of 23/23
Anti-doping testovi - seminarski rad - Profesor: Student: dr Milan Vraneš Majda Moc

Anti-doping Tests

  • View
    247

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

School work paper about Anti-doping tests

Text of Anti-doping Tests

Anti-doping testovi

- seminarski rad -

Profesor:Student:

dr Milan Vrane

Majda Moc

Novi Sad, 2012.

Sadraj

1. Uvod............................................................................................................2

2. Doping.........................................................................................................3

2.1. Krvni doping......................................................................................3

2.2. Genetski doping.................................................................................4

3. WADA Svetska anti-doping agencija......................................................6

4. Tok anti-doping kontrole na sportskim takmienjima................................8

5. Analitike metode u anti-doping kontroli................................................... 10

5.1. Gasna hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom.......11

5.2. Tena hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom.......12

5.3. Masena spektrometrija.......................................................................12

5.4. Tena hromatografija pod visokim pritiskom....................................13

6. Zakljuak.....................................................................................................14

7. Literatura.....................................................................................................15

1. Uvod

Sport predstavlja veoma vano podruje u kome ovek na specifian nain moe ispoljiti svoje stvaralake sposobnosti. Bavljenje sportom i sportskim aktivnostima ima vaspitnu i zdravstvenu vrednost, tako to utie na telesni rast i razvoj, zdravstveno stanje i na radnu sposobnost. U profesionalnom sportu konkurencija iz dana u dan je sve vea. Ogromna novana ulaganja, slava, premije i nagrade su razlozi zbog kojih se neki sportisti odluuju da uzimaju razna zabranjena stimulativna sredstva da bi ostvarili zavidne rezultate.1 Pod dopingom se podrazumeva zloupotreba lekova i droga u sportu, koji tete humanom organizmu i mogu prouzrokovati smrt. Nemedicinska upotreba raznih sredstava sa stimulativnim delovanjem, narkotikih analgetika, steroidnih anabolika i drugih, neprekidno raste i poslednjih godina zauzima velike razmere. Ova sredstva koriste sportisti da bi poboljali rezultate, oslobodili se nervne napetosti, poveali miinu masu ili uklonili oseaj umora. Problem zloupotrebe supstanci u svrhu postizanja vrhunskih sportskih rezultata svakodnevno postaje sve vei. Da bi se spreila zloupotreba raznih supstanci sprovodi se kontrola anti-dopinga. Kontrola anti-dopinga se sastoji iz dve odvojene procedure: prikupljanje uzoraka urina takmiara i laboratorijske analize prikupljenih uzoraka na prisustvo nedozvoljenih supstanci. Prva ozbiljna anti-doping kontrola je poela da se upotrebljava 1972. godine, na Olimpijskim igrama u Minhenu, pri emu su se vrila ispitivanja tankoslojnom hromatografijom i gasnom hromatografijom. Danas, stoje na raspolaganju moderne metode za identifikaciju i odreivanje nedozvoljenih supstanci u telesnim tenostima koje u minimalnoj koliini uzorka mogu da otkriju prisustvo milionitog dela grama supstance ili metabolita supstance nastalog u organizmu. Takve metode su gasna i tena hromatografija kuplovane sa masenom spektrometrijom, masena spektrometrija i hromatografija pod visokim pritiskom.2

2. Doping

Stalni razvoj, usavravanje i irenje dopinga u sportu, nametnuo je potrebu za redefinisanjem pojma doping. Postojee definicije pod pojmom doping podrazumevaju: nedozvoljeno unoenje farmakolokih stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizikih sposobnosti, zloupotreba lekova i droga u sportu koji tete humanom organizmu i mogu izazvati smrt, zloupotreba supstanci ili bilo kojih sredstava namenjenih vetakom poveanju fizikih sposobnosti sportista a koji mogu da tete zdravlju i uzimanje nekog hemijskog sredstva koji doprinosi nadvladavanju oseaja umora i poveanju izdrljivosti. Doping pored zloupotrebe odreenih supstanci ukljuuje i korienje razliitih procedura i metoda. Pojam zabranjene metode obuhvata: poboljanje transporta kiseonika, hemijske i fizike manipulacije i genski doping. Savremena doping sredstva imaju mnogo ira i sloenija podruja delovanja od otklanjanje umora, poveanja izdrljivosti i podizanja opte fizike sposobnosti. Ograniavanje dopinga samo na supstance i metode koje tete zdravlju sportista potisnulo bi u drugi plan duh sporta, fer plej igru, moral i sportsku etiku. Zbog svega toga, najobuhvaenijom definicijom dopinga smatra se sledea: Doping predstavlja upotrebu u sportu onih supstanci i metoda koje omoguavaju takmiarima da steknu nepotenu prednost u takmienju, nezavisno od vrste, koliine ili naina upotrebe tih supstanci ili metoda.2

2.1. Krvni doping

Krvni doping, reinfuzija crvenih krvnih zrnaca ili indukovana eritrocitemija, predstavlja infuziju krvi osobama sa normalnim nivoom eritrocita, sa ciljem da se povea koncentracija hemoglobina, maksimalni aerobni kapacitet i uinak sportista. Procedura krvnog dopinga obuhvata autolognu transfuziju od 1 do 4 jedinice krvi (1 jedinica predstavlja 450 ml krvi). Krv se uzima obino 8 nedelja pre takmienja, odvaja se plazma i odmah vraa reinfuzijom, a eritrociti se posebnim postupkom konzerviraju i smrzavaju. Ukoliko se uzima vie jedinica krvi, da bi se izbeglo dramatino smanjivanje broja eritrocita, svaka jedinica se uzima posle pauze od 3 do 8 nedelja. Sportista nastavlja planiranim treningom i u tom periodu nivo eritrocita se vraa postepeno na normalni najdue posle 8 nedelja. Reinfuzija se vri od 1 do 7 dana pre takmienja i traje od 1 do 2 asa. Ova procedura dovodi do poveanja nivoa hemoglobina. Normalna krv odraslog oveka sadri 4050% crvenih krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik do tkiva. Kod ena krv sadri 3545% crvenih krvnih zrnaca. Poveani nivo crvenih krvnih zrnaca kod sportiste ukazje na primenu krvnog dopinga (Slika 1).

Crvena krvna zrncaKrvni sudNormalna krvDopingovana krv

Slika 1. Prikaz poveanog broja crvenih krvnih zrnaca kod dopingovane krvi Poveani volumen krvi dovodi do poveanog istiskivanja krvi iz srca, vei broj eritrocita dovodi do poveanja koliine kiseonika koja moe da se vee i transportuje, a to zajedno omoguava poveani rad muskulature, to daje prednost takmiarima u iscrpljujuim disciplinama gde je transport kiseonika ograniavajui faktor.3 Krvni doping je veoma teko dokazati. Novija istraivanja su pokazala da RNK profil konzervirane krvi je razliit od onoga koji se nalazi u telu. Upotrebom genetskih ipova, naunici su razvili test dokazivanje starije RNK. Organizator anti-doping programa Olimpijskih igara, David Cowan, najavio je upotrebu novog testa za dokazivanje krvnog dopinga na ovogodinjim Olimpijskim igrama koje e se odravati u Londonu. Da bi se izbegli lani pozitivni ili negativni rezultati, potrebno je da svaki sportista ima bioloki paso u kojem je naveden prirodan nivo crvenih krvnih zrnaca u krvi sportista. Ovu odluku podrala je i Svetska anti-doping agencija (WADA).4

2.2. Genetski doping

Genski doping je neterapijska upotreba elija, gena ili genetskih elemenata u cilju poveanja sportske performanse. Svetska anti-doping agencija (WADA) izriito zabranjuje neterapeutsku upotrebu elija (gena, genskih elemenata ili modulaciju genske ekspresije), koja ima mogunost za poveanje sportskih sposobnosti. Najei geni koji se koriste od strane sportista su: ACE gen, ACTN3 gen, miostatin gen, eritropoetin, PPAR-delta i dr.

ACE (engl. Angiotensin-Converting Enzyme) gen ima ulogu u degradaciji kinina koji imaju sposobnost inhibicije rasta, zatim dovodi do razlika u miinoj masi, vaan je pri performansama brzine i snage.

ACTN3 (Alfa-aktinin 3) gen unapreuje formiranje brzih miinih vlakana i ima potvren bioloki efekat na skeletne miie.

Miostatin gen protein koji se produkuje u skeletnim miinim elijama, cirkulie kroz krv i limfu i deluje na miino tkivo, usporavajui razvoj miinih stem elija. Miostatin deluje na dva naina: inhibirajui miinu diferencijaciju i inhibirajui sintezu proteina.

Eritropoetin (EPO) glikoproteinski hormon koji se lui u jetri i bubrezima. Zlouportebljava se od strane sportista jer poveava kapacitet krvi za prenoenje kiseonika i time poveava izdrljivost sportista.

PPAR-delta (engl. Peroxisome prolifera-tor-activated receptor-delta) nulkearni receptor proteina. Ima vanu ulogu u metabolikoj adaptaciji mnogih tkiva na promene u spoljanjoj sredini. Ovakvi rezultati otvaraju brojna pitanja o manipulaciji i reenjima za kompleksne fizioloke sposobnosti kao to su zamor i izdrljivost.

Genski doping je teko otkriti standardnim doping testovima. Proteini koji se prenose transferom gena su humanog porekla i ne razlikuju se od ostalih endogenih konstituenata. Testovi krvi i urina nisu odgovarajui, pa je zato neophodna biopsija za uzimanje uzorka tkiva. Upotreba proteinskih markera, kao indikatora naruavanja normalne fiziologije je mogue reenje, uz prethodnu individualnu analizu seta proteina u fiziolokim uslovima, a u fazi ispitivanja je upotreba mikriip tehnologije i DNK barkodova. S obzirom na veliki broj raziitih gena koji se koriste u dopingu, potrebno je poznavati njihovu ekspresiju i metaboliki put. Od 2000. godine mogue je identifikovati rekombinatni EPO. Tehnika elektroforeze omoguava direktno merenje nivoa u urinu, i to na osnovu principa da je rH u EPO molekul manje negativno naelektisan u odnosu na endogeni EPO molekul. Takoe je mogue detektovati minutne tragove genskog transfera pomou vektora, koristei visokoselektivnu tehniku PCR-a. Jo jedan pristup, koji je u upotrebi, jeste indirektna tehnika kojom se detektuju posledice genske manipulacije. Biosenzori na osnovu afiniteta (ABBs) su pogodni za primenu kod detekcije gena ili vektora DNK sekvence, rekombinantnih proteina ili drugih indirektnih biomarkera. Ova tehnika se bazira na upotrebi oligonukleotidnih proba specifinih za endogene sekvence. Na primer, moe se upotrebiti za detekciju rekombinantnih proteina, koristei specifina antitela. Za sada nema podataka da je genski doping postao praksa za sportiste, ali postoji bojazan da bi to moglo da se dogodi u bliskoj budunosti.5

3. WADA Svetska anti-doping agencija

Svrha Svetskog anti-doping programa jeste da se zatite osnovna prava sportista da uestvuju u sportu bez dopinga i na taj nain promovie zdravlje, pravinost i jednakost za sportiste irom sveta i da se obezbedi usaglaeni, koordinisani i delotvorni anti-doping program na meunarodnom i nacionalnom nivou u pogledu otkrivanja, odvraanja i prevencije dopinga. Doping je sutinski u suprotnosti sa ljudskim duhom. Doping je definisan kao postojanje jednog ili vie prekraja anti-doping pravila koji su predvieni: prisustvom zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste, korienje ili pokuaj korienja zabranjene supstance, odbijanje da se preda uzorak ili izbegavanje prikupljanja uzorka na neki drugi nain, neispunjavanje odreenih uslova u pogledu dostupnosti sportiste za testiranje izvan takmienja, posedovanje zabranjenih supstanci, trgovina bilo kojom zabranjenom supstancom i davanje ili pokuaj davanja bilo koje zabranjene supstance bilo kom sportisti. Anti-doping organizacija ima za obavezu da utvrdi da li je dolo do prekraja anti-doping pravila. Za laboratorije koje je odobrila WADA pretpostavlja se da su sprovele analizu uzoraka i proceduru uvanja u skladu sa meunarodnim standardom laboratorijske analize.

WADA e, koliko god esto bude potrebno i ne ree od jednom godinje, objavljivati Listu zabranjenih supstanci kao meunarodni standard (Tabela 1). Lista zabranjenih supstanci e identifikovati one zabranjene supstance i zabranjene metode koji su kao doping zabranjeni u svakom trenutku (i za vreme takmienja i izvan takmienja).

Tabela 1. Lista zabranjenih doping supstanci i metoda

Zabranjene supstance

1. Anaboliki agensi

2. Peptidni hormoni, hormoni rasta i srodne supstance

3. Beta-2 agonisti

4. Hormoni i metaboliki modulatori

5. Diuretici i drugi maskirajui agensi

6. Stimulansi

7. Narkotici

8. Kanabinoidi

9. Glukokortikosteroidi

Supstance zabranjene u odredjenim sportovima

1. Alkohol

2. Beta-blokatori

Zabranjene metode

1. Poboljanje transporta kiseonika

2. Hemijska i fizika manipulacija

3. Genetski doping

Testiranje se sprovodi ciljno, jer nasumino testiranje ne osigurava da e svi sportisti biti testirani. Uzorci za doping kontrolu e biti analizirani u skladu sa upotrebom odobrenih laboratorija, akreditovanim od strane WADA. Uzorci za doping kontrolu bie analizirani ne bi li se otkrilo prisustvo zabranjenih supstanci. Prikupljanje uzoraka radi doping kontrole obavlja se i treba da se obavlja i na meunarodnim dogaajima i na nacionalnim dogaajima. Meutim, samo jedna jedina organizacija moe da bude odgovorna za pokretanje i sprovoenje testiranja tokom dogaaja. Prekraj anti-doping pravila u vezi s testiranjem tokom takmienja automatski rezultira diskvalifikacijom pojedinanog rezultata postignutog na tom takmienju uz sve pratee posledice, ukljuujui i oduzimanje svih medalja, poena i nagrada. U zavisnosti od toga da li je sportisti utvreno prisustvo zabranjene supstance, upotreba ili posedovanje zabranjene supstance, bie sprovedene zabrane uea u trajanju od 2 godine ili doivotna zabrana uea.

Kao uslov za ponovno dobijanje prava uea na sportskim manifestacijama posle isteka utvrenog perioda zabrane, sportista mora tokom bilo kog perioda privremene suspenzije ili zabrane, da bude na raspolaganju anti-doping organizaciji koja je nadlena za testiranje radi obavljanja testiranja izvan takmienja.6

4. Tok anti-doping kontrole na sportskim takmienjima

Da bi se izvrila anti-doping kontrola treba prvo da se oformi Komisija za kontrolu dopinga na samom takmienju, koja zatim vri izbor sportista koji treba da podleu doping kontroli. Odmah nakon zavrenog takmienja ili proglaenja rezultata predstavnik Organizacionog komiteta takmienja uruuje sportisti obavetenje o doping kontroli. U gornjem delu obavetenja stoji ime i takmiarski broj sportiste, datum i vreme kada se obavetenje uruuje, naznaka da se na kontrolu takmiar odmah javi na za to predvidjeno mesto i ime osobe koja uruuje obavetenje. Takoe postoji i pisano obavetenje o tome koje su posledice ukoliko se sportista ne odazove u navedeno vreme (diskvalifikacija, suspenzija, zabrana takmienja i dr.). Postoji i obavetenje da takmiar moe biti u prisustvu odreene osobe (voe tima, trenera ili lekara) i da e uzorak urina biti uzet pod nadzorom odgovorne osobe. U obavetenju se nalazi i prostor u koji ovlaeno lice upisuje svoj izvetaj ukoliko takmiar odbije da primi obavetenje o doping kontroli. U donjem delu obavetenja takmiar svojim potpisom (uz datum i vreme) potvruje da je zvanino obaveten o doping kontroli i da je saglasan da je odmah obavi. U prostorijama posebno namenjenim za svrhu doping kontrole prvo se na osnovu odreene dokumentacije (najee specijalnim akreditacijama koje sportisti dobijaju pre takmienja) vri identifikacija takmiara. Za uzimanje uzoraka, u za to odreenoj prostoriji, poziva se samo po jedan takmiar. Pod nadzorom osobe odgovorne za uzimanje uzoraka, takmiar daje urin. Posuda koja slui za uzimanje uzoraka je do tad neupotrebljavana i zapeaena, a odabira je sam takmiar. Odbijanje ove procedure povlai za sobom odgovarajue kazne. Kada je takmiar dao uzorak urina, sledee bira dve boice, u boicu A se sipa 60 ml uzorka i ova boica slui za analizu, dok u boicu B se sipa 30 ml uzorka i slui za super analizu ako to zahteva takmiar, klub, sportski savez ili Komisija za kontrolu dopinga takmienja. Boice se vrsto zatvore. U odgovarajuu laboratoriju alju se uzorci koji su oznaeni samo brojevima. Uzorak koji se alje propraen je odgovarajuim formularom u kojem su upisani brojevi boica A i B, pol takmiara, laboratorija gde je vreno uzorkovanje i datum (Slika 2).

Slika 2. Prikaz toka anti-doping kontrole

Prvi korak u postupku analize uzorka urina jeste da se sadraj boice A podeli na dovoljan broj manjih uzoraka neophodnih za sve korake odgovarajuih analiza. Analiza uzorka obuhvata: preliminarno ispitivanje na prisustvo stimulativnih i drugih sredstava metodom gasne hromatografije, preliminarno ispitivanje na prisustvo i odreivanje kofeina metodom tene hromatografije pod visokim pritiskom, potvrda prisustva stimulativnih i drugih sredstava metodom gasne hromatografije kuplovana masenom spektrometrijom i odreivanje egzogenog testosterona merenjem odnosa testosteron/epitestosteron. Ukoliko je nalaz pozitivan sportista moe da zatrai super kontrolu za koju se uzima uzorak urina iz boice B. Analiza se vri u prisustvu lica koji su zainteresovani za rezultate. Ako se i na ovaj nain potvrdi korienje doping sredstava sportska organizacija izrie kaznu, koja obuhvata oduzimanje medalje, novanu kaznu i suspenziju sa svih zvaninih takmienja u zavisnosti od vrste upotrebljenog doping sredstva.2,7

5. Analitike metode u anti-doping kontroli

Analitika metoda mora da ima visoku osetljivost i selektivnost u sloenim matriksima, ukljuujui uglavnom uzorke urina i krvi, zatim jedinjenja sa irokim opsegom fiziko-hemijskih osobina, upotreba manje koliine uzorka ali brzo dobijanje traenih rezultata (ukoliko su u toku vani sportski dogaaji). U anti-doping laboratorijama u dva koraka primenom analitikih metoda ispunjavaju se zahtevi WADA. Prvo se sprovodi odreivanje koje se sastoji od otkrivanja najveeg broja relevantnih analita u sloenom matriksu (npr. urin ili krv). Ovaj korak mora biti brz, selektivan i osetljiv. Odreivanje daje indikaciju prisustva ili odsustva neke nedozvoljene supstance. U doping testu, pri analizi urina, uzorak je podeljen na dva alikvota, odnosno A i B. Uzorak A se koristi za poetno testiranje i utvrivanje analiza, dok se uzorak B koristi samo ukoliko su pozitivni rezultati, pri emu se vri ponovna analiza potvrde u odreenom vremenskom periodu. Bioloki paso sportiste daje uvid u njegovo stanje, kao i uvid u modifikacije biolokih parametara do kojih je dolo ukoliko je koriena zabranjena supstanca. Nakon otkrivanja doping sredstava, mora biti obrazloen korak na osnovu koga je izvrena procena prisustva zabranjene supstance, kao i kvantitativne procene koje mogu biti potrebne. Dakle, metode obezbeivanja dovoljne preciznosti i tanosti treba da uzmu ulogu u ovom drugom koraku. U pogledu osetljivosti WADA je definisala koncept pri emu je definisana minimalna koncentracija zabranjenih supstanci, a sve akreditovane laboratorije treba da ga se pridravaju. Strogi standardi za potvrdu analize su definisani za GC ili LC/MS(/MS) tehnike, da bi se postigao dovoljan broj identifikacija. Analitike metode kao to su GC ili LC/MS(/MS) se koriste za odreivanje i identifikaciju sa paralelnom analizom referentnih jedinjenja, koja bi trebalo da odgovaraju i za hromatografske i za MS deo analize. Razliite tehnike mogu da se koriste paralelno na sumnjivom uzorku, da bi se na taj nain obezbedio identitet analita. Dve vrste analiza se koriste u anti-doping laboratorijama: hemijske i bioloke, da bi se na taj nain izvrilo celokupno pokrivanje supstanci koje spadaju u zabranjene. Priprema uzoraka i hromatografski uslovi mogu da utiu na krajnji rezultat. Dakle, analitiki proces se sastoji od pripreme uzorka, razdvajanja jedinjenja, detekcije analita i dobijanja krajnjih rezultata. Adekvatna priprema uzoraka je preduslov za uspenu hromatografsku metodu, a kao uzorci se obino koriste krv i urin. Zbog visoke osetljivosti i selektivnosti najnovije generacije ureaja, jednostavna i brza priprema uzorka, kao to je njegovo razreivanje, omoguavaju da se ovakve analize koriste za brze potrebe skrininga za doping kontrolu. Direktno ubrizgavanje uzorka urina je takoe izvedena za direktno otkrivanje hidroksietil skroba i metoksifenamina u urinu. Uprkos efektu matriksa, ovakvo tretiranje uzorka se takoe koristi za kvantitativno odreivanje nekih analita. Kod analize krvi, razliite specifine osobine, kao to su npr. podela proteinskih komponenti omoguavaju ekstrakciju doping agenata. Za prikupljanje krvi i njenu analizu nedavno je predstavljen veoma interesantan pristup koji se sastoji od prikupljanja krvi na upijajui papir. Ova tehnika je nazvana dried blood spot (mesto osuene krvi) i nudi prednost veoma niske potronje uzorka i izgleda obeavajue za analizu krvi u doping kontroli u smislu transporta i skladitenja uzoraka. Ova tehnika omoguava i analizu egzogenih jedinjenja u krvi.

5.1. Gasna hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom (GC-MS)

U borbi protiv dopinga, GC-MS (Slika 3) je brzo postao standard instrumentacije za detekciju i kvantifikaciju veine doping sredstava, ukljuujui i amfetamin i efedrin. GC je povezana sa MS ili elektronskim uticajem ili hemijskom jonizacijom. Elektronski uticaj se obino koristi prilikom analize, jer omoguava poreenje spektralnih informacija nepoznatih uzoraka sa velikim bazama podataka. GC-MS je najire koriena tehnika za borbu protiv dopinga, bilo u punom reimu skeniranja ili u SIM modu. U GC-MS energija jonizacije je konstantna. Biblioteke sadre mnogo zabranjenih supstanci i njihovih metbolita, koje poveavaju verovatnou da se otkrije nepoznato jedinjenje. Isparljivi i termostabilni molekuli koji se nalaze na WADA listi zabranjenih supstanci su direktno kompatibilni sa GC-MS tehnikom, dok neisparljva jedinjenja kao to su anaboliki steroidi, opijati i drugi mogu uspeno biti analizirani pomou GC. Meutim, neki derivati su termolabilni i kompleksni za analizu. Mnogi metaboliti su izlueni u urinu kao konjugovani glukuronidi ili sulfati, a oni su podloni GC-MS analizi tek nakon obimne pripreme uzorka. Analitiki izazov u doping kontroli je jo uvek u otkrivanju anabolikih steroida, koji se izluuju u razliitim koliinama u urinu, sa velikim brojem endogenih izomera i metabolita. Zbog sloenosti matriksa, poboljanje rezolucije GC je neophodno. Poboljana mo razdvajanja moe biti objedinjena sveobuhvatnom bidimenzionalnom GC. Viedimenzionalna metoda odvajanja se koristi za lake reavanje specifinih analita. GC x GC je dizajniran za nepolarne ili nisko polarne prve kolone, konvencionalnih duina. Drugacije dimenzije se vre za krau kolonu, koja sadri vie polarnu stacionarnu fazu, u kojoj je odvajanje uglavnom voeno polarnou analita. Primenom GC-MS moe da se smanji vreme analize sa 25-30 min na 10 min, tako to se umesto helijuma koristi vodonik kao nosei gas. Da bi se odredila koncentracija testosterona ili njegovog prekursora prvo se primenjuje GC-MS analiza a zatim se meri odnos testosterona i epitestosterona (T/E). Ako je odnos T/E vei od 4 to ukazuje na pozitivan anti-doping test.

Slika 3. GC-MS

5.2. Tena hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom (LC-MS)

LC-MS (Slika 4) metoda nije bila pogodne za detektovanje nepoznatih lekova, jer ni njena mo odvajanja ni masovne spektralne informacije nisu uporedive sa GC-MS tehnikom. Prednost je to to je omogueno odreivanje toksikoloki relevantnih supstanci. LC-MS se prvobitno koristila za analizu termolabilnih i nevoluminoznih analita. Koristei LC-MS/MS priprema uzorka moe biti jednostavna, brza i direktno kompatibilna sa polarnim i neisparljivim supstancama, bez uklanjanja vode ili soli, bez prethodne dekonjugacije i derivatizacije. Ova metoda se najee koristi za odreivanje diuretika, nekih anabolikih steroida i kortikosteroida. Vreme trajanja analize je krae u odnosu na GC-MS, i zbog visoke selektivnosti ne zahteva posebnu pripremu uzorka.

Slika 4. LC-MS

5.3. Masena spektrometrija (MS)

MS se pojavila kao najmonije sredstvo u detekciji i identifikaciji analita zbog visoke selektivnosti i osetljivosti. Instrumenti niske rezolucije su prednost za kvantitativnu analizu, dok instrumenti visoke rezolucije se koriste za identifikaciju supstanci ili za analizu proteina i peptida. Fragmentisanjem spektra mogu se odrediti strukture jedinjenja.8

5.4. Tena hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC)

Viekolonski HPLC sistem (Slika 5) sa UV detektorom je analitiki instrument razvijen za ispitivanje toksikoloki znaajnih jedinjenja u biolokom materijalu, kao to su urin i krv. Zahvaljujui biblioteci spektara koju poseduje, primenjuje se kao metoda za identifikaciju i odvajanje velikog broja doping agenasa. to je od velikog znaaja kod sportskih takmienja, gde se zahtevaju brzi rezultati analize. Moe se iskoristiti i kao semikvantitativni test za odreivanje koncentracije supstanci u biolokom materijalu. Ova viekolonska HPLC metoda se preporuuje u cilju preliminarnih analiza, a dobijene rezultate neophodno je potvrditi nekom drugom metodom od kojih se najee preporuuje masena spektrometrija.9

Slika 5. HPLC

6. Zakljuak

Kada bi se u sportu koristila samo dozvoljena stimulativna sredstva bilo bi manje ljudskih rtava i ugroavanja zdravlja, meutim vrhunski sport i sportski rezultati koji poslednjih godina prelaze sve granice sve se vie vezuju za korienje nedozvoljenih sredstava. Na alost veina sportista imaju u vidu opte stanje sporta. Pobeda i slava jesu jaki argumenti, ali zdravlje mladih ljudi, potovanje osnovnih moralnih i etikih principa, humanost, fer plej igra imaju trajniju vrednost. Da bi se anti-doping kontrola i uopte borba protiv primene nedozvoljenih stimulativnih sredstava to uspenije vodila mora doi do bliske saradnje meu sportskim strunjacima i svima onima koji se zalau za svetlu budunost sporta.1,5

7. Literatura

1. D. Jakoni, Zdravstveno vaspitanje, Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad, (2009).2. B. Nikolin, Doping i kontrola dopinga, Savez za fiziku kulturu Jugoslavije, Beograd, (1986).3. P. E. Sottas, N. Robinson, G. Fischetto, G. Dolle, J. M. Alonso, Prevalence of Blood Doping in Samples Collected from Elite Track and Field Athletes, Clinical Chemistry, 57:5 (2011) 762-769.4. http://news.sciencemag.org/scienceinsider/2011/09/cheaters-beware-new-doping-tests.html (27.0.2012).5. B. Vitoevi, Genetska terapija i njena implikacija u sportu, Sport Logia, 7:1 (2011) 71-79.6. www.wada-ama.org (1.02.2012).7. D. R. Mottram, Drugs in Sport, Tayler & Francis e-Library, USA, (2005).8. F. Badoud, D. Guillarme, J. Boccard, E. Grata, M. Saugy, S. Rudaz, J. L. Venthey, Analytical aspects in doping control: Challenges and perspectives, Forensic Science International, 213 (2011) 49-61.9. S. orevi, V. Kilibarda, Analitika potvrda letalnog predoziranja heroinom primenom metoda tene hromatografije, Vojnosanitetski pregled, 64:11 (2007) 739-743. 15