Autohtone vrste domacih zivotinja - Welcome to VirtueMart ...polj. Linija le ±a mo¾e biti ili prava ili blago savijena. ... planine na jugoistoku Evrope. ... crvene do crne boje

  • View
    221

  • Download
    4

Embed Size (px)

Text of Autohtone vrste domacih zivotinja - Welcome to VirtueMart ...polj. Linija le ±a mo¾e...

  • AUTOHTONE VRSTE DOMAIH IVOTINJA

    2012.

    PSS RUMA

  • Modernizacija proizvodnje u poljoprivredi dovela je do poveanja produktivnosti u svim njenim oblastima,tako i u stoarstvu. U proizvodnji se koriste visoko produktivne rase razliitih vrsta domaih ivotinja. S tim u vezi, dolazi do velikog unitavanja autohtonih rasa domaih ivotinja irom sveta. Uticaj takvih faktora doveo je i kod nas do isezavanja nekih rasa. Angaovanou velikih zaljubljenika u autohtone rase, dolazi polako do njihovog vraanja iz zaborava.

    Od autohtonih rasa domaih ivotinja koje se nalaze kod nas zastupljene su:

    svinje ( Mangulica, Resavka, Moravka,itd.), goveda ( Podolsko govee, Bua ), ovce ( okanska cigaja, Pramenka -vie sojeva), koza ( Domaa bela) i Balkanski magarac, Nonius konj.

    mr Nenad Katani

    dipl.ing Pera Marki

    PREDGOVOR

  • RASE SVINJA

    Mangulica

    Osobine mangulice

    Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je, izmeu ostalog, i velikom razlikom mangulica i mnogih plemenitih rasa. Preostale mangulice su, uglavnom, rezultat prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila u mogunosti da primenjuju klasinu veterinarsku preventivu i kurativu.

    Glava im je srednje duga, sa pomalo savijenim profilom njuke; ui su srednje velike, padaju napred prekrivajui predeo glave oko oiju. Ovu rase krase crne trepavice. Minimalni broj sisa sa jedne strane je 5.

    Linija lea moe biti ili prava ili blago savijena. Tipino za ovu rasu je obraslost gustim, dugakim, uvijenim ekinjama (nalik vuni) koje su, u zavisnosti od soja u sivoukastoj, rioj ili crnobraon boji. Upravo, na osnovu te karakteristine prekrivenosti ekinjama, u germanskom govornom podruju je nazivaju wollschwein vunasta svinja. ekinje se menjaju na jesen i u prolee, pri emu su kovrdavije tokom zimskog perioda. ekinje ih tite od razliitih vremenskih uslova kako od hladnoe tako i od visokih temperatura. U Srbiji se esto svaka kovrdava svinja naziva mangulicom. Koa im je sivocrna, svetlija kod belog i subotikog soja, a spoljni delovi tela, usta i ivice nosa, grudi i papci su crno pigmentisani. Tokom leta koa poprima braonsivu nijansu.

    Lasasta mangulica se razvila na podruju Srema (okolina Rume, selo Buanovci, a metane ovog sela u Sremu nazivaju Lasani). Mrke je boje i sa crnim ekinjama, telesne mase od 100150 kg, relativno kratkog trupa i prasi 36 prasadi. Beli ili maarski soj koji u zapadnoj literaturi zovu i maarska masna svinja, je telesne mase od oko 180 kg, belosive do zukaste boje kovrdavih ekinja, malo vee plodnosti (56 prasadi po leglu). Njena koa je sivo pigmentisana. Subotiki soj je nastao nesistematskim ukrtanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jorkir rasom, tako da je ovo produktivniji i ranostasniji soj (7, 5 prasadi po leglu)

  • Mangulicu odlikuju snane kosti, snana muskulatura, minue na vratu i kutrav rep sa kiankom.

    Prasad su obeleena prugama slinim prasadima divljih svinja (livreja), a pruge se gube posle desetog dana kod belog soja i posle 34 nedelje kod lasaste mangulice. Izuzetno je dobra majka, esto i agresivna u sluaju ugroavanja ili uznemiravanja prasadi. Prasad svuda prate krmau, provode zimu napolju zajedno sa njom, kopajui i rijui zemlju u potrazi za irom hrasta i bukve. Prirast je oko 750 gr dnevno.

    Mnogi e na osnovu ovih osobina pomisliti da je ova rasa svinje neisplativa: mangulica je kasnostasna rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane

    Ipak, ona ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u

    ekstenzivnim sistemima dranja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdrljivost u klimatskim uslovima dolazi do izraaja.

    Imaju veliku potrebu za kretanjem. Snani ekstremiteti ojaani vrstim papcima omoguavaju veliku slobodu kretanja po razliitim geografskim predelima i tipovima zemljita. Za razliku od takozvanih plemenitih rasa, nemaju problema sa deformacijama lokomotornog aparata tako da opstaju bez problema kako na ravniarskim, planinskim tako i brdsko-planinskim panjacima od Alpa i Panonije do Karpata na Istoku i Stare planine na jugoistoku Evrope.

  • NAIN UZGOJA MANGULICE

    Mangulica je, po svemu reenom do sada, izuzetno jednostavna za dranje. Bukvalno uiva u

    blatu i deo prostora na kome se dri treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zatite od ektoparazita. U ekstenzivnom dranju imaju potrebe za jednostavnim sklonitem od kie i snega, to naroito vai za bremenite ivotinje.

    Treba voditi rauna da se omogue osnovni uslovi za dranje, jer u protivnom moe doi do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak trae raznolikost to u slobodnom napasanju nije ograniavajui faktor. Dobro iskoriavaju to to nau u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograniavanjem prostora izuzetno su podlone tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri emu starija grla dostiu masu od 200 i vie kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica moe biti ekonomina iskljuivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostiu oko 80 kg za godinu dana, to se adekvatnim prihranjivanjem moe uveati.

    Specijalni rezervat prirode, Zasavica, je jedan od vodeih uzgajivaa ove rase svinja.

    Proizvodi od mangulice Bioproizvod godine 2012. Terras, Subotica

  • Resavka

    Resavka

    Nastala je neplanskim ukrtanjem umadinke i berkira u podruiju sliva reka Velike Morave, Mlave i Resave, kao i u istonim brdovitim krajevima Srbije. Lokalni naziv za ovu rasu je i vezievska svinja. Po telesnoj grai i osobinama slina je moravki.

    Izgled i osobine: Telo resavke je srednje dugo i iroko. Glava je

    duga i uska sa klopavim ili poluklopavim uima. Boje je arene sa gustim i glatkim ekinjama uto-

    crne boje. Spada u srednje stasne rase mesno-masnog tipa. Krmae su teke oko 140 kg, a

    nerastovi oko 160 kg. Krmae prase 7-8 prasadi. Dobro koristi hranu i

    lako se tovi. Veliina populacije u Srbiji:

    50-100 primeraka u 2009.

  • Moravka ili moravska svinja nastala je u slivu reke Morave, ukrtanjem lokalne rase svinja umadinke, sa berkirom koji je u Srbiju uvoen krajem 19. veka. U formiranju rase uestvovale su i rase mangulica i jorkir. Rasa se razvila usled tenje da se dobije ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od umadinke koja je u tom kraju ranije bila najvie uzgajana.

    Moravka

    Izgled i osobine:

    Glava moravke je duga i klinasta sa poluklopavim do klopavim uima. Trup je dug i uzak. Masa veprova je oko 135 kg, a krmaa oko 120 kg. Crnosivkaste je boje koe, a obrasla crnom, retkom i glatkom ekinjom.

    Moravka spada u srednje ranostasne mesnato-masne rase. Prasi u proseku oko 8 prasadi mada esto i vie. Dobro koristi hranu koja se sastoji obino

    od kukuruza, pae, tikve i pomija. Dobro se tovi i meso je dobrog kvaliteta.

    Veliina populacije u Srbiji: 100-500 primeraka u 2009. (izvor podatka DAD-IS FAO)

  • RASE GOVEDA

    Podolsko govee

    Podolsko govee (sivo stepsko govee ili podolac) spada u grupu primigenih goveda (Bos europeus primigenius). Vodi poreklo direktno od Evropskog divljeg goveeta tura (Bosprimigenius Bojenus). Ova i njima slina goveda su rairena u prolosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda i ime), Voliniji, Galiciji, Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji (Vojvodini) i Hrvatskoj (Slavoniji). Upotrebljavani su uglavnom za rad, ree u proizvodnji mleka i tovu. Postoji vie sojeva.

    Izgled i osobine:

    Podolsko govee je krupno, grube konstitucije, visina u grebenu je oko 130 cm, kod krupnijih sojeva i oko 140 cm. Masa krava je od 400 do 600 kg, a bikova 750 do 1000 kg. Boje su sive, sivo-bela. Gubica, vrhovi rogova i papci su uvek tamno pigmentisani. Ima izuzetno velike rogove u obliku lire, ija duina moe biti i 1 m, a raspon i do 1,5 m. Kasnostasna su goveda, junice se priputaju sa 2 do 2,5 godine starosti. Telad pri teljenju imaju masu izmeu 18 i 40 kg. Laktacija je kratka a mlenost je mala i kree se od 700 do 1000 litara mleka. Mlenost varira od uslova dranja i ishrane i moe se dobiti i do 2000 litara u laktaciji. Podolac je odgajan u najekstenzivnijim uslovima. Za ishranu tokom leta koriste se panjaci koji, najee od jula i avgusta, u sunim godinama imaju malo zelene trave. Posle skidanja useva, mogu se koristiti kukuruzita i repita. Zimska ishrana jo je oskudnija, najeeje je to slama i kukuruzovina. Retko se dodaje zrnasta hrana, obino oteljenim kravama ili volovima pred poetak radova. U takvom sistemu ishrane i nege, podolac, se izvanredno prilagodio.

    Od ostalih osobina koje karakteriu ovu rasu su sposobnost adaptacije na klimatske prilike, dobra plodnost, otpornost na bolesti, sposobnost kompenzacije posle nepovoljnih uslova nege i ishrane.

    Veliina populacije u Srbiji: 500 primeraka u 2009.

  • Bua

    Bua spada u grupu kratkorogih goveda Bos brachyeros europeus. Poznata je i pod nazivom domae planinsko govedo ili ilirsko govedo. Bua i njeni meleze nalaze se u nerazvijenim brdskim, planinskim i krakim podrujima juno od Save i Dunava. Nekada je na Balkanskom poluostrvu bua je bila najzastupljenija rasa goveda. Upotrebljavana je za rad, i u proizvodnji mleka i mesa. Vrlo neujednaeno tako da postoji itav spektar sojeva.

    Izgled i osobine:

    Bua ima relativno malo telo, visine u grebenu 100 do 110 cm. Krava je telesne mase od 180 do 250kg, a bik oko 300kg. Gotovo je uvek jednobojna i to od sive, preko smee, prugaste (narodni naziv za bue prekrivene gustim uskim tigrastim prugama), crvene do crne boje s prugom na leima koja je u kontrastu sa osnovnom bojom. Moe biti uta