Auditorne Vezbe - Uputstvo Za Projekat - I Deo(2)

Dinamika vozila Vučni proračun transportnih vozila Uputstvo

1. PRETHODNO IZABRANE ILI USVOJENE VELIČINE

1.1. Koeficijent otpora kotrljanju f

,

gde je: e – korak normalne reakcijerd – dinamički poluprečnik točka

- zavisi od vrste kretača- zavisi od vrste podloge- određuje se eksperimentalno- dat je tabelarno- može i empirijskim izrazima:

o po Andro-uo po Der-uo po jednostavnosti:

- fo takođe tabelarno

Vrsta i stanje tla fTočak Gusenica

Asfalt (odličan) 0,010-0,018Asfalt (prosečan) 0,018-0,020Asfalt (loš) 0,020-0,023Beton (odličan) 0,011-0,020Beton (loš) 0,020-0,030Makadam (odličan) 0,013-0,018Makadam (prosečan) 0,018-0,023Makadam (loš) 0,023-0,040Zemljani put (utaban) 0,025-0,035 0,050-0,070Zemljani put (prosečan) 0,050-0,080Zemljani put (loš, blato) 0,160-0,200 0,100-0,150Pesak (vlažan) 0,150-0,300 0,100-0,150Strnjika 0,080-0,100 0,060-0,080Oranica 0,120-0,180 0,080-0,100Polje pripremljeno za setvu 0,160-0,180 0,090-0,120Utaban put u snegu 0,030-0,040 0,060-0,070

Stanje podloge f0

dobar beton 0,008-0,010loš beton 0,02dobar asfalt 0,010-0,012loš asfalt 0,022dobar makadam 0,013-0,023loš makadam 0,018-0,037

1.2. Koeficijent prianjanja

1


,

gde je: X – vučna silaZ – normalna reakcija

- zavisi od vrste kretača- zavisi od stanja i vrste podloge- određuje se eksperimentalno- dat je tabelarno- postoje i empirijski izrazi

Vrsta i stanje tla

Točak GusenicaAsfalt (suv) 0,70-0,80Asfalt (mokar) 0,40-0,60Beton (suv) 0,80-0,90Beton (mokar) 0,75-0,90Drvena kocka 0,80-0,90 1,00Suv utaban put, glinasto tlo 0,80 1,10Suv utaban put, peščano tlo 0,70 1,20Livada (pokošena, vlažna) 0,70 0,70-0,85Livada (nekošena, vlažna) 0,50 0,80-0,90Strnjika (suva, glinasto tlo) 0,70 0,50-0,70Strnjika (peščano tlo) 0,60 0,70-0,90Oranica 0,30-0,50 0,60-0,80Pesak (vlažan) 0,40-0,60 0,50Pesak (suv) 0,30-0,40 0,40Zemljani put (loš, blato) 0,10 0,30-0,50Utaban put u snegu 0,20-0,40 0,60

1.3. Stepen korisnosti transmisije p

p = 0.85 0.92

1.4. Redukovani koeficijent otpora vazduha k

- Cx - koeficijent otpora vazduha- k i Cx određuju se eksperimentalno- mi ih uzimamo iz tabela

Vrsta vozila K [kg/m3]Putnička, zatvorena, uobičajene gradnje 0,20-0,35Putnička, posebno aerodinamički oblikovana 0,15-0,20Putnička, otvorena 0,40-0,50Teretna 0,60-0,70Autobusi 0,30-0,45

Vozilo/God.proizv. Cx A [m2] Vozilo/God.proizv. Cx A [m2]Putnička vozila

Ford Fiesta ‘76 0,43 1,71 Ford Escort ‘76 0,45 1,80

2


Mazda 323 ‘78 0,52 1,74 Opel Kadett City ‘75 0,52 1,76Renault R5 TL ‘73 0,45 1,71 VW Polo L ‘78 0,45 1,67VW 1200 Kafer ‘74 0,48 1,80 Alfasud TI ‘76 0,39 1,77Alfasud ‘73 0,44 1,77 Simca Horizon GL ‘78 0,41 1,88Citroen GS ‘71 0,37 1,77 Fiat Ritmo ‘78 0,44 1,86Opel Kadett 1,65 ‘78 0,49 1,76 Renault R14TL ‘76 0,42 1,83VW Golf LS ‘78 0,42 1,83 AUDI 80 ‘78 0,46 1,77BMW 316 ‘76 0,47 1,82 Simca 1307 GLS ‘76 0,46 1,80Ford Taunus L ’76 0,45 1,90 Opel Ascona ‘76 0,46 1,83Peugeot 305 SR ‘78 0,46 1,84 Renault R16 '67 0,49 1,86VW Passat S ‘78 0,41 1,77 Alfa R. Giulietta 1,6 ‘78 0,43 1,87Audi 100L Avant ‘78 0,41 2,00 Audi 100 ‘78 0,42 2,00BMW 520 ‘73 0,43 2,00 Citroen CX 2000 ‘74 0,40 1,96Ford Granada GL ‘77 0,45 2,12 Mercedes 230 ‘76 0,45 2,08Opel Rekord ‘77 0,46 1,97 Renault 30TS ‘75 0,44 2,02Volvo 244GL ‘75 0,52 2,09 BMW 728 ‘77 0,45 2,12Jaguar XJ 5,3 ‘77 0,41 2,00 Mercedes 280TE ‘77 0,43 2,08Rover 3500 ‘78 0,39 2,05 Opel Manta GT/E ‘76 0,42 1,76VW Scirocco LS ‘78 0,42 1,70 VW Scirocco GTI ‘78 0,45 1,71

Sportska vozilaFerrari 308 GT4 ‘77 0,40 1,76 Porsche 924 ‘76 0,37 1,75Porsche 911 ‘76 0,39 1,77 Porsche 904 GTS 0,33 1,32Porsche Formula 0,60 0,72 Formula 2 '69 0,6 0,9

MinibusFord 17M/P3 Turnier 0,428 1,821 Sloyd LT600 0,404 1,941VW Kombi 0,467 1,772

Teretna vozilaDostavno sa sandukom 0,4 3,2 Dostavno sa nadgradnjom 0,8 6,2Tegljač sa poluprikolicom 0,7 6,5 Tegljač sa kontejnerom 1,0 9,0

1.5. Čeona površina vozila

- može empirijski:o putnička vozila: A = (0.9 0.95) bp h

A = 0.775 B h

o teretna vozila A = (1.05 1.10) bp hA = 0.90 B h

- može tabelarno:o već merene površineo po preporukama

Vrsta vozila A (m2 )Putnička, zatvorena, uobičajene gradnje 1,6-2,8Putnička, posebno aerodinamički oblikovana 1,5-2,0Putnička, otvorena 1,0-1,3Teretna 3,0-5,0Autobusi 4,5-6,5

1.5.1. Faktor aerodinamičnosti kA

- množimo vrednosti k i A1.6. Masa vozila i raspored težina po osovinama

m = ms + mk

- ako nije zadato, uzimaju se odnosi iz tabele:

3


1.6.1. Visina težišta hc

- određujemo po preporukama iz tabele- eksperimentalno određivanje

1.6.2. Rastojanje osovina od težišta lp i lz

1.6.3. Normalne reakcije tla za opterećeno vozilo

Vrsta vozila lp/l = Gzst/G hc [m]Putnička (prazna) 0,45-0,55 0,45-0,60Putnička (opterećena) 0,50-0,57 0,50-0,65Teretna (prazna) 0,50-0,55 0,65-0,90Teretna (opterećena) 0,70-0,75 0,85-1,10Autobusi 0,45-0,55 0,80-1,00Vojna vozila (specijalna) 0,80-1,00Trkačka vozila 0,35-0,45Traktori do 20 KS 0,60-0,65Traktori preko 20 KS 0,65-0,67 0,65-0,70Traktori sa pogonom na sve točkove do 15 KS 0,40-0,45Traktori sa pogonom na sve točkove preko 15 KS 0,45

1.7. Izbor pneumatika

- prema statičkom opterećenju na jedan točak- zavisno od tipa vozila, broja sedišta

o putnička (2, 3 i 4 sedišta): dva putnika – jedan na prednje, drugi na zadnje točkove

o putnička (5 i 6 sedišta):

4


tri putnika – jedan napred, dva nazado putnička (7 i 8 sedišta):

četiri putnika – jedan napred, tri nazado taksi – po broju putnika + prtljag:

25 kg – 2 putnika 30 kg – 3 putnika 35 kg – 4 putnika 40 kg – 5 putnika

o teretna: kada je maksimalni korisni teret ravnomerno raspoređen po tovarnom

prostoru, kao i puno opterećenje u kabinio autobusi – sva mesta popunjena:

gradski - + stajanje – 5 ljudi na 1 m2

međugradski – 16 kg prtljaga po putniku

- daje se pritisak u pneumaticima za dato opterećenje- zadatkom se daju preporučene dimenzije pneumatika

2. SPOLJNI OTPORI

2.1. Otpor kotrljanju Rf

Izračunate vrednosti otpora kotrljanju date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

5


V (m/s)f (-)Rf (N)

2.2. Otpor vazduha Rv

Izračunate vrednosti otpora vazduha date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

V (m/s)Rv (N)

2.3. Otpor uspona Ru

Izračunate vrednosti otpora uspona date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

u (%)sin (-)Ru (N)

6

Rf

V

Rv

V


2.4. Koeficijent ukupnog otpora puta

Izračunate vrednosti koeficijenta ukupnog otpora puta date su u sledećoj tabeli:

u (%) (°)f (-) (-)

3. POTREBNA SNAGA ZA SAVLADAVANJE OTPORA

3.1. Snaga potrebna za savladavanje otpora kotrljanju Pf

Snaga potrebna za savladavanje otpora kotrljanju određuje se koristeći izraz:

Izračunate vrednosti snage potrebne za savladavanje otpora kotrljanju date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

7

Ru

V


V (m/s)Rf (N)Pf (W)

3.2. Snaga potrebna za savladavanje otpora vazduha Pv

Snaga potrebna za savladavanje otpora vazduha određuje se koristeći izraz:

Izračunate vrednosti snage potrebne za savladavanje otpora vazduha date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

V (m/s)Rv (N)Pv (W)

8

P

V

Pf

P

V

Pv


3.3. Snaga potrebna za savladavanje otpora uspona

Snaga potrebna za savladavanje otpora uspona određuje se koristeći izraz:

Izračunate vrednosti snage potrebne za savladavanje otpora uspona date su u sledećoj tabeli, kao i na dijagramu:

V (m/s)Pu = %Pu = %Pu = %Pu = %Pu = %Pu = %

4. IZBOR KARAKTERISTIKA MOTORA

4.1. Crtanje dijagrama zavisnosti snage na točku od brzine kretanja

PR – snaga na točkovimaPR = Pf + PV = mgfV + kAV3

Pe – snaga na zamajcu

p – stepen korisnosti transmisije

Pravi se tabela sa sledećim vrednostima:

V (m/s)

9

P

V

Pu

2 %

5 %

10 %20 %30 %


Pf (W)PV (W)PR (W)Pe (W)

Crtamo dijagram:

4.2. Snaga pri maksimalnoj brzini kretanja

PeVmax = Pemax

4.3. Spoljna brzinska karakteristika

1. Lajderman

Otto motoriDiesel motori

direktno ubrizgavanje

sa predkomoro

msa vihornom

komorom

C1 1 0.5 0.6 0.7C2 1 1.5 1.4 1.3

10

V

PPR

V


2. Lenjin

20 40 60 80 100 120

21 43 73 92 100 92

3. Hlistov

= 1/KnKn – odnos broja obrtaja pri Pemax i Memax

= 0.50 0.55 – drumski motocikli = 0.60 0.70 – sportski motocikli

4. Darmštat

p = 0.685 106 – za Otto motore

Uglavnom koristimo izraz Lajdermana:

Pravimo tabelu sa izračunatim vrednostima:

V (m/s)1 V/Vmax2 12

3 13

4 C1 15 C2 26 4 + 57 6 - 38 Pe (W)

Crtamo dijagram snage:

11

P Pe


4.4. Dinamička karakteristika u poslednjem stepenu prenosa

- dobijena kriva Pe = Pe (V) zadovoljava Vmax- za umax treba proveriti dinamički faktor u poslednjem stepenu prenosa

Pravimo tabelu:

V (m/s)Pe (W)Do (-)

- ucrtavamo krivu Do na prethodni dijagram- sa dijagrama očitavamo vrednost Domax

Sada tražimo vrednost Ddmax za poslednji stepen prenosa:

Ddmax = = fcos + sin

Dva slučaja:

1. Domax Ddmax

to znači da vozilo zadovoljava, tj. savladava uspon u poslednjem stepenu prenosa

2. Domax Ddmax

to znači da vozilo ne zadovoljava

Neophodno je izvršiti određene korekcije spoljne brzinske karakteristike. To se može obaviti na nekoliko načina:

1. određivanjem koeficijenata C1 i C2

2. zadržavamo Vmax i Domax crtamo krivu Pe2, pri čemu je Pe2max Pe1max i VPe2max Vmax

3. Pe2max = Pe1max i VPe2max Vmax

4. Ugradnja regulatora, pri čemu je

12

V

PR

V


Vreg = Vmax (0.8 1.0)VPemax

4.6. Zavisnost e, V, Pe i Me

Pravimo tabelu:

V (m/s)Pe (W)e (s-1)Me (Nm)

13

PM

e

Pe

Me

Documents

Auditorne Vezbe - Uputstvo Za Projekat - I Deo(2)