AUTOMATSKA TEHNOLOŠKA LINIJA ZA IZRADU ODEĆE

7/23/2019 AUTOMATSKA TEHNOLOKA LINIJA ZA IZRADU ODEE

1/17

Visoka strukovna kola za tekstil Leskovac

Predmet: Kompjutersko voenje tehnolokih sistema u odevnoj industrijiVrsta studija: Specijalistike studijeStudijski program: Tekstilno inenjerstvo

Seminarski rad:AUTOMATSKA TEHOLO!KA L""#A $A "$%A&U O&E'E

Profesor: Student:

Dr ju!ia "ilenkovi# "ilan $ivkovi# %r&indeksa: '(')*+&

Leskovac ()*+,


2/17

Sadraj:

,vod---------------------------------&.*, Vrsta i -odela maina u odevno. kon/ekci.i,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,0*&*& "aine i ureaji /a pripremu u krojenje&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&+

*&'& "aine i ureaji /a ula/nu kontrolu materijala&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&+*&.& "aiene /a sta!ili/aciju materijala&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&0*&+& "aine i ureaji /a polaganje tkanina u krojnu naslagu&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&1*&0& Sistemi /a i/radu krojnih slika&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&2*&1& 3ive#i automati&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*)(,), Automatska te1noloa lini.a za izradu ode2e,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,*)'&*& 4utomat /a pripremu depova&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*)'&'& 4utomat /a i/radu ara&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*)'&.& 4utomat /a priru!ljivanje depova&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&**'&+& 4utomat /a o!radu lica&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&**'&0 4utomat /a naivanje pojasa&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*'

'&1& 5edinica /a naivanje pojasa&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*''&6& 4utomat /a priivanje dugmadi&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*.'&2& "aina /a poru! nogavica&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*.'&7& "aine /a pranje i !ojenje u/oraka&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*.'&*)& "aina /a programiranje ostatka vlanosti&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&*0$akl.u3ak:,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,*4Literatura:,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,*5

'


3/17

Uvod:

, dalekoj prolosti ovek je osetio potre!u da ga neko /ameni u o!avljanju tekih8mukotrpnih i 9i/ikih radova& Kro/ dug istorijski proces ovek se polako i postepeno

oslo!aao ovakvog rada preputaju#i ga ve#im delom mainamaureajima koje je /atakve prilike konstruisao8 ostavljaju#i se!i vie prostora i vremena /a umno delovanje ii/nalaenje reenja koja !i !ila u mogu#nosti da ga u potpunosti odmene&

Da !i ostvario ovakvo postavljene ciljeve8 ovek je !io u o!ave/i ne samo da usavravapostoje#e maine i ureaje8 ve# i da ra/vija ume#e upravljanje istim kako !i se kasnije upraksi e9ikasno reali/ovali strogi /ahtevi u pogledu:produktivnosti8 renta!ilnosti8 ikvalitet proi/vodno ; tehnolokog produkta u najviem smislu te rei&

Pola/e#i od potre!e /amene oveka od 9i/ikog8 rutinskog8 a u odreenim s9erama iumnog delovanje 8 dolo je do pose!ne klase tehnikih sredstava po/natijih podna/ivom automatski sistemi ili kasnije u strucnoj terminologiji: sistem automatskogupravljanja&

4utomatski sistemi koristili su se i u dalekoj prolosti kod starih


4/17

ro!otike i elektronike& Sa takvom proi/vodnom opremom postie se visoka produktivnostrada i ostvaruje irok asortiman8 kao i !esprekoran kvalitet u industrijskoj proi/vodnjiode#e i ri!lja&

Sve ve#a automati/acija /ahteva do!ro po/navanje mogu#nosti maina8 ureaja alata8transportnih sredstava8 naine reavanja pro!lema i trendove ra/voja& @!og toga se danaspose!na panja posve#uje i/uavanju mehani/ma maine odevne tehnologije sapose!nim naglaskom na mogu#nost automati/acije i naina rada&

*, Vrsta i -odela maina u odevno. kon/ekci.i

Aelokupna proi/vodna oprema8 kao i sve maine8 ureaji i postrojenja koji su instalirani ikoji omogu#uju normalan proces proi/vodnje u odevnoj industriji mogu se svrstati uetiri grupe i to:

maine i ureaji /a pripremu i krojenjeB maine i ureaji /a doradu maine i ureaji /a ivenje pomo#ne maine i ureaji&

*,*, Maine i ure6a.i za -ri-remu u kro.en.e

, ovu grupu spadaju aparati i ureaji /a kontrolni pregled metrane ro!e8 maine /asta!ili/aciju metrane ro!e8 maine /a kontinualno ii 9rontalno 9iksiranje iskrojenihdelova8 maine i ureaji /a polaganje tkanine u krojnu naslagu8 ureaji /a automatskocrtanje i gradiranje krojeva8 ureaji /a automatsko uklapanje krojnih slika8 savremeniautomatski ureaji /a krojenje 8 maine /a o!eleavanje i markiranje iskrojenih delova isve ostale maine i ureaji koji se koriste u savremenim krojanicama odevne industrije&

*,(, Maine i ure6a.i za ulaznu kontrolu materi.ala

Tehnika kontrola o!uhvata celokupan proces proi/vodnje ode#e od ulaska sirovina upredu/e#e pa do i/laska gotovih odevnih predmeta& @adatak tehnike kontrole je direktnakontrola materijala8 poluproi/voda i gotovih proi/voda&Tehnika kontrola o!uhvata: kontrolu materijala8 meu9a/nu kontrolu i /avrnu kontrolu&Kontrola materijala o!avlja se vi/uelnom metodom i la!aratorijskim ispitivanjem&Vi/uelnom metodom se kontroliu: duina i irina metrane ro!e8 9i/ika ote#enjamaterijala8 ravnomernost de!ljine i mrlje na materijalu8 i ravnomernost gustine niti&Kontrola irine materijala vri se pomo#u lenjira koji se naje#e nala/i ukonstrukcionom sklopu maine /a kontrolu& Vi/uelna kontrola se vri na jednostavnimmainama koje su sastavljene od ' valjka tj principijalna konstrukcija maine /a kontrolumaterijala sastoji se i/ valjka na koji je namotan tekstilni materijal i valjka na koji senamotava taj materijal Cslika *&

+


5/17

"aterijal se namotava runo ili automatski pomo#u elektromotora& Da !i !olje uoilinedostatke na materijalu postavlja se osvetljenje ispod platna ili sa strane posmatraa&Kada se uoi nedostatak radnik /austavlja mehani/am /a premotavanjei ote#eno mestoili podruje markira kredom odreene !oje&

Slika 1. ematski prikaz ureaja za kontrolu materijala

*,7, Maiene za sta8ilizaci.u materi.ala

Koriste se dva tipa maina /a sta!ili/aciju materijala:

"aine sa kontinualnim tokom materijala Cslika '& "aine sa diskontinualnim tokom materijala Cslika .&

Slika 2.Maina sa kontinualnim tokom materijala

0


6/17

Slika 3. Maina sa diskontinualnim tokom materijala

*,0, Maine i ure6a.i za -ola9an.e tkanina u kro.nu nasla9u

>ndustrijska proi/vodnja ode#e je serijska pa je potre!no istovremeno koristiti ve#i !rojkomada odevnih predmeta jer se na taj nain u!r/ava rad i smanjuju trokovi

proi/vodnje& Polaganje materijala se i/vodi na krojakim stolovima minimalne duine 01 m 8 a duina ovih stolova je esto i preko *) m& 3irina stolova /avisi od irine tkaninekoja se na njima kroji i moe !iti od 7)')) cm&"aterijali sa usmerenim vlaknima na povrini Csomot8 pli8 kao i karirani materijalimoraju se polagati uvek u jednom semru8 tako da je lice materijala uvek okrenuto premagore&Kod materijala koji nemaju usmerenu strukturu primenjuje se nai/menino ili cikcakpolaganje& ?vo polaganje je !re i jednostavnije8 jer lice materijala ne mora !iti okrenutoprema gore&Ponekad se koristi i polaganje u paru gde je materijal okrenut licem u lice&Polaganje materijala moe se vriti:

Euno Cmanuelno i "ainski

"ainsko polaganje materijala se primenjuje /a veliko serijsku proi/vodnju ode#e&"aine /a polaganje omogu#uju da se materijal polae ravnomerno 8 !e/ iste/anja ilina!iranja& Koriste se maine ra/nih konstrukcija i stepena automati/acije a to su:

Poluautomatske maine /a polaganje i 4utomatske maine /a polaganje

"odularni stolovi /a krojenje Cslika + sastavljeni su od sekcija pojedinanih duina odpo *') cm8 a transportne trake su celom povrinom stola& Podeeni su /a monatu maina/a polaganje&

1


7/17

Slika 4. Modularni sto

4utomatska maina /a polaganje o!avlja sve operacije polaganja materijala potpunoautomati/ovano Cslika 0& Eadnik samo opsluuje i ukljuuje mainu& Flektrini ureaj naprincipu 9oto#elije poravnava ivice materijala prilikom polaganja& ?va maina imaugraen ureaj /a automatsko odsecanje lista materijala i programator koji !roji listove unasla/i i /austavlja mainu kada odreeni !roj listova ostane& ?ve maine mogu imati ipose!ne ureaje /a registrovanje greaka8 pri emu se maina automatski /austavlja kadaregistruje greku&

Slika 5. utomatska maina za pola!anje materijala

*,+, Sistemi za izradu kro.ni1 slika

6


8/17

TeGvinA4D ** Pro99esional so9tHare /a i/radu krojeva i krojnih slika sa relacionom!r/inom podataka u IindoHs okruenju prika/an je na slikama 1 i 6& ,nos kroja uprogram vri se putem digitaj/era kao i manuelno sa velikom mogu#no#u i/mene idorade& >/rada krojnih slika je jednostavna8 tedi vreme i maksimalno smanjuje utroakmaterijala& 5ednom uraeni kroj ostaje trajno /apam#en kao i krojne slike datog kroja&

Slika ".#zrada kroje$a

Slika %. &rojna slika

V8 *&2


9/17

Pentium >V8 *&2

Slika '. (la$na radna stani)a

Slika *. Ploter

*,4, !ive2i automati

7


10/17

3iva#i automati imaju pose!an /naaj /a unapreenje i modeni/aciju procesaproi/vodnje& 3iva#i automati su takve maine na kojima se operacija ivenja o!avljapotpuno automatski&@adaci i uloga radnika koji posluuju iva#i automat svodi se samo na nekoliko runihradnih operacija& To je naje#e runo po/icioniranje odevnog predmeta i putanje

automata u rad8 sve ostale operacije o!avlja sam aparat& , novije vreme konstruisani suro!oti koji preu/imaju sve operacije rada 8 tako da ranik ima /adatak da samo ukljuciautomat u rad i prati njegovo 9unkcionisanje&@avisno od namene /a koju su automati konstruisani 8 neki ive#i automati rade /rnanima neki lananim mainskim !odom& , /avisnosti od duiine avova koji se na iva#imautomatima i/rauju mogu se svrstati u dve grupe: Kratkoavne iva#e automate i Dugoavne iva#e automate

(,), Automatska te1noloa lini.a za izradu ode2e

(,*, Automat za -ri-remu de-ova

4utomatska jedinica namenjen je /a pripremu depova je /a pripremu depova9ormiranjem i peglanjem kod pantalona i drugih materijala Cslika *)&Veoma je jednostavna i laka /a upotre!u i odravanje&Pogodna je /a 9ormiranje depova svih vrsta materijala8 jer termo glave ne ote#ujumaterijal&

Slika 1+. utomatska jedini)a namenjena za pripremu d,epo$a

(,(, Automat za izradu ara

4utomatska jedinica /a i/radu are na /adnjem depu ili orlamentalni !od i automat /ai/radu are /adnjeg depa sa punjaem koji o!e/!euje kontinuiranu proi/vodnju&Punja postavlja u radno polje novi dep #e se vriti re/ i u isto vreme odstranjuje gotovdep&leksi!ilnost ove automatske jedinice omogu#ava laku i jednostavnu primenu

*)


11/17

ra/liitih aplikacija !e/ mehaniara& Dodatni ureaj /a automatsko odlaganje gotovogdepa na kraju ciklusa oslo!aa operatera ove operacije.

Slika 11. utomat za priru-lji$anje d,epo$a

(,7, Automat za -riru8l.ivan.e de-ova

4utomat sa dve igle8 lananim ili /rnastim !odom8 /a poru!ljivanje /adnjih depova imalog depa kod 9armerica sa pet depova ili kod o!inih pantalona u/ mogu#nostdodatka dela /a automatsko naivanje etikete prika/ano je na slici *'&Pomo#u ovih maina postie se visok kvalitet !oda i poru!a depa ak i pri kori#enjura/liitih vrsta i de!ljina materijala i konca&

Slika 12. utomat za priru-lji$anje d,epo$a

(,0, Automat za o8radu lica

4utomat /a o!radu lica sa dve igle i /rnastim !odom ima programsko iskljuivanjeigala i no /a seenje konca& =amenjen je /a o!radu lica sa jednom ili dve igleCslika *.& Prednost ovog automata je to integrie dve operacije u jednu i time smanjujevreme trajanja procesa&

**


12/17

Slika 13. utomat za o-radu li)a

(,+ Automat za naivan.e -o.asa

?vi automati namenjeni su /a naivanje pojasa na 9armericama8 o!inim pantalonama ijaknama& Cslika *+& 4utomatski seku pojas na /adatu duinu8 na njegovom poetku ikraju& Specijalna konstrukcija pulera omogu#ava anatomsko o!likovanje pojasa&4lati C/a jednostruki ili dvostruki pojas /a ra/liite ra/make igala i de!ljina materijala se

isporuuju i ugrauju po /ahtevu& .)'' ima + igle8 lanani !od /a uivanje !e/ iste/anja&.)'' ima + igle8 donji lanani i gornji /rnasti !od&

Slika 14. utomat za nai$anje pojasa

(,4, #edinica za naivan.e -o.asa

5edinica /a naivanje pojasa na 9armernica i o!inim pantalonama sa dve ili etiri igle ilananim !odom8 prika/an je na slici *0& ?premljen je sa nosaem igala /a ra/liitera/make&

Slika 15. edini)a za nai$anje pojasa

*'


13/17

(,5, Automat za -riivan.e du9madi

Kratkoavni iva#i automati /a priivanje dugmadi Cdugometarke je automat namenjen/a !r/o priivanje svih vrsta dugmadi na ode#i i ru!lju& =a ovim automatima porednormalnih dugmadi okruglog o!lika mogu se priivati i sve vrste ukrasnih dugmadi

raliitih o!lika i kopi&Dugmetarka je automat koji je programiran da se po /avretku jednog ciklusa radaautomatski /austavi& ,reaj /a odsecanje konca odseca konac i time odvoji odevnipredmet od automata&radnik samo pomera odevni predmet i po/icionira ga /a novodugme ili odloi&=ovi i moderni alatim imaju imaju specijalne ureaje koji i/ skladita automatski dovodedugmad do draa.

Slika 1". utomat za doda$anje i nai$anje du!madi

(,;, Maina za -oru8 no9avica

"aina /a poru! nogavica sa lica ili nalija ima igleni transport i specijalni puler& Ead jemogu# na svim vrstama materijala !e/ dodatnog materijala& "oe !iti i opremljena saspecijalnim F"N programom /a kontrolu koliine konca u upljini&

(,


14/17

Prikljuak /a vodu i mehaniki !roja protoka vodeB ,graen raunar /a automatsku kontrolu svih 9unkcijaB "ogu#nost memorisanja stotine programa&?pcije: Postava od ne raju#eg elikaB Dodatni re/ervoar od hemikalijeB Dodatni odvod /a voduB Sistem /a ventilaciju elektronskog ormari#aB Stope /a odvajanje maine od poda&

Slika 1'.Maina za pranje

"aine /a !ojenje su prvenstveno namenjene /a o!radu u/orka ode#e !ojenjem Cslika*2& @!og odnosa cenakvalitet8 ove maine su veoma /animljive /a ne tako ekstremneuslove eksploatacije&

Slika 1'. Maina za -ojenjendirektno /agrevanje paromB Tri prikljuka /a vodu i jedan odvodni ventilB 5edan litarski !roja protoka vodeB Promenljiva o!rtna !r/ina +O1)) o(min sa invertoromB Vrata /a u/orkeB Dva re/ervoara /a hemikalijeB Ailindar i svi drugi delovi koji su u kontaktu sa vodom su od neraju#eg elikaB

*+


15/17

Euno i automatsko upravljanje mainomB Koliina vode8 o!rtna !r/ina8 temperatura i do/iranje hemikalijama moe !iti

automatski kontrolisanoB "ogu#nost memorisanja neogranienog !roja programa&"ainom se upravlja preko industrisjkog PA raunara8 opremljenim >ntelovim

procesorom8 AD TT SV


16/17

$akl.u3ak:

,voenjem visokog nivoa automati/acije u tehnoloki proces proi/vodnje ode#eostvaruju se osnovni ciljevi koji se mogu svesti na slede#e etiri grupe:

Pove#anje proi/vodnostiB Skra#enje vremena proi/vodnje ciklusaB Pove#anje kvaliteta proi/vodaB Snienje trokova proi/vodnje&

Pri i/!oru odgovaraju#ih mera i sredstava automati/acije tre!a voditi rauna o odnosuglavnog i pomo#nog vremena i i/a!rati najracionalnije reenje& Potre!no je i/!alansiratiuticaj pojedinih komponenti ukupnog vremena i/rade i delovati na one komponente koje#e dati najpovoljnije e9ekte na pove#anje proi/vodnosti i skra#enje ukupnog vremenai/rade& Tre!a i#i na skra#enje pomo#nog8 tehnikog i organi/acionog vremena jer se tunala/e najve#e re/erve& Pove#anje kvaliteta proi/voda podra/umeva suenje /oneodstupanja glavnih artikala i uklapanje u rQ/adate i do/voljene tolerancije&Snienje trokova u proi/vodnji je u stvari najvaniji cilj i on predstavlja merilo /auspeno sprovedeni proces automati/acije&Savremeni ra/voj nauke i tehnike 8 pose!no raunarskih sistema 8 omogu#io je potpunuautomati/aciju pojedinih operacija tehnolokog procesa proi/vodnje uvoenjem ro!ota&Kompjuteri/acija i ro!oti/acija procesa eleminisala je ue#e oveka u mnogim tekim8jednolinim8 monotonim8 i ponavljaju#im poslovima&,pravljanjem sa daljine radnik se takoe udaljava i/ opasnih i po /dravlje tetnih radnih/ona&, toku poslednjih decenija odevna industrija postala je jedan od najirih i najotvorenijihpoligona8 na kome se postiu /naajni re/ultati u praktinoj primni naunih dostignu#a i/o!lasti automatike 8 ro!otike i elektronike8 a naroito u primeni upravljakih elektronskihureaja8 integralnih kola8 mini procesora i kompletnih elektronskih sistema sa ugraenimelektronskim raunarima najnovijih generacija&Tenja da se to ve#i deo tehnolokog procesa ivenja odevnih predmeta automati/ujekako !i se postigle nie cene proi/voda8 skratio ciklus proi/vodnje8 smanjio /amorradnika i uni9icira kvalitet8 postakla je naunike da pokuaju na#i odgovaraju#a reenja&

*1


17/17

Literatura:

*& Predavanja i/ predmeta Kompjutersko voenje tehnolokih sistema u odevnoj

industriji na Visokoj strukovnoj koli /a tekstil8 eskovac dr ju!ia "ilenkovi# kolske')*+(')*0god&

'& Eani# "&8De!eljkovi# D&: R,vod u anali/u i sinte/u sistema automatskogupravljanjaL8 Via tehnika kola& @renjanin8 *770&god&

.& Petrovi# 5&: RTehnologija ode#eL8 /avod /a ud!enike i nastavna sredstva8 =ovi Sad*727&god&

*6

Documents

AUTOMATSKA TEHNOLOŠKA LINIJA ZA IZRADU ODEĆE