Arhaika 2 Filipovic

7/15/2019 Arhaika 2 Filipovic

http://slidepdf.com/reader/full/arhaika-2-filipovic 1/19

АРХАИКА2/2008

Универзитет у БеоградуФилозофски факултет

Археолошка збирка

УредникМирослав Лазић

Београд 2009

РедакцијаНикола Тасић, Aљбина И. Романчук (Руска Федерација), Волфрам Шир

(Немачка), Живко Микић, Гизела Групе (Немачка), UАлександар Јовановић,Драги Митревски (БЈР Македонија), Митја Гуштин (Словенија),

Чедомир Марковић (Црна Гора)



АРХАИКАГодина II, број 2

Издавач:

Универзитет у БеоградуФилозофски факултет

Археолошка збирка Чика Љубина 18–20

11000 БеоградСрбија

За издавача:

Александар Костић

Уредник:

Мирослав Лазић

Превод:

Марина Адамовић-Куленовић

Лектура и коректура:

Милена Богдановић

Техничка обрада:

војислав филиповић

Штампа:

Чигоја

Тираж:

250 примерака

ARCHAICA

Year II, No. 2

Publisher:

University of BelgradeFaculty of PhilosophyArchaeological CollectionČika Ljubina 18–2011000 BelgradeSerbia

For Publisher:

Aleksandar Kostić

Editor:

Miroslav Lazić

Translation by:

Marina Adamović-Kulenović

Proofreading:

Milena Bogdanović

Typesetting by:

vojislav lipović

Printed by:

Čigoja

Printed in:

250 copies

ISSN 1820-6328

UDC 902(497.11)

Излази једном годишњеPublished annually

e-mail: [email protected]



ARCHAICA

2/2008

EditorMiroslav Lazić

Belgrade 2009

University of BelgradeFaculty of Philosophy

Archaeological Collection

Editorial Board

Nikola Tasić, Albina I. Romantschuk (Russian Federation), Wolfram Schier (Germany),Živko Mikić, Gisela Grupe (Germany), UAleksandar Jovanović, Dragi Mitrevski (FYR

Macedonia), Mitja Guštin (Slovenia), Čedomir Marković (Montenegro)





ДВЕ ХУМКЕ СА ИЛИРСКОГ ГРОБЉА У БУКОВАЧКОМ ПОЉУ

Војислав М. Филиповић

Београд

Сажетак: Током јула 2005. године истражене су две праисторијске хумке из позног бронзаног

доба на локалитету Илирско гробље. Нађено је осам урни са остацима спаљених покојника и

приложеним накитом. У центру хумке 3 откривена је јама пречника 2 m, за коју се претпо-

ставља да је укопана крајем XIX века, током ископавања М. Валтровића или Ђ. Јовановића.

Гробови из ових хумки опредељени су, по за сада важећој терминологији, у западносрпску

варијанту ватинске културе.

Кључне речи: западна Србија, некропола, хумке, позно бронзано доба, М. Валтровић, заш-

титна ископавања.

Претходно саопштење

УДК: 903.5 (497.11 Буковац) „6377“

Примљено: 4. септембра 2008. године

Прихваћено: 6. новембра 2008. године

Војислав Филиповић

Петроградска 1

11000 Београд

[email protected]



TWO MOUNDS IN THE ILIRSKO GROBLJE

IN BUKOVAČKO POLJE

Vojislav M. Filipović

Belgrade

Abstract: The Bronze Age necropolis known as Ilirsko groblje (Illyrian Cemetery) in the village

of Bukovac 12 km southwest of Mionica and 15 km east of Valjevo was discovered in 2003. The

necropolis is fully investigated, and the results for Mound 1 and Mound 3 are presented here. The

necropolis was established in the Late Bronze Age. Closest analogies for its archaeological nds can

be found in the contemporaneous necropolises in the Jadar river valley, in eastern Bosnia, and in

the western Morava river valley. According to the currently accepted classication, it belongs to the

so-called West-Serbian variety of the Vatin culture.

Key words: West Serbia, necropolis, mounds, Late Bronze Age, M. Valtrović, rescue excavation.

Preliminary report

UDC: 903.5 (497.11 Bukovac) „6377“

Received: September 04, 2008

Accepted: November 06, 2008

Vojislav Filipović

Petrogradska 1

11000 Belgrade, Serbia

[email protected]



Некропола из бронзаног доба, коју мештани називају Илирско гробље, налази се у селуБуковац, 12 km југозападно од Мионице и 15 km источно од Ваљева. Смештена је на се-

верним обронцима Маљена, недалеко од потока Пландиште, у плодном пољу на надморскојвисини од приближно 380 m (карта 1). Откривена је 2003. године, када је констатовано деветземљаних хумки распоређених у два реда, пречника између 12 m и 20 m и висине од 0,5 m до 2m (сл. 1). На површини хумки нађени су фрагменти керамичких урни и комадићи нагорелих

људских костију (Црнобрња и Радивојевић 2007).Прва ископавања праисторијских хумки у Буковачком и Голубачком пољу, крајем XIX

века обавио је пионир српске археологије, проф. Михаило Валтровић,1 заједно са др ЂокомЈовановићем (Јовановић 1892; Валтровић 1893).2 Од тада није било озбиљнијих истраживања.После Другог светског рата спроведена су само теренска рекогносцирања (Гарашанин и Га- рашанин 1953). Такође треба поменути да је 80-их година XX века Н. Милошевић, археологНародног музеја у Ваљеву, „раскопао”неколико праисторијских хумки у Под-горини, али резултати тих истраживањанису публиковани. Неколико рекогнос-цирања везаних за проблематику праис-торијских хумки обавиле су и теренскеекипе Истраживачке станице Петни-ца (Reljić i Tomašević 1993; Jovanović iTrifunović 1996).

Будући да праисторијске хумке уБуковачком пољу нису довољно познатекао оне у Јадру, Подрињу, околини Чач-ка, Ужица, Пожеге и Горњег Миланов-

ца, стручњаци Истраживачке станицеПетница и Завода за заштиту споменикакултуре у Ваљеву започели су 2004. го-дине археолошка ископавања некрополеИлирско гробље. До 2007. године испи-тано је шест хумки, чиме је локалитетистражен у потпуности (Filipović and

Карта 1. Положај некрополе Илирско гробље

Map 1 Position of the Ilirsko Groblje necropolis

1 О М. Валтровићу в. Милинковић 1984.2 Документација и археолошки материјал са ископавања Валтровића и Јовановића нестали су, највероватније током

Првог светског рата.



40

Starović 2005; Lazić, Bakić i Sofranić 2005; Филиповић 2006; Филиповић и Миљковић 2007;

Филиповић, Митровић и Миљковић 2008). Овом приликом биће представљени резултати ис-копавања хумке 1 и хумке 3.

Обе хумке формиране су насипањем земље до висине од приближно 1 m и нису ималеконструкцију од камена. Хумка 1 оштећена је градњом пута који води у село Голубац, тако да је била очувана мало више од половине (око 60%). Због тога је подељена на два сегмента, саконтролним профилом између њих. Хумка 3 подељена је на четири сегмента, без контролнихпрофила будући да је била релативно мала, пречника око 12 m. Најпре су истражени наспрам-

Сл. 1. Некропола Илирско гробље, ситуациони план

Fig. 1 Site plan of the Ilirsko Groblje

Сл. 2. Хумка 1, северозападни профил 1. сегмента

Fig. 2 Mound 1, north-western prole of Segment 1

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008



41

В. Филиповић ДВЕ ХУМКЕ СА ИЛИРСКОГ ГРОБЉА У БУКОВАЧКОМ ПОЉУ

ни сегменти (1 и 3), а потом и преостала два сегмента (2 и 4). Дебљина откопних слојева вари- рала је од 10 cm до 15 cm.

ХУМКА 1

Североисточни део био је оштећен у ширини од 5 m до 7 m, а првобитна висина хумкесмањена је до 1,2 m. Њен пречник је износио између 13 m и 15 m. Југоисточни део хумке био је оштећен пољопривредним радовима, што се неповољно одразило на очуваност једне од двеоткривене пећи. Испод хумуса, дебљине од 0,2 m до 0,3 m, налазио се слој земље браон боје,дебео од 0,1 m до 1 m, који је почивао на сивожутој глиновитој здравици (сл. 2). У хумци јенађено пет керамичких урни, затим две керамичке посуде, десетак украса од метала и неко-лико десетина предмета од окресаног камена (сл. 3).

Сл. 3. Основа хумке 1

Fig. 3 Plan of Mound 1



42

Гроб 1 – У овом гробу нађена је урна, тачније здела S профилације, са кремираним остацимаиндивидуе старије од 25 година (сл. 3).3 Била је поклопљена мањом шољом са једном дршком(T. II/1, 2). Поједини делови урне и мања количина костију покојника били су измештени ус-

лед путарских радова.Гроб 2 – Гроб је откривен близу средишта хумке. Поред урне (већи пехар) налазио се лонац(сл. 3; T. II/3, 4), при чему су обе посуде биле делимично оштећене. Кремиране кости покојни-це, старе око 25 година, нађене су урни, лонцу и поред урне.Гроб 3 – Урна, којој недостаје горњи део, нађена је у близини пећи 1 (сл. 3; T. III/1). Спаљенекости припадају особи старој између 15 и 18 година, чији пол није утврђен.Гроб 4 – Гроб се налазио у близини средишта хумке, али је укопан накнадно. Урна, односномањи пехар, оштећена је услед притиска земље (сл. 3; T. III/2). Била је покривена са двакречњачка камена димензија 10 cm x 15 cm и дебљине 7–8 cm. Антрополошка анализа је по-казала да су у овом гробу сахрањени кремирани остаци детета старог између 5 и 7 година.Гроб 5 – Гроб је био укопан у набијеној жутосивој земљи. Као урна употребљен је великиорнаментисани пехар (T. III/3), затворен белим кречњачким каменом, на коме се налазиладеформисана бронзана жица. Кремиране кости припадају детету узраста од три до пет годинаи мушкарцу старијем од 30 година. На остацима ребара детета регистровани су трагови исто-пљеног накита од бронзе. У урни, међу костима покојника, било је више предмета од бронзе,деформисаних топљењем. Пехар је сличан урнама из хумке 2 (Филиповић 2006).

Нађене су две пећи. Пећ 1 налазила се у јужном делу хумке, поред урне из гроба 3.Њена основа од црног лепа била је покривена грумењем ситног лепа црвене боје, за које семоже претпоставити да су остаци калоте. У средишту пећи, испод слоја гара констатован јетврд набој од сиве компактне земље. Пећ 2 откривена је на јужној периферији хумке. Лоше јеочувана, са улегнутом подницом на којој су нађени остаци нагорелог дрвета.

Сл. 4. Западни профил хумке 3

Fig. 4 Western prole of Mound 3

3 Анализе кремираних костију покојника обавили су проф. др Марија Ђурић и Алекса Јановић, из Лабораторије заантропологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, и др Јулија Келечевић са Едмонтон универзите-та у Канади (University of Edmonton, Canada).




43

У насипу хумке нађени су делови накита од бронзе и сребра, мањи фрагменти кера-мике и 30-ак предмета од окресаног камена. Ови предмети били су дислоцирани, па се немогу везати ни за један гроб или пећ. То су: дугметасти предмет од сребра са шест перфора-ција (T. I/1), два бронзана дугмета (T. I/2, 3), део наочарастог привеска (T. I/4), две бронзане

карике (T. I/5), фрагмент бронзане игле орнаментисан хоризонталним жлебовима (T. I/6) иделови бронзане жице (T. I/7).

ХУМКА 3

Пречник хумке износио је 12 m, а очувана висина 0,85 m (сл. 4, 5). Оштећена јепољопривредним радовима, о чему сведочи фрагментарност археолошких налаза. Хумус,дебљине од 0,1 m до 0,2 m, прекривао је слој браон земље дебео од 0,1 m до 0,75 m, који јенасут на здравицу од сивожуте глине (сл. 4). У средишту хумке констатована је већа јама,


Сл. 5. Основа хумке 3

Fig. 5 Plan of Mound 3



44

пречника 2,5 m (сл. 5, 6). На њеном дну нађени су фрагменти керамике, кости кремираногпокојника, гвоздени клин и већа количина камена. Облик јаме и њен садржај упућују назакључак да је хумку први ископавао Михаило Валтровић, који је истражио више хумки у

Буковцу (Валтровић 1893).4

Гроб 1 – Гроб се налазио у југоисточном делухумке, на дубини од 0,15 до 0,2 m. Функцијуурне имао је пехар, поред кога је нађена посу-да. Оба налаза су оштећена. У урни су билиостаци кремираног мушкарца старијег од 25година и бронзани предмети деформисаниватром.Гроб 2 – Налазио се у југозападном делухумке, на дубини од 0,15 m. Горњи део урнеоштећен је пољопривредним радовима. Њенсадржај чиниле су кости детета старог измеђупет и седам година. Поред урне констатована је већа количина крупног камена.Гроб 3 – Гроб је откривен у јами коју је иско-пао М. Валтровић (сл. 6). Урна је фрагменто-

вана, тако да се не може реконструисати. Кости кремираног покојника припадају мушкарцустаром више од 30 година.

У насипу хумке нађен је пуноливени ваљкасти предмет (T. I/8), који можда потиче одоштећене бронзане гривне. Југозападно од центра хумке, на дубини од око 0,2 m, регистрова-на је зона грумења лепа, гара и угљенисаног дрвета, која вероватно представља остатке пећи.Откривено је и двадесетак предмета од окресаног камена.

На основу археолошких налаза може се закључити да некропола Илирско гробљеприпада позном бронзаном добу. Најближе аналогије за пехаре са Илирског гробља познатесу у култури Белегиш I (Вранић 2002), са некрополе Пауље у долини Јадра (Мадас 1990; Ца-нић-Тешановић и Глигорић 2001), као и са некропола у источној Босни и западном Помора-вљу (Kosorić 1976; Zotović 1985; Икодиновић 1986; Никитовић, Стојић и Васић 2002).

По за сада важећој терминологији, некропола Илирско гробље припада тзв. западно-

српској варијанти ватинске културе (о њој: Гарашанин 1973; Garašanin 1983).

Сл. 6. Јама у основи хумке 3

Fig. 6 Pit sheltered by Mound 3

4 Слични укопи јављају се у Белотићу, на локалитету Шумар, па се претпоставља да је М. Валтровић и ту вршиоископавања (Гарашанин и Гарашанин 1958: 18). Има их и у Драгачеву, где је у XIX веку истраживања обављао С.Тројановић (Дмитровић 2002: 6, Т. III).




45


БИБЛИОГРАФИЈА

Валтровић, М.

1893 Преисториске старине у ваљевском и подринском округу. Старинар X, књ. 3–4: 75–97.

Вранић, С.

2002 Белегиш. Београд: Музеј града Београда.

Гарашанин, М.

1973 Праисторија на тлу СР Србије. Београд: Српска књижевна задруга.

Garašanin, M.

1983 Zapadnosrpska varijanta vatinske grupe. Str. 736–753 u Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, ur. A.

Benac. Sarajevo: ANUBiH i Svjetlost.

Гарашанин, Д. и Гарашанин, М.

1953 Археолошки споменици и налазишта у Србији I ( Западна Србија). Београд: САН.

1958 Ископавање тумула у Белотићу и Белој Цркви (Западна Србија). Зборник радова Народног

музеја (Београд) I: 17–50.

Дмитровић, К.

2002 Резултати археолошких истраживања праисторијске некрополе под хумкама на локалитету Руја

у Дучаловићима. Зборник радова Народног музеја (Чачак) XXXII: 5–22.

Zotović, M.1985 Arheološki i etnički problemi bronzanog i gvozdenog doba zapadne Srbije. Titovo Užice i Beograd:

Zavičajni muzej i Savez arheoloških društava Jugoslavije.

Икодиновић, М.

1986 Сахрањивање под хумкама бронзаног доба у чачанском крају. Чачак: Народни музеј.

Јовановић, Ђ.

1892 Табље, тумули, гомиле Буковачког поља. Старинар IX, књ. 2: 46–55.

Jovanović, A. i Trifunović, J.1996 Praistorijske humke valjevskog kraja. Petničke sveske 42/III: 28–43.

Kosorić, M.

1976 Kulturni, etnički i hronološki problemi ilirskih nekropola Podrinja. Tuzla: Muzej istočne Bosne.

Lazić, Đ., Bakić, D. i Sofranić, A.

2005 Preliminarni rezultati arheoloških iskopavanja bronzanodopske humke na lokalitetu Ilirsko groblje -

kampanja 2004. Petničke sveske 57: 273–280.



46

Лазић, М.

1989 Топографија и типологија праисторијских тумула у Србији и Црној Гори. Београд: Филозофски

факултет, Центар за археолошка истраживања.

2007 Хумка из бронзаног доба на локалитету Савин лакат код села Јабука у околини Пријепоља. Архаика 1: 109–132.

Мадас, Д.

1990 Пауље – бронзанодопска некропола. Лозница: Музеј Јадра.

Милинковић, М.

1984 Михаило Валтровић, први уредник Старинара. Старинар XXXV: 13–23.

Никитовић, Л., Стојић, М. и Васић, Р.

2002 Мојсиње, некропола под хумкама из бронзаног и гвозденог доба. Чачак и Београд: Народни

музеј и Археолошки институт.

Reljić, D. i Tomašević, S.

1993 Bronzanodopski lokaliteti valjevskog kraja - problemsko rekognosciranje gornjeg toka Lepenice.

Petničke sveske 33/I: 42–47.

Тасић, Н.

1983 Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита. Нови Сад и Београд:

Матица српска и Балканолошки институт САНУ.

2002 Некропола у Белегишу и проблем белегишке културе. Стр. 168–184 у Вранић С., Белегиш.

Београд: Музеј града Београда.

Filipović, V.

2005 Sreća prati hrabre. Petnica 21: 26–27.

Филиповић, В.

2006 Локалитет Илирско гробље у Буковачком пољу, истраживања 2004. године. Гласник Друштва

конзерватора Србије 30: 47–49.

2008 Некрополе развијеног бронзаног доба Подгорине и Доњег Подриња. Магистарска теза.

Филозофски факултет, Универзитет у Београду.

Филиповић, В. и Миљковић, М.



Филиповић, В., Митровић, С. и Миљковић, М.






47


Filipović, V. and Starović, A.

2005 Excavations at a Bronze Age Mound Necropolis Site Illyrian Graveyard, Western Serbia. Antiquity

79, No. 304 (http://antiquity.ac.uk/projgall/lipovic/)

Цанић-Тешановић, Ј. и Глигорић, Р.

2001 Праисторијска некропола Пауље код Лознице. Лозница: Музеј Јадра.

Црнобрња, А. и Радивојевић, М.

2007 Археолошка карта Буковца и околине. Археолошки преглед 1: 71–77.



48

Vojislav M. Filipović

Two Mounds in the Ilirsko Groblje in Bukovačko Polje

Summary

The Bronze Age necropolis known as Ilirsko groblje (Illyrian Cemetery) in the village of Bukovac 12

km southwest of Mionica and 15 km east of Valjevo (Map 1) was discovered in 2003. Nine earthen mounds

aligned in two rows with diameters of 12 to 20 m and heights of 0.5 m to 2 m were registered (g. 1). The

necropolis is fully investigated, and the results for Mound 1 and Mound 3 are presented here.

Mound 1 had a diameter of 13 to 15 m and was preserved to a height of 1.2 m. The humus layer

0.2–0.3 m thick overlaid a spread of brown earth 0.1–1 m thick overlaying the greyish yellow clayey subsoil

(g. 2). The mound yielded ve ceramic urns, two ceramic vessels, a dozen metal adornments and several

dozen chipped stone artefacts (g. 3).

Mound 3 was 12 m in diameter and was preserved to a height of 0.85 m (gs 4–5). Below the humuslayer 0.1–0.2 m thick was a spread of brown earth 0.1–0.75 m thick overlaying the greyish yellow clayey

subsoil (g. 4). The mound contained three burials with urns and cremated remains. At its centre was a sunken

pit 2.5 m in diameter (gs. 5–6), whose shape and content suggested that it had been explored during Mihailo

Valtrović’s archaeological campaign at Bukovac in the late 19 th century.

The necropolis was established in the Late Bronze Age. Closest analogies for its archaeological nds

can be found in the contemporaneous necropolises in the Jadar river valley, in eastern Bosnia, and in the west-

ern Morava river valley. According to the currently accepted classication, it belongs to the so-called West-

Serbian variety of the Vatin culture.




49

T. I: Предмети од метала из хумке 1

Pl. I: Metal artefacts from Mound 1




50

T. II: Керамичке посуде из хумке 1

Pl. II: Ceramic vessels from Mound 1




T. III: Керамичке посуде из хумке 1

Pl. III: Ceramic vessels from Mound 1


Documents

Arhaika 2 Filipovic