Igor Kekeljević

PRINCIPI KOMPONOVANJA v2020

ANIMACIJA U INŽENJERSTVU Fakultet Tehničkih Nauka Novi Sad

Kad govorimo o kompoziciji, valja prvo spomenuti tehnike kadriranja: ● Orijentisanost formata ● Planovi: total, srednji, krupni, detalj ● Rakusi: normalni, ptičji, žablji ● Načini kadriranja: polovine, trećine, zlatni presek ● Smer kompozicije: horizontalni, vertikalni, dijagonalni, centralni, kružni, spiralni

TEHNIKE KADRIRANJA Orijentisanost formata. Ekran i papir imaju jednu stranu veću.

Orijentisanost papira uspostavlja odnos između objekta i pozadine. Sredstvo izraza. Levo značajnija figura, desno pozadina dobija na značaju. Obično na vežbama crtanja papir okrećemo isto koje usmeren i prizor koji crtamo. Logika zbog koje ovo radimo je ista kao i kod izbora plana.

Plan je koliko ćemo nešto krupno kadrirati. Zavisi isto od onoga što želimo da prikažemo.

Ako nam je bitno da prikažemo vreme i mesto radnje, koristimo total. Ako nam je bitno da prikažemo pokret i poze tela, koristimo srednji plan (jer se gleda u odnosu na visinu ljudske figure). Akcione scene. Srednje krupni je do pojasa. Vidi se ekspresija lica i ruke. Krupni obično na lice, vidi ekspresija. Uglavnom značajno sredstvo u kinematografiji da se pažnja posmatrača fokusira na ono što je važno za razumevanje narativa. Ideja je što bolje iskoristiti papir ili ekran, što krupnije prikazati ono što nam je važno.

U crtežu se za prikaz kostima i fizičkih odlika obično koristi srednji plan.

Za individualnost i emociju osobe se koristi portretni prikaz, odnosno srednje krupni ili krupni plan.

Postoje i pravila kod “sečenja” objekta koji prikazujemo. Prvo je ne seći na zglobovima - neprijatni efekat amputacije. Ne seći na pola lica i glavu - neprijatni efekat giljotiranja. Ne seći u dodirima kontura - neprijatno odvlačenje pažnje. Ne seći na bradu - neprijatan efekat i dilema oko oblika lica.

Rakusi su pozicija iz koje gledamo objekat. Superiornost i inferiornost.

Načini kadriranja su sredina, trećina, zlatni presek…

Kadriranje na sredinu, stabilnost, čvrstina, simetrija

Kadriranje na trećinu najčešće. Objekat interesovanja na trećine. Dinamičnije od sredine. Uspostavlja odnos objeksta i pozadine ili 2 objekta.

Zlatni presek je kad se objekat ili značajne konture se smeštaju negde između sredine i trećine, prema odnosu 1:1618. Teorija da je sve u prirodi po zlatnom preseku, da se ovako dobijaju prizori koji deluju neusiljeno i prirodno, najskladnije.

Smer kompozicije: horizontalni, vertikalni, dijagonalni, centralni, spiralni, kružni Misli se na dominantni tok fiksacija kada gledamo vizuelni prizor (jer ga ne možemo sagledati odjednom), nevidljiva struja koja nam pogled navodi u nekom pravcu.

Horizontalna mir, mrtvilo, tišina

Vertikalna budnost, rast, elan

Dijagonalna je dinamična i dramatična. Akcione scene. Horizontalna ukoso :-)

Centralna fokusira pažnju na centar, dinamična zbog dijalonala

Spiralna kompozicija, rotirana centralna, vrtoglavica, fokus na sredinu

Kružna je obrnuta centralna, kada od centra idemo i istražujemo okolo

PRINCIPI KOMPONOVANJA Pod principima komponovanja se više misli na raspored likovnih elemenata na slici, njihovo povezivanje u nekakav odnos. A likovni elementi su? Nesumnjivi likovni elementi (jer različiti autori imaju različite elemente):

● linija ● oblik i forma ● valer i boja ● tekstura ● veličina

Kompozicija je umetnost raspoređivanja raznih elemenata kojim slikar raspolaže da izrazi svoje osećanje. — Anri Matis Nesumnjivi principi komponovanja (jer različiti autori imaju različite elemente):

● jedinstvo ● ravnoteža ● repeticija ● harmonija ● kontrast ● gradacija

Praktnično ne postoje čvrsti recepti, treba se oslanjati na senzibilitet. Ali poznavanje ove teorije pomaže.

JEDINSTVO Podrazumevani princip u vizuelnom stvaranju, da ne deluje sve sklepano, već celovito.

Pogotovo u doba digitalne ilustracije i kinematografije gde se kombinuju razni izvori. Generalno sve povezati da deluje kao da pripada istom univerzumu.

Primer potpunog kolapsa jedinstva likovnih elemenata, stilizacije i konceptualizacije.

Primeri usklađenosti i jedinstva Postiže se tako što neki od likovnih elemenata mora biti dominantan i jedinstven na nivou cele slike. Ovde je uglavnom jedinstvo oblika. Najvažniji aspekt jedinstva je kada sve deluje uklopljeno kao u slagalicu, kada se ništa ne može oduzeti ni dodati, kada je potaman. Ovde vidimo da je jedinstvo složeni princip, koji u sebi sadrži i druge principe, kao što su harmonija, ravnoteža, repeticija…

RAVNOTEŽA Verovatno najkorišćeniji princip. Jedan od alata za postizanje jedinstva. Lep likovni prizor mora delovati skladno i uravnoteženo, smisleno, a ne slučajno.

Uravnotežen prizor deluje skladno. Najjednostavnija simetrija - ali dosadno. Neuravnotežen prizor je dinamičan, ali i deluje neskladno i nespretno. Deluje loše… Rešenje je asimetrična ravnoteža.

Vizuelno neuravnoteženo, fali nešto na levoj strani

Bolje balansirana komopozicija

Ravnoteža boje, crvena. Ravnoteža boja daje i jedinstvo.

Ravnoteža oblika i valera

REPETICIJA Isti ili slični elementi Kao u muzici, uspostavlja jedinstvo, red i ritam

Racionalnost i red

Emocionalnost i nered

Odstupanja pojedine vizuelne odlike daju ritam, dinamiku vizuelnog prizora.

Jedinstvo uz isticanje, pojedine vizuelne odlike u repeticiji, jedan van

Isto s...e drugo pakovanje

HARMONIJA Dovođenje zaraćenih strana u sklad, pomirenje kontrasta, kada različiti elementi deluju kao da pripadaju zajedno, jin i jang. Uglavnom je cilj uzeti jedan element i ubaciti ga u kontrastne oblike i forme da služi kao lepak.

Tipografija kao lepak. Tanki linerni potez kao lepak. Boja kao lepak

Različiti rukopis u zavisnosti od efekta fakture, različite boje, ali harmonija preko opšteg žućkastog tona, toplo žute svetlosti

Harmonija rukopisa i inteziteta

Fenomen komplementarnosti boja. Pojedine kontrastne boje se harmonizuju. Ako imamo plavu, ona traži narandžastu.

Plava i narandžasta pravi celinu kostima

Kontrast svetlog i tamnog, kontrast toplog i hladnog, kontrast plave i narandžaste, a opet dobro idu zajedno. Harmonija rukupisa ali i komplementarnosti boja

Harmonija komplementarnosti

KONTRAST Način da se pojedini element istakne je pomoću kontrasta u odnosu na okruženje. Kontrast deluje dinamično i dramatično. Sukob.

Kontrast inteziteta, jedinstvo kroz trijadu boja

Slikom dominira trougao uspostavljen intezivnom roze. Kosa u kontrastu po gustini strukturnih formi, otežava i privlači pažnju na vrh trougla, na lice

Više nivoa kontrasta. Kontrast valera, kontrast kvadrata, kontrast strukturnih poteza kose, sve radi na privlačenju pažnje na ogrnji deo tela.Frédéric Arsenault

GRADACIJA Postopeni prelaz između različitosti Isto može bilo koji likovni element Metod za uspostavljanje harmonije u kontrasnim odnosima

Od zelene do narandžaste

Harmonija sa pozadinom kroz gradaciju, kroz vazdušnu perspektivu

Uloga neba u pozadini da preko gradacije harmonizuje tamni valer prednjeg plana sa svetlim tonovima pozadine. Gradacija veličine drveća dodatno povezuje elemente u celinu.