Embed Size (px)
Citation preview
0
http://www.europeanprogres.org/dokumenti/45_764062_ep-anual-report-jul16jun17-srp-
Annual Report
1
CRIS broj: 2014/342-561, IPA 2013, Srbija
Opšti cilj: Doprinos održivom razvoju jugoistoka i jugozapada Srbije kroz unapređenje koordinacije između republičkih i lokalnih vlasti, stvaranje povoljnijeg okruženja u pogledu zapošljivosti, poslovanja i razvoja infrastrukture i unapređenje dobrog upravljanja i socijalnog uključivanja.
Svrha: Unapređenje upravljanja na lokalnom nivou, poboljšanje uslova za razvoj infrastrukture, jačanje kapaciteta za planiranje i upravljanje, unapređenje povoljnog okruženja za razvoj poslovanja, kao i podrška formulisanju politika socijalnog uključivanja i zapošljavanja.
Ukupni budžet: 24,46 miliona evra – Evropska unija obezbeđuje 19,6 miliona evra, a Vlada Švajcarske 4,86 miliona evra
17,46 miliona evra sprovodi se preko Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge - UNOPS
7 miliona evra sprovodi se preko Sektora Ministarstva finansija za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU
Datum početka: 7. maj 2014. godine
Datum završetka: 7. novembar 2017. godine
Opštine obuhvaćene programom:
Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin, na jugozapadu Srbije
Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija u Topličkom okrugu
Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa i Crna Trava u Jablaničkom okrugu
Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica i Trgovište u Pčinjskom okrugu
Brus u Rasinskom okrugu
Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina i Svrljig u Niškom okrugu
Babušnica, Bela Palanka u Pirotskom okrugu
Knjaževac u Zaječarskom okrugu.
Donatori: Evropska unija Vlada Švajcarske Vlada Republike Srbije
Program sprovodi: Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS)
Datum podnošenja izveštaja:
25. jul 2017. godine
Period izveštavanja: 1. jul 2016–30. jun 2017. godine
2
Skraćenice ACES Udruženje inženjera konsultanata Srbije (eng. Association of Consulting Engineers of
Serbia) PO Područje odgovornosti SSG KT PKI
Savetodavne službe za građane Koordinaciono telo Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Plan kapitalnih investicija
CFCU Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (eng. Central Funding and Contracting Unit)
PDP Poziv za dostavljanje predloga CIF Fond za učešće građana OCD Organizacija civilnog društva DEU Delegacija Evropske unije EU Evropska unija FIDIC Međunarodna federacija inženjera konsultanata MRR Mehanizam rodne ravnopravnosti DU Dobro upravljanje GP VS
Geografsko poreklo Vlada Srbije
LjP Ljudska prava LSU MPNTR
Lokalna samouprava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
UUP Upravljanje uspešnim programima NVO Nevladina organizacija NSNM Nacionalni savet nacionalne manjine OHCHR Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (eng. Office of the High Commissioner of
Human Rights) OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju JŠ Jedinstveni šalter PPF5 Projekat podrške u programiranju pomoći EU (eng. Project Preparation Facility 5) JPP Javnoprivatno partnerstvo PRINCE 2 PB
Projekti u kontrolisanom okruženju (eng. PRojects IN Controlled Environment) Programski budžet
UOP Upravni odbor Programa ZDP Zahtev za dostavljanje ponuda RSOC Operativni centar UNOPS-a u Srbiji SKGO Stalna konferencija gradova i opština SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (eng. Swiss Agency for Development and
Cooperation) SEIO Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije (eng. Serbian European
Integration Office) SIPRU Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (eng. Social Inclusion and Poverty
Reduction Unit) MSP TP
Mala i srednja preduzeća Tehnička pomoć
OPZ Opis poslova i zadataka UN Women USAID
Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj
3
Sažetak Tri godine nakon pokretanja Programa, sa 198 (79%) završenih projekata od 251 finansiranog, Evropski PROGRES je ostvario snažan napredak ka postizanju postavljenih ciljeva, istovremeno doprinoseći sprovođenju nacionalnih politika na lokalnom nivou, promovišući nacionalno vlasništvo i osiguravajući direktne koristi za stanovništvo 34 opštine iz jugoistočne i jugozapadne Srbije koje učestvuju u Programu. Od 1. jula 2016. do 30. juna 2017. godine, u periodu obuhvaćenom Godišnjim izveštajem, završeno je 132 projekta, a Program je uspešno sproveo deset poziva za podnošenje predloga projekata (PDP) putem kojih je obezbeđeno finansiranje 97 novih projekata. Što je još važnije, prvi ishodi intervencija Evropskog PROGRES-a počeli su da se pokazuju.
Značajni rezultati su postignuti u domenu upravljanja na lokalnom nivou. Pre svega, 16 paketa bespovratne pomoći za ažuriranje registara poreskih obveznika omogućilo je korisničkim LSU da povećaju prihod od poreza na imovinu u 2016. godini za 158 miliona dinara, odnosno za 93% u poređenju sa početnim stanjem iz 2013. godine. Petnaest lokalnih samouprava (LSU) koje su koristile tehničku pomoć (TP) koju je pružio Program za izradu planova kapitalnih investicija i programskih budžeta izdvojile su skoro tri puta veće iznose za realizaciju kapitalnih investicija i sprovele tri puta više aktivnosti u cilju omogućavanja učešća građana u budžetskom procesu u poređenju sa 19 LSU obuhvaćenih Programom koje nisu dobile tehničku pomoć.
Osim toga, napredak je ostvaren i u oblasti institucionalizacije resursa namenjenih dobrom upravljanju (DU) u lokalnim samoupravama: 27 opštinskih službenika završilo je sveobuhvatni program učenja o DU, koji je obuhvatao šest obuka i studijsko putovanje u Švajcarsku, dok je pet LSU uspostavilo opštinske organe nadležne za rešavanje pitanja DU prilikom formulisanja opštinskih politika i projekata. Lokalne reforme u oblasti DU takođe su dale prve rezultate: četiri LSU usvojile su šest propisa koji bi trebalo da poboljšaju upravljanje ljudskim resursima, dok su tri opštine uvele 17 novih usluga e-uprave.
Rad na planskoj dokumentaciji se bliži kraju, s obzirom na to da je 24 od 31 plana detaljne regulacije (PDR) za koje je pružena podrška usvojeno ili je u procesu usvajanja. Insistirajući na organizaciji delotvornih ranih javnih uvida u skladu sa nacionalnim propisima i podstičući LSU da razmotre mišljenja dobijena od zainteresovanih strana, naročito investitora, Program je doprineo i kvalitetu procesa i kvalitetu finalnog proizvoda. Bojnik je već dobio donaciju od 1,5 miliona dinara od Ministarstva privrede za opremanje komunalnom infrastrukturom agrobiznis zone na osnovu PDR urađenog preko Programa. Dodela bespovratnih sredstava za uvođenje geografskog informacionog sistema (GIS) u jedanaest LSU je takođe završena: GIS sistemi su u funkciji, dok korisničke LSU imaju tehničku, institucionalnu i pravnu osnovu za održivi razvoj ovog važnog alata opštinske transparentnosti i efikasnosti.
Postoje ohrabrujući rezultati u vezi sa konkurentnošću opština. Projekat kojim je podržana primena sistema za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola u 34 programske LSU, a koji je realizovan u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, doprineo je smanjenju prosečnog vremena potrebnog za izdavanje dozvola u programskim LSU sa osam na pet radnih dana, što čini područje delovanja Evropskog PROGRES-a efikasnijim od Vojvodine i Beograda, gde je potrebno devet dana. Osim toga, ova intervencija je doprinela smanjenju učešća negativno rešenih zahteva sa 40% na 16%, Brus je nagrađen kao lokalna samouprava koja je ostvarila najveći rast u izdavanju e-dozvola, a sedam LSU obuhvaćenih Evropskim PROGRES-om je među 20 opština u Srbiji koje su postigle najveći napredak u ovoj oblasti.
Aktivnosti podrške malim i srednjim preduzećima (MSP) bile su produktivne: oprema je obezbeđena za 16 od 17 podržanih MSP i omogućila je otvaranje 39 novih radnih mesta, smanjenje troškova
4
poslovanja, kao i potpisivanje (novih) komercijalnih ugovora, vrednih 976.000 evra; 14 malih i srednjih preduzeća je sertifikovano za međunarodne standarde upravljanja kvalitetom ili bezbednosti hrane, što im je omogućilo pristup novim tržištima.
Ovaj program je doprineo socijalnom uključivanju, posebno u pogledu unapređenog pristupa zapošljavanju za ugrožene. Deset paketa bespovratne pomoći vrednih 100.000 evra koji se odnose na stručno osposobljavanje koristilo je 336 ljudi, a već su omogućili zapošljavanje njih 88. Programi za podršku započinjanju poslovanja kroz samozapošljavanje žena, mladih i ugroženih lica omogućili su otvaranje 170 novih radnih mesta. Šesnaest projekata za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, koji su se bavili rešavanjem pitanja zapošljavanja, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i stambenim pitanjem, završeno je, a direktne koristi od njih je imalo 3.634 ljudi. Dvadeset od 24 partnerska projekta organizacija civilnog društva i LSU je završeno i doprineli su ekonomskom osnaživanju ugroženih, a takođe su omogućili da više od 500 osoba ostvari pristup nekim od osnovnih prava. Rad na rodnoj ravnopravnosti rezultirao je uspostavljanjem deset lokalnih ženskih odborničkih mreža i sprovođenju osamnaest lokalnih projekara usmerenih na rodnu ravnopravnost.
Četrdeset glavnih projekata urađenih uz podršku Programa vrednu 300.000 evra već je omogućilo korisničkim LSU da ostvare pristup donacijama u iznosu od 3,3 miliona evra i formiralo listu projekata „spremnih za gradnju“ vrednih 29 miliona evra. Izgradnja antierozivnih struktura na kritičnim deonicama u slivovima Raške i Puste Reke smanjila je posledice poplava koje su pogodile region u novembru 2016. godine. Realizacija 18 lokalnih infrastrukturnih projekata odvija se u skladu s planom i to će doprineti ekonomskom razvoju, poboljšanju zdravlja i obrazovanja, istovremeno obezbeđujući veću energetsku efikasnost rekonstruisanih javnih zgrada.
Uz tehničku pomoć Programa, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija (CFCU) ugovorio je u junu 2017. godine projekte za izgradnju i opremanje bolnice u Vranju i Hitne pomoći u Novom Pazaru vredne 3,4 miliona evra i potpisao ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za lokalne infrastrukturne projekte sa 14 LSU vredne 3,2 miliona evra. Iako je ovo dobra vest, kašnjenja u sprovođenju aktivnosti programa CFCU za dodelu bespovratnih sredstava su među ključnim razlozima za zahtev Programa za produženje bez dodatnih troškova (PBDT) do 31. marta 2018. godine. Prvo, zbog kašnjenja CFCU, Evropski PROGRES nije u mogućnosti da pruži planiranu pomoć za praćenje infrastrukturnih projekata, dok je napredak vezanih aktivnosti DU naišao na prepreke. Nadalje, došlo je do promena među opštinskim zaposlenima u prvim mesecima nakon parlamentarnih izbora u aprilu 2016. godine koje su bar privremeno smanjile efikasnost, dok su aktivnosti koje su dodate u februaru 2016. godine (tj. podrška malim i srednjim preduzećima) komprimovane i u nekim slučajevima zavise od faktora van kontrole Evropskog PROGRES-a. PBDT bi omogućilo Programu da se bavi ovim rizicima i problemima.
Pridržavajući se revidirane, druge verzije Strategije komunikacija, Program je koristio sledeća sredstva da dopre do svoje publike: sedam poseta visokih zvaničnika i 19 javnih događaja, 42 saopštenja za medije i 13 intervjua, četiri broja biltena, tri nagradna takmičenja su organizovana za medije i mlade, šest festivala je dobilo podršku i 687 vesti objavljeno je na društvenim mrežama i internet stranici. Ove aktivnosti su proizvele 2.000 medijskih izveštaja, uz stalni porast izveštavanja u medijima s nacionalnom pokrivenošću – dostigavši sada 44% ukupne pokrivenosti. Ove godine glavni fokus je stavljen na povećanje znanja o prednostima EU integracija među medijima i mladima i dalje povećanje vidljivosti podrške koju Evropska unija i vlade Švajcarske i Srbije pružaju ovoj oblasti. Program takođe beleži sve veći broj izjava lokalnih zvaničnika koje potvrđuju posvećenost evropskim vrednostima.
5
Ovaj godišnji izveštaj obuhvata period od 1. jula 2016. do 30. juna 2017. godine i daje pregled napretka i učinka, pitanja upravljanja, pregled ključnih rizika i problema, kvaliteta i održivosti, uvide u ključne aktivnosti za naredni period izveštavanja, a sadrži i odeljak o stečenim poukama.
Sadržaj SKRAĆENICE ................................................................................................................................. 2
SAŽETAK ...................................................................................................................................... 3
PREGLED OSTVARENOG NAPRETKA I REZULTATA .......................................................................... 6
SEKTORSKE POLITIKE I PROGRAMSKI KONTEKST ............................................................................................. 6
NAPREDAK U OSTVARIVANJU CILJEVA .......................................................................................................... 8
NAPREDAK U OSTVARIVANJU REZULTATA ................................................................................................... 10
Rezultat 1 ...................................................................................................................................... 10 Rezultat 2 ...................................................................................................................................... 18 Rezultat 3 ...................................................................................................................................... 28 Rezultat 4 ...................................................................................................................................... 36
UPRAVLJANJE I KOORDINACIJA .................................................................................................. 42
UPRAVNI ODBOR PROGRAMA .................................................................................................................. 42
FINANSIJE ............................................................................................................................................. 42
NABAVKE I BESPOVRATNA SREDSTVA ......................................................................................................... 43
LJUDSKI RESURSI .................................................................................................................................... 43
LOGISTIKA ............................................................................................................................................ 44
IZVEŠTAVANJE ....................................................................................................................................... 44
PRAĆENJE ............................................................................................................................................. 45
RIZICI I PROBLEMI ...................................................................................................................... 45
KVALITET I ODRŽIVOST ............................................................................................................... 47
KVALITET .............................................................................................................................................. 47
ODRŽIVOST ........................................................................................................................................... 48
STEČENE POUKE ......................................................................................................................... 51
PLAN RADA ................................................................................................................................ 52
ANEKS VI NAPREDAK U ODNOSU NA POKAZATELJE U MATRICI LOGIČKOG OKVIRA .................. 56
6
Pregled ostvarenog napretka i rezultata
Sektorske politike i programski kontekst
Konkurentnost U Izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2017. godinu1 Srbija je istaknuta kao jedna od deset privreda koje su uvele najveća poboljšanja propisa koji se odnose na poslovanje. Srbija je popravila svoj ukupni rang za sedam mesta2 zauzevši 47. mesto od 190 ocenjenih privreda. Plasman u kategoriji izdavanja građevinskih dozvola poboljšao se za 116 mesta (sa 152. u 2016. na 36. mesto danas) i u kategoriji plaćanja poreza za 20 mesta. Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2016–2017. godinu3 rangirao je Srbiju na 90. poziciju među 138 privreda koje su bile uključene u ocenjivanje, što je poboljšanje za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu. U izveštaju se beleži napredak u deset od dvanaest stubova indeksa globalne konkurentnosti. Napredak je značajan u stubovima koji se odnose na makroekonomski ambijent, efikasnost tržišta roba i rada, kao i razvoj finansijskih tržišta. Ministarstvo privrede (MP), u saradnji s Fondom za razvoj i Razvojnom agencijom Srbije (RAS) objavilo je nekoliko značajnih javnih poziva za dostavljanje predloga projekata (PDP): za projekte kojima se podržava razvoj poslovne infrastrukture i izrada tehničke dokumentacije; za unapređenje lokalne i regionalne infrastrukture; za razvoj preduzetništva; za pokretanje poslovanja (150 miliona dinara); za pružanje podsticaja za direktne investicije. PDP su osmišljeni da stimulišu ekonomsku aktivnost, pomerajući fokus na domaće investitore i preduzetnike i podržavajući manje investicione projekte, posebno u nedovoljno razvijenim područjima.4 U februaru 2017. godine Srbija je otvorila Poglavlje 20 u pregovorima za pristupanje EU – Preduzetništvo i industrijska politika, što će omogućiti dalje usklađivanje srpske industrijske i politike u vezi s MSP sa politikama EU i poboljšati mehanizme za stvaranje povoljne poslovne klime. Prema Anketi o atraktivnosti evropskog tržišta iz 2017. godine koju je sprovela kompanija Ernst & Young, Srbija se nalazi na šestom mestu u Evropi po broju novootvorenih radnih mesta proisteklih iz direktnih stranih investicija. Samo u 2017. godini devet stranih investitora potpisalo je ugovore sa planovima da investiraju 60 miliona evra i otvore više od 4.000 novih radnih mesta.5 Lokalne samouprave Vlada Republike Srbije je od januara 2017. godine počela da primenjuje izmenjeni Zakon o finansiranju lokalne samouprave6, kojim je smanjen procenat poreza na zarade koji pripada gradovima i opštinama sa 80% na 77% odnosno 74%. Niži prihodi lokalnih samouprava (LSU) delimično su nadoknađeni većim finansiranjem lokalnih razvojnih projekata iz republičkog
1 Izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja za 2017. godinu može se naći na http://www.doingbusiness.org/reports/global-reports/doing-business-2017 2 Prošlogodišnja pozicija na rang-listi (Srbija je bila na 59. mestu) korigovana je kako bi se uzele u obzir ispravke podataka 3 Izveštaj o globalnoj konkurentnosti za 2016–2017. godinu http://www3.weforum.org/docs/GCR2016-2017/05FullReport/TheGlobalCompetitivenessReport2016-2017_FINAL.pdf 4 Detalji javnih poziva mogu se naći na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva privrede, http://www.privreda.gov.rs/kategorija/aktivnosti/javni-pozivi/ 5 Istraživanje za 2017. godinu može se naći na http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/ey-attractiveness-europe-2017/$FILE/ey-attractiveness-europe-2017.pdf 6 Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave može se naći na http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2016/1856-16.pdf
7
budžeta. Smanjenja budžeta LSU nisu imala značajan efekat na aktivnosti Evropskog PROGRES-a jer su opštine, uopšteno gledajući, ispunjavale svoje obaveze sufinansiranja. Socijalno uključivanje Republički zavod za statistiku i Svetska banka su u oktobru 2016. godine objavili „Mapu siromaštva u Srbiji“, koja je pokazala da Tutin ima najveću stopu siromaštva u Srbiji (66,1%). Slede Preševo (63,6%), Bojnik (63,4%), Lebane i Bujanovac (54,6%), dok u Babušnici, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Žitorađi, Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi više od 50% stanovništva živi u siromaštvu. Nalazi bi trebalo da pomognu u formulisanju relevantnih politika za niže teritorijalne jedinice da bi se adekvatno odgovorilo na pitanja ravnomernog razvoja i smanjenja siromaštva7. U junu 2017. godine Vlada Srbije je usvojila Nacionalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2017–2018. godine8 i osnovala Koordinaciono telo za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, koje je sastavljeno od visokih vladinih zvaničnika i na čijem je čelu potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture9. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici10 stupio je na snagu 1. juna 2017. godine. U članu 7 se navodi da su lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost takođe uključeni u sprečavanje nasilja, iniciranje saradnje između svih aktera, izveštavanje, kao i pružanje podrške žrtvama nasilja. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) objavio je istraživanje „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji“. Glavne prepreke koje su uočene odnose se na nedostatak sredstava za razvoj održivih usluga socijalne zaštite, nedostatak licenciranih pružalaca usluga i ograničen pristup socijalnim uslugama, posebno u ruralnim područjima. Poboljšanje kriterijuma za raspodelu namenskih sredstava unutar postojećeg pravnog okvira identifikovano je kao ključni preduslov za unapređenje sistema socijalne zaštite u Srbiji11. U martu 2017. godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potpisalo je ugovore sa 123 LSU o namenskim transferima za razvoj postojećih i uspostavljanje novih usluga socijalne zaštite. Vlada je za ovu svrhu izdvojila 700 miliona dinara, odnosno preko 50% više nego u 2016. godini12. Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije za 2016. godinu13 beleži poboljšanje u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Međutim, neophodni su dalji napori kako bi se obezbedilo sistematsko uključivanje civilnog društva u dijalog o politikama i pomoglo u razvijanju njegovog punog potencijala. Na mnogim nivoima, učešće civilnog društva u kreiranju politika je i dalje u velikoj meri ad hoc. Pored toga, još uvek nije usvojena Nacionalna strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji za period 2015–2019. godine (sačinjena 2015. godine), niti je osnovan Savet za saradnju sa civilnim društvom. Usvajanje prvog srpskog programa zapošljavanja i socijalnih reformi označilo je važan korak u rešavanju izazova u pogledu politika za ove oblasti, na koje i dalje utiču nedovoljne javne finansije i ograničeni institucionalni kapaciteti. U Izveštaju EK naglašava se da u narednom periodu Srbija treba 7 Izveštaj se može naći na http://www.worldbank.org/en/country/serbia/publication/poverty-map-of-serbia 8 http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/press/saopstenja/vlada-usvojila-akcioni-plan-za-primenu-strategije-za-socijalno-ukljuchivanje-roma-i 9 https://goo.gl/PwBcGD 10 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.html usvojila u novembru 2016. godine Narodna skupština Republike Srbije 11 https://goo.gl/2P9iD9 12 http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/7936-ugovori-o-namenskim-transferima-iz-oblasti-socijalne-zastite 13 https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf
8
da obezbedi da finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalne politike budu usmereni na mlade i dugotrajno nezaposlene osobe na jedan više sistematski način, da se poveća efikasnost socijalnih davanja za lica ispod linije siromaštva i ojača socijalni dijalog na svim nivoima, uključujući javne rasprave o nacrtima zakona.
Napredak u ostvarivanju ciljeva
Evropski PROGRES je ostvario veliki napredak u pravcu postizanja svog konkretnog cilja koji se odnosi na poboljšanje upravljanja i kapaciteta na lokalnom nivou, poboljšanje uslova za razvoj infrastrukture, stvaranje pogodnijeg okruženja za razvoj poslovnih aktivnosti i unapređenje socijalnog uključivanja. Program je podržao 251 projekat koji doprinosi unapređenom lokalnom upravljanju, konkurentnosti i socijalnom uključivanju, od čega je 198 ili 79% završeno – 132 tokom perioda izveštavanja.
Pokazatelji ishoda, međutim, pružaju realniji uvid u doprinos Programa. Pre svega, indeks konkurentnosti 27 od 30 lokalnih samouprava koje su bile uključene u Procenu konkurentnosti opština za 2015–2016. godinu je povećan14, pri čemu je 21 opština zabeležila poboljšanje veće od 10%15. LSU su ostvarile najveća poboljšanja u kategorijama podindeksa „upravljački kapaciteti opština“16 i „ekonomska politika“17. Ključna poboljšanja su zabeležena u oblasti finansijskog upravljanja, kulture i sporta, izrade projekata, urbanističkih i procesa izdavanja dozvola, kvaliteta opštinskih usluga, saradnje sa drugim institucijama i u politici subvencija – Evropski PROGRES je podržao projekte u ovim oblastima i zabeležio rezultate, što znači da se deo pozitivnih promena može pripisati programu. Program je takođe deo pozitivnih kretanja u oblasti zapošljavanja u području LSU obuhvaćenih Evropskim PROGRES-om: broj zaposlenih na kraju 2016. godine je bio 190.298, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na 2015. godinu i više od 9% u odnosu na 2014. godinu18; u istom periodu broj nezaposlenih je smanjen za 4%, sa 156.694 na 150.176 u 2016. godini. Kroz podršku
14 Ukupni Indeks konkurentnosti sastoji se od četiri kategorije: I Komparativne prednosti, II Upravljački kapaciteti, III Ekonomska politika i IV Finansijski kapaciteti. Više detalja o kretanjima konkurentnosti opština može se naći u Aneksu II, Prilog 2.1 – Praćenje indeksa konkurentnosti 15 Objektivno proverljiv pokazatelj za ovu aktivnost je ukupan indeks konkurentnosti povećan do kraja Programa u svim opštinama obuhvaćenim programom za najmanje 10%, ili najmanje 25% za neki od podindeksa 16 29 opština koje su popravile svoje podindekse u poređenju s podacima za 2013. godinu u proseku za 46% 17 27 opština koje su popravile svoje podindekse u proseku za 40% 18 Računica Evropskog PROGRES-a na osnovu podataka Zavoda za statistiku i Nacionalne službe za zapošljavanje
9
preduzetništvu, za samozapošljavanje, stručne obuke, ekonomsko osnaživanje i mala i srednja preduzeća, Program je olakšao stalno zapošljavanje 298 lica (210 žena i 88 muškaraca), privremeno zapošljavanje 257 lica (46 žena, 211 muškaraca), dok više od 500 lica uživa koristi od dohodovnih aktivnosti. Podrška Evropskog PROGRES-a preduzetništvu pomogla je registraciju 95 preduzeća, što predstavlja doprinos sveopštem porastu broja registrovanih preduzeća u oblasti delovanja Programa sa 30.943 u 2013, na 34,364 u 2016 – što predstavlja porast od 11%19.
Postoje dokazi da će rad Programa olakšati investiranje u infrastrukturu i proizvodnju: formirana je lista projekata „spremnih za gradnju“ vrednih 33 miliona evra, dok su LSU sačinile planove detaljne regulacije koji obuhvataju područja s potencijalom za pokretanje privrednih aktivnosti, pre svega industrijske zone, dok je nekoliko infrastrukturnih projekata, kao što su radovi na Slobodnoj zoni u Vranju, dopunilo ili omogućilo dalja ulaganja Vlade. Evropski PROGRES zabeležio prvi slučaj u kome su LSU pristupile donatorskim sredstvima na osnovu razvijenog plana – na osnovu Plana detaljne regulacije, Bojnik je primio donaciju vrednu 1,5 miliona evra od Ministarstva privrede za izradu tehničke dokumentacije za infrastrukturno opremanje Agro-biznis zone. Aktivnosti Evropskog PROGRES-a donele su direktne koristi za 9.000 ugroženih, pre svega žena i Roma, ekonomski ih osnažujući ili olakšavajući njihovo zapošljavanje, unapređujući njihov pristup zdravstvu i obrazovanju, povećavajući dostupnost javnih usluga ili omogućavajući im da ostvare neka od osnovnih prava. Ovo pokazuje pozitivan doprinos Programa socijalnom uključivanju.
19 Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije, http://pretraga2.apr.gov.rs/APRMapePodsticaja/
10
Napredak u ostvarivanju rezultata
Rezultat 1 Ojačano lokalno upravljanje i kapaciteti za planiranje i upravljanje uvođenjem novih ili poboljšanjem/ukidanjem postojećih postupaka i procesa u skladu s načelima dobrog upravljanja Doprinos Programa unapređenju upravljanja opštinskim finansijama već je pokazao opipljive rezultate. Pre svega, šesnaest paketa bespovratne pomoći za ažuriranje registara poreskih obveznika dovelo je do registracije 24.995 nepokretnosti koje podležu oporezivanju i 11.242 nova poreska obveznika20 i omogućilo korisničkim LSU da povećaju svoje prihode od poreza na imovinu u 2016. godini za 158 miliona dinara, odnosno 93% u odnosu na početno stanje iz 2013. godine. Rast prihoda od poreza na imovinu kreće se od 14% (2.911.349 dinara) u Prijepolju do 402% (27.812.119 dinara) u Blacu21.
Pored rasta prihoda lokalnih samouprava, ovih šesnaest LSU sada poseduju veoma tačne baze podataka. U nekim slučajevima (npr. Gadžin Han i Trgovište) broj izdatih poreskih rešenja je smanjen usled smanjenja broja stanovnika. Takođe, vrednost izdatih poreskih rešenja je opala u Prijepolju i Vladičinom Hanu usled pada vrednosti oporezovanih nekretnina. Uprkos nižim razrezanim porezima u ova četiri slučaja, usled poboljšane naplate, svih 16 LSU zabeležile su rast prihoda. Postoje pokazatelji da je tehnička pomoć (TP) Programa za izradu planova kapitalnih investicija (PKI) i programskih budžeta (PB) za 2016. godinu u 15 LSU bila delotvorna. Analiza programskih budžeta LSU za 2017. godinu22 pokazala je da je 15 korisničkih opština izdvojilo više od 120,4 miliona evra za realizaciju projekata iz svojih PKI u periodu od tri godine. Ova izdvajanja predstavljaju 72% od ukupnog iznosa opredeljenog za kapitalne investicije u sve 34 LSU. Ovo pokazuje da su lokalne samouprave s PKI bile delotvornije kada je reč o identifikaciji, izradi i finansiranju kapitalnih projekata23. 20 Brojka dobijena na osnovu podataka lokalnih samouprava 21 Povećani prihodi ne mogu se u potpunosti pripisati samo pomoći Programa za ažuriranje registara, već je do toga došlo i jednim delom usled poboljšanja naplate dugova i kamata iz ranijih godina. Pregled rezultata dostupan je u Aneksu I, Prilog 1.1. 22 Sproveo Evropski PROGRES 23 Analiza budžeta programa za 2017. je dostupna u Aneksu I, Prilog 1.2 izveštaja
11
Analiza je takođe pokazala da je 15 LSU koje su dobile tehničku pomoć za pripremu programskih budžeta za 2016. godinu bilo delotvornije u obezbeđivanju učešća građana u formulisanju budžeta za 2017. godinu u poređenju s ostalih 19 opština. Konkretno, 15 LSU sprovelo je 45, odnosno 69% ukupnog broja akcija koje su 34 opštine sprovele da bi uključile građane u proces planiranja budžeta, a osim toga, koristile su raznovrsnije pristupe, uključujući internet i budžetske ankete. Rad Programa na jačanju institucionalnog okvira za dobro upravljanje (DU) rezultirao je osnivanjem odgovarajućih tela u pet LSU, koja su nadležna za rešavanje pitanja DU pri formulisanju opštinskih politika, procesa i projekata24. Ova tela bi takođe trebalo da olakšaju horizontalno učenje o konceptu DU i njegovoj praktičnoj primeni, dok će pozicija i nadležnosti opštinskih službenika zaduženih za DU koji su prošli sveobuhvatnu obuku Evropskog PROGRES-a u ovoj oblasti biti ojačane. Očekuje se da će još pet opština osnovati opštinska tela za DU u četvrtom kvartalu 2017. godine. Osim toga, 27 opštinskih službenika (pet žena, 22 muškarca) završilo je šest obuka o DU25, od kojih je 2526, zajedno sa predstavnikom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, učestvovalo u studijskom putovanju u Švajcarsku u junu 2017. godine. Više od 95% učesnika studijskog putovanja pozitivno je ocenilo ovu inicijativu, dok interakcija tokom obuka, evaluacija pojedinačnih sesija i rezultati ispita o DU ukazuju na to da je 27 zaposlenih u LSU unapredilo svoje znanje. Program će nastaviti da pruža mentorsku podršku za realizaciju DU u opštinama koje učestvuju. Pomoć Evropskog PROGRES-a lokalnim samoupravama za sprovođenje reformi DU na lokalnom nivou takođe je dala prve rezultate: četiri27 LSU su usvojile šest propisa koji bi trebalo da poboljšaju upravljanje ljudskim resursima u skladu s novim Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama; uz napore za povećanje transparentnosti, tri opštine28 razvile su 17 novih e-usluga29. Program će nastaviti da radi s lokalnim samoupravama na usvajanju novih ili reviziji postojećih opštinskih propisa. Program je doprineo pozitivnim promenama u oblasti rodne ravnopravnosti. U partnerstvu s organizacijom UN Women, Evropski PROGRES je podržao osnivanje deset lokalnih ženskih odborničkih mreža (LŽOM)30, koje su okupile 97 odbornica. Kroz radionice i mentorstvo, LŽOM su napravile deset godišnjih planova rada i 25 preporuka za unapređenje lokalnih politika kojima bi se povećalo učešće žena u odlučivanju, ojačala podrška ženskom preduzetništvu i doprinelo poboljšanju položaja žena. Program će podržati LŽOM da formalno predlože promene politike na osnovu identifikovanih preporuka. Sprovođenje 18 projekata za podršku lokalnim mehanizmima rodne ravnopravnosti (MRR) pozitivno je uticalo na 1.481 osobu (1.159 žena i 322 muškarca)31 . U domenu ekonomskog osnaživanja: 149 žena povećalo je znanja o preduzetništvu; 28 žena je dobilo materijal za poljoprivrednu
24 Vranje, Vlasotince, Bela Palanka, Doljevac (uspostavljena Radna grupa za DU) i Blace (uspostavljeno Savetodavno telo za DU) 25 Ciklus obuke koji se odnosi na izgradnju kapaciteta u opštinskim stručnim centrima za dobro upravljanje realizovan je u periodu od novembra 2015. do aprila 2017. godine, sprovođenjem obuke o pet principa DU i završnog testa 26 Dva opštinska službenika koja su prošla obuku nisu bila u mogućnosti da učestvuju u studijskom putovanju 27 Vlasotince, Prijepolje, Crna Trava, Svrljig (usvojena Odluka o formiranju Radne grupe za upravljanje ljudskim resursima, Plan za profesionalni razvoj zaposlenih (Crna Trava), godišnji Akcioni plan (Prijepolje)) 28 Medveđa, Novi Pazar i Raška 29 Procenu je napravila Direkcija za elektronsku upravu na osnovu utvrđenih kriterijuma za procenu veb-stranica i e-usluga, u skladu sa Smernicama za izradu veb-prezentacija u javnoj upravi i uspostavljanje e-usluga, a sprovedena je na uzorku od 13 opština koje su učestvovale u obuci za primenu smernica. Detaljnije informacije o ovim procesu su date u aktivnosti 2.6 30 Aleksinac, Brus, Babušnica, Knjaževac, Medveđa, Merošina, Surdulica, Svrljig, Priboj i Prijepolje 31 Ovaj broj može da varira u zavisnosti od primljenih završnih izveštaja korisnika bespovratnih sredstava
12
proizvodnju; 15 žena je započelo sertifikaciju organske proizvodnje; a pet žena32 dobiće bespovratna sredstva za pokretanje poslovanja. U oblasti javnog zdravlja, 306 žena je prošlo različite lekarske preglede, a 284 osobe su podigle nivo svesti o važnosti redovnih zdravstvenih pregleda i poboljšanja reproduktivnog zdravlja za žene. U okviru napora za borbu protiv nasilja nad ženama, 71 žena iz ruralnih područja povećala je svoje znanje o nasilju u porodici, a više od 300 ljudi dobilo je informacije o prevenciji i pravnim koracima u borbi protiv nasilja u porodici. Najzad, 182 ljudi, uključujući visoke službenike opština, proširilo je svoje opšte znanje o rodnoj ravnopravnosti33. Ocena programskih budžeta za 2017. godinu pokazala je da je 15 LSU formulisalo projekte s jasnom rodno odgovornom komponentom. Sve 34 LSU definisale su 28 rodno odgovornih projekata, izdvojivši 1,2 miliona evra za njihovu realizaciju. Prosečan udeo ovih projekata u ukupnim budžetima i dalje je relativno nizak i iznosi 0,47%. Izrada 31 plana detaljne regulacije (PDR)34 u 21 LSU blizu je kraja pošto je dvadeset četiri PDR usvojeno ili je u procesu usvajanja, pokrivajući površinu od 695 hektara i uključujući 18 PDR za razvoj industrijskih zona35 i šest PDR koji pružaju osnov za valorizaciju i očuvanje prirodne i kulturne baštine i razvoj turizma36. Evropski PROGRES je pružao podršku lokalnim samoupravama tokom čitavog procesa izrade planova i promovisao je participativni pristup u ranim fazama izrade planova. To je pomoglo LSU da ojačaju interne kapacitete za rad sa izvođačima radova, investitorima i građanima na rešavanju problema u ranim fazama procesa i tako smanje vreme potrebno za usvajanje PDR. Pored toga, Evropski PROGRES je osigurao da sačinjeni planovi obuhvate „Program za infrastrukturno opremanje građevinskog zemljišta obuhvaćenog PDR“, koji sadrži tehničke i finansijske elemente za ulaganja u infrastrukturu. S obzirom na važna iskustva i rezultate ostvarene kroz realizaciju ove aktivnosti, tim Programa će dati preporuke za jačanje postojećeg pravnog okvira. Projekat za razvoj Parka prirode „Golija“, koji je trenutno u realizaciji, što obuhvata formulisanje planova detaljne regulacije za infrastrukturne koridore i razvoj modela upravljanja, omogućiće stvaranje preduslova za rešavanje svojinskih pitanja i izdavanje lokacijskih dozvola i daće okvir za održivi razvoj turizma jednog od ključnih turističkih područja u Srbiji. Podrška za razvoj geografskih informacionih sistema (GIS) u jedanaest lokalnih samouprava završena je i za rezultat će imati efikasnije i transparentnije opštinske usluge. Svi podržani GIS sistemi su u funkciji i korisničke LSU sada imaju tehničke i institucionalne kapacitete i pravni osnov za održivi razvoj GIS. U cilju obezbeđivanja održivosti novorazvijenih sistema, Program je pomogao LSU da naprave akcione planove za GIS i nastaviće da prati njihovo sprovođenje. Nacrt Pravilnika za korišćenje GIS opreme je sačinjen da pruži smernice LSU za transparentno, efikasno i održivo korišćenje ovog alata. Saradnja između Programa i Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u ovoj oblasti omogućila je LSU da bez naknade dobiju pristup katastarskim podacima neophodnim za GIS. Nastavljajući napore za povećanje kapaciteta opština za ugovaranje, praćenje upravljanja ugovorom i evaluaciju infrastrukturnih projekata, Program je organizovao niz obuka o modalitetu ugovora Međunarodne federacije inženjera konsultanata (FIDIC) i Praktičnom vodiču kroz procedure ugovaranja pomoći EU trećim zemljama (PRAG) za predstavnike opština. Učesnici su ocenili ove
32 U partnerstvu opštine Blace i lokalnog MRR biće objavljen poziv za podršku ženskom preduzetništvu za samozapošljavanje pet žena u ovoj opštini 33 Pregled rezultata ostvarenih u okviru MRR projekata dostupan je u Aneksu I, Prilog 1.4 34 Spisak s pregledom trenutnog statusa planova detaljne regulacije se može naći u Aneksu I, Prilog 1.3 35 Babušnica, Blace, Bela Palanka, Ivanjica, Leskovac, Raška, Svrljig, Tutin, Vlasotince, Vranje 36 Ivanjica, Knjaževac, Brus, Merošina, Lebane, Surdulica
13
obuke kao veoma pozitivne zbog velikog korišćenja praktičnih i konkretnih primera i povezivanja obuka sa sprovođenjem konkretnih infrastrukturnih projekata. Rezultat 1 – Aktivnosti 1.1 Podrška opštinama u razvoju njihovih kapaciteta za planiranje i izvršenje kapitalnih investicija
Planovi kapitalnih investicija i programski budžeti Od 15 planova kapitalnih investicija (PKI) koji su urađeni uz tehničku pomoć Programa dvanaest su skupštine opština usvojile.37 Medveđa, Preševo i Vranje su naveli da će usvojiti PKI u trećem kvartalu 2017. godine38. U okviru napora da se olakša usvajanje, Program je pružio dodatnu stručnu pomoć Brusu i Preševu kako bi prilagodili prvobitno sačinjene planove i održano je 11 sastanaka sa lokalnim samoupravama u cilju pružanja podrške procesu. Evropski PROGRES je takođe sproveo analizu programskih budžeta LSU za 2017. godinu kako bi ocenio inicijalnu delotvornost TP koja je ranije pružena za izradu programskih budžeta i ustanovio da li su opštine korisnice izdvojile sredstva za realizaciju projekata identifikovanih u PKI.39 Podrška lokalnim poreskim kancelarijama Šesnaest paketa bespovratne pomoći40 za unapređenje registara poreskih obveznika administrativno je zaključeno. Program je sproveo analizu lokalnih poreskih prihoda za 16 korisničkih LSU, kako bi se ocenila delotvornost intervencije.41 1.2 Pružanje pomoći opštinama u utvrđivanju urbanističkih uslova za razvoj infrastrukture
Planovi detaljne regulacije (PDR) Program je pratio i olakšao realizaciju 21 paketa bespovratne pomoći za LSU namenjenog izradi 31 PDR. U daljem tekstu je dat njihov status krajem juna 2016. godine:
• šesnaest PDR je usvojeno od skupština opština42 • osam PDR je u postupku usvajanja43 • dva PDR su u postupku javnog uvida44 • pet PDR je u fazi izrade nacrta45.
Program je pružio tehničku pomoć LSU od pripreme tenderske dokumentacije i ranog javnog uvida sve do postupaka javnog uvida i usvajanja. Poseban akcenat je stavljen na promovisanje participativnog pristupa i rešavanje pitanja koja su pokrenuli izvođači radova, investitori i građani u ranim fazama procesa. Na primer, program je savetovao Gadžinom Hanu da uradi stratešku studiju uticaja na životnu sredinu za postrojenje za preradu kalcita koje je uključeno u PDR i time odgovori
37 Lokalne skupštine u Aleksincu, Beloj Palanki, Blacu, Brusu, Bujanovcu, Merošini, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Raškoj, Sjenici, Vladičinom Hanu i Vlasotincu su usvojile PKI, od kojih su Aleksinac i Vlasotince to učinili u prethodnom izveštajnom periodu 38 Vranje je završilo PKI i prošao je gradsko veće, te će biti predstavljen na sledećoj sednici skupštine grada 39 Analiza je data u Aneksu I, Prilog 1.2 40 Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bosilegrad, Bujanovac, Crna Trava, Gadžin Han, Ivanjica, Preševo, Priboj, Prijepolje, Raška, Trgovište, Tutin i Vladičin Han dobili su bespovratna sredstva za unapređenje registara poreskih obveznika koje je sprovedeno od marta 2015. do maja 2016. godine 41 Izveštaj o analizi se može naći u Aneksu I, Prilog 1.1 42 Merošina, Vranje, Leskovac, Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Vlasotince, Bojnik, Novi Pazar, Tutin; jedan PDR u Ivanjici, jedan u Surdulici i dva PDR u Babušnici i Brusu 43 Lebane, Ivanjica i Surdulica za jedan PDR; Blace za dva PDR; tri PDR u Raškoj 44 Dva PDR u Bujanovcu 45 Dva PDR u Sjenici, dva PDR u Gadžinom Hanu i jedan PDR u Prijepolju
14
na pitanja koja brinu građane pre ulaska u proceduru usvajanja. U Prijepolju je Evropski PROGRES savetovao opštinske zvaničnike o tome kako da reše pitanje suprotstavljenih interesa građana i preduzeća u definisanju saobraćajnih zona i omoguće ponovno podnošenje PDR Komisiji za planove. Evropski PROGRES je dao doprinos organizaciji delotvornog postupka ranog javnog uvida. U Raški, investitori su dali dragocene informacije u vezi sa infrastrukturnim potrebama i investicionim planovima od značaja za izradu PDR. U Bojniku, promena planirane namene zemljišta na osnovu informacija dobijenih od investitora je rezultirala boljim i izvodljivijim planskim rešenjem. Slični rezultati su postignuti u Surdulici na osnovu informacija dobijenih od građana koje se odnose na naselje Vlasina Rid. U Ivanjici, široka saglasnost među zainteresovanim stranama je omogućila uklanjanje servisnog mosta u unutrašnjoj zoni grada. U Tutinu i Novom Pazaru, diskusije tokom ranog javnog uvida pokrenule su formulisanje integrisanih i sveobuhvatnih infrastrukturnih rešenja za šire područje. Evropski PROGRES je pokrenuo rad na izveštaju koji će dati pregled rezultata i preporuka za moguća poboljšanja okvira politika. Izveštaj će biti dostavljen Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Geografski informacioni sistem (GIS) Jedanaest primenjenih GIS za koje su opštine dobile podršku u vidu bespovratnih sredstava je u funkciji. Sedam paketa bespovratne pomoći46 je uspešno završeno u maju 2017. godine, dok je za četiri paketa bespovratne pomoći koji se realizuju u Merošini, Raški, Prokuplju i Preševu Program odobrio produženje do kraja avgusta 2017. godine, kako bi se omogućio završetak manjih sekundarnih nabavki opreme koja će dodatno unaprediti rad GIS. Devet LSU potpisale su protokole o razmeni podataka sa institucijama koje učestvuju u razmeni podataka, dok će preostale dve potpisati protokole do kraja avgusta.47 Ovi protokoli će zaokružiti institucionalni okvir neophodan za uspešno funkcionisanje GIS. Lokalne samouprave su takođe dobile pomoć u izradi akcionih planova za dalji razvoj GIS kako bi se osigurala održivost ove aktivnosti. Program će pratiti realizaciju ovih planova. Pored toga, Program je uradio nacrt Pravilnika za korišćenje GIS opreme48 kako bi LSU pružio smernice za primenu GIS, uključujući sprovođenje osetljivih aktivnosti kao što su prikupljanje podataka, zaštita podataka, pitanja privatnosti, politički aspekti, transparentnost i pružanje informacija javnosti. To se odnosi i na odgovorno korišćenje opreme i racionalno održavanje. Pravilnik je dostavljen svim predsednicima opština/gradonačelnicima i službenicima zaduženim za GIS u junu 2017. godine. Projekat upravljanja turističkim odredištem Golija Podršku za izradu PDR za infrastrukturne koridore i studije modela upravljanja za Park prirode „Golija“ UOP je odobrio u avgustu 2016. godine. Projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije (MTTT) i pet LSU: Ivanjica, Novi Pazar, Raška, Sjenica i grad Kraljevo. Memorandum o razumevanju kojim se definišu odgovornosti partnera pripremljen je u oktobru 2016. godine, grad Kraljevo ga je potpisao u decembru 2016. a MTTT nakon potvrde sufinansiranja u maju 2017. godine.
46 Sjenica, Novi Pazar, Kuršumlija, Leskovac, Vranje, Bela Palanka i Surdulica 47 Prokuplje i Raška 48 Nacrt Pravilnika se može dobiti od Evropskog PROGRES-a
15
Izrada pet PDR49 za infrastrukturne koridore počela je u novembru 2016. godine. Rani javni uvidi završeni su u februaru 2017. godine, a finalizovani PDR dostavljeni su lokalnim samoupravama radi postupka javnog uvida u junu 2017. godine. Zaključenje ovog ugovora očekuje se krajem avgusta. Prvobitni tender za izradu modela upravljanja za Goliju iz oktobra 2016. godine je otkazan nakon što su primljene ponude koje su bile znatno iznad raspoloživog budžeta. Program je revidirao uslove tendera i ponovo ga objavio u januaru 2017. godine. Konzorcijum IDA – FUTURA – AGENDA 21 je ugovorno angažovan u aprilu 2017. godine. Uz pomoć Programa, radna grupa koja će biti uključena u definisanje modela upravljanja za Goliju je obrazovana u maju 2017. godine i obuhvata predstavnike ustanova za zaštitu prirode i spomenika, šumarstvo i vodoprivredu, MTTT i LSU. Rok za završetak studije je kraj oktobra 2017. godine.
1.3 Tehnička pomoć opštinama za poboljšanje procedura i procesa za ugovaranje, upravljanje ugovorima, praćenje i ocenu infrastrukturnih projekata
Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES) nastavilo je da drži obuke o modalitetu ugovora FIDIC u realizaciji infrastrukturnih projekata. U septembru 2016. godine, nakon odobravanja 18 infrastrukturnih projekata ACES je organizovalo jednodnevnu obuku o primeni modaliteta ugovora FIDIC u procesu javnih nabavki u Srbiji. U januaru, martu i junu 2017. godine ista grupa učesnika je prošla još tri kruga jednodnevnih obuka uz rad o praktičnoj upotrebi FIDIC ugovora, pripremi tenderske dokumentacije i ulozi inženjera. Od 52 pozvana učesnika iz 18 LSU, 41 učesnik (32% žena i 68% muškaraca) prisustvovao je i pozitivno ocenio obuke.50 Povratne informacije od učesnika su i dalje pozitivne, prvenstveno zbog uključivanja praktičnih primera iz tekućih infrastrukturnih projekata.
U oktobru i decembru 2016. godine Program je organizovao dva kruga obuka o osnovnim pravilima i procedurama za ugovore prema PRAG-u za 131 predstavnika 34 LSU (72 odnosno 55% žena, 59 odnosno 45% muškaraca)51 . Obuke su bile fokusirane na postupke nabavke prema PRAG-u i razlike u odnosu na propise o javnim nabavkama u Srbiji. I u ovom slučaju povratne informacije dobijene od učesnika bile su pozitivne zbog korišćenja praktičnih primera.
1.4 Podrška opštinama za unapređenje njihovih kapaciteta za dobro upravljanje i uvođenje strukturnih reformi u oblasti upravljanja
Stručni centri za dobro upravljanje Program je finalizovao aktivnosti na izgradnji kapaciteta opštinskih stručnih centara za dobro upravljanje (DU). Tri obuke, kojima je prisustvovalo 28 službenika zaduženih za DU (22 muškarca, šest žena) iz partnerskih LSU, održane su u periodu od septembra 2016. do februara 2017. godine, a obuhvatale su principe transparentnosti, učešća i nediskriminacije. Osim teorijskog i praktičnog rada, obuke su sadržavale i sesije posvećene plenarnim diskusijama o principima DU sa predstavnicima relevantnih nacionalnih institucija. Nadalje, završna obuka sa testiranjem je održana 24–26. aprila 2017. godine i 27 učesnika je uspešno položilo završni ispit, ispunjavajući time kriterijume za učešće u studijskom putovanju.52 Studijsko putovanje u Švajcarsku organizovano je od 18. do 24. juna 2017. godine, a okupilo je 25 službenika zaduženih za DU i jednog predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu
49 Novi Pazar, Raška, Sjenica, Ivanjica i Kraljevo 50 Izveštaj o obuci, sa evaluacijom, pripremio je ACES i može se dobiti od Evropskog PROGRES-a 51 Prvi krug obuka je organizovan od 24. do 26. oktobra 2016. godine u Novom Pazaru, Vladičinom Hanu i Nišu, a drugi od 6. do 8. decembra 2016. godine u istim opštinama 52 Izveštaji o obukama za stručne centre za DU mogu se dobiti od Evropskog PROGRES-a
16
samoupravu (MDULS). Petodnevni program je sadržavao teorijska predavanja i obilazak četiri opštine u blizini Berna. Evaluacija studijskog putovanja je pokazala da 82% učesnika smatra da je aktivnost povećala njihovo razumevanje DU, kako u kontekstu Švajcarske, tako i u kontekstu Srbije, dok su posete švajcarskim opštinama bile najkorisniji deo programa. Još jedna radionica je planirana u četvrtom kvartalu 2017. godine i na njoj će se sumirati rezultati celog programa izgradnje kapaciteta. Program je pripremio dva modela akata53 za institucionalizaciju stručnih centara za dobro upravljanje na osnovu konsultacija sa službenicima zaduženim za DU. U pripremi je skup alata DU za primenu pet principa DU na srpskom, a švajcarska perspektiva se priprema i biće završena u trećem kvartalu 2017. godine. Skup alata DU biće predstavljen na finalnoj manifestaciji u oblasti DU, koja će se održati u četvrtom kvartalu 2017. godine, kada se planira dodela sertifikata učesnicima obuka. Tri opštine54 su zvanično imenovale nove službenike zadužene za DU i oni su uspešno nastavili sa aktivnostima na izgradnji kapaciteta. Četiri misije švajcarskog stručnjaka za DU održane su u periodu od septembra 2016. do aprila 2017. godine, a zajedno sa timom za DU osmišljen je i prilagođen pristup za izgradnju kapaciteta i sprovođenje opštinskih reformi. Reforme upravljanja na lokalnom nivou Nakon početnih sastanaka u 33 opštine, kada su predstavljeni planovi za sprovođenje reformi upravljanja na lokalnom nivou, Program je nastavio sa pripremom pet reformskih paketa55: dva u oblasti odgovornosti (upravljanje javnom imovinom i lokalni mehanizmi odgovornosti), kao i pojedinačnih paketa u oblasti transparentnosti, učešća i efikasnosti. Ukupno 18 opština56 učestvuje u konsultativnom procesu za izradu propisa za uvođenje principa dobrog upravljanja i poboljšanje mehanizama upravljanja na lokalnom nivou. Rad na principu odgovornosti obuhvatio je izradu četiri modela odluke: opštinske odluke o upravljanju javnom imovinom i pravilnika o upravljanju javnom imovinom, koji su ponuđeni trima LSU57; opštinske odluke o grupi za upravljanje ljudskim resursima i opštinskog akcionog plana grupe za upravljanje ljudskim resursima, koji su pripremljeni i dostavljeni šest LSU58. U okviru sprovođenja lokalnih reformi koje se odnose na meko učešće građana59 i koordinirano planiranje koje je od značaja za efikasnost opštine60, program je pokrenuo konsultacije sa svim LSU i daće preporuke za poboljšanje u trećem kvartalu 2017. godine. Lokalne reforme koje se odnose na transparentnost napredovale su u saradnji sa Direkcijom za elektronsku upravu i SIPRU61. Težište aktivnosti je bilo na realizaciji Smernica za izradu veb- 53 Odluka o osnivanju Savetodavnog tela, koju treba da usvoji Opštinsko veće, Odluka o osnivanju radne grupe za dobro upravljanje, koju treba da usvoji predsednik opštine. Pored toga, pripremljen je nacrt Pravilnika o radu Savetodavnog tela 54 Aleksinac, Blace i Merošina 55 Paketi opštinskih reformi zajedno sa modelima akata koji su pripremljeni mogu se dobiti od Evropskog PROGRES-a 56 Babušnica, Vlasotince, Crna Trava, Brus, Novi Pazar, Nova Varoš, Ivanjica, Raška, Lebane, Medveđa, Surdulica, Kuršumlija, Bela Palanka, Bojnik, Merošina, Tutin, Blace i Prijepolje 57 Merošina, Tutin, Raška 58 Crna Trava, Blace, Bojnik, Vlasotince, Prijepolje, Nova Varoš 59 Babušnica (u početku održane u Knjaževcu, ali se pokazalo da su oni suviše napredni u ovoj oblasti) 60 Raška, Bela Palanka 61 Ova intervencija je takođe relevantna za aktivnost 2.6
17
prezentacija organa javne uprave i uspostavljanje usluga eUprave, a kao rezultat toga, 13 opština62 je sačinilo akcione planove, a više od 60% planiranih aktivnosti je sprovedeno. Od 13 opština, Vlasotince je bila jedina koja je zvanično usvojila akcioni plan za sprovođenje smernica. 1.5 Institucionalni razvoj lokalnih mehanizama rodne ravnopravnosti
PDP za podršku lokalnim MRR (08/2016) bio je otvoren od 8. septembra do 14. oktobra 2017. godine. Promotivne aktivnosti obuhvatale su organizovanje pet info-sesija, uz učešće 32 osobe (26 žena, šest muškaraca). Od 20 pristiglih prijava, UOP je u novembru 2016. godine odobrio preporuke za finansiranje 18 projekata uz ukupan doprinos programa od 52.586 evra.63 Ugovori o dodeli bespovratnih sredstava potpisani su u decembru 2016. godine, kada je počela realizacija projekata. Svih 18 projekata je završeno.64 Pored sprovođenja MRR projekata, Program je nastavio da jača lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost (MRR) putem formulisanja ili revidiranja akcionih planova u devet65 opština i kroz promovisanje rodne ravnopravnosti putem mentorske podrške. Program je pružio podršku za uspostavljanje lokalnog MRR u opštini Doljevac, kao i strukturno unapređenje lokalnog MRR u Sjenici. U narednom periodu planira se intenzivniji rad sa lokalnim MRR na uspostavljanju normativnog okvira za unapređenje i uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. 1.6 Jačanje kapaciteta i razvoj veština javnog zagovaranja zaposlenih u lokalnim samoupravama u oblasti rodne
ravnopravnosti
U septembru 2016. godine potpisan je ugovor sa organizacijom UN Women o realizaciji projekta „Jačanje učešća žena u odlučivanju kroz aktivno angažovanje lokalnih ženskih odborničkih mreža“. Aktivnosti su počele u oktobru 2016. godine, a obuhvatile su niz informativnih sesija za odbornice i odbornike u skupštinama opština u cilju predstavljanja projekta i iniciranja uspostavljanja LŽOM66. LŽOM su već bile uspostavljene u deset67 opština u novembru 2016. godine, nakon čega je usledio nastavak aktivnosti na jačanju kapaciteta LŽOM. U LŽOM su napravili godišnje planove rada i realizovali više od deset lokalnih inicijativa uključujući, između ostalog: saradnju sa lokalnim institucijama za poboljšanje položaja žena na lokalnom nivou; terenski rad sa korisnicima kroz distribuciju letaka i brošura o rodnoj ravnopravnosti među više od 300 žena iz 20 sela i savetodavni rad sa 150 žena. U LŽOM su formulisali 25 preporuka68 za dalji rad u ovoj oblasti, sa posebnim osvrtom na oblast ekonomskog osnaživanja žena i učešća žena u odlučivanju. Završni događaj „Rodna ravnopravnost u lokalnoj zajednici“ (UdruŽene) održan je 7. juna 2017. godine u Beogradu, uz učešće 95 osoba (85 žena, 10 muškaraca), odbornica i odbornika iz deset opština, predstavnika lokalnih MRR iz 18 opština, članica republičkih i pokrajinskih ženskih parlamentarnih mreža, srodnih institucija i organizacija. Završni događaj obuhvatio je i prezentaciju dobre prakse uspostavljenih LŽOM i uspešnih MRR projekata, kao i dodelu sertifikata uspešnim projektima u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou.69 62 Babušnica, Brus, Crna Trava, Ivanjica, Kuršumlija, Lebane, Medveđa, Nova Varoš, Novi Pazar, Raška, Surdulica, Tutin i Vlasotince 63 Rezultati PDP se mogu naći na veb-sajtu Evropskog PROGRES-a, na adresi http://www.europeanprogres.org/konten/sr/584/ 64 Pregled rezultata postignutih u projektima MRR se može naći u Aneksu I, Prilog 1.4 65 Raška, Sjenica, Nova Varoš, Doljevac, Lebane, Kuršumlija, Vranje, Vladičin Han i Prokuplje 66 Osnovna ocena institucionalnog okvira i kapaciteta za uspostavljanje LŽOM može se naći u Aneksu I, Prilog 1.5 67 Aleksinac, Brus, Babušnica, Knjaževac, Medveđa, Merošina, Surdulica, Svrljig, Priboj i Prijepolje 68 Izrada 10 inicijativa za LŽOM, koje je pripremila agencija UN Women, mogu se naći u Aneksu I, Prilog 1.6 69 Izveštaj koji sadrži pregled završne manifestacije može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
18
1.7 Rodno odgovorno budžetiranje
Ocena programskih budžeta za 2017. godinu u 34 LSU koju je uradio Program takođe je obuhvatala analizu rodno odgovornih projekata.70 Praćenje statusa aktivnosti na ROB će se nastaviti.
Rezultat 2
Konkurentnost lokalne privrede unapređena poboljšanjem poslovnog ambijenta i upravljačkih/organizacionih kapaciteta malih i srednjih preduzeća/poljoprivrednih zadruga Podrška Programa LSU i drugim lokalnim nosiocima javnih ovlašćenja za primenu elektronskog sistema izdavanja građevinskih dozvola (ESIGD) bila je uspešna. Projekat realizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) i u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) doprineo je smanjenju prosečnog vremena potrebnog za izdavanje građevinske dozvole sa osam na pet dana u 34 LSU obuhvaćenih Evropskim PROGRES-om. Ovo je poboljšanje od 37% i čini područje Programa efikasnijim od Vojvodine i Beograda, gde je potrebno devet dana. Ova intervencija je takođe doprinela smanjenju učešća negativno rešenih zahteva sa 40% na 16%, rešavajući na taj način izazov broj jedan koji je identifikovalo MGSI u vreme pokretanja projekta. Uz tehničku pomoć obezbeđenu kroz ovaj projekat LSU su učitale 51% raspoloživih planskih dokumenata u Centralni registar planske dokumentacije (CRPD), što je poboljšanje od 17%, dok je osam opština Evropskog PROGRES-a unelo svoju kompletnu plansku dokumentaciju. Osim toga, Brus je nagrađen kao lokalna samouprava koja je postigla najveći rast u izdavanju e-dozvola, dok je sedam LSU Evropskog PROGRES-a među 20 opština u Srbiji koje su napravile najveći napredak u ovoj oblasti71. Konačno, analiza zakonskog okvira koji reguliše ESIGD, koja je takođe bila deo projekta sa NALED-om, pokazala je da je neophodno da se uspostavi javni registar naknada, unapredi međuopštinska saradnja, izmeni pravilnik o jedinstvenom elektronskom postupku i poboljšaju inspekcijske službe kako bi se uvela dodatna poboljšanja u ovaj proces.72 Evropski PROGRES i NALED su dostavili nalaze MGSI, koje je potvrdilo spremnost da se bavi identifikovanim pitanjima. Četrdeset glavnih projekata za lokalnu infrastrukturu urađenih uz podršku Programa formiralo je listu projekata „spremnih za gradnju“, vrednih 29 miliona evra. Do sada, 15 LSU73 su koristile urađene projekte da konkurišu za sredstva kod PIMO, Ministarstva privrede, Ministarstva rudarstva74 i CFCU vredne 8.673.000 evra. Sedam LSU je dobilo pozitivne odluke o finansiranju radova u iznosu od 3.288.000 evra.
70 Izveštaj o oceni rodno odgovornog budžetiranja može se naći u Aneksu I, Prilog 1.7 71 Finalni NALED izveštaj je dostupan u Aneksu II, Prilog 2.2 72 Analiza se može dobiti od Evropskog PROGRES-a 73 Pregled se može naći u Aneksu II, Prilog 2.3 74 Projekti energetske efikasnosti
19
Tehnička dokumentacija za zaštitu od erozije i bujičnih voda u slivovima reka Jablanice, Pčinje i Vlasine je završena u martu 2017. godine, stvarajući preduslove za radove koji će smanjiti rizik od bujičnih poplava u jedanaest LSU75. Vrednost radova je procenjena na četiri miliona evra, uključujući izgradnju 27 antierozivnih pregrada, pošumljavanje 3.250 hektara, zatravljivanje 950 hektara i postavljanje 13 kilometara biotehničkih pregrada. Izgradnja antierozivnih struktura na kritičnim deonicama u slivovima Raške i Puste Reke i pošumljavanje 70 hektara zemljišta završeni su u decembru 2016. godine. Još u fazi izgradnje ove pregrade su pomogle da se smanje posledice poplava koje su pogodile region u novembru 2016. godine. Novi Pazar i Bojnik su pretrpeli minimalne materijalne štete zahvaljujući pregradama, za razliku od Sjenice i Tutina, koji su pretrpeli štetu procenjenu na 2,2 miliona evra76. Program je pružio podršku CFCU u tenderskom procesu i ugovaranju dva projekta regionalnog značaja koji se odnose na izgradnju i opremanje bolnice u Vranju (2,8 miliona evra) i odeljenja hitne pomoći Zdravstvenog centra u Novom Pazaru (622.000 evra). Ova dva projekta će poboljšati usluge primarne i sekundarne zdravstvene zaštite za 500.000 građana i građanki: akcija u Vranju će omogućiti uvođenje novih zdravstvenih usluga, povećati broj obavljenih medicinskih tretmana i smanjiti broj upućivanja pacijenata u medicinske centre u Beogradu i Nišu; projekat u Novom Pazaru će ubrzati rad hitne službe za 50% i povećati kapacitete za lečenje pacijenata kojima je potrebno hitno zbrinjavanje. UOP je odobrio sredstva za 18 lokalnih infrastrukturnih projekata u avgustu 2016. godine, za koje su Evropska unija i Vlada Švajcarske izdvojile 1,9 miliona evra77. Socijalni/zdravstveni infrastrukturni projekti poboljšaće život ljudi u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji. Uz tehničku pomoć Programa, Raška i Knjaževac su formulisali dva projekta javnoprivatnog partnerstva (JPP) u oblasti javne rasvete. Predlozima, koji uključuju finansijsku analizu i modele ugovora o JPP, predviđena je zamena 8.350 uličnih svetiljki onima veće energetske efikasnosti i
75 Lebane, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava, Babušnica, Surdulica, Gadžin Han, Bela Palanka, Trgovište, Bujanovac i Vranje 76 Medijski izveštaji o poplavama mogu se naći na http://sandzakpress.net/milionske-stete-od-poplava-u-tutinu-i-sjenici 77 Rezultati PDP za lokalne infrastrukturne projekte mogu se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/509/
20
stvaraju se osnovi za ulaganje privatnog sektora od 2.490.000 evra. LSU planiraju da oglase tender za izbor privatnog partnera u četvrtom kvartalu 2017. godine. Podrška malim i srednjim preduzećima (MSP) doprinela je većoj konkurentnosti domaćih preduzeća i otvaranju novih radnih mesta. Obezbeđivanje opreme za 15 malih i srednjih preduzeća omogućilo je otvaranje 39 novih radnih mesta, od čega 21 za žene i 18 za muškarce. Ova intervencija je omogućila da korisnička MSP povećaju produktivnost i smanje troškove poslovanja, a proračuni Programa ukazuju da su generisali nove poslove vredne 976.000 evra. Slede konkretni primeri realizovanih prednosti:
• Mlekara „Veličković“ iz Surdulice smanjila je mesečne troškove transporta za 1.000 evra nakon ugradnje rashladne komore, koja je povećala kapacitete za skladištenje i omogućila korišćenje transportnih kamiona većih kapaciteta;
• Donacija mašine za automatsko kopiranje sadržaja sa ekrana na tekstil, tekstilnoj kompaniji „Freeselection“ iz Svrljiga povećala je kapacitet za štampanje na majicama sa 125 na 5.000 jedinica dnevno i omogućila potpisivanje poslovnog ugovora vrednog 150.000 evra sa domaćom maloprodajnom kućom za sportski tekstil. Preduzeće očekuje povećanje prihoda od najmanje 30% u 2017. godini;
• Obezbeđivanje četiri automatske mašine za šivenje tekstilnom preduzeću „Ivko“ iz Blaca, povećalo je njegovu produktivnost za 12% zbog smanjenja vremena za poslove šivenja. Preduzeće proizvodi 540 jedinica haljina, sukanja i pantalona više nego u prvih šest meseci 2016. godine;
• Donacija mašine sa kompjuterskim numeričkim upravljanjem (CNC) preduzeću „Kran-Projekt“ iz Knjaževca omogućila je preduzeću da smanji količinu metalnog otpada sa 30% na 5% i na taj način uštedi 7,5 tona čelika u prvih šest meseci 2017. godine. Povećan kapacitet proizvodnje omogućio je potpisivanje ugovora za izgradnju cevovoda za mini-hidroelektranu u vrednosti od 800.000 evra;
• Obezbeđivanje IT opreme za projektantsku firmu „Architectural ID“ omogućilo je uvođenje novih usluga arhitektonske animacije i potpisivanje prvog komercijalnog ugovora vrednog 6.000 evra;
• Tekstilno preduzeće „Solo international“ uvelo je nove tekstilne proizvode sa unikatnim printom u punom koloru i potpisalo ugovor o izvoznom poslu vrednom 20.000 evra sa nemačkim partnerom.
U skladu sa odobrenim projektima, korisnička MSP su uložila 60.000 evra svojih sredstava u projekte društveno odgovornog poslovanja (CSR), čime se osigurava dobrobit za društvo i donose donosi direktna korist za 9.000 ugroženih ljudi. Četrnaest MSP je sertifikovano za međunarodne standarde upravljanja kvalitetom ili bezbednosti hrane, što im je pomoglo da pristupe novim tržištima. „Flora“ iz Ivanjice, koja je bila prvo sertifikovano preduzeće sa standardom Britanske komore maloprodaje (BRC), potpisala je sporazume u Velikoj Britaniji za prodaju smrznutog voća i džemova, što nije bilo moguće bez sertifikacije, a što će povećati izvoz preduzeća za 37.000 evra odnosno 10% u 2017. godini. Nakon uvođenja standarda ISO 9001, sedam preduzeća je učestvovalo na tenderima u vezi sa poslovanjem na tržištu EU. Program je nastavio da beleži ishode pet projekata sa klasterima: na osnovu Analize energetske efikasnosti koja je sprovedena u okviru projekta Regionalni voćarski klaster Južne Srbije, preduzeće
21
„Strela Kljajić“ iz Lebana je zamenilo i instaliralo LED osvetljenje koje je donelo godišnju uštedu od 4.000 evra; mala turistička domaćinstva iz Knjaževca, članovi turističkog klastera „Stara planina“, imala su rast broja turista za 39% u odnosu na datum iz 2015. godine, koji je bio polazište; u odnosu na 2015. godinu, članovi klastera „Novi Pazar Shoes“povećali su promet u proseku za 22% u 2016. godini, delimično usled poboljšanih kapaciteta dizajniranja razvijenih zahvaljujući bespovratnim sredstvima Evropskog PROGRES-a; četiri tekstilna preduzeća, članovi klastera „Tekstilci Prijepolja“ ugovorila su posao vredan 200.000 evra sa nemačkim kupcem sa kojim su došli u kontakt tokom posete minhenskom Sajmu funkcionalnih tkanina u novembru 2016. godine, koja je bila deo donacije Programa. Povezivanje principa DU i infrastrukturnih projekata rezultiralo je usvajanjem propisa u tri opštine – Opština Doljevac usvojila je dva propisa78 o radu pijaca, dok su opštine Vlasotince i Bojnik potpisale sporazum o međuopštinskoj saradnji, kojim se regulišu prava i obaveze u vezi sa upravljanjem skloništem za pse. Program će nastaviti da pruža podršku u izradi odgovarajućih propisa, paralelno sa završetkom radova na infrastrukturnim projektima. Do kraja trećeg kvartala 2017. godine očekuje se da će još pet LSU usvojiti do pet novih propisa kojima će uvesti principe DU i unaprediti upravljanje infrastrukturnim projektima. Podrška ženskom preduzetništvu imala je za rezultat registraciju 44 preduzeća, a očekuje se da još jedno preduzeće bude registrovano u trećem kvartalu 2017. godine. Ova preduzeća su omogućila zapošljavanje 83 ljudi do sada, od čega su 63 osobe (62 žene i jedan muškarac) trajno zaposlene, a 20 na sezonskim poslovima. Očekuje se da ova registrovana preduzeća zaposle još 30 ljudi do kraja 2017. godine, uglavnom privremeno. Mentorskom podrškom i obukom na radnom mestu obuhvaćene su 44 žene i, prema evaluaciji, korisnice su znatno produbile svoje znanje o vođenju poslovanja79. Rezultat 2 – Aktivnosti 2.1. Tehnička pomoć opštinama za unapređenje podsticajnog poslovnog okruženja
Portal konkurentnosti Uz tehničku pomoć Programa, 30 LSU je na Portal konkurentnosti unelo više od 95% podataka za 2015. godinu, čime je omogućeno ispravno izračunavanje njihovog indeksa konkurentnosti80. Tehnička pomoć je obuhvatala blisku saradnju sa imenovanim administratorima Portala iz svake lokalne samouprave na prikupljanju i učitavanju podataka, kao i na mobilizaciji različitih odeljenja LSU. Takođe su uloženi napori da se portal učini lakšim za korišćenje i da se pojednostavi unos podataka. Uprkos brojnim pokušajima Programa, Brus, Preševo, Tutin i Vladičin Han nisu uspeli da učitaju količinu podataka koja bi omogućila validno izračunavanje njihovog indeksa konkurentnosti. Pored toga, većina lokalnih samouprava nije bila u mogućnosti da dobije podatke Agencije za privredne registre. Program je počeo da pruža pomoć LSU u prikupljanju i učitavanju podataka o konkurentnosti za 2016. godinu, a takođe planira da preduzme mere kojima bi se odgovorilo na bar deo problema na koje se naišlo prilikom prikupljanja podataka za 2015. godinu.81 Primena sistema elektronskih građevinskih dozvola
78 Odluka o radu zelene pijace i Pravilnik o radu zelene pijace 79 U procentima: 33,8% pre obuke i 97,9 % posle obuke 80 Trideset LSU je učitalo više od 95% podataka, dok su Brus, Preševo, Tutin i Vladičin Han učitali između 44% i 85% podataka, što je nedovoljno za precizno izračunavanje indeksa konkurentnosti 81 Ključni nalazi analize konkurentnosti dati su u delu Izveštaja o napretku u ostvarivanju svrhe programa
22
UOP je u avgustu 2016. godine odobrio projekat podrške za 34 LSU u primeni ESIGD. Projekte je realizovao NALED, a obuhvatili su sledeće ključne aktivnosti: obuku 191 službenika za obradu zahteva82 (od kojih su 112, odnosno 63,87%, bili muškarci, a 69, odnosno 36,13%, žene); obuku 281 podnosioca zahteva83; obezbeđivanje tehničke pomoći za poboljšanje procedura ESIGD u Novom Pazaru, Raški, Vranju, Leskovcu i Doljevcu; pružanje tehničke pomoći za učitavanje urbanističkih dokumenata u Centralni registar planske dokumentacije; davanje preporuka za dalje unapređenje politike u vezi sa građevinskim dozvolama.
Pored toga, Evropski PROGRES je obezbedio opremu za 33 LSU84 kako bi poboljšale svoje tehničke kapacitete za primenu ESIGD: 27 opština je dobilo desktop računare i štampače, dok je šest opština dobilo multifunkcijske fotokopir aparate85.
2.2 Podrška pripremi tehničke dokumentacije i tenderskih paketa za dva odabrana međuopštinska i najmanje 35 lokalnih projekata ekonomske i društvene infrastrukture
Izrada glavnih projekata Realizacija 40 paketa bespovratne pomoći za izradu glavnih projekata za lokalnu infrastrukturu u 23 LSU je završena u decembru 2016. godine. Projekat sprečavanja poplava u južnoj i jugozapadnoj Srbiji Nakon odobrenja projekta u novembru 2015. godine Program je objavio tendere za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju zaštite protiv erozije u slivovima reka Jablanice, Pčinje i Vlasine i generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti za zaštitu od poplava duž Južne Morave. Ugovori su potpisani sa Institutom „Jaroslav Černi“, u ukupnom iznosu od 212.000 evra, u julu 2016. godine. U martu 2017. godine tehnička dokumentacija za zaštitu od erozije i bujičnih poplava na rekama Jablanici, Pčinji i Vlasini je završena i predata „Srbijavodama“. Tehnička dokumentacija omogućava „Srbijavodama“ da izvrše projektovane radove na zaštiti od erozije koji uključuju izgradnju 27 antierozivnih pregrada, pošumljavanje 3.250 hektara, zatravljivanje 950 hektara i 12,8 kilometara biotehničkih pregrada. Podeljeno po slivovima:
• Sliv Jablanice (Lebane, Medveđa): sa deset antierozivnih pregrada, pošumljavanjem 500 hektara i zatravljivanjem 380 hektara i postavljanjem 4,7 km biotehničkih pregrada – procenjene vrednosti 1.010.000 evra;
• Sliv Vlasine (Vlasotince, Crna Trava, Babušnica, Surdulica, Gadžin Han, Bela Palanka): sa deset antierozivnih pregrada, pošumljavanjem 1.780 hektara, zatravljivanjem 310 hektara i postavljanjem 3,4 km biotehničkih pregrada – procenjene vrednosti 1.750.000 evra;
• Sliv Pčinje (Trgovište, Bujanovac, Vranje): sa sedam antierozivnih pregrada, pošumljavanjem 970 hektara, zatravljivanjem 260 hektara i postavljanjem 4,7 km biotehničkih pregrada – procenjene vrednosti 1.240.000 evra.
Nakon odobravanja idejnih rešenja za generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti za uređenje toka Južne Morave86 od strane „Srbijavoda“ u oktobru 2016. godine, preliminarni izveštaj o o hidrauličkoj analizi s opisom hidrauličkog modela u okviru generalnog projekta sa prethodnom
82 Obrađivači su bili zaposleni iz lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća iz 34 programske LSU. Organizovane su dodatne obuke za AutoCAD za 51 učesnika 83 Među podnosiocima prijava koji učestvuju su projektanti, arhitekte, inženjeri i investitori 84 Sve programom obuhvaćene LSU osim Brusa dostavile su povratne informacije o potrebama u pogledu tehničke opreme 85 Oprema je obezbeđena na osnovu nalaza iz Ocene potreba, koju je uradio Evropski PROGRES u februaru 2016. godine 86 Obuhvata tok od Grdelice do Preševa
23
studijom opravdanosti za regulisanje toka Južne Morave završen je u martu 2017. godine. Završetak ugovora se planira do kraja avgusta 2017. godine.
2.3 Finansijska i tehnička podrška sprovođenju najmanje dva projekta koja doprinose društveno-ekonomskom razvoju (od kojih će bar po jedan sprovesti Program i CFCU)
Podrška infrastrukturnim projektima kojima upravlja CFCU Program je pružio podršku CFCU da odgovori na komentare DEU i finalizira tendersku dokumentaciju za radove na izgradnji i opremanju Opšte bolnice u Vranju i hitne pomoći Novom Pazaru. Nakon prve ex ante kontrole DEU, program je bez odlaganja pružio podršku CFCU, odmah po zahtevu za pomoć u septembru 2016. godine. Dana 25. oktobra 2016. godine CFCU je preko Kancelarije za evropske integracije informisao Evropski PROGRES o drugoj ex ante kontroli DEU, koja je rezultirala dodatnim komentarima. Program je ponovo pružio pomoć u usklađivanju tenderske dokumentacije kako bi se osigurala usaglašenost sa novim komentarima. Revidirana tenderska dokumentacija je poslata Kancelariji za evropske integracije za zgradu hitne pomoći u Novom Pazaru početkom decembra 2016. godine, a za bolnicu u Vranju sredinom decembra 2016. godine. Pored toga, opisi poslova i zadataka za usluge stručnog nadzora za oba projekta revidirani su i poslati Kancelariji za evropske integracije u novembru 2016. godine. CFCU je objavio tendere za radove planirane na projektima bolnice u Vranju i hitne pomoći u Novom Pazaru 6. februara 2017. godine. Program je pomogao Kancelariji za evropske integracije i CFCU u pripremi prezentacija za obilaske lokacija u Novom Pazaru i Vranju 23. odnosno 24. februara 2017. godine. Evropski PROGRES je takođe pružio podršku CFCU u periodu za pitanja i odgovore i razjašnjenja su objavljena 24. marta. Tender je zaključen 6. aprila 2017. godine. CFCU je izvršio procenu i potpisao ugovore za radove i stručni nadzor 5. juna 2017. godine. Izgradnja antierozivnih struktura Evropski PROGRES je oglasio tendere za izvođenje radova na rekama Raška i Pusta Reka u aprilu/maju 2016. godine. Korisnik Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ nije mogao da obezbedi građevinske dozvole za radove na Trgoviškom Timoku do kraja jula 2016. godine, te je ta nabavka otkazana. Radovi na 13 pregrada u slivu Puste Reke počeli su u avgustu 2016. godine (vrednost radova je 167.000 evra). Radovi na pet pregrada u slivu reke Raška i pošumljavanju 75 hektara počeli su u septembru 2016. godine (vrednost radova je 214.000 evra). Svi radovi bili su završeni do kraja 2016. godine. Prijem radova na 18 antierozivnih pregrada takođe je završen: pet pregrada izgrađenih u slivu reke Raška predato je „Srbijavodama“ u februaru 2017. godine, dok je 13 u slivu Puste Reke predato u aprilu 2017. godine. 2.4 Tehnička pomoć za sprovođenje sporazuma o bespovratnim sredstvima za lokalne infrastrukturne projekte
Lokalni infrastrukturni projekti kojima upravlja CFCU CFCU je potpisao ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za lokalne infrastrukturne projekte sa 14 LSU87 26. maja 2017. godine. Doprinos EU iznosi 3.210.590 evra88. Ovo je označilo kraj procesa koji je počeo u februaru 2015. godine objavljivanjem PDP, te se nastavio tokom 2016. godine, kada je CFCU poslao zahtev u 25 LSU čiji su koncepti pozitivno ocenjeni da podnesu potpune predloge za 30 projekata.
87 Spisak se može naći u Aneksu II, Prilog 2.4 88 Iznos je okviran dok CFCU ne objavi rezultate PDP
24
Lokalni infrastrukturni projekti kojima upravlja Evropski PROGRES UOP je odobrio 14 projekata u avgustu 2016. godine89 i dodatna četiri projekta sa rezervne liste u oktobru 2016. godine90. Ukupan budžet za 18 odobrenih projekata je 2.276.406 evra, uključujući doprinose opština u iznosu od 391.360 evra (17%). Do kraja 2016. godine objavljeni su tenderi za radove u 17 LSU sa izuzetkom Tutina, gde je kontrola projektne dokumentacije bila još uvek u toku. Do aprila 2017. godine 16 LSU potpisalo je ugovore o radovima i građevinski radovi su započeti. Do kraja juna 2017. godine radovi su završeni u Lebanu, Kuršumliji, Doljevcu i Beloj Palanci i tehnički prijem je u toku. Nakon značajnih kašnjenja tenderskih procedura u Priboju i Prijepolju, Program je predložio prelazak sa metodologije bespovratnih sredstava na direktnu realizaciju. Ovu izmenu je UOP odobrio u maju 2017. godine, a proces ugovaranja radova je u toku. Pored toga, UOP je odobrio sredstva za zamenu podova u osnovnoj školi u Blacu, procenjene vrednosti 55.000 evra, a Program je oglasio tri tendera za ove projekte u maju 2017. godine. 2.5 Podrška opštinama u formulisanju lokalnih politika i/ili administrativnih propisa
U konsultaciji sa švajcarskim stručnjacima za DU Program je definisao pristup za povezivanje principa DU sa infrastrukturnim projektima. Projekti su grupisani u tri kategorije91 na osnovu njihove relevantnosti iz perspektive DU, a prve aktivnosti započete su u januaru 2017. godine. Intenzivne konsultacije se trenutno sprovode sa 14 opština92. Do sada su tri opštine usvojile četiri propisa kojima se unapređuje princip odgovornosti93. Aktivnosti koje su u toku obuhvataju izradu propisa koji se odnose na korišćenje novoizgrađene zgrade u Brusu koju će koristiti Udruženje za decu sa invaliditetom94 i na korišćenje ušteda koje budu ostvarene usled povećane energetske efikasnosti kroz projekat u osnovnoj školi u Beloj Palanki95. Ovi dokumenti će biti usvojeni u trećem kvartalu 2017. godine. Program će pružiti pomoć Bojniku da pripremi Pravilnik o trošenju sredstava naknade za priključak na vodovodnu mrežu i Bosilegradu za utvrđivanje pravila i propisa za korišćenje Centra za kulturu, čija zgrada se takođe rekonstruiše. Konačno, paralelno sa radovima na pet infrastrukturnih projekata koji doprinose energetskoj efikasnosti Program će pomoći LSU96 da formulišu propise kojima će biti uređeno korišćenje ušteda do kojih će doći kroz ove intervencije.
2.6 Formulisanje politika i/ili administrativnih propisa u vezi sa vertikalnom koordinacijom između Vlade i lokalnih samouprava u saradnji sa resornim ministarstvima i zainteresovanim stranama
Pet radionica posvećenih koordinaciji između vlade i LSU o socijalnoj i zaštiti životne sredine održano je od jula 2016. do juna 2017. godine. Tri radionice na temu socijalne zaštite organizovane u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) okupile su 118 učesnika (62 žene, 56 muškaraca) iz LSU i resornih državnih
89 Rezultati poziva se mogu naći na internet stranici Evropskog PROGRES-a http://www.europeanprogres.org/dokumenti/509_398399_podrska-razvoju-lokalne-infrastrukture.pdf 90 Leskovac, Tutin, Babušnica i Crna Trava 91 Grupa A, visoka relevantnost: četiri projekta (Priboj, Bojnik, Vlasotince i Bosilegrad); Grupa B, srednja relevantnost: tri projekta (Brus, Doljevac i Lebane); Grupa C, najniža relevantnost – sedam opština (Sjenica, Prijepolje, Vranje, Ivanjica, Bela Palanka, Surdulica i Kuršumlija) 92 Babušnica, Bela Palanka, Bojnik, Bosilegrad, Doljevac, Vlasotince, Crna Trava, Lebane, Leskovac, Kuršumlija, Tutin, Prijepolje, Priboj, Brus 93 Vlasotince i Bojnik: Sporazum o međuopštinskoj saradnji, Program kontrole populacije pasa, Doljevac: Opštinska Odluka o zelenoj pijaci, Pravilnik o postupku za iznajmljivanje tržišnog prostora na zelenoj pijaci 94 Razni dokumenti koji regulišu rad ustanove 95 Sporazum kojim se definišu uštede koje će ostvariti osnovna škola 96 Crna Trava, Leskovac, Surdulica, Tutin, Prijepolje
25
institucija. Dve radionice o zaštiti životne sredine pohađalo je 57 ljudi (31 žena, 24 muškarca), uključujući i predstavnike lokalne i nacionalne vlade, privatnog sektora i civilnog društva.97 U narednom periodu Program će održati individualne i intervjue u fokus-grupama, kako bi se potvrdili početni nalazi i definisale preporuke za moguća poboljšanja. Svi nalazi će biti predstavljeni resornim državnim organima, u saradnji sa SKGO, u četvrtom kvartalu 2017. godine. E-uprava Program, u saradnji sa SIPRU i Direkcijom za elektronsku upravu MDULS, pružio je podršku LSU da sačine i sprovedu akcione planove za veću transparentnost, na osnovu Smernica za izradu veb-prezentacija javne uprave i uspostavljanje usluga e-uprave. Tri obuke održane su u periodu od decembra 2016. do februara 2017. godine, a okupile su 44 predstavnika 28 lokalnih samouprava (devet žena, 35 muškaraca)98 . Program će nastaviti da pruža podršku u ovoj oblasti kroz razvoj veb-aplikacije za samovrednovanje veb-prezentacija Vlade i LSU. Ovo rešenje će takođe povećati efikasnost Direkcije za elektronsku upravu i imati pozitivan uticaj na vertikalnu koordinaciju između lokalne i republičke uprave. 2.7 Podrška formiranju najmanje dva JPP za eksploataciju zemljišta ili objekata u vlasništvu opština Kao rezultat PDP za uspostavljanje javnoprivatnih partnerstava (JPP)99, UOP je u julu 2016. godine odobrio pružanje tehničke pomoći za projekte JPP u Surdulici, Knjaževcu i Raški. Podrška je obuhvatala pružanje stručne, pravne i finansijske pomoći za formulisanje potpunih projekata JPP, sa studijama opravdanosti, za rekonstrukciju i modernizaciju sistema javne rasvete u tri opštine. Aktivnosti su obuhvatale početne sastanke, deset obilazaka na terenu i radionica o procenama rizika i tenderske procedure za JPP.
Surdulica se povukla iz projekta kada su ocenili da bi projekat bio ekonomičniji ako ga direktno realizuje lokalna samouprava. Knjaževac i Raška, uz tehničku pomoć EU PROGRES-a, sačinili su predloge JPP projekata i dostavili ih na odobravanje Državnoj komisiji za JPP. Odluka Državne komisije se očekuje do kraja trećeg kvartala 2017. godine, čime bi trebalo da budu stvoreni zakonski uslovi za oglašavanje tendera za izbor privatnih partnera za dva projekta.
2.8 Omogućavanje formiranja novih klastera MSP i podrška postojećim klasterima MSP da razviju zajednički pristup tržištu i izlazak na strana tržišta putem uvođenja međunarodnih standarda upravljanja kvalitetom
Uvođenje standarda Uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta i bezbednosti hrane završeno je u četrnaest malih i srednjih preduzeća: devet preduzeća je sertifikovano za sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001; dva MSP za sistem integrisanog upravljanja (IMS); jedno preduzeće za standard Britanske komore maloprodaje (BRC); jedno za HALAL; jedno za analizu rizika i sistem kontrole kritičnih tačaka (HACCP). Još dva MSP su prošla inicijalne kontrole za sertifikaciju za Globalne dobre poljoprivredne prakse (Global GAP) i Međunarodni standard za kontrolu kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda (IFS) i očekuje se da budu sertifikovana do kraja trećeg kvartala 2017. godine.
Šest MSP koja su preporučena za uvođenje standarda povukla su svoje prijave: dva pre angažovanja sertifikacionih kompanija100 i četiri MSP, koja su obustavila svoje učešće u procesu sertifikacije – dva
97 Izveštaji o VD SP i EP radionicama mogu se dobiti od Evropskog PROGRES-a 98 Izveštaji o obuci mogu se dobiti od Evropskog PROGRES-a 99 Javni poziv se može naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/358/ 100 UOP je odobrio predloge 22 MSP, od kojih su dva povukla svoje prijave u prethodnom izveštajnom periodu
26
navodeći da oni neće moći da održavaju standard, jedno zbog teške bolesti vlasnika i jedno zbog nedostupnosti pružalaca usluga koji bi sproveli konsultacije u Srbiji101. Pouke stečene iz ove aktivnosti ostaće zabeležene.
Unapređenje konkurentnosti kroz otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru U avgustu 2016. godine UOP je odobrio 253.880 evra za nabavku opreme za 17 izabranih preduzetnika, mikro i malih preduzeća (MMP), kao rezultat PDP za unapređenje konkurentnosti putem otvaranja novih radnih mesta u privatnom sektoru102. Među korisnicima su dva preduzeća za inženjering i projektovanje, pet prehrambenih preduzeća, šest preduzeća iz tekstilne industrije, dva metaloprerađivačka preduzeća i jedan proizvođač nameštaja. Jedno MSP je povuklo svoju prijavu jer nisu bili u stanju da obezbede objekat za smeštaj tražene opreme. Program je dostavio opremu za 15 korisničkih MMP103. Uloženi su napori kako bi se osiguralo da prostorije korisnika budu adekvatne za montiranje opreme, a taj proces je još uvek u toku, sa jednim preostalim korisnikom. Prema odobrenim projektima, 15 MMP sprovode potprojekte društveno odgovornog poslovanja: deset je završeno, a još pet projekata je u toku. Podrška za klastere Pomoć Programa klasterima zaključena je zatvaranjem dva preostala paketa bespovratne pomoći104. Završna aktivnost projekta za klaster „Novi Pazar Shoes“ bio je sajam obuće, koji je održan u novembru u Novom Pazaru. U prisustvu 70 partnera, potencijalnih kupaca, organizacija za poslovnu podršku i obrazovnih institucija, pet korisničkih MSP predstavilo je 40 novih modela obuće napravljenih pomoću softvera i uz stručnu podršku pruženu kroz projekat. Paket bespovratne pomoći za klaster „Tekstilci Prijepolja“ završen je posetom sedam korisničkih MSP Sajmu tekstila u Minhenu 16–17. novembra, koja je iskorišćena da se ispitaju nove poslovne mogućnosti. U sklopu priprema za posetu klaster je napravio promotivni materijal, veb-sajt, a organizovana je i radionica na temu poslovne komunikacije. Program održava komunikaciju sa korisničkim klasterima, prati i beleži ishode koji se mogu pripisati podršci Evropskog PROGRES-a. Podrška drvnoprerađivačkoj industriji Na osnovu preporuka datih u Akcionom planu za podršku izvozu proizvoda od punog drveta105, Program je angažovao međunarodnog konsultanta za podršku uvođenju inovativnog koncepta sajmova i programski zasnovanog sadržaja za Sajam nameštaja u Beogradu primenom koncepta B2B. Konsultant je bio u prvoj poseti u maju i sastao se sa relevantnim zainteresovanim stranama kako bi razgovarali o pitanjima i mogućnostima za sajam 2017. godine. Sledeća poseta, planirana za septembar, uključivaće obuke za organizacije koje pružaju poslovnu podršku (predstavnike Privredne komore i Razvojne agencije Srbije) u cilju pružanja adekvatne podrške drvnoprerađivačkim preduzećima kako bi mogla da iskoriste sajam za nove poslove. 2.9 Podrška poljoprivrednim proizvođačima za izlazak na zajednička tržišta kroz osnivanje zadruga, uvođenje novih proizvodnih tehnologija i međunarodnih standarda za bezbednost hrane 101 Nemački standard za montažne materijale (RAL GZ), koji je tražio jedan od korisnika, primenjuje mali broj preduzeća, od kojih nijedno nije bilo zainteresovano da se prijavi na tender Programa i putuje u Srbiju radi obavljanja konsultacija 102 Poziv sproveden u periodu od aprila do juna 2016. godine može se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/420/ 103 Za četrnaest korisničkih MSP Program je direktnom nabavkom obezbedio opremu, dok je sa jednim korisnikom potpisan sporazum o dodeli bespovratnih sredstava kako bi se omogućila podela troškova korišćenja jer tražena oprema nije mogla da se deli 104 Ugovori o dodeli bespovratnih sredstava sa klasterom „NP Shoes“ i klasterom „Tekstilci Prijepolja“ sklopljeni su u novembru 2016. godine 105 Akcioni plan se može naći na http://www.europeanprogres.org/dokumenti/48_494580_wodworksactionplan.pdf
27
Oznaka geografskog porekla Tehnička pomoć za zaštitu oznake geografskog porekla (GP) sjeničke stelje, ivanjičkog krompira, vlasinskog meda, sjeničkog kravljeg sira i sjeničkog jagnjeta106, koji su odabrani putem PDP107, u završnoj je fazi. GP sertifikacija za svih pet proizvoda sprovedena je kroz inkluzivan participativni proces sa velikim brojem poseta na terenu, sastanaka i radionica. Elaborati za ime porekla (PDO) za sjeničku stelju i geografske oznake (PGI) za ivanjički krompir i vlasinski med urađeni su uz podršku stručnjaka, pruženu kroz program, i dostavljeni su Zavodu za intelektualnu svojinu na razmatranje. Pružanje konsultantske podrške za sertifikaciju ovlašćenih korisnika za sjenički sir i sjeničko jagnje PGI omogućilo je da tri korisnička preduzeća dobiju pozitivno mišljenje od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i podnesu zahtev za konačno odobrenje Akreditacionom telu Srbije. Pomoć za grupe poljoprivrednih proizvođača (GPP) Prva faza pomoći za 32 GPP izabrane putem PDP108 završena je u oktobru 2016. godine. Obuhvatala je četiri radionice, dve o Instrumentu za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) i izradi biznis plana, a dve o upravljanju, finansijama i marketingu za GPP. Ovim događajima je prisustvovalo 114 predstavnika GPP, od kojih je bilo 15 (13%) žena i 99 (87%) muškaraca. Studijska poseta Francuskoj organizovana je početkom novembra 2016. godine u konsultacijama sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine i uz njegovo učešće. Poseta je obuhvatala sastanke sa poljoprivrednim proizvođačima u oblasti Žironda sa fokusom na organizacione modele i moderne tehnike proizvodnje, a sastanak u Ministarstvu poljoprivrede Francuske bio je posvećen pitanjima funkcionisanja poljoprivrednih zadruga i udruženja u Francuskoj i podrške Vlade u ovoj oblasti.109 UOP je odobrio finansiranje sedam projekta GPP koji su izabrani kao najbolji u okviru PDP za drugu fazu pomoći GPP. Poziv sproveden u periodu od avgusta do septembra 2016. godine rezultirao je prijavama iz 30 od ukupno 32 GPP koje su ispunjavale uslove. Ključni rezultati projekta obuhvataju nabavku opreme za preradu i skladištenje voća i povrća, pčelarstvo i proizvodnju stočne hrane110. Tri sporazuma o dodeli bespovratne pomoći su zaključena111, a još četiri112 su u završnoj fazi realizacije kako bi bili zaključeni u avgustu 2017. godine. 2.10 Podrška ženskom preduzetništvu Od 45 žena preduzetnica koje su dobile podršku 44 su registrovale svoja preduzeća. Kompletnu opremu je primilo 39 žena, dok će isporuka preostale opreme za šest korisnica biti realizovana u trećem kvartalu 2017. godine113. U okviru napora da se omogući održivost novoosnovanih firmi, program je pružao mentorsku podršku i obuku uz rad za svih 45 korisnica. U periodu od oktobra 2016. do juna 2017. godine izabrana konsultantska kuća je sprovela 66 obuka pored redovne
106 Pored četiri tradicionalna proizvoda za koje je UOP odobrio podršku za zaštitu geografskog porekla (sjenička stelja, ivanjički krompir, vlasinski med i sjenički kravlji sir), Program je uključio još jedan proizvod (sjeničko jagnje) sa rezervne liste poštujući uputstva UOP-a da se to uradi kad bude potvrđena raspoloživost sredstava 107 Poziv sproveden u periodu od septembra do novembra 2015. godine može se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/306/ 108 Poziv za dostavljanje predloga za pružanje podrške GPP, sproveden od decembra 2015. godine do januara 2016. godine, može se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/346/ 109 Izveštaj o studijskoj poseti za GPP se može dobiti od Evropskog PROGRES-a 110 Rezultati PDP za pružanje podrške GPP, uključujući i osnovne informacije o svakom od odobrenih projekata, mogu se naći na http://www.europeanprogres.org/dokumenti/581_523423_podrska-poljoprivrednicima-infoshet-i-faza-srb02.pdf 111 Sporazumi o dodeli bespovratnih sredstava sa udruženjima RATAR-K i Međuopštinskim udruženjem poljoprivrednih proizvođača i Zemljoradničkom zadrugom „Gorica“ sprovedeni su i završeni tokom izveštajnog perioda 112 Sporazumi o dodeli bespovratnih sredstava sa udruženjima „Oblačinska višnja“, „Babušnica“, „Zlatarka“ i „Pešter Food“ odobreni su uz produženje bez dodatnih troškova i biće okončani u avgustu 2017. godine 113 Do kašnjenja u isporuci opreme je došlo zbog nepodobnosti poslovnih prostorija korisnika i činjenice da dobavljač koji je trebalo da isporuči opremu nije poštovao ugovoreni rok isporuke, što je dovelo do raskida ugovora. Program je ponovio proces nabavke i dogovorio isporuku opreme za preostale korisnike
28
mentorske podrške. Obuke su bile na temu politike cena, marketinga i uspostavljanja poslovnih kontakata. Podrška je pružena i za izradu kratkoročnih poslovnih planova za 44 korisnice114 .
Rezultat 3
Poboljšan pristup zapošljavanju koje pruža jednake mogućnosti ženama i muškarcima i socijalno uključivanje najranjivijih i marginalizovanih grupa putem izrade i sprovođenja lokalnih politika, što za posledicu ima smanjenje migracija sa jugoistoka i jugozapada Srbije Intervencije Programa na planu socijalnog uključivanja, a pre svega napori da se najugroženijim grupama omogući bolji pristup zapošljavanju, dale su rezultata. Deset sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava LSU u sklopu podrške za sprovođenje mera stručnog osposobljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima za zapošljavanje omogućili su zapošljavanje 88 osoba (52 muškarca i 36 žena)115 .Podržani projekti omogućili su stručno osposobljavanje 336 nezaposlenih lica (176 muškaraca i 160 žena), a očekuje se da će do kraja 2017. omogućiti zapošljavanje njih još 60. Većinom projekata podržana je stručna praksa kao aktivna mera zapošljavanja, koja je prvenstveno usmerena ka nezaposlenim mladim ljudima starosti do 30 godina kako bi im se pružila šansa da steknu prva radna iskustva.
Opremu je dobilo 22 mladih ljudi (20 muškaraca, dve žene) čije su poslovne ideje izabrane kao najbolje u sklopu PDP za podršku samozapošljavanju mladih. Podrškom je do sada omogućena
114 Izveštaj o napretku se može dobiti od Evropskog PROGRES-a 115 Rezultati projekata realizovanih u Doljevcu, Aleksincu i Beloj Palanki
29
registracija 15 preduzeća (13 njih osnovali su muškarci, a 2 žene) i otvaranje još pet radnih mesta116, dok preostalih sedam preduzeća treba da bude registrovano u trećem kvartalu 2017. Evaluacija mentorske podrške i obuke na radnom mestu, koje su obezbeđene za 22 korisnika, ukazuje da oni produbljuju svoja znanja i veštine neophodne za vođenje preduzeća.117 Program će nastaviti sa mentorskom podrškom korisnicima kako bi im pomogao da ostvare održivo poslovanje. Kroz projekat koji je realizovao sa Centrom za socijalnu politiku, Evropski PROGRES obezbedio je bespovratna sredstva za pokretanje poslovanja za još 28 korisnika (17 muškaraca, 11 žena) iz socijalno ugroženih grupa. Bespovratna sredstva, kojima je obuhvaćena nabavka opreme i mentorska podrška, omogućila su da još 28 korisnika registruje svoja preduzeća, kao i da se otvori 56 novih radnih mesta. Okončano je 16 projekata za pilotiranje mera iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, od kojih je 3.634 ljudi (1.588 muškaraca i 2.046 žena) imalo neposredne koristi: u oblasti zapošljavanja, 338 Roma završilo je obuku kojom je povećana njihova zapošljivost ili su dobili podršku u sprovođenju aktivnosti za ostvarivanje dohotka; u sklopu napora da se unapredi obrazovanje 176 romske dece bolje su ovladala srpskim jezikom i matematikom, dok je 65 roditelja edukovano o značaju obrazovanja njihove dece; 515 korisnika u oblasti socijalne zaštite upućeno je u posledice preranog sklapanja braka, a regulisali su i svoj status kroz besplatnu pravnu pomoć; u oblasti zdravstvene zaštite 773 korisnika obavilo je lekarske preglede, dok su tri romske porodice poboljšale svoje životne uslove adaptacijom svojih domova; poboljšani su i životni i bezbednosni aspekti 1.928 korisnika u naseljima unapređenjem sanitarno-higijenskih uslova i uvođenjem sistema protivpožarne zaštite118.
Od 24 partnerska projekta organizacija civilnog društva i LSU, koji su podržani preko drugog Fonda za učešće građana (CIF2), realizovano je njih 20, znatno doprinoseći ekonomskom osnaživanju ugroženih, te im omogućujući bolje ostvarivanje osnovnih prava i veću dostupnost javnih usluga119. U Tutinu je jedna žena zaposlena osnivanjem socijalnog preduzeća za štamparske usluge, dok su u
116 Jedno stalno zaposlenje i četiri sezonska posla 117 U postocima: 45% pre obuke, 98,4% posle obuke 118 Treba imati u vidu da, kako neki korisnici ne bi bili dva puta ubrojani, ukupan broj korisnika ne predstavlja zbir korisnika na svakom području, pošto su neki od njih istovremeno iskoristili pomoć na dva područja 119 Pregled rezultata CIF 2 projekata dostupan je u Aneksu III, Prilog 3.4
30
Prokuplju dve Romkinje privremeno zaposlene pošto su, sa još osam Romkinja, prošle obuku na radnom mestu. U Prokuplju je deset Romkinja uspešno završilo kurs za negu starih lica i sad imaju veće izglede da nađu posao. U Leskovcu, Babušnici, Priboju, Bojniku i Lebanu devet osoba s invaliditetom i 36 žena iz ruralnih područja otpočeli su proizvodnju konzumnih jaja, organskog povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda i sada ostvaruju dohodak. U Ivanjici je uvedena neurofidbek terapija u Dnevni centar za decu i omladinu ometenu u razvoju „Sunce“, dok je opremanjem bolnice u Vranju specijalnom ginekološkom stolicom poboljšana dostupnost reproduktivne zdravstvene zaštite ženama s invaliditetom. Više od 500 ljudi iz najmarginalizovanijih grupa u Surdulici, Tutinu i Novom Pazaru je kroz administrativnu i pravnu pomoć omogućenu bespovratnim sredstvima iz CIF2 dobilo lične karte ili ostvarilo neka druga prava. Kao rezultat projekta CIF2 u Prokuplju izrađen je lokalni akcioni plan za uključivanje Roma120, dok je 13 mladih Roma (osam devojaka i pet mladića) usavršilo svoja znanja i veštine u oblasti građanskog angažovanja i odmah pokrenulo nekoliko aktivnosti usmerenih na mlade121. Projekat CIF2 koji je realizovao OCD „Timočki klub“ obuhvatio je procenu transparentnosti122 opština u finansiranju programa od javnog interesa. Procena je pokazala da su 32 opštine uspostavile procedure za finansiranje projekata od javnog interesa upućivanjem javnih poziva, ali je i potvrdila da je neophodno da se sistem praćenja i evaluacije unapredi. U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Koordinacionim telom za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Evropski PROGRES nastavio je sa pružanjem pomoći albanskim učenicima u boljem ovladavanju srpskim jezikom tako što je obnovio angažman šest asistenata u nastavi u četiri škole u Bujanovcu i Preševu. Broj obuhvaćenih učenika povećan je za 20% i sa 865 učenika, koliko ih je bilo u prošloj školskoj godini, popeo se na 1.073 učenika, koliko ih je bilo ove godine. Inkluzivniji obrazovni sistem podržan je i kroz projekat „Orkestri i horovi nade“, koji je obuhvatio 200 časova baziranih na svetski priznatoj metodologiji „El Sistema“123 . Ovom aktivnošću obuhvaćeno je 200 dece koja su, pored toga što su usavršila svoje muzičke veštine, razvila i interpersonalne veštine i ojačala samopouzdanje, što je naročito važno za nekih 200 mališana iz ugroženih grupa. Ovaj program treba da doprinese i dugoročnom smanjivanju stope izostanaka iz škola i nasilja među mladima. Program je obezbedio i medicinsku opremu za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena u zdravstvenim centrima i bolnicama u devet opština124. Opremom će se poboljšati dostupnost zdravstvenih usluga ženama, pre svega kad su u pitanju redovne kontrole u cilju sprečavanja malignih i ostalih bolesti. Program će sprovesti i javnu kampanju u trećem i četvrtom kvartalu 2017. u cilju jačanja svesti javnosti o značaju preventivnih pregleda i unapređenja zdravlja žena. Procena institucionalnih kapaciteta LSU, zapošljivosti ugroženih grupa i stanja usluga socijalne zaštite u 34 LSU, koja je sprovedena u saradnji sa CSP, potvrdila je da su usluge socijalne zaštite nedovoljno razvijene, te da je nezaposlenost među ugroženim grupama visoka (naročito kad je reč o kategorijama koje se teško zapošljavaju)125 . Procena je pružila osnovu za izradu metodologija i
120 Usvajanje LAP očekuje se na sledećem sastanku Skupštine opštine 121 Pregled rezultata individualnih projekata u vezi sa inkluzijom Roma 122 Status 34 LSU po pitanju transparentnosti u javnom finansiranju OCD (na srpskom) dat je u Aneksu III, Prilog 3.5 123 Obuhvaćene su još tri škole u Surdulici i Bujanovcu, dok je u školi u Vranju program nastavljen 124 Aleksincu, Beloj Palanki, Babušnici, Brusu, Doljevcu, Gadžinom Hanu, Knjaževcu, Merošini i Svrljigu 125 Procena je data u Aneksu III, Prilog 3.1
31
instrumenata koje LSU treba da omoguće sledeće: da utvrde potrebe ugroženih, da uspostave (nove) usluge na lokalnom nivou, da uvedu mehanizme za podršku zapošljavanja, i to pre svega ugroženih lica, te da institucionalizuju lokalne mehanizme za socijalno uključivanje. Sem toga, uz stručnu pomoć koja je kroz Program obezbeđena, opštine Bosilegrad, Bujanovac i Merošina uspostavile su nove socijalne usluge – pomoć u kući, namenjenu starim osobama, dok su kroz parnjački pregled sproveden sa LSU izrađene metodologije i instrumenti predstavljeni u 34 LSU. Evaluacija projekta126 pokazala je da su 22 LSU127 već primenile ili planiraju da primene metodologije i/ili instrumente izrađene u sklopu ove intervencije, dok će Evropski PROGRES sa saznanjima da upozna Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kako bi se podstakle aktivnosti koje bi mogle da doprinesu socijalnom uključivanju na lokalnom nivou, uključujući i izradu politika i programiranje novih aktivnosti. Rezultat 3 – Aktivnosti 3.1 Sprovođenje anketa o zadovoljstvu građana tokom poslednje godine realizacije programa Opis poslova i zadataka za sprovođenje anketa o zadovoljstvu građana izrađen je u drugom kvartalu 2017. Sa pokretanjem anketa se prolongiralo i do njega će doći u trećem kvartalu 2017, pošto će podaci o zadovoljstvu građana biti važniji pred kraj realizacije Evropskog PROGRES-a. 3.2 Savetodavne službe za građane omogućavaju građanima da ostvaruju svoja prava i socijalne naknade Pošto je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pružao osnov za ovu intervenciju, Program je u okviru zahteva za produženje bez dodatnih troškova predložio da sredstva planirana za ovu aktivnost budu preusmerena na druge aktivnosti za poboljšanje položaja ugroženih. Sem toga, aktivnostima Programa 3.8 i 3.5 obuhvaćeni su projekti na osnovu kojih je više od 550 ljudi ostvarilo neka osnovna prava – pri čemu su pokazatelji za ovu aktivnost u dobroj meri ostvareni. 3.3 Formulisanje i sprovođenje programa stručnog osposobljavanja u skladu s utvrđenim lokalnim ekonomskim potrebama Program je realizovao PDP za predloge LSU za sprovođenje programa stručnog osposobljavanja128 u periodu avgust–septembar 2016. Cilj poziva bio je da se LSU pomogne u realizaciji lokalnih akcionih planova za zapošljavanje (LAPZ) sprovođenjem četiri mere predviđene Nacionalnom strategijom zapošljavanja, koje obuhvataju: (1) obuku za poznatog poslodavca, (2) stručnu praksu, (3) sticanje posebnih praktičnih znanja i (4) obuku za potrebe tržišta rada. Da bi se proces podržao, održane su tri info-sesije129 s ukupno 40 predstavnika 20 LSU, od čega su 22 predstavnika ili njih 55% bili muškarci, dok su njih 18 ili 45% bile žene. Kao rezultat toga, dostavljeno je i procenjeno 18 zahteva130, dok je UOP podržao realizaciju 10 projekata131. Deset sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava je u završnoj fazi realizacije, pri čemu je završena obuka 177 od 336 korisnika. 3.4 Podrška za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija/akcionih planova za zapošljavanje i socijalno uključivanje
126 Da bi se izmerili efekti projekta, sprovedena je anketa na kraju projekta u maju 2017. 127 Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Ivanjica, Kuršumlija, Lebane, Leskovac, Medveđa, Merošina, Nova Varoš, Novi Pazar, Preševo, Priboj, Prokuplje, Raška, Surdulica, Tutin, Vlasotince i Vranje 128 Za javni poziv, vidi http://www.europeanprogres.org/konten/sr/505/ 129 Info-sesije su održane u Novom Pazaru, Nišu i Leskovcu u periodu od 24. do 26. avgusta 2016. 130 Osamnaest LSU koje su se odazvale na poziv su: Sjenica, Ivanjica, Raška, Novi Pazar, Priboj, Prijepolje, Vranje, Trgovište, Bujanovac, Leskovac, Babušnica, Aleksinac, Medveđa, Doljevac, Prokuplje, Bojnik, Bela Palanka i Blace 131 U pitanju je sledećih deset korisnika: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Doljevac, Ivanjica, Prijepolje, Prokuplje, Sjenica, Trgovište i Vranje. Pregled PDP može se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/577/Rezultati-javnog-poziva-Podrska-LSU-u-sprovodenju-strucnog-usavrsavanja/
32
Projekat koji je sproveo Centar za socijalnu politiku (CSP), čiji je cilj veće socijalno uključivanje, a pre svega veća dostupnost poslova ugroženim licima, okončan je132 u junu 2017. Ključne aktivnosti obuhvatile su sledeće: organizovanje šest parnjačkih pregleda, uz učešće više od 100 lokalnih aktera u domenu socijalnog uključivanja i zapošljavanja, da bi se LSU pomoglo da ojačaju kapacitete u ovoj oblasti; obezbeđivanje stručne podrške i mentorstva u toku čitavog procesa uspostavljanja novih usluga i izrade strateških planova; izradu raznih instrumenata, metodologija i materijala, kao i metodologije za utvrđivanje potreba ugroženih grupa i izradu prilagođenih planova za uspostavljanje usluga na lokalnom nivou u tri odabrane LSU. Metodologija za utvrđivanje potreba pruža okvir za planiranje u oblasti socijalne zaštite zasnovan na činjenicama, a pokazala se i kao koristan instrument za strateško planiranje i utvrđivanje prioritetnih usluga koje će se finansirati namenskim transferima za socijalne usluge. Osam LSU su već primenile metodologiju ili su u postupku njene primene. Vlasotince je izradilo strategiju socijalne zaštite pomoću ovog instrumenta, Bela Palanka i Ivanjica rade na tome, dok su četiri LSU133 u početnoj fazi planiranja izrade strategije socijalne zaštite. Osam LSU134 su saopštile da će ovaj instrument koristiti za planiranje namenskih transfera iz državnog budžeta. Na osnovu nekoliko kriterijuma135 Bosilegrad, Merošina i Bujanovac odabrani su za uspostavljanje usluga socijalne zaštite, i to usluge kućne nege starih lica. Sve tri LSU usvojile su odluke o uspostavljanju usluge i dodelile sredstva. Pružanje ove usluge trebalo bi da počne u julu 2017. Sem toga, intervencija je obuhvatila i pilotiranje politika zapošljavanja dodelom bespovratnih sredstava malog obima ugroženim i marginalizovanim grupama. CSP je u saradnji s Edukacionim centrom u Leskovcu (EC) objavio PDP za samozapošljavanje ugroženih i marginalizovanih grupa u periodu od 1. novembra do 9. decembra 2016136, u novembru je održano sedam info-sesija sa 147 učesnika (104 žene, 43 muškarca), dok je podršku za izradu zahteva dobilo 168 potencijalnih korisnika (106 muškaraca i 62 žene). Stiglo je ukupno 139 zahteva iz 30 opština137, dok je odobreno 28 predloženih poslovnih planova (17 muškaraca, 11 žena) iz 16 opština, uz obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 78.730 evra. Preduzeća su najčešće iz oblasti proizvodnje (15), dok su najzastupljenija ciljna grupa mladi do 30 godina (12 korisnika) i stariji od 50 godina (10 korisnika)138. Nabavka opreme i sklapanje ugovora finalizovani su u aprilu 2017, a redovno praćenje korisnika se nastavlja. U Nišu je 29. juna održana završna manifestacija pod nazivom „Unapređenje socijalne uključenosti na lokanom nivou“, na kojoj je CSP predstavio glavne rezultate Procene institucionalnih kapaciteta, zapošljivosti ugroženih grupa i socijalne zaštite u 34 opštine u Srbiji, a upriličena je i svečana dodela diploma za svih 28 korisnika. Među učesnicima su bili predstavnici nadležnih ministarstava, donatora i lokalnih samouprava. Yurom centar projekat
132 Završni izveštaj CSP dat je u Aneksu III, Prilog 3.2 133 Preševo, Prokuplje, Blace i Priboj 134 Preševo, Bujanovac, Babušnica, Vranje, Surdulica, Leskovac, Raška i Medveđa 135 Nedovoljno razvijene LSU, koje nemaju uspostavljene ili održive usluge socijalne zaštite, koje ne izdvajaju sredstva za razvoj socijalnih usluga, odnosno koje su već dobile sredstva za razvoj usluga socijalne zaštite na osnovu kriterijuma utvrđenih uredbom o raspodeli namenskih sredstava u oblasti socijalne zaštite 136 Na PDP su imala pravo da se odazovu nezaposlena lica prijavljena kod NSZ koja pripadaju sledećim kategorijama ugroženih: mladi do 30 godina, stariji od 50 godina, tehnološki višak, osobe s invaliditetom, Romi i osobe s niskom stručnom spremom 137 Devet zahteva iz jugozapadne Srbije i 21 zahtev iz jugoistočne Srbije 138 Pregled evaluacije samozapošljavanja CSP s analizom dat je u Aneksu III, Prilog 1.4
33
Yurom centar uspešno je sproveo projekat za unapređenje prevencije požara i bezbednost u romskim naseljima.Ukupno deset dobrovoljačkih požarnih brigada registrovano je u deset opština gde je projekat sproveden. Druga faza projekta podržana je kroz poziv za dostavljanje predloga projekata za podršku organizacijama civilnog društva u pilotiranju mera propisanih Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou, i uključivala je sprovođenje mera bezbednosti od požara u dodatnim opštinama. Novouspostavljenja volonterska vatrogasna brigada iz Vranje dobila je bespovratna sredstva u okviru istog poziva. 3.5 Promovisanje aktivnog uključivanja i bolje integracije socijalnih i usluga vezanih za zapošljavanje u nedovoljno razvijenim opštinama
Podrška samozapošljavanju mladih Poziv za dostavljanje predloga projekata za podršku samozapošljavanju mladih obezbeđivanjem bespovratnih sredstava za pokretanje poslovanja realizovan je u periodu od 18. maja do 14. jula 2016, a kao rezultat toga preporučena su 34 kandidata (četiri žene, 30 muškaraca) za drugu fazu aktivnosti.
Po okončanju obuke u izradi poslovnog plana139, koja je održana 20 –22. jula 2016. za 27 kandidata koji su ušli u uži izbor (tri žene, 24 muškarca), Program je dobio 26 kompletnih predloga projekata. Upravni odbor programa (UOP) odobrio je za dalje finansiranje 22 preporučena poslovna predloga (20 muškaraca i dve žene) u Vranju 10. avgusta 2016. Pet podržanih preduzeća je iz sektora informacionih tehnologija i specijalizovanih dizajnerskih delatnosti, dok je ostalih 17 iz raznih oblasti proizvodnje.
Svečana dodela diploma za 22 mlada preduzetnika održana je 2. novembra u Novom Pazaru, u sklopu zvanične posete šefa Delegacije Evropske unije jugozapadnoj Srbiji.
U okviru Programa isporučena je oprema za 22 korisnika, dok je 15 korisnika registrovalo svoja preduzeća, a dva su u postupku registracije. Paralelno s isporukom opreme obezbeđena je mentorska podrška i individualna obuka za sve korisnike. Pilotiranje mera iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou PDP za pilotiranje mera iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou objavljen je 4. jula 2016. i kao odgovor na njega stiglo je 39 zahteva romskih OCD. Po obavljenoj evaluaciji, UOP je u avgustu 2016. preporučio 25 projekata za drugu fazu, koja je obuhvatila program za jačanje kapaciteta i izradu kompletnih zahteva. Konsultanti na Programu održali su u Nišu u periodu od 3. do 6. avgusta140 obuku za 25 preporučenih romskih OCD kako bi se ojačali njihovi organizacioni kapaciteti i kapaciteti za upravljanje projektima. Sve romske OCD uspešno su okončale obuku, pa su pozvane da u periodu od 1. do 17. avgusta dostave kompletne predloge projekata. Kao odgovor na to stigla su 23 predloga projekata od romskih OCD. UOP je podržao preporuke za finansiranje 16 predloga projekata, u ukupnom iznosu od 150.000 evra141. Sa realizacijom projekata krenulo se oktobra meseca 2016. održavanjem dve sesije o standardima i zahtevima Evropskog PROGRES-a koji se odnose na upravljanje projektima. Programom je u toku realizacije obezbeđena i podrška za primaoce bespovratnih sredstava kroz konsultacije, posete
139 Izveštaj o evaluaciji obuke u izradi poslovnog plana može se dobiti od Evropskog PROGRES-a 140 Izveštaj o obuci romskih OCD može se dobiti od Evropskog PROGRES-a 141 Rezultati PDP mogu se naći na http://www.europeanprogres.org/konten/sr/540/
34
terenu i pregled njihovih izveštaja. Za nekoliko organizacija čiji su projekti kasnili usled njihovih nedovoljnih kapaciteta Program je organizovao još dve radionice o upravljanju projektima u decembru 2016. Radionice, kojima je prisustvovalo 15 učesnika (osam muškaraca, sedam žena), pomogle su da se projekti okončaju. Svih 16 projekata su u operativnom smislu završeni142. Music Art Project Na osnovu pozitivnih rezultata projekta „Orkestri i horovi nade“, kojima su u muzičko obrazovanje uspešno uvedene inkluzivne metode pomoću svetski poznate metodologije „El Sistema“, UOP je u avgustu 2016. odobrio dodatna sredstva za ovaj projekat u iznosu od 30.000 evra. U februaru 2017. UOP je odobrio i produženje ove intervencije do kraja školske godine, te dodatna sredstva u iznosu od 17.740 evra. Projekat je sprovela NVO „Music Art Project“ u periodu između oktobra 2016. i sredine juna 2017. u četiri škole u Vranju, Bujanovcu i Surdulici. U muzičkoj školi su nastavili da sprovode program „El Sistema“, a ovaj inkluzivni program uveli su i u tri osnovne škole u saradnji sa četiri romske OCD. Više od 250 sati časova baziranih na inkluzivnoj metodologiji „El Sistema“, četiri koncerta i nekoliko master-klasova sa nacionalnim i međunarodnim stručnjacima održani su uz učešće oko 200 dece, od kojih je više od 20% romske nacionalnosti. Ukupno gledano, više od 50% te dece potiče iz ugroženih grupa. 3.6 Poboljšani tehnički kapaciteti lokalnih zdravstvenih centara za zaštitu zdravlja žena Program je procenio potrebe lokalnih zdravstvenih centara u devet143 opština koje nisu učestvovale u EU PROGRES programu kad je reč o opremi za zaštitu reproduktivnog zdravlja. Na osnovu ove procene Program je nabavio i isporučio opremu u vrednosti od 109.500 evra. Komplementarna kampanja „Nađi vreme“, čije je težište na jačanju svesti o prevenciji i zdravstvenoj zaštiti ugroženih žena u ruralnim područjima, počeće u trećem kvartalu 2017. 3.7 Poboljšanje uslova rada i upravljanja lokalnim ustanovama kulture u multietničkim opštinama Ova aktivnost biće rekonceptualizovana u okviru zahteva za produženje bez dodatnih troškova. 3.8 Dva kruga poziva za dostavljanje predloga projekata proisteklih iz partnerstva organizacija civilnog društva i lokalnih institucija vlasti koji će biti finansirani preko Fonda za učešće građana (CIF) U julu 2016. UOP je u okviru drugog poziva za dostavljanje predloga projekata koji će biti finansirani preko Fonda za učešće građana odobrio finansiranje 24 projekta144 iz 20 opština, čija je vrednost do 320.000 evra, uz sufinansiranje u iznosu od najviše 44.300 evra. Realizacija projekata počela je u septembru, kada su za primaoce bespovratnih sredstava održane tri info-sesije o upravljanju projektima. Sesijama, koje su održane u Nišu, Novom Pazaru i Vranju, prisustvovala su ukupno 32 učesnika (17 žena, 15 muškaraca).
Projekat opštine Bela Palanka ugovoren je u decembru, zbog procedure za dobijanje licence za pružanje usluga socijalne zaštite u Dnevnom centru za mlade s invaliditetom koja se odužila. Ugovor je sklopljen pod jednim uslovom, a to je da se LSU formalno obaveže da će registrovati klub za osobe
142 Pregled rezultata individualnih projekata o uključivanju Roma dat je u Aneksu III, Prilog 3.3 143 Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Brus, Doljevac, Gadžin Han, Merošina, Knjaževac i Svrljig 144 http://www.europeanprogres.org/dokumenti/491_502018_fond-za-ucesce-gradjana-2-infoshet-srb2.pdf
35
s invaliditetom ako resorno ministarstvo odbije zahtev NVO za dobijanje licence. U aprilu 2017, nakon što licenca nije odobrena, osnovan je klub.
Uspešno je okončano 16 projekata, doprinoseći ekonomskom osnaživanju i zapošljavanju najmarginalizovanijih i najugroženijih osoba i boljoj dostupnosti i efikasnosti javnih usluga kad je reč o pomenutim grupama145. Realizacija ostalih osam projekata je u toku, a svi projekti bi trebalo da budu završeni do kraja avgusta 2017.
3.9 Podrška mladima u albanskoj zajednici da ovladaju srpskim jezikom S obzirom na pozitivne rezultate koji su ostvareni u okviru projekta za obezbeđivanje asistenata u nastavi za učenje srpskog kao nematernjeg jezika u školama u Bujanovcu i Preševu u školskoj 2015/2016. godini, Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu (KT) predložilo je da se realizacija ove aktivnosti produži i u školskoj 2016/2017. godini. UOP se složio s ovim zahtevom u julu 2016, pa je Evropski PROGRES produžio ugovor sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (RC), koji je partner u sprovođenju ove aktivnosti. Produženjem je bilo predviđeno obezbeđivanje šest asistenata u nastavi za četiri škole, u periodu od oktobra 2016. do sredine juna 2017, pri čemu bi bili obuhvaćeni isti razredi146. Intervencija je omogućila učešće učenika albanske nacionalnosti, drugu godinu zaredom, na takmičenju iz srpskog kao nematernjeg jezika za učenike sedmog i osmog razreda. Od 82 takmičara, njih 53 se takmičilo na okružnom nivou. Uprkos tome što se niko od njih nije plasirao na državno takmičenje, ovo je pozitivan razvoj dogođaja s obzirom na to da, pre ovog projekta, nijedan učenik albanske nacionalnosti nije učestvovao na ovom takmičenju. Saradnja asistenata sa nekim nastavnicima i dalje je predstavljala problem. Novi direktor škole „Muarem Kadriju“ u Bujanovcu nije u potpunosti podržao projekat, pošto je dodelio dva nedovoljno kvalifikovana nastavnika da rade s asistentima u nastavi. Posle nekoliko zahteva koje su uputili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Program i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, jedan od nastavnika je zamenjen. Radna grupa (RG) za sprovođenje preporuka za unapređenje nastave srpskog kao nematernjeg jezika u osnovnim školama pratila je realizaciju ovog projekta. Na sastanku održanom u maju 2017. RG je dala preporuke za dalje angažovanje asistenata. Testiranje učenika u vladanju srpskim kao nematernjim jezikom obavljeno je u maju. Oko 600 učenika, uključenih u projekat od samog početka, testirano je kako bi se procenili efekti dvogodišnjeg angažovanja asistenata u nastavi. Rezultati testiranja bi trebalo da budu gotovi do kraja juna. 3.10 Osmišljavanje i sprovođenje ciljanih mera radi smanjenja migracija sa juga, jugoistoka i jugozapada Srbije Evropski PROGRES je pratio situaciju u vezi sa migracijama u opštinama učesnicama. Nisu sprovedene nikakve dalje aktivnosti.
145 Pregled projektnih rezultata CIF2 dat je u Aneksu III, Prilog 3.4 146 Zato se radi s učenicima petog i osmog razreda
36
Rezultat 4
Efekti evropskih integracija Srbije predočeni široj javnosti
Evropski PROGRES nastavlja da upoznaje javnost sa koristima koje Program donosi, evropskim vrednostima, kao i doprinosom Evropske unije (EU) i Vlade Švajcarske u razvoju jugoistočne i jugozapadne Srbije.
Kao rezultat komunikacionih aktivnosti, u izveštajnom periodu nastalo je 2.030 medijskih izveštaja, od čega je njih 916 odnosno 44% objavljeno u nacionalnim medijima147. Ovo je dvostruko veći broj izveštaja i trostruko veći obim izveštavanja nacionalnih medija u odnosu na obim izveštavanja zabeležen u trećoj godini prethodnog programa, EU PROGRES-a, koji je bio opšteprihvaćeno ključno sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti donatora na lokalnom nivou. Od početka realizacije Evropski PROGRES bio je u žiži interesovanja 3.685 medijskih izveštaja.
Naglasak na ljudske priče proistekle iz manjih projekata doveo je do toga da mediji težište stave na koristi koje građani od Programa imaju – ekonomsko osnaživanje, zapošljivost i socijalno uključivanje najugroženijih kategorija, a pre svega romske populacije148. U skladu s tim, aktivnosti koje se odnose na socijalno uključivanje i dobro upravljanje bile su tema gotovo 500 vesti. Projekti u domenu rodne ravnopravnosti kao što su žensko preduzetništvo i veća uloga žena u političkim i društvenim sferama života predstavljeni su u više od 120 vesti, što znači da je Program snažno promovisao rodnu ravnopravnost.
Više od 300 medijskih izveštaja o jačanju lokalne ekonomije i otvaranju novih radnih mesta uz podršku EU, kao i Vlade Švajcarske i Srbije za mala i srednja preduzeća, stručno osposobljavanje i poljoprivredne proizvođače potvrda su da su ekonomske teme i dalje jedan od najvažnijih prioriteta kako medija, tako i stanovništva uopšte.
Međutim, podrška donatora realizaciji lokalnih infrastrukturnih projekata, kao i onih koji su podržani kroz CFCU, neuporedivo je najviše bila tema medijskog izveštavanja, i na nju otpada gotovo četvrtina od ukupnog broja vesti, odnosno njih 420. To pokazuje da ovi quick win projekti – projekti koji
147 Tabela medijskog izveštavanja data je u Aneksu IV, Prilog 4.2 148 Dve priče koje su privukle najveću medijsku pažnju su socijalno preduzeće „Ruža“ i muzički projekat „El Sistema“, dok su projekti koji imaju za cilj bolje socijalno uključivanje romske populacije na lokalnom nivou predstavljeni u 70 priča u svim regionalnim i lokalnim medijima, čime je povećana svest o njihovim potrebama i kapacitetima
37
podrazumevaju velika ulaganja, izuzetnu vidljivost i trenutne rezultate – i dalje izazivaju najveće interesovanje medija i javnosti.
Sem toga, aktivnosti Programa koje su isključivo prilagođene mladima i medijima, kao što su likovni konkurs za kalendar, konkurs za medije i kampanja „Evropa, to si ti“, doprinele su približavanju EU i procesa integracije stanovništvu jugoistočne i jugozapadne Srbije, te je kao rezultat veće zastupljenosti ovih tema u medijima objavljeno gotovo 200 medijskih izveštaja.
Informativna i kampanja javnog zagovaranja na temu „Približavanje evropskih integracija stanovnicima jugoistočne i jugozapadne Srbije“149 Evropskog PROGRES-a pokrenuta je u oktobru 2016150. Težište kampanje bilo je na boljem razumevanju relevantnih evropskih vrednosti i procesa pristupanja EU, kao i njegovih efekata na mlade i medije i koristi koje će od njega imati, uz istovremenu promociju postojećih relevantnih inicijativa za mlade i medije koje EU i Vlada Švajcarske nude. Do sada je organizovano 12 poseta školama, tri seminara za predstavnike medija, pet zasebnih manifestacija i jedno takmičenje učenika.
Rezultat 4 - Aktivnosti 4.1 Predočavanje akcija, rezultata i uticaja aktivnosti Programa vezanih za ukupne napore Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji
Revizija Strategije komunikacija Programa151 urađena je u decembru 2016. i njome su obuhvaćeni ulazni podaci prikupljeni u toku srednjoročne procene sprovedene u aprilu 2016. Izmene se odnose na fokus ključnih poruka, usklađivanje u primeni različitih komunikacionih alatki i analize zainteresovanih strana. Cilj svih njih je dalje unapređenje podrške Programa potrebama opština i pristupu utemeljenom na dobrom upravljanju, koja im je u celosti prilagođena.
Organizovano je 14 poseta na visokom nivou, od čega su njih sedam obavili najviši predstavnici donatora; dve posete jugozapadnoj i južnoj Srbiji obavio je zamenik šefa misije zemalja članica EU u junu 2016, odnosno junu 2017; ambasador Delegacije EU učestvovao je u dve posete terenu, dok su švajcarski ambasador i šef Švajcarske kancelarije za saradnju obavili tri posete terenu značajne za projekte Programa. Sem toga, organizovano je i 13 javnih događaja, uključujući četiri sednice Upravnog odbora Programa (UOP), četiri svečane dodele diploma u Novom Pazaru, te likovni konkurs za izradu kalendara za 2017, konkurs za lokalne medije i primopredaju opreme namenjene korisnicima u sklopu omladinskog preduzetništva i poljoprivrednim proizvođačima u Novom Pazaru u novembru i decembru 2016, odnosno martu i maju 2017; u junu 2017. organizovana je manifestacija „Rodna ravnopravnost u lokalnoj zajednici“ u saradnji sa agencijom UN Women u Beogradu, dok je manifestacija „Podrška uključivanju na lokalnom nivou“ održana u Nišu. Tema ovogodišnjeg likovnog konkursa za kalendar Evropskog PROGRES-a za 2017. bila je „Evropa: Mudar izbor“ i inspirisala je učenike iz rekordnog broja srednjih škola na području Programa, njih 30, da pošalju 120 radova sa temama iz „Evropskog dnevnika“ – priručnika za mlade koji priprema Informacioni centar EU. Prvoplasirani je osvojio laptop, drugoplasirani i trećeplasirani takmičari su dobili tablete, dok je još devet najboljih radova nagrađeno pametnim mobilnim telefonima. Svih 12 radova objavljeno je u kalendaru Programa za 2017. Svečana dodela nagrada organizovana je u
149 OPZ za prvu kampanju Evropskog PROGRES-a 150 Konzorcijum Fondacije „Dokukino“ i „Olaf&McAteer“-a 151 Srednjoročna evaluacija Strategije komunikacija data je u Aneksu IV, Prilogu 4.1
38
Novom Pazaru u decembru 2016, a 2.000 kalendara odštampano je i podeljeno partnerima Programa. Održane su četiri sednice Upravnog odbora Programa (UOP). Deveti godišnji UOP152 održan je u avgustu 2016. u Vranju, posle čega su usledile sednice u Priboju u novembru 2016, u Beogradu u februaru 2017153 i Kuršumliji u maju 2017. Na sednicama je u proseku bilo po 70 učesnika i sedam gradonačelnika. Podršku je dobilo šest lokalnih festivala – Festival folklora u Bosilegradu (29. jul–4. avgust 2016), festival „Nušićijada“ u Ivanjici (28–30. avgust 2016), festival „Nišville“ (11–14. avgust 2016), 31. Smotra kulturnih dostignuća Roma u Surdulici (20–21. oktobar 2016), Festival kulture mladih u Knjaževcu (21–23. avgust 2016) i Festival stvaralaštva mladih u Novom Pazaru (mart 2017). Sem toga, Program je podržao i kampanju za upis na Odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu da bi se obezbedila vidljivost fakulteta među potencijalnim studentima na jugu Srbije. Ispoštovani su visoki standardi vidljivosti utvrđeni za sve ove manifestacije, dok su simboli EU/SDC/Programa bili istaknuti na promotivnom materijalu, uključujući i 15 oglasnih panoa, veb-sajtove, tri transparenta na bini, kao i razni štampani i video-materijal. Program je izdao 11 saopštenja za medije i 42 saopštenja za štampu, koja su u 42 odsto slučajeva prenesena od reči do reči. Broj organizovanih intervjua gotovo se udvostručio i dostigao 13 prošle godine, od čega je njih devet objavljeno u nacionalnim medijima. Intervjui menadžera Programa o aktivnostima koje Program realizuje objavljeni su u regionalnim medijima „JUGpress“, „Nova Naša reč“ i Radio sto plus, kao i u nacionalnim medijima, naime, na Radio Beogradu, u listu „Danas“, časopisu „Ekonometar“, „Poslovnom magazinu“, te na B92 i Prvoj TV154. Nacionalni mediji, a pre svega Radio televizija Srbije (RTS), pokazali su naročito interesovanje za podršku koju Program pruža lokalnoj infrastrukturi155, mikro i malim preduzećima156, kao i samozapošljavanju mladih157, a kao rezultat toga menadžer Programa i nacionalni menadžer Programa dali su četiri intervjua i izdali saopštenja za štampu, koja je preneo RTS. Razvijena digitalna komunikacija sprovodi se u potpunosti, u skladu sa Strategijom komunikacija, i usmerava plasiranje vesti Evropskog PROGRES-a preko različitih kanala: veb-sajta, biltena, Fejsbuka i Tvitera. U toku izveštajnog perioda, 238 objava na Fejsbuku pregledalo je 310.727 ljudi, dok je 324 tvitova lajkovano 1.839 puta i retvitovano 1.217 puta od strane raznih zainteresovanih strana, uključujući najviše zvaničnike Delegacije EU u Srbiji. Veb-sajt Evropskog PROGRES-a je i dalje glavni kanal za pružanje informacija korisnicima Programa. Naime, došlo je do primetnog naglog porasta u ukupnoj statistici – u odnosu na prethodni izveštajni period, ukupan broj poseta povećao se za 41%158, dok se broj posetilaca povećao za 63%159. Maksimalan saobraćaj na veb-sajtu160 zabeležen je u avgustu 2016, zbog sastanka UOP u Vranju, na kome su odobreni novi projekti u vrednosti od 2,5 miliona evra. Bez obzira na to, očekuje se da će doći do tendencije postepenog smanjivanja saobraćaja na
152 Zapisnici s Upravnog odbora Programa mogu se naći na veb-sajtu Evropskog PROGRES-a, na srpskom i engleskom jeziku 153 Zbog izuzetno lošeg vremena 154 B92.net, Ajvar s ukusom nade (20. jul 2016) 155 RTS.rs, Uloženo više od 400 miliona evra u obnovu lokalne infrastrukture (13. jun 2017) 156 RTS.rs, Novčana pomoć EU za unapređenje proizvodnje (19. jun 2017) 157 RTS.rs, Donacije i sopstveni biznis smanjuju nezaposlenost; Europe.rs, Mladi i nezaposleni - Madrid i Vranje (1. april 2017) 158 105.726 poseta u periodu jul 2016–jun 2017, u odnosu na 74.697 poseta u periodu jul 2015–jun 2016. 159 67.749 posetilaca u periodu jul 2016–jun 2017, u odnosu na 41.494 posetilaca u periodu jul 2015–jun 2016. 160 12.922 zabeleženih poseta u avgustu 2016, što je 32% više u odnosu na naredni mesec, septembar, i 121% više u odnosu na jul 2016.
39
veb-sajtu kako Program bude ulazio u završnu fazu i njegove najpopularnije stranice – tenderi, pozivi za dostavljanje predloga projekata i konkursi za radna mesta – ne budu više ažurirane.
Do sada je izdato devet kvartalnih biltena161, od čega su četiri objavljena u toku prošle godine. Bilteni Programa izveštavali su o ključnim kvartalnim dostignućima i elektronskom poštom šalju se na adrese gotovo 2.500 zainteresovanih strana u Vladi, medijima i nevladinom sektoru. Tviter i Fejsbuk takođe su korišćeni kao kanali za širenje informacija i preko njih bilten stiže do više od 10.000 ljudi po svakom broju.
Za razliku od veb-sajta, popularnost društvenih medija kao kanala Programa veoma brzo raste i nema nikakvih naznaka da će ona početi da opada u skorijoj budućnosti. Broj lajkova stranice na Fejsbuku se više nego udvostručio – od jula 2016. broj ljudi koji prate aktivnosti Programa preko stranice na Fejsbuku povećao se za 3.921, odnosno 135%. Slično tome, broj pratilaca na Tviteru povećao se za 82% – sa 350 u julu 2016. na 637 u junu 2017. Ovo povećanje može da bude usled naglog porasta sadržaja namenjenih mladima koji su proistekli iz kampanje „Evropa, to si ti“.
Primećeno je i veće korišćenje jutjub kanala Programa otkako je krenula promocija novog video-materijala. Završena su dva video-priloga Programa o podršci obrazovanju i socijalnom uključivanju.
Program je izradio deset novih informativnih brošura o rezultatima PDP, četiri nove tematske brošure o raznim oblastima u kojima Evropski PROGRES pruža podršku u opštinama na njegovom području odgovornosti162, te ažurirao tri postojeće informativne brošure163.
Nabavljeno je ukupno 80 zidnih natpisnih ploča i 18 samostojećih info-tabli da bi se obeležila podrška donatora projektima, među kojima je i 18 kapitalnih infrastrukturnih projekata.
Evropski PROGRES je izradio i 26 informatora za donatore164, odnosno predstavnike Vlade koji su bili u poseti ili su prisustvovali nekoj manifestaciji na datom području.
4.2 Sprovođenje kampanja javnog zagovaranja/jačanja svesti u partnerstvu sa civilnim društvom uz posvećivanje pažnje evropskim vrednostima
161 Prvi broj Biltena Evropskog PROGRES-a 162 O podršci koju Program obezbeđuje za mlade i sport, preduzetništvo, socijalno uključivanje i infrastrukturu 163 Podrška obrazovanju, zdravlju i romskoj zajednici 164 Detaljan spisak svih informatora može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
40
Informativna i kampanja javnog zagovaranja Evropskog PROGRES-a, čija je tema „Približavanje evropskih integracija stanovnicima jugoistočne i jugozapadne Srbije“165, pokrenuta je u oktobru 2016166. U prvoj fazi realizacije kampanje pripremljen je paket ključnih poruka, kao i celokupan štampani, audio i video materijal, dok je plan realizacije kampanje finalizovan u saradnji s Programom.
Sprovođenje aktivnosti otpočelo je krajem novembra 2016. održavanjem predavanja na dva univerziteta167 i kroz posete realizovane u 10 škola (u trajanju od dva školska časa po školi), u toku kojih je gotovo 400 učenika srednjih škola u južnoj i jugozapadnoj Srbiji168 i 200 studenata imalo priliku da se upozna s Evropskom unijom, evropskim vrednostima i evropskim putem Srbije, kao i da sazna sve o relevantnim tekućim EU programima studiranja i zapošljavanja.
Održana su tri seminara za predstavnike lokalnih i nacionalnih medija (u Novom Pazaru, Nišu i Beogradu) u februaru i martu 2017. Cilj seminara, kojima je prisustvovalo ukupno 47 novinara, bio je bolje razumevanje kako metoda pristupanja, tako i davanja donacija u sklopu EU integracija, te lakše izveštavanje o njima. U saradnji sa SEIO uspešno je realizovan seminar za predstavnike nacionalnih medija u Beogradu, na kome je glavni pregovarač u pristupnim pregovorima Srbije učestvovala u svojstvu posebnog predavača. Evaluacija je pokazala da 89,4% polaznika smatra da je seminar bio izuzetno koristan.
Pet samostalnih javnih događaja održano je u sklopu kampanje u Prokuplju, Novom Pazaru, Priboju, Aleksincu i Leskovcu. Svakom događaju prisustvovalo je stotinak učenika kojima je poziv upućen preko lokalnih srednjih škola i do 200 prolaznika, a njihov početak zvanično su proglasili gradonačelnici, kao i predstavnici SEIO i Evropskog PROGRES-a. Manifestacije su ponudile niz zanimljivih aktivnosti i alatki kako bi se mladi ljudi inspirisali da preduzmu mere i unaprede svoje obrazovanje, šanse i zajednice.
Takmičenje „Evropa, to si ti“ za najbolje ideje za unapređenje nastave i/ili života učenika u srednjim školama počelo je u januaru, a završilo se u martu 2017. U sklopu takmičenja dostavljeno je 25 predloga iz 17 opština i 20 srednjih škola, nakon čega je ukupno 9.500 osoba glasalo za najpopularniju ideju kroz glasanje internet zajednice. Druga faza takmičenja obuhvatila je polufinale i finale kviza znanja „Evropa i ti“ na temu EU integracija, na kome su obe pobedničke ekipe169 osvojile po 100.000 dinara za realizaciju nominovanih projekata.
Društveni mediji su aktivno izveštavali o aktivnostima Programa, stavljajući poseban naglasak na teme bitne za mlade, kao što su detalji i zanimljivosti o EU, lične priče i izveštavanje o školskom takmičenju koje je bilo u toku. Na Fejsbuku je osnovana posebna grupa zatvorenog tipa za administratore omladinskih organizacija u 34 opštine obuhvaćene Programom da bi te omladinske organizacije mogle da razmenjuju materijal bitan za kampanju. Pored toga, na stranici Evropskog PROGRES-a na Fejsbuku postavljen je i poseban tab radi promocije sadržaja i događaja vezanih za kampanju „Evropa, to si ti“.
Tromesečni konkurs za najbolji medijski izveštaj o evropskim integracijama u jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji, organizovan u saradnji sa DEU i SEIO, zvanično je završen 1. marta 2017. Od dostavljenih 70 medijskih izveštaja, njih šezdeset sedam (67) imalo je pravo učešća na konkursu. Dostavljeni izveštaji obuhvatili su teme koje su se kretale od poplava i zaštite životne sredine, preko
165 OPZ za prvu kampanju Evropskog PROGRES-a 166 Konzorcijum fondacije „Dokukino” i „Olaf&McAteer”-a 167 Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i Odeljenju subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu 168 Gimnazija u Kuršumliji, Tehnička škola „Prota Stevan Dimitrijević” iz Aleksinca, Gimnazija „Vuk Karadžić” u Babušnici, Tehnička škola „Vožd Karađorđe” u Lebanu, Tehnička škola „Milentije Popović” u Crnoj Travi, Tehnička škola „Nikola Tesla” u Surdulici, Ekonomski fakultet u Subotici, Odeljenje u Bujanovcu 169 Ambasadori (gimnazija u Novom Pazaru) i tim HUMT (gimnazija u Raški)
41
podrške razvoju poljoprivrede, do samozapošljavanja osoba s invaliditetom i borbe protiv rodnih i etničkih predrasuda.
Žiri konkursa, u čijem sastavu su bili predstavnici Delegacije EU, Švajcarske kancelarije za saradnju, SEIO, UNOPS-a i Evropskog PROGRES-a, izabrao je osam pobednika među 67 izveštaja170. Mediji koji su pobedili dobiće opremu koja treba da poboljša tehnički kvalitet njihovog izveštavanja. Članovi žirija razmotrili su jednu zvaničnu žalbu i zaključili da ne postoji osnov za njeno prihvatanje. Prema predstavnicima medija koji su intervjuisani, ovo je bio prvi konkurs koji je imao za cilj da poveća njihove tehničke kapacitete.
Konkurs predstavlja sinergičku inicijativu realizovanu sa SEIO i DEU, koje su organizovale i dva studijska putovanja, u Beograd i Brisel, za novinare nagrađene za izveštavanje o EU integracijama, odnosno autore nagrađenih izveštaja.
Nabavka opreme koja će biti dodeljena već je počela i biće okončana u trećem kvartalu 2017.
170 Rezultati se mogu naći na http://www.europeanprogres.org/dokumenti/631_159691_rezultati-konkursa-za-najbolje-medijske-priloge-o-evropskim-integracijama.pdf
42
Upravljanje i koordinacija
Upravni odbor Programa
Održane su četiri redovne sednice UOP: 10. avgusta u Vranju, 3. novembra u Priboju, 28. februara u Beogradu i 16. maja u Kuršumliji171. Pored toga, UOP je koristio i postupak elektronskog glasanja za: razmatranje preporuka za finansiranje projekata u sklopu PDP za pružanje podrške lokalnim samoupravama u sprovođenju mera stručnog osposobljavanja; finansiranje četiri infrastrukturna projekta sa ranije odobrene rezervne liste; razmatranje preporuka za finansiranje 24 partnerska projekta organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava; odobravanje u načelu odobrenih projekata koji doprinose uključivanju Roma, te pružanje tehničke pomoći za razvoj projekata javnoprivatnog partnerstva (JPP). Elektronskim glasanjem odobrene su sve preporuke Programa172. Program je elektronski postupak upotrebio i da bi od UOP zatražio da razmotri zahtev za nabavku vodene pumpe za Privremeni prihvatni centar za migrante u Preševu, ali ovaj predlog je povučen pošto je potvrđeno da je propratna dokumentacija nepotpuna. Evropski PROGRES je koristio i elektronsku poštu da bi UOP obavestio o produžetku projekta obezbeđivanja asistenata u nastavi u osnovnim školama u Preševu i Bujanovcu radi nastave srpskog kao nematernjeg jezika, pošto je od Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu dobio pozitivnu ocenu o ovoj aktivnosti, kao i o sklapanju ugovora sa agencijom UN Women radi realizacije projekta „Jačanje uloge žena u odlučivanju“, čiji je koncept UOP prethodno podržao na sednici održanoj 3. novembra. Treba da se održe bar još dve sednice UOP do završetka Evropskog PROGRES-a. Finansije Ključni finansijski pokazatelji koji se odnose na izveštajni period su sledeći: • ukupni rashodi na dan 30. juna 2017. iznosili su 14.126.249 evra, odnosno 80,91% ukupnog
budžeta • ukupni rashodi u periodu 1. jul 2016–30. jun 2017. iznosili su 7.012.703 evra • donatorska sredstva utrošena su ravnomerno i u skladu s odobrenim budžetima: 10.189.193
evra, odnosno 72,13% ukupnih rashoda izdvojeno je iz sredstava EU, a 3.937.056 evra, odnosno 27,87% iz sredstava SDC
• treća tranša u iznosu od 4.630.981,58 evra od DEU je dobijena • šesta i sedma tranša od SDC u ukupnom iznosu od 1,27 miliona evra je dobijena. Finansijska i administrativna evidencija Evropskog PROGRES-a vodi se u skladu s pravilima i propisima UNOPS-a. Program svakodnevno prati funkcionisanje budžeta. Postupak oslobađanja od poreza redovno se primenjuje u skladu s odgovarajućim zakonskim propisima.
171 Zapisnici sa četiri sednice UOP mogu se naći na http://www.europeanprogres.org/biblioteka/sr/43/ 172 Relevantna dokumentacija može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
43
Nabavke i bespovratna sredstva Aktivnosti nabavke su u ovom periodu dostigle vrhunac kad je reč o broju, vrednosti, složenosti i raznovrsnosti sprovedenih postupaka prikupljanja ponuda za neophodnu robu, radove i usluge. Konkretno, Evropski PROGRES je sproveo 163 nabavke u ukupnoj vrednosti od 1.753.902 evra173, te realizovao:
• 59 kupovina174 • 88 zahteva za ponudu sa cenom175 • 16 poziva na javno nadmetanje i ZPC postupaka176.
Evropski PROGRES je nastavio pretežno da koristi metodologiju bespovratnih sredstava, čime se primaocima bespovratnih sredstava obezbeđuje vlasništvo nad projektima, dok Program zadržava savetodavnu i nadzornu ulogu. Program je sklopio 96 sporazuma za dodelu bespovratnih sredstava u vrednosti od 2.804.655 evra177 i to za:
• 18 lokalnih infrastrukturnih projekata • 24 projekta podržana kroz CIF2 • 16 projekata za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na lokalnom nivou • 10 projekata stručnog osposobljavanja • 18 projekata za pružanje podrške lokalnim inicijativama za rodnu ravnopravnost • sedam projekata grupa poljoprivrednih proizvođača • u tri slučaja bespovratna sredstva dodeljena su u predselekcionom postupku.
Ljudski resursi
U skladu sa planom rada za poslednju godinu realizacije, uložen je napor da se obezbedi da Programu bude dostupna odgovarajuća radna snaga. U tom smislu, Evropski PROGRES je na kratkoročnoj osnovi angažovao konsultante čija je oblast ekspertize sledeća: dobro upravljanje (dve pozicije), politika zaštite životne sredine, rodna ravnopravnost, javnoprivatno partnerstvo, geografski pokazatelji (tri pozicije), prodaja i marketing nameštaja od drveta, nabavke u oblasti infrastrukture u skladu sa PRAG-om, kao i procene tehničkih kapaciteta medija. Tim Programa ojačan je angažovanjem saradnika na Programu zaduženog za konkurentnost, asistenata na Programu zaduženih za konkurentnost (dve pozicije), mlađeg asistenta za komunikacije, kao i saradnika za podršku čiji je zadatak koordinacija aktivnosti i operativnih pitanja.
Učinak zaposlenih ocenjen je kroz cikluse evaluacije za kalendarsku godinu. U prvom kvartalu 2017. izvršena je ocena učinka zaposlenih za 2016. i utvrđeni su individualni ciljevi vezani za učinak u 2017.
Pri utvrđivanju ciljeva vezanih za učinak za 2017, zaposleni su radili na svom planu razvoja, koristeći priliku da pohađaju obuke koje su bile omogućene iz korporativnih sredstava UNOPS-a. U toku čitavog tog perioda, zaposleni na Programu prošli su obuke čiji je naglasak bio na upravljanju projektima, inženjeringu, modalitetu ugovora FIDIC i opštem upravljanju. Najznačajniji napori koji su na obučavanju preduzeti su sledeći:
173 Preračunato u evre prema kursnoj listi UNOPS-a na dan 30. juna 2017. 174 Nabavke u maloj vrednosti do 5.000 dolara 175 Nabavke u vrednosti od 5.000 do 50.000 dolara 176 Nabavke u vrednosti većoj od 50.000 dolara 177 Preračunato u evre prema kursnoj listi UNOPS-a na dan 30. juna 2017.
44
• menadžer za komunikacije završio je osnovni kurs za upravljanje projektima UNOPS-a, na kome se upoznaju ključna metodologija i instrumenti UNOPS-a za upravljanja projektima;
• tri zaposlena uspešno su položila ispit iz osnova PRINCE2178,a još tri ispit za praktičara
PRINCE2. Na taj način ojačani su kapaciteti Programa za primenu UNOPS-ove metodologije za upravljanje projektima, koja se zasniva na metodi PRINCE2;
• tri inženjera na Programu završila su obuku na radnom mestu FIDIC, što je omogućilo bolje
razumevanje načina na koji se ugovori FIDIC primenjuju na infrastrukturne projekte;
• menadžer sektora za konkurentnost završio je onlajn kurs za rešavanje problema nedovoljnog učinka, osmišljen da bi se supervizorima pružila podrška u prepoznavanju nedovoljnog učinka;
• kurs za obavljanje razgovora za posao sa težištem na stručnosti kandidata, koji ima za cilj
jačanje sposobnosti i obezbeđivanje veće doslednosti komisija koje obavljaju razgovore za posao, završilo je deset zaposlenih;
• osoblje koje je tek zaposleno prošlo je obaveznu i preporučenu obuku.
Logistika Kancelarija Programa u Beogradu preselila se iz Šumatovačke ulice 78/80 u nove prostorije u Skerlićevoj 4. Sem toga, terenska kancelarija u Vranju preselila se u januaru 2017. iz Ulice kneza Miloša 52 u nove prostorije u Ulici generala Belimarkovića 29. Ove promene doprinele su uspostavljanju još produktivnijeg radnog okruženja. Likvidacija šest zastarelih vozila Programa obavljena je u drugoj polovini 2016. u skladu sa datom procedurom, kao i uz dobijenu saglasnost donatora179. Preostalih 12 vozila Programa redovno se održavaju i u dobrom su voznom stanju. Izveštavanje Ovo je treći godišnji izveštaj i njime je obuhvaćen period od 1. jula 2016. do 30. juna 2017. On sadrži pregled napretka i učinka, pitanja upravljanja, analizu rizika i problema, kvaliteta i održivosti, kao i informacije o stečenim poukama. Izveštaj sadrži i niz aneksa koji pružaju veći uvid u rezultate Programa i revidirani Opšti plan rada. U periodu jul 2016–jun 2017. urađena su tri kvartalna izveštaja, koje je UOP jednoglasno usvojio. Izveštaji su uručeni ključnim korisnicima na sednicama UOP, a široj javnosti dostupni su na veb-sajtu Evropskog PROGRES-a180.
178 PRINCE2 je akronim za termin Projects in Controlled Environments (projekti u kontrolisanom okruženju), što je opšteprihvaćena, vodeća metoda u upravljanju projektima 179 Ova vozila su preuzeta iz prethodnog programa, EU PROGRES-a, za ovu aktivnost. Spisak likvidiranih vozila nalazi se u Aneksu V, Prilog 5.1 180 Kvartalni izveštaji Evropskog PROGRES-a mogu se naći na http://www.europeanprogres.org/biblioteka/sr/44/
45
Zaposleni u Evropskom PROGRES-u izrađuju mesečne i nedeljne izveštaje. Program priprema i mesečne izveštaje za UNOPS u Srbiji i, mada ne postoji takva ugovorna obaveza, oni mogu da budu dostavljeni i SEIO i donatorima na zahtev. Praćenje Pored Opšteg plana rada, Evropski PROGRES primenjivao je i fazno (kvartalno) planiranje, nastojeći da zadrži neposrednu kontrolu nad ostvarivanjem napretka u realizaciji. Osim što služe za definisanje finansijskih ciljeva i aktivnosti vezanih za nabavku i ljudske resurse, kvartalnim planovima rada utvrđuju se i aktivnosti i rezultati koje treba ostvariti u obuhvaćenom periodu. Program takođe priprema godišnje planove obuke i kvartalne planove korišćenja odmora. Napredak se prati i u odnosu na predviđene ciljeve u okviru Matrice logičkog okvira, a status pojedinih aktivnosti/pokazatelja ostvarenih rezultata prikazuje se u aneksima kvartalnih i godišnjih izveštaja. Evropski PROGRES je sačinio Matricu sa ključnim socioekonomskim pokazateljima za njegovo područje odgovornosti. Program je prikupio relevantne podatke za 2016. radi praćenja razvojnih trendova bitnih za ovu aktivnost, kao što su zapošljavanje i budžeti LSU181. Program koristi softverske alatke za evidentiranje osnovnih podataka, statusa realizacije, rezultata, ishoda i uticaja svih pojedinačnih projekata koji se podržavaju kroz Evropski PROGRES. Sem toga, Program može da obavi i jednostavnu analizu učinka na osnovu podataka unetih u alatke, kao i da izrađuje efektne vizuelne prezentacije. Ovo je jedna od inovacija koje su uvedene u ovu aktivnost, njome se poboljšava praćenje i na taj način doprinosi sveukupnoj efikasnosti.
Rizici i problemi
Evropski PROGRES ulaže stalne napor u utvrđivanje i procenu rizika, a zatim i u planiranje i realizaciju odgovora. Ključni rizici i problemi sa kojima se Program suočava povezani su s aktivnostima kojima upravlja CFCU: realizacijom šeme za dodelu bespovratnih sredstava za lokalne infrastrukturne projekte i ugovaranjem regionalnih projekata za izgradnju bolnice u Vranju i urgentnog odeljenja u Novom Pazaru. Kao prvo, u ovom periodu je potvrđeno da je odgovor Evropskog PROGRES-a na kašnjenje u realizaciji šeme CFCU za dodelu bespovratnih sredstava do koga je došlo u prethodnom izveštajnom periodu smanjio negativne posledice po Program – uvođenje druge šeme za dodelu bespovratnih sredstava za lokalne infrastrukturne projekte omogućilo je Programu da radi na „povezivanju dobrog upravljanja s infrastrukturom“, te da sprovodi obuku na radnom mestu kao komponentu obuke FIDIC. Međutim, aktivnosti kojima upravlja CFCU napredovale su sporije nego što je predviđeno čak i u ovom periodu, usled čega je došlo do kašnjenja od čak 18 meseci, pa je postojala opasnost da projekti neće biti ugovoreni pre isteka roka početkom juna. Da bi ublažio te posledice, Evropski PROGRES je CFCU pružio blagovremenu TP da bi se pozabavio napomenama u vezi s tenderima za 181 Analiza ključnih socioekonomskih trendova u oblasti odgovornosti Evropskog PROGRES-a dostupna je u Aneksu V, Prilog 5.3
46
projekte u Vranju i Novom Pazaru, a podržao je i predstavljanje tendera potencijalnim ponuđačima. Ovo je na kraju doprinelo blagovremenom ugovaranju projekata u Vranju i Novom Pazaru, dok je CFCU potpisao i sporazume za dodelu bespovratnih sredstava za lokalne infrastrukturne projekte u utvrđenom vremenskom roku.
Nacionalni i lokalni izbori održani u aprilu 2016. odrazili su se na Program pošto su u mesecima koji su usledili ključne osobe za kontakt Programa kao i osobe zadužene za dobro upravljanje (DU) zamenjene i/ili prebačene u druga odeljenja u bar šest opština učesnica. Sem toga, u 2017. dogodile su se promene u vladajućim političkim koalicijama u Preševu, Novom Pazaru i Sjenici. Usled ovih dešavanja smanjena je efikasnost. Na primer, usvajanje planova kapitalnih investicija prolongiralo se u nekoliko LSU zbog odluke novoizabranih vlasti da modifikuju te dokumente, napredak u realizaciji projekta GIS u Preševu usporen je usled internih promena na opštinskom nivou, dok su efekti saradnje sa MRR smanjeni pošto se njihov sastav u nekoliko LSU promenio. Međutim, Evropski PROGRES je sveo negativne posledice na minimum obavljanjem poseta LSU, brzim uspostavljanjem saradnje s novim osobama za kontakt i slanjem pisama gradonačelnicima kako bi podstakao angažovanje LSU.
U ovom periodu došlo je do realizacije aktivnosti koje su Programu dodate kroz modifikacije sprovedene u februaru 2016. (podrška MSP, omladinsko preduzetništvo, socijalno uključivanje Roma, lokalna infrastruktura). Iako je to imalo pozitivan uticaj na značaj i efikasnost Programa, ove aktivnosti nisu prvobitno predviđene, dovele su do realizacije brojnih nabavki i povećanja broja sporazuma o bespovratnim sredstvima koji treba da se prate, pa su samim time predstavljale i rizik, i to pre svega kada je u pitanju blagovremena realizacija Programa. U sklopu odgovora na rizike, Program je razradio detaljan sistem nabavke, angažovao dodatne ljudske resurse, ojačao nivoe interne odgovornosti i poboljšao praćenje projekata. Ovo se pokazalo delotvornim pošto većina novouvedenih aktivnosti napreduje prema planu i biće na vreme okončana u trećem kvartalu 2017. Međutim, ovim aktivnostima nije predviđeno nikakvo rezervno vreme a u nekim slučajevima one zavise od okolnosti van neposrednog uticaja Programa. Na primer, javne nabavke radova za infrastrukturne projekte u Priboju i Prijepolju kasnile su zbog žalbi ponuđača, pa je Program kao odgovor na to prešao sa metodologije dodele bespovratnih sredstava na neposrednu realizaciju ovih projekata. Program je naišao na probleme i u vezi s pojedinim projektima: tri MSP korisnika nisu imala odgovarajuće prostorije za uvođenje donirane opreme, dok je nekoliko zahteva povučeno zbog uvođenja standarda kvaliteta – Program je ovakve stvari rešavao od slučaja do slučaja, ali to je ukazalo na potrebu unapređenja procesa evaluacije182; većina opština nije nabavila podatke o MSP, potrebne za sprovođenje procene konkurentnosti opština, od Agencije za privredne registre – to se negativno odrazilo na proces, a u nekoj meri i na nalaze, pa će Program uložiti napore da se ovim problemom pozabavi u trećem kvartalu 2017; saradnja među različitim lokalnim zainteresovanim stranama, a pre svega javnim preduzećima, nije bila na dovoljnom nivou da omogući nesmetanu realizaciju projekata, što su samo neki od primera. Sve u svemu – broj problema i dalje je bio relativno mali ako se zna da je Evropski PROGRES podržao 251 projekat. Iako snaga Programa počiva na nacionalnom vlasništvu, kao i na saradnji sa ministarstvima, jedan trend bio je negativan – od 10 državnih ustanova koje učestvuju u radu Upravnog odbora, u proseku je samo njih pet, šest prisustvovalo sednicama, nekoliko ministarstava nije prisustvovalo nijednoj
182 Ova pouka je zabeležena u delu „Stečene pouke“ Evropskog PROGRES-a i preduzete su odgovarajuće mere. Za više pojedinosti, vidi deo izveštaja „Stečene pouke“
47
sednici, dok je većina predstavnika zamenjena. Ovo nije imalo značajnije negativne posledice na rezultate Programa, ali može ukazati na činjenicu da UOP treba da okuplja isključivo ustanove koje pokazuju snažan i trajan interes za ovu aktivnost. S obzirom na to da bi nekoliko intervencija Programa imalo koristi od dodatnih a i pojedinih rizika vezanih za vremenski okvir za realizaciju Programa, Evropski PROGRES je, postupajući u skladu sa dogovorom u načelu koji je postignut na sednici UOP održanoj u Beogradu u februaru 2017, dostavio formalni zahtev za produženje bez dodatnih troškova (ZPDT) do 31. marta 2018. Donatori su na zahtev pozitivno odgovorili, pa bi on trebalo da bude formalizovan do kraja avgusta 2017. Registrom rizika i problema183 obuhvaćeni su kako početni, tako i novoutvrđeni rizici, kao i informacije o predviđenim odgovorima i njihovom statusu. U njemu se nalaze i svi problemi koji su se do sada pojavili, kao i status mera preduzetih kao odgovor na njih.
Kvalitet i održivost
Kvalitet
Garancija kvaliteta UNOPS Srbija Evropski PROGRES je prošao proveru radi garancije kvaliteta UNOPS RSPC (GK) i to: 11. jula 2016. za drugi kvartal 2016, 10. oktobra 2016. za treći kvartal 2016, 12. januara 2017. za četvrti kvartal 2016, te 28. marta 2017. za prvi kvartal 2017. Ove provere su uglavnom još jednom potvrdile da rezultati Evropskog PROGRES-a počivaju na zdravim osnovama i da njihovo ostvarivanje teče prema planu, uz preporuku da u trećem kvartalu 2016. i drugom kvartalu 2017. poboljša finansijski učinak, čime se on već pozabavio. Kontrola kvaliteta Program je nastavio da sprovodi provere kvaliteta kako bi očekivanja i standardi koji su u vezi sa kvalitetom utvrđeni bili i ispunjeni:
• obavljene su 132 kontrole sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava da bi se obezbedilo ostvarivanje napretka u skladu s programskim i administrativnim zahtevima;
• inženjeri na Programu su realizovali 122 posete projektnim lokacijama kako bi kvalitet, kvantitet i vremenski rokovi za građevinske radove utvrđeni ugovorima bili u skladu s tim i ispoštovani;
• posle konačne kontrole celokupne dokumentacije o dodeli bespovratnih sredstava u toku administrativno-verifikacionih poseta, 82 sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava ispunjavanju uslove da budu okončani;
• sprovedeno je osam provera na lokaciji u vezi s isporukom opreme namenjene „Podršci omladinskom preduzetništvu kroz bespovratna sredstva za pokretanje poslovanja“, devet provera na lokaciji u vezi s isporukom medicinske opreme lokalnim zdravstvenim centrima za zdravstvenu zaštitu žena, 15 provera na lokaciji u vezi s isporukom opreme namenjene „Podršci većoj konkurentnosti lokalne ekonomije kroz unapređeni poslovni ambijent za mikro i mala preduzeća (MMP)“, 14 provera na lokaciji u vezi s isporukom opreme
183 Registar rizika i problema može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
48
namenjene „Podršci ženskom preduzetništvu kroz bespovratna sredstva za pokretanje poslovanja“, te 32 provere na lokaciji u vezi s isporukom opreme namenjene „Podršci povećanju tehničkih kapaciteta LSU“ (26 isporuka IT opreme i šest isporuka aparata za fotokopiranje). Ukupno je realizovano 78 provera na lokaciji u izveštajnom periodu.
Evropski PROGRES je uspostavio i vodi Registar kvaliteta184, koji sadrži evidenciju o sprovedenim proverama kvaliteta. Pored pomenutih podataka koji se isključivo odnose na period obuhvaćen ovim godišnjim izveštajem, treba primetiti da posle usvajanja Strategije upravljanja kvalitetom i uspostavljanja procedura koje se odnose na Registar kvaliteta, Evropski PROGRES je otpočeo s njenim aktivnim sprovođenjem, te u skladu s tim preduzeo niz utvrđenih aktivnosti. Konkretno, realizovane su sledeće aktivnosti:
• 82 evaluacije obuka • 253 kontrole sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava • 90 provera isporuke opreme • 129 poseta projektnim lokacijama • 2 tehničke inspekcije • 12 kontrola koje je obavio UOP • 6 kontrola kvaliteta UNOPS RSPC • 1 spoljna kontrola kvaliteta (koju je obavila misija u sklopu sistema praćenja usmerenog na
rezultate – ROM) • 2 UNOPS revizije (Odbor za reviziju Ujedinjenih nacija i Grupa za internu reviziju i kontrolu
UNOPS-a). Ukupno je sprovedeno 577 aktivnosti da bi se osigurao dobar kvalitet realizacije Programa.
Održivost
Pristup Evropskog PROGRES-a održivosti počiva na pet dimenzija: nacionalnom vlasništvu, dobrom upravljanju, te socijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj dimenziji. Nacionalno vlasništvo Program nastoji da obezbedi nacionalno vlasništvo na nekoliko nivoa. Aktivnosti Evropskog PROGRES-a prvenstveno proizlaze iz postojećih nacionalnih i lokalnih razvojnih politika. Na primer: intervencije koje se odnose na MSP realizovane su u skladu sa Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine; podrška elektronskom sistemu za izdavanje građevinskih dozvola proistekla je iz Akcionog plana Vlade Srbije za uvođenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola; bespovratnim sredstvima koja su dodeljena romskim OCD podržana je realizacija Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine; aktivnosti na stručnom osposobljavanju usklađene su sa nacionalnim Akcionim planom zapošljavanja i njima su direktno podržani lokalni akcioni planovi za zapošljavanje; odabrani infrastrukturni projekti prepoznati su kao prioriteti u strategijama lokalnog održivog razvoja.
184 Registar kvaliteta može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
49
Sem toga, Program je uglavnom koristio metodologiju bespovratnih sredstava, čime se vlasništvo nad projektom prenosi na korisnike bespovratnih sredstava, dok Evropski PROGRES i dalje ima savetodavnu i nadzornu ulogu. Od 154 projekta namenjena LSU, njih 137 ili 89% realizovani su na osnovu metodologije bespovratnih sredstava. U slučajevima kada su korisnici bili pojedinci, kao što je slučaj sa ženama i mladim preduzetnicima, Program je obuhvatio „mentorstvo“ u prvoj godini osnivanja njihovih preduzeća kako bi šanse za održivost njihovog poslovanja bile veće. Ulažu se napori da se obezbedi institucionalna održivost – uvođenje GIS, pored opreme i obuka, obuhvatilo je i podršku donošenju odluka na opštinskom nivou i potpisivanje internih protokola koji treba da doprinesu održivoj primeni ove alatke. Nacionalno vlasništvo obezbeđuje se i kroz učešće ključnih nacionalnih zainteresovanih strana u radu Upravnog odbora Programa i redovnim konsultacijama, a u nekim slučajevima i kroz formalizovanu saradnju. Na primer, Evropski PROGRES potpisao je Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o saradnji na razvoju nacionalnog Parka prirode „Golija“. Deo aktivnosti biće realizovan kroz sufinansiranje sa korisnicima, pošto se na taj način povećava njihovo vlasništvo i posvećenost, pa se tako dodatno doprinosi održivosti. Dobro upravljanje Rad Evropskog PROGRES-a na infrastrukturnim projektima obuhvata komponentu dobrog upravljanja. To znači da Program, paralelno sa građevinskim radovima, pruža i tehničku podršku LSU korisnicama kako bi izradile nove ili revidirale postojeće lokalne propise i tako stvorile osnovu za odgovorno, efikasno, delotvorno, transparentno i nediskriminatorno ponašanje. Ovakav pristup dovešće do boljih rezultata, ali u suštini doprinosi održivosti datog projekta. Program je koristio i dostupnu ekspertizu u domenu DU da bi pomogao u izradi pravilnika koji olakšavaju korišćenje određenih pogodnosti projekta (npr. dodeljene opreme). Na primer, tim za DU učestvovao je u izradi Pravilnika o zajedničkoj upotrebi opreme od strane članova grupa poljoprivrednih proizvođača, što jasno treba da doprinese održivosti datih pogodnosti. Socijalna dimenzija Program obuhvata niz aktivnosti koje se bave potrebama ugroženog stanovništva i postoje brojni pokazatelji da su one imale pozitivan efekat na položaj korisnika i načela ljudskih prava. S tim u vezi, veoma je važno spomenuti podršku uključivanju Roma, osnaživanje žena, te podršku zapošljavanju mladih i najugroženijih, čime je ostvaren direktan pozitivan uticaj na 9.000 korisnika. Sem toga, brojnim projektima poboljšavaju se životni uslovi i doprinosi društvenom razvoju. Tekućim infrastrukturnim projektima poboljšaće se uslovi za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, vodosnabdevanje, te pristup javnim uslugama. Tu su još dva važna socijalna faktora: Program je i dalje prisutan na terenu, što je dobro za razumevanje potreba i obezbeđivanje svakodnevne pomoći; tim Evropskog PROGRES-a čine lokalni stručnjaci, koji imaju koristi od rada u međunarodnim organizacijama, a imali su i priliku da usavrše svoja stručna znanja kroz brojne obuke – od čega će, dugoročnije gledano, imati koristi lokalne zajednice. Ekonomska dimenzija
50
Program je do sada potpomogao otvaranje 298 stalnih, kao i 257 privremenih radnih mesta, a istovremeno je omogućio i da više od 500 ljudi učestvuje u ostvarivanju dohotka, što je važan pokazatelj ekonomske održivosti. Sem toga, aktivnosti Evropskog PROGRES-a doprinele su boljoj efikasnosti na opštinskom nivou. Na primer, podrška poreskoj upravi omogućila je LSU da uvećaju prihode na lokalnom nivou, rad na propisima o dobrom upravljanju u domenu državne imovine takođe bi trebalo da doprinese efikasnosti, a ima pokazatelja i da je TP u izradi planova kapitalnih investicija i programskih budžeta doprinela uspostavljanju strože fiskalne discipline. Izrada glavnih projekata već je omogućila LSU korisnicama da dođu do 3,2 miliona evra donatorskih sredstava, dok izrada planova detaljne regulacije za zone s ekonomskim potencijalom, kao i nekoliko ekonomskih infrastrukturnih projekata, znače da su opštine privlačnije za ulaganja – i ovo jasno ukazuje na to da su ove intervencije finansijski održive. Geografski informacioni sistem predstavlja primer alatke koja zahteva održavanje, što znači da će LSU korisnice morati da snose troškove u budućnosti. Svestan ovog rizika, Program je izradio Priručnik za korišćenje GIS koji, između ostalog, pruža smernice za njegovo efikasno održavanje. Dugoročnije gledano, ako se koristi na odgovarajući način, GIS će povećati efikasnost LSU, obezbeđujući da ekonomske koristi koje proizlaze iz boljeg odlučivanja odnesu prevagu nad ulaganjima u GIS i troškovima njegovog održavanja. Ovaj izveštaj je pružio i uvid u primere MSP koja su smanjila troškove, osvojila nova tržišta, obezbedila nove poslove i otvorila nova radna mesta, pokazavši na taj način da su „koristi“ dostupne. Izuzetak su možda standardi kvaliteta, zbog kojih će korisnička MSP morati da budu spremna da snose troškove ponovne sertifikacije – zato je nekoliko preduzeća povuklo svoje zahteve. Međutim, sa stanovišta održivosti, ovakav razvoj događaja je pozitivan. Ekološka dimenzija Program razmatra efekte koje projekti mogu da imaju po zaštitu životne sredine, pa je kroz određene intervencije dao pozitivan doprinos. Pre svega, sve intervencije koje mogu da utiču na životnu sredinu realizuju se u skladu sa relevantnim nacionalnim zakonodavstvom, kao i politikom upravljanja zaštitom životne sredine u domenu infrastrukture UNOPS-a za 2013, te se tako obezbeđuje procena potencijalnih opasnosti po životnu sredinu i sprovođenje odgovarajućih mera. Pozitivan doprinos pruža se kroz: šest lokalnih infrastrukturnih projekata koji doprinose povećanju energetske efikasnosti javnih objekata, izradu projekata JPP kojima se stvara osnov za poboljšanje energetske efikasnosti javne rasvete u tri LSU; dva projekta predviđaju zamenu starih azbestnih vodovodnih cevi, pa će na taj način doprineti upotrebi čistije i zdravije vode, dok se nekoliko PDR bavi stvaranjem uslova za revitalizaciju braunfild lokacija i turističkog područja, posebno vodeći računa o uticaju na životnu sredinu. Dobar primer predstavljaju projekti za razvoj Parka prirode „Golija“, u okviru kojih Program insistira na pristupu baziranom na aktivnom učešću i poštovanju međunarodnih ekoloških standarda. Važno je i napomenuti da je Program u nekoliko slučajeva insistirao na sprovođenju procene uticaja na životnu sredinu kroz bespovratnu pomoć za PDR, kako bi rizici bili na adekvatan način ocenjeni i tretirani. Na kraju, kroz izradu projekata za zaštitu od poplava i izgradnju objekata za zaštitu od poplava Program će povećati otpornost LSU na prirodne nepogode.
51
Stečene pouke Evropski PROGRES je nastavio da sistematski identifikuje, beleži i primenjuje pouke stečene tokom implementacije. Od 44 pouka u Evidenciji stečenih pouka, 11 je identifikovano i zabeleženo tokom ovog izveštajnog perioda i Program je ostvario značajan napredak u njihovom razrešavanju. U nastavku teksta je pregled ključnih pouka koje su identifikovane i razrešene: • Posete lokacijama i razgovori sa potencijalnim korisnicima su mehanizmi koji treba da budu
uključeni kao deo procesa ocenjivanja ili sprovedeni nakon ocenjivanja, ali pre sklapanja ugovora (o dodeli bespovratnih sredstava). Ovi napori su se pokazali kao korisni za neke PDP Evropskog PROGRES-a (npr. za podršku preduzetništvu mladih) pošto mogu da potvrde valjanost određene prijave i kapacitet kandidata. U slučajevima u kojima proces ocenjivanja nije obuhvatao posete lokacijama, broj otvorenih pitanja koja su se javila u sprovođenju bio je u proseku veći.
Na primer, kontrola prijava malih i srednjih preduzeća za donacije opreme obuhvatala je detaljnu analizu obimne dokumentacije koja je tražena od kandidata, ali bez poseta na terenu. U nekoliko slučajeva je utvrđeno da prostorije korisnika nisu obezbeđivale uslove za montiranje tražene opreme. Program je svako pitanje rešavao kako je nailazilo, ali ovo je bio pokazatelj da za slične intervencije treba razmotriti proces konkurisanja u dve faze: prva faza bi mogla da se zasniva na lakšem obrascu za prijavu, dok bi druga faza trebalo da obuhvati detaljniju prijavu sa obaveznim posetama lokacijama i potvrdom stvarnog stanja korisnika. Iskustva iz drugih poziva Evropskog PROGRES-a za dostavljanje predloga projekata su pokazala da razgovori sa korisnicima takođe mogu biti korisni za delotvoran proces ocenjivanja predloga. Osim toga, ova pouka je preneta i relevantna Standardna operativna procedura (SOP) Operativnog centra UNOPS-a za Srbiju je revidirana kako bi obuhvatila kao obaveznu odredbu sprovođenje „provere prijave“.
• Nedovoljno razvijeno tržište za pružanje određenih usluga uvek nosi rizik da dođe do kašnjenja, a ponekad čak i do neispunjavanja obaveza Programa. Tokom složenih procesa nabavki, kao što je tender za kampanju podizanja nivoa javne svesti, dobra praksa je da se organizuju javne prezentacije tendera, istovremeno primenjujući relevantnu politiku i procedure nabavke. To bi smanjilo rizik od dobijanja nedovoljnog broja ponuda ili neispravnih ponuda.
• Realizacija bespovratne pomoći za PDR je pokazala da 12–15 meseci nije dovoljan period za njihov završetak. U nekim slučajevima priprema tendera je trajala duže nego što je planirano, članovi komisije za planove nisu želeli da održe sastanak ukoliko im LSU ne isplati dugovanja za rad koji nije bio vezan za pakete bespovratne pomoći Programa, ili opštine nisu planirale sredstva za pribavljanje uslova od JKP i nije im bilo plaćano, neki izvođači radova nisu bili u stanju da završe ono što je planirano na vreme. Period paketa bespovratne pomoći za slične intervencije treba da bude najmanje 15–18 meseci. Standardi UNOPS-a za minimalni kvalitet koje pružaoci usluga moraju da ispune treba da takođe da budu podignuti i navedeni u uputstvima za kandidate. Takođe, Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti deo planova, kao ekološki i socijalni korektivni faktor. Troškove za pribavljanje svih urbanističkih uslova od JKP moraju da snose lokalne samouprave185.
• Angažovanje medija za plasiranje informacija relevantnih za program je važan zadatak sa stanovišta vidljivosti i zaposleni treba da budu u stanju da daju izjave za medije, uz prethodno odobrenje Programa i/ili menadžerke za komunikacije. Da bi se osiguralo da odgovarajući
185 Evidencija stečenih pouka može se dobiti od Evropskog PROGRES-a
52
zaposleni imaju minimum potrebnog znanja i veština, seminar o medijima treba organizovati za sve zaposlene Programa na početku svakog novog projekta/programa.
• Približavanje ciljnoj publici, kao što su MMP i GPP, pokazalo se kao izazov i stopa uspešnosti se razlikovala od opštine do opštine, ali su u načelu LSU sa manje lokalnih medija bile veći izazov za prenošenje poruka o aktivnostima Programa. U kontekstu približavanja konkretnim ciljnim grupama, saradnja ili partnerstvo sa srpskim nacionalnim emiterom kao jednim od najgledanijih medijskih kanala treba da bude uspostavljena na početku programa, kao i oglašavanje u časopisima namenjenim određenoj publici.
• Kao deo vidljivosti donatora, osim plaketa, korisničke LSU su obavezne da pomenu donaciju Programa na svojim veb-sajtovima – dodatna vidljivost donatora kod korisnika u privatnom sektoru takođe treba da bude razmotrena u smislu da treba obavezati korisnike iz privatnog sektora koji imaju svoje veb-sajtove da pomenu donaciju Programa na njima.
Plan rada U okviru rada na Godišnjem izveštaju, Evropski PROGRES je revidirao svoj Opšti plan rada186 i sačinio plan za treći kvartal 2017. godine187. Slede ključne aktivnosti koje treba da budu sprovedene do kraja Programa: Rezultat 1 Ojačano lokalno upravljanje, kapaciteti za planiranje i upravljanje uvođenjem novih ili poboljšanjem postojećih postupaka i procesa u skladu sa načelima dobrog upravljanja Aktivnost 1.1 • Javno zagovaranje u cilju usvajanja tri preostala PKI Aktivnost 1.2 • Okončanje realizacije preostala četiri paketa bespovratne pomoći za razvoj GIS • Završetak pet PDR za infrastrukturne koridore na Goliji i studiju upravljanja turističkim
odredištem Golija • Priprema publikacije o investicionim potencijalima PDR urađenih uz podršku Programa Aktivnost 1.4 • Uspostavljanje institucionalnog okvira za opštinske stručne centre za dobro upravljanje (DU) u
još najmanje pet LSU • Olakšavanje usvajanja najmanje četiri propisa u oblasti DU • Organizacija događaja posvećenog DU radi promocije rezultata u četvrtom kvartalu 2017. godine • Završetak skupa alata za dobro upravljanje • Doprinos formulisanju indeksa dobrog upravljanja za ocenu učinka LSU
Aktivnost 1.5 • Podrška za uspostavljanje normativnog okvira za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja i
izradu lokalnih akcionih planova za rodnu ravnopravnost u devet LSU 186
Opšti plan rada može se naći u Aneksu V, Prilog 5.4. Produžen je do 31. marta 2018. godine u skladu sa Zahtevom za produženje projekta bez dodatnih troškova iz maja 2017. godine 187 Plan rada za treći kvartal 2017. godine može se naći u Aneksu V, Prilog 5.5
53
Aktivnost 1.6 • Pružanje mentorske podrške za deset LŽOM radi formulisanja lokalnih politika za unapređenje
rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama Aktivnost 1.7 • Praćenje uvođenja ROB u 34 LSU Evropskog PROGRES-a Rezultat 2 Konkurentnost lokalne privrede unapređena poboljšanjem poslovnog ambijenta i upravljačkih/organizacionih kapaciteta MSP/poljoprivrednih proizvođača Aktivnost 2.1 • Unošenje podataka o konkurentnosti za 2016. godinu, predstavljanje portala konkurentnosti
ključnim zainteresovanim stranama i priprema pregleda ključnih nalaza u vezi sa konkurentnošću opština
Aktivnost 2.2 • Finalizacija generalnog projekta za regulisanje toka Južne Morave Aktivnost 2.3 • Pružanje pomoći CFCU za sprovođenje projekata bolnice u Vranju i Hitne pomoći u Novom
Pazaru Aktivnost 2.4 • Potpuna realizacija 16 lokalnih infrastrukturnih projekata koje sprovode LSU • Završetak infrastrukturnih projekata u Priboju, Prijepolju i Blacu (direktno sprovođenje) • Pružanje pomoći LSU u realizaciji paketa bespovratne pomoći CFCU za lokalne infrastrukturne
projekte Aktivnost 2.5 • Pružanje podrške za pet LSU u formulisanju lokalnih politika i/ili administrativnih propisa
Aktivnost 2.6 • Organizovanje sastanaka fokus-grupa radi potvrde zaključaka i definisanja preporuka vezanih za
vertikalnu koordinaciju u oblasti socijalne i zaštite životne sredine • U saradnji sa SKGO, predstavljanje nalaza i preporuka nacionalnim institucijama • Izrada veb-aplikacije za samovrednovanje namenjene Direkciji za elektronsku upravu Aktivnost 2.7 • Praćenje statusa dva JPP projekta od strane Državne komisije, finalizacija tenderske
dokumentacije za ove projekte i početak predstavljanja projekata potencijalnim privatnim partnerima
Aktivnost 2.8 • Praćenje preostalih aktivnosti društveno odgovornog poslovanja koje sprovode korisnička MSP i
evidentiranje poslovnih rezultata preduzeća; rešavanje pitanja nabavke opreme za jednog preostalog korisnika
54
• Okončanje sertifikacije za standarde kvaliteta i bezbednosti hrane za preostala četiri korisnika Aktivnost 2.9 • Praćenje sprovođenja preostala četiri paketa bespovratne pomoći sa GPP • Okončanje sertifikacije tri ovlašćena korisnika GP za dva tradicionalna proizvoda i sertifikacija GP
za tri tradicionalna proizvoda Aktivnost 2.10 • Finalizacija isporuke opreme za preostalih pet žena preduzetnica, finalizacija mentorske podrške,
kao i formulisanje preporuka za slične aktivnosti u četvrtom kvartalu 2017. godine
Rezultat 3 Pristup zapošljavanju koje pruža jednake mogućnosti ženama i muškarcima i socijalno uključivanje najranjivijih i marginalizovanih grupa Aktivnost 3.1 • Sprovođenje ankete o zadovoljstvu građana i predstavljanje nalaza Aktivnost 3.3 • Završetak realizacije deset programa stručne obuke i ocena rezultata Aktivnost 3.4 • Praćenje rada tri LSU u realizaciji usluga socijalne zaštite utvrđenih uz podršku Programa;
praćenje rada 28 startap preduzeća osnovanih zahvaljujući bespovratnoj pomoći ugroženim grupama
Aktivnost 3.5 • Finalizacija mentorske podrške pružene mladim preduzetnicima i formulisanje preporuka u
izveštaju. Praćenje napretka registracije preduzeća za preostalih sedam preduzetnika
Aktivnost 3.6 • Sprovođenje kampanje podizanja nivoa javne svesti o zaštiti reproduktivnog zdravlja žena
Aktivnost 3.8 • Završetak osam preostalih projekata iz poziva za Fond za učešće građana (CIF)
Aktivnost 3.9 • Praćenje uticaja nastave srpskog kao nematernjeg jezika
Rezultat 4 Efekti evropskih integracija Srbije predočeni široj javnosti Aktivnost 4.1 • Pružanje podrške za organizaciju osam letnjih festivala u LSU obuhvaćenim programom,
dostavljanje opreme za osam nagrađenih medija; stalna podrška u oblasti komunikacija radi promovisanja dostignuća programa i organizacije manifestacija. Organizovanje završnog događaja Programa
55
Aktivnost 4.2 • Praćenje sprovođenja medijske kampanje i evaluacija rezultata
56
Aneks VI Napredak u odnosu na pokazatelje u matrici logičkog okvira Aktivnost je završena i rezultati ostvareni u skladu sa postavljenim ciljevima Aktivnost se uopšteno gledano odvija u skladu sa planom Aktivnost se odvija uz kašnjenje koje je pod kontrolom Aktivnost je kritična
Opšti cilj Doprinos održivom razvoju nedovoljno razvijenih delova Srbije kroz stvaranje povoljnijeg okruženja za razvoj poslovanja i infrastrukture, uz primenu principa dobrog upravljanja, unapređujući na taj način zapošljivost i socijalno uključivanje. Srbija je napredovala na rang-listi Izveštaja Svetske banke o uslovima poslovanja za najmanje pet mesta Srbija je napredovala na rang-listi u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za najmanje pet mesta
Mesto Srbije u Izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2016. godinu poboljšano je za devet mesta, te za još sedam mesta u izveštaju za 2017. godinu. Sada je rangirana kao 47. zemlja, u odnosu na 68. mesto u 2015. godini.
Srbija je za sedam mesta popravila poziciju u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2014–2015. godinu, te za još četiri mesta u Izveštaju za 2015–2016. godinu. Trenutno zauzima 90. mesto u poređenju sa listom za 2013–2014. godinu, gde je bila na 101. mestu.
Svrha programa Unapređenje upravljanja na lokalnom nivou i poboljšanje uslova za razvoj poslovanja i infrastrukture, unapređenjem i/ili jačanjem kapaciteta za planiranje i upravljanje, te unapređenjem povoljnog okruženja za poslovanje, kao i poboljšanjem sprovođenja politika socijalnog uključivanja i zapošljavanja.
Ukupna ulaganja u infrastrukturu povećana za najmanje 10% na godišnjem nivou
Najmanje pet novih investicija u industriju do kraja Programa
Izvoz sektora MSP povećan za najmanje 5% do kraja Programa
(Ne)posredne aktivnosti sprovođene u okviru Programa omogućile zapošljavanje najmanje 1.500 ljudi
Projekti za izradu planova detaljne regulacije, tehničkih projekata, u kombinaciji sa naporima da se unapredi planiranje kapitalnih projekata i uvede dobra praksa za upravljanje infrastrukturom stvaraju temelj za povećanje ulaganja u infrastrukturu. Projekti za klastere, uvođenje standarda kvaliteta, preduzetništvo žena i mladih, podrška MSP, zaštita oznake geografskog porekla, stručno osposobljavanje i akcije realizovane kroz partnerstvo civilnog društva i LSU doprineli su otvaranju preko 600 radnih mesta, dok ovaj broj treba da bude i veći u sledećih godinu do tri godine.
Rezultat 1: Ojačano lokalno upravljanje i kapaciteti za planiranje i upravljanje uvođenjem novih ili poboljšanjem/ukidanjem postojećih postupaka i procesa u skladu sa načelima dobrog upravljanja
57
Objektivno proverljivi indikatori Opšti status
Aktivnost 1.1.1 Najmanje 50% opština koje učestvuju u Programu su uvele planiranje kapitalnih investicija (PKI) do kraja sprovođenja Programa (početno stanje iz 2014. godine: 23%)188
Aktivnost završena. Program je pružio pomoć za 15 LSU (deset novoodabranih LSU i pet LSU koje su primile pomoć kroz prethodni program) za izradu PKI. Svih 15 korisničkih LSU je uradilo PKI. Dvanaest skupština LSU je usvojilo PKI.
Aktivnost 1.1.2 Najmanje 15 opština je do kraja Programa dobilo podršku za izradu višegodišnjih programskih budžeta (početno stanje iz 2014. godine: pet opština je imalo delimično programsko budžetiranje)189
Aktivnost završena. Program je pružio pomoć za 15 LSU (deset novoodabranih i pet koje su primile pomoć kroz prethodni program) za uvođenje programskih budžeta za 2016. godinu. Sve LSU su blagovremeno usvojile programske budžete za 2016. godinu.
Aktivnost 1.1.3 Najmanje 15 opština je povećalo svoje poreske prihode za najmanje 15% do kraja Programa (jačanje odgovornog odnosa kroz proširenje poreske osnovice i podizanje nivoa svesti građana o potrebi poštovanja poreskih propisa). Početno stanje: broj poreskih obveznika i godišnji prihod od poreza će biti određen za svaku opštinu nakon odabira lokalnih samouprava190
Aktivnost završena. Program je pružio pomoć za 16 LSU za unapređenje registara poreskih obveznika. Na osnovu godišnjih izveštaja LPU za 2016. godinu, LSU koje su dobile podršku su povećale broj registrovanih poreskih obveznika u proseku za 10%, a prosečno povećanje prihoda od naplaćenih poreza je 93% u odnosu na početne podatke iz 2013. godine.191 EU i SCO obezbedile su 154.000 evra kao podršku za 16 projekata, dok su LSU povećale poreske prihode za 1,4 miliona evra.
Aktivnost 1.2 Kapaciteti za upravljanje geoprostornim podacima i/ili kvalitet geoprostornih podataka unapređeni u najmanje deset lokalnih samouprava do kraja Programa (početno stanje iz 2014. godine: 33% po opštini)192
PDP za uvođenje Geografskog informacionog sistema (GIS) objavljen je u maju 2015. godine, a UOP je odobrio jedanaest projekata u novembru 2015. godine. GIS oprema isporučena je u svih 11 korisničkih lokalnih samouprava u četvrtom kvartalu 2016. godine, pravni osnov za razvoj GIS uspostavljen u svih 11 LSU. Devet LSU potpisalo je protokole o razmeni podataka sa institucijama koje učestvuju u lokalnim GIS. Sedam projekata je završeno, dok su ostali u završnoj fazi realizacije.
Aktivnost 1.2 Najmanje 15 opština izradilo planove detaljne regulacije (PDR) ili plansku dokumentaciju opštijeg nivoa kojom se olakšava izrada ekonomskih projekata do kraja Programa
PDP za izradu PDR je sproveden u aprilu 2015. godine. UOP je odobrio 21 predlog projekta za izradu 31 PDR. Svih 21 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava je zaključeno i proces odobravanja u skupštinama opština je u toku (16 PDR je usvojeno, osam PDR je u proceduri, dva PDR u fazi javnog uvida, pet PDR u fazi nacrta). U novembru 2016. godine potpisan je ugovor za izradu pet PDR-a za infrastrukturne koridore na Goliji, a sprovođenje je u toku.
Aktivnost 1.3 Do kraja Programa su sve opštine obuhvaćene Evropskim PROGRES-om uspostavile mehanizme za praćenje i evaluaciju infrastrukturnih projekata, primenjuju modalitet ugovora FIDIC kao izabrani model, a Inženjerska komora Srbije je uvela programe obuke o FIDIC-u
Aktivnost završena. Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES) održalo je obuke o modalitetu ugovora FIDIC. Održano je pet modula obuke za 102 opštinska službenika (62 muškarca i 38 žena) iz svih 34 LSU i pet predstavnika SEIO i CFCU (tri žene, dva muškarca). Pored toga, održano je četiri obuke uz rad za 41 učesnika (25 muškaraca, 16 žena) iz 18 LSU koje su dobijale bespovratna sredstva za lokalne infrastrukturne projekte.
188 Osnovna studija o konkurentnosti, EU PROGRES, 2014. 189 Osnovna studija o konkurentnosti, EU PROGRES, 2014. 190 Godišnji izveštaji LPU 191 Ocena efekata pomoći, koja se može naći u Aneksu I, Prilog 1.2, pruža podatke o pojedinačnim LSU 192 Prepreke u razvoju infrastrukture, EU PROGRES, 2013.
58
Aktivnost 1.4 Do kraja Programa su pokrenute, razvijene i sprovedene reforme institucionalnog upravljanja u najmanje pet LSU, s naglaskom na povećanju povećanje odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti u pružanju javnih usluga građanima, uz izradu ili reviziju najmanje deset lokalnih politika ili lokalnih propisa u skladu sa pravnim okvirom Republike Srbije
Završena je ocena lokalnog upravljanja u 34 opštine. Potpisan je MoR za intervencije u oblasti dobrog upravljanja (DU) na lokalnom nivou sa 34 LSU. Šest obuka za jačanje kapaciteta za dobro upravljanje i jedno studijsko putovanje sprovedeni su za 27 službenika zaduženih za DU (21 muškarac, šest žena). Ovo je rezultiralo pokretanjem uspostavljanja institucionalnih struktura u LSU i pet LSU je ustanovilo institucionalni okvir za DU. Reforme lokalnog upravljanja započete u 18 LSU i četiri LSU usvojile su šest lokalnih propisa u oblasti odgovornosti i efikasnosti. Sprovedene su četiri posete švajcarskih stručnjaka za DU.
Aktivnost 1.5 Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost (MRR) su formirani i lokalni akcioni planovi za rad mehanizama za rodnu ravnopravnost (MRR) usvojeni u svim opštinama obuhvaćenim Evropskim PROGRESOM do kraja 2015. godine. Najmanje 30 MRR do kraja 2016. uspešno sprovelo projekte za koje im je Evropski PROGRES odobrio bespovratna sredstva i pružaju svoj doprinos unapređenju pitanja rodne ravnopravnosti. Najmanje dve trećine opština obezbeđuju sredstva za aktivnosti lokalnih MRR do kraja Programa. Početno stanje: formiran je 31 MRR, a dve opštine su imenovale službenike zadužene za pitanja rodne ravnopravnosti, 23 opštine obuhvaćene Evropskim PROGRES-om sačinilo Lokalne akcione planove za unapređenje rodne ravnopravnosti193
Kroz mentorsku i savetodavnu podršku Program je ojačao kapacitete 34 LSU za bavljenje pitanjima rodnih inicijativa na lokalnom nivou. Uspostavljeno je trideset tri lokalna MRR, usvojeno 30 lokalnih akcionih planova, a 32 LSU potpisale su Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou. PDP za podršku lokalnim MRR objavljen je u septembru 2016. godine. UOP je usvojio 18 projekata, koji su realizovani od decembra 2016. do juna 2017. godine. Projekti su pozitivno uticali na 1.481 osobu (1.159 žena i 322 muškarca) kroz aktivnosti koje se odnose na ekonomsko osnaživanje žena, javno zdravlje, jačanje kapaciteta, kao i veće znanje o pitanjima rodne ravnopravnosti među donosiocima odluka i poboljšanje uloge lokalnih MRR.
Aktivnost 1.6 Do kraja 2015. godine unapređena znanja najmanje 50% odbornica i odbornika u deset skupština LSU o pitanjima rodne ravnopravnosti i tehnikama javnog zagovaranja. Odbornice u svakoj od deset skupština opština su uspešno zagovarale najmanje jedno pitanje rodne ravnopravnosti do kraja Programa
Aktivnost završena. Projekat koji se odnosi na veće odlučivanje žena kroz aktivno angažovanje u lokalnim ženskim odborničkim mrežama (LŽOM) realizovan je od oktobra 2016. do juna 2017. godine. U novembru i decembru 2016. godine uspostavljeno je 10 LŽOM, koji su okupile 97 odbornica. Svih deset lokalnih LŽOM usvojilo je godišnje planove rada za 2017. LŽOM su donele 25 preporuka za lokalne politike, programe i propise usredsređujući se prvenstveno na povećanje učešća žena u procesu odlučivanja.
Aktivnost 1.7 Najmanje pet opština uvelo postupke i prakse rodno odgovorno budžetiranja do kraja 2016. godine. Održivost akcije obezbeđena je usvajanjem odgovarajućih opštinskih odluka do kraja Programa. Početno stanje: tri opštine su sprovele analize budžeta i lokalnih politika iz perspektive rodne ravnopravnosti194
Četiri opštine su uvele rodno odgovorno budžetiranje kroz različite stavke opštinskih budžeta, obezbeđujući tako uključivanje rodnih politika u budžete.
Rezultat 2 Konkurentnost lokalne privrede unapređena poboljšanjem poslovnog ambijenta i upravljačkih/organizacionih kapaciteta MSP/poljoprivrednih zadruga Aktivnost 2.1 Ukupan indeks konkurentnosti povećan za najmanje 10% u svim opštinama obuhvaćenim Programom do kraja Programa, ili za najmanje 25% u pogledu jednog od sledećih podindeksa: kapacitet lokalne zajednice da upravlja resursima i potencijalima zajednice, ekonomske politike, strategije i mere, finansijski kapaciteti javnog i privatnog sektora195
Na osnovu podataka o konkurentnosti za 2015. godinu (dostupnih za 30 LSU koje su unele više od 95% podataka potrebnih za izračunavanje indeksa), 27 LSU su zabeležile poboljšanja u odnosu na početno stanje iz 2013. godine, dok su preostale tri na približno istom nivou. Dvadeset jedna LSU je ostvarila rast ukupnog indeksa konkurentnosti od preko 10%. Najveća poboljšanja su zabeležena kad je reč o podindeksima koji se odnose na upravljačke kapacitete (22 LSU napredovale su za više od 25%) i ekonomsku politiku (20 LSU napredovale su za više od 25%). Nakon usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji, 34
193 Osnovna studija o konkurentnosti, EU PROGRES, 2014. 194 Osnovna studija o konkurentnosti, EU PROGRES, 2014. 195 Onako kako su utvrđeni pri rangiranju Srbije u Izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja za 2014. godinu
59
LSU dobile su tehničku pomoć za primenu sistema elektronskih građevinskih dozvola uključujući nabavku neophodne IT opreme u periodu od juna 2016. do juna 2017. godine. Prosečno vreme izdavanja građevinskih dozvola u LSU koje su dobile podršku je smanjeno za 37% (od osam do pet dana); rešeno je 93% primljenih zahteva (poboljšanje od 13%); udeo negativno rešenih zahteva smanjen je sa 40% na 16%; a 51% planskih dokumenata upisano je u centralni registar (poboljšanje od 17%).
Aktivnost 2.2 Spremna najmanje dva međuopštinska i najmanje 35 prioritetnih lokalnih ekonomskih i projekata društvene infrastrukture u skladu sa nacionalnim sektorskim prioritetima, sa kompletnom tehničkom dokumentacijom izrađenom u skladu sa kriterijumima u okviru PPF 5 nakon što je urađena ocena postojeće liste spremnih projekata
PDP za izradu glavnih projekata za lokalnu infrastrukturu oglašen je u decembru 2014. godine. UOP je odobrio 40 predloga projekata u februaru 2015. godine. Sporazumi o dodeli bespovratnih sredstava sa lokalnim samoupravama realizovani su od maja 2015. do oktobra 2016. godine. Na osnovu urađenih projekata napravljena je lista projekata „spremnih za gradnju“ vrednih 29 miliona evra. Do sada je, na osnovu projekata, 15 LSU ostvarilo pristup donatorskim sredstvima u iznosu od 3,3 miliona evra. U junu 2016. godine Program je potpisao ugovore za dva međuopštinska projekta koji se odnose na mere zaštite od poplava. Završen je ugovor o projektima za zaštitu od erozije basena Vlasine, Pčinje i Jablanice. U toku je izrada generalnog projekta za uređenje toka Južne Morave.
Aktivnost 2.2 Opštine do kraja Programa sačinile najmanje dvadeset projekata i podnele ih u cilju dobijanja finansijske podrške za programe koji se finansiraju iz drugih izvora u odnosu na izvore finansiranja Evropskog PROGRES-a
Aktivnost završena. Nakon što je to UOP usvojio u septembru 2014. godine, Evropski PROGRES je pružio podršku za rad Zajedničkog tehničkog sekretarijata IPA Prekograničnog programa Srbija – Crna Gora (CBC SRB-MON). Bespovratna sredstva su realizovana u novembru 2015. godine i omogućila su da LSU obuhvaćene Evropskim PROGRES-om koje su ispunjavale uslove podnesu 48 predloga projekata u okviru javnog poziva CBC. Osim toga, LSU su, na osnovu projekata urađenih uz podršku Programa, podnele 14 predloga projekata za finansiranje iz drugih izvora.
Aktivnost 2.3 Najmanje jedan prioritetni međuopštinski projekat sproveden do kraja Programa
Aktivnost završena. Građevinska dozvola je izdata 1. decembra 2014. godine. Ugovor o izgradnji odeljenja u Bujanovcu subotičkog Ekonomskog fakulteta je potpisan u januaru 2015. godine, izgradnja završena u septembru 2015. godine, a objekat je u funkciji.
Aktivnosti 2.3 i 2.4 Usluge nadzora nad radovima su pružene CFCU kao naručiocu za prioritetni infrastrukturni projekat koji sprovodi
UOP je u novembru 2015. odobrio projekte za završetak izgradnje novog bloka Opšte bolnice u Vranju i za izgradnju zgrade hitne pomoći u Novom Pazaru. Program je pomogao CFCU da pripremi tendersku dokumentaciju u prvoj polovini 2016. godine. CFCU je objavio tender za radove i za nadzor radova u februaru 2017. godine. Ugovori su potpisani u junu 2017. godine. Ova aktivnost neće moći da bude sprovedena onako kako je prvobitno osmišljena. Ovaj će problem biti donekle rešen odobrenjem produženja bez dodatnih troškova.
Aktivnosti 2.3 i 2.4 Tehnička pomoć pružena SEIO i CFCU u pripremi i pokretanju programa za dodelu bespovratne pomoći i praćenju njegovog sprovođenja
Uprkos blagovremenoj tehničkoj pomoći Programa, CFCU je objavio poziv za projekte lokalne infrastrukture tek u martu 2015. godine, pet meseci kasnije nego što je prvobitno planirano. S obzirom na to da su dalja kašnjenja premašila osamnaest meseci, pružanje prvobitno zamišljene tehničke pomoći nije izvodljivo. UOP je obavešten o ovom problemu. U novembru 2015. godine UOP je odobrio sprovođenje tri projekta za zaštitu od poplava i sprečavanje erozije. Dva su završena u maju 2017. godine, a jedan je otkazan zbog nerazjašnjenih svojinskih odnosa.
60
Aktivnost 2.4 Pružena podrška u izradi najmanje 12, a najviše 34 lokalna i najmanje jednog međuopštinskog infrastrukturnog projekta koji su podneti CFCU radi finansiranja, u okviru poziva za dostavljanje predloga projekata
Evropski PROGRES je organizovao informativne sesije kako bi predstavio poziv CFCU i podržao LSU u izradi koncepata. Sve 34 programske LSU odgovorile su na poziv podnevši 52 koncepta. CFCU je uputio zahtev 25 LSU da dostave kompletne predloge za 30 projekata, koji su prošli evaluaciju koncepata u februaru 2016. godine. Dvadeset tri LSU su poslale CFCU 26 kompletnih predloga do isteka roka, 21. marta 2016. godine. Ugovori o dodeli bespovratnih sredstava potpisani su sa 14 LSU u maju 2017. godine. Poziv za dostavljanje predloga projekata lokalne infrastrukture koji sprovodi Program (UNOPS) oglašen je u martu 2016. godine. UOP je u avgustu 2016. godine odobrio 14 projekata, te dodatna četiri u oktobru 2016. godine. Šesnaest paketa bespovratne pomoći je u toku, a modalitet implementacije u Priboju i Prijepolju, usled znatnog kašnjenja u realizaciji, promenjen je iz bespovratnih sredstava u direktnu implementaciju u aprilu 2017. godine.
Aktivnost 2.5 Do kraja Programa završena je sveobuhvatna studija radi procene svih opština sa preporukama da preko svojih nadležnih službi formulišu i usvoje kriterijume i postupke za ocenu prednosti i nedostataka mogućnosti da same pružaju neku uslugu ili da njeno pružanje povere privatnom sektoru/drugom subjektu i pružena podrška za realizaciju
Odobravanjem 18 infrastrukturnih projekata za finansiranje, Evropski PROGRES je započeo sa sprovođenjem aktivnosti u januaru 2017. godine. Tri LSU su usvojile tri lokalna propisa koji se odnose na povezivanje DU sa infrastrukturnim projektima. Održane su šire konsultacije sa lokalnim samoupravama i pružena je podrška u izradi relevantnih propisa.
Aktivnost 2.6 Rešavanje najmanje tri prepreke u vertikalnoj koordinaciji između Vlade RS i lokalnih samouprava započeto ili okončano do kraja Programa kroz redovne, strukturirane i tematske konsultacije sa nadležnim ministarstvima i institucijama i u saradnji sa SKGO, čime se pozitivno utiče na odgovornost, transparentnost, delotvornost i efikasnost LSU
Ova aktivnost podeljena je na dve glavne teme, u konsultacijama sa SKGO i SIPRU: prva tema je sprovođenje politike zaštite životne sredine, a druga sprovođenje politike socijalne zaštite. Održano je osam konsultativnih radionica i, u dogovoru sa SKGO, svi prikupljeni nalazi biće predstavljeni nadležnim državnim organima. Pored toga, Program je pružio podršku za jačanje kapaciteta LSU za izradu veb-prezentacija javne uprave i uspostavljanje e-usluga. Održane su tri obuke od decembra 2016. do februara 2017. godine za 44 predstavnika (35 muškaraca, devet žena) iz 28 LSU. LSU su zabeležile poboljšanje kad je u pitanju transparentnost internet stranica od 9,2%, tri opštine196 su formulisale 17 novih e-usluga197 a 13 LSU je sačinilo akcione planove za poboljšanje e-usluga i veb-prezentacija LSU.
Aktivnost 2.7 Do kraja Programa sačinjena i sprovedena najmanje dva modela javnoprivatnih partnerstava
Program je pružio tehničku pomoć dvema korisničkim lokalnim samoupravama za formulisanje projekata JPP koje su izabrane putem javnog poziva (Knjaževac i Raška). Predlozi projekata dostavljeni su Državnoj komisiji za JPP na odobravanje – ukoliko ne bude većih otvorenih pitanja, u trećem kvartalu 2017. godine biće objavljeni tenderi za izbor privatnog partnera.
Aktivnost 2.8 Najmanje 30 MSP uvelo međunarodne standarde kvaliteta ili bezbednosti hrane (ISO 9000, HACCP, Global GAP, itd.) i okupilo se u najmanje dva nova klastera i/ili zadruge
PDP za uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta ili bezbednosti hrane sproveden je u oktobru 2015. godine. Od 22 odobrena predloga projekata, šest korisnika se povuklo iz procesa. Četrnaest MSP okončalo je proces sertifikacije, a dva su u završnoj fazi.
196 Medveđa, Novi Pazar i Raška 197 Procenu je napravila Direkcija za elektronsku upravu na osnovu utvrđenih kriterijuma za procenu veb-prezentacija i e-usluga, u skladu sa Smernicama za izradu veb-prezentacija u javnoj upravi i uspostavljanje e-usluga, a sprovedena je na uzorku od 13 opština koje su učestvovale u obuci za primenu smernica. Detaljnije informacije o ovim procesu su date u aktivnosti 2.6
61
Aktivnost 2.8 Sačinjeni i usvojeni kriterijumi i transparentan postupak za odabir 30 MSP koja će proći postupak sertifikacije ili ponovne sertifikacije SUK (eng. QMS). Pripremljen i usvojen postupak za formiranje klastera/zadruga koji će za rezultat imati jasno i adekvatno regulisana novoosnovana pravna lica
PDP za unapređenje konkurentnosti kroz otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru sproveden je u junu 2016. godine. UOP je odobrio finansiranje opreme za 17 MMP. Nakon povlačenja jednog preduzeća Program je nabavio opremu za 16 MMP. Isporuka opreme za 15 MMP je završena. Preduzeća sprovode aktivnosti društveno odgovornog poslovanja u skladu sa planom, kao njihovo učešće u troškovima.
Aktivnost 2.8 Do kraja Programa najmanje 20 MSP, članova klastera, uvelo inovacije ili koriste inovativne tehnike razvoja tržišta
Aktivnost završena. PDP za podršku klasterima u uvođenju inovativnih praksi i zajedničkog nastupa na tržištu objavljen je u decembru 2014. godine. UOP je odobrio pet projekata vrednih 145.000 evra u aprilu 2015. godine. Kroz pet realizovanih paketa bespovratne pomoći, 87 MSP je uključeno u intervenciju, od kojih je 62 imalo direktne koristi od primenjenih inovacija.
Aktivnosti 2.9 i 3.10 Najmanje 30 poljoprivrednih proizvođača, članova zadruga, do kraja Programa u proizvodnji primenjuje nove tehnike i tehnologije
Prva faza Programske podrške za 32 grupe poljoprivrednih proizvođača (GPP), koja se sastojala od obuka i studijske posete, završena je. Obuke su obuhvatale menadžment, finansije i marketing za GPP, dok je studijska poseta posebno osmišljena tako da pruži uvid u moderne tehnike i tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Pomoć u drugoj fazi počela je objavljivanjem poziva u avgustu 2016. godine. UOP je odobrio sedam projekata u novembru 2016. godine. Aktivnosti su završile tri GPP onako kako je planirano.
Aktivnost 2.9 Najmanje tri tradicionalna poljoprivredna proizvoda su registrovana ili sertifikovana sa oznakom zaštićenog imena porekla i zaštićenom geografskom oznakom u PO Programa sa uvećanjem za barem 50% do kraja Programa (početno stanje iz 2014. godine: osam proizvoda sa oznakom zaštićenog imena porekla)198
Ocena GPP i zaštite geografskog porekla (GI) završena je u maju 2015. godine. Program je sproveo javni poziv putem kojeg je odabrano pet tradicionalnih proizvoda za zaštitu GP. Evropski PROGRES pruža TP za izradu elaborata za zaštitu proizvoda i ovlašćenih korisnika. Izrađeni su elaborati za tri proizvoda – sjenička stelja, vlasinski med i ivanjički krompir –i dostavljeni Zavodu za intelektualnu svojinu. U toku je sertifikacija ovlašćenih korisnika za „sjenički sir“ i „sjeničku jagnjetinu“.
Aktivnosti 2.10 i 3.10 Otvoreno najmanje 80 novih radnih mesta za žene kao rezultat najmanje 40 ugovora o dodeli bespovratne pomoći za pokretanje novih preduzeća do kraja Programa
PDP za podršku ženama preduzetnicama oglašen je u junu 2015. godine, a Program je obučio 147 žena za pisanje poslovnih planova. UOP je usvojio 48 predloga projekata za finansiranje. Nakon povlačenja tri kandidatkinje Program je finansirao nabavku opreme za 45 žena preduzetnica. Registrovano je četrdeset četiri preduzeća, a 39 korisnica dobilo je svu opremu za započinjanje poslovnih aktivnosti. Novoosnovana preduzeća zapošljavaju 83 žene (44 samozaposlene i 39 zaposlenih). Preduzetnice stalno dobijaju mentorsku podršku.
Rezultat 3: Poboljšan pristup zapošljavanju koje pruža jednake mogućnosti ženama i muškarcima i socijalno uključivanje najranjivijih i marginalizovanih grupa putem izrade i sprovođenja lokalnih politika, što za posledicu ima smanjenje migracija sa jugoistoka i jugozapada Srbije Aktivnosti 3.4 i 3.10 Akcioni planovi za zapošljavanje i socijalno uključivanje usmereni u jednakoj meri na oba pola do kraja Programa sačinjeni i integrisani u srednjoročno planiranje opštinskih budžeta svih opština obuhvaćenih Evropskim PROGRES-om (početno stanje iz 2014. godine: četiri opštine imaju Strategije za socijalno uključivanje)199
Aktivnost je sprovedena u saradnji sa Centrom za socijalnu politiku od oktobra 2015. do juna 2017. godine. Podržane su lokalne samouprave za sprovođenje procene potreba ugroženih i marginalizovanih grupa, kako bi se analizirale, formulisale i/ili ažurirale nove ili postojeće relevantne lokalne politike, izgradili kapaciteti relevantnih lokalnih
198Zavod za intelektualnu svojinu Srbije (2014), „Spisak oznaka geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinu“ može se naći na http://www.zis.gov.rs/intellectual-property-rights/inidications-of-geographical-origin/list-of-igo.91.html (1. februar 2014. godine) 199 Osnovna studija o konkurentnosti, EU PROGRES, 2014.
62
institucija, a zatim pilotirale nove politike. Intervencija je ponudila bespovratna sredstva lokalnim ugroženim i marginalizovanim grupama za početak poslovanja. Izveštaji o oceni institucionalnih kapaciteta, socijalne zaštite i zapošljavanja ugroženih grupa završeni su i predstavljeni u junu 2017. godine. Tri LSU su osnovale službe socijalne zaštite, dok je 28 korisnika iz 16 opština dobilo finansijsku podršku za pokretanje poslovanja.
Aktivnost 3.5 Najmanje 50% nezaposlenih Roma obuhvaćeno aktivnim merama tržišta rada do kraja Programa (početno stanje iz 2013. godine: 38%)200
Deo ove aktivnosti obuhvaćen je pristupom za aktivnost 3.4. Javni poziv za podršku samozapošljavanju mladih objavljen je u martu 2016. godine. Od 93 prijave, 27 kandidata ušlo je u uži izbor i prošlo obuku za izradu plana poslovanja. UOP je odobrio 22 projekta za nabavku opreme za samozapošljavanje mladih u avgustu 2016. godine. Svih 22 korisnika dobilo je neophodnu opremu za pokretanje poslovanja, dok je njih 15 registrovalo preduzeća. Otvoreno je pet novih radnih mesta. PDP za pilotiranje primene mera iz Strategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja objavljen je u maju 2016. godine. Od 39 primljenih prijava, UOP je odobrio 16 projekata koje su sprovele romske OCD u avgustu 2016. godine. Svih 16 projekta je uspešno završeno a korisnici su bili 3.634 Roma (1.588 muškaraca i 2.046 žena). Projekat „Music Art“ realizovan je u četiri škole u Vranju, Bujanovcu i Surdulici od oktobra 2016. do juna 2017. godine. Realizovano je više od 250 sati časova zasnovanih na inkluzivnoj metodologiji „EL Sistema“, četiri koncerta i nekoliko master-klas nastupa sa domaćim i međunarodnim stručnjacima uz učešće oko 200 dece (više od 50% iz ugroženih grupa).
Aktivnosti 3.8 i 3.10 Do kraja Programa podržano najmanje 40 projekata koji su u partnerstvu pripremile lokalne samouprave i organizacije civilnog društva. Najmanje polovina opština koje su bile korisnice tih projekata do kraja Programa sačinile i usvojile kriterijume za transparentno i nediskriminatorno dodeljivanje sredstava lokalnog budžeta organizacijama civilnog društva.
U septembru 2014. godine je oglašen prvi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za Fond za učešće građana (CIF), odnosno projekte koji se sprovode u partnerstvu između organizacija civilnog društva i lokalnih uprava. Od 77 predloga projekata, UOP je odobrio finansiranje za 20 projekata u decembru 2014. godine. Osamnaest projekata je uspešno završeno, a dva su otkazana. Drugi PDP za dodelu bespovratnih sredstava za CIF oglašen je u martu 2016. godine. Od 48 primljenih prijava, UOP je odobrio finansiranje 24 projekta. Završeno je dvadeset projekata, dok su preostala četiri projekta u završnoj fazi implementacije.
Aktivnost 3.1 Zadovoljstvo građana opštinskim uslugama, radom lokalnih vlasti i skupština opština povećano za 10% do kraja Programa201
Opis poslova i zadataka za izbor pružaoca usluga za sprovođenje Ankete o zadovoljstvu građana sačinjen je u drugom kvartalu 2017. godine i nabavka će biti započeta u trećem kvartalu 2017. godine.
Aktivnosti 3.3, 3.5, i 3.10 Najmanje 100 nezaposlenih uspešno okončalo organizovanu stručnu obuku do kraja Programa i uvedeni su održivi dodatni kursevi koji će se organizovati i nakon okončanja Programa kako bi povećali mogućnosti za zapošljavanje učesnika u obuci
Deset lokalnih samouprava odabrano je putem javnog poziva realizovanog u avgustu 2016. godine radi sprovođenja aktivnosti stručnog osposobljavanja u skladu sa lokalnim strategijama zapošljavanja. Ukupno 177 nezaposlenih (90 muškaraca i 87 žena) završilo je obuke; njih 145 (77 muškaraca i 68 žena) dobilo je sertifikate o uspešno završenoj obuci; zaposleno je njih 88 (60 muškaraca i 28 žena). U toku su obuke za 159 učesnika.
Aktivnost 3.6 Efikasnost i delotvornost najmanje tri zdravstvena Izveštaj o proceni potreba za medicinskom opremom je
200 Izveštaj o zapošljavanju Roma, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Beograd, 2013. 201 Polaznu osnovu za Istraživanje zadovoljstva građana predstavlja anketa sprovedena 2013, dok će nova anketa biti sprovedena 2017. godine, na kraju programa
63
centra poboljšana do kraja Programa nabavkom nove medicinske opreme za zaštitu zdravlja žena202
završen. Svi zdravstveni centri su poslali zvanična pisma o zainteresovanosti, a tender za nabavku medicinske opreme objavljen je u septembru 2016. godine. Isporuka opreme za devet zdravstvenih centara okončana je u januaru 2017. godine. OPZ za javnu kampanju koja se bavi pitanjem zdravlja žena je sačinjen i biće objavljen u trećem kvartalu 2017 godine.
Aktivnost 3.7 Unapređena najmanje četiri kulturna centra u multietničkim opštinama (npr. za međukulturalnu muzičku, pozorišnu i likovnu produkciju)
Sredstva iz ove aktivnosti su preusmerena za podršku aktivnosti 3.9, koja se pokazala veoma delotvornom.
Aktivnost 3.9 Do 400 mladih i nezaposlenih državljana Srbije albanskog porekla u području obuhvaćenom Programom unapredilo svoje znanje srpskog jezika tokom sprovođenja Programa
Program je obezbedio sredstva za asistente u nastavi od avgusta 2015. do juna 2017. godine. Tokom prve školske godine 865 učenika učestvovalo je u programu, dok se njihov broj povećao na 1.073 učenika tokom druge školske godine (povećanje učešća za 20%). Izvršena je nabavka udžbenika, priručnika za nastavnike i pomoćnih nastavnih sredstava i oni su dostavljeni u 16 osnovnih škola u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Promena u pristupu rešena je u okviru PBDT).
Rezultat 4: Efekti evropskih integracija Srbije predočeni široj javnosti Procenat građana koji povezuju evropske integracije sa manjom nezaposlenošću i boljim uslovima života, kao i sa uređenom državom i nepristrasnom upravom povećan za 10% do kraja Programa203
• Srednjoročna evaluacija je završena i Strategija komunikacija je ažurirana u skladu sa njom
• Organizovana je 31 poseta visokih zvaničnika, šesnaest na nivou ambasadora
• Organizovan je 21 veliki događaj, od čega 12 sastanaka Upravnog odbora Programa; još sedam je organizovano u okviru kampanje Programa
• Pružena je podrška za šesnaest lokalnih festivala • 92 saopštenja za štampu su pripremljena i distribuirana • Organizovano je 14 intervjua visokih zvaničnika za medije • Generisano je 3.655 pozitivnih medijskih izveštaja • Pripremljeno je 70 sveobuhvatnih informatora • Objavljeno je devet brojeva biltena • Veb-sajt je redovno održavan i privukao je 4.326 poseta
jedinstvenih posetilaca mesečno, a ukupno 142.446 posete do sada
• Fejsbuk stranica je privukla 6.816 sviđanja, a nalog na Tviteru stekao 637 pratilaca
• Promotivni materijal o Programu se redovno priprema • Uspešno su organizovana tri likovna konkursa Evropskog
PROGRES-a Dve kampanje javnog zagovaranja/podizanja nivoa svesti kojima se promovišu evropske vrednosti sprovedene tokom realizacije Programa
• Sprovedeno je 12 poseta – deset školama i dve fakultetima
• Održana su tri seminara za lokalne i nacionalne medije • Održano je pet nezavisnih promotivnih skupova • Takmičenje „Evropa, to si ti“ je završeno • Kampanja na društvenim medijima se odvija prema
planu
202 Procena potreba zdravstvenih centara omogućiće Programu da ustanovi polazne pokazatelje za evaluaciju povećanja efikasnosti, koja će biti organizovana na kraju Programa 203 Prema nalazima Istraživanja zadovoljstva građana za 2017. godinu i u poređenju sa rezultatima Istraživanja zadovoljstva građana iz 2013. godine
64
