Analiza tržišne koncentracije Primer C/C market

autori Miroljub Labus Tim Cullenizdavač Belox Advisory Servicesza izdavača Miroljub Labus, direktordizajn i prelom comma | communications designštampa Grid studiotiraž 100primeraka

2 |

3

Predgovor

Koncentracija Primer C/C Market je prvi slučaj horizontalne koncentracijeuSrbijikojijepobudiovelikupažnjujavnosti.Verujemodajepotrebnajošvećapažnjastručnejavnostijer su ostala otvorena brojna metodološka pitanja primene zakonodavstvaozaštitikonkurencije.Nadamosedaćeobjavljivanje ove studije doprineti da se pokrene stručna javnost naozbiljnuraspravuotomekakodaljedaunapredimotržišnukonkurenciju u Srbiji, a da pritom ne oštetimo nosioce razvoja privrede.

Unašemistraživanjuargumentacijasepolakoisistematskirazvijadoposlednjestranicekojasadržisažetiprikazdobijenihrezultata.Ovojevrlosloženslučajizatomolimosveonekojičitajuovajizveštaj da ne formiraju svoje mišljenje o njemu dok ga u celini ne pročitaju.

U pripremi izveštaja mnogo nam je značila konsultativna pomoć koju smo dobili od kancelarije Clifford Chance iz Brisela, jedne od vodećih svetskih advokatskih firmi specijalizovanih za slučajeve primenepravilaokonkurenciji.Naravno,isključivuodgovornostzastavoveuovojanalizisnosimomiizBeloxAdvisoryServices.

UBeogradu,decembra2007.godine.

Miroljub Labus, Tim Cullen i saradnici

Sadržaj

Uvod 5Sažetak 6Analiza 18Predmet 19Stranke 20Područje delatnosti i koncentracija 22Uslovi za pokretanje postupka 22Procedura 23Ocena stanja konkurencije 24Relevantnotržišteroba 25Relevantnogeografskotržište 51Dominantna pozicija 52Strukturatržišta 66Posledice koncentracije 70Konkurenti 71Položajdobavljača 76Preprekezaulazak 79Međunarodnakonkurencija 81Trendoviponudeitražnje 83Trendoviekonomskogitehničkograzvoja 85Interesipotrošača 87Elastičnosttražnje 98Zaključna ocena 102Pouke 108Statistički dodatak 114

4 |

5

Uvod

Komisija za zaštitu konkurencije ponovo je zabranila spajanje CmarketaiPrimerC,kojijedeoDeltagrupe.Obrazloženjenovogrešenja je mnogo detaljnije nego prethodno, ali se zasniva na istoj argumentaciji koja je i ranije bila predmet stručnog sporenja, kakoekonomistatakoipravnika.Osnovnimotivautoraovestudije nije bio da presuđuju u predmetnom slučaju, nego da pružeštoobjektivnijuanalizuosvimekonomskimfaktorimakojiodlučujuokonačnomrešenju.Nasneinteresujenijednadrugapojavakojanijeuvezisprimenomčlanova2i21Zakonaozaštitikonkurencije.Nakrajutekstadatajetabelasauporednimocenama Komisije za zaštitu konkurencije i našim nalazima na osnovukojemožejasnodaseodredinašstav.Pretoga,svizaključci u ovoj studiji su analitičke prirode i bilo bi pogrešno da se izvlačeizsvogkonteksta.

Metod analize je sistematičan, a izlaganje se razvija korak po korak prema obrascu koji primenjuje Evropska komisija pri odlučivanju ohorizontalnojkoncentraciji.OnodgovaraIfaziistraživanjakojusprovodi Direktorat za konkurenciju u Evropskoj komisiji, ali ima i jedandeokojiseodnosinaIIfazu.Ovapodela,inače,unašemzakonunepostoji.Poštoseradiokoncentracijidvaprivrednasubjekta iz oblasti trgovine na malo dnevnim potrošnim robama, definicijarelevantnogtržištajepresudnazakonačnuodluku.Iakosmopunopažnjeposvetilievropskojpraksi,bilabivelikagreškajednostavnojeprepisati.Evropskotržištemaloprodajejejednomodernotržište,dokjenažetržištemaloprodajejošuvektradicionalnotržište,bezobziraštoprisustvujemonjegovomizuzetnomrazvojuuposlednjedvegodine.

Našaanalizaimatipičanex-postkarakterzbogprotekatačnodvegodineodpreuzimanjaCmarketaidinamičnajeposvojojprirodi.Mislimodajeovdedinamičkiaspektanalizepresudan.Bilojepotrebno uzeti u obzir promene koje su nastale u pogledu kvaliteta uslugautrgoviniiefikasnostimaloprodajebezkojihnemožeda se donese zaključak da li je danas potrošačima bolje ili lošije poslepredmetnekoncentracije.Zbogtogasmopribavilinoverelevantnestatističkepodatke,obaviliistraživanjetržištaiprimeniliekonometrijske modele koliko god je to bilo moguće u uslovima relativnooskudnihpodataka.Nakrajusmoizvuklipoukeizovogslučaja, koje bi mogle da se koriste u budućim slučajevima zaštite konkurencijenakonhorizontalnogspajanjapreduzeća.

Sažetak

Relevantno tržište

Odgovor na pitanje da li koncentracija bitno sprečava, ograničava ilinarušavakonkurencijuzavisioddefinicijerelevantnogtržišta,jernanjemusestvarailijačadominantanpoložajtržišnihsubjekata.Relevantnotržištemaloprodajemogućejeposmatratisa dva različita aspekta – prema prodajnim kanalima i prema tipukupovinaumaloprodaji.Našjezaključakdasenašetržištemaloprodaje nalazi u procesu tranzicije od tradicionalne ka modernoj trgovini i da trenutno ova dva aspekta nije moguće potpunorazdvojiti.

Akoserelevantnotržišteposmatrasaaspektaprodajnihkanala,onda je potrebno odvojiti samoposluge kao moderne prodajne formate (hipermarkete, supermarkete sa prodajnom površinom većomod400m2 i manje samoposluge)1 od svih drugih prodajnih formata(prodavnicabezsamoposluživanja,specijalizovanihradnji, pekara, mesara, drogerija, kioska i preduzetnika na pijacama).

1 MadajeovalinijapodelepremaveličiniprodajnogprostoradostaarbitrarnaiuVelikojBritanijisespuštana 280m2.UslučajuSrbijeimadrugorazredniznačaj.

6 |

7

Prvisegmenttržištapredstavljamodernotržištemaloprodajeuevropskom smislu, dok je drugi segment nasleđen iz prošlosti i predstavljanašutradicionalnumaloprodaju.Premaistraživanjukoje je sproveo Strategic Marketing Research,na1,000ispitanihdomaćinstavauBeograduuperioduod7danasavođenjemdnevnikapotrošnje,modernamaloprodajaobuhvata49%obimaukupne kupovine hrane, pića, duvana i ostale robe svakodnevne potrošnje,doknatradicionalnumaloprodajuotpada51%beogradskemaloprodaje(24%naprodavnicei27%naostalespecijalizovaneprodajnekanale).

Akodefinicijarelevantnogtržištavodiračunasamootipukupovina – svakodnevnih malih nabavki ili velikih nedeljnih nabavki sa različitim asortimanom proizvoda ili potrošačkih korpi – tada malenabavkečine65%tržišta,avelikenedeljnekupovine35%tržišta.Odnosjeskoro2:1ukoristsvakodnevnihmalihnabavki.

Ovi podaci su navedeni u tabeli na prethodnoj stranici, a vizuelno prikazaninadonjojslici.Modernamaloprodajajemanjikrugplaveboje,dokjetradicionalnamaloprodajavećikrugcrveneboje.Obakrugapredstavljajuodgovarajućeskupoveprodajnihformata.Unutarsvakogkrugadominirajumalekupovine(narandžastapovršina kod tradicionalne maloprodaje i zelena površina kod modernemaloprodaje).Natajnačinmalekupovineodređujupresekdvaskupailipreklapanjedvaprodajnaformata.

Presek dva skupa deli modernu maloprodaju na dva dela, od kojihvećideopredstavljamalednevnekupovine(27%),amanjideovelikenedeljnekupovine(22%).Ovolikoprisustvomalihkupovina u modernim formatima objašnjava se činjenicom da je blizinaprodajnogobjektanajvažnijifaktorzakupceupogleduizborumestazakupovinu.Naovomdelutržištapostojijakakonkurencijatradicionalnihimodernihformatatrgovine.Neštomanja konkurencija postoji kod velikih nedeljnih kupovina koje se mahom obavljaju u hipermarketima i velikim samoposlugama (22%),alisespecijalizovaneinespecijalizovaneprodavnice,pijaceiostaliprodavcitudobrodržejeruzimajučak13%ukupnogtržišta.Posebnokodvelikihnedeljnihnabavkisvežegvoća,povrćaimesadirektnokonkurišusupermatketi(Tempo)ipijace.

Preklapanje tržišta

Pošto65%ukupnemaloprodaječinemalednevnekupovine–kodkojih nije relevantan široki asortiman proizvoda, parking prostor, različiti prodajni pultovi, nagradne igre i akcijske prodaje, familijarni izlasci u trgovinu, kafići, galerije i ostale prigodne pogodnosti – avišeodpolovinesvihkupovinanamodernomtržištuotpadaupravo na njih, to predstavlja toliko veliku razmeru preklapanja moderne i tradicionalne trgovine u Beogradu da se one danas nemogurazdvojiti.Zbogtoga,ponašemistraživanju,obadelamaloprodajeobrazujujednojedinstvenotržištemaloprodaje.

Međutim,usmisluevropskeprakse,onomožedasekorigujeprimenomdodatnogkriterijuma–asortimanproizvoda.Najširijeasortiman proizvoda u samoposlugama, pa u prodavnicama, a nakrajuupreostalomdelutržištakojeobuhvataprodajneobjektespecijalizovane za prodaju pojedinih vrsta roba svakodnevne kućnepotrošnje.Komisija za zaštitu konkurencije insistira da se ovaj segment specijalizovanih prodaja isključi iz definicije relevantnogtržišta,aliotomenemasmislapolemisatijernijebitnozakonačanzaključak.Onoštojebitnotojedasenemoguisključitiprodavniceizrelevantnogtržištazbogdvarazloga:

i) Komisija za zaštitu konkurencije, s pravom, uključuje sve prodavniceudefinicijurelevantnogtržištausličnomslučajuMerkator/M Rodić i

ii) Postoji značajno preklapanje samoposluga i prodavnica udomenusvakodnevnihkupovina.Nesamodasamoposluge konkurišu prodavnicama u ovom segmentutržišta,negoiobrnutoprodavnicekonkurišusamoposlugama, jer suprotno evropskoj praksi kod njih dominirajumalednevnekupovinesasuženimasortimanomsvakodnevnih kućnih potrebština, a ne nedeljne velike kupovinesaširokimasortimanomproizvoda.

Relevantno geografsko tržište

TržišteSrbijejeveomamalokoncentrisano,takodaonodanasnijepredmetoveanalize.KaorelevantnogeografskotržišteodinteresajejedinoBeogradskotržište.

8 |

9

Evropska praksa

NašazemljasenalazinaputupristupanjaEvropskojunijiizatojepotrebnovoditiračunakakvajepraksazaštitekonkurencijeunjoj.Upogleduodređivanjarelevantnogtržišta,Evropska komisija ima stavdajeto:

i) prevashodnotržištehipermarketaivećihsupermarketa(saprodajnompovršinompreko400m2), ali

ii) dozvoljava da lokalne prilike u zemljama članicama modifikuju tu definiciju u smislu uključivanja i manjih prodajnihformatatradicionalnemaloprodaje.

Našazemljasenalaziutačkirazvojamaloprodajehraneidrugihsvakodnevnih potrebština gde se Evropska unija tačno nalazila pre dvadeset godina, kada je učešće tradicionalne maloprodaje zahvatalopolovinuukupnogprometa.Utomsmislu,određivanjerelevantnogtržištaubudućnostisigurnodaćepratitirazvojEvropeipoklapatisesatipičnomevropskompraksom.Danas,međutim, jednostavno prepisivanje te prakse nema smisla, tim pre što Evropska komisija dozvoljava odstupanja u zavisnosti od lokalnihprilika.

Dominantan položaj

NajvećideoraspraveupredmetnomslučajukoncentracijevodiseopostojanjuiliodsustvudominantnogpoložajaDeltagrupe– pa smo i mi morali da posvetimo veliki prostor tome – iako to nijenajvažnijastvarucelompredmetu.Najvažnijastvarjedalipredmetna koncentracija Delta grupe „bitno sprečava, ograničava ilinarušava”konkurencijunatržištumaloprodajeBeograda.Tržišnoučešćeod40%jesamooborivapravnapretpostavkaotržišnojmoćiDeltagrupe.Komisijazazaštitukonkurencijemožeda dokazuje da Delta grupa bitno narušava konkurenciju čak i kadaimamanjetržišnouičešćeod40%,baškaoštoDeltagrupamožedadokazujedatoneradičakidaimavećeučešćeod40%.

Tržišno učešće

Komisija za zaštitu konkurencijetvrdidaDeltagrupanatržištuBeogradaimapreko50%učešća,averovatnoisvih70%.Međutim, u slučaju Mekator/M Rodić, Komisija ocenjuje da Delta grupaima35.4%učešćauBeogradu2.Ovajprocenatpotpunoodgovara statističkim podacima koje smo dobili od Republičkog zavoda za statistiku(35.8%uIkvartalu2006.g.odmahposlepripajanjaCmarketa).

Statistički podaci su podaci koje Republički zavod za statistiku prikupljanastraniponudeodtrgovinskihpravnihlica.PodatkenastranitražnjeprikupiojeStrategic Marketing Research na osnovuanketeopotrošnjiudecembru2007.g.PremaovimpodacimaudeoDeltagrupenatržištumaloprodajeuBeograduiznosiizmeđu29%(nacelomtržištumaloprodaje)i39%(natržištusamoposlugaiprodavnica).Akoseuparepodaciotržišnimudelimau2007.g.prikupljeninastraniponude(oko32%)sapodacimaprikupljenimnastranitražnje(između29%i39%),dolazimodozaključkadaDeltagrupanijeprešlalinijuod40%učešćanarelevantnomtržištuuBeogradu.

2 Rešenjebroj104/06od26.9.2006.g.

10 |

11

Dinamika

Odugovlačenje s pravnim rešavanjem pitanja spajanja „Primer C/Cmarket”imasvojudobruanalitičkustranu.Unormalnimokolnostima potrebno je proceniti kako će se odvijati budući razvoj tržištaposlenekogslučajaspajanjadvaprivrednasubjekata.Takva procena sa sobom nosi veliku dozu neizvesnosti jer uvek postojimogućnostpogrešneprocenebudućegrazvoja.Tosedesilo u predmetnom slučaju, jer se očekivani razvoj koncentracije odstraneKomisijezazaštitukonkurencijenijeostvarioupraksi.NaosnovustatističkihpodatakakojisudobijeniodRepubličkogzavoda za statistiku moguće je precizno utvrditi kretanje učešća Deltagrupenarelevantnombeogradskomtržištuuposlednječetirigodine.

PoslespajanjauIkvartalu2006godinedošlojedorastaučešćaDeltagrupenabeogradskomtržištunaiznospreko35%,alijekasnijeovoučešćebladoopadalo(do32%uIIkvartalu2007.g.).Deltagrupasesnažnorazvijalaucelomovomperiodu–uprkosakvizicijeCmarketa–alinijepovećavalasvojetržišnoučešće.Razlogzatoještosuseidrugisnažnorazvijali.Takavparalelanrazvoj konkurenata ne ukazuje na mogućnost da je Delta grupa„bitnoograničavala”konkurencijunatržištumaloprodajeBeograda.ObičnosemislidajerazvojDeltagrupeposledicaspajanjasCmarketom.Činjenicegovoresuprotno.Deltagrupaje

platila €44 miliona za C market, a onda je otkrila skriveni gubitak od€54miliona.PlaćenavrednostCmarketaod€300pojednojakciji se de facto na taj način udvostručila, što je daleko iznad njenetržišnevrednosti.ProfitCmarketatrebadarasteizmeđu40%i50%godišnjedabiseunarednihdesetgodinasaniraoovajkapitalnigubitak,podpretpostavkomdajekamatnastopa5%godišnje.

Modernizacija trgovine

Usavremenojmaloprodajipostojedvaneizbežnatrenda–koncentracijaimodernizacija.Nijednadržavanemožedasprečidaljukoncentracijumaloprodajejerjetonužnaposledicaglobalizacijesvetsketrgovine.Sveštomoženekadržavadauradijestedadržipodkontrolomtakvukoncentraciju–dabalansiraizmeđu par vodećih maloprodajnih lanaca – da sve to ne bi išlo na štetupotrošača.ToistovrediizanašudržavuizaKomisijuzazaštitukonkurencije.UtojsvojojpoliticiKomisijamoradavodiračunadanesprečavadaljumodernizacijumaloprodaje.

12 |

13

Delta grupa je u poslednjih par godina značajno doprinela da semodernizujebeogradskamaloprodaja.Odnosmodernihitradicionalnih formata maloprodaje u Delta grupi tačno odslikava razvojevropskogtržištamaloprodaje,stimštoseminalazimouzaostatkuodoko20godina.Suprotnouobičajenimpredstavama,Cmarketjebiojednatradicionalnatrgovinanamalo.NjegovaakvizicijajeodložilarazvojmodernihformataprodajeuDeltagrupizatrikvartala,alijeonponovouočljivu2007.godini.

Cene i položaj potrošača

Poredefikasnostimaloprodaje,važnojeiblagostanjepotrošača,što zajedno čini dva vodeća kriterijuma za ocenu dozvoljenosti spajanjatrgovačkihlanaca.Kojepreživeo90-tegodinemoželako da uporedi tadašnji kvalitet maloprodaje sa sadašnjim kvalitetom.Onseposlednjihgodinaneprekidnorazvija–ipreiposlespajanjaPrimerC/Cmarket.Svitrgovinskilancipodižunove moderne samoposluge, usvajaju se standardi za kvalitet hrane,ponudapostajeraznovrsnijaidalekovišebrendirana.Naravno,tosvepooštravakontrastizmeđuniskogstandardainarasleponudesvakodnevnihpotrošnihdobara.Izatogaležefundamentalniprobleminašeprivrede.Realnoniskezaradeveštačkisepodižuiznadrastaproduktivnostirada,spoljnidugideficit platnog bilansa preteći rastu, politički rizik zemlje sputava direktnestraneinvesticije;ninerealnojakdeviznikursnemožedazaustaviinflaciju.Utakvimokolnostimalakojemanipulisatijavnošćuioptužititrgovcezamonopolskipoložajiprevisokecene.PremaistraživanjimaEurostata,zvaničnestatističkeslužbeEU,ouporednimcenama500artikalahrane,pićaiduvanskihproizvodau2006.g.korigovanimzavisinukupovnesnagepotrošača,naša zemlja se nalazi u grupi jeftinijih evropskih zemalja (indeks 67uodnosunaprosek100),stimštoodnasnižeuporednecene imaju samo Bugarska i Makedonija3.Ovosmomoralidanavedemo da bismo otklonili jednu od najraširenijih zabluda da je SrbijanajskupljauEvropi.

3 Eurostat,EconomyandFinance,90/2007

Drugazabludaseodnosinaulogutrgovacaugenerisanjuinflacije.Predmetni slučaj koncentracije se odnosi na ispitivanje da li postoji „bitnoograničavanjekonkurencije”zbogspajanjadvatrgovinskalanca.Ovaj slučaj nema ništa zajedničko s drugim mogućim slučajem koji je predviđenzakonomkao„zloupotrebadominantnogpoložaja”,madaseujavnostiovadvaslučajaneprekidnomešaju.Zamogućuzloupotrebudominantnogpoložajajevažnodaseutvrdidalisuceneimarže„previsokeili nedozvoljene” kao posledica nedozvoljenih monopolskih radnji, dok su onepotpunoirelevantnezapredmetnislučajkoncentracije.

14 |

15

Mi smo, ipak, analizirali cene u Delta grupi u periodu od tri godine za svaki prodajniobjekatradiispitivanjaelastičnostisupstitucijeupotrošnji.Tojeinače ekonometrijski test koji se već pola veka koristi u svetu u parnicama zazaštitukonkurencije.Kodvećineposmatranihproizvodakoeficijentelastičnostitražnjejeznačajnoiznadjedinice,štogovoridajeDeltagrupau svojoj politici cena bila ograničena ponašanjem potrošača i njihovom sklonošćudakupujujeftinijerobegdegodonepostoje.Dakle,konkurencijapostoji.Uagregatnomiznosuceneposmatranekorpeoddvadesetproizvoda su godinu dana pre koncentracije relativno rasle (u odnosu na opšti indeks cena na malo) da bi nakon toga opadale skoro dve godine poslekoncentracije.Ovakvapolitikacena,sasvimsigurno,nijemogladaoštetipotrošače.

Ostali faktori konkurentnosti

Ostalifaktorikonkurentnosti–položajdobavljača,preprekezaulazakiliizlazakizgrane,međunarodnakonkurencija,razvojtržištaiinovacijeumaloprodaji–upućujunazaključakdapredmetnospajanjePrimerC/CmarketnijebitnoograničilokonkurencijunatržištumaloprodajeuBeogradu,štobibiozakonskiuslovzazabranjunjihovogspajanja.

Deltagrupakupujeodsvojihglavnihdobavljača,uproseku,10odstonjihoveproizvodnje,čimeobjektivnonemožedaihdovedeupodređentržišnipoložaj;brojmaloprodajnihlanacajedalekovećiodtri,štose

uzimakaodonjagranicaodrživostikonkurencije;Deltagrupaimakonkurentneceneuodnosunasusednezemlje;celotržištemaloprodaje se izuzetno brzo razvija tako da niko dugoročno nemazagarantovanpoložaj;DeltagrupajeprvadobilaHACCPstandard za kvalitet hrane, uvela mini pekare u samoposluge, obogatilaponudusvežegvoćaipovrća,raširilaprimenurashladnih uređaja za piće – što je danas, nakon kratkog perioda oštrekonkurencije,postalostandardunašojmaloprodaji.

O preprekama za ulazak u oblast maloprodaje postoje mnoge teorije, uključujući i skepticizam Komisije za zaštitu konkurencije, ali nepostojinijednoistraživanjeilistatističkirelevantanindikator.Mismopokazalidasetrgovina,aposebnomaloprodaja,dalekobržerazvijala od ostalog dela privrede i da su se prepreke za obavljanje privredne delatnosti u Srbiji, prema metodologiji Svetske banke, stalno smanjivale da bi danas bile na nivo proseka za ceo region JugoistočneEvrope.Akosepovežutedvečinjenicesatrećomčinjenicom–dajetržišniudeoDeltagrupeblagoopadaonakonspajanja – onda nema mesta zaključku da u praksi postoje velike preprekezaulazaknatržištemaloprodaje.Prepreke,naravno,postoje, ali između velikih i prosečnih prepreka ipak ima neka razlika.Nanašemtržištujošuveknemavelikihsvetskihtrgovačkihlanaca,alinašetržište,nažalost,jošuveknijeatraktivnozanjih,baš kao što još uvek naša privreda nije atraktivna za veće direktne straneinvesticije.

16 |

17

Zaključak

Odluka Komisije za zaštitu konkurencije u predmetnom slučaju jebilarigidna–ikaotakvaisuštinskiiformalnoneodgovarajuća.Komisija je razmatrala samo dve opcije – dozvoliti ili zabraniti spajanje.Pozakonu,Komisijajemogladadoneseuslovnopozitivnu odluku, kao što je to uradila u sličnom slučaju spajanja Merkatora i Rodića, gde je njihova koncentracija na lokalnom tržištuuNovomSaduevidentnobilavećanegoupredmetnomslučajuuBeogradu.

VladajepredložilapromenuZakonaozaštitikonkurencije.Predloženapromenazakonskeregulativejepotrebna,alionasama po sebi nije dovoljna, baš kao što postojeća regulativa nije sprečila donošenje odgovarajućeg rešenja u predmetnom slučaju.Poredizmenezakonapodjednakojevažnoraditinausvajanju odgovarajuće metodologije za donošenje odluka o zaštitikonkurencije,štoimajusvevodećekomisijeuEvropi.Ijednoidrugonesamodajeuinteresudržaveipotrošača,negoiuinteresuprivrede–jerpreuzimanjaispajanjasuneizbežnautržišnojprivredi.

Analiza

01

18 |

19

Predmet

01 Zakon o zaštiti konkurencije (ZoZK) zabranjuje tri vrste tržišnog ponašanja privrednih subjekata: i) zaključivanje kartelskih ugovora, ii) zloupotrebu dominantnog položaja i iii) koncentraciju koja dovodi do bitnog narušavanja konkurencije. Prve dve pojave potpadaju pod primenu antimonopolske politike, dok je treći slučaj zaseban i predstavlja potencijalnu pretnju za slobodno tržište. U svim ovim slučajevima zakonodavac je zabrinut da li tržišni subjekti podižu cene iznad marginalnih troškova na osnovu svoje tržišne snage. Ako postoji takva tržišna snaga pretpostavlja se da privredni subjekti smanjuju obim ponude i podižu cene u odnosu na idealnu situaciju slobodnog tržišta, što dovodi do prisvajanja monopolskog profita i smanjenja društvenog blagostanja.

1. Tema našeg rada odnosi se samo na jedan od tri gore navedena slučajazaštitekonkurencije.Tojekoncentracijanatržištukojanastaje spajanjem najmanje dva do tada nezavisna privredna subjekta.Tospajanjemožedaimaformuuspostavljanjadirektnepravne konktrole (vlasničko preuzimanje ili ugovorni odnos) ilifaktičkekontrole(povezaneprivredneaktivnosti).Kakosunaše zakonodavstvo i njegova primena direktno pod uticajem zakonodavstvaiprakseEvropskeunije,mićemoposebnupažnjuposvetitinjihovojuporednojanalizi.

2. Relevantni pravni dokumenti na koje ćemo se pozivati u našoj analizisu:

Rešenjebroj21/6Komisijezazaštitukonkurencijeuslučaju•koncentracijeizmeđu„PrimerC”,d.o.o.Beograd,Šantićeva6i„Cmarket”,a.d.Beograd,ČikaLjubina9.

Rešenje Komisije za zaštitu konkurencije broj •6/0-02-138/07-15od26.11.2007.g.1

PresudaU.4466/06VrhovnogsudaSrbijekojom•seponištavarešenjebroj21/6Komisijezazaštitukonkurencije.2

Stranke

3. „Primer C” registrovan za „ostalu trgovinu na veliko” je u potpunomvlasništvu„Novafin”a.d.Routed’Arton207,Luksemburg, koji je registrovan za „finansijska ulaganja, sticanje iotuđivanjehartijaodvrednosti”.„Novafin”a.d.jeupotpunomvlasništvu„HemsladeTradingLtd.”,ArchMakariouIII,66,Nikozija,Kipar,koji,takođe,poseduje:100%udelau„DeltaM”d.o.o.Beograd,MilentijaPopovića76(„trgovinanavelikošećerom,čokoladomisl.3”)i100%udela„DeltaMaxi”d.o.o.Beograd,Takovska49registrovanogza„nespecijalizovanatrgovinapretežnohranom”.„DeltaM”d.o.o.posedujevećinskipaketakcijau„Pekabeta”(57.58%)registrovanojza„nespecijalizovanutrgovinupretežnohranom”,Beograd.

1 Rešenjebroj21/6Komisijezazaštitukonkurencijeod10.07.2006.;RešenjeKomisijezazaštitukonkurencijebroj6/0-02-138/07-15od26.11.2007.

2 PresudaU.4466/06VrhovnogsudaSrbijeod13.09.2007.

3 Umeđuvremenuje„DeltaM”promeniladelatnostisadajeregistrovanazaposlovekonsaltingaimarketinga.

20 |

21

4. Shodnočl.5Zakonaozaštitikonkurencijenavedenipravnisubjektipredstavljajupovezanapravnalicakojasepretežnobave„nespecijalizovanomtrgovinomnamalo,pretežnohranom,pićemiduvanom”.Udaljemtekstuovepovezanesubjekteoznačićemojednimimenom„Delta”ili„Deltagrupa”.Izrazlogapreglednostiostali pravni subjekti koji ulaze u domen kontrole kao povezana pravna lica, a bave se drugim delatnostima, nisu navedeni na ovommestu.

5. „Cmarket”a.d.trgovinskoakcionarskodruštvo,Beograd,ČikaLjubina9,sapretežnomdelatnošću„nespecijalizovanatrgovinapretežnohranom”.

6. Šematskiprikazpovezanihprivrednihlicaizgledaovako:

Područje delatnosti i koncentracija

7. Krajem2005.godine„PrimerC”jestekao74,59%akcijaakcionarskogdruštva„Cmarket”itimestekaovećinskukontrolu.Imajući u vidu da je „Primer C” pod kontrolom „Delte” po svojoj pretežnojdelatnostiobetrgovinskekućesebavetrgovinomnamalorobamasvakodnevnepotrošnjedomaćinstava.Tojeoznačeno pod šifrom delatnosti „nespecijalizovana trgovina pretežnohranom”.

Uslovi za pokretanje postupka

8. Uprodajnimobjektima„Delta”ostvarenjepromet2005.godineuvisiniod20,537milijardidinara,odčegajepromethranomiznosio15,865milijardidinara.Uprodajnimobjektima„Cmarket”ostvarenjepromet2005.godineuvisiniod14,735milijardidinara,odčegajepromethranomiznosio12,364milijardidinara.Timesuispunjeniuslovipredviđeničlanom22.Zakonaozaštiti konkurencije, po kome je potrebno da učesnici postupka dobiju odobrenje za koncentraciju od strane Komisije za zaštitu konkurencije.

NoviZakonozaštitikonkurencijejeusvojen24.09.2005.godine, a predmetni postupak koncentracije, putem ponude za preuzimanje,jepokrenutskorogodinudanaranije15.10.2004.godine.Prethodnizakonnijepredviđaoizdavanjedozvoleza koncentraciju, niti je tada postojala Komisija za zaštitu konkurencije.Tojestvoriloodređenepravnedilemeoretroaktivnojprimeni propisa, koja je inače zabranjena, ali mi nismo ulazili u tu pravnu raspravu4.

4 Detaljnaanalizapravnihaspekatapredmetnogslučajajesadržanauradu:„StudijaopravnimaspektimakoncentracijePrimerC–Cmarket”,grupaautora,01-2099/3PravnifakultetuBeogradu,11.09.2006.iuRešenjuKomisijezazaštitukonkurencijebroj6/0-02-138/07-15od26.11.2007.

22 |

23

Procedura

9. Vrhovni sud Srbije je ukinuo prvo rešenje Komisije za zaštitu konkurencije i postupak, de facto, vratio na početnu fazu utvrđivanjačinjeničnogstanja.PresudomU.4466/06od13.09.2007.godinejekonstatovanodajerešenjemKomisijepovređen zakon na štetu Delta grupe i konstatovana su dva razlogazaukidanjepresude.Prvijeprocesnog,adrugisuštinskogkaraktera.Procesno,VrhovnisudjekonstatovaodaKomisijanijedostavila akt – zapisnik, kojim se potvrđuje postojanje kvoruma inačinglasanjanasedniciSaveta(strana6.stav2).Suštinski,Vrhovni sud je ocenio da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno dostraneKomisije(strana7.stav2.).ZbogtogajebilonaloženoKomisiji za zaštitu konkurencije da ponovo utvrdi činjenice i podnesedokazeorelevantnomtržištu,mogućemdominantnompoložajupodnosiocazahteva(Deltagrupe)imogućimnegativnimposledicamakoncentracijenakonkurenciju.Komisijajeizdalanovorešenje26.novembra2007.g.ukomejeostalaprisvimsvojim prethodnim tvrdnjama i dokazima, ali je mnogo detaljnije obrazložilasvojstav(tačka1).PovodomovogrešenjaDeltagrupajepokrenulaupravnisporpredVrhovnimsudomSrbije.Procecjeutoku.

Ocena stanja konkurencije

02

24 |

25

Relevantno tržište roba

10. Koncept relevantnog tržišta odudara od uobičajenog shvatanja pojma tržišta u praksi ili ekonomskoj teoriji. On ima svoja dva aspekta – predmetni i geografski. Relevantno tržište obuhvata relevantno tržište proizvoda i relevantno geografsko tržište. Dakle, tržište mora biti određeno prema vrsti proizvoda (roba i usluga) koji se na njemu prodaju i omeđeno je prostorom na kome se oni kupuju i prodaju.

10. NašepravoprihvatadefinicijurelevantnogtržištakojapostojiuEU.Relevantnotržišteproizvodajesteskupproizvodakojisupotrošačima zamenljivi pod prihvatljivim uslovima, naročito na osnovusvojihsvojstava,uobičajenenameneicene.Relevantnogeografskotržištejesteteritorijanakojojtržišnisubjektiučestvujuuponudiitražnjipodistimuslovimakonkurencije,kojiserazlikujuod susednih teritorija1.

Relevantnotržištejeužikonceptodopštegpojmatržištakojiubuhvata razmenu roba i usluga na svim područjima nezavisno oduslovakonkurencijeipostojanjazamenljivihproizvoda.Zaodređivanjerelevantnogtržištapresudnajeocenapotrošačadalisupredmetniproizvodimeđusobnozamenljivi.Utakvomkontekstu,ocenaelastičnostitražnjejejedanodključnihfaktoraanalize.Akopostojivisokaelastičnosttražnje,toznačidapotrošači relativno više smanjuju kupovine nego što je relativni rast cena.Kaoposledicatoga,smanjujeseprihodprodavacakojisutakvom reakcijom potrošača bitno ograničeni u mogućoj politici podizanjacena,štogovoridasenalazimonarelevantnomtržištuproizvoda.

Iakosebazičniprincipodređivanjarelevantnogtržištabazirana reakciji potrošača na promenu cena i zamenljivosti njihove tražnje,Evropskakomisijainašezakonodavstvouvodeikonceptelastičnostiponudeuodređivanjerelevantnogtržišta2.PoEvropskojkomisiji„supstitucijaponudemožesetakođeuzetiuobzirpridefinisanjutržištauonimsituacijamaukojimasunjeniefektiekvivalentniefektimasupstitucijetražnjepobrzinii efikasnosti”3 To znači da su drugi proizvođači sposobni da preusmeresvojuproizvodnjunarelevantnotržištezbogrelativnepromeneceneproizvoda,štomožedadisciplinujeprodavcekojisunameravalidapodignucene.Tapretnjaposvomefektunabrzinu i efikasnost prilagođavanja je jednaka efektu supstitucije tražnje.

11. Kada imamo primere pojedinačnih proizvoda kao što su šećer, sredstva za intimnu higijenu ili flaširana voda, kod koji i intuicija i ekonomskateorijaimajujasnupredstavuštajetržištetihproizvoda, ali tu intuiciju ne potvrđuje i zakonodavstvo o zaštiti

1 ZoZK,čl.6.„SlužbeniglasnikRS”,br.79/05;CommissionNoticeonthedefinitionofrelevantmarketforthepurposesofommunitycompetitionlaw,OfficialJournalC372,09/12/1997par.7:„Arelevantproductmarketcomprisesallthoseproductsand/orserviceswhichareregardedasinterchangeableorsubstitutablebytheconsumer,byreasonoftheproducts’characteristics,theirpricesandtheirintendeduse”.„Therelevantgeographic market comprises the area in which the undertakings concerned are involved in the supply and demand of products or services, in which the conditions of competition are sufficiently homogeneous and which can be distinguished from neighbouring areas because the conditions of competition are appreciably different in thosearea”.

2 Uredbaokriterijumimazautvrđivanjerelevantnogtržišta,„SlužbeniglasnikRS”br.79/05čl.2tač.5.

3 [Ibiden,tačka20].

26 |

27

konkurencije4,možemodapretpostavimokakvedilemepostojeuslučaju jedne široke lepeze proizvoda kao što su to robe u svakodnevnojpotrošnjidomaćinstava.Ovdeseneradiojednojrobinegookorpirobakojamožedaimaprekopethiljadaartikala.U normalnoj statističkoj praksi koja skuplja podatke o trgovini na malonaosnovuankete,uzorakobuhvataoko500robaiusluga5.Unašojsvakodnevnojkupovinitakorparobajemnogouža,alijošuvekseradiokorpiroba,aneonekompojedinačnomproizvodu.Unačelurelevantnotržišterobautrgovininamalomožedaobuhvata sledeće kategorije proizvoda6:

U prvom rešenju Komisija za zaštitu konkurencije nije odredila štasvepredstavljarelevantnotržišteroba.Onanavodidajetotržište„pretežnoprehrambenerobeidrugerobeširokepotrošnje namenjene za svakodnevno ili povremeno snabdevanje domaćinstava”.Ostalojenejasnodalisusvatripodručjasagornjeslikeuključenauovudefinicijuilisamonekiodnjih.U drugom rešenju ova nejasnoća je otklonjena uz posebno pozivanjenašifrudelatnosti52110(nespecijalizovanatrgovinanamalo,pretežnohranom,duvanomipićem),takodasadanemasumnjedarelevantnotržišterobaobuhvatasvetrigrupeproizvodapremagornjojslici.Komisijajeopredelilarelevatnotržišteproizvodakao„tržišteponudeprehrambenerobeirobeširoke potrošnje namenjene svakodnevnom ili povremenom snabdevanju domaćinstava u maloprodajnim objektima tipa samoposluge,diskonta,super-marketaihipermarketa(delatnost52110–nespecijalizovanatrgovinanamalo,pretežnohranomduvanom i pićem)”7.

4 Videti:NavarroV.E.,A.F.Galarza,J.F.Crespo&J.B.Alonso:MergerControlintheEuropeanUnion,Law,EconomicsandPractice,Oxford,OxfordUniversityPress,2005kojidetaljnoanalizirajuevropskupraksuodređivanjarelevantnogtržišta.

5 Videtipraksuevropskustatistiku:Eurostat,Eating,drinking,smoking–comparativepricelevelsin37Europeancountriesfor2006,Statisticsinfocus,EconomyandFinance,90/200.

6 Veličinasvakogdelatabeleništanepretpostavljaupogledustvarnogučešćauprometunamalo.Tovredizasveslikekojesuizvedeneizovepolazneslike.

7 Rešenjembroj6/0-02-138/07-15od26.11.2007.godine,str.10stav3.

12. U ovom predmetu poseban problem predstavlja nedostatak relevantnihpodataka.Utomkontekstuiznavedenedefinicijerelevantnogtržištaproističesledećapraktičnaposledica:akoželimodakoristimoproverenestatističkepodatkezaocenurelevantnogtržišta,ondasutopodacioprometunamalokojeuobičajeno sakuplja i obrađuje Republički zavod za statistiku naosnovuanketeoprometurobenamalo.Iztihpodatakamogućejeizvućirelevantanpodskuprobakojinasinteresuje:hleb,žitarice,testenine,peciva,pirinač;meso,ribaiprerađevine;mleko, mlečni proizvodi i jaja; ulja i masti; voće i povrće (svežeismrznuto);šećer,čokoladaiproizvodinabazišećera;bezalkoloholna pića (kafa, čaj, kakao, sokovi); ostali proizvodi za ljudsku ishranu; duvan i alkoholna pića; sredstva za ličnu higijenu ikozmetiku;sredstvazačišćenjeipranje(deterdženti,sapuni,papirni ubrusi, toaletni papir); ostali neprehrambeni proizvodi zakućnusvakodnevnuupotrebu.Jednomgodišnjeovaanketase sprovodi na velikom uzorku, jednom kvartalno na uzorku od 1,000preduzećaijednommesečnonauzorkuod400preduzeća.Samostalne trgovinske radnje koje nemaju status pravnog lica nisuuključene.Naosnovusvihovihpodatasezaključujekakvajemesečnadinamikaprometarobenamalo.

13. Zaocenupromenanarelevantnomtržištumaloprodajenijedovoljno posmatrati samo podatke o ukupnom prometu roba namalo.Tosamodajeopštiokviriprvuindikacijukakvajetržišnamoćučesnikakoncentracije.Dabismoceluovustvarprecizno objasnili potrebno je koristiti statističke podatke o svim robamakojeulazeudefinicijurelevantnogtržištaiztačaka11i12.Videćemokakomalepromenedefinicijeskuparobamogudadovedudoznačajnihpromenaoocenitržišnogučešćapodnosiocazahteva.Toćebitivažnoupozorenjedasenemanipulišesadefinicijomrelevantnogtržištanajedanilidruginačin,jerposledicemogudabudunadproporcionalnovelike.Uz to, za analizu efekata koncentracije neophodno je dinamički posmatratitržišnaučešća.Utomsmislupotrebnojeperiodposmatranja tako odrediti da postoji jedan njegov segment pre koncentracije,adrugiposlekoncentracije.Samonatajnačinjemogućeodreditiodrživeefektekoncentracije.

14. Unormalnimokolnostimaocenaiztačke13sesprovdinaosnovuex-anteanalize,štoznačidajeneophodnonaosnovuodređenogmodelaprocenitibudućekretanjenarelevantnomtržištuuzimajućiuobzirsveinformacijesakojimaseraspolažeutommomentu,kakooprethodnimpromenamanatržištu,takoiosvimbudućimpromenamakojesemogurazumnoočekivati.Međutim,kakoje ceo ovaj proces veoma dugo trajao, sada smo de facto u mogućnostidaizvršimoex-postanalizuidasvojezaključkezasnujemonapouzdanim,aneprocenjenim,serijamapodataka.

15. Mogućiučesnicinarelevantnomtržištumogudabuduraznovrsni,kaoštotopokazujesledećaslika:

28 |

29

Moderna trgovina obuhvata hipermarkete, supermarkete, samoposluge,minimarkete,diskonteicash&caryobjekte.Ove poslednje nismo uključili u gornju tabelu, niti u analizu jer po definiciji Republičkog zavoda za statistiku oni spadaju u trgovinu na veliko, a ne u trgovinu na malo8.Tradicionalnatrgovina obuhvata sve druge vrste navedenih prodajnih objekata.Samostalneradnjedržeopštuponudurobapretežnohrane i proizvoda za drugu ličnu potrošnju, ali to obavljaju na tradicionalni način u manjim prostorima i sa manjim brojem artikala.Hipermarketiisupermarketi,takođe,nudehranuidrugerobe namenjene za svakodnevnu potrošnju, ali na moderan način,uvećimprostorimaisaraznovrsnijomlepezomproizvoda.Specijalizovane prodavnice (uključujući pekare, mesare, ribarnice, drogerije) i preduzetnici na pijacama, po pravilu, imaju veoma uzakasortimanproizvodakojiprodaju.

16. Prema praksi Evropske komisije nema podele maloprodaje na„tradicionalni”i„moderni”deo.Tojesasvimrazumljivo,jertradicionalnog dela maloprodaje gotovo da više i nema u Evropi nakonposlednjihdvadesetgodinaubrzanograzvojatrgovine.Naovučinjenicuukazujeistraživanjejedneodvodećihsvetskihagencija„Nielsen”kojasebaviistraživanjemtržištaiprikupljanjaskeniranih podataka u maloprodaji9:

8 Madasupotrošači,premaanketi„NavikepotrošačauBeogradu”kojujesproveoStrategicMarketingResearchuprvojnedeljidecembra,uobjektimaMetro-apotrošilizasopstvenepotrebe3.4%odukupnihizdatakaostvarenih u Beogradu u ovom periodu na kupovine svakodnevnih potrošnih roba, što je više nego što je potrošenouPekabeti(2.7%)kojajeznačajandeoDeltaGrupe.Akobisetomedodaleikupovineugostiteljaimalihtrgovaca,ondabitajprocenatbiodalekoveći.

9 Višeoupotrebiskeniranihpodatakauprimeniantimonopolskogzakonodavstva,videtiu:AmericanBarAssociation,Econometrics,Legal,Practical,andTechnicalIssues,2005,str.431—461.

Tradicionalnotržištemaloprodajejesmanjenoutomperiodusa41odstonasamo14odsto,kaoštotopokazujucrvenistubićinagornjoj slici10.IztograzlogatipičnostanovišteEvropskekomisijejestedarelevantnotržišteobuhvatahipermarkete,supermarketeidiskontneprodavnice.Međutim,Evropskakomisijadozvoljavamogućnost da lokalne prilike u nekoj zemlji opravdaju uključivanje idrugihformataprodajeurelevantnotržište(dragstorprodavnice,maleradnjeizelenupijacu).Ukasnijimtačkama22do28navešćemorelevantneodlukeipresudekojeovodokazuju.

17. Nadrugojstrani,agencija„Nielsen”ocenjujedajeurbanotržištenamalouSrbijiu2006.g.jošuvekdostatradicionalno,madapočinjedaseznačajnijepojavljujemoderanoblikprodaje.Gradovinakojeseodnosiovoistraživanjesu:Beograd,NoviSad,NišiČačak.Poovomistraživanju,preko40odstourbanogtržištajestevezanozatradicionalannačintrgovinenamalo.

10 Nielsen,ShopperTrends,Maj,2007.

30 |

31

18. Prethodnoistraživanjejesprovelaveomarenomiranasvetskakompanijazaistraživanjetržišta,alijeipakuzorakuBeogradubiorelativnoograničen(300ispitanika).Zatosmonaručilinovoistraživanjetržištaodvodećedomaćeagencijezaistraživanjetržišta„StrategicMarketingResearch”nauzorkuod1,000ispitanika koji su nedelju dana vodili dnevnik kupovina i na kraju perioda dokumentovali svoje kupovine fiskalnim računima (gde god je to bilo moguće) i odgovorili na upitnik anketara o svojoj potrošnji i navikama kupovine u maloprodaji11.Naosnovudobijenih rezultata sačinili smo donju sliku koja pokazuje da se čak48odstomaloprodajejošuvekuBeograduodvijautradicionalnimprodajnimformatima.

19. UprkosovimčinjenicamakojepokazujudajetržišteBeogradadosta tradicionalno, Komisija za zaštitu konkurencije u oba rešenja konzistentnostojinastanovištudajerelevantnotržišteuprodajirobenamalosamomodernotržište.Toje„tržišteponudeprehrambene robe i robe široke potrošnje namenjene svakodnevnom ili povremenom snabdevanju domaćinstava u maloprodajnim objektima tipa samoposluge, diskonta, supermarketa i hiper-marketa(delatnost52110–nespecijalizovanatrgovinanamalo,pretežnohranom,duvanomipićem)”[mismokurzivomnaglasilitekst].Ovostanovištejeprikazanoosenčenompovršinomnadonjojslici.Pozivajućisena„standardnupraksu”Evropskekomisije,tradicionalnotržišteseisključujejersetumači

11 „NavikepotrošačauBeogradu”,StrategicMarketingResearch,Decembar,2007.Uprosekujerazgovoranketarasapotrošačimatrajao40minuta.

kaoodvojenoodnosnorazličitorelevantnotržište.Uzto,faktički,sve samoposluge i minimarketi izvan trgovačkih lanaca su isključeni iz posmatranja jer se podaci o njima nigde ne spominju nitiuzimajuuobzir.

20. Kako navodi Komisija za zaštitu konkurencije „Standardna praksa KomisijeEUjedaizdvajauzasebnotržišteproizvodaponuduuobjektimasamoposluge(saponudomizmeđu5,000i10,000artikala,površinesaprodajnompovršinomizmeđu400i1,000m2),hipermarkete(saprodajnompovršinompreko1,000m2) i diskonte, isključujući specijalizovane maloprodajne objekte kao štosunapr.pekareilimesare…”(strana11.stav1.većcitiranogRešenja).

Mismomišljenjadatakva„standardnapraksa”nepostoji.Prvo, u slučaju Ahold/Superdiplo12, hipermarketi su definisani sa površinomvećomod2,500m2, a supermarketi sa površinom manjomod2,500m2 što znači da njihova donja granica nije određenapovršinomnegotipomprodaje.UslučajuCarrefour/

12 COMP/M.2161–Ahold/Superdiplo.

32 |

33

Hyparlo13 kao supermarketi se tretiraju samoposluge površine između400m2i2,500m2, a manje prodavnice sa površinom neto prodajnogprostoramanjomod400m2.

BritanskaKomisijazakonkurencijuimapotpunodrugomišljenje.Po njoj, male prodavnice su prodavnice (grocery stores) sa prodajnompovršinomdo280m2, srednje formati samoposluga zauzimajunetoprodajniprostorizmeđu280m2i1,000m2, a hipermarketiimajupovršinuvećuod1,000m2(videtitačku30.g.).

Ove razlike u veličini prodajnog prostora kao kriterijuma za razdvajanjetradicionalneodmodernemaloprodajesuznačajne.Simulacije koje smo mi vršili u ovom slučaju na realnim podacima oprodajnomprostorudajupriličnorazličituslikuotržišnompoložajupredmetnihučesnikaupostupkukoncentracije.Minevidimoništaspecifičnoulinijirazgraničenjakojaideilina280m2 ilina400m2, a svesni smo kakve posledice prihvatanje jednog ili drugogstandardamožedaimaupredmetnomslučaju.

Komisija za zaštitu konkurencije nije definisala šta podrazumeva pod samoposlugama, hipermarketima, supermarketima i diskontima.IakosepozivalanaEvropskupraksu,onanijeograničila prodajni prostor samoposluga, pa to nismo uradili ni mi, niti smo delili samoposluge na one koje pripadaju trgovinskim lancimaidrugekojesuizvannjih.Uostalom,uvećimevropskimzemljama nema samoposluga uzvan trgovinskih lanaca, a da nisuunekomdrugomvidumeđusobnogposlovnogudruženja.S pozivom na istu evropsku praksu, koja dozvoljava uključivanje specifičnihokolnostinasvakomlokalnomtržištu,mismousvojiliradnuhipotezuorelevantnomtržištunanačinkaoštojeprikazanoutački21.TuhipotezusmokasnijetestiralinapodacimadobijenimuistraživanjutržištamaloprodajeuBeogradu14.

21. Nezavisnooddefinicijeprodajnogprostora,našgeneralnistavjeda„StandardnapraksaKomisijeEU”nepostoji.Postojitipičnostanovište,alineistandardnapraksa.Napravnompodručjuprecedentnog prava, kao što je područje zaštite konkurencije u Evropskoj uniji, ova razlika između standardne i tipične prakse nije samolingvističkeprirode,negoimasuštinskepravneposledice.„Standardna praksa” znači da nema odstupanja od standarda, „tipična praksa”, naprotiv, dozvoljava ovakva odstupanja u zavisnostiodkonkretnihokolnosti.Tipično stanovište Evropske komisijejestedarelevantnotržišteobuhvatahipermarkete,supermarkete i diskontne prodavnice, ali Evropska komisija dozvoljava mogućnost da lokalne prilike u nekoj zemlji opravdaju uključivanje i drugih formata prodajeurelevantnotržište(male

13 COMP/M.4096,Carrefour/Hyparlo.

14 VidetiiLabus,M.„Uporednaanalizarelevantnogtržišta:Konceptiprimena”,SavezekonomistaSrbijeiUdrženjekorporativnihdirektoraSrbije:Tranzicija,dostizanjeEUipovezaneteme,Kopaonik,mart2008.

prodavnice i zelenu pijacu)15.Tačke16,17i18dovoljnoubedljivopokazujudasulokalneprilikeuSrbijidrugačijenegouZapadnojEvropiiliposebnouNemačkojiItalijinakojesepozivaKomisijazazaštitukonkurencije.MićemoudaljemtekstupokazatidapostojeozbiljniargumentidasetvrdidauSrbijirelevantnotržišterobanamaloizgledanasledećinačin:

Nismoosenčilizelenupijacuzatoštosenanjojpojavljujupreduzetnici,anetrgovinskapreduzećakaopravnalica.Zbogtakvog drugačijeg pravnog statusa, Republički zavod za statistiku ih ne obuhvata u svojoj anketi o trgovini na malo, pa je zato potrebnododatnoprocenjivatinjihovudeonarelevantnomtržištu.Pošto i ovako postoji mnogo sporova oko podataka, mi smo zelenu pijacu isključili iz analize da bismo mogli da koristimo relevantnepodatkeRepubličkogzavodazastatistiku.

22. TržišterobanamalouHrvatskojje,prepargodina,bilosličnotržištunamalouSrbijidanas,paseipoložajAgrokorautomtrenutkumožeuporeditispoložajemDeltagrupe.Zbogtoganam je razumljivo da se Komisija za zaštitu konkurencije poziva napraksuhrvatske„Agencijezatržišnonatjecanje”koja,navodno, na isti način kao i Komisija za zaštitu konkurencije određujerelevantnotržištekaosamoposluge,supermarketeihipermarkete.Međutim,čitajućiistorešenjekaoiKomisijazazaštitukonkurencije,mismodošlidoupravosuprotnogzaključka.Rešenje na koje se poziva Komisija za zaštitu konkurencije ideuprilogstavuDeltagrupeizprethodnetačke.Citiramo:„Mjerodavno tržište trgovine na malo mješovitom robom, pretežno hranom, pićima i higijenskim proizvodima za domaćinstvo (u nespecijaliziranim prodavaonicama: prodavaonicama,

15 TosunampotvrdiliinašikonsultantiizCliffordChancellp.IznjihovekancelarijeuBriselu,odstarijihpartnerakojisuinačeradiliinaslučajuMicrosoftprotivKomisija,dobilismosledećemišljenje:„Essentially,theECpositionhas been that the relevant product market is typically for hypermarkets, supermarkets and discont stores, although local circumstances might justify the inclusion of other retail outlets (such as smaller stores, markets etc.)inthemarketdefinition”.

34 |

35

samoposluživanjima, supermarketima i hipermarketima)16…Rečkoja je izbačena iz navođenja u Rešenju Komisije za zaštitu konkurencijeje„prodavaonica”.Akoseovajpropustotkloni,„mjerodavnotržište”upotpunostiodgovarajanašojdefinicijidelatradicionalne trgovine u Srbiji naznačene u pravougaonicima triičetirinasliciiztačke21.Dakle,ovonijeadvokatskitrikdabi se pokazalo nekorektno pozivanje na stranu praksu, nego potvrdadanaZapadnomBalkanutrgovinaumaloprodajijošnijedostigla standarde Evropske unije i da se to mora uzeti u obzir pri odlučivanjuorelevantnomtržištu.

23. Komisija za zaštitu konkurencije je u pravu kada tvrdi da je tipična praksa Evropske komisije u pogledu zaštite konkurencije takva da sekaorelevantnotržišteproizvodatretirasamoonotržišterobasvakodnevne potrošnje koje se realizuje u lancima samoposluga (samoposluge,supermarketiihipermarketi).Prodajnikanaliprodavnica, radnji, dućana, kioska, specijalizovanih radnji, petrolstanicaipijacase,popravilu,tretirajukaorazličitotržište.Kako se ovde radi o primeni precedentnog prava, moramo da navedemo dve odluke „Prvostepenog suda” (The Court of First Instance)izLuksemburga.Prvaseodnosinaparnicu„GeneralElectricCompany”protivEvropskekomisije,od14.decembra2005.g17.UtojparniciPrvostepenisudjedaopravoEvropskojkomisiji da odustane od svoje prethodne prakse, koja je stvorila precendentno pravo, ukoliko se i dalje Komisija kreće u okviru svojihdiskrecionihovlašćenja.Anjenodiskrecionoovlašćenjeje,svakako,dadefinišeštapredstavljarelevantnotržišteumaloprodaji.Zbogtoganemožemodatvrdimodaćetipičnapraksauodređivanjurelevantnogtržištaumaloprodajiiubudućnostidabudeistakaoštojebiladosada.Timpre,štonaovu praksu značajno utiče precedentno pravo u Velikoj Britaniji, gde je pre nešto više od mesec dana „Komisija za konkurenciju” objavila svoj stav da, u načelu, mogu da postoje tri tipa relevantnogtržištaumaloprodaji:

(i) tržištesupermarketaihipermarketa,

(ii) tržištesamoposlugasrednjeveličinenakome,takođe,konkurišu i supermarketi i hipermarketi, ali ne i obrnuto, i

(iii) tržištesvihformata,uključujućiimaleprodavnicenakome svi konkurišu od većih ka manjim formatima, ali ne i obrnuto18.

16 Podvučenouoriginalu,str.15,Agencijazazaštitutržišnognatjecanja,Klasa:UP/I-030-02/2004-02/90,Urbroj:580-02-05-41-109,Zagreb,28.prosinca2005.Mismoupotrebilikurzivipodebljalireč„prodavaonicama”.

17 T-210/01GeneralElecticvCommission,ECR[2005]II-05575,paragrafi118i120.

18 CompetitionCommission,TheSupplyofGroceriesintheUKmarketinvestigation,31october,2007.Videtitačku30.g.uovojstudiji.

Stavjejasan:unapredjenemogućeisključitimanjeprodajneformateizdefinicijerelevantnogtržištajertadefinicijapresvegazavisiodkonkretnihokolnostisvakogpojedinačnogslučaja.

24. UzpravodaEvropskakomisijamožedamenjasvojupraksu,moramo da navedemo i drugi precedentni stav da je potrebna specifična, a ne uniformna generalna primena pravila o zaštiti konkurencije.Uparnici„SunChemicalGroupBV”protivEvropskekomisijeod9.jula2007.g.PrvostepenisuduLuksemburgunalažeKomisijidacenisveposebneokolnostiovogslučajabez obaveze da svim relevantnim faktorima za odlučivanje o horizontalnom spajanju pridaje podjednak značaj19 (navedenim u „Guideline on the assessment of horizontal mergers under the Council Regulation on the control of concentration between undertakings”).Timesepotvrđujepravilodasuspecifičneokolnosti svakog slučaja koncentracije ključne za odlučivanje idanemožedapostojiprimenapravnihpravilanaprincipujednostavnogkopiranjenekogprethodnogprecedentnogslučaja.

25. Da je Evropska komisija ozbiljno razmatrala mogućnost uključivanja i ostalih manjih prodajnih formata u definiciju relevantnogtržištapotvrđujuidrugislučajevi.UslučajuRewe/Meinl komisija je odbila zahtev stranaka da se uključe u relevantno tržišteuličnepijaceprekovikenda,seljačkepijace,mesare,pekare, benzinske pumpe i prodavnice zdrave hrane, jer je zaključila da „u Austriji ne postoje posebne okolnosti koje bi mogle da opravdaju odstupanje od tipične prakse Komisije”20.Dakle,Komisija nije a priori odbila da razmatra mogućnost odstupanja od svoje dotadašnje prakse, nego, upravo suprotno, dozvoljavajući takvu mogućnost je zaključila da u predmetnom slučaju ne postojeuslovikojibiopravdalizahtevanoodstupanje.Evropskakomisija je slično postupila i u slučaju Kesko/Tuko u Finskoj kada je nakon obavljene analize zaključila da ne postoje specifični uslovidaseidrugeprodavniceuključeurelevantnotržište.Ipak, Komisija je notirala poseban razvoj finske maloprodaje koji je išao od malih specijalizovanih prodavnica ka modernim supermarketima i značaj koji imaju manji prodajni formati21.

26. U drugom slučaju Ahold/Superdiplo Evropska komisija je de facto prihvatiladauŠpaniji,odnosnoujednomnjenomdeluAndaluziji,postoje uslovi da se osim hipermarketa i supermarketa u definiciju relevantnogtržištamaloprodajeuključiimanjesamoposluge,specijalizovane prodavnice, servisne stanice, otvorene i zatvorene pijace (koje su, kako se navodi, „posebno značajne uŠpaniji”).Citiramo:„Specijalnekarakteristikešpansketržišnestrukture, a posebno na području Andaluzije sa velikim brojem

19 T-282/06SunChemicalGroupBVvCommission,9.July2007.paragraf51.

20 IV/M1221Rewe/Meinl,paragraf12.

21 IV/M.784–Kesko/Tuko,paragrafi18—20.

36 |

37

otvorenih pijaca i specijalizovanih prodavnica, pokazuju mnogo tradicionalniji način ponašanja potrošača prilikom kupovina što bimoglodaopravdaširudefinicijutržištaproizvoda”22.Komisijanije, na kraju, donela takvu odluku koja odstupa od njenog pravila, jer je utvrdila da ne postoji opasnost da se naruši konkurencija predmetnom koncentracijom bez obzira kako se donese odluka o oblikurelevantnogtržišta.SličnojepostupilaiuslučajuKesko/ICA razmatrajućispecifičnostimaloprodajeuBaltičkimdržavamagdeotvorene pijace imaju dugu tradiciju i rade preko cele godine23.

27. ArgumentEvropskekomisijejedasenarelevantnomtržištuprodaje agregatna roba pod nazivom „svakodnevni predmeti potrošnje”saodređenomstrukturomartikala.Iakosuistegrupeproizvodasadržaneutojagregatnojrobi,ulancimasamoposlugaovegrupesadržedalekoširiasortimanproizvoda,negoumalimtrgovinskimradnjamaipijacama.Drugačijajeipolitikanabavki,cenaioglašavanja,štodovodidoformiranjarazličitihnivoacena.ZbogtogaEvropskakomisijadržidaseradiodverazličiterobe,sadverazličitecene,kojeseprodajunadvarazličitatržišta,iakoupogledupojedinihartikalaunutarkorperobamožedapostojioštra konkurencija između samoposluga i radnji24.

28. Međutim, Evropska komisija je svesna da u Evropi postoje različiti nivoiorganizacijetržištaikulturekupovine.Natržištulanacasupermarketa i hipermarketa kupci ne idu u kupovinu svaki dan inekupujumalekoličinednevnihproizvoda.Tosu,popravilu,nedeljnekupovinesavećimizdacima.Nasuprottome,unekimpodručjima,kaoštosuBaltičkezemlje,FinskaiŠpanija,kupcidnevnoiduukupovinukupujućimalukorpudobara.Uzto,praksakupovinenaotvorenomtržištutokomcelegodinejeveomarazvijena.UtomslučajuEvropskakomisijajeizrazilarazumevanjezauključivanjeidrugihformataudefinicijurelevantnogtržišta–ukolikotokonkretneokolnistinalažu.Naravno,tomoradasedokazeanalizomtržištausvakomkonkretnomslučaju.Takođe,Evropska komisija navodi u slučaju Tesco/Carrefour25 da su nacionalne komisije za zaštitu konkurencije šire određivale relevantnotržišteuključujućiitrgovinskeradnje(alineibenzinskepumpe,kioske,specijalizovaneprodavniceipijace).Uovomprimerunesamodaješiredefinisanorelevantnotržišteproizvoda,negojekaorelevantnogeografskotržišteodređenocelopodručjeČeškerepublike26.

22 COMP/M.2161-Ahold/Superdiplo,paragrafi10i12.

23 COMP/M.3464-Kesko/ICA/JV,paragrafi10,11i14.

24 Belox:UporednikriterijumikoncentracijeuEUiSrbiji,Beograd,internidokument

25 NoCOMP/M.3905–Tesco/Carrefour,fusnota4.VidetiislučajeveNoIV/M.914–Tesco/ABF;NoCOMP/M.1684,Carrofour/Promodes;COMP/M.3464-Tesko/ICA/JV

26 S30/05-5046/05-OOHS,od2.9.2005.g.

Mi smo, isto tako, ukazali na korektno čitanje hrvatske prakse pokojojHrvatskakaozemljakandidatzačlanstvouEUstojinasličnomstanovištuširegdefinisanjarelevantnogtržištaproizvoda u slučaju Agrokor/PIK Vrbovec.Međutim,nemoramoda idemo u inostranstvo da bismo našli potvrdu u stavu da je potrebno i prodavnice uključiti u definiciju relevantnog tržišta.TojeučinilaisamaKomisijazazaštitukonkurencijeu slučaju spajanja Mekator/M Rodić27.Citiramo:„…Savetjekaorelevantnotržišteproizvodaodrediotrgovinunamalounespecijalizovanim prodavnicama,pretežnohranom”(str.3)[našenaglašavanjekurzivom].Dakle,svenespecijalizovaneprodavniceobrazujurelevantnotržište,anesamosamoposluge,supermarketiihipermarketi.NerazumemozaštojeKomisijazazaštitu konkurencije ovu, inače ispravnu, definiciju promenila u premetnomslučaju.

29. U Srbiji saglasno Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržištapotrebnojesprovestitest„pretpostavljenogmonopoliste”.TakavtestKomisijazazaštitukonkurencijenijesprovela.Test„pretpostavljenog monopoliste” nije kvalitativni test, nego kvantitativnitest.UnekomtrenutkuanalizemoradasepojavinekibrojidaKomisijazazaštitukonkurencijekažeda(unakrsnailisopstvena)elastičnosttražnjeiznosi„tolikoitoliko”,dajestopapreusmeravanja potrošnje („diversion ratio”) „tolika i tolika”, da je njen pretpostavljeni prag tolerancije „toliki i toliki”, da je na osnovuistraživanjatržišta„teiteagencije”Komisijadošladozaključka da ovi podaci iznose „toliko i toliko” i da je na osnovu svih tih informacija zaključila da postoji odsustvo (ili prisustvo) zamenljivostirobapodprihvatljivimuslovima.SamopozivanjeKomisije za zaštitu konkurencije na postojanje različite mogućnosti izborapotrošačanamodernomitradicionalnomtržištunijedovoljno da se zaključi da ne postoji mogućnost supstitucije roba i daseshodnotomemorauzetisamotržištemodernemaloprodajekaorelevantnotržište.

30. Test „pretpostavljenog monopoliste” je tehnički jednostavan test, alipodrazumevaodređenuprocedurukojatraživremeinovac.Bezželjedapreporučujemotuđupraksuposvakucenu,uovojtački navešćemo osnovne elemente procedure koju je koristila engleska Kancelarija za fer trgovinu („Office of Fair Trading”) u slučaju„Somerfiled,plc/WMMorrisonSupermarkets,plc”28.

a) Test hipotetičkog monopoliste odnosi se na primenu malog, ali značajnog i trajnijeg povećanja cena pretpostavljenog monopoliste.Zaprimenuovogtestasupotrebnedvestvari:a)podaciib)ekonometrijskimodel.Bezpodatakai ekonometrijskog modela nema testa hipotetičkog monopoliste.

27 Rešenjebroj104/06od26.9.2006.g.

28 www.oft.gov.uk/shared_oft/mergers_ea02/2005/somerfieldmorrisonsdecision.pdf

38 |

39

b) Podaciseodnosekakonastranutražnje,takoinastranuponude.Podacisuindividualniiodnosesenasveprodajneobjektenarelevantnomtržištu.

c) Nastranitražnjeoniobuhvataju,izmeđuostalog,ceneizabrane skupine roba koje se prodaju u maloprodaji, njihove prodate količine, visinu potrošačkih izdataka, dnevne i velike (po pravilu jednonedeljne) izdatke, lokaciju prodajnih objekata, njihov asortiman roba i broj prodajnih pultova (delikates, meso, riba, voće i povrće, hleb i peciva).Ovipodacinemogudaseprikupebezposebnogistraživanjatržištamaloprodaje.

d) Nastraniponudemorajuse,bar,prikupitipodaciotroškovima, prometu i profitu svih trgovinskih preduzeća koji su potencijalni konkurenti za jedan određeni period pre koncentracije, kao i njihovi planovi za ekspanziju trgovine nakonkoncentracije.

e) Podacislužezaformiranjestrukturnogekonometrijskogmodelakojimoradapružiodgovornadvapitanja:a)nastranitražnje–kakavjeefekatpodizanjacenaza5%nareakciju potrošača, odnosno na njihovu spremnost da izabrane prodajne objekte zamene za neke druge objekte u kojima nije došlo do porasta cena, i b) na strani ponude – kakav je efekat na profit potencijalnog monopoliste od ulaskanovihprodavacakojinebipodiglisvojecene.

f) Sve ovo na odgovarajući način piše u članovima 2 i 3 Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta, alinijeprimenjeno.Uztostav2.tačka2Uredbeglasi:„Test pretpostavljenog monopoliste sastoji se u utvrđivanju najužegtržišta[podvukakaoM.L.]zaodređenurobuiliuslugu na kojem bi pretpostavljeni monopolista mogao daprimenimalo,aliznačajnoitrajnijepovećanjecena”.Određivanje„najužegtržišta”moradasemetodološkidefiniše.Njegovmetodološkipočetakzavisiodgeografskogodređenja„relevantnogtržišta”.

g) Prema praksi engleske Komisije za konkurenciju postoje sledeća pravila29:

Akosekao„relevantnotržište”posmatraju•svi prodajni formati (od malih prodavnica do supermarketa)tadaje„najužetržište”uradijusupešačke zone od oko jednog kilometra,

Akojerelevantnotržištesačinjenosamood•modernijih formata prodaje sa prodajnom površinom preko280m2,tadaje„najužetržište”uradijusuod

29 CompetitionCommission,TheSupplyofGroceriesintheUKmarketinvestigation,31october,2007.

5minutavožnjekolimaugradskimuslovimaili10minutavožnjekolimauseoskimuslovima,

Akoje„relevantnotržište”svedenosamona•supermarketeihipermarketepreko1000m2ili2000m2,tadaje„najužetržište”uradijusuvožnjekolima10minutaugradskimpodručjimai15minutauseoskimpodručjima.

h) Postupakodređivanja„najužegtržišta”jeiterativan.Prvosekrene,naprimer,odnajužedefinisanog„gravitacionogpodručja”ukomeprodavnicaAprivlačisvojepotrošače.PotomseistražujedalipostojisusednogravitacionopodručjeBsakojimpostojipreklapanje.Akopostoji,toznači da mora da postoji značajan deo (ne bilo koji deo, nego značajan deo) potrošača X koji mogu da reaguju napovećanjecenauprodajnomobjektuA.Tadaseprimeni test „hipotetičkog monopoliste” da bi se utvrdilo da li potrošači X prelaze na kupovinu u prodajni objekat B, ako se u prethodnom objektu A podignu cene za 5 odsto.Akosetoutvrdi,toznačidapostojisupstitucijaizmeđuprodavnicaAiBidaonečinezajedničkotržište.MožedasedesidavelikisupermarketCimapreklapanjesvog gravitacionog područja sa prodavnicom B, ali ne i saprodavnicomA.Akotest„hipotetičkogmonopoliste”pokažedaseprodajniobjektiBiCnalazenaistomtržištu– bez obzira na drugi format prodaje i odsustvo direktne vezesaprodavnicomA–svioniseuključujuujednotržište.Ako se ovaj lanac povezanosti i preklapanja gravitacionih prodajnih područja prekine u slučaju objekta D, taj prodajni objekatnijedeonajužegrelevantnogtržišta.

i) Dakle, opisani postupak se ponavlja sve dok se ne dođe do zaključkakojajeprodajnazonapodložnapozitivnomtestu„hipotetičkogmonopoliste”,tj.damaloaliznačajnopovećanjecenamožedadovededotrajnijegporastaprofitajer potrošači ne mogu da preusmere svoju potrošnju na nako drugotržišteroba.Parametrizaodlukuusvakojiteracijisedobijaju na osnovu podataka i primenjenog ekonometrijskog modela.Zatojeuovakvomstrukturnommodeludistancaizmeđuprodajnihobjekatajednaodključnihvarijabli.

40 |

41

j) NašjeutisakdaKomisijazazaštitukonkurencijeupredmetnomslučajunijeprikupilaindividualnesadržinskepodatke o prodajnim objektima, nije imala odgovarajući ekonometrijski model i nije imala metodologiju za ocenu „najužegtržišta”.Zatojesasvimrazumljivoštoinijebilaumogućnosti da primeni test „hipotetčkog monopoliste” koji sezahtevapopozitivnimpropisima.Verbalnaprimenaovogtestamože,aliistotakoinemora,dabudetačnaizatoje,ponašemuverenju,irelevantnauovomslučaju.

31. Pošto je ovo prvi veliki slučaj ovakve vrste, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila idealnu priliku da razvije svoju sopstvenu metodologiju – kao što to rade druge slične institucije u Evropi – da ponudi tu metodologiju na proveru stručnoj javnosti i da je, nakon takve analize, primenjuje u svim drugim sličnim slučajevima.

Sanašestrane,mismoistraživanjetržištamaloprodajepoverili renomiranoj agenciji „Strategic Marketing Research”, asamismoučinilivelikinapordaocenimoelastičnostitražnjejednegruperobanaosnovupodatakaDeltagrupe.Dobijenerezultatenavodimoutački113,alinetvrdimodasmoupogleduelastičnostitražnjedošlidodefinitivnogodgovora.Izrazlogaprofesionalne korektnosti naveli smo rezultate analize za sve robe o kojima smo dobili podatke, iako smo neke od njih mogli mirne duše da isključimo zbog potpuno netipičnog stanja na njihovom tržištu30.

32. Naravno,nemorajusamostrukturniekonometrijskimodelidasekoristeuovojvrstianalize.Čestajepraksadasekoristeanketeonavikamapotrošačanarelevantnomtržištukoje,akosudobroizvedene,mogudapružeključnekvalitativneikvantitativneinformacije o mogućnostima supstitucije, veličini tradicionalnog i modernogtržišta,konkurentimainjihovimučešćimanatržištu31.

OrelativnomtržištuuBeograduobavljenesutrianketeuposlednjihpetgodina.Tosu:

1. Nepoznatiautor,„Istraživanjepozicioniranosti”Cmarketaizfebruara2004.g32.

30 Naprimer,rasttražnjezasvinjskimkrmenadlama(svinjskikare)iporedrastanjihovihcena,rezultatjekrizeuproizvodnjipilećegmesa.TakavtrendpostojinesamokodDeltagrupe,negoikodostalihtrgovinskihpreduzeća.

31 MetodološkastudijakojujenaručilaEvropskakomisijaodLEAR-aotomeposebnovodiračuna,str.15,Laboratoriodieconomia,antitrust,regolamentazione,„Ex-postreviewofmergercontroldecision”,http://www.learlab.it

32 „Istraživanjepozicioniranosti”Cmarketa,februar,2004.g.Nepoznatiautor,deponovanouKomisijizazaštitukonkurencije.

2. Nielsen,maj2007,RazvojtrgovineinavikekupacauSrbiji–Shoppers Trends

3. StrategicMarketing,„NavikepotrošačauBeogradu”i„NedeljniobimprodajeuBeogradu”decembar2007.g.

33. IstraživanjenavikakupacakojujenaručioCmarketodnosisenaperioddecembar2003—januar2004.g.Autoranketenijepoznat,nitiveličinauzorka.NjegovajedinadokaznasnagaležiutomeštojesamaDeltagrupapodnelatajpapirKomisijiza zaštitu konkurencije, zajedno sa svim drugim mogućim dokumentima,umomentupodnošenjazahteva.Anketaje,inače, potpuno zastarela, ne samo zato što je sprovedena dve godine pre koncentracije, nego pre svega zbog toga što su se umeđuvremenudesilebrojnepromenenatržištumaloprodaje.Drugaraspoloživaimnogopouzdanijaanketajeonakojujesproveo„Nielsen”unovembru2006.g.,učetirigradaSrbije(Beograd,NoviSad,NišiČačak).Onaseodnosinanavikeurbanih kupaca i relevantna je kako zbog visokog kvaliteta analize, međunarodne uporedivosti i autoriteta autora, tako i zbog toga što se bazira na iscrpnim intervjuima ispitanika na uzorku od 300ispitanikauBeogradu.Trećuanketujesproveo„StrategicMarketingResearch”nadalekovećemuzorkuod1,000ispitanikakoji su vodili dnevnik potrošnje nedelju dana i anketarima dostavili fiskalne račune (gde god su to mogli) i izveštaje kao podlogu za odgovorenapostavljenapitanja.

34. Uovojtačkinavodimoucelinizaključkeispitivanjetržištamaloprodaje koju je sproveo „Strategic Marketing Research”, iako senekideloviodnosenanašekasnijeizlaganje.Razlogzaštoovočinimojetajdaneželimodaizvlačimozaključkeiznjihovogkonteksta i rizikujemo da stvorimo drugačiji utisak od onog koji je istraživačtržištaimao:

Kupovno ponašanje potrošača i njihove navike zavise •odbrojnihfaktora.Presveganametanivoukupovnoponašanje određeno je stepenom razvoja zemlje, kao i prisutnošću raznih prodajnih lanca, ali i kulturom i tradicijomjednezemljeisamogpotrošača.Oblikkupovnogponašanja varira od zemlje do zemlje, ali je uočeno „uprosečavanje”osobinapotrošača.Globalizacijautičena prisutnost globalnih brendova, zastupljenost globalnih prodajnih lanaca, kao i globalne kampanje (koje su sve manjeprilagođenelokalnompotrošaču).Svenavedenoformirajednogtipičnogpotrošača.

Naličnomplanupojedinca,kupovnenavikeodređene•sudemografskimvarijablama:starošću,obrazovanjem,dohotkom,polom,mestomstanovanja.Sveovekategorijeodređujuiživotnistilpojedinca,pajetakoioblikkupovnogponašanjavažnaodlikaživotnogstila.

42 |

43

Kupovina prehrambenih i drugih proizvoda za potrošnju u •domaćinstvupredstavljavažansegmentsvakeprodaje.Uzavisnostiodkategorijeproizvodatajoblikpotrošnjevarira:za neke kategorije proizvoda konzumacija u domaćinstvu predstavlja veći deo potrošnje nekog proizvoda, a za druge kategorijevećideopotražnjeidenatzv.HORECA(odnosnokonzumacijuuhotelima,restoranimaikafićima).

Ispitivalismovišerazličitihaspekatauovomistraživanju.•Prvosmoispitivalikupovnoponašanje,apotomimidžrazličitih prodajnih lanaca – klasičnih maloprodajnih lanaca, zatim supermarketa i na kraju hipermarketa među potrošačimauBeogradu.Učestvovalesuosobekoježivena teritoriji Beograda, glavni donosioci odluka o kupovini, ili organizaciji kupovina, ili ravnopravno dele odgovornost za kupovinesadrugimukućanima.

Postojerazličitioblicikupovine:•

svakodnevni oblici kupovine u kojima se troši manja •suma novca na prehrambene proizvode

veće kupovine, koje se obavljaju ređe i u kojima se •troši veća količina novca

Pretpostavkakojaseuovomistraživanjupotvrdilajeda•su minimarketi najčešće mesto kupovine u Beogradu zasvakodnevnemalekupovine.PotrošačuBeograduje orijentisan na supermarkete i hipermarkete za velike kupovine.

Gde sve potrošač u Beogradu kupuje? • Mesta u kojima se kupuje svakodnevno i troši manje od 1,000 dinara su pekare, male radnje sa jednom kasom i zelene pijace, trafike ili kiosci.MožeserećidapotrošačuBeograduumalekupovineideunajbližeprodavnice,ukojimakupujesvakodnevne kategorije proizvoda, koje imaju kraći rok trajanja.

Zamanjekupovinedo1,000dinara,najčešćesekupuje•umalojradnji(očiglednonajbližekući)kojanemaprincipsamoposluživanja.OdmahpotomjeMAXI.SledeihCmarketisamoposlugesamanjeod400m2, Pekabeta, Minimarket.

Za kupovinu proizvoda svakodnevne potrošnje veću •od 1,000 dinara, potrošač iz Beograda najčešće ide u hipermarkete, a potom u supermarkete. Ređe se za veće kupovine,ideumanjesamoposlugeimanjeradnje.

Hipermarketiisupermarketiseveomaretkoposećuju•za svakodnevne male kupovine, verovatno najčešće u onim slučajevima u kojima je njihova blizina osnovna prednostzagrađaneBeograda.Očekivanomuškarci

češćeposećujudiskontepića,aženedrogerije.Takođeočekivano u opštinama koje nisu gradske, potrošači ređe posećuju supermarkete i veće samoposluge, pogotovo za svakodnevne kupovine, jer je i njihova prisutnost u tim sredinamamanja.

Frekventnostmalihivelikihkupovina:manjekupovine•potrošačinajčešćeobavljaju4—6putanedeljno,dokvećekupovine potrošači najčešće obavljaju jednom nedeljno ili 2—3putamesečno.

Zaodlukugdećekupovati,• najvažnija je blizina prodavnice zaproizvodeikupovinusvakodnevnepotrošnje.Potomslede cene kao odlučujući faktor za odluku gde se kupuje zasvakodnevnupotrošnju,atekondaikvalitetproizvoda.Svi drugi kriterijumi manje su bitni (ljubaznost, raznolikost ponude,sigurnostizdravstvenaispravnost).Ubrzomnačinuživotaukomejesavremeničovekizloženbrojnimobavezama prirodno je da će blizina pre nego cena, uticati na odluku o njegovoj kupovini, posebno kada se razmatra kupovnoponašanjepotrošačaizBeograda.

Ljubaznostzaposlenihjevažnijazastarijepotrošače,dok•sunjimamanjevažniradnovremeiposebneponudeipromocije.Radnovremejemanjeodlučujućifaktorzaizborprodajnog lanca kod starijih potrošača iz Beograda (njihov životnistilodlikujeodmerenostiizvesnarelaksiranost).Ipak izgleda da je najveća razlika u kupovnim navikama uslovljenamestomstanovanja.Sveostaledemografskevarijable (pol, starost, pa čak i prihodi) ne utiču u meri u kojojutičemestostanovanja.

Potrošači sa većim primanjima značajno manje kupuju •umalimradnjamasajednomkasom,daklemožemopretpostaviti da najbogatiji najviše obavljaju velike kupovine u kojima ređe idu, ali u većim količinama kupuju namirnice neophodnezapotrošnjuudomaćinstvu.

Potrošači u Beogradu najpre planiraju da idu u Delta City, •apotomželedaposeteIDEJUiTempo33.Dakle,potencijalpostoji najpre za ove navedene prodajne lance, što se možeobjasnitikombinovanimuticajemnjihovevelikeatraktivnostiirelativnonoveprisutnostinatržištu.

Poverenje potrošača u kvalitet i sigurnost proizvoda •kao što su meso, voće, povrće, hleb, peciva, je daleko veće u velikim lancima i supermarketima nego u malim prodavnicama,kojenisudeolanca.Tosenaravnomože

33 PotomInterex,Rodić,Metro,SuperVeroiMercator.Dakle,postojiznačajnapotencijalnakonkurencijaubudućnostiizmeđuovihprodajnihlanacauBeogradu(napomenaM.L.).

44 |

45

razumetivećimprometom,kojinužnovodiidovećegkvalitetaproizvoda.

35. Zaključciizprethodnetačkesumiranisuudvadonjagrafika34.GraficijasnodokazujudajepodelatržištamaloprodajeuBeogradunatradicionalniimodernideoneodrživa!Akohoćemoda prepišemo tipičnu praksu Evropske komisije koja vredi za velikoevropskotržište,ondamoramodaisključimosvemalekupovinerobesvakodnevnepotrošnje(prosečnodo1,000dinarapo jednoj poseti prodavnici) jer se one mahom odvijaju u tom tradicionalnomdelutržišta.Akoželimodaposmatramosamovelike kupovine robe svakodnevne potrošnje (prosečno preko 1,000dinarapoposetiprodajnomobjektu)ondamožemorelevantnotržištedasuzimosamonanjegovmoderandeo.Bilodauradimojednoilidrugo–pogrešićemojernećemodauvažimospecifičnostibeogradskogtržištamaloprodaje.AnačelanstavEvropske komisije jeste da dozvoljava nacionalnim komisijama za zaštitukonkurencijedauvažavajuspecifičnostivlastitogtržištamaloprodaje.

Donjatabelailustrujekolikojesenzitivnodelitibeogradskotržištena moderan i tradicionalni deo35.Argument–daseumodernojkupovini nudi daleko širi asortiman proizvoda i da zbog toga to predstavljaodvojenotržište–nijepotpunotačan.Samo22%odukupne kupovine predstavlja nedeljne kupovine koje se obavljaju uvelikimsamoposlugamaihipermarketina,dokse13%obavljaumanjimsamoposlugama,radnjamaiostalimprodajnimobjektima.

34 Anketadozvoljavavišestrukeodgovoretakodasezbirneformiradoprocentaod100odsto.

35 Uodnosunaslikuiztačke18postojirazlikaod3%kojaseodnosinacash&carry,štosmoizbaciliizdefinicijemodernogtržištajergaRZSneuključujeuobuhvattrgovinenamalo.

Odnosje,dakle,1,5:1štoznačidaimanjiformatizadovoljavajuširidijapazonzahtevakupaca.Iobrnuto,većesamoposlugesekoriste kao manje radnje za manje dnevne kupovine, što govori da njihovvećiasortimannijepresudanzaizborkupaca.Usamoposlugamaihipermarketimaseobavljačak27%svihkupovina koje predstavljaju manje nabavke potrošača, dok je taj procenat38%uradnjama,specijalizovanimprodavnicmaipijaci.Ovaj podatak rečito govori o njihovoj značajnoj zamenljivosti u očimakupaca.

Rezultateovetabelesmoigrafičkiilustrovali.Upečatljivjeutisakdapodelatrržištamaloprodajenamoderanitradicionalnideorazdvaja ukupnu maloprodaju na gotovo dva jednaka dela i da zanemarivanje jednog od njih predstavlja značajnu redukciju relevantnogtržišta.Uzto,kadaseimajuuviduvrstekupovina,takvaredukcijagubisvakismisao.Uzmalerazlike,(crvena)linijarazdvajanja omogućava da se oko nje verno preslikaju trouglovi u I i III kvadrantu čime se potvrđuje zajednička pripadnost oblika kupovinajednimidrugimformamamaloprodaje.

46 |

47

36. Akopažljivopogledamo„Istraživanjepozicioniranosti”Cmarketaizfebruara2004.g.doćićemodosličnogzaključka,iakoKomisijazazaštitukonkurencijeimapotpunodrugoshvatanjeotome.Komisijajepropustiladazapazijedanvažandetaljkojimenjaceozaključak.Toistraživanjetržištajeurađenozaužideobeogradskogtržišta–samozagradskeopštine.Prigradskeopštinesupotpunoispušteneizanalize.Komisija,pak,tvrdidacelo područje grada Beograda predstavlja relevantno geografsko tržište–dakle,igradskeiprigradskeopštine(str.14Rešenja).

Nagornjojtabelinavelismoobuhvatuzorkauistraživanju„StrategicMarketingResearch”i„Nepoznatiautor”.Upredposlednjem redu tabele „Progradske opštine” vidimo da je anketa na kojoj Komisija za zaštitu konkurencije bazira većinu svojih zaključaka potcenilatržišteBeogradazačitavujednupetinu(tačnijeza19odsto).Onajednostavnoisključujesveprigradskeopštine,madapodefinicijigeografskirelevantnogtržištatonebismelodaseuradi.

37. Uzorak iz tačke 36 ne odgovara geografskoj definiciji relevantnog tržištakojujeusvojilaKomisijazazaštitukonkurencijejerzanemarujejednupetinutržištamaloprodajenapodručjugradaBeograda.Međutim,iporedovemetodološkegreške,rezultatiankete„Nepoznatogautora”potvrđujudajenemogućeisključitiprodavnice i ostale samostalne trgovinske radnje iz definicije relevantnogtržištapoštosenanjimaostvarujegotovopolovinasvihdnevnihkupovina.Onesemoguisključitiizvelikihkupovina,alitobiprotivrečilodefinicijirelevantnogtržištaproizvodaKomisijeza zaštitu konkurencije koja, s pravom, uključuje sve robe svakodnevne potrošnje i ne pravi razliku između dnevnih i većih (nedeljnih)kupovina.Korektanobračuntradicionalneimoderne

kupovinenaosnovupodatakaankete„Nepoznatogautora”zaperioddecembar2003.g.—januar2004.g.jeprikazannadonjojslici36.

Kao što vidimo, kod dnevnih kupovina pojedinačno najznačajniji je tradicionalni format kupovine (crveni stubići) bez obzira da li suodmahspomenutiilisuspomenutikaoprviilidrugiizbor.Kodvelikihkupovina,tusuprisutnisamomoderniprodajniformati.Ovdetradicionalnaprodajanemanikakvuulogu.Ovinalazise,uprincipu,slažusanalazima„StrategicMarketingResearch”zadecembar2007.g.Kažemo„uprincipu”jerserazlikeudetaljimamogupripisatidrugačijojdefinicijigeografskirelevantnogtržišta,kaoštosmoobjasniliutački36.

38. Opodacimanebitrebalodabudespora.Naravno,istipodacisemogu različito tumačiti kao u onoj staroj priči o tome da li je napolanapunjenačašavode„poluprazna”ili„polupuna”.Dakle,Komisija za zaštitu konkurencije potpuno ignoriše crvene stubiće sagornjeslikeizaključujeozajedničkomtržišnomučešćuDeltagrupeiCmarketaodoko50odsto.Mibismomoglidasesložimosa takvom ocenom kada bi visina crvenih stubića na levoj i desnoj slicibilaista.Tadanjihovozanemarivanjenebiiskrivilopredstavuorealnosti.Kako,međutim,crvenistubićinadesnojslicigotovone postoje, a na levoj su slici apsolutno dominantni, njihovo ignorisanje predstavlja klasičan primer manipulacije sa podacima naosnovukojesegubijednaodnajvažnijihinformacijaoprirodibeogradskogtržištamaloprodaje.Tadimenzijajepodelakupovinarobasvakodnevnepotrošnjenadnevneivelikekupovine.Nije

36 Svi koji su zainteresovi za ovaj slučaj mogu od autora da dobiju Excel tabelu na osnovu koje je vrlo lako proveriti navedeniobračun.

48 |

49

samo bitno kakva je priroda prodajnih formata – moderni ili tradicionalni–negoipriroda„relevantnogproizvoda”.Akoseignorišu dnevne kupovine u maloprodaji priroda „relevantnog proizvoda” je potpuno iskrivljena, tako da svi zaključci o postojanjuilipotencijalnomnarušavanjukonkurencijenatržištumaloprodaje u Beogradu nemaju nikakvog smisla jer ne odgovarajustvarnosti.Tobiznačilodajesamovažnoonoštosekupi jednom nedeljno, a da nema značaja šta se kupuje svaki dan.Kakvajeprirodaovegreškedramatičnopokazujedonjaslikakoja prezentuje promene u dnevnim kupovinama tokom jedne nedelje dana37.

Preko vikenda, kada se ide u velike kupovine, kupi se manje od30odstorobesvakodnevnepotrošnjekojasenabaviutokucelenedelje.Svođenjemaloprodajenavelikekupovineisamomoderneformatepotpunopristrasnodefinišerelevantnotržište!

37 „NedeljniobimprodajeuBeogradu”,StrategicMarketingResearch,Decembar,2007,str.11.

39. Preklapanje prodajnih objekata je od posebno značaja za donošenjekrajnjeodlukeoefektimakoncentracije.Nadonjojtabeli naveli smo broj objekata i strukturu prodajnog prostora Delta grupe u Beogradu, pošto je Komisija za zaštitu konkurencije odredilateritorijugradaBeogradakaoužerelevantnopodručje38.Vidi se da dve trećine objekata i jedna trećina površine maloprodajnih objekata jesu objekti koji se ne razlikuju od tradicionalnemaloprodaje(do400m2 površine male samoposlugeiprodavnice).

40. Preklapanjeprodajneaktivnostimožedaseposmatraipomoćupodatakaoprometu.Tunasinteresujestanjekojejepostojaloprekoncentracijeu2005.godini,akojeseodnosinasvetipoveprodajnihobjekata.Izdonjetabelesevididapotencijalniproblemisa koncentracijom mogu da pogađaju samo jedan deo Delta grupeitoonajkojinepredstavljanjennajvažnijideomaloprodaje.Preklapanjaaktivnosti,atimeidirektnakonkurencijanatržištu,bimogla da postoji pre svega kod malih samoposluga i minimarketa izmeđuPekabeteiCmarketa.CmarketjebiokonkurentzaPekabetu,alineizaMaxi.Uprkossvemutome,Komisijazazaštitukonkurencijejeodredilakaorelevantnotržištemodernotržištemaloprodaje u koje ubraja sve samoposluge, a to znači i srednje i velikesamoposlugeihipermarkete.IzgledadajeKomisijazazaštitu konkurencije previdela činjenicu da je C market u momentu koncentracijeimao40malihprodavnicavišenegodanas,tridesetak srednjih samoposluga i samo jednu veliku samoposlugu i da je on bio mnogo više tradicionalno, a ne moderno trgovinsko preduzećesastanovištaosobinasvojihmaloprodajnihobjekata.

38 Pri formiranju tabele uzete su u obzir sve promene broja maloprodajnih objekata koje su nastale u međuvremenu.

50 |

51

Relevantno geografsko tržište

41. DeltagrupajepredložiladasekaorelevantnogeografskotržišteodreditržišteceleRepublikeSrbije.TakojebilouslučajuAhold/MeinlpredČeškomNacionalnomagencijomzakonkurenciju.

42. KomisijazazaštitukonkurencijejeodredilatržišteRepublikeSrbijekaogeografskirelevantnotržište,alijeuskladusačl.6Uredbeokriterijumimazaodređivanjerelevantnogtržišta,kaoužegeografskotržišteodredilatržišteBeograda.UžegeografskotržištenijepredviđenoZakonomozaštitikonkurencije,negopomenutomUredbom.Međutim,ponašemmišljenuUredbajeuskladusapraksomEvropskekomisije.

43. Međutim,tapraksa,opetponavljamo,nemoženekritičkidaseprimeninezavisnoodkonkretnihuslovatržišta.Potojpraksiužegeografskotržištejeuveknekavrstalokalnogtržištakojejeomeđenoradijusomdo30minutavožnjekolima.PraksauVelikojBritanijiduplosmanjujegeografskiradijusrelevantnogtržištana10do15minutavožnjekolima,kaoštosmoobjasniliutački30.

44. SvakatačkanaBeogradskomtržištu,naravno,možedasedostignezapolasatavožnjekolimapodnormalnimokolnostima.Ipodjošjednimuslovom–davećinakupacaimakola!Premaistraživanju„Nepoznatiautor”svakidrugikupacimakola(54%kupaca je izjavilo da ima kola), što znači da svaki drugi kupac moradaidepeškeukupovinu.Akoseovajpodatakkorigujezagrešku uzorka koji ne obuhvata prigradske opštine, onda je sasvimsigurno2004.g.biloimanjeodpolovinekupacabezkola.No,grossomodosličanzaključaksemožedobitiipremaistraživanju„StrategicMarketingResearch”jerjeumeđuvremenuznatanbrojljudikupionovakola(57%kupacauBeogradusadaimakola).Iziskustvaznamodaveomamalibrojkupacaideudnevnekupovinegradskimprevozomilitaksikolima.

U nedeljne kupovine se ide kolima, ali pola kupaca nema tu mogućnost.UtomsmisludefinisanjetržištagradaBeogradakao„užeggeografskirelevantnogtržišta”jepodozbiljnimznakompitanja.Kupciudnevnekupovinemahomidupeške.Zbogtogasu u odgovoru na pitanje „Strategic Marketing Reaserch” šta ih najviše opredeljuje da se odluče za izbor prodajnog objekta u komevršepretežnekupovine,potrošačistavilinaprvomestopo značaju „blizinu objekta”39.Ovakavstavpotrošačaičinjenicada samo polovina njih ima kola, ubedljivo ukazuje na preterano proširivanjerelevantnogtržištanaceogradBeogradtakodaonogubismisao„najužegtržišta”shodnočanovima2i3Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta.

Dominantna pozicija

45. Zaodređivanjedominantnepozicijenatržištuvažnajedefinicijarelevantnogtržištaipouzdanipodacinaosnovukojihjemogućedonetizaključkeizvansvakesumnje.Udosadašnjempostupkuobe strane – Komisija za zaštitu konkurencije i Delta grupa – koristile su različite i mahom neuporedive podatke, tako da je teškorećikojeupravunaosnovudosadapodnetihpodataka.ZatosmosemiodlučilidaprikupimostatističkepodatkeodRepubličkog zavoda za statistiku u koje obe strane ne bi trebalo dasumnjaju.Takvipodacisigurnodasadržeodređenustatističkugrešku,alionajesistematskeprirode,tj.planuzorkaiverovatnoćasu isti iz godine u godinu tako da na njih nije mogao da utiče predmetnislučajkoncentracije.

46. Najpouzdanijioficijelnipodacipodacioprometunamalo,ogrupama proizvoda i o prodavcima na malo su oni kojima raspolažeRepubličkizavodzastatistiku(udaljemtekstuRZS).NatraženjepodnosiocazahtevaDeltagrupe,Republičkizavodza statistiku je zvanično dostavio kvartalne i godišnje podatke o prometu na malo i njegovim učesnicima za period prvi kvratal 2004.g—drugikvartal2007.g40.Ovosupodacikojiomogućavajudasepratidinamičkirazvojtržištaidaseocenistvarniefekatkoncentracijekojaje,inače,nastalaučetvrtomkvartalu2005.g.aprviefektisuvećbilividljiviuprvomkvartalu2006.g.

Korišćenje navedenih podataka u izvesnom smislu modifikuje definicijurelevantnogtržišta.Kvartalnipodacioprometunamalone obuhvataju samostalne trgovinske radnje koje nisu pravna

39 StrategicMarketingResearch:„NavikepotrošačauBeogradu”,decembar,2007,str.39.Višestrukiodgovorisubilidozvoljeni.

40 DopisRepubličkogzavodazastatistiku01broj035-9-505/1od28.novembra2007.g.

52 |

53

lica, ali obuhvataju sva trgovinska preduzeća, pa i specijalizovana trgovinska preduzeća41.Međutim,jedandeotrgovinskiradnjiimastatustrgovinskogpreduzećapoZakonuoprivrednimdruštvimai jeste obuhvaćen metodologijom snimanja prometa u trgovini namalo.Svesnismoprimedbedaprisustvospecijalizovanihtrgovinskih preduzeća delimično iskrivljuje sliku, ali to po našem mišljenju uopšte ne umanjuje informativnu vrednost ovih podataka.Prvo,brojspecijalizovanihtrgovinskihpreduzećase bitno smanjuje pregrupisavanjem relevantnih proizvoda i prelaskom s prve grupe na treću i četvrtu grupu relevantnih roba, kaošrojeurađenoutački4742.Uovomposlednjemslučajuostajesamo jedno specijalizovano trgovinskog preduzeće („Matijević”43).Drugo, ključna je dinamika, a ne pojedinačni procenat u jednom momentuposmatranja.Akopostojigreškaonajesistematskai ponavlja se iz perioda u period na isti način i u tom smsilu uopšteneutičenadinamikupojavekojuopisuje.Tadinamikaseodnosi na procentualno učešće Delta grupe na odgovarajućem relevantnomtržištu–kolikogoddaonoiznosiikakogoddasedefinišerelevantnotržište.Trendostajetrend.

47. Miželimo,takođe,dastatističkepodatkeuporedimosarezultatimaanalizetržištauBeogradukojejeobavio„StrategicMarketingResearch”(udaljemtekstuSMR).Natajnačinuparićemo podatke iz dva potpuno nezavisna izvora informacija –podatkekojeRZSprikupljanastrani ponude sa podacima koje smo dobili na osnovu ankete SMR na strani tražnje.Utomciljusmosveraspoloživepodatkegrupisaliučetirirazličitegruperelevantnihproizvodana:

1) sverobeumaloprodaji,

2) hranu, piće, duvanske proizvode, kozmetiku, higijenu i kućne potrebštine,

3) hranu, piće i duvanske proizvode i na kraju

4) samohranu.

PremaanketiSMR-astrukturamaloprodajeuBeogradupoprodajnim formatima i robama se poklapa sa strukturom trgovine namalokojujedaoRZSzahranu,duvan,piće,kozmetiku,higijenuikućnepotrebštine.Kadabudemokoristilitermin„statističkirelevantnotržište”onćeseodnositiupravonaoveuparene podatke sa strane ponude (trgovinska preduzeća) i sa stranetražnje(kupci).

41 Trgovinanamalo–Pripremaiizboruzorka,Republičkizavodzastatistiku,Beograd,metodološkarasprava.

42 Videtitačku47ogrupisanjurobakoddefinicijeorelevantnomtržištu.

43 Koje,premapodacimaiztačke53,obuhvatasamo3.7%ukupnoggodišnjegprihodapozavršnimračunimadesetnajvećihtrgovinskihpreduzeća.Akosesvatrgovinskapreduzećauzmuuobir,ovajprocenatjedalekonižiibezuticajanapredmetnuanalizu.

48. Naosnovupodatakaiztačke46sačinjenajejednasintetičkatabelakojapokazujeučešćeDeltagrupenatržištumaloprodajeuBeograduzasvegorenavedenegrupeproizvoda.Ustatističkomdodatku se nalaze navedene apsolutne vrednosti prometa roba na osnovu kojih su obračunati procentualni udeli kako za područje Beograda,takoizapodručjaCentralneSrbijeiVojvodine.Odprvogkvartala2006.g.CmarketjepridodatDeltagrupi.

54 |

55

49. Podaci o ukupnoj trgovini na malo pokazuju da je udeo Maxi i Pekabete trgovinskih objekata u momentu koncentracije iznosio oko9odstotržištauBeogradu,adaseneposrednoposlekoncentracijepovećaona14odsto.Nakontogapostojijasanopadajući trend, tako da je ovaj udeo u drugom kvartalu ove godinepaoispod12odsto.

OčiglednojekonkurencijanatržištuBeogradaveomajakaidaseukupnotržištenamaloveomabrzorazvija.Ovajpodatakupućuje na zaključak da je koncentracija omogućila Delta grupi daprivremenoznačajnijepovećasvojetržišnoučešćeutrgovinina malo u Beogradu, ali da sa protekom vremena ono neprekidno opada.Utomsmislupostojejasneindicijedapredmetnakoncentracija nije bitno oštetila konkurenciju u Beogradu, koja se razvija zbog niza drugih razloga, a pre svega zbog naglog rasta ukupnetrgovineuSrbiji(videtitačke93i94).

50. AnalizaudelaDeltagrupenaukupnomtržištumaloprodajejeindikativna,dokjetaanalizana„statističkirelevantnomtržištu”odsuštinskogznačaja.Statistički relevantno tržište se dobija kada se relevantno tržište suzi na promet prehrambenih proizvoda, uključujući piće, cigarete, kućnu hemiju i kozmetiku i male potrebštine. Dobijeni rezultati potpuno su uporedivi sa rezultatima koje smo dobili na osnovu podataka iz ankete SMR o navikama potrošačanastranitražnje.Takosmouparilipodatkeizdvanezavisnaizvorainformacija.UovomslučajuudeoDeltagrupejeporastaonakonkoncentracijesa21.7odstoučetvrtomkvartalu2005.g.na35.8odstouprvomkvartalu2006.g.PosleovogmomentanjenudeonarelevantnomtržištuuBeograduneprekidnoopadaiiznosioko33.5odstonakrajudrugogkvartala2007.g.

Akosesa„statističkirelevantnogtržišta”isključikućnakozmetikaisredstvazaodržavanjehigijena,kaoiostalemalekućnepotrebštine44, neće biti nekih značajnijih razlika u odnosu na prikazanu sliku, što govori da ovaj deo svakodnevnih kupovina ne predstavlja značajniju stavku u potrošačkim izdacima prema podacimaRZS.Zbogtoganenavodimoposebnoovajgrafikon,iakoustatističkomdodatkudajemosverelevantnepodatke.

44 Tosudeterdženti,omekšivači,sapuni,sredstvazačišćenjepodovaiprozora,kreme,parfemi,fenovizakosu,priborzajeloisl.

56 |

57

51. Akoserelevantnotržištejoš više suzi i isključi se promet pića i cigareta, a zadrži se samo promet na malo prehrambenih proizvoda, isključuju se gotovo sva specijalizovana trgovinska preduzeća. Tada je udeo Delta grupe kao podnosioca zahteva porastaonakonkoncentracijesa24.5odstoučetvrtomkvartalu2005.g.na39odstouprvomkvartalu2006.g.PosleovogmomentaudeopodnosiocazahtevanarelevantnomtržištuuBeograduneprekidnoopadaiiznosioko34.5odstonakrajudrugogkvartala2007.g.

52. Pod najnepovoljnijom pretpostavkom za Delta grupu da se tretira samohranakaorelevantnotržištemaloprodajeuBeogradu,tržišniudeoDeltagrupenatržištuhranenakonkoncentrajeneprelazi40odsto.Onjeistinajošuvekznačajnovećinegoštojebioprekoncentracije,alitržišnautakmicagastalnosmanjuje.Danasjeovajudeoza5odstonižinegoštopretpostavljadominantanpoložajkakogadefinišeZakonozaštitikonkurencije.Dakle,visinatržišnogudelanarelevantnomtržištuBeograda,zajednosa njegovim jasno opadajućim trendom nezavisno od toga kako sedefinišerelevantnotržište,nepotvrđujupretpostavkudajekoncentracijastvoriladominantanpoložajDeltagrupekojibinavodnomogaobitnodanarušitržišnukonkurencijuuBeogradu.

Ovipodaciimajujošjednuvažnuinformaciju.PremametodologijiRZSobuhvatprometanamalosamoprehrambenihartikalaizključuje sve druge prodajne objekte osim samoposluga i radnji uokvirutrgovačkihpreduzeća.Dakle,ovdenemadrogerija,

trafika, kioska, pekara i mesara, niti zelene pijace i samostalnih trgovinskigradnji.Ostajusamonespecijalizovaneprodavniceisamoposluge,kojesebavepretežnoprodajomhrane.UtomsmisluučešćeDeltagrupeod36.8%u2006.godinii34.5%u2007.godinipredstavljagornjugranicunjenihtržišnihudelanarelevantnomtržištuBeogradapremastatističkimpodacima(tabelaiztačke48).Toseučešće,naravno,povećavaakoisključimonespecijalizovaneprodavniceizrelevantnogtržišta,alitakavpristup nema ni metodološko ni teorijsko opravdanje45.

53. Istinizavolju,premaZakonuozaštitikonkurencije,možedapostojidominantanpoložajiakonekiučesniknatržištuneprelazi40odsto.UtomslučajuKomisijazazaštitukonkurencijebimoraladadokažedaDeltagrupasamanjeod40tržišnogučešćauBeogradubitnosprečava,narušavailiograničavakonkurenciju.Imasmislauopšterazmišljatinatutemusamoakosetržištenamalo u Beogradu segmentira i u tom smislu se izdvoji posebno tržištehrane.TujeudeoDeltagrupeuposlednjih6kvartalabioizmeđu40i30odsto.Međutim,Komisijazazaštitukonkurencijeizričitostojinastanovištudatonebitrebalodaseuradi.Citiramonjenorešenje:„Komisijanijeodredilarelevantnotržišteproizvoda po grupama proizvoda, kako sugeriše Studija Pravnog fakulteta, jer je standardna praksa tela za zaštitu konkurencije uEvropskojunijiizemljamauokruženju,aodgovarajućumetodologiju primenjuje i Analiza PKS [Privredne komore Srbije, našanapomena],daserelevantnotržišteproizvodausektorumaloprodajepretežnoprehrambenihproizvodaodređujepremakategorijamamaloprodajnihobjekata”(str.10).

54. Kao što smo već rekli, osim statističkih podataka mi smo naručili iistraživanjetržištaodstrane„StrategicMarketingResearch”.NjihovinalaziupogleduobimakupovinaitržišnihudelanatržištumaloprodajeuBeograduudecembrumesecu2007.g.susledeći:

Ukupna potrošnja beogradskih domaćinstava na robu •svakodnevne namene bez obzira na kategorije proizvoda koje se kupuju, je najveća u trećoj posmatranoj grupi „Ostaleprodavnice”(46.3%),atosumale„nebrendirane”prodavnice.NaprodajnelanceusistemuDelteodlazi28.5%,anadrugetrgovinskelanceotpada25.2%ukupnepotrošnje.Dakle,gotovopolovinarobezanedeljnu potrošnju beogradskih domaćinstava iz domena svakodnevnenamene,obavljaseumalimprodavnicama.

45 Mismonadrugommestudalidodatnoteorijskoiekonometrijskoobrazloženjezatakavzaključak.Videtinapomenu21.Videti,takođe,tačku55zaanalizutržišnihudelapremapodacimaSMR.

58 |

59

Ukupna kupovina za nedeljnu potrošnju robe svakodnevne •namene u domaćinstvima u Beogradu je distribuirana u sledećimprodajnimkanalima:

Trgovačkilanci–25.2%• 46

Delta–28.5%•

Ostaleprodavnice–46.3%•

Kategorije proizvoda koje se najviše kupuju u malim •prodavnicama koje nisu deo nekog prodajnog lanca su najpre:cigarete,duvan,novine,hleb,žitariceipeciva,voće,povrće.Dakle,tosukategorijeproizvodakojisenajprekupujuutrafikamailiupekaramainazelenimpijacama.Ukoliko podelimo proizvode svakodnevne namene na tri kategorije:hrana,piće,ostalaroba,uočavamodaseostalarobanajčešćekupujeugrupimalihprodavnica.

Vrednost kupovine robe svakodnevne namene se •različitodistribuiratokomnedeljudana.Najvišeserobasvakodnevne namene kupuje subotom, dakle prvog dana vikenda.Najmanjeserobasvakodnevnenamenekupujeponedeljkom, a preostalim danima u nedelji se kupovina podjednakodistribuira.Ponedeljkomopadakupovinarobe svakodnevne namene, u svim prodajnim kanalima uBeogradu.Članovidomaćinstavaimajuočiglednoviševremena za kupovinu, i najčešće je i obavljaju prvog danavikenda.Odutorkadopetka,kupovinasepravilnodistribuira.

Skok u prodaji drugih trgovinskih lanca je još veći subotom, •negoštojekodDeltinihprodajnihlanaca.

Kupovina robe svakodnevne namene u Deltinim •prodavnicama je veća u centralnim gradskim opštinama, amanjauprigradskimopštinama.Uprigradskimopštinama u najvećoj meri se kupuje u grupi malih radnji koje ne pripadaju nijednom lancu, dok je učešće Deltinih prodavnica u svakodnevnim kupovinama veće u centralnim gradskimopštinama(31.7%).UkolikoposmatramosamoDeltineprodavnice,92.5%ukupneprodajeotpadanaprodajuucentralnimbeogradskimopštinama,asamo7.5%naprigradskeopštine.Maleprodavnicekojenepripadajuni jednom lancu u centralnim gradskim opštinama prodaju 77.3%,auprigradskimopštinama22.7%.

Vrednost prodaje različita je kod domaćinstava sa različitim •brojemčlanova.Jednočlanadomaćinstvaneštovišenego

46 SMRuključujeiDMiLillyutrgovinskelance[našaprimedba].Akoseoniisključe,ovajprocenatsesmanjujena20.3%.

brojnijadomaćinstvakupujuuDeltinimprodajnimlancima.Višečlana domaćinstva (4+) nešto više nego ostala kupuju udrugimtrgovinskimlancima(Vero,IDEA,Merkator).

Pregled nedeljne kupovine proizvoda svakodnevne •namene po pojedinačnim prodavnicama ukazuje da se najviše kupuje u malim prodavnicama sa jednom kasom (21.1%).OdmahpotomslediMaxisaudelomod11.6%uukupnoj nedeljnoj kupovini robe svakodnevne namene u beogradskimdomaćinstvima.Sledeihzelenepijace(9.2%),Cmarket(8%),samoposlugevanlanca(7%),mesareiribarnice(6.2%).

Očekivano postoji razlika u mestu kupovine proizvoda •svakodnevne namene u zavisnosti od kategorije tih proizvoda.Hranasenajvišekupujeumalojradnjisajednomkasom,uMaxijuinazelenimpijacama.Bezalkoholna i alkoholna pića se najviše kupuju u maloj radnjisajednomkasomiuMaxiju.Cigarete,duvaninovine se očekivano najviše kupuju na trafikama i kioscima iumalimradnjamasajednomkasom.SredstvazaličnuhigijenuuLilijuiumalimradnjamasajednomkasom.Sredstva za kućnu higijenu se najviše kupuju u Maxiju, Tempuiumalojradnjisajednimkasom.

VrednostprosečnekupovineuBeogradujeoko330dinara,•pri čemu je vrednost prosečne kupovine u Deltinim lancima prilično izjednačena sa vrednošću prosečne kupovine u ostalimlancima.

Prosečan broj dnevnih kupovina koje Beogradska •domaćinstva obave je oko 2 i nema statističkih razlika po tipudomaćinstavaidelugradagdežive47.

47 StrategicMarketingResearch,„NedeljniobimprodajeuBeogradu”,Beograd,decembar,2007.

60 |

61

55. Nadonjedveslikegrafičkiprikazujemorezultateotržišnomučešću Delta grupe u Beogradu za sve vrste roba svakodnevne potrošnjeizaklasičnuimodernumaloprodaju.Upogleduukupnetrgovine na malo, anketa „Strategic Marketing Research” daje veći tržišniudeoDeltagrupenegoštotočinestatističkipodaciRepubličkogzavodazastatistiku.Međutim,upogledupojedinihgrupa roba, te razlike se gube i obe grupe podataka nedvosmislenopokazujudaDeltagrupanijeprešlagranicuod40odstotržišnogučešća.Zbogtogamiikoristimopojam„statističkirelevantnotržište”kaorelevantnotržišteokomepostojeusaglašenipodaciizdvanezavisnaizvorainformacija.Mistojimonastanovištu–naosnovusadaraspoloživihproverenihpodataka– da je moguće pouzdano proveriti poziciju Delta grupe na „statističkirelevantnomtržištu”uBeogradu.

56. Naravno,saredefinisanjemrelevantnogtržištapovećavaseudeoDelta grupe na njemu, ali se smanjuje relevantnost takve analize jerisključujenajvećideodnevnihkupovina.MićemoprikazatiiterezultateuzvelikudozurezervedaovakvoredefinisanjetržištapotpunoodudaraodspecifičnihprilikauBeogradu.

Duvan i pića (alkoholna i bezalkoholna) su ostala u obračunu jer ih definicija relevantnog proizvoda od strane Komisije za zaštitu konkurencije uključuje, mada Evropska komisija i neke drugezemljetoizričitoisključuju.Uredefinisanjuobračunazaudelenarelevantnomtržištunakrajusmoisključiliitrafikejer,opet,Evropskakomisijainekedrugezemljetoizričitoisključuju.Isključene su sve specijalizovane radnje, drogerije i pijace, ali su ostaleprodavnice(samostalneiliuokviruširihprodajnihlanaca).NaovajnačinsmodošlidouporedivogobuhvataanketeSMRiprometanamaloRZS.

Maksimalni udeo Delta grupe na osnovu podataka SMR za decembar2007.g.sanavedenomredukcijomrelevantnogtržištajeste39odsto.IakokažemodapodaciSMRomaksimalnomučešćuDeltagrupenatržištuBeogradaiznose39%ukolikoseisključe sve specijalizovane prodavnice, drogerije, trafike i pijaca, prema oceni supstitucije od strane potrošača, isključivanje drogerijaitrafikanemasmisla(videtitačku75).TonasvraćanasrednjuvrednostučešćaDeltagrupenatržištuBeogradaodoko35odstopremaocenipotrošača.

Daljeisključivanjeprodajnihobjekataizobračunatržišnihudelaradipodizanjepragarelevantnogtržištananivoprodavnicapreko400m2 jednostavno nema smisla u Beogradu, jer bi se time isključilegotovosvednevnekupovine.Uzto,Komisijazazaštitukonkurencijenigdenijenatajnačindefinisalarelevantnotržište,nego je samo uputila na praksu Evropske komisije za koju smo videli da nije jedinstveno prihvaćena u svim zemljama Evropske unije.

57. Komisijazazaštitukonkurencije,nažalost,neraspolažetačnimpodacimanaosnovukojihodređujetržišnoučešćeDeltagrupeinjenihkonkurenatanarelevantnomtržištu48.Mikažemo„nažalost”jer bi bilo dobro u budućnosti za sve naredne slučajeve da se smanjiovakvavrstaneizvesnosti.Miverujemodaovajslučajpredstavlja deo procesa učenja kako se primenjuju pravila o zaštitikonkurencijekrozkojisuprošleisvedrugezemlje.Tipičnaevropska praksa je da u prvoj fazi analize koncentracije Evropska komisijaprikupljapodatkeodsvihrelevantnihučesnikanatržištu.ZatoEvropskojkomisijinetrebajustatističkipodaciEurostata.Kodnas je situacija drugačija jer Komisija za zaštitu konkurencije nije upunojmeriiskoristilasvojapravakojajojdajeZakonozaštitikonkurencijeradiprikupljanjarelevantnihpodataka.

48 Tosenastranici18RešenjaKomisijezazaštitukonkurencijeufusnoti14izričitopriznaje.

62 |

63

NadonjojtabeliuposlednjedvekolonereprodukovalismopodatkeotržišnimudelimaglavnihDeltinihkonkurenatakakoihprocenjujeKomisijazazaštitukonkurencije.

Kolonapodnazivom„KZK2006”jesačinjenanaosnovupredmetnogrešenja(tabelanastr.18Rešenja),dokjekolonapodnazivom„KZK2005”preuzetaizrešenjaKomisijezazaštitukonkurencijeuslučajuspajanjaMekator/RodićM&B49.Uprvojkoloni„SMR2007”navelismorezultateprometanamalouprvojnedeljidecembra2007.g.premaanketi„StrategicMarketingResearch”.

58. Procene Komisije za zaštitu konkurencije u predmetnom slučajunamsečinenerealnovisoke.Uzto,Komisijazazaštitukonkurencije je imala potpuno drugačije – mnogo realnije –

49 Rešenjerešenjubroj104/06od26.9.2006.KomisijezazaštitukonkurencijeuslučajuPoslovnisistemMekator/RodićM&BTrgovina,str.7.

procenedokjeradilanaslučajuspajanjaMerkator/Rodić.Oveprocenesemnogovišeslažusaocenjenimudelimanaosnovuistraživanjaponašanjapotrošačadvegodinekasnijeigotovosepoklapaju sa podacima koje smo dobili od Republičkog zavoda zastatistikuiztačke48.

Moramo da primetimo da Komisija za zaštitu konkurencije potpuno ispušta iz analize zaista velike konkurente Delta grupe, kao što suFuturaplus,Univerexport,Štampasistemi,MatijevićiMetro,auzima u obzir beznačajne konkurente kao što su SI market, Jabuka iVišnjica.Akojeodgovornaovuprimedbutodaispuštenagrupapredstavljavelikemanje-višespecijalizovanelanceprodajenamalo,ondaimamonoviproblem.Unjimaseunajvećojmeriprodajuduvan i kozmetika, pa onda valja biti konzistentan i ako se one isključe iz spiska relevantnih prodajnih formata valja isključiti i sve te robe sa spiska relevantnih roba i potpuno redefinisati relevantno tržište–čimeondaulazimounoviciklusproizvoljnosti.Samoudvedrogerije u Beogradu (DM i Lilly) prodaje se 25 odsto svih sredstava zaličnuhigijenu.Nadrugojstraniumalimradnjamasjednomkasomprodajesepreko30odstoproizvodaodduvana.

59. Analizaiztačke57pokazujedajezaistapotrebnonedvosmislenoodreditipodatkeotržišnimudelimaDeltagrupeinjenihkonkurenata.Uprkossumnjiuizvorepodataka,Komisijazazaštitukonkurencijenaosnovukalkulacijeiztačke57zaključuje:„Tržišniudeo učesnika u koncentraciji [misli se na Delta grupu, naša primedba]iznosiojeu2006.godini…63,4%premaukupnomgodišnjemprihodu”.Idalje„Svinavedenipokazateljigovoredajetržišniudeoučesnikaukoncentracijiu2006.godinibiodalekoiznad40%,kaozakonskepretpostavkezautvrđivanjedominantnogpoložaja,odnosnodatajudeoiznosiblizu70%”(str.19)50.

60. Poslednji dokaz o nedozvoljenom učešću Delta grupe na relevantnomtržištu,KomisijazazaštitukonkurencijezasnivanaanketikojujenaručioCmarket„Istraživanjepozicioniranosti”,akojujesprovelanepoznataagencijazaistraživanjetržištakojojKomisijazazaštitukonkurencijepridajepotpunopoverenje.Oograničenojdokaznojsnaziovogistraživanjatržištavećsmogovoriliutačkama36i37takodanemapotrebedasvetoponavljamo.

61. Komisija za zaštitu konkurencije ima pravilan stav da je relevantno tržištepotrebnodinamičkiposmatrati.UtomsmisluonasepozivanaplanoveCmarketazainvestiranjeunarednetrigodine.Nažalost,realnostčestoputaodstupaoddobrihplanova.OnauopštenijeišlauprilogDeltagrupinakonostvarenekoncentracije.NasledećojtabelinavodimopodatkeizzavršnihračunaDeltagrupeoprofitunakonoporezivanjauperiodu2004—2007.51.

50 Poovojlogici,akoseizgornjetabeleisključijoščetirikonkurenata,tadajeučešćeDeltagrupe95.5%!

51 VisinanetoprofitaCmarketau2004.g.jepozitivna,alijetolikomaladasenevidinagrifikonu.

64 |

65

VidimodaCmarketnestvaraprofit,negodapravigubitke.Toje jedno finansijski loše preduzeće koje je imalo velike skrivene gubitkeikojejošuveknemožedaposlujeprofitabilno.PlanoviC marketa se nisu ostvarili i to je jedan od razloga što realna dinamikanarelevantnomtržištu,kakojeprikazanautačkama44do46,odstupaodočekivanja.

62. Komisija za zaštitu konkurencije pogrešno procenjuje buduću dinamikurazvojarelevantnogtržištaiučešćeDeltagrupenanjemu.„Istraživanjepozicioniranosti”Cmarketajeobjavljeno4.februara2004.g.štoznačidajeistraživanjestavovapotrošačaobavljenoujanuaru2004.g.Potrošačisuanketiranionjihovimkupovinama za prethodnih mesec dana, što obuhvata decembar 2003.g.Akoseneštozaključujenaosnovuoveankete,ondatomožedavredisamozaposlednjikvartal2003.g.52

63. Naosnovustanjakojejeprocenjenopremaocenamapotrošačazaposlednjikvartal2003.g.,Komisijazazaštitukonkurencijejepredvidelabudućekretanjenatržišturobeširokepotrošnje,alijenapravilapotpunopogrešnuprocenuizdvarazloga.Prvo,planoviCmarketaoinvestiranjusubilinerealni.Poslekoncentracijeotkriven je veliki skriveni gubitak od preko 54 miliona evra, što je značajno zaustavilo modernizaciju prodajnih kapaciteta u objektima C marketa i uslovilo veoma nizak rast prodaje u periodu prvikvartal2006.g.—drugikvartal2007.g.Međutim,Cmarketje bio u finansijskim problemima i pre toga, tako da je i cela

52 Bez vođenja dnevnika potrošnje, anketa o ponašanju potrošača gubi verodostojnost, jer se potrošači teško sećajuštasu,koliko,gdeikadapotrošiliuprethodnihmesecdana.ZatosmomitražiliodSMRdaobavianketuoponašanjupotrošačazanedeljudanauBeogradunaosnovusvakodnevnogdnevnikapotrošnjeifiskalnihračuna.

procenedokjeradilanaslučajuspajanjaMerkator/Rodić.Oveprocenesemnogovišeslažusaocenjenimudelimanaosnovuistraživanjaponašanjapotrošačadvegodinekasnijeigotovosepoklapaju sa podacima koje smo dobili od Republičkog zavoda zastatistikuiztačke48.

Moramo da primetimo da Komisija za zaštitu konkurencije potpuno ispušta iz analize zaista velike konkurente Delta grupe, kao što suFuturaplus,Univerexport,Štampasistemi,MatijevićiMetro,auzima u obzir beznačajne konkurente kao što su SI market, Jabuka iVišnjica.Akojeodgovornaovuprimedbutodaispuštenagrupapredstavljavelikemanje-višespecijalizovanelanceprodajenamalo,ondaimamonoviproblem.Unjimaseunajvećojmeriprodajuduvan i kozmetika, pa onda valja biti konzistentan i ako se one isključe iz spiska relevantnih prodajnih formata valja isključiti i sve te robe sa spiska relevantnih roba i potpuno redefinisati relevantno tržište–čimeondaulazimounoviciklusproizvoljnosti.Samoudvedrogerije u Beogradu (DM i Lilly) prodaje se 25 odsto svih sredstava zaličnuhigijenu.Nadrugojstraniumalimradnjamasjednomkasomprodajesepreko30odstoproizvodaodduvana.

59. Analizaiztačke57pokazujedajezaistapotrebnonedvosmislenoodreditipodatkeotržišnimudelimaDeltagrupeinjenihkonkurenata.Uprkossumnjiuizvorepodataka,Komisijazazaštitukonkurencijenaosnovukalkulacijeiztačke57zaključuje:„Tržišniudeo učesnika u koncentraciji [misli se na Delta grupu, naša primedba]iznosiojeu2006.godini…63,4%premaukupnomgodišnjemprihodu”.Idalje„Svinavedenipokazateljigovoredajetržišniudeoučesnikaukoncentracijiu2006.godinibiodalekoiznad40%,kaozakonskepretpostavkezautvrđivanjedominantnogpoložaja,odnosnodatajudeoiznosiblizu70%”(str.19)50.

60. Poslednji dokaz o nedozvoljenom učešću Delta grupe na relevantnomtržištu,KomisijazazaštitukonkurencijezasnivanaanketikojujenaručioCmarket„Istraživanjepozicioniranosti”,akojujesprovelanepoznataagencijazaistraživanjetržištakojojKomisijazazaštitukonkurencijepridajepotpunopoverenje.Oograničenojdokaznojsnaziovogistraživanjatržištavećsmogovoriliutačkama36i37takodanemapotrebedasvetoponavljamo.

61. Komisija za zaštitu konkurencije ima pravilan stav da je relevantno tržištepotrebnodinamičkiposmatrati.UtomsmisluonasepozivanaplanoveCmarketazainvestiranjeunarednetrigodine.Nažalost,realnostčestoputaodstupaoddobrihplanova.OnauopštenijeišlauprilogDeltagrupinakonostvarenekoncentracije.NasledećojtabelinavodimopodatkeizzavršnihračunaDeltagrupeoprofitunakonoporezivanjauperiodu2004—2007.51.

50 Poovojlogici,akoseizgornjetabeleisključijoščetirikonkurenata,tadajeučešćeDeltagrupe95.5%!

51 VisinanetoprofitaCmarketau2004.g.jepozitivna,alijetolikomaladasenevidinagrifikonu.

finansijska2005.g.bilaveomaloša.Dodatno,2006.g.jebilajošlošijakaoštosmopokazaliutački61.Drugo,tržišterobaširokepotrošnjeuBeograduseveomaburnorazvijalouperiodu2005—2007,naosnovučegasuzajedničkiudeliDeltagrupeneprekidnoopadali,kaoštosmopokazaliutačkama48do52.

Prvi razlog nije bio poznat Komisiji za zaštitu konkurencije u momentu donošenja odluke i u tom smislu postoji opravdanje zanjenupogrešnuprocenu.Drugirazlogjemogaodaseotkloniumeđuvremenujersupodaciorazvojutržištamaloprodajebilidostupnizastručnujavnost.

Struktura tržišta

64. PremaZakonuozaštitikonkurencijenepostojiobavezadaseformalnoizračunaHHindekskoncentracijetržištadabiseegzaktnopratilepromenenatržištukojemogudanastanuposlekoncentracije(Herfindahl-Hirschmanovindeks).Zbogtoganijebilaposvećenadužnapažnjaprikupljanjupodatakauovompredmetunaosnovukojihbisenedvosmislenoodredilastrukturatržišta.Komisija za zaštitu konkurencije metodološki nekorektno određuje HHI53itvrdidajeonvećiod4,200.Oniznositačno4,221akoseizračunanaosnovupodatakaiztačke57(kolonaKZK2006).Međutim, to znači da se kao konkurenti Delta grupi posmatraju samočetiritrgovinskalanca–IDEA,Mercator,RodićiVeropulos.Kaoštoproizilaziiztabeleutački57ostalanavedenatrgovinskapreduzećasupotpunoirelevantnazbogsvojemaletržišnesnageizanemarljivo utiču na visinu obračunatog indeksa54.Akoseponovovratimonatabeluutački57iuzmemouobračunkonkurentekojesu naveli potrošači u anketi „Strategic Marketing Research”, tada je HHindeksdalekonižiiiznosi1,564.Uzsveto,dodatnačetirivelikakonkurenta Delta grupi nisu uzeta u obzir ni u jednom ni u drugom slučaju.Tosu:Futuraplus,Univerexport,ŠtampasistemiiMatijević.

65. Nadrugojstrani,„Conzit”tvrdidajeHHIporastasa762na1,584nakon koncentracije, mada ne navodi na osnovu kojih ocena udela je izračunat ovaj indeks55.Utompogleduovajrezultatnemožedaseproveri,madadostadobroodgovaraonomeštodobijamo prema anketi „Strategic Marketing Research” i tabeli u tački57.

53 RešenjeKomisijezazaštitukonkurencijebroj6/0-02-138/07-15od26.11.2007.g.str.24.

54 Kvadratitržišnihudelapreuveličavajuvelikeudeleipotpunopotcenjujumaleudele.

55 Conzit, Analiza stanja i konkurentskih odnosa u trgovini robama svakodnevne potrošnje u Srbiji, Beograd, oktobar2006.g.str.47.

66 |

67

66. KaoštovidimoodređivanjeHHIsuočavasesatrigrupeproblema:

1) nedostatakpouzdanihiopšteprihvatljivihpodataka,

2) dilemeštapredstavljarelevantnotržištenaosnovučega

3) ne postoji saglasnost koja su to trgovinska preduzeća koja obrazujuuzorakoddesetnajvećihnarelevantnomtržištu.

67. Našaanalizanemožedokrajadarešigorenavedeniproblemjernepostojisaglasnostodefinicijirelevantnogtržišta.Međutim,onadajejednuvažnuinformacijukojanedostajeucelojovojstvari.Onaseodnosinadinamikupromenastrukturerelevantnogtržišta.Utompogledunašpristupjekrajnjepragmatičan.Mipolazimooddefinicije„statističkirelevantnogtržišta”iztačke47kaoonogrelevantnogtržištaokomepostojeusaglašenipodaciiznajmanjedvanezavisnaizvorainformacija(SMRiRZS).Svakidrugipristupuvodi dodatnu arbitrarnost procene potrebnih podataka, što bi u ovompredmetutrebaloizbećikolikogodjetomoguće.

68. Naosnovupodatakaoukupnomprihoduizzavršnihračunaza2006.g.odesetnajvećihtrgovinskihpreduzećauprometunamalo, koji se mogu naći na internet adresi Agencije za privredne registre, Centralnog registra hartija od vrednosti i Centra za bonitet NBS,kaoipodatakaizkvartalneanketeoprometunamalokoje smo dobili od Republičkog zavoda za statistiku, moguće je izračunatiindekspromenatržišnekoncentracijeuperioduprvikvartal2005.g.—drugikvartal2007.g.

Kaoštosmorekli,indekssenazivaHerfindahl-Hirschman-ovindeksiliHHIipredstavljazbirkvadratatržišnogučešćanajvećihfirmi.Njegovamaksimalmavrednostje10,000kadapostojisamojednajedinafirmaucelojgrani.Štojeindeksveći,tojemanjakonkurencija, i obratno, što je indeks manji to je veća konkurencija natržištu.IakojeHHIčistekonomskikoncept,onjeprihvaćenumnogimzakonodavstvima,uključujućiiEvropskuunijuiSAD.Međutim,Zakonozaštitikonkurencijeganepoznaje,štojenjegovvelikinedostatak.MismatramodanemanikakvihpreprekadauovomslučajukoristimopravilaEvropskeunije.Uzto,naosnovuserijekvartalnihpodataodprvogkvartala2004.g.dodrugogkvartala2007.g.mogućejeizvućizaključkeodinamičkomkretanjunapodručjukonkurencije.

69. UpogleduvisineHHI,Evropskakomisijaimasledećapravila:56

1. AkojeHHI<1,000Evropskakomisijauopštenerazmatraslučaj koncentracije kao potencijalnu pretnju konkurenciji;

56 „CommissionNotice–GuidelineontheassessmentofhorizontalmergersundertheCouncilRegulationonthecontrolofconcentrationbetweenundertakings”,DGCOMP,28January2004.

2. Akoje1,000<HHI<2,000Evropskakomisijanerazmatraslučaj koncentracije kao potencijalnu pretnju konkurenciji poddodatnimuslovomdaprirastindeksa(tzv.delta)nijevećiod250;akojeprirastHHIvećiod250slučajseuzimaurazmatranje.

3. AkojeHHI>2,000slučajkoncentracijeseispituje,aliopet,akojeprirastHHImanjiod150slučajseodbacujekaonepostojećapretnjazanarušavanjekonkurencije.

68 |

69

70. Nadvagrafikanaprethodnojstranicinavelismodinamikutržišnihudela kod konkurenata i kod spojenih trgovinskih preduzeća Deltagrupeodprvogkvartala2004.g.dodrugogkvartala2007.g.JasnosevididapreduzećaRodićiCmarketgubesvojetržišnepoložaje,dokihDeltaiostalikonkurentizadržavaju.Utom smislu ne bi trebalo da nas iznenadi rezultat iz naredne tačke koji pokazuje da se smanjuje – a ne povećava – koncentracija na tržištumaloprodajeuBeogradu.

71. NadonjemgrafikuprikazalismokretanjeHHindeksauposmatranom periodu na osnovu naše baze podataka o „statističkirelevantnomtržištu”.HHIjeumomentuspajanjadošaouBeogradunanivoodoko1,500,alijekasnijenastaviodaopadaiudrugomkvartalu2007.g.jedvaprelazigranicuod1,200.USrbijiiVojvodinikoncentracijatržištamaloprodajejedalekomanja i ne izaziva nikakve sumnje u potencijalno narušavanje konkurencije.Tačnoje,međutim,daje„delta”HHIindeksaumomentukoncentracijebilavećaod250idapotomepostojiosnovadaseispitaceoslučajkoncentracije.Dakle,našaanalizapodržavanalaze„Conzita”vezanezastrukturutržištamaloprodajeu Beogradu, s tim što tu analizu dinamizuje i pokazuje da nivo konkurentnostinakonkoncentracijenijedaljenarušavan.

Posledice koncentracije

03

70 |

71

Konkurenti

72. Na osnovu podataka iz završnih računa najveće konkurente Delta grupi smo naveli na levom grafikonu u tački 70. To je urađeno tako što su sortirana sva trgovinska preduzeća na malo po opadajućem nizu i prvi deset su ušli u naš izbor. Tome smo dodali i Veropulos iako on po svom ukupnom prometu u 2006. g. ne bi ušao u ovu grupu. Međutim, ono što završni računi ne pokazuju to je snaga manjih trgovinskih preduzeća.

72. Posmatrana zajedno ova manja trgovinska preduzeća značajno konkurišusvimvelikimtrgovinskimlancima.UtomsmisluuBeogradu situacija je potpuno obrnuta od one koja postoji u VelikojBritaniji.Tamovelikilancikonkurišumanjimprodavnicamai samoposlugama, dok u Srbiji manje prodavnice i samoposluge konkurišuvelikimlancima.Objašnjenjejejednostavno.UVelikojBritaniji u „šoping” se ide kolima, tako da blizina prodajnog mesta nema presudan značaj, nego drugi faktori odlučuju o konkurenciji – kvalitet usluge, raznovrsnog prodajnih odeljenja, dobar parking, mogućnost da se kupi i benzin a ne samo hrana i sl.USrbijiprvifaktorkojiodlučujeoizboruprodajnogmestajesteblizinaprodavnice.U„šoping”idekolimasvakidrugipotrošačitozavelikekupovineprekovikenda,aneudnevnimkupovinama.Nadrugomsumestucene,anatrećemkvalitetproizvoda.Kaoštosmoprikazaliutački40,nakonovatrifaktoradolazeostaličinioci koji favorizuju velike prodajne lance, ali je njihov uticaj nesrazmerno manji – ljubaznost zaposlenih, raznovrsnost ponude, sigurnostizdravstvenaispravnostproizvodairadnovreme.

OvojejošjednaodključnihspecifičnosttržištamaloprodajeuBeogradu koja mora da se uzme u obzir ne samo kod ocene konkurentnosti,negoikoddefinisanjarelevantnogtržišta.Tradicijaiuslovikupovineodređujunajbližeradnjekaoprioritetneprodajneobjekte,atosupermarketiihipermarketipopravilunisu.

73. NaosnovuanketeSMRpoložajnajvećihkonkurenataDeltagrupiuBeograduizgledakaonasledećojslici.Specijalizovaneprodavnice, pijaca, male radnje i samoposluge van trgovinskih lanacasumesta„nadohvatruke”.Potrošačiprvokupujukodnjih,pa onda u trgovinskim lancima koji imaju supermarkete i hipermarkete.Tojespecifičnostbeogradskogtržišta.

72 |

73

72. Posmatrana zajedno ova manja trgovinska preduzeća značajno konkurišusvimvelikimtrgovinskimlancima.UtomsmisluuBeogradu situacija je potpuno obrnuta od one koja postoji u VelikojBritaniji.Tamovelikilancikonkurišumanjimprodavnicamai samoposlugama, dok u Srbiji manje prodavnice i samoposluge konkurišuvelikimlancima.Objašnjenjejejednostavno.UVelikojBritaniji u „šoping” se ide kolima, tako da blizina prodajnog mesta nema presudan značaj, nego drugi faktori odlučuju o konkurenciji – kvalitet usluge, raznovrsnog prodajnih odeljenja, dobar parking, mogućnost da se kupi i benzin a ne samo hrana i sl.USrbijiprvifaktorkojiodlučujeoizboruprodajnogmestajesteblizinaprodavnice.U„šoping”idekolimasvakidrugipotrošačitozavelikekupovineprekovikenda,aneudnevnimkupovinama.Nadrugomsumestucene,anatrećemkvalitetproizvoda.Kaoštosmoprikazaliutački40,nakonovatrifaktoradolazeostaličinioci koji favorizuju velike prodajne lance, ali je njihov uticaj nesrazmerno manji – ljubaznost zaposlenih, raznovrsnost ponude, sigurnostizdravstvenaispravnostproizvodairadnovreme.

OvojejošjednaodključnihspecifičnosttržištamaloprodajeuBeogradu koja mora da se uzme u obzir ne samo kod ocene konkurentnosti,negoikoddefinisanjarelevantnogtržišta.Tradicijaiuslovikupovineodređujunajbližeradnjekaoprioritetneprodajneobjekte,atosupermarketiihipermarketipopravilunisu.

73. NaosnovuanketeSMRpoložajnajvećihkonkurenataDeltagrupiuBeograduizgledakaonasledećojslici.Specijalizovaneprodavnice, pijaca, male radnje i samoposluge van trgovinskih lanacasumesta„nadohvatruke”.Potrošačiprvokupujukodnjih,pa onda u trgovinskim lancima koji imaju supermarkete i hipermarkete.Tojespecifičnostbeogradskogtržišta.

74. Sadajetrenutakdasevratimonatačku30(i)inatest„hipotetičkogmonopoliste”.Minismosprovelianketumeđupotrošačima na izlazu iz prodavnica i pitali ih gde bi kupovali robu ako bi data prodavnica malo, ali značajnije i trajnije podigla svojecene.AnketakojujesproveoSMRseodnosilana1,000domaćinstavakojasuvodiladnevnikdnevnihkupovinaibeležilaprodajneobjekteukojimasukupovali.Naosnovuovihinformacijamoguće je doći do sličnih zaključaka kao da smo vodili anketu na izlazuizprodavnica.Naime,bazapodatakaod1,000potrošačasa njihovim sedmodnevnim kupovinama sa tačno navedenim robama omogućava da se ocene koeficijenti korelacije između prodajnihformata.Koeficijentikorelacijepokazujukakvajepovezanostizmeđu,naprimerkupovinauMaxi-juikupovinauRodiću.Tiparovipodatakapostojezasvemogućekombinacijeizasvamogućaupoređenjaizmeđuprodajnihobjekata.Visinakoeficijenata korelacije u apsolutnom iznosu ide od nule do jedinice.Akojenula,toznačidanemanikakvepovezanosti.Akojejedinica,toznačidaimamodveidentičnepojave.Urealnostikoeficijenti korelacije se nalaze između ovih krajnosti, ali sa različitimpredznacima.Predznakkoeficijenatakorelacijegovorioprirodi(aneojačini)povezanosti.Akojepredznaknegativan,porastjedneveličinekoincidirasapadomdrugeveličine.Akojeprednak pozitivan, porast jedne veličine koincidira sa porastom drugeveličine.

Mi smo zainteresovani da utvrdimo da li postoje negativni koeficijenti korelacije između kupovina potrošača prema različitim prodajnimformatimaidalijenjihovavisinaznačajna.Akojetotako, onda otkrivamo skupove potrošača X i Y, koje smo naveli na sliciutački30(i),kojiprelazeizjedneudruguvrstuprodavnicauzavisnostiodvisinecenaidrugihfaktorasupstitucije.Kakojecenadrugaporedunajvažnijaokolnostuizboruprodajnihmesta(tačka 44), to znači da promena cena u jednom objektu dovodi do preusmeravanja kupovina potrošača prema nekom drugom prodajnomobjektu.

Praktično je pitanje koliko treba da budu visoki koeficijenti korelacijedabismoihkoristiliuovomtestu.Mismokumulativnouzelidvakriterijuma.Prvo,koeficijentikorelacijemorajunajmanjedabudu-0,2.Drugo,dabismozadržalijedanprodajniformatnarelevantnomtržištuonmoradaimanajmanjedvaznačajna(negativna)preklapanjasanekimdrugimprodajnimformatom.Ovaj kriterijum govori o neprekinutom lancu supstitucije, kako ga definišu Kancelarija za fer trgovinu i Komisija za konkurenciju u VelikojBritaniji.

Naosnovukriterijumaneprekinutoglancasupstitucijeisključilismo pekare i pijace (iako su pijace imale veoma visok negativni koeficijent korelacije sa Interexom i dosta visok negativni koeficijentkorelacijesaTempom).Narelevantnomtržištukao konkurenti su ostali kiosci jer značajno konkurišu DM i samoposlugamaizvanosnovnihtrgovinskihlanaca.Ostalesu i drogerije jer po ocenama potrošača imaju značajnu supstitucijusaRodićem,SImarketom,SuperVeromiInterexom.One ne konkurišu značajno Delta grupi, ali značajno konkurišu konkurentima Delta grupe, na osnovu čega moraju da se ubroje uistorelevantnotržišteiindirektnekonkurenteDeltagrupi.Takvajemetodologijaodređivanjarelevantnogtržišta.Mesarekonkurišuznačajno Tempu i SI marketu, pa smo i njih uvrstili u relevantno tržište,odnosnoukonkurenteDeltagrupinarelevantnomtržištu.

Ovi nalazi pokazuju da je potrebno proširiti definiciju relevantnog tržištauBeogradu,odnosnodasurealniudeliDeltagrupekakosuobračunavaniutački51negdenasrediizmeđunaznačenegornjeidonjegranice(29%i39%).

74 |

75

75. Dakle,premaocenamapotrošačaučesnicinarelevantnomtržištunisusamosupermarketiihipermarketi.Nadonjojtabelismonaveli matricu koeficijenata korelacije koja prema oceni potrošača postoji između kupovina na raznim prodajnim mestima1.Visokeinegativnekoeficijentekorelacijesmoosenčili.Većvizuelnainspekcija pokazuje da se ovde radi o jednoj celini unutar koje postojikonkurencijaisupstitucija.

Položaj dobavljača

76. Deltagrupajedostavila18.10.2007.Komisijizazaštitukonkurencije Izvešataj o svojim dobavljačima, zajedno s pisanim potvrdama koliki je bio procenat njihove prodaje Deltinom lancu samoposlugau2005.g.iprvojpolovini2006.g.Komisijazazaštitu konkurencije nije prihvatila ove dokaze jer je izrazila sumnju unjihovupouzdanost.Boljebibilodajezvaničnozatražilapotvrdeod navedenih dobavljača, nego što se zaustavila na sumnji bez pokrića.Doksevalidnoneoboreovepotvrde,mipretpostavljamodasuvalidneinanjimazasnivamonašudaljuanalizu.

Komisijazazaštitukonkurencijejejedinainstitucijakojamožedapribavirelevantnepodatkezatržištedobavljača.DobavljačiDeltagrupenisuželelitepodatkedasaopšteprilikomizdavanjapotvrdaoposlovnomodnosusapodnosiocemzahtevajerželedasačuvajuovuposlovnutajnu.

Tržištedobavljačajetako,silomprilika,ostalodostaneistraženo,aonojevrlointeresantnosastanovištakoncentracije.Nanjemupostoji par trgovaca na veliko koji snabdevaju gotovo dve radnje u Beogradu i deo trgovačkih lanaca sa robama iz oblasti prehrane, pićaidrugihsvakodnevnihproizvodaširokepotrošnje.OninesnabdevajuDeltagrupuiimajuvećutržišnusnaguodnjepremadobavljačima.ToseindirektnovidiizudelakojeDeltagrupaimau ukupnim prodajama svojih dobavljača koje nikada ne prelaze visinuod15%.ZakorektnoodređivanjetržišnesnageDeltagrupepremadobavljačimatobitrebalouzetiuobzir.

77. Naosnovupodatakaiztačke76mogućejeizračunatinaindirektan način (kada već to nije moguće uraditi na direktan način)tržišnusnaguDelteuodnosunasvojedobavljače.Tonamje potrebno da bismo imali jedan sintetički pokazatelj o tome kakvajetržišnasnagaDeltagrupepremanjenimdobavljačima.TajpokazateljćemoodreditiistokaoštoseizračunavaHHindeks.NijesvejednodalijedandobavljačprodajeDeltagrupi5odsto

1 ObračunkoeficijentakorelacijenaosnovubazepodatakaSMRizankete„NavikepotrošačauBeogradu”,decembar,2007.

76 |

77

svojeproizvodnjeili30odstosvojeproizvodnje.SvakakodajeuprvomslučajutržišnasnagaDeltagrupemnogomanjapremaovom dobavljaču, jer on ako ne pristane na uslove kupovine nećepretrpetivelikuštetu.Udrugomslučajunijejednostavnopreusmeriti30odstosvojeprodajepremanekomdrugomkupcu.ZatobituDeltagrupaimavelikutržišnusnagu.

DabisesintetičkipovezalesvetepojedinačnetržišnesnageDeltagrupepremanjenimdobavljačimaizračunaćemoHHindeksza sve dobavljače kao zbir kvadrata udela njihovih prodaja Delti uodnosunanjihoveukupneprodajesvimkupcima.Tojeprvikorak.PotrebannamjejošjedankorakkojibisemoraoodnositinausvajanjepreciznogstandardatržišnemoćiskojimbismouporedilipoložajDeltagrupe.

MismopretpostavilidadominantanpoložajkupcapremadobavljačimapostojikadaseHHindeksizračunanaosnovupodatakakojipokazujudakupacuprosekukupujepo40odstoproizvodnjesvojihdobavljača.Jakpoložajpostojikadasetaj prosek svede na 25 odsto, a dugoročan partnerski odnos beznekeposebnetržišnesnageakoovajprosekpredstavlja10odstoproizvodnjedobavljača.Minismokoristiliprosečneveličinezaodređivanjetržišnesnagejerunutaristogprosekamogudapostojepotpunodrugačijeraspodeletržišnemoći.ToznačidanašHHindeksnaglašavatržišnumoćkupcačaki kada se ona ne manifestuje prema svima nego samo prema nekima.Odnoskupcapremasvojimdominantnimdobavljačimadeterminišenjegovuukupnutržišnumoćkojuonimapremasvimdobavljačima.

78. Dakle,upoređenjemdobijenogHHindeksasapostavljenimstandardimaodređujetržišnumoć.Tojeprikazanonadonjojtabeli.Deltaimaoko6odstotržišnemoćidominantnogkupcaili15odstotržišnemoćiznačajnogkupca.Nasuprottome,Deltaima95odstotržišnemoćidugoročnogpartnera.Drugimrečima,podaci o kupovinama i njihova distribucija ne ukazuju na postojanjetakvetržišnemoćikojadominantnoodređujeuslovenabavki.

79. Rezultatianalizetržišnemoćipremadobavljačimaiztačke78sugerišu da u ovom domenu nema povrede slobodne konkurencije.Sličanzaključaksemožedobitiianalizomvarijabilnostinabavnihcenaimarže.Nadonjojtabelinavelismokoeficijentevarijacijeza20robuširokepotrošnjeuperioduod34meseca(odjanuara2005.g.dooktobra2007.g.)kojesuseprodavale u objektima Delta grupe2.Varijabilitetsemerikoeficijentom varijacije (standardna devijacija podeljena sa prosekom).Varijabilitetnabavnihcenajeusvimslučajevimaosimjednog(kodkobasica)manjinegoštoiznosivarijabilitetmarže.Toznači da u jednom dovoljno dugom periodu od tri godine dana, Delta nije uticala na prodajne cene vršenjem pritiska da se prilagođavaju cene dobavljača, nego promenom sopstvene marže.DapostojivelikatržišnasnagaDeltepremadobavljačima,onabidržalasvojemarženastalnojvisini,aprimoravalabidobavljače da menjaju cene prema promenama uslova konkurencijenatržištu.Toupraksinijebioslučaj.

2 Tačnijerečeno,podaciseodnosenadnevneveličineod3.januara2007.g.do4.novembra2007.g.zasvatritipaprodajnihobjekatauDeltagrupi.

78 |

79

80. Odnospremadobavljačimapokazujetržišnusnaguuvertikalnomlancuprodaje.Postojipretpostavkadarastetržišnamoćpremadobavljačimaukolikosepovećavatržišnoučešćepremapotrošačima.Štojevećitrgovačkilanacumaloprodaji,to jedinstvena politika nabavki zahvata veći broj dobavljača i prodajnilanacjeuboljojpozicijidadiktiracene.OvapretpostavkajeoborivapretpostavkainevažiuslučajuDeltagrupe.Moždato deluje iznenađujuće ali prodajni formati unutar Delta grupe međusobno konkurišu i zbog toga ne koriste prednosti zajedničke nabavnepolitike.Bližaanalizakoeficijenatakorelacijeiztačke75pokazujedameđusobnokonkurišuMaxiiCmarket;zatimMinimaxiiCmarketiPekabeta;inakrajuTempoiPekabeta.UžargonuzaposlenihuDeltagrupiovapojavasenaziva„kanibalizam”.Onasvakakonepotvrđujejedinstvenupolitikunabavkiijedinstveniodnospremadobavljačima.

Prepreke za ulazak

81. Po našem najboljem saznanju ne postoje objavljene studije o slobodiulaskanailiizlaskasatržištanamalouSrbijikojebismomogli da koristimo u ovoj analizi, osim dve stranice u već citiranoj analizi „Conzita”3.Komisijazazaštitukonkurencijeneprihvatatu analizu i ističe da postoje „značajne administrativne i faktičke prepreke”.ObrazloženjezaovajstavnalaziutomedapostojiograničenibrojlokacijanaužempodručjuBeograda,dasenoviprodajniobjektipodižunaobodugradaidasupotrebnedozvolezagradnju(zakoje,pretpostavljamo,uzimadaihjeteškodobiti).

82. Oargumentacijiiztačke81bisemogloraspravljatidajekaorelevantnotržišteodređenouže(centralno)područjegradaBeograda.KakojecelopodručjegradaBeogradauzetozarelevantnotržište,nemanikakvogznačajagdesegradenoviprodajniobjekti.Kadasejednom(pogrešno)odreditirelevantnotržište,poslediceseprenosenaceluanalizu.

83. Pošto nismo u poziciji da koristimo direktne podatke o slobodi ulaskaiizlaskasarelevantnogtržištadnevnihpotrošnihroba,upotrebićemopodatkeocelomsrpskomtržištukaoindikatorštabimoglodaseočekujenatržišturobaumaloprodaji.SvetskabankaizVašingtonaredovnogodišnjesprovodisvojeistraživanjeo poslovnoj klimi u svim zemljama svojim članicama, odnosno opreprekamazaobavljanjebiznisa.IstraživanjesezoveDoing business i svi njegovi podaci su dostupni preko Interneta4.

3 Conzit,op.cit.str.28i29.

4 Dokaz:http:/www.doingbusiness/ExploreEconomies/?economyid=206

84. Izovogistraživanjamismoizdvojiliobeležjakojaseodnosenasloboduulaskaiizlaskasatržišta.Tosuobeležjavezanaza:osnivanje preduzeća, registraciju svojine, dobijanje kredita, zaštitu investitora, dobijanja potrebnih dozvola za gradnju i zatvaranje preduzeća.Ukupnojeizdvojeno20osnovnihindikatorai6dodatnihindikatoravezanihzaspoljnutrgovinu.Jedanodključnihargumenata Komisije za zaštitu konkurencije – dozvole za gradnju – su uključene u opšti indeks Doing busines.

85. Zaupoređenjesmoizabralisvenašesusede,uključujućiiSlovenijukaorepublikuubivšojzajedničkojdržavi.ČetiriizabranezemljesučlaniceEU:Slovenija,Mađarska,RumunijaiBugarska.Drugečetirizemljesu(potencijalni)kandidatizačlanstvouEU:Hrvatska,Makedonija,CrnaGoraiBosnaiHercegovina.PoložajSrbijejeodređenuodnosunaovihosamzemaljauokruženju.

86. U analizi smo koristili metodologiju Svetske banke koja se zasniva naprocentualnomrangusvakezemljezasvakoistraživanoobeležje5.RepernazemljajeSrbija.Rezultateanalizetrebatumačitinasledećinačin:štojeprocenatnižitojeboljirangzemljeudatomobeležju.Procenti,naravno,iduodnuledo100odsto.

87. NatabelismonavelirezultateanalizepoložajaSrbijeza2006.godinu u pogledu poslovne klime koja opisuje slobodu ulaska i izlaskasanacionalnogtržišta.Dobijenaprosečnavrednostje54%.ToznačidaseSrbijanalazinasredinirangauzimajućiuobzirsvanacionalnatržištauokruženju.Ovakavrangpokazujedasu administrativne i faktičke prepreke na našem nacionalnom tržištu„prosečne”uodnosunaregionsakojimseupoređujemo.

5 OnasejednostavnoizračunavauMicrosoftExcel-unaosnovufunkcije„percentrank”.

80 |

81

88. Da bi se odgovorilo na pitanje da li su administrativne i faktičke barijere „značajne” ili „beznačajne” potrebno je imati odgovarajući standardzaupoređivanje.Minemamotakavapsolutnistandard,nitigajenekodosadarazviozaprivreduSrbije.Mismozatokoristili „relativni standard” upoređujući našu privredu sa susedima.Utomsmisludobijenirezultatpokazujedapostoje„prosečneregionalne”prepreke.Uodnosunaspoljnutrgovinu,teprepreke su još manje, jer rang naše privrede ulazi u prvu trećinu posmatranihekonomijauregionuposlobodispoljnetrgovine.

89. Dakle, indikator prepreka za obavljanje biznisa u privredi Srbije, relativno,tj.uodnosunaregion,neukazujena„značajne”prepreke.Naravno,mogućejedajetrgovinapotpuniizuzetak,štonismobiliumogućnostinidadokažemonidaopovrgnemo.Usvakomslučajutosačimeraspolažemojemnogosolidnijeodobičnog utiska imajući u vidu solidnost institucije (Svetska banka), međunarodnu reputaciju projekta (Doing business), kao i razumnu pretpostavku da je stanje u trgovini moralo biti uzeto u obzir prilikomoceneukupnihpreprekazaceluzemlju.

Međunarodna konkurencija

90. Akopostojisumnjadanekiučesniknatržištumožedaimadominantanpoložaj,posledicetakvogpoložajaupogledupovredeslobodnekonkurencijeogledajusenadvanačina.Prvo,dominantanučesniknatržištuimavišeceneodsvojihkonkurenata, a potrošači su primorani da plaćaju takve cene zbog niske(negativne)elastičnostitražnjekojapostojiiznekograzloga.Drugo,moždapostojikolektivandominantanpoložajusmislučl.17Zakonaozaštitikonkurencije,kadasepojedinačnidominantanpoložajnemožeidentifikovati,alidvailivišeučesnikaostvarujuupraksiprednostisvojepenetracijenadomaćemtržištu.

91. NajprećemorazmotritihipotezudajeDeltaupozicijidominantnogučesnikanatržištuSrbijeidazbogtogaostvarujevišecenesvojihproizvodauodnosunameđunarodnookruženje.

92. Nemamnogoraspoloživeempirijskegrađekojubismomoglidacitiramo.Izuzetakjeistraživanje„Conzita”kojejevećdostavljenoKomisijizazaštitukonkurencije.Takođe,koristićemonalaze„Eurostata” o cenama prehrambenih proizvoda ocenjenih na bazi metodologije pariteta kupovnih snaga u svim zemljama članicama EU,zemljamakandidatimaipotencijalnimkandidatima.6

6 Eurostat,Statisticsinfocus90-2007,Eating,drinking,smoking–comparativepricelevelsin37Europeancountriesfor2006,EuropeanCommunity,2007.Conzit:UporednaanalizaanalizacenaosnovnihprehrambenihartikalauSrbijiizemljamauokruženju,Beograd,maj,2007jedostavljenaKomisijizazaštitukonkurencije18.10.2007.g.

93. ConzitjesproveoistraživanjeusedamgradovaSrbijekoristećikorpuprehrambenihproizvodaod28proizvodazapetgruparoba.Usvimgradovimatražiojepandameza„Maxi”i„Tempo”tipoveprodajnihobjekata.Topodrazumevadajeistraživanasamomodernamaloprodaja,aneinjentradicionalnideo.Drugačijenijenimoglodasepostupijersetradicionalnatržištauregionurazlikuju i nikakvi uporedivi rezultati ne bi mogli da se dobiju, osim ako se ne sprovede međunarodna anketa kao što je to uradio „Eurostat”(zvaničnastatističkaslužbaEU).Napominjemodajeradiuporedivostisasusednimzemljamakorišćentekućikursevra.

94. Premarezultatima„Conzitovog”istraživanjadvaDeltinaprodajnaobjektasuimalanižecenezaizabranukorpudobarauodnosunaprosekuzorka.ProsekDeltinekorpejeiznosio54,4€,dokjeprosekkorpeizuzorkaostalihprodajnihlanacabio60,1€.ZaSrbijujeobračunatprosekod58,6€.Ovakavrezultatnepotvrđujehipotezu o mogućim negativnim posledicama zbog postojanja dominantnogpoložajaDeltenatržištuprehrambenihproizvodaSrbijeposleizvršenekoncentracije.

82 |

83

95. Uistraživanjimaovakvevrsteuvekmogudasepostavebrojnametodološka pitanja (da li je dobro izabrana korpa dobara, da li su dobro izabrani gradovi za snimanje cena i kako je stratifikovan uzorakpopojedinimgradovima).Mimislimodatakvavrstarasprave na ovom mestu nije primerena jer nalaze „Conzita” na određeni način potvrđuju nalazi „Eurostata” za istu godinu na bazi upoređivanja cena prehrambenih proizvoda u korpi roba od oko 500artikalau37zemaljaEvrope.Metodologijaparitetakupovnesnage je mnogo savršenija tehnika snimanja i obrade cena, ali onauglobaluzaizabranugrupuzemaljadajesličanrezultat.Podatkeizkolone„Eurostat”možemodatumačimokaoindekse,gdejeevropskiprosek100,amaloslobodnije,ikaocenukorperoba u zajedničkoj evropskoj valuti iste kupovne snage u svim zemljama(tojestatističkavaluta,aneevro)od100jedinica.Ovezajedničke novčane jedinice iste kupovne snage koincidiraju sa realnomvrednošćuevrau2006.godinijerprosekindeksazazemljemonetarneunijeiznostakođeoko100.

96. Srbija je najjeftinija zemlja za hranu u izabranoj grupi zemalja premanalazu„Conzita”,dokjetoBugarskaprema„Eurostatu”.Takođe,relativnipoložajMađarskenijeistiujednomiudrugomistraživanju,alisuodstupanjatolerantna.UsvakomslučajuSrbija je ili najjeftinija zemlja za prehrambene proizvode ili među najjeftinijim zemljama u našem susedstvu sudeći po rezultatima obaistraživanja7.

97. Hipotezaokolektivnomdominantnompoložajusrpskihtrgovacahranomuodnosunaokruženjenijepotvrđena.Akoseobaistraživanjapovežu,stičeseutisakdaDeltavodikonkurentskupolitikucenanaunutrašnjemtržištuSrbijeiuodnosunanašesusede.

Trendovi ponude i tražnje

98. Linearni trend prometa u trgovini na malo ima prosečnu mesečnu stopurasta0.61%uperiodu2001—2007.godina8.

Eksponencijalni trend ima prosečnu mesečnu stopu rasta od 0,034%uistomperiodu.Ovestoperastaukazujunačinjenicudasetrgovinanamaloveomabrzorazvijauposlednjihšestgodina.Ona,ustvari,pratibrzrastagregatnetražnje,čijamesečnaeksponencijalnastoparastaiznosi0.03.Uostalom,tojeibio

7 Madaseujavnostistalnonailazinasuprotanutisak.

8 Podacipreuzetiiz:MAT,Mesečneanalizeiprognoze,„Zaključnarazmatranja”,Ekonomskiinstitut,Beograd,decembar2007,str.5.

razlogzaštoDeltagrupanijemogladazadržisvojvisokudeonatržištumaloprodajekojijepostojaoodmahposleizvršenekoncentracije.KoncentracijajeubrzalarastDeltagrupe,alinakonnje taj rast je bio sporiji od opšteg rasta trgovine na malo tako da seobekriveponovosekuuIIIkvartalu2007.g.

84 |

85

Trendovi ekonomskog i tehničkog razvoja

99. Navedenatendencijabrzograstaukupnetrgovine,uključujućiitrgovinu na malo, izazvala je rastući uticaj trgovine na formiranje bruto domaćeg proizvoda, koji je inače najznačajniji indikator društvenogblagostanja.StoperastaBDPutrgoviniuodnosunaBDPukupneprivredesuduplovećeuperiodu2002—2007(prvopolugodište).

100. Uovakobrzorastućemtržištuteškojebilokomedazadržisvojtržišnipoložajnadužirokukolikonepreduzimaveomavelikenaporeistalnoinvestiraiinovirasvojuaktivnost.Brzorastućetržišteuveksasobomdonosiizuzetnukonkurencijuizmeđusvojihaktera.

101. Pojava novih formata prodajnih objekata u trgovini na malo (supermarketi,hipermarketiicash&cary)predstavljaznakdasemodernizujetržištemaloprodajeuBeograduiSrbijiuokviruukupnetendencijerazvojatrgovine.Utački16smonavelitrendrazvojatrgovinenamalouEvropi.Sadaćemopružitiinformacijeomodernizaciji trgovine koju je načinila Delta grupa u poslednjih par godina.OnaupotpunostiodslikavatrendrazvojatrgovineuEvropi, ali još nije prošlo dovoljno vremena da bi se prilike u Srbiji toliko popravile da bi zemlja u celini dostigla standarde Evropske unije.

Crvena isprekidana linija deli period posmatranja na deo pre koncentracijeinadeoposlekoncentracije.Žutistubićipokazujuudeletradicionalnemaloprodaje,anarandžastiisivistubićiudeomodernemaloprodajeuobjektimaDeltagrupe.PrekoncentracijeDelta grupa je imala relativno više modernih prodajnih objekata negoštoihimadanas.RazlogležiutomeštojeCmarket,iakopoznat javnosti po par modernih samoposluga, ustvari bio trgovinskopreduzećakojesepretežnobavilotradicionalnommaloprodajom.Poslekoncentracije,udeomodernemaloprodajejepao,alijedaljiminvestiranjempolakopočeodasepoboljšava.Trendbrzograzvojahipermarketajeizuzetnonaglašen.Danasse

86 |

87

prodajni objekti Delta grupe sastoje iz jedne trećine hipermarketa, druge trećine supermarketa i treće trećine tradicionalne maloprodajeumalimprodavnicamaisamoposlugama.Koncentracija je očigledno dovela do tehnološkog napretka i do podizanja ekonomske efikasnosti, uključujući i zaostali deo tradicionalnetrgovineuCmarketu.

Koncentracija je, takođe, promenila strukturu prodaje u Delta grupi.Cmarketsemnogovišebaviotradicionalnomprodajomhrane nego Maxi i Pekabeta, tako da je spajanje povuklo nagore udeohraneuukupnomprometurobenamalo.No,modernizacijaje i tu delovala tako da je uvođenje modernih formata prodaje smanjilo udeo hrane u ukupnoj prodaji i povećalo udeo drugih robaširokepotrošnje.

Interesi potrošača

102. Prema pravilima Evropske Unije, blagostanje potrošača je krajnji kriterijum na osnovu koga će se odlučiti da li će se dozvolitinekakoncentracijailineće.Prilikomprocenedalisekoncentracijom povećava ekonomska efikasnot valja voditi računa kako o dinamičkom aspektu konkurencije tako i o potrebama reorganizacije preduzeća, koja se obavljau u formi koncentracije.Idealniefekatpovećanjaekonomskeefikasnosti

je da se istovremeno poveća i proizvođački višak za učesnike u koncentraciji, na strani ponude, i da se poveća potrošački višak, nastranitražnje,takodaipotrošačiprisvojejedandeokoristiodpovećanepreduzetneefikasnosti.Međutim,nijeuveknužnodapotrošačiučestvujuupodelikoristiodkoncentracije.Poparagrafu79evropskihUputstava za ocenu horizontalne koncentracije „relevantni standard u proceni efikasnosti koncentracije jeste da potrošačinebuduulošijempoložajunegoštosubilipretoga”9.Analitička mera promene blagostanja potrošača jeste potrošački višak.Tonijekonceptkojisesamouteorijikoristi,negoimaisvojupraktičnuprimenu.

Nadrugojstrani,premapravilimaameričkogprava(US Horizontal Merger Guidelines), spajanje dva pravna lica koje povećava koncentracijumožeseobustaviti,osimakoonodirektnonepovećava blagostanje za potrošače kroz smanjenje cena i rastprodatihkoličina.Utomsmisluameričkapravilazahtevajurast potrošačkog viška kroz smanjenje cena, što nije slučaj sa pravilimaEvropskeunije.

103. Uveomaiscrpnojstudiji„Ex-postreviewofmergercontroldecision” koju je uradio Lear, Laboratorio di economia , antitrust, regolamentazioneponarudžbiniEvropskekomisije,kaokretirijumpromene blagostanja potrošača se izričito koristi ekonomski konceptpotrošačkogviška.Idejajevrlojednostavna.Potrošačkivišak je razlika u ceni koju su potrošači spremni da plate da bi kupilinekurobu.

9 GuidelinesontheassessmentofhorizontalmergersundertheCouncilRegulatioononthecontrolofconcentrationbetweeundertakings,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,5.2.2004.C31/5.

88 |

89

Mismoreprodukovalinjihovegrafike4.1.i4.2.kojiilustrujuštajepotrošačkivišakikakomožedoćidonjegovepromene,izmeđuostalog,izbogkoncentracije.Potrošačkivišakzavisiodtrifaktora:1)cena2)prodatihkoličinai3)odfaktorakojipomerajucelukrivutražnjeudesnoinaviše(ulevoinaniže)kaoštojepoboljšanje(pogoršanje)kvalitetauslugaiproizvoda.Pre promene cena, formirana je cena PAkojaizazivapotražnjukoličine QA.UtojsituacijipotrošačkivišakjepredstavljenpovršinomA.Natržištumožedadođedopomeranjaudesnokrivetražnjezbogpoboljšanjauslugaprodavaca.Novavećacena je PB, ali zbog nje ne dolazi do pada prodatih količina, nego obrnuto do porasta nivoa prodaje do tačke QBjerpotrošačiželeda više kupuju kvalitetnije proizvode ili je usluga prodaje sada kvalitetnija.Međutim,većacenaznačidajeizgubljenjedandeopotrošačkog viška koji je označen donjim delom površine A, ali jepovećandrugideoviškaoznačenpovršinomB.Dakle,rastpotrošačkog viška ne mora da nastane samo zbog pada cena i porasta prodatih količina, kao što to pretpostavlja američko zakonodavstvo, nego i zbog povećanih prodaja uz veće cene ako je uzrok tome poboljšani kvalitet usluga i proizvoda10.Usvakom slučaju, evropsko zakonodavstvo zahteva da se uporedi potrošački višak pre i posle koncentracije i da se odluka donese naosnovunjegovenetopromene.Donjinivoprihvatljivostikoncentracije je da ova neto promena bude neutralna, odnosno dapotrošačinebuduoštećenizbogkoncentracije.Toznačidapovršina B mora da bude bar toliko velika koliko i izgubljeni deo površineA.

104. Dakle, pitanje poboljšanja kvaliteta usluga Delta grupe jeste jedno od ključnih pitanja da li je povećano blagostanje potrošača zbog koncentracijeilinije,nezavisnoodkretanjacena.Naosnovuanalizeiztačke103možedasetvrdidajekonccentracijadonelapoboljšanje ekonomske efikasnosti i dalji razvoj modernog dela tržištaprodajerobenamalo.Tojemoralodadovededoporastakvalitetauslugautrgovini.

105. NaosnovuanketepotrošačaSMRjesačinioSWOTanalizu(analizajakihislabihstrana,mogućnostiiopasnosti).Doslovnocitiramo deo koji se odnosi na jake strane Delta grupe kako ih vide potrošačiuBeogradu:

Potrošači ocenjuju da je MAXI od velikog značaja za našu •privredu – prepoznat kao domaći prodajni lanac

Prodajni lanac koji je najviše napredovao u protekle dve •godine

Uspešan prodajni lanac koji je u ekspanziji•

10 „Ex-postreviewofmergercontroldecision”,LEAR,Laboratoriodieconomia,antitrust,regolamentazione,str.35,Rome.

Prodajni lanac koji ima dobru reklamu•

NajčešćeposećivanoprodajnomestouBeogradu•

Najposećenijiprodajnilanacizamanjeizavećekupovine•

Potrošači u Beogradu u najvećoj meri su bar jednom •posetili MAXI prodavnicu (više nego bilo koji drugi prodajni lanac)

Kvalitetisvežinaproizvodaboljejeocenjenauvelikim•prodajnim lancima

Dobra zastupljenost prodavnica na teritoriji Beograda – •blizinanavažnijikriterijumzaodabirprodajnogmestaukomesekupuje.

106. Štose,pak,kretanjasamihcenatiče,očiglednojedapadcenairasttražnjepodrazumevarastpotrošačkogviška,atimeiblagostanjapotrošača.Iobrnuto,rastpotrošačkihcenaipadtražnjepodrazumevapadpotrošačkogviška.Trećislučaj,rastcenairasttražnjejegraničanslučajukomemožedaraste,aliidapadaukupanpotrošačkivišak.

107. Izrazlogaobjašnjenihutački103zaocenuefekatakoncentracijenapotrošačepotrebnojeuporeditistanjetržištaprekoncentracijesastanjemtržištaposlekoncentracije.Toznačidaserelevantnotržištamoraposmatratidinamičkiujednomdužemperiodu.Uex-postanalizipotrebnojeprikupitipodatkeštasestvarnodesilonarelevantnomtržištu,poštosuseefektikoncentracijevećmaterijalizovaliupraksi.Uex-anteanalizi,naprotiv,potrebnojeprocenitištaćesedesitiubudućnostinatržištunaosnovu podataka šta se dešavalo u prošlosti i odgovarajućeg modelazaprocenubudućihtržišnihkretanja.Apsolutnojenedopustivo ovakvu procenu izvršiti na osnovu jednog trenutnog stanja, odnosno na osnovu stanja koje neposredno prethodi koncentraciji11.Tojestatičkaanalizakojanepružanikakveindikacije šta će se desiti u dinamici, odnosno promenama relevantnogtržišta.

108. U predmetnom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije zasnovala je svoju odluku na statičkoj analizi, bez ikakvih dinamičkih projekcijabudućegkretanjarelevantnogtržišta,kojajeizvedenaiz kvalitativne ocene zasnovane na anketi potrošača C marketa izfebruara2004.g.(saocenamapotrošačaštasukupovaliudecembru2003.g.).Mi,međutim,smatramodamoradasesprovede dinamička kvantitativna ex-post analiza da bi se utvrdile relevantnečinjenicezadonjošenjeodluke.

11 VidetiLear,op.cit.str.20.itačku66uovojstudiji.

90 |

91

109. Delta grupa je učinila značajan napor da u kratkom roku prikupi i obradipodatkeo20tipičnihproizvodaizsvogasortimanaprodajezasvakidanprodajeod3.januara2005.g.do31.oktobra2007.g.itousvimtipovimasvojihprodajnihobjekata(Maxi,Pekabeta,CmarketiTempo).Uzetisuuobzirsamooniprodajniobjektikojisupostojaliu2005.g.danebirazvojdrugihdelovaprodajnemrežeuticaonaocenurezultatakoncentracije.Naosnovutogajesačinjenabazapodatakasablizu60,000podatakaocenama,količinamaimarži.Ovabazapodatakaomogućavadasedinamičkipratepromenenarelevantnomtržištu,štoznačidaje moguće uporediti stanje pre koncentracije sa stanjem posle koncentracije.Kakoseradiodugomperioduukomejedošlodo porasta opšteg nivoa cena, cene reprezentativnih artikala potrebnojenauobičajenstatističkinačindeflacionirati.Kaodeflatorjeuzetopštiindeksporastacenanamalo.Zatopostojiposebanmetodološkirazlog.Krivatražnjenasliciiztačke103možedasepomeraudesnoinavišenesamozbogpoboljšanjakvalitetausluga,negoizbogopštegrastadohodakapotrošača.Taj efekat mora da se eliminiše jer u suprotnom ne bi mogao da seoceniefekatkonkurencijenapomeranjekrivetražnjejerbibiopomešansaefektomrastaopštegnivoadohodaka.Nažalost,nedostatak dodatnih podataka nije dozvoljavao da se neutrališe efekatporastadohotka.Zatosmoseodlučilizajedandrugimanjeambiciozantest.Suštinatogtestajeupitanjudalijeposle koncentracije Delta grupa podigla svoje cene iz tačke PA u tačku PB i na taj način zahvata jedan deo potrošačkog viška koji je nastao zbog drugih razloga, a ne zbog podizanja efikasnosti poslovanjaDeltagrupe.

110. Ako relativne cene proizvoda Delta grupe rastu u odnosu na opštinivocena,potrošačiraspolažusavećimrealnimdohotkomaliimDeltagrupauzimajedandeonastalogpotrošačkogviška.Ako, pak, relativne cene padaju, potrošači imaju dodatne koristi jer mogu da kupe veću količinu roba, što bi bio indikator porasta potrošačkogviška.

111. Nadonjojsliciprikazanjegrafikponderisanihprosečnihcena20artikala Delta grupe deflacioniranih opštim rastom cena na malo u posmatranomperiodu.Godinudanaprekoncentracijerelativnecenesurasle,dabigodinudanaposlekoncentracijeopadale.U2007.godinirelativneceneoscilirajuokojednogistognivoasadosta naglašenom sezonskom komponentom12.

Vidljive su značajne oscilacije relativnih cena, što je logična posledica politike promocija prodaje pojedinih roba i akcija sniženjacenaradiprivlačenjakupaca.Štosetičeodgovoranatestiztačke109,dobijenirezultatinepotvrđujuhipotezudaje Delta grupa „otkidala” deo potrošačkig viška koji je stvoren povoljnimprilikamanatržišturadaiporastomrealnihdohodakapotrošača.Onau2007.g.nijedaljepovećavalaovajvišak,aligauprosekunijeniobarala.

12 Belox,Beograd:RealneceneikoličineDeltagrupe,internimaterijalkojiuključujeiEviews5datoteke.

92 |

93

112. Naovommestumoramodadamonaškomentaroinflaciji.Podnosilac predloga svojom cenovnom politikom nije uticao nainflaciju,negosesamoprilagođavaoinflaciji.Ovojeveomavažnaokolnost.Nisuraslesamoprodajnecenerobauprodajinamalo(zakojemožedasepostavihipotezadajeipodnosilacpredloga uticao) nego i nabavne cene roba, nisu rasle samo cene u Beogradu (gde podnosilac predloga ima veću koncentraciju) negoiucelojdržavi,inisuraslesamocenerobauprodajinamalo, nego i sve druge cene roba i usluga (sa izuzetkom deviznog kursa).Dakle,uprkosstvorenomlažnomjavnomutiskudasutrgovci krivi za inflaciju, inflacija ne zavisi od trgovaca nego je rezultatporemećenihfundamentalnihekonomskihveličina.Praksasvihzemaljasainflacijomtopotvrđuje.Uprotekletrigodinenašadržavajeponovopočelaznačajno(idugoročnoneodrživo)dasezadužujeuinostranstvuidaneodmerenopribavljastranikapital,mnogo kapitala je došlo po osnovi privatizacije i nije utrošeno na investicije nego na potrošnju, postoji velika emisija novca koja raste po stopama najmanje pet puta većim od stope rasta bruto domaćegproizvoda,platemnogobržerastunegoproduktivnostrada,državasvevišetrošiikonstantnojebudžetudeficitu,postojiveomavisokrastpotrošačkihkredita–tosufaktoriinflacije.Upoređenju s njima, uticaj trgovaca je zanemariv, mada se javnost stalnouveravausuprotno.Zaovajslučajje,dakle,izuzetnovažnoda ponovimo – trgovci se prilagođavaju inflaciji, a nisu faktor stvaranjainflacije!

113. Radipuneinformacije,naovommestuželimodaprikažemopodatke o pojedinačnim relativnim cenama i prodatim količinama izabranihartikala.Saizuzetkomsamotriartikla(Ramamargarin,dečji sapun i Dijamant ulje) kod svih roba su prodate količine u oktobru mesecu ove godine veće od prodatih količina u decembru 2005.g.neposrednoprekoncentracije.ZaCmarketsuobračunatiodgovarajućipodaciu2005.godini,takodaovajporastnijerezultatneuporedivostipodataka.

94 |

95

Štosetičerelativnihcena,samodvaartiklasuimalavećerelativnecenenakrajuovegodineuodnosunakraj2005.g.Tosubrašnoikeks.Četiriostalaproizvodasuimalarastasvojihcenapaondapadnanivoskraja2005.g.TosuPavlovićevamast,kafa,margarinimajonez.Sviostaliproizvodi,kojičineskorotričetvrtineuzorka su ostvarili relativan pad svojih cena u posmatranom periodu.

114. Postupakkoncentracijesevodinaosnovučlanova2i21Zakonaozaštitikonkurencije.Onsepotpunorazlikujeodpostupkazloupotrebedominantnogpoložajaštojepostupakkojisevodi,akosevodi,počlanovima2i18Zakonaozaštitikonkurencije.UtomsmisludeoobrazloženjarešenjaKomisijezazaštitukonkurencijekojiseodnosinamaržeDeltagrupejepotpunoirelevantanuovompostupku.Ipak,miželimodaposvetimodužnupažnjuiovompitanju.PolitikamaržiumaloprodajizauzimaposebnomestoupoliticicenaDeltagrupe.Dabismoisključiliefekatinflacijeobračunalismomaržuudinarimastalnekupovnesnage(izjanuara2005.g.)za20reprezentativnihproizvodamaloprodaje.

Realnamaržajekodvećineizabranihproizvodailigotovoistailinižanegoštojebilaprekoncentracije.Izuzetakčinipetartikala:keks,margarin,Pavlovićevamast,dečjisapunibrašno.Kodnjihjerealnamaržavećadanasnegoštojebilaumomentukoncentracije.OvojejedanznačajanindikatorotomedalijeDeltagrupaiskoristilaeventualnopostojećidominantanpoložajdabizaračunavalavišemaržepotrošačimanegoštojetobioslučajranijeprekoncentracije.Urealnojveličiniutričetvrtineslučajevanisubilezaračunavanevečemarže.Ovajzaključakpotpunoodudaraodopšteprihvaćenog(pogrešnog)utiskadasumaržeutrgoviniuzrokinflacije.Kaoštosmonaveli,inflacijazavisiodporemećaja fundamentalnih ekonomskih veličina, a ne od trgovačkemarže.NasledećojslicinavodimokretanjerealnemaržaDeltagrupeuposlednjetrigodine13.

13 Belox,Beograd:RealnemaržeuDeltagrupi,internimaterijalkojiuključujeiEviews5datoteke.

96 |

97

114. Postupakkoncentracijesevodinaosnovučlanova2i21Zakonaozaštitikonkurencije.Onsepotpunorazlikujeodpostupkazloupotrebedominantnogpoložajaštojepostupakkojisevodi,akosevodi,počlanovima2i18Zakonaozaštitikonkurencije.UtomsmisludeoobrazloženjarešenjaKomisijezazaštitukonkurencijekojiseodnosinamaržeDeltagrupejepotpunoirelevantanuovompostupku.Ipak,miželimodaposvetimodužnupažnjuiovompitanju.PolitikamaržiumaloprodajizauzimaposebnomestoupoliticicenaDeltagrupe.Dabismoisključiliefekatinflacijeobračunalismomaržuudinarimastalnekupovnesnage(izjanuara2005.g.)za20reprezentativnihproizvodamaloprodaje.

Realnamaržajekodvećineizabranihproizvodailigotovoistailinižanegoštojebilaprekoncentracije.Izuzetakčinipetartikala:keks,margarin,Pavlovićevamast,dečjisapunibrašno.Kodnjihjerealnamaržavećadanasnegoštojebilaumomentukoncentracije.OvojejedanznačajanindikatorotomedalijeDeltagrupaiskoristilaeventualnopostojećidominantanpoložajdabizaračunavalavišemaržepotrošačimanegoštojetobioslučajranijeprekoncentracije.Urealnojveličiniutričetvrtineslučajevanisubilezaračunavanevečemarže.Ovajzaključakpotpunoodudaraodopšteprihvaćenog(pogrešnog)utiskadasumaržeutrgoviniuzrokinflacije.Kaoštosmonaveli,inflacijazavisiodporemećaja fundamentalnih ekonomskih veličina, a ne od trgovačkemarže.NasledećojslicinavodimokretanjerealnemaržaDeltagrupeuposlednjetrigodine13.

13 Belox,Beograd:RealnemaržeuDeltagrupi,internimaterijalkojiuključujeiEviews5datoteke.

Elastičnost tražnje

115. VrhovnisudSADje1956godinedoneoistorijskuodlukuuoblastiprimene antimonopolske regulative u slučaju USA Department ofJusticeprotivDuPont&Co.(Cellophane)247.UtovremeDuPontjeimao75odstotržištacelofanakojiseupotrebljavaozapakovanjerobeuprodajinamalo.Međutim,pokazalose,naosnovuunakrsneelastičnostitražnje,dapostojijakakonkurencijadrugih roba supstituta, tako da Du Pont nije mogao da zaračunava monopolskecene.Odtadadodanas,elastičnosttražnjejejedanodključnihargumentauanalizidalipostojinarelevantnomtržištusupstitucijailine.

116. Komisija za zaštitu konkurencije ima strogu vervalnu tvrdnju da u predmetnom slučaju ne postoji supstitucija, međutim ne navodi ni jedan jedini broj, niti pravi bar pokušaj analize postojanja supstitucije.

117. Elastičnosttražnjeje,podefiniciji,odnosizmeđuprocentualnepromenetražnjeiprocentualnepromenecena.Onajeuveknegativna,štoznačidaporastcenadovodidosmanjenjatražnje,iobratno,padcenaizazivarasttražnje.Visinakoeficijentaelastičnosti je od suštinskog značaja za analizu dominantnog položaja.Akojeelastičnostvećaodjedinice(elastičnatražnja),svakiporastcenaizazivavišenegoproporcionalanpadtražnje,štodovodidopadaukupnogprihoda.Toograničavaprodavcadapodižecene.Akojeelastičnostmanjaodjedinice(neelastičnatražnja),svakiporastcenaizazivamanjenegoproporcionalanpadtražnje,štodovodidorastaukupnogprihoda.Tostimulišeprodavcadapodižecene.Bezobziranaveličinuprodavca,akojetražnjaelastičnanemožedapostojiiskorišćavanjedominantnogpoložajanatržištu.

118. Mismoocenilielastičnosttražnjeza20reprezentativnihproizvoda i to smo tako uradili da je moguće pratiti dinamiku promenaelastičnostitražnjedabiseotkriliefektikoncentracije.Tojeučinjenonatajnačinštosukoeficijentielastičnostitražnjeizračunati za svaku godinu posebno i navedeni su na donjoj tabeli.Zavišeodpolovineproizvodapostojijasanekonometrijskidokazdajeposlekoncentracijeporaslaelastičnosttražnjeidajeona prešla kritičnu granicu nakon koje svaki porast cena dovodi dosmanjenjaukupnihprihoda.Koddrugemanjegrupeodčetiriproizvodapredznakkoeficijentaelastičnostitražnjenijeteorijskiočekivan,štoznačidasunekidrugifaktoribilipresudni.Dvasumogućaobjašnjenja:

98 |

99

1) rastukupnetražnjepomeraojeudesnocelukrivetražnje,tako da imamo i rast cena i rast količina, što dovodi do pozitivnogpredznakakodkoeficijentaelastičnostitražnjeili

2) sucenekoddrugihtrgovacanamaloraslebržeodcenakod podnosioca predloga, pa je došlo do većeg porasta prodajeunjegovimobjektimauodnosunakonkurente.

Kod poslednje grupe od čest proizvoda opala je negativna elastičnosttražnjeispodjediniceilijeimalaneočekivanipozitivanpredznak.

119. Naosnovurezultataanalizeiztačke118nemožemojednoznačnodatvrdimodapostojivisokaelastičnosttražnjezareprezentativnim robama, što u startu destimuliše podnosioca predlogadapodizanjemcenapodižesvojprihod.Postojerobegdejetakvaelastičnosttražnjeprisutna,alipostojeidrugerobekojezahtevajudodatnuanalizuelastičnostitražnje.Obegruperobatačnodeleskupreprezentativnihrobanapola.Onoštonedostaje da bismo razrešili ovu dilemu jesu dnevni podaci konkurenataonjihovimprodajamaicenama.Beztogamoramodasezadržimonapolaputa.

120. Ocenaelastičnostitražnjemožedazavisiodizabranogekonometrijskog modela, tako da je pitanje modela još jedan važanfaktorkojisemorauzetiuanalizu.Preporukajeuvekdasekoristi što jednostavniji model sa što neposrednijim tumačenjem njegovihrezultata.Mismopoštovaliovupreporukuiocenilismoodnostražnjeicenabezuvođenjadodatnihvarijablikojeutičunapomeranjekrivetražnjejertepodatke,uostalom,nismoniimali.Nažalost,nismoimalipodatkeocenamaikoličinamaglavnihkonkurenatazaceoperiodposmatranja.Tonasjesprečilodaizvedemoekonometrijskuanalizuukršteneelastičnostitražnje.

121. Iako jednostavan, korišćeni model zahtevao je sofisticiranu ekonometrijsku ocenu14.Zatopostojedvaozbiljnarazloga:

1. Vremenskeserijekoličinaicenanisustacionarnei

2. Njihovvarijabilitetsemenjasprotekomvremenajeru trgovini na malo često postoje „akcije” sa velikim snižavanjemcenapojedinihartikalainaglimpromenamaprodatihkoličina.

Prviproblemsmorešiliformiranjemdinamičkogmodelatražnjekojiuključujeinivoeposmatranihveličinainjihovepromene.Elastičnosttražnjeseocenjujenaosnovutzv.dugoročneelastičnostiravnotežnognivoacena.

Polaznidinamičkimodeltražnje(salogaritamskimvrednostimakoličina i cena, qt i pt):

(1) qt=a0 + a1×qt-1 +a2×pt + a3

×pt-1 + εt

jeprvoreparametarizovannasledećinačin:

(2) Δqt=a0 + a2×Δpt – b1×(qt-1 – b2×pt-1) + εt

gde su

b1=(1–a1) , b2=(a2 +a3)/(1–a1)

14 C.A.Favero,AppliedMacroeconometrics,OxfordUniversityPress,Oxford,2001,p.56;R.Engle,GARCH101:TheUseofARCH/GARCHModelsinAppliedEconometrics,JournalofEconomicPerspectives,Vol.15,No.4,pp.157—168.

100

| 1

01

tako da je dobio oblik EC modela (Error Correction Model), uz uslov da je a1<1.Potomjezbogtestiraneheteroskedastičnostijednačina(2)ocenjenauzpomoćGARCH(1,1)relacije:

(3) σ2t=ω + α×ε2

t-1 + β×σ2t-1

gde je σ2tuslovnavarijansa.Ocenaparametrab2 iz jednačine (2)

pokazujekorektnoocenjenudugoročnuelastičnosttražnje.Takvakorektnaocenanepostojizakratkoročnuelastičnosttražnjea2 izjednačine(1)kadasuvremenskeserijenestacionarneikadametodnajmanjihkvadratadovodidolažneoceneregresionihparametara(spuriousregression).

DrugiproblemsmorešitiuvođenjemGARCH(1,1)tehnikeocenjivanja koja se primenjuje kod autoregresivne heteroskedastičnosti, što se inače koristi kod modela finansijskih transakcija na berzama koje karakteristiše visoka neizvesnost i iznenadnevelikepromenecena.

Zaključna ocena

04

102

| 1

03

122 U Evropskoj uniji postoje dve faze ocene efekata koncentracije na konkurenciju. U I fazi (koja može da traje do 6 nedelja) koriste se sve raspoložive informacije da bi se proverila sumnja u pogledu moguće povrede konkurencije. U tom periodu pozivaju se podnosioci zahteva i svi potencijalni konkurenti da dostave relevantne podatke o svom tržišnom položaju i raspoloživoj tržišnoj snazi. U drugoj fazi (koja može da traje do 4 meseca) pristupa se produbljenoj analizi u kojoj se koriste dodatni ljudski i istraživački resursi, a posebno usluge agencija za istraživanje tržišta, da bi se došlo do zaključka koji otklanja svaku sumnju u ispravnost odluke.

123. U Srbiji ne postoje dve faze ocene efekata koncentracije, ali ipakpočlanu55stav1Zakonaozaštitikonkurencije„Komisijamožestrankamaupostupkuidrugimučesnicimanatržištudapismenimputemnaložidostavljanjepodatakaznačajnihzautvrđivanje činjenica u određenom predmetu, uključujući i podatke kojipredstavljajudržavnu,vojnu,službenuiliposlovnutajnu”.Pošto pouzdani podaci o svim učesnicima u ovom predmetu nisu bili prikupljeni, mi smo u našoj analizi učinili dodatan napor dadođemodosvihmogućihraspoloživihpodatakakojipostojeu bazama Republičkog zavoda za statistiku, a nisu do sada korišćeni u ovo predmetu i da prikupimo od podnosioca Delta grupe kao podnosioca zahteva njegove interne podatke koje, inače,imajukarakterposlovnetajne.Uzto,naručilismoanalizutržištasvakodnevnihpotrošnihdobaraBeogradaodrenomiraneagencijezaistraživanjetržištaijavnogmnjenja„StrategicMarketingResearch”izBeograda.Rezultatioveanalizetržištabilisu presudni u pogledu formiranja našeg mišljenja o relevantnom užemtržištuBeogradaimismoihdetaljnoizložiliuovomtekstu.

104

| 1

05

124. Nakrajuoveanalizevaljalobipitatipotrošačeštaoniosvemuovome misle – da li su oštećeni ili nisu zbog predmetne koncentracije.De facto Delta grupa svaki dan postavlja to pitanje potrošačima i oni na njega odgovaraju „svojim nogama” i „svojim novčanikom”.BrojdnevnihposetaprodajnimobjektimaulancuDelta grupe je indikator šta se dešava sa kompanijom nakon koncentracije.Nadonjojsliciprikazalismoovepodatkezačetirigrupe prodajnih objekata iz maloprodajnog lanca Delta grupe u periodujanuar2006—oktobar2007.godina.

UMaxi-juiPekabetipostojiblagi,alistalniuzlaznitrendrastaposetapotrošačaovimprodajnimobjektima.Tempojedoživeoskokovitrastjerjenapočetku2007.g.otvorenjošjedanhipermarket.Kaoštosmovećnaveliutački96,CmarketjezahvataotradicionalnotržištemaloprodajeuBeogradu,doksu Maxi i Tempo bili tipični predstavnici nastupajuće moderne maloprodajeuBeogradu.Uobaslučaja–saspajanjemilibezspajanja sa Delta grupom – pred C market je stajala bolna odluka modernizacijetrgovine.Kaoštoznamo,dokoncentracijejedošloitumodernizacijujezapočelaDeltagrupa.Bilojepotrebnodase40prodavnicaCmarketazatvorizbognerentabilnosti.NašjeutisakdajetržišteobaviloposaokojijeinačetrebalodaobaviKomisijazazaštitukonkurencije.PoštosuprodajniobjektiCmarketamahomuužemjezgruBeograda,povećanakoncentracijamaloprodajehraneproizvelajetržišnureakcijusmanjenjabrojaprodajnihobjekata.TakojemoglaiKomisijazazaštitu konkurencije da postupi, da uslovno odobri koncentraciju i da zahteva zatvaranje, prodaju ili promenu namene određenog brojaprodavnicauužemgradskomjezgruBeograda.Ovakoje svojom negativnom odlukom ugrozila dalji tehnički napredak maloprodajeuBeogradu.

106

| 1

07

125. Naosnovusvihsprovedenihistraživanjasačinilismodonjutabeluna kojoj smo dali uporedni pregled stavova Komisije za zaštitu konkurencijeinašihnalaza.Mimislimodatomožeznačajnodapomognedasedonesekrajnjaodluka.Iakojenašzadatakdaprosuđujemo, a ne da presuđujemo, većina informacija sa donje tabelenepodržavaodlukuKomisijezazaštitukonkurencijeunjenomsadašnjemobliku.

Pouke

05

108

| 1

09

121 Delta grupi i svim drugim preduzećima u Srbiji odgovara efikasna i korektna primena Zakona o zaštiti konkurencije. Svi oni zaslužuju pravnu sigurnost i ekonomsku izvesnost da bi mogli blagovremeno da planiraju svoje akvizicije. Praksa modernog tržišta utiče i na nas i zato valja očekivati mnogo više slučajeva akvizicije u budućnosti nego što smo ih imali do sada.

121. Ponašemuverenjuizpredmetnogslučajamožemodaizvučemosledećepoukekojesmosumiraliudesettačaka:

1. PotrebnajedopunaZakonaozaštitikonkurencijedabisejasnorazlikovaledvefazeudonošenjuodluke.UIfazise u kratkom roku prikupljaju svi neophodni podaci od podnosioca predloga, zvanične statistike i potencijalnih konkurenata.SvionivećimajuzakonskuobavezudaKomisijizazaštitukonkurencijedostavetraženepodatke.Akopodnosilacpredloganedostavitraženepodatkeuroku,rokseprodužava.NakrajuIfazeKomisijadonosizaključak kojim obaveštava podnosioca zahteva o svojim primedbama(statementofobjections)itražidaseonizjasni o njima, što uključuje i mogući predlog modifikacije spajanja ili uslova pod kojima će kasnije spojeni privredni subjektidaposluju.UIIfaziKomisijazazaštitukonkurencijesprovodiozbiljnoistraživanjetržištaianaliziradopunskepredlogepodnosiocazahteva.Zatojepotrebnodarazvijesvojusopstvenumetodologijuidapopotrebiangažujenekurenomiranuagencijuzaistraživanjetržišta.

2. Našazemljajeupostupkutranzicijegdesebrzorazvijatržištemaloprodaje.Potrebnojevoditiračunadautom razvoju ne dođe do koncentracije koja bi oštetila konkurenciju i zaustavila razvoj, ali i da se ne sputava daljamodernizacijatržištamaloprodaje.Onojeunašimgradskimpodručjimajošuvekpretežnotradicionalnotržište,dokjeuseoskimpodručjimagotovoisključivotradicionalnotržište.

110

| 1

11

3. Moraseopreznodonetiodlukaorelevantnomtržištu.Praksa Evropske komisije i pojedinih zemalja je dobra startnaosnovainištaviše.UvekjepotrebnoispitatispecifičnostpostojećegtržištaiproveritidaliseprecedentnopravoizEvropemožeprimenitiukolikokodnaspostojepravnepraznine.Uztopotrebnojerazvitimetodologijuzaodređivanjerelevantnogtržištaprenoštosepojaveproblemi.Rešenjenijejednostavno,kaoštopokazujedonjaslika,jerpostojetridimenzijeproblema:izbor roba svakodnevne potrošnje, izbor prodajnih formata i veličinakupovina(dnevneinedeljne).UEvropijesituacijajednostavnijajersusvetridimenzijenajednoj(sivoj)ravni.Kod nas to nije slučaj jer imamo dve razdvojene površine (žutuicrvenu)kojesebirajuuzavisnostiodizboraprodajnihformata.Prelazaksjednenadrugupovršinunijemetodološkičist.Naprimer,nemožemoizabratisverobekaopredmetrelevantnogtržištausuperihipermarketimazasvekupovine.Akohoćemonatajnačindapovežemosverobeihiper/supermarkete,gubimovišeodpolovinekupovinaumaloprodaji.Relevantnotržištemaloprodajekoje ne obuhvata više od polovine svakodnevnih kupovina prostonijerelevantnourealnomživotu,paniuprimenipravilaozaštitikonkurencije.

4. TrebalobiunapreditizvaničnuslužbuRepubličkogzavodaza statistiku da bi Komisija za zaštitu konkurencije imala brzeirelevantneinformacijeostanjunatržištumaloprodaje.Istovremeno, Komisija za zaštitu konkurencije mora više da koristi svoja zakonska ovlašćenja u prikupljanju neophodnih podataka.

5. Lokalnorelevantnotržištejezaistalokalnoposvomgeografskomopredeljenju,aneregionalnokaoštojetržišteBeograda.Iovdejedobrametodologijauslovsine qua non.

6. Testsupstitucijeilipretpostavljenogmonopolistemoradasesprovedenaosnovuistraživanjatržištaipometodologijikojajeprošlaproverustručnejavnosti.UredbaVladeRSjesuvišeopštadabiimalabilokakvuupotrebnuvrednost.NemarazlogadaKomisijazazaštitukonkurencijesvojuodgovornost prebacuje na Vladu da joj ona propisuje metodologiju.Ujedno,tonarušavanezavisanpoložajsameKomisije.

7. Kodoceneefekatakoncentracijepotrebnojevoditiračunaopreklapanjutržišta(presekdvaskupanaslici)iominimalnom broju velikih lanaca maloprodaje koji moraju daostanunarelevantnomtržištudabimeđusobnokonkurisali.Zaovojepotrebno,takođe,utvrditiodređenestandarde.Nijedobropodelititržištenadvadelabezobzirana preklapanja aktivnosti (u ovom slučaju isprekidana linija deli maloprodaju na tradicionalan i moderan deo) i na osnovusamojednogsegmentatržišta(uovomslučajumoderne maloprodaje ispod isprekidane crte) donositi odluku o prihvatanju ili odbijanju spajanja dva cela preduzećakojaposlujunarazličitimtržištima.„Crno-bele”odlukeusloženimsituacijamanikadanemogudabududobre.

112

| 1

13

8. UtokupostupkaKomisijazazaštitukonkurencijetrebada prikupi i mišljenja zainteresovanih grupa, kako na straniponude,takoinastranitražnje.Nastraniponude,Komisija bi trebala bar da obavi razgovore sa potencijalnim konkurentima.Nastranitražnje,udruženjaiinstitucijezazaštitupotrošačamorajubitikonsultovane.

9. OdlukaKomisijezazaštitukonkurencijebimoraladavodiračuna o dinamici razvoja konkurencije na relevantnom tržištu.Utomsmislucelaanalizabitrebalodasepodelina dva vremenska perioda – kakva je bila konkurencija u određenom periodu pre koncentracije i kakva se konkurencija predviđa u određenom periodu posle koncentracije, uz eliminisanje drugih faktora koji bi mogli dautiču(pozitivnoilinegativno)narazvojtržišta.Naravno,kadasesprovodiex-ante,aneex-postanalizakaoštojeova,predviđanjebudućegkretanjatržištamoradasezasnivananekomprihvatljivomekonomskommodelu.

10. Inakraju,madaverovatnotrenutnonajvažnije,postupakza zaštitu konkurencije nije boks meč u kome jedna strana moraobaveznodabudenokautirana.Tojeproceskojibimorao mnogo više da liči na medijaciju nego na borbu do istrebljenja.Strankeupostupkumorajudaimajušansuda budu obaveštene o sumnjama Komisije za zaštitu konkurencije nakon I faze postupka i da dobiju priliku da ponude svoju prilagođenu ponudu koja bi mogla daotkloniovesumnjeuIIfazipostupka.PopravilimaEvropske unije to se dešava još u I fazi postupka kada Evropska komisija 25 radnih dana ceni koncentraciju, a dodatnih 35 radnih dana ostavlja strankama da ponude kompromisno rešenje1 jer sama Evropska komisija nema pravodapredlažekorektivnemere.Našzakondozvoljavadonošenje uslovno pozitivnog rešenja, ali ne postoje pravila postupkakakodasedođedoovakvogrešenja.Moždabi bilo korisno obavezati Komisiju za zaštitu konkurencije dazatražimodifikovanuponuduodpodnosiocazahtevakad god Komisija izrazi sumnju da pojedini elementi (ili celo) preuzimanje predstavljaju potencijalnu opasnost za narušavanjekonkurencije.

1 CliffordChance,PracticalGuidetoECMergerControl,2005,str.8.

Statistički dodatak

06

114

| 1

15

116

| 1

17

118

| 1

19