzea. Kod ugovora o predstavljanju, honorar autora utvruje se najee sporazumom stranaka, dok se kod ugovora o izvoenju naknada utvruje na osnovu cenovnika koji utvruje organizacija kojoj pripada autor. Ugovor o izvoenju mogu zakljuivati i odgovarajue organizacije autora bez njegovog punomoja, dok ugovor o predstavljanju moe da zakljui samo autor ili nosilac autorskog prava. Zajednika zakonska definicija glasi da ugovorom o predstavljanju, tj ugovorom o izvoenju, autor, ili nosilac autorskog prava, ustupa korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvoenje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to delo predstavi tj izvede u odreenom roku, pod uslovima odreenim u ugovoru. Naziv kao i vrsta dela moraju biti tano naznaeni u ugovoru, a predmet ugovora moe biti objavljeno ili neobjavljeno delo i delo koje jo nije nastalo, pod uslovom da je ugovorom odreeno. Ovaj ugovor ima elemente ugovora intuitu personae, te lice koje je dobilo pravo predstavljanja tj izvoenja ne moe to pravo ustupiti drugim licima bez saglasnosti autora ili nosioca autorskog prava. Ugovorom se odreuje nain prikazivanja, tj izvoenja dela. Ukoliko korisnik delo ne predstavi tj ne izvede u ugovorenom roku, autor tj nosilac autorskog prava ili korisnik dela moe zahtevati raskid ugovora i traiti naknadu tete. Autor je duan da preda delo koje je predmet ugovora korisniku, pri emu rukopis ili original dela ostaje svojina autora. Autor je duan da se uzdri od svih pravnih uznemiravanja korisnika i da mu prui zatitu od evikcije. Korisnik je duan da autoru tj nosiocu autorskog prava omogui uvid u predstavljanje tj izvoenje dela ( omoguavanjem pristupa na probe). Prilikom predstavljanja tj izvoenja dela, korisnik je duan da potuje autorova moralna prava, da objavi ime i prezime autora, da potuje delo i autora dela i ne sme da delo skrauje ili prerauje bez saglasnosti autora. Korisnik ima obavezu da autoru, nosiocu autorskog prava ili njegovom zastupniku pravovremeno dostavlja program predstavljanja tj izvoenja, to ovim licima omoguuje praenje programa, vremena i mesta gde se delo izvodi, a time i uvid u korienje dela. Najzad, obaveza korisnika je da isplati autoru naknadu za korienje dela, koja mora biti odreena ugovorom i ukoliko je iznos naknade vezan sa brojem prikazivanja tj izvoenja dela, korisnik je duan da povremeno obavetava autora o prihodima od prikazivanja tj izvoenja. UGOVOR O FILMSKOM DELU Ugovor o snimanju je ugovor kojim filmski proizvoa- producent, stie od lica koja sarauju na ostvarenju filmskog dela, pravo da snimi njihove doprinose na filmsku traku i kojim se reguliu uzajamna prava i obaveze producenta i tih lica u vezi sa filmskim delom nastalim korienjem doprinisa tih lica. Ovaj ugovor se obino zakljuuje pre samog nastanka dela, tako da se producent pojavljuje kao investitor projekta, kome autori, nakon isplate autorske naknade, ustupaju svoja budua imovinskopravna ovlaenja. Ovo delo ne predstavlja zvir raznih autorskih dela, ve jedinstveni rezultat kolektivnog rada. Prvu grupu lica ine koautori sa kojima se zakljuuju posebni ugovori i to ugovor o scenariju, o reiji, o filmskoj muzici, ugovor o snimanju. Posle snimanja, umnoavanja i stavljanja dela u promet, javnog prikazivanja i drugih oblika iskoriavanja filmskog dela, kaoautori imaju pravo da budu obavetavani o ostvarenom prometu i svim vidovima iskoriavanja dela, da se interesuju za finansijski efekat dela i prihode koji se ostvaruju,o emu je proizvoa duan da ih obavetava. Drugu grupu ine autori pojedinih doprinosa koji nisu koautori- scenografi, kostimografi, autori maske i dr. I ovo su ugovori o filmskom delu i u pogledu pravnog statusa uivaju ista prava.

16

Predmet ugovora o filmskom delu moe da bude knjievno ili muziko delo koje prethodi filmskom delu, u svom izvornom ili preraenom obliku, ili originalni scenario koji e autor scenarija izraditi za potrebe filmskog dela. Filmsko delo se smatra zavrenim kada je postignut dogovor o konanoj verziji izmeu koautora i proizvoaa filmskog dela. Bitan element ugovora predstavljaju odredbe o naknadi u iznosu koji odgovara obliku i obimu iskoriavanja filmskog dela. Naknada se moe utvrivati procentualno od prihoda ostvarenih u zemlji ili od izvoza dela u inostranstvo; od ostvarene iste dobiti. Prilikom utvrivanja naknade, stranke moraju tano odrediti na ta se odnosi utvreena naknada, jer je zakonska pretpostavka da se naknada odnosi samo na ona prava koja su u ugovoru pomenuta. Obaveza koautora i autora pojedinih doprinosa jeste da omogue nesmetano korienje njihovih doprinosa, koje moraju zavriti i predati producentu u roku koji je predvien ugovorom s ciljem snimanja na filmsku traku, radi stvaranja filma kao celine. Producent je obavezan da snimi i zavri delo na nain i u roku koji je predvien ugovorom. Ukoliko ne snimi delo u roku od 3 godine od dana zakljuenja ugovora, koautori i autori mogu zahtevati raskid ugovora i traiti naknadu tete zbog neizvrenja ugovora. Koautor ima pravo na naknadu tete ako producent ne otpone sa iskoriavanjem filmskog dela u roku od godinu dana, od dana zavretka filmskog dela, osim ukoliko ugovorom nije predvien neki drugi rok. Zakon predvia da je producent duan da koautore i autore obavetava o ostvarenim prihodima. On je takoe duan da na vidan nain oznai imena koautora i autora i njihov doprinos, da se stara o ugledu autora i dela i da se uzdri od izmena autorskog doprinosa bez njegove saglasnosti. Ugovor o filmskom delu prestaje izvrenjem ugovora, saglasnou ugovorenih strana i raskidom zbog neizvrenja i nemogunosti izvrenja, na zahtev ugovorenih strana. UGOVOR O PRERADI DELA Ugovorom o preradi autorskog dela autor, tj njegov naslednik, daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, tj izvoenja, snimanja filmskog dela ili za druge potrebe. Da bi preraeno delo bilo autorsko delo, u njemu se moraju prepoznati karakteristini elementi izvornog dela. Izmeu autora, tj njegovog naslednika i lica koja vre preradu dela zakljuuje se ugovor kojim treba jasno odrediti predmet ugovora prerade, radi kog se prerada vri. Da bi se govorilo o ugovoru o preradi, ta prerada se mora vriti radi jednog ili vie vidova iskoriavanja izvornog dela. Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije drugaije odreeno, autor tj njegov naslednik, ustupa sledea iskljuiva prava: pravo na preradu dela za stvaranje fimskog dela; na umnoavanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo stavljanje u promet; na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima. Ugovor ovlauje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno snimanje, osim ukoliko se drugaije ne ugovori. UGOVOR O NARUDBINI AUTORSKOG DELA Ovim ugovorom autor se obavezuje da za naruioca izradi autorsko delo i preda mu primerak tog dela. Na taj nain moe se stvoriti portret, skulptura, umetnika slika. Autor dela je duan da posao izvri i preda primerak dela autoru, a naruilac se obavezuje da primi rad prema ugovoru i pravilima posla, te da isplati ugovorenu naknadu. Naruilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, dok autor zadrava ostala autorska prava, osim ukoliko se ugovorom drugaije ne odredi. Naruilac autorskog dela, kao finansijer, ima pravo da usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, da daje odreene sugestije kako bi izrada napredovala u skladu sa

17

zakljuenim ugovorom. On, meutim, ne sme time sutinski da ograniava slobodu umetnikog, strunog ili naunog izraavanja autora. Zakon predvia i sluaj kada se po narudbini stvara kolektivno delo u ijem stvaranju uestvuje vei broj saradnika (leksikoni, renici, enciklopedije). Nosilac autorskog prava na toj celini je naruilac kome autori priloga ustupaju svoja imovinska prava, dok svaki od saradnika koji uestvuje u stvaranju takvog dela zadrava autorska prava na svom doprinosu. Organizator izrade kolektivnog dela tj naruilac ima pravo da delo objavi bez dozvole saradnika i da delo iskorava pod svojim imenom, ali na svakom primerku dela mora oznaiti imena autora svih autorskih priloga kolektivnog dela.

18. OSTVARIVANJE AUTORSKOG PRAVA Na novi Zakon predvia 2 osnovna naela ostvarivanja autorskog prava, to su individualno i kolektivno ostvarivanje (organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava). Individualno ostvarivanje prava pravo je autora, tj nosioca autorskog prava da samostalno odlui o nainu ostvarivanja svojih imovinskih i moralnih prava. Njegovo je pravo da odlui da li e zatitu traiti pred nadlenim organima individualno, i to sam ili preko drugih fizikih ili pravnih lica koje u tu svrhu angauje, ili zajedno sa drugim autorima, kolektivno. Pravo se individualno ostvaruje neposredno ili preko zastupnika, na osnovu odgovarajueg punomoja. Radnje u postupku koje pomonik preduzima u granicama punomoja imaju pravno dejstvo kao da ih je preduzimala sama stranka. Nosilac autorskog i srodnih prava moe ovlastiti punomonika da za njega preduzima samo odreene radnje ili sve radnje u postupku. Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik, pred sudom, a stranka ima pravo da opozove dato punomoje. Pored fizikog lica, punomoje za zastupanje moe se dati i pravnom licu, npr autorskoj agenciji i tu se kao punomonici mogu pojaviti organizacija autora ili organizacije registrovane za takvu delatnost. U izvesnim sluajevima, autor nije u stanju da i pored svih nastojanja obezbedi efikasnu individualnu zatitu svojih prava. najvei problemi javljaju se u pogledu iskoriavanja muzikih dela, ali i drugih dela koja se preteno iskoriavaju u bestelesnoj formi pre svega zbog pojave brojnih radio i tv stanica i olakanog umnoavanja i emitovanja autorskih dela. Tako bi de facto bilo ne mogue da se za svaki vid iskoriavanja kontrolie, evidentira i naplati autorska naknada za korienje dela. Autor esto nije u stanju ni da izvri sve radnje koje ostvarivanje autorskih prava zahteva, a pre svega, on nije u mogunosti da zakljui autorske ugovore o iskoriavanju dela sa svim korisnicima koji su zainteresovani za korienje njegovih autorskih dela. Zbog toga je autor esto prinuen da se obrati drugim licima koja ovakav vid delatnosti obavljaju na profesionalan nain, a pre svega organizacijama za kolektivno ostvarivanje i zatitu autorskih prava. Korisnici koji ele legalno da posluju i ispotuju sva, a naroito imovinska ovlaenja autora moraju da se obrate nosiocima prava za dozvolu za korienje autorskog dela, to u praksi nije uvek izvodljivo (npr autori nisu poznati, nisu dostupni jr ive na drugom kraju sveta). Upravo su ovi razlozi uslovili uvoenje jo jednog naina ostvarivanja autorskih i srodnih prava, a to je kolektivno ostvarivanje. 19. KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE PRAVA (ORGANIZACIJE ZA KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKOG I DRUGIH PRAVA) Osnovna karakteristika ovih organizacija je da su one neprofitabilne, tj nemaju lukrativni cilj. One su specijalizovane, u skladu sa svojim statutom, za ostvarivanje odreenih prava povodom odreenih

18

predmeta zatite. Za ostvarivanje svojih ciljeva i zadataka, ovakva organizacija pribavlja sredstva od lanarine, dobrovoljnih priloga, poklona i zavetanja domaih pravnih i fizikih lica itd. Pravna sutina delovanja autorskih agencija lei u tome da nosioci autorskih prava prenose na autorsku agenciju odreena imovinskopravna ovlaenja na odreenim predmetima zatite i to na iskljuiv nain, a autorska agencija se obavezuje da ta ovlaenja prenese dalje, na korisnike predmeta zatite, na neiskljuiv nain, i da e nadoknadu koju bude ostvarila od korisnika, ustupiti nosiocima prava. Tako se autorska agencija pojavljuje u ulozi komisionara koji ubira naknadu od korisnika, a to se tie pravnog angaovanja, agencija zastupa interese svojih lanova bez posebnog punomoja za zastupanje, jer je ona zakonom ovlaena da se tim poslom bavi u svoje ime. Autorska agencija zakljuuje 2 vrste ugovora: ugovore sa nosiocima prava, sa jedne strane, i ugovore sa korisnicima predmeta zatite, sa druge strane. Osnovna karakteristika odnosa izmeu autorske agencije i nosioca prava je u tome to autorska agencija, zajedno sa odreenim imovinskopravnim ovlaenjima iz subjektivnog autorskog prava, pribavlja i generalno punomoje da u svoje ime, a za raun autora, zakljui ugovor sa korisnicima o daljem prenosu tih imovinskopravnih ovlaenja. Korisnici plaaju autorskoj agenciji naknadu za pribavljanje imovinskopravnih ovlaenja, a autorska agencija raspodeljuje taj novac nosiocima prava po posebnoj emi raspodele. Autori mogu da povere organizaciji zatitu poverenih prava pred sudom ili drugim organima, pa je tako ona ovlaena da preduzima sve radnje koje se tiu graanskopravne i kaznenopravne zatite autorskih i srodnih prava. Takoe, organizacija je duna da korisnike izvesti o izmenama nosilaca autorskih prava. Osnivanje organizacije organizaciju osnivaju autori, nosioci autorskog prava ili njihova udruenja. Oni su duni da od organa uprave nadlenog za poslove intelektualne svojine, pribave dozvolu za obavljanje delatnosti, a iskljuiva delatnost organizacije mora biti ostvarivanje autorskog i srodnih prava. uslovi za dobijanje dozvole su da organizacija ima sedite u Srbiji, da njeni osnivai predstavljaju veinu nosilaca autorskog prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije i da imaju prebivalite ili dravljanstvo Srbije. Dobijanjem dozvole za rad, oranizacija ima pravo da obavlja svojudelatnost u periodu od 5 godina, sa pravom da neogranieno puta obnavlja zahtev za obnovu dozvole. Organi organizacijom upravljaju njeni osnovai u skladu sa statutom. Organi su skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. 20. ZATITA AUTORSKOG PRAVA Na Zakon kao lex specialis, predvia dvostruku pravno zatitu za autore, nosioce autorskih i srodnih prava i za njihova dela graanskopravnu i kaznenopravnu zatitu (koja obuhvala krivina dela, prekraje i privredne prestupe). Autori imaju mogunost da ovu zatitu ostvaruju individualno, lino ili preko zastupnika, i kolektivno, preko organizacija. Graanskopravna zatita do povrede autorskih imovinskih prava dolazi kada se autorsko delo koristi bez dozvole ( osim u sluaju suspenzije ili zakonske licence) ili kad se delo koristi suprotno zakljuenom ugovoru, a u sluaju srodnih prava, ukoliko se to ini bez dozvole nosilaca tih prava. Osim imovinskih prava, mogu biti povreena i moralna prava autora (nepriznavanje autorstva i neoznaavanje imena). Povreda moralnih prava moe divesti do imovinske tete za autora i interpretatora, te oni mogu traiti naknadu tete i to kako imovinske, tako i neimovinske. U sluaju neimovinske tete, visina naknade se utvruje po slobodnoj oceni, pri emu ovo pravo moe koristiti samo autor, a ne i njegovi pravni naslednici.

19

U sluaju povrede autorskog prava, nosilac autorskog ili srodnog prava moe da podnese tubu nadlenom sudu za ostvarivanje svojih prava. pored zatite imovinskih i moralnih prava, autor tj nosilac prava moe traiti i naknadu tete koju je zbog takve povrede pretrpeo. Tuba, kao radnja kojom se pokree parnini postupak, podnosi se nadlenom sudu. Za sporove iz oblasti autorskog prava stvarno su nadleni trgovinski i redovni okruni sudovi. Mesna nadlenost odreuje se prema mestu u kojem su preduzete protivpravne radnje koje su za posledicu imale povredu prava. Ovakve sporove uvek sudi vee, a ne sudija pojedinac. Postupak po tubi je hitan. Sama tuba mora biti razumljiva i sadrati sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, a naroito: naznaenje suda kome se podnosi, ime, zanimanje i prebivalite tj boravite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika (ako ih ima), predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca. Povredom prava smatra se svako nedozvoljeno tj nezakonito vrenje jednog ili vie iskljuivih prava autora, odnosno nosioca srodnog prava. nedoputenost znai da je radnja protivna obavezama koje proizilaze iz zakljuenih ugovora ili da se njome vrea subjektivno pravo nosioca. Uslovi koji moraju biti ispunjeni kako bi autor ili nosioci autorskog i srodnih prava mogli da ostvare sudsku zatitu su: postojanje povrede autorskog prava, odgovornosti (krivice), lica koje je povredilo to pravo, protivpravnost uinjenih radnji, pretrpljena teta, i uzrona veza izmeu protivpravne radnje i nastale tete. Ispunjenje ovih uslova otvara mogunost autoru ili nosiocu prava da podnese 2 vrste tubi: tubu za utvrivanje ( koja je deklarativnog karaktera) i tubu za osudu na inidbu ( koja je kondemnatornog karaktera). Tuba za utvrivanje ovom tubom tuilac od suda trai da utvrdi da li odreeno pravo tj pravni odnos postoji ili ne postoji (utvrivanje svojstva autorskog dela). Tuilac koji podnosi ovu vrstu tube mora imati pravni interes da se utvrdi to to on trai, a taj interes postoji najee onda kada je pravni poloaj tuioca u odnosu na tuenog neizvestan. Prema sudskoj praxi, pravni interes da se utvrdi postojanje tj nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, postoji onda kada se lice zbog stvarne nesigurnosti u pogledu tog prava ili odnosa osea ugroenim u svom pravnom poloaju, a opravdana je potreba da se putem suda ta nesigurna situacija raisti. Za podizanje tubi nije predvien nikakav rok, tubu je mogue podii uvek kada za to postoji pravni interes. Tuba za osudu na inidbu u sluaju podizanja ovakva vrste tube, tuilac trai da sud obavee tuenika na odreenu pozitivnu ili negativnu inidbu (injenje, neinjenje), da neto trpi, jer je to saglasno sa nastalim odnosom meu strankama. Kada je re o zatiti autorskog prava, ova tuba se prema sadrini tubenog zahteva moe podeliti na 4 podvrste: a) tuba za zabranu vrenja radnji kojima se vrea pravo ima za cilj da sud presudom obavee tuenika na prestanak vrenja radnji kojima on vrea jedno ili vie odreenih linopravnih ili imovinskopravnih ovlaenja iz autorskog ili srodnog prava. Tuilac je svaki nosilac prava koje se vrea, a tuba se moe podii za sve vreme trajanja subjektivnog autorskog ili srodnog prava. b) tuba za otklanjanje stanja nastalog povredom prava tuba je usmerena samo na najtee posledice povrede prava, koje je mogue makar i donekle otkloniti. Tuilac moe biti svaki nosilac prava koje se vrea, a tuba se moe podii za sve vreme trajanja subjektivnog autorskog ili srodnog prava. c) tuba za naknadu tete moe se podii ukoliko povreda autorskog ili srodnog prava predstavlja uzrok nastanka tete na strani nosioca prava, i tada se tuba podnosi protiv poinioca povrede. Novanu naknadu tete nosilac prava moe bezuslovno traiti ukoliko je pretrpeo imovinsku tetu, a lice koje je prouzrokovalo tetu, duno je da je nadoknadi ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice. teta moe nastati usled povrede imovinskih, ali i moralnih prava autora. Iznos naknade tete utvruje se vetaenjem. Pravo na podizanje ovakve tube ima samo autor i

20

interpretator, a ne i njihovi pravni sledbenici. Pravo na podizanje ove tube ogranieno je rokovima zastarivanja koji su utvreni u ZOO-u. d) tuba za objavljivanje presude o troku tuenog- slui da se sudskoj presudi kojom je utvrena povreda autorskog ili srodnog prava da publicitet, kako bi se tuiocu obezbedila odgovarajua satisfakcija. Po prirodi stvari ova tuba nije samostalna, ve prati jednu ili vie od gore navedenih tubi. Kad je re o izvrnom postupku, zakon prihvata kao opte pravilo da predmet prinudnog izvrenja ne moe biti autorsko pravo i pravo interpretatora. Predmet prinudnog izvrenja mogu biti samo imovinska potraivanja, korist koja se tie iskoriavanjem autorskog dela ili interpretacija, a to su honorari, nagrade i druga potraivanja i imovinske koristi koje proistiu iz iskoriavanja dela na osnovu izdavakih ili drugih autorskih ugovora; predmet izvrenja mogu biti potraivanja po osnovu zahteva za naknadu tete usled povrede autorskog prava, imovinska korist dobijena po osnovu autorskog dela. Sud ima pravo d donese privremene mere obezbeenja na zahtev nosioca prava koji uini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo povreeno. Privremenom merom koja je vremenski ograniena, sud privremeno oduzima predmet ili ga iskljuuje iz prometa, a moe zabraniti i dalji rad kod zapoetih radova kojima bi se mogla naneti povreda prava. Novim zakonom uveden je i institut obezbeenja dokaza koji ima za cilj da se prikupe i obezbede dokazi znaajni za postupak zatite autorskih i srodnih prava, te da se to uini na brz i efikasan nain. Tako e sud na zahtev nosioca prava pristupiti obezbeenju dokaza, bez prethodnog obavetenja ili sasluanja lica od koga se dokazi prikupljaju. Ovo omoguuje da se lica koja vreaju ova prava, spree da unite ili sakriju dokaze. Nosilac prava mora uiniti verovatnim da je njegovo pravo povreeno ili da do povrede moe doi i da postoji osnovna sumnja da e dokazi biti uniteni ili da e ih kasnije biti nemogue pribaviti. Kaznenopravna zatita autorskog prava re je o propisanim krivinim delima, prekrajima i privrednim prestupima. Krivina dela- sa donoenjem Krivinog zakonika 2005. god formirana je posebna grupa krivinih dela protiv intelektualne svojine. Zatita autorskih i srodnih prava obezbeena je sa 3 krivina dela: povreda moralnih prava autora i interpretatora, neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. 1) Povreda moralnih prava autora i interpretatora tie se povrede linopravnih, tj moralnih ovlaenja. Objekat zatite su primerci autorskog dela ili interpretacije. Radnja krivinog dela alternativno je odreena kao objavljivanje; stavljanje u promet ili javno saoptavanje; prerada ili izmena tueg autorskog dela ili tue snimljene interpretacije koja se vri bez dozvole autora; stavljanje u promet autorskog dela ili interpretacije na nain kojim se vrea ast i ugled autora ili izvoaa. Izvrilac dela moe biti svako lice, a da bi ono bilo krivino odgovorno potrebno je da je svesno onoga to ini i da ono to hoe ili na to pristaje. Re je o direktnom ili eventualnom umiljaju. Kazne za ovo krivino delo su novane i kazne zatvora od 6 meseci do 3 godine. 2) Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava- tie se imovinskopravnih ovlaenja. Radnja izvrenja je ista kao i kod prethodnog krivinog dela. Pored objavljivanja, stavljanja u promet i javnog saoptavanja, inkriminisani su i snimanje i umnoavanje. Objekt krivino pravne zatite je autorsko delo ili srodno pravo. Izvrilac dela moe biti svako lice, a delo je svreno kada je bez dozvole autora ili drugog nosioca autorskog ili srodnog prava preduzeta bilo koja od navedenih radnji. Za krivinu odgovornost potreban je umiljaj, a propisana kazna je

21

zatvor do 3 godine. U sluaju izvrenja ovog krivinog dela, moe se izrei i mera oduzimanja predmeta, a ovi predmeti e se obavezno unititi. 3) Menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima- je specifino jer se njime obezbeuje zatita autorskog i srodnog prava, ali preko zatite elektronskih informacija o njima. Objekt krivinopravne zatite su elektronske informacije. Radnja obuhvata uklanjanje ili izmenu elektronske informacije ili stavljanje u promet, uvoz, izvoz, emitovanje ili javno saoptavanje dela ili srodnog prava sa kojeg je sklonjena elektronska informacija o ovim pravima. Za krivinu odgovornost potreban je direktni ili eventualni umiljaj. Zapreena kazna je novana ili kazna zatvora do 3 godine. Privredni prestupi su vrsta nezakonitog ponaanja koje se razlikuje od krivinih dela i prekraja. Re je o povredi pravila koja vae u privrednom i finansijskom poslovanju, a koje vre pravna lica ili odgovorna lica zaposlena kod pravnog lica. Zakon o autorskom pravu predvia da e se za privredni prestup novanom kaznom kazniti privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, kao i odgovorno lice u ovim subjektima koje bez dozvole autora neovlaeno objavi, zabelei, umnoi ili javno saopti na bilo koji nain, u celini ili delimino, autorsko delo, interpretaciju ili drugo srodno pravo, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe dri neovlaeno umnoene ili neovlaeno stavljene u promet primerke autorskog dela i srodnih dela s ciljem pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog, protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke autorskog dela za koje zna da su neovlaeno objavljeni, zabeleeni ili umnoeni. Pored pravnog lica, za privredni prestup odgovara i odgovorno lice i ono e biti kanjeno novanom kaznom. Prekraji predstavljaju povredu javnog poretka utvrenog zakonom i propisima, za koje se predviaju prekrajne kazne i zatitne mere. Zakon predvia da e se za prekraj novanom kaznom kazniti privredno drutvo, tj preduzee i druga pravna lica koja povrede autorska ili srodna prava. prekraj e tako postojati ako ova lica bez navoenja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimino objave, izvedu, predstave, prenesu izvoenje ili predstavljanje ili emituju tue autorsko delo ili iskoriste tuu interpretaciju, pri emu u ovakvim sluajevima postoji i odgovornost odgovornog lica u preduzeu ili u drugom pravnom licu (tako je npr za prekraj kanjen Centar Sava jer je na solistikom koncertu pijaniste I.P. izvoen odreeni broj un+metnikih dela Sergeja Prokofjeva bez dozvole autora, tj nadlene ustanove za zatitu autorskog prava). Prekraj predstavljaju i neovlaena izmena ili prerada tueg autorskog dela ili tue interpretacije, jer se time vreaju moralna prava autora i interpretatora, a pre svega pravo na zatitu integriteta dela. 21. POJAM SRODNIH PRAVA Srodno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu: drutveni odnosi izmeu reproduktivnih umetnika i treih lica koja ekonomski iskoriavaju njihova izvoenja ili predstavljanja; odnosi izmeu lica koja proizvode nosioce zvuka i slike i treih lica koja te nosioce ekonomski iskoriavaju; i odnosi izmeu preduzea za radio i tv difuziju i treih lica koja iskoriavaju njihove emisije. Srodna prava ne potiu iz autorskog prava, ve su posebna i samostalna, naroito u pogledu predmeta zatite. Predmet srodnog prava je izvoenje ili predstavljanje dela, ili zvuni tj vizuelni zapis dela na nosiocu zvuka ili slike ili radio ili tv emisija. Odnos srodnih prava sa autorskim pravom i njihove vrste postoje 3 osnovne vrste srodnih prava: pravo reproduktivnih umetnika ili izvoako pravo, pravo proizvoaa fonograma i videograma i radio-difuzno pravo. U grupu ovih prava spada i pravo proizvoaa baze podataka, a zakon iz 2004. god, zbog usklaivanja sa pravom EU predvia i pravo prvog izvoaa slobodnog dela. U praxi nosilac autorskog prava i srodnog prava skoro uvek su razliita lica.

22

Srodna prava ni na koji nain ne utiu na prava autora u pogledu njihovih dela, a na sve odnose iz oblasti srodnih prava koje Zakon posebno ne regulie, primenjuju se odredbe iz autorskog prava, kao optijeg prava. Srodna prava se u veini sluajeva iskoriavaju uz istovremeno iskoriavanje autorskih dela, pa su vrste i obim ogranienja isti. Takoe, svako od srodnih prava sadri i ovlaenje nosioca prava na emitovanje i na potraivanje naknade u sluaju emitovanja predmeta zatite, kao to i svaki nosilac autorskog prava ima kao jedno od imovinskih ovlaenja- pravo na davanje dozvole za emitovanje njegovog dela. U pogledu prenosa ovih prava vai pravilo da su srodna prava prenosiva bez ogranienja, osim u sluaju interpretatora, jer ono jedino sadri i moralna tj linopravna ovlaenja. Pod istim uslovima koja vae za autore, nosiocima srodnih prava priznato je i pravo na posebnu naknadu, jer predmet srodnih prava- interpretacija, snimljeni fonogram, videogram i emisija, moe biti umnoavan razliitim tehnikim ureajima. Na meunarodnom pravu, zatita srodnih prava uspostavljena je relativno kasno, polovinom XX veka. 22. PRAVO REPRODUKTIVNIH UMETNIKA ( INTERPRETATORA) Interpretacije autorskih dela, pojavile su se skoro kada i sama dela, a umetnici interpretatori imali su za misiju da takva dela iznesu u javnost i uspostave njihovu komunikaciju sa najirom moguom publikom. Meutim, problem zatite prava umetnika izvoaa (pevaa, sviraa, glumaca) postavio se relativno kasno u trenutku pojave novih tehnologija, a naroito sredstava za mehaniko reprodukovanje zvuka i slike i prenoenje zvuka i slike radiodifuznim putem. Na ovaj nain interpretacije su izgubile svoj privremeni karakter, dobile trajni oblik, a time i trrajnu vrednost, tako da je jedno izvoenje moglo biti zabeleeno i zatim reprodukovano neogranien broj puta. Time je ekonomski poloaj interpretatora postajao sve ugroeniji, pa su se sve vie uli zahtevi za celokupnu zatitu kako njihovih moralnih, tako i imovinskih prava. Nacionalna zakonodavstva i meunarodni izvori kvalifikuju prava umetnika-izvoaa u kategoriju srodnih prava, a osnov zatite je ouvanje reproduktivne umetnosti kao profesije koja je od velikog kulturnog i drutvenog znaaja. Polazei od pretpostavke da reproduktivna umetnost ne znai samo reprodukciju ve i svojevrsno stvaralatvo, zakonodavac je uvrstio ovo pravo u deo autorskog prava, tj u srodno pravo, ime je ono dobilo apsolutni karakter i sastoji se od linopravnih i imovinskopravnih ovlaenja. Pod interpretacijom Zakon podrazumeva duhovno dobro koje nastaje linim angaovanjem interpretatora prilikom zvunog, tj vizuelnog ili zvuno-vizuelnog saoptavanja autorskog dela. Sama interpretacija nije autorsko delo, ve tvorevina sa elementima stvaralatva, pa se interpretacije istog dela od strane razliitih interpretatora meusobno razlikuju. Moe se, meutim, dogoditi da autorsko delo nastane istovremeno sa interpretacijom, kada se npr prilikom izvoenja nekog muzikog dela vri improvizacija, ubacuju novi muziki elementi, pa tako stvara novo delo. Interpretator je fiziko lice koje se lino angauje u interpretaciji dela tj ini delo neposredno pristupanim ulima drugih ljudi (muziar, glumac, igra,peva). Ukoliko postoje dva ili vie interpretatora koji uestvuju u interpretaciji jednog dela, njihovi odnosi se ureuju shodnom primenom odredaba Zakona o koautorima. Nosilac prava moe biti i kolektiv umetnika, ukoliko je njihov pojedinani doprinos neodvojiv od celine reprodukcije (npr orkestar, hor). Ukoliko u interpretaciji nekog dela, pored dirigenta i solista, uestvuje vie od 5 interpretatora, smatra se da intepretaciju vri ansambl. Ukoliko su intepretatori u radnom odnosu, na njih e se analogno primenjivati zakonske odredbe o odnosu izmeu autora i poslodavca. Sadrinu prava ine imovinska i moralna ovlaenja koja zajedno ine jedinstveno subjektivno pravo. U pogledu sadrine ne postoji razlika izmeu pravne prirode subjektivnog autorskog prava i subjektivnog izvoakog prava.

23

Kada je re o moralnim pravima interpretatora, kao i kod autorskog prava i ovde je re o linim i apsolutnim pravima koja deluju erga omnes. Zakon predvia 5 prava koja odgovaraju moralnim pravima autora: da bude priznat kao stvaralac svoje intepretacije; da njegovo ime bude naznaeno na snimku, programu ili na drugi prikladan nain; pravo na potovanje nepovredivosti izvoenja; i mogunost suprotstavljanja iskoriavanju intepretacije na nain koji vrea njegovu ast i ugled. U okviru zatite moralnim prava titi se zapravo stvaralaki i struni renome interpretatora i integritet same interpretacije. Imovinska prava interpretatora Interpretator ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli: beleenje (snimanje) interpretacije i umnoavanje snimaka; stavljanje u promet snimaka interpretacije; davanje u zakup snimaka; istovremeno prenoenje intepretacije; tehnikim ureajima kao to su zvunik i ekran, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se vri intepretiranje; emitovanje uivo svoje interpretacije, kao i interaktivno injenje dostupnim interpretacije javnosti, inim ili beinim putem. Ovde postoji i jedna razlika u odnosu na autorsko pravo. Naime, interpretator nema iskljuivo pravo na emitovanje svoje intepretacije,ve je njegovo iskljuivo ovlaenje ogranieno na tzv emitovanje uivo, tj direktan prenos (npr neke pozorine predstave). Prenos prava je dozvoljen, jer se smatra da interpretator treba u najboljoj moguoj meri da iskoristi plodove svog izvoenja. Prenos se vri ustupanjem (licencom) ili prenosom (cesijom), teretno ili dobroino, i to mortis causae u granicama roka zatite, ili pravnim poslom za ivota interpretatora ili interpretatorskim ugovorom kojim se reguliu meusobna prava i obaveze interpretatora i lica kome se ustupa i na koje se prenosi pravo iskoriavanja. Lice kome je ustupljeno pravo korisnik licence, ne moe ga dalje ustupati treem licu bez saglasnosti interpretatora, ako ugovorom nije drugaije odreeno. Sam ugovor se zakljuuje u pisanoj formi i sadri sledee bitne elemente: imena ugovornih sdtrana, vrstu i nain korienja interpretacije, ime autora i naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, nain i rokove plaanja naknade, ukoliko je ona ugovorena. Ukoliko se ugovor odnosi na emitovanje interpretacije, onda mora da sadri i broj emitovanja i period u kome se moe izvriti emitovanje; ukoliko se odnosi na snimanje i umnoavanje primeraka snimaka interpretacije, onda i broj primeraka;. Pravo interpretatora je ogranienog trajanja. Prema odredbama naeg Zakona, moralna prava traju i nakon prestanka imovinskih prava, koja prestaju 50 godina od dana nastanka interpretacije. 23. PRAVO PROIZVOAA FONOGRAMA I VIDEOGRAMA Ova prava predstavljaju srodna prava koja pruaju pravnu zatitu proizvoaima fonograma za izvrene registracije knjievnih i umetnikih dela i proizvoaima videograma za zabeleene slike sa prateim zvukom na nosau slike tj nosau slike i zvuka, ili bez njega. Fonogram