Anti-doping Tests

  • View
    241

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

School work paper about Anti-doping tests

Text of Anti-doping Tests

Anti-doping testovi

- seminarski rad -

Profesor:Student:

dr Milan Vrane

Majda Moc

Novi Sad, 2012.

Sadraj

1. Uvod............................................................................................................2

2. Doping.........................................................................................................3

2.1. Krvni doping......................................................................................3

2.2. Genetski doping.................................................................................4

3. WADA Svetska anti-doping agencija......................................................6

4. Tok anti-doping kontrole na sportskim takmienjima................................8

5. Analitike metode u anti-doping kontroli................................................... 10

5.1. Gasna hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom.......11

5.2. Tena hromatografija kuplovana sa masenom spektrometrijom.......12

5.3. Masena spektrometrija.......................................................................12

5.4. Tena hromatografija pod visokim pritiskom....................................13

6. Zakljuak.....................................................................................................14

7. Literatura.....................................................................................................15

1. Uvod

Sport predstavlja veoma vano podruje u kome ovek na specifian nain moe ispoljiti svoje stvaralake sposobnosti. Bavljenje sportom i sportskim aktivnostima ima vaspitnu i zdravstvenu vrednost, tako to utie na telesni rast i razvoj, zdravstveno stanje i na radnu sposobnost. U profesionalnom sportu konkurencija iz dana u dan je sve vea. Ogromna novana ulaganja, slava, premije i nagrade su razlozi zbog kojih se neki sportisti odluuju da uzimaju razna zabranjena stimulativna sredstva da bi ostvarili zavidne rezultate.1 Pod dopingom se podrazumeva zloupotreba lekova i droga u sportu, koji tete humanom organizmu i mogu prouzrokovati smrt. Nemedicinska upotreba raznih sredstava sa stimulativnim delovanjem, narkotikih analgetika, steroidnih anabolika i drugih, neprekidno raste i poslednjih godina zauzima velike razmere. Ova sredstva koriste sportisti da bi poboljali rezultate, oslobodili se nervne napetosti, poveali miinu masu ili uklonili oseaj umora. Problem zloupotrebe supstanci u svrhu postizanja vrhunskih sportskih rezultata svakodnevno postaje sve vei. Da bi se spreila zloupotreba raznih supstanci sprovodi se kontrola anti-dopinga. Kontrola anti-dopinga se sastoji iz dve odvojene procedure: prikupljanje uzoraka urina takmiara i laboratorijske analize prikupljenih uzoraka na prisustvo nedozvoljenih supstanci. Prva ozbiljna anti-doping kontrola je poela da se upotrebljava 1972. godine, na Olimpijskim igrama u Minhenu, pri emu su se vrila ispitivanja tankoslojnom hromatografijom i gasnom hromatografijom. Danas, stoje na raspolaganju moderne metode za identifikaciju i odreivanje nedozvoljenih supstanci u telesnim tenostima koje u minimalnoj koliini uzorka mogu da otkriju prisustvo milionitog dela grama supstance ili metabolita supstance nastalog u organizmu. Takve metode su gasna i tena hromatografija kuplovane sa masenom spektrometrijom, masena spektrometrija i hromatografija pod visokim pritiskom.2

2. Doping

Stalni razvoj, usavravanje i irenje dopinga u sportu, nametnuo je potrebu za redefinisanjem pojma doping. Postojee definicije pod pojmom doping podrazumevaju: nedozvoljeno unoenje farmakolokih stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizikih sposobnosti, zloupotreba lekova i droga u sportu koji tete humanom organizmu i mogu izazvati smrt, zloupotreba supstanci ili bilo kojih sredstava namenjenih vetakom poveanju fizikih sposobnosti sportista a koji mogu da tete zdravlju i uzimanje nekog hemijskog sredstva koji doprinosi nadvladavanju oseaja umora i poveanju izdrljivosti. Doping pored zloupotrebe odreenih supstanci ukljuuje i korienje razliitih procedura i metoda. Pojam zabranjene metode obuhvata: poboljanje transporta kiseonika, hemijske i fizike manipulacije i genski doping. Savremena doping sredstva imaju mnogo ira i sloenija podruja delovanja od otklanjanje umora, poveanja izdrljivosti i podizanja opte fizike sposobnosti. Ograniavanje dopinga samo na supstance i metode koje tete zdravlju sportista potisnulo bi u drugi plan duh sporta, fer plej igru, moral i sportsku etiku. Zbog svega toga, najobuhvaenijom definicijom dopinga smatra se sledea: Doping predstavlja upotrebu u sportu onih supstanci i metoda koje omoguavaju takmiarima da steknu nepotenu prednost u takmienju, nezavisno od vrste, koliine ili naina upotrebe tih supstanci ili metoda.2

2.1. Krvni doping

Krvni doping, reinfuzija crvenih krvnih zrnaca ili indukovana eritrocitemija, predstavlja infuziju krvi osobama sa normalnim nivoom eritrocita, sa ciljem da se povea koncentracija hemoglobina, maksimalni aerobni kapacitet i uinak sportista. Procedura krvnog dopinga obuhvata autolognu transfuziju od 1 do 4 jedinice krvi (1 jedinica predstavlja 450 ml krvi). Krv se uzima obino 8 nedelja pre takmienja, odvaja se plazma i odmah vraa reinfuzijom, a eritrociti se posebnim postupkom konzerviraju i smrzavaju. Ukoliko se uzima vie jedinica krvi, da bi se izbeglo dramatino smanjivanje broja eritrocita, svaka jedinica se uzima posle pauze od 3 do 8 nedelja. Sportista nastavlja planiranim treningom i u tom periodu nivo eritrocita se vraa postepeno na normalni najdue posle 8 nedelja. Reinfuzija se vri od 1 do 7 dana pre takmienja i traje od 1 do 2 asa. Ova procedura dovodi do poveanja nivoa hemoglobina. Normalna krv odraslog oveka sadri 4050% crvenih krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik do tkiva. Kod ena krv sadri 3545% crvenih krvnih zrnaca. Poveani nivo crvenih krvnih zrnaca kod sportiste ukazje na primenu krvnog dopinga (Slika 1).

Crvena krvna zrncaKrvni sudNormalna krvDopingovana krv

Slika 1. Prikaz poveanog broja crvenih krvnih zrnaca kod dopingovane krvi Poveani volumen krvi dovodi do poveanog istiskivanja krvi iz srca, vei broj eritrocita dovodi do poveanja koliine kiseonika koja moe da se vee i transportuje, a to zajedno omoguava poveani rad muskulature, to daje prednost takmiarima u iscrpljujuim disciplinama gde je transport kiseonika ograniavajui faktor.3 Krvni doping je veoma teko dokazati. Novija istraivanja su pokazala da RNK profil konzervirane krvi je razliit od onoga koji se nalazi u telu. Upotrebom genetskih ipova, naunici su razvili test dokazivanje starije RNK. Organizator anti-doping programa Olimpijskih igara, David Cowan, najavio je upotrebu novog testa za dokazivanje krvnog dopinga na ovogodinjim Olimpijskim igrama koje e se odravati u Londonu. Da bi se izbegli lani pozitivni ili negativni rezultati, potrebno je da svaki sportista ima bioloki paso u kojem je naveden prirodan nivo crvenih krvnih zrnaca u krvi sportista. Ovu odluku podrala je i Svetska anti-doping agencija (WADA).4

2.2. Genetski doping

Genski doping je neterapijska upotreba elija, gena ili genetskih elemenata u cilju poveanja sportske performanse. Svetska anti-doping agencija (WADA) izriito zabranjuje neterapeutsku upotrebu elija (gena, genskih elemenata ili modulaciju genske ekspresije), koja ima mogunost za poveanje sportskih sposobnosti. Najei geni koji se koriste od strane sportista su: ACE gen, ACTN3 gen, miostatin gen, eritropoetin, PPAR-delta i dr.

ACE (engl. Angiotensin-Converting Enzyme) gen ima ulogu u degradaciji kinina koji imaju sposobnost inhibicije rasta, zatim dovodi do razlika u miinoj masi, vaan je pri performansama brzine i snage.

ACTN3 (Alfa-aktinin 3) gen unapreuje formiranje brzih miinih vlakana i ima potvren bioloki efekat na skeletne miie.

Miostatin gen protein koji se produkuje u skeletnim miinim elijama, cirkulie kroz krv i limfu i deluje na miino tkivo, usporavajui razvoj miinih stem elija. Miostatin deluje na dva naina: inhibirajui miinu diferencijaciju i inhibirajui sintezu proteina.

Eritropoetin (EPO) glikoproteinski hormon koji se lui u jetri i bubrezima. Zlouportebljava se od strane sportista jer poveava kapacitet krvi za prenoenje kiseonika i time poveava izdrljivost sportista.

PPAR-delta (engl. Peroxisome prolifera-tor-activated receptor-delta) nulkearni receptor proteina. Ima vanu ulogu u metabolikoj adaptaciji mnogih tkiva na promene u spoljanjoj sredini. Ovakvi rezultati otvaraju brojna pitanja o manipulaciji i reenjima za kompleksne fizioloke sposobnosti kao to su zamor i izdrljivost.

Genski doping je teko otkriti standardnim doping testovima. Proteini koji se prenose transferom gena su humanog porekla i ne razlikuju se od ostalih endogenih konstituenata. Testovi krvi i urina nisu odgovarajui, pa je zato neophodna biopsija za uzimanje uzorka tkiva. Upotreba proteinskih markera, kao indikatora naruavanja normalne fiziologije je mogue reenje, uz prethodnu individualnu analizu seta proteina u fiziolokim uslovima, a u fazi ispitivanja je upotreba mikriip tehnologije i DNK barkodova. S obzirom na veliki broj raziitih gena koji se koriste u dopingu, potrebno je poznavati njihovu ekspresiju i metaboliki put. Od 2000. godine mogue je identifikovati rekombinatni EPO. Tehnika elektroforeze omoguava direktno merenje nivoa u urinu, i to na osnovu principa da je rH u EPO molekul manje negativno naelektisan u odnosu na endogeni EPO molekul. Takoe je mogue detektovati minutne tragove genskog transfera pomou vektora, koristei visokoselektivnu tehniku PCR-a. Jo jedan pristup, koji je u upotrebi, jeste indirektna tehnika kojom se detektuju posl