Analiza Trzista Rada i Prognoziranje Potreba Na Trzistu Rada u Republici Srbiji

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

3

ANAlIzA tržIštA rADA I ProgNozIrANje PotrebA NA tržIštU rADA U rePUblIcI SrbIjI

Sadržaj

Rezime .................................................................................................................................................................... 41. Uvod .................................................................................................................................................................... 72. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8

2.1. Makroekonomsko okruženje ........................................................................................................................ 82.2. Tržište rada ............................................................................................................................................... 10

3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 163.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika ............................................................................... 163.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka ..................................................................................................... 17

3.2.1. Osnovni skup .....................................................................................................................................................173.2.2. Stratifikacija ......................................................................................................................................................173.2.3. Okvir za izbor uzorka ..........................................................................................................................................18

3.3. Realizacija istraživanja .............................................................................................................................. 214. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti ...................................................................... 23

4.1. Kreiranje i gašenje poslova ........................................................................................................................ 234.1.1. Sektori delatnosti ..............................................................................................................................................234.1.2. Veličina preduzeća .............................................................................................................................................254.1.3. Tip vlasništva .....................................................................................................................................................264.1.4. Regioni ..............................................................................................................................................................27

4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata ................................................................................................ 285. Analiza podataka i rezultati ankete ..................................................................................................................... 31

5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini ......................................................................................................... 315.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine .............................................................................. 345.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama ......................................................... 385.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti ............................ 415.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti ............................ 495.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama ............................................................................................... 575.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 595.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika ..................................................................................................... 615.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih ........................................................................................ 64

6. Zaključci i preporuke ........................................................................................................................................... 686.1. Zaključci ................................................................................................................................................... 686.2. Preporuke ................................................................................................................................................. 69

7. Literatura ........................................................................................................................................................... 71

4

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

Rezime

analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u republici Srbiji za 2012. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. godine na uzorku od 4.029 poslodavca. anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori, a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u nacionalnoj službi za zapošljavanje (nSz). za unos, obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketira-nje poslodavaca, koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta eUneS.

Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73,9 odsto, što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka, naročito na nacionalnom nivou. Međutim, procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekiva-nog zapošljavanja u 2012. godini.

Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih, uključujući javna preduzeća. iz ankete su isključeni javna administracija i dru-ge javne službe (npr. obrazovne i zdravstvene ustanove), kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje in-dividualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu, izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribar-stvo sa 10 i više zaposlenih.

na osnovu analize podataka iz ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci:U 2011. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju pri-•vrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2,03%.Procenjuje se da bi u 2012. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subje-•kata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1,7% nego u 2011. godini.Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata, u 2012. godini najveća neto stopa •kreiranja poslova od 3,38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća, dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1,46%.kad se preduzeća posmatraju po veličini, najveći porast otvaranja novih radnih mesta u •2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima, koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. godinu iznosi 2,67%.Posmatrano po makrosektorima, najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. godini •bili bi makrosektori trgovine, poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja po-slova od 3,63%, 2,35% i 1,76%.Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. ohrabru-•juć je podatak da se u 2012. godini u južnoj i istočnoj Srbiji, kao i u regionu Šumadije i zapadne Srbije, očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. neto stope kreiranja poslova u 2012. godini u regionu južne i istočne Srbije i u regionu Šumadije i zapadne Srbije iznosile bi 2,77% i 2,36%, dok je nacionalni prosek procenjen na 1,7%. ako se ostvare, ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije

5


i zapadne Srbije i regionu južne i istočne Srbije u 2011. godini, prema anketi o radnoj snazi, izmerene najviše stope nezaposlenosti, tj. 23,2% i 26,6% respektivno. U Beograd-skom regionu i regionu vojvodine u 2012. godini procenjene neto stope kreiranja poslo-va bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1,36% i 1,18%.Preduzeća planiraju da u 2012. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom, i •to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme, sa nedovoljno jasnim predsta-vama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica.iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na •tržištu rada, oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. to se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih, a najčešće su to mala privatna preduzeća.Po mišljenju poslodavaca, obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposleni-•ma koji imaju iii i iv stepen stručne spreme, kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem, sa vii-1 stepenom stručne spreme. Šire kompetencije i lične karakteristike, kao i stručna znanja i veštine, najčešće nedostaju zaposlenima sa iii i iv stepenom stručnosti. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, ali su najpotrebnija za-nimanjima sa iii stepenom stručne spreme.

iz analize podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca u 2012. godini mogu se izvući opšte preporuke. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se spro-vode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije, koji prolazi kroz snaž-ne transformacione procese i strukturne reforme, nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi), one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. konkretno, u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post, već da budu korak ispred, te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.

anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama, naročito na lokalnom i regionalnom nivou. zahvaljujući perma-nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata, anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada, naročito na nivou oblasti i regiona. kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu.

Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima, do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. takođe, analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje.

da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim za-nimanjima, veštinama i stručnim zvanjima, Srbija treba da harmonizuje svoj nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo, npr. prema ocenama etF, 2010) sa među-narodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja iSCo-08.

6


imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti, na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompe-tencije i lične karakteristike.

Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije, ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (i i ii stepen stručne spreme), zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (iii, iv i v stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. ovo sazna-nje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage, polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih, u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). rezultati ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru iii i iv stepena stručnosti. veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa iii stepenom stručne spreme, dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju iv stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama, ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih.

7


1. Uvod

Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja, kvalifikacija i veština. takođe, cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u priku-pljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. ovim istraživanjem us-postavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima, veštinama i kompetencijama. redovno godišnje praćenje, sa komponentom panela u uzorku, omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom, čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u nacionalnoj službi za zapošljavanje, a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika.

analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodolo-gija sprovođenja istraživanja, analiza podataka i rezultati ankete, zaključci i preporuke.

U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja poda-taka, a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je republički zavod za statistiku.

deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. ovaj deo sadrži re-zultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. takođe, ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka, kao i sažetih objašnjenja osnovnih re-zultata istraživanja. zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011. godini, očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine, dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama, zapošljavanje osoba sa invaliditetom, problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih.

ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. U njemu se prezentuju rezul-tati do kojih se došlo u istraživanju. daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja.

8


2. Ekonomski kontekst

Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena. kad se anali-ziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama, obično se polazi od 2000. godine. tada su se, naime, de-sile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. i zaista, ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. Međutim, ekonomska i finansij-ska kriza koja je 2008. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima, usporila je i ekonom-ski napredak Srbije. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu.

2.1. Makroekonomsko okruženje

Prema izveštajima međunarodnih organizacija, u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. Uspostav-ljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. to je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Međutim, reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora, a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema.1 tako-đe, Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije, koju dodatno uspo-ravaju nedovoljno brz tehnološki razvoj, zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura, sniženja troškova i pojednostavljiva-nja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. to je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. Međutim, uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola, uknjižavanje imovine, plaćanje i povraćaj poreza, naplatu potraživanja, dužinu trajanja sudskih sporova i slično.3 da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje, stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljša-vala svoju međunarodnu poziciju, Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata.

veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapo-šljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva), kao i subvencije

1 eBrd (2010), transition report 2010. 2 World economic Forum (2010), global Competitiveness index 2010-2011.3 World Bank (2010), doing Business 2010.

9


kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restruk-turiranja privrede i tranzicionih reformi. Prema podacima narodne banke Srbije, do 2009. godi-ne u Srbiju je pristiglo 13,2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija. ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su, zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima, doprinosile makro-ekonomskoj stabilnosti, ekonomskom rastu, promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji, a često i realnom jačanju nacionalne valute. Povrh toga, republički fond za razvoj je do 2009. godine odobrio 1,3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta, dok je posredstvom Ministarstva finansija republike Srbije ukupno izdvojeno 4,3 milijarde evra državne pomoći, takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja. Međutim, priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok, posebno u domenu potpuno novih (greenfi-eld) investicija, niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih, kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog siste-ma, tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje, bankrotstva i stečaje. analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački.

U 2001. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5,3 odsto. dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka, da bi u 2004. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9,3 odsto. nakon toga, od 2005. do 2007. godine, usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,4, 3,6 i 5,4 odsto, redom. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. godini, mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen, naročito u poslednjem kvartalu, što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3,8 odsto. U 2009. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3,5 odsto, ali je u 2010. godini ekonomija počela polako da se oporavlja, tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto. Ukupna godišnja vrednost BdP-a u 2011. godini, u poređenju sa 2010, pokazuje rast od 1,5 odsto. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BdP-a u cenama pret-hodne godine, u prvom kvartalu 2012. godine u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio 1,3 odsto4. najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. godine.

analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve ne-povoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora, odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra. U periodu od 2001. do 2009. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19,5 na 9,4 odsto. Udeo makrosektora Industrija, koji obu-hvata rudarstvo, prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, smanjen je sa 24,6 odsto na 22,3 odsto. negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0,6 u 2001. na 3,7 odsto u 2009. godini, dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21,7 na 15,8 odsto . Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda, tako da je udeo

4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja republičkog zavoda za stati-stiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, vlada republike Srbije, Beograd, decembar 2010.

10


građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3,3 na 4,8 odsto, a usluga sa 52,6 na 63,5 odsto.5

na osnovu podataka republičkog zavoda za statistiku, narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. godine smanjena domaća tražnja.6 najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. S druge strane, ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. godine. do 2009. spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala, da bi u 2009. godini, usled manje negativne stope rasta izvoza (-16,5%) u odnosu na uvoz (-28,0%), bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo, nakon dužeg vremena, smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u 2009. godini iznosio -7,2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010. godini. U 2010. godini spoljnotrgovin-ski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan, ali uz visok rast izvoza (18,8%) i porast uvoza od 9,3 odsto. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja, ali tek od 2010. godine. naime, u 2008, 2009, 2010. i 2011. godini stopa inflacije iznosila je redom 8,6, 6,6, 10,3, 7,0 odsto, dok je u prvom kvartalu 2012. godine inflacija iznosila 2 odsto, što narodna banka Srbije u kvartalnom izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata.

2.2. Tržište rada

tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposle-nih. ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzra-stu. Prema podacima ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (republički zavod za statistiku, 2008), 2008. godine su, nakon veoma dugog perioda, ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. naime, u aprilu i oktobru 2008. stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54,0 i 53,4 odsto, a stope nezaposlenosti 14,0 i 14,7 odsto. treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva, tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa neza-poslenih u status zaposlenih. Međutim, veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. on je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. naime, u aprilu 2008. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih, odnosno granično zaposlenih, kategorija promenom anketnog upitnika. Uve-dena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. to je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem za-poslenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. Podaci ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih ten-dencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. kao što poka-zuju podaci u tabeli 1, ispod, nepovoljna globalna kretanja, nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada.

5 Podaci republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, vlada republike Srbije, Beograd, jun 2011.

6 narodna banka Srbije (2012), Izveštaj o inflaciji, Beograd, maj 2012.

11


Tabela 1 – Stope zaposlenosti, nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu, starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima

Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti

Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Stopa aktivnosti

2008 2009 2010 2011 2008 2009 2010 2011 2008 2009 2010 2011

Ukupno 53,7 50,4 47,2 45,3 14,4 16,9 20,0 24,4 62,7 60,6 59,0 59,9

Žene 45,3 43,0 40,1 37,9 16,7 18,6 21,0 25,6 54,4 52,8 50,8 50,9

Muškarci 62,3 58,1 50,8 52,5 12,6 15,5 19,2 23,5 71,2 68,7 67,3 68,7

Starosne grupe

15-24 21,1 16,9 15,2 13,9 35,2 41,6 46,2 51,9 32,5 28,9 28,2 28,8

25-34 64,3 61,7 56,9 55,0 18,7 21,1 27,1 32,0 79,1 78,2 78,0 80,9

35-44 76,6 74,0 71,1 68,5 11,1 13,8 15,8 20,3 86,2 85,8 84,5 86,0

45-54 67,5 64,0 62,2 61,6 10,3 12,8 14,7 19,4 75,2 73,4 73,0 76,4

55-64 37,6 35,4 32,8 31,0 7,4 10,0 11,9 15,1 40,6 39,3 37,3 36,5

Tip naselja

Urbano 50,7 47,9 45,4 43,8 16,1 18,6 21,6 25,6 60,4 58,8 57,8 58,8

Ruralno 58,1 54,0 49,8 47,3 12,1 14,7 17,8 22,8 66,1 63,2 60,6 61,3

Region

Beogradski region ... ... 50,8 46,7 ... ... 15,1 20,9 ... ... 59,9 59,0

Region Vojvodine ... ... 44,0 44,4 ... ... 20,9 24,5 ... ... 55,6 58,9

Region Šumadije i Zapadne Srbije ... ... 49,1 46,8 ... ... 20,5 24,3 ... ... 61,8 61,9

Region Južne i Istočne Srbije ... ... 45,0 43,0 ... ... 23,3 27,6 ... ... 58,6 59,4

Region Kosova i Metohije ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

izvor: republički zavod za statistiku, Bilten: anketa o radnoj snazi za 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu

tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju. iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proi-zvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije. Međutim, u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti, kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru, došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti. Slučaj Srbije je važan izuzetak. U protekloj deceniji BdP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009. godini za oko 3%). U istom periodu zaposlenost je, ako se posmatraju uporedivi podaci, porasla samo tokom dve godine (2001. i 2007), oba puta za zanemarljiv procenat. dok je BdP od 2004. do 2010. godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto, zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje. avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih ze-malja tokom ekonomske krize od 2008. do 2010. godine. operativno su definisali krizu kao suk-cesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna.

7 avlijaš, S. i d.Brčerević, 2010. zaposlenost i plate, kvartalni monitor br. 21, Fren.

12


Tabela 2. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize

Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3)

Bugarska 7.0 6.1 0.9Češka 4.9 3.0 0.6Hrvatska 9.7 2.0 0.2Mađarska 7.9 2.9 0.4Poljska -4.8 -0.3 0.1Rumunija 9.7 1.2 0.1Slovenija 7.0 1.2 0.2Slovačka 7.6 5.4 0.7Srbija 4.7 12.5 2.6

Napomene:1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji, prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka

krize do trenutka izlaska iz nje.2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008. i Q1 2010.3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat

promene u BDP-u.

izvor: avlijaš i Brčerević, 2010, na osnovu podataka arS i Eurostata

tabela 2. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BdP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposle-nosti nego u drugim zemljama. naime, dok je BdP za vreme krize ukupno opao za 4,7 odsto, zaposlenost je ukupno opala za 12,5, što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2,6. U svim ostalim zemljama iz tabele 2. elasticitet zaposlenosti, u skladu sa očekivanjima, nije prešao 1. U Hrvatskoj je, na primer, uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji, došlo tek do blagog pada zaposlenosti, sa vrednošću elasticiteta od 0,2 (tj. na 1 poen pada BdP-a 0,2 poena pada zaposlenosti). ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrza-vanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. to je ipak samo deo objašnjenja. naime, čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost, elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka.iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske, ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u evropskoj uniji. U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju, sa malim izuzetkom 2007. godine. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava, u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kra-ćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina, posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta.

kao izraz kontinuiteta sa prvom nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005. do 2010. godine, potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom evropa 2020, ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske, obrazovne, institucionalne probleme, kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. godine do-nela novu nacionalnu strategiju zapošljavanja.8 ova strategija, zajedno sa godišnjim akcionim

8 vlada republike Srbije (2011), nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2011.

13


planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa nacionalnom službom za za-pošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumen-tima evropske unije, naravno, uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020. godine skoči na 61,4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine, a da stopa nezaposlenosti padne na 10,8 odsto. ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima evropske unije, u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođe-nja Strategije.

naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada, novodefinisa-ne politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. aktivnosti i mere u nacionalnim razvoj-nim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada, kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obe-ležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao. dakle, poseb-na pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih, starih, žena, žitelja ruralnih sredina, roma, osoba sa invaliditetom na tržištu rada. takođe, zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada.

U svetlu usvajanja zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni, anketa poslodavaca se posebno bavi mogućno-stima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i ve-ština. istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba, ali i na brojna ogra-ničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju.10

Podaci iz ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. do 2011. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih, nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 go-dina, što se vidi na grafikonu 1 (republički zavod za statistiku, 2008, 2009, 2010, 2011). Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem, sta-gnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem, kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole. tokom 2011. godine udeo lica sa nižim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21,5, 56,8 i 21,7 odsto. U odnosu na prethodnu godinu, u 2011. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obra-zovanja i sa završenom osnovnom školom, kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem, dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. naime, efikasnost tržišta rada se pove-ćava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća, dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. U nega-tivnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju-

9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012), nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. godinu, Beo-grad, oktobar 2011.

10 dinkić, M., ljubinković B., ognjenović, k., rajkov, g. (2008), Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invalidi-tetom: usklađivanje politike i prakse, Centar za samostalni život invalida Srbije i UndP, Beograd.

14


čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada. obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. godini je izgledala ovako: 19,1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg, 67,2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem, a 13,7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem.

Grafikon 1. Struktura zaposlenih, nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja

Stanovništvo od 15 i više godina starosti

Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom, a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom ško-lom). obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. dok je u oktobru 2011. godine među neaktivnima bilo 45,3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom, ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine izno-sio je svega 32 odsto (tabela 3). S druge strane, među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7,4 procentnih poena, tj. 45,2 naspram 52,6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5,5 procentnih poena, tj. 9,4 na-spram 15,1 odsto).

Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu, a 41,4 odsto završilo je srednju školu. za razliku od opšte populacije, gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca, među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3,5 procentna poena više muškaraca nego žena (11,5 naspram 8 odsto, tabela 3).

15


Tabela 3. Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima

Nivo obrazovanjaNeaktivni (15-74) Populacija 15 - 74

Muškarci Žene Ukupno Muškarci Žene Ukupno

Osnovna škola ili bez škole 37,5 50,5 45,3 27,1 37,3 32,3

Srednja škola 51,0 41,4 45,2 58,0 47,4 52,6

Visoka škola 11,5 8,0 9,4 14,8 15,3 15,1

izvor: kalkulacija Fren-a prema podacima iz arS, oktobar 2011.

Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je evropska unija predvidela za svoje članice do 2020. godine. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020. godini u proseku činiti 31,1 odsto vi-sokostručnih, 49,9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CedeFoP, 2010). Međutim, za ovu strukturu je karakteristično to da evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova, uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadro-va u desetogodišnjem periodu.

16


3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja

istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja po-slodavaca. za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja.

3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika

analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslo-davaca za određenim zanimanjima, veštinama i kompetencijama. dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici nSz, Merr, dru-gih ministarstava i socijalnih partnera. da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene, upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom. zato je upitnikom za poslodavce, na osnovu jedanaest definisanih pitanja, obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:

Podaci o poslodavcu: naziv, adresa, jedinstven matični broj poslodavca, šifra pretežne delatnosti.zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vre-me) na kraju 2010. i 2011. godine.odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila pre-duzeće u 2011. godini (strukturirano po zanimanjima, s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju teku-će godine (na određeno i neodređeno vreme); broj zaposlenih koji će napustiti preduze-će u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama, i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća).zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određe-no i neodređeno vreme) na kraju 2011. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012. godini (struktuirano po zanimanjima, sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama).Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostat-kom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. godini; navo-đenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada, kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima.nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su po-sebna znanja, veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću.

Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u aneksu* d.

* Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u nacionalnoj službi za zapošljavanje, u elektronskoj formi.

17


3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka

izbor uzorka za 2012. godinu, kao i za 2011, izvršen je u republičkom zavodu za statistiku (rzS)11, pri čemu je za 2012. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011. na taj način obezbeđena je uporedivost podataka. osim toga, metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. i 2011. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPr) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010.

3.2.1. Osnovni skup

osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslov-nog registra (SPr) tekućeg stanja (7. 3. 2012) sledećih karakteristika:

odgovarajuća pravna lica su:•predala finansijski izveštaj za 2010. ili su korisnici budžeta republike Srbije u 2009. 12 Preduzetnici su isključeniekonomski aktivna prema tekućem stanju SPrpo obliku svojine privatna (domaća), strana, mešovita, zadružna. od pravnih jedi-nica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)

ona koja imaju 10 i više zaposlenihona koja su sa teritorije republike Srbije (sa kosova i Metohije uključena su samo predu-zeća iz kosovsko-mitrovačkog okruga)ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obav-ljaju u skladu sa važećom klasifikacijom delatnosti kd (2010) (eng. naCe rev. 2), koja se primenjuje na nacionalnom nivou. isključena su preduzeća iz sektora:

o − državna uprava i obavezno socijalno osiguranjeP − obrazovanjeS − ostale uslužne delatnostit − delatnost domaćinstva kao poslodavcaU − delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela.

3.2.2. Stratifikacija

osnovni skup jedinica stratifikovan je prema:okruzima u republici Srbiji na 26 oblasti, 25 okruga sa teritorije Srbije bez kosova i Me-•tohije i kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije kosova i MetohijeSektorima delatnosti klasifikacije kd (2010), s tim što se preduzeća iz sektora o, P, S ,t i U •ne obuhvataju, a ostala su grupisana u osam makrosektora:

a − Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo1. B+d+e − rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, 2. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama

11 Pripremile olga Melovski trpinac, Marija Panović i Marija klisarić12 za istraživanje u 2012. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010.

zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009.

18


C − Prerađivačka industrija3. F − građevinarstvo4. g − trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila5. H+i+j − Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, informisanje i ko-6. munikacijek+l − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama7. M+n+Q+r − Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, administrativ-8. ne i pomoćne uslužne delatnosti, zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija

Preduzeća se po veličini dele na:•Mala − 10−49 zaposlenih1. Srednja − 50−49 zaposlenih2. velika − 250 i više zaposlenih3.

veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps, tj. proporcionalno veličini bez ponavljanja.

3.2.3. Okvir za izbor uzorka

okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa naj-manjim prometom iz okruga. isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. izuzetno, u okviru su zadržane sve banke, osigu-ravajuća društva i berze. zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz kosovsko-mitrovačkog okruga. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. kao što se primećuje, izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih.

13 treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika. time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou.

19


Tabela 4. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima

Naziv okruga

Broj jedinica u osnovnom

skupu

Broj jedinica u

okviru

Broj zaposlenih

u osnovnom

skupu

Broj zaposlenih

u okviru

Udeo jedinica okvira u

osnovnom skupu (%)

Udeo prometa okvira u

osnovnom skupu (%)

Udeo broja zaposlenih

okvira u osnovnom skupu (%)

UKUPNO 12.329 11.669 876.939 862.131 94,65 99,95 98,31

GRAD BEOGRAD 4.642 4395 389.014 383.146 94,68 99,96 98,49

SEVERNOBAČKI OKRUG 414 391 18.815 18.303 94,44 99,93 97,28

SREDNjEBANATSKI OKRUG 240 228 16.679 16.460 95,00 99,92 98,69

SEVERNOBANATSKI OKRUG 228 216 13.910 13.736 94,74 99,88 98,75

JUŽNOBANATSKI OKRUG 357 338 20.084 19.745 94,68 99,96 98,31

ZAPADNOBAČKI OKRUG 241 228 13.603 13.429 94,61 99,95 98,72

JUŽNOBAČKI OKRUG 1.362 1.289 95.246 93.854 94,64 99,96 98,54

SREMSKI OKRUG 487 462 23.020 22.652 94,87 99,91 98,40

MAČVANSKI OKRUG 383 361 18.590 18.114 94,26 99,92 97,44

KOLUBARSKI OKRUG 237 225 14.152 13.945 94,94 99,92 98,54

PODUNAVSKI OKRUG 181 170 16.922 16.710 93,92 99,98 98,75

BRANIČEVSKI OKRUG 172 163 12.112 11.981 94,77 99,94 98,92

ŠUMADIJSKI OKRUG 366 347 29.655 29.166 94,81 99,94 98,35

POMORAVSKI OKRUG 290 275 19.245 18.719 94.83 99,95 97,27

BORSKI OKRUG 125 117 12.924 12.751 93,60 99,96 98,66

ZAJEČARSKI OKRUG 108 108 6.356 6.356 100,00 100,00 100,00

ZLATIBORSKI OKRUG 412 390 23.395 23.005 94,66 99,90 98,33

MORAVIČKI OKRUG 393 372 22.083 21.627 94,66 99,91 97,94

RAŠKI OKRUG 365 344 20.376 19.831 94.25 99,94 97,33

RASINSKI OKRUG 264 248 19159 18795 93.94 99,88 98,10

NIŠAVSKI OKRUG 484 457 29.145 28.467 94.42 99,94 97,67

TOPLIČKI OKRUG 76 71 4.155 3.882 93,42 99,98 93,43

PIROTSKIOKRUG 112 105 9.268 9.151 93,75 99,89 98,74

JABLANIČKI OKRUG 182 171 8.892 8.456 93,96 99,94 95,10

PČINjSKI OKRUG 181 171 15.933 15.644 94,48 99,97 98,19

KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG 27 27 4.206 4.206 100,00 100,00 100,00

izvor: republički zavod za statistiku

U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosek-torima.

kao što je prikazano tabelom 5, uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i južna Bačka, što je i prirodno. ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku, najveći obuhvat je u zaječarskom, topličkom i kosovsko-mitrovačkom okrugu. U tim okruzima udeo

20


uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto. okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzorač-kom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.

Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46,7 odsto, dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74,6 odsto.

Tabela 5. Broj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima

Okrug Broj jedinica u okviru

Broj zaposlenih u

okviru

Broj jedinica u uzorku

Broj zaposlenih u

uzorku

Udeo jedinica uzorka u

okviru (%)

Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%)

UKUPNO 11.669 862.131 5.450 643.430 46,70 74,63

GRAD BEOGRAD 4.395 383.146 704 228.172 16,02 59,55SEVERNO-BAČKI OKRUG 391 18.303 257 15.556 65,73 84,99SREDNjEBANATSKI OKRUG 228 16.460 184 15.696 80,70 95,36SEVERNO-BANATSKI OKRUG 216 13.736 180 12.889 83,33 93,83JUŽNO-BANATSKI OKRUG 338 19.745 245 17.764 72,49 89,97ZAPADNO-BAČKI OKRUG 228 13.429 177 12.560 77,63 93,53JUŽNO-BAČKI OKRUG 1.289 93.854 470 70.282 36,46 74,88SREMSKI OKRUG 462 22.652 280 17.217 60,61 76,01MAČVANSKI OKRUG 361 18.114 242 15.488 67,04 85,50KOLUBARSKI OKRUG 225 13.945 171 12.660 76,00 90,79PODUNAVSKI OKRUG 170 16.710 147 16.277 86,47 97,41BRANIČEVSKI OKRUG 163 11.981 146 11.725 89,57 97,86ŠUMADIJSKI OKRUG 347 29.166 236 26.232 68,01 89,94POMORAVSKI OKRUG 275 18.719 193 17.112 70,18 91,42BORSKI OKRUG 117 12.751 106 12.614 90,60 98,93ZAJEČARSKI KRUG 108 6.356 108 6.356 100,00 100,00ZLATIBORSKI OKRUG 390 23.005 242 18.977 62,05 82,49MORAVIČKI OKRUG 372 21.627 222 18.286 59,68 84,55RAŠKI OKRUG 344 19.831 226 16.450 65,70 82,95RASINSKI OKRUG 248 18.795 177 17.345 71,37 92,29NIŠAVSKI OKRUG 457 28.467 263 23.681 57,55 83,19TOPLIČKI OKRUG 71 3.882 71 3.882 100,00 100,00PIROTSKI OKRUG 105 9.151 97 9.005 92,38 98,40JABLANIČKI OKRUG 171 8.456 143 7.943 83,63 93,93PČINjSKI OKRUG 171 15.644 136 15.055 79,53 96,23KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG 27 4.206 27 4.206 100,00 100,00


Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su predu-zeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6). Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi-

21


21

ru najzastupljeniji su energetski sektori (97,1%). Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99,8%), zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97,4%) i sektor poljo-privrede, šumarstva i ribarstva (93,9%).

Tabela 6. Broj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010

Sektori KD2010 Broj jedinica u okviru

Broj zaposlenih u okviru

Broj jedinica u uzorku

Broj zaposlenih u uzorku

Udeo jedinica uzorka u okviru

(%)

Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%)

Ukupno 11.669 862.131 5.450 643.430 46,70 74,63

A 502 30.233 412 28.378 82,07 93,86B+D+E 410 84.779 398 84.607 97,07 99,80C 3.529 293.263 1.406 213.487 39,84 72,80F 1.083 64.869 652 49.898 60,20 76,92G 3.190 137.568 1.133 72.936 35,52 53,02H+I+J 1.465 130.949 726 104.706 49,56 79,96K+L 157 45.861 110 44.693 70,06 97,45M+N+Q+R 1.333 74.609 613 44.725 45,99 59,95


detalji o alokaciji i dizajnu uzorka, kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio republički zavod za statistiku, nalaze se u aneksu* B.

3.3. Realizacija istraživanja

na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.029. regi-strovana stopa realizacije iznosi 73,9 odsto, što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potreb-nu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka. Stopa realizacije, u zavisnosti od sektora delatnosti, varira u intervalu od 58,2 odsto, što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansij-skih usluga i usluga osiguranja, pa do 85,1 odsto, što se odnosi na energetske sektore delatnosti. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65,17 odsto za velika preduzeća, pa do 74,88 odsto za mala preduzeća.


22


Tabela 7. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti

Sektor delatnostiPla

niran

i uzo

rak

Realizovani uzorak Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

A 407 331 81,33 229 82,37 94 81,03 8 61,54

B+D+E 395 336 85,06 153 85,00 144 87,80 39 76,47

C 1.421 1.053 74,10 548 76,97 384 72,87 121 66,48

F 647 447 69,09 320 68,52 100 74,63 27 58,70

G 1.140 838 73,51 670 74,28 144 72,73 24 60,00

H+I+J 727 523 71,94 399 73,89 93 65,96 31 67,39

K+L 110 64 58,18 31 64,58 12 50,00 21 55,26

M+N+Q+R 605 437 72,23 351 73,13 67 69,79 19 65,52

Ukupno: 5.452 4.029 73,90 2.701 74,88 1.038 74,14 290 65,17

izvor: nacionalna služba za zapošljavanje, anketa poslodavaca, 2012.

Tabela 8. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća

Region, Sektor delatnosti

Planir

ani u

zora

k

Realizovani uzorak Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a rea

lizac

ije % 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

Broj

pred

uzeć

a

Stop

a re

aliza

cije %

Beogradski region 704 454 64,49 245 65,51 120 63,16 89 63,57

Region Južne i Istočne Srbije 1.218 964 79,15 676 79,72 249 81,64 39 60,00

Region Kosovo i Metohija 27 0 0,00 0 0,00 0 0,00 0 0,00

Region Šumadije i Zapadne Srbije 1.710 1.329 77,72 916 77,89 323 77,46 90 76,92

Region Vojvodine 1.793 1.282 71,50 864 72,42 346 72,38 72 59,02

Ukupno: 5.452 4.029 73,90 2.701 74,88 1.038 74,14 290 65,17

Pregled stope realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8. na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64,49 odsto. isto važi za region vojvodine, gde je stopa realizacije iznosila 71,50 odsto. U regionu Šumadije i zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77,72 odsto, dok je za region južne i istočne Srbije iznosila 79,15 odsto. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu južne i istočne Srbije, dok je najniži bio u Beogradskom regionu. ove tabele su od izuzetnog značaja za komplet-nu analizu, jer osim što ukazuju na stope realizacije, ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju), koja su učestvovala u anketi. ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja, u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima.

23


4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti

4.1. Kreiranje i gašenje poslova

anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekiva-nom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljava-nju i smanjenju broja zaposlenih. ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora de-latnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gaše-nja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14

na osnovu ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. osim toga, činje-nica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U pre-duzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti

U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, vlada republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, vlada republike Srbije, Beograd, jun

2011.

24


razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike krei-ranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana.

i pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu prece-njivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (a). ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (g), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+n+Q+r), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (k+l).

Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima

Sektor delatnosti:

2011. godina Prognoza za 2012. godinuBruto stopa

kreiranja poslova

Bruto stopa gašenja poslova

Neto stopa kreiranja poslova (+

/-)

Bruto stopa kreiranja poslova



/-)

A 8,85 9,88 -1,03 5,30 2,95 2,35B+D+E 2,13 1,18 0,95 1,62 0,73 0,89C 7,20 5,55 1,65 3,75 2,02 1,73F 11,54 11,44 0,10 6,97 6,44 0,52G 11,10 6,68 4,42 5,41 1,78 3,63H+I+J 5,67 3,76 1,91 2,80 1,03 1,76K+L 3,58 1,42 2,16 0,53 1,09 -0,56M+N+Q+R 8,36 5,23 3,13 4,28 3,45 0,84Ukupno: 7,45 5,42 2,03 3,87 2,18 1,70


Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjava-nje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanje-nja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabra-nom uzorku privrednih subjekata. kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.

25


Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem peri-odu, uključujući i prognozu za 2012. godinu.

Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. takođe se nazire tendencija blagog sma-njenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatra-no u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom ener-gijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,d,e). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (a) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (g) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. zaposlenost u makro-sektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (k,l) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzeći-ma koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,i,j) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom ni-vou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvar-nu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća

na osnovu ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). očekuje se da će tokom 2012. go-dine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži opo-ravak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktua-cijama ukupnog broja zaposlenih. na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.

26


godini zbog porasta obima aktivnosti. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća; 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica; a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. Stoga, priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. Grafikon 3. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima

Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom od-livu zaposlenih u 2012. godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom oče-kivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012. godini biti manji nego 2011. godine, dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. i 2012. godinu iznose 2,29 i 2,67 odsto.

4.1.3. Tip vlasništva

analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru po-smatranih sektora vlasničke strukture. javna preduzeća u 2011. godini imaju visoke stope pri-liva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou, dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu, kao i privredni subjekti u mešovitom, zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova. na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova, što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1,90, 3,13 i 2,11 odsto u privatnom, javnom i ostalim sektorima vlasništva. očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom, zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. godini, s tim da svi pri-vredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti, manji broj ugašenih poslova, ali i manji broj kreiranih. S druge strane, poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova, uz neto stopu kreiranih poslova od 3,38 odsto. Privredni subjekti koji su po vla-sničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2,14 odsto, dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012. zabeležiti pad u odnosu na 2011. i iznositi 1,46 odsto.

27


Grafikon 4. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima

4.1.4. Regioni

region vojvodine je u 2011. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova. Međutim, u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih, tako da je naizgled značajan rast za-poslenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2,02 odsto, što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka. S druge strane, Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova, tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2,07 odsto, što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u republici Srbiji. U regionu Šumadije i zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova, koja iznosi 2,25 odsto u 2011. godini, te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.

Tabela 10. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima

Region

2011. godina Prognoza za 2012. godina




/-)




/-)

Beogradski region 7,00 4,93 2,07 2,89 1,53 1,36Region Južne i Istočne Srbije 7,05 5,46 1,59 4,96 2,19 2,77Region Kosova i Metohije 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Region Šumadije i Zapadne Srbije 7,50 5,25 2,25 4,81 2,45 2,36Region Vojvodine 8,52 6,51 2,02 4,43 3,25 1,18Ukupno: 7,45 5,42 2,03 3,87 2,18 1,7


28


na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljava-nja za 2012. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu južne i istočne Srbije, regionu Šumadije i zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka. analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo ume-reniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. godinu, i to kako ukupnog broja zapo-slenih, tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. tek pošto se sprovede sledeća anketa, moći će da se proceni validnost dobijenih ocena.

4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata

Prema podacima republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. do 2009. godine kumulativno povećan za 10,3 odsto. U 2004. godini bilo je 285.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike, dok je velikih preduzeća bilo 769. U periodu od 2004. do 2006. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo, tako da je do 2009. godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314.827. isto-vremeno, broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. U 2009. godini bilo ih je svega 529.

da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji, korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja. na osnovu podataka agencije za privredne registre u periodu od 2006. do 2009. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća, uz istovreme-ni porast broja ugašenih preduzeća. odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7,5 u 2006. na svega 2,8 u 2009. godini. istovremeno je odnos između novoosno-vanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1,7 na 1,1.16 iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike, oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. kao što je pret-hodno navedeno, trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji.

zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. Stopa novo-osnovanih privrednih subjekata je drastično opala, sa 22,3 odsto u 2006. na 14,9 odsto u 2009. godini, dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10,6 na 12,1 odsto, s tim da je 2009. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća, tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. Međutim, ve-oma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena, to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene.

16 Prema podacima agencije za privredne registre u izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 32, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al., Beograd, novembar 2010.

29


Grafikon 5. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima

Ukoliko se posmatra 2009. godina, kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi anketi poslodavaca, iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonom-skim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u ne-finansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008. godinu. najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici, čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao, dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata. ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posma-tranim kategorijama privrednih subjekata, tako da je, izraženo u apsolutnim brojevima, daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima, nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima, ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata. Međutim, mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009. godini izmeren porast profita. Tabela 11. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora, u %

Promena 2009. u odnosu na 2008. godinu

Preduzetnici Mikro Mala Srednja MSPP Velika Ukupno

Broj preduzeća 5,3 0,9 -5,2 -7,7 3,7 -6,9 3,7

Broj zaposlenih -10,7 -0,3 -6,2 -8,1 -7,2 -5,0 -6,5

Promet -12,2 -15,1 -19,9 -10,6 -14,7 -19,4 -16,2

BDV -9,0 -14,7 -12,5 -9,8 -11,2 -4,8 -8,6

Izvoz -13,3 -6,0 -17,8 -4,9 -8,9 -24,2 -17,2

Uvoz -18,4 -25,4 -32,6 -14,1 -24,2 -25,5 -24,7

Spoljnotrgovinski deficit -56,4 -34,1 -37,8 -23,8 -33,1 -28,1 -31,8

Profit -10,1 -25,3 -16,5 -10,8 -15,6 1,8 -8,4

Stopa profitabilnosti -1,1 -12,3 -4,6 -1,0 -5,0 6,8 0,1

izvor: republički zavod za razvoj na osnovu podataka republičkog zavoda za statistiku u izveštaju o ma-lim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 6, Ministarstvo ekonomije i regionalnog

razvoja et al., Beograd, novembar 2010.

30


Potkraj 2009. godine, vlada republike Srbije je donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osigura-nje. ova odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zapo-slenih u navedenim državnim službama, naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima dr-žavne uprave i javnim preduzećima. naime, anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac, izuzev kada je reč o javnim preduzećima. dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru, usled pomenutih budžetskih ograničenja, je donekle predvidiva, a anketom poslodava-ca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima.

Tabela 12. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*, u hiljadama

2006 2007 2008 2009Budžet 316 318 325 330

administracija svi nivoi 59 59 60 64obrazovanje i kultura 117 121 124 124zdravstvo i socijalni rad 140 138 141 142

javna preduzeća 164 159 158 147javna državna 103 100 100 90javna lokalna 61 59 58 57

izvor: republički zavod za razvoj na osnovu podataka republičkog zavoda za statistiku u izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. godinu, str. 176, Ministarstvo ekonomije i regionalnog

razvoja et al., Beograd, novembar 2010.

* nisu uključena lica zaposlena u vojsci, policiji i drugim bezbednosnim službama.

Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja, kao i sagle-davanje njihove pozitivne ili negative razlike, odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja. Stoga, stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe.

31


5. Analiza podataka i rezultati ankete

5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini

na osnovu ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele republike i dobijenih po-dataka prikazanih u tabelama 13 i 14, može se zaključiti da je u 2011. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali.

Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme, zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji, trgovini i popravci motornih vozila, kao i u sektoru poslovnih usluga. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti, i to naročito u prerađivačkoj industriji. Međutim, značajan udeo pada broja zaposlenih, usled ovih razloga, zabeležen je još i u sektoru građevinarstva.

Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (tabela a2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu vojvodine, zatim u Beogradskom regionu, zatim regionu Šu-madije i zapadne Srbije, i na kraju u regionu južne i istočne Srbije. dati redosled smanjenja bro-ja zaposlenih po regionima je očekivan, shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. isti je i redosled po regionima, ali za povećanje broja zaposlenih (dato u tabeli a3 aneksa*). kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu vojvodine, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, kao i u regionu južne i istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih.


32

USAID Projekat održivog lokalnog razvojaTa

bela

13. S

man

jenje

broja

zapo

slenih

po se

ktor

ima d

elatn

osti

i ste

penu

stru

čne s

prem

e

Step

en st

ručn

e spr

eme

III

IIIIV

VVI

-1VI

-2VI

I-1VI

I-2VI

IIUk

upno

:Sektor delatnosti

AUk

upno

1.775

608

776

410

272

218

011

13.8

36

Pad o

bima a

ktivn

osti

1.257

370

403

239

043

259

10

2.373

B+D+

EUk

upno

1.457

268

951

546

6682

817

80

03.5

56

Pad o

bima a

ktivn

osti

472

2128

189

220

044

00

929

CUk

upno

7.791

4.021

12.95

14.4

9352

795

986

1.391

30

32.22

2

Pad o

bima a

ktivn

osti

3.448

1.612

6.202

2.259

372

555

5340

60

014

.907

FUk

upno

3.883

1.882

4.251

1.033

1831

821

579

100

11.99

4

Pad o

bima a

ktivn

osti

2.765

1.399

2.743

402

1365

723

80

07.6

33

GUk

upno

1.866

464

10.74

76.6

9911

51.0

7539

1.246

026

22.27

5

Pad o

bima a

ktivn

osti

993

138

3.468

3.376

6724

55

602

00

8.895

H+I+

JUk

upno

1.387

1.120

4.604

3.367

213

278

990

230

711

.915

Pad o

bima a

ktivn

osti

618

444

1.455

1.551

4273

516

16

04.3

55

K+L

Ukup

no38

3812

02.8

1212

295

411.0

2328

04.4

06

Pad o

bima a

ktivn

osti

87

4716

012

5910

303

110

615

M+

N+Q+

RUk

upno

5.090

310

2.392

4.170

9323

619

1.348

466

13.71

2

Pad o

bima a

ktivn

osti

1.383

169

824

742

7412

89

455

30

3.787

Ukup

no23

.287

8.71

136

.791

23.5

311.

047

3.31

522

46.

845

127

4010

3.91

7

33


Tabe

la 14

. Pov

ećan

je br

oja za

posle

nih po

sekt

orim

a dela

tnos

ti i s

tepe

nu st

ručn

e spr

eme

Step

en st

ručn

e spr

eme

III

IIIIV

VVI

-1VI

-2VI

I-1VI

I-2VI

IIUk

upno

:Sektor delatnosti

AUk

upno

1.170

484

840

331

137

819

76

03.0

74

Rast

obim

a akt

ivnos

ti85

736

155

121

90

177

110

60

2.127

B+D+

EUk

upno

1.439

227

930

526

2214

012

336

70

3.640

Rast

obim

a akt

ivnos

ti79

392

479

130

860

511

51

01.6

83

CUk

upno

7.288

4.994

13.33

84.5

2030

385

167

1.648

160

33.02

6

Rast

obim

a akt

ivnos

ti4.0

122.9

328.5

762.5

8112

838

612

706

90

19.34

3

FUk

upno

2.930

1.785

4.550

670

1320

421

566

190

10.75

8

Rast

obim

a akt

ivnos

ti2.2

321.4

593.4

3522

410

6311

265

00

7.700

GUk

upno

1.597

645

13.64

87.6

9513

998

234

2.291

01

27.03

3

Rast

obim

a akt

ivnos

ti1.0

6131

77.4

704.1

5068

506

201.1

900

114

.783

H+I+

JUk

upno

1.909

680

5.335

2.811

171

351

151.5

7630

712

.885

Rast

obim

a akt

ivnos

ti1.2

5732

32.3

931.4

5737

122

1195

69

36.5

68

K+L

Ukup

no73

3026

23.4

439

192

511.5

539

45.6

27

Rast

obim

a akt

ivnos

ti65

519

489

50

2325

342

00

1.549

M+

N+Q+

RUk

upno

4.311

453

2.468

2.667

4817

220

1.421

112

211

.672

Rast

obim

a akt

ivnos

ti2.4

9531

81.6

6084

416

109

1050

997

06.0

58

Ukup

no20

.718

9.29

841

.372

22.6

6470

62.

928

228

9.58

819

913

107.

715

izvo

r: n

acio

naln

a sl

užba

za

zapo

šlja

vanj

e, a

nket

a po

slod

avac

a, 2

011.

34


istovremeno, analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog, zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (tabela 14). najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (g). takođe, značajno povećanje zaposlenosti, usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća, zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C), trgovini (g) i građevinarstvu (F).

Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zapo-slenih u prethodnoj godini (dato tabelama a4, a5 i a6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike.

zahteve vezane za posebna stručna, prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja iii, iv, i vii stepena stručne spreme.U grupi stručnih posebnih znanja i veština, najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka, kao i društveno-humanistička znanja i veštine.

od prenosivih znanja i veština, najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komu-nikacionih tehnologija, strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. U odnosu na stepen stručne spreme, u iii, iv, vi-1 i vii-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informa-ciono-komunikacionih tehnologija, a u iii i iv stepenu različite vrste dozvola.

U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad, preciznost, uslužnost i komunikativnost. U odnosu na stepen stručne spreme, najtraženije osobine u okviru i stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad, u okviru ii stepena: preciznost, iii stepena: uslužnost, iv i v stepena: komunikativnost, vi-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i vii-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost.

5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine

Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u po-gledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. godine. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini, tj. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. godine prenose se i u 2012. godinu. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C), sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (g). ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima ak-tivnosti, s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga.


35


Tabe

la 15

. Plan

irano

sman

jenje

broja

zapo

slenih

po se

ktor

ima d

elatn

osti

i ste

penu

stru

čne s

prem

e

Step

en st

ručn

e spr

eme

III

IIIIV

VVI

-1VI

-2VI

I-1VI

I-2VI

IIUk

upno

:

Sektor delatnosti

AUk

upno

601

144

334

930

141

244

01.2

14

Pad o

bima a

ktivn

osti

489

5410

235

05

06

20

691

B+D+

EUk

upno

841

6833

724

565

436

880

01.6

92

Pad o

bima a

ktivn

osti

352

1813

142

68

319

00

578

CUk

upno

2.889

2.098

3.646

1.272

5720

70

361

00

10.53

1

Pad o

bima a

ktivn

osti

1.883

651

1.837

737

2511

20

161

00

5.406

FUk

upno

1.474

608

1.609

1.336

1525

28

153

00

5.457

Pad o

bima a

ktivn

osti

1.120

536

1.225

1.160

119

21

210

04.2

57

GUk

upno

836

952.9

061.2

8321

390

1121

12

05.7

53

Pad o

bima a

ktivn

osti

669

4099

449

119

142

994

10

2.460

H+I+

JUk

upno

309

511

1.349

591

2696

049

247

03.4

20

Pad o

bima a

ktivn

osti

152

119

468

293

038

013

00

01.2

00

K+L

Ukup

no73

252

2.138

270

035

05

02.6

91

Pad o

bima a

ktivn

osti

00

043

70

190

190

047

6

M+

N+Q+

RUk

upno

1.985

461.0

171.1

643

6044

721

03

5.042

Pad o

bima a

ktivn

osti

1.043

669

931

60

3544

287

03

2.431

Ukup

no9.

008

3.57

211

.250

8.12

118

81.

132

702.

399

573

35.8

00

izvo

r: n

acio

naln

a sl

užba

za

zapo

šlja

vanj

e, a

nket

a po

slod

avac

a, 2

012.

36

USAID Projekat održivog lokalnog razvojaTa

bela

16. P

lanira

no po

veća

nje b

roja

zapo

slenih

po se

ktor

ima d

elatn

osti

i ste

penu

stru

čne s

prem

e

Step

en st

ručn

e spr

eme

III

IIIIV

VVI

-1VI

-2VI

I-1VI

I-2VI

IIUk

upno

:

Sektor delatnosti

AUk

upno

532

429

523

110

520

085

00

1.703

Rast

obim

a akt

ivnos

ti45

237

131

937

59

047

00

1.241

B+D+

EUk

upno

1.053

212

477

317

1434

321

91

12.3

31

Rast

obim

a akt

ivnos

ti57

417

424

516

32

160

106

00

1.281

CUk

upno

2.914

2.685

6.837

1.871

4126

618

830

00

15.46

2

Rast

obim

a akt

ivnos

ti2.0

311.2

634.7

671.4

029

141

1142

30

010

.047

FUk

upno

1.411

967

2.834

185

5042

030

20

05.7

91

Rast

obim

a akt

ivnos

ti1.1

0683

72.4

3573

4211

099

00

4.603

GUk

upno

1.466

230

5.167

2.978

636

114

1.158

00

11.38

0

Rast

obim

a akt

ivnos

ti1.3

4714

83.5

041.5

111

180

1376

30

07.4

66

H+I+

JUk

upno

304

536

2.029

1.092

5428

76

1.131

180

5.457

Rast

obim

a akt

ivnos

ti18

222

795

381

417

247

679

83

03.2

47

K+L

Ukup

no31

657

1.745

091

170

52

02.6

38

Rast

obim

a akt

ivnos

ti3

048

270

160

136

00

229

M+

N+Q+

RUk

upno

2.645

138

1.059

574

6735

1083

611

05.3

75

Rast

obim

a akt

ivnos

ti1.5

3687

731

233

1920

638

90

03.0

21

Ukup

no10

.357

5.20

418

.982

8.87

123

61.

136

525.

267

321

50.1

37

izvo

r: n

acio

naln

a sl

užba

za

zapo

šlja

vanj

e, a

nket

a po

slod

avac

a, 2

012.

37


Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije, građevinarstva i trgovine oče-kuju visok priliv zaposlenih (tabela 16). istovremeno, taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. Međutim, u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti, najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima gra-đevinarstva i poljoprivrede.

Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regioni-ma, u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih, osim u regionu vojvodine, gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (tabele a7 i a8 iz aneksa*).

kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima, u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. U ostalim regioni-ma, preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. takođe, u ovim regionima, u sektoru prerađivačke industrije, biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju.

Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima, situacija je sledeća: u regionu vojvodine, Šumadije i zapadne Srbije, južne i istočne Srbije, planirano uku-pno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti.

U Beogradskom regionu, najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposle-nih, kada je u pitanju rast obima aktivnosti.

kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (tabela a9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima iii i i stepenu stručne spreme. kod povećanja zaposlenosti prema veličinu pre-duzeća, postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih; i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća. U odnosu na rast obima aktivnosti, kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje, najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih, taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. naime, kod malih predu-zeća taj odnos iznosi blizu 66%, kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%, a kod velikih preduzeća oko 58%.

U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije za-pošljavanje očekuju tokom 2011. godine (tabela 17), u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike, prenosiva posebna znanja i veštine, a najslabije su zastuplje-na stručna posebna znanja i veštine. najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa iii i iv stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim


38


obrazovanjem, dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem.

Tabela 17. Potrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi

Stepen stručne spreme Stručna posebna znanja i veštine Prenosiva posebna znanja i veštine Šire kompetencije i lične

karakteristike

I 6 0 8II 14 7 54III 77 208 321IV 65 357 459V 2 11 10

VI – 1 1 97 97VI – 2 0 5 5VII – 1 68 278 185

Ukupno: 233 964 1.140


ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka, da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele a10, a11 i a12 u aneksu*). Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine, poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, zatim stranih jezika, kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. od širih kompetencija i ličnih ka-rakteristika, kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapo-šljavanja, najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. preciznost 2. komunikativnost 3. uslužnost 4. spremnost na timski rad 5. motivisanost.

5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama

U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanima-njima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. naime, poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. to se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti. analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. godinu. da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima, poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla


39


sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva, zahtevima, pozicijom, funkcijom i sl. (CedeFoP, 2010). S druge strane, pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CedeFoP, 2010).

Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu pla-niranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama, kao i gledanje unapred da bi se odgo-vorilo na zahteve privrede. dakle, za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zain-teresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. Stoga, jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. zemlje evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. Posmatrano prema stepenu stručnosti, analiza urađena za 27 zemalja evropske unije (eU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. godine. Udeo ne-stručnih lica će se 2020. godine smanjiti na 16,1%, sa 22,5% koliko je iznosio 2010. godine, dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49,9% na 50,4% i sa 27,7% na 35,5% u 2020. godini.17 U nacionalnoj strategiji zapošljavanja republike Srbije za period do 2020. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji, ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti. Prema projekcija-ma datim za 2020. godinu, predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21,6%, industrija 26,4%, a usluge 52,1%. ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24,4%, industrija 24,2% i usluge 51,4%% zaposlenih.18 Srbija još uvek nije usvojila nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikaci-je zanimanja iSCo-08. i sama nacionalna strategija zapošljavanja do 2020. godine, postojeće na-zive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. Međutim, do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja, u anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji, koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme.19

tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu ankete posloda-vaca, i to ukupnog broja zaposlenih, zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju, sporazumnog prekida radnog odnosa, isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova). U 2011. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%, dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova. Podaci za 2012. godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih, ali da će veći deo priliva biti rezultat no-vog zapošljavanja (62%). Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti, između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obra-zovanja. ove podatke treba tumačiti sa oprezom. tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođe-nju ankete, moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću.

17 CedeFoP (2010), Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020.18 vlada republike Srbije (2011), nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2011.19 republički zavod za tržište rada Srbije i zavod za zapošljavanje Crne gore, Priručnik o evidencijama u oblasti zapo-

šljavanja: uputstvo, obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara, Savremena administracija, 1998.

40


Tabela 18. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme

Stepen stručne spreme

2011. godina Prognoza za 2012. godinu

Ukupno Zamena postojećih poslova Novi poslovi Ukupno

Zamena postojećih

poslovaNovi poslovi

I 20.718 7.946 12.772 10.357 3.126 7.231

II 9.298 3.491 5.807 5.204 2.097 3.107

III 41.372 16.614 24.758 18.982 5.980 13.002

IV 22.664 12.164 10.500 8.871 4.611 4.260

V 706 439 267 236 141 95

VI – 1 2.928 1.642 1.286 1.136 496 640

VI – 2 228 127 101 52 16 36

VII – 1 9.588 5.395 4.193 5.267 2.506 2.761

VII – 2 199 77 122 32 29 3

VIII 13 9 4 1 1 0

Ukupno: 107.715 47.904 59.811 50.137 19.002 31.135


tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011. i očekivani odliv u 2012. godini na nivou ukupnog broja lica. ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća, stečaja, prelaska zaposlenih kod drugog poslo-davca i sl, kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija, a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga. Prema kratkoročnim očeki-vanjima za 2012. godinu, udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija. očekivani odliv zaposlenih u 2012. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011. godini. kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posma-trane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih. naime, u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti, dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. U ukupnom pla-niranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto, lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto, a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija, zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (iii, iv i v stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla. ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne po-litike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.

41


Tabela 19. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme


2011. godina Prognoza za 2012. godinu

Ukupno Ugašeni posloviPad obima aktivnosti

Ukupno Ugašeni posloviPad obima aktivnosti

I 23.287 12.343 10.944 9.008 3.300 5.708

II 8.711 4.551 4.160 3.572 2.148 1.424

III 36.791 21.368 15.423 11.250 5.794 5.456

IV 23.531 14.713 8.818 8.121 4.610 3.511

V 1.047 465 582 188 137 51

VI-1 3.315 2.127 1.188 1.132 581 551

VI-2 224 133 91 70 13 57

VII-1 6.845 4.577 2.268 2.399 1.662 737

VII-2 127 106 21 57 54 3

VIII 40 40 0 3 0 3

Ukupno: 103.917 60.423 43.494 35.800 18.301 17.499


5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti

U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011. godini sa očekivanjima za 2012. godinu po sektorima delatnosti. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih. kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20, 21, 22 i 23. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme, polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. Pritom je 2011. godina bazna godina, u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima. ovaj prikaz potreba za zanimanjima za-snovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština, naročito na nivou oblasti i regiona.

U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv, bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zani-manja, ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (i SSS-nk), i to kako u 2011. godini, tako i u očekivanjima za 2012. godinu. takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima. kada je reč o ii stepenu stručne spreme, najtraženija zanimanja u 2011. godini bila su šivač tekstila, paker i pomoćni priučeni elektromonter, dok su se u grupi stručnih zanimanja iii stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar, prodavac (iii SSS i kv) i šivač konfekcije. za zanimanja koja zahtevaju iv stepen stručne spreme kao što su proda-vac i ekonomski tehničar, koja su se najčešće zapošljavala u 2011. godini, u 2012. godini neće postojati proširena tražnja, izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor. zanimanja koja zahtevaju vii-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju,

42


bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011. godini. tu će ostati i u 2012, samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku.

U 2012. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa i stepenom stručne spreme, za-nimanje elektromehaničarski manipulant, kao i lica sa ii stepenom stručne spreme, zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. S iii stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala, a sa iv stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar, dok će najveća tražnja kada je u pitanju v stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. tokom 2012. godine nastaviće se tražnja za zani-manjima ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo, komercijalista i mašinski inženjer, koja podrazumevaju vi-1 stepen stručne spreme. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar vi-2 stepena stručne spreme.

Tabela 20. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja

Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

za

niman

ja

2011. god.Šif

ra

zanim

anja

Naziv

za

niman

ja

Prognoza za 2012. god.

Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 5.893 2.767 3.126 109900 Lica bez zanimanja i stručne

spreme 2.288 657 1.631

100501Manipulant u prehrambenoj proizvodnji

680 98 582 100501 Manipulant u prehrambenoj proizvodnji 186 24 162

104502 Čistač prostorija 124 62 62 102501 Elektromehaničarski manipulant 128 128 0

II

204023 Šivač tekstila 1.406 98 1.308 204023 Šivač tekstila 787 537 250

206402 Paker 494 324 170 203211 Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera 251 171 80

202400 Pomoćni - priučeni elektromonter 430 178 252 204000 Pomoćni konfekcionar 166 103 63

III301813 Bravar 1.474 512 962 306400 Prodavac 570 256 314306400 Prodavac 1.328 565 763 301813 Bravar 566 185 381304023 Šivač konfekcije 939 168 771 301800 Obrađivač metala 373 74 299

IV

406400 Prodavac 337 117 220 403900 Tekstilni tehničar 203 0 203406700 Ekonomski tehničar 330 127 203 406453 Komercijalni tehničar 200 72 128

402000 Mašinski tehničar - konstruktor 322 156 166 402000 Mašinski tehničar -

konstruktor 175 60 115

V502231

Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme - specijalista

83 51 32 502231Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme - specijalista

21 21 0

507121 Poslovni sekretar 54 6 48 501665 Livac sivog liva 5 0 5504002 Modelar konfekcije 25 22 3 501802 Metaloglodač - specijalista 4 0 4

43


VI/1

616700

Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo

198 154 44 616453 Komercijalista 142 57 85

616453 Komercijalista 191 42 149 611800 Mašinski inženjer 38 24 14

611800 Mašinski inženjer 109 50 59 616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 33 23 10

VI/2

626930 Poslovni informatičar 19 19 0 626809 Strukovni pravnik 8 0 8

626710 Ekonomista 9 6 3 626924 Strukovni informatičar 3 3 0

626709 Strukovni ekonomista 9 5 4 626710 Ekonomista 2 0 2

VII/1

716700

Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije

448 305 143 711800

Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master

145 87 58

711800

Diplomirani mašinski inženjer /Diplomirani inženjer mašinstva − master

210 78 132 716700Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije

121 78 43

712000Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor

74 38 36 712600Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku

70 0 70

VII/2

729202

Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista

9 0 9

723601Tehnolog grafičarstva − specijalista

3 3 0

728230

Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista

2 2 0


Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (g) u i stepenu stručne spreme naj-češće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (i SSS - nk), kao i lica sa zanimanjem tr-govinski manipulant. tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. godini. U ii stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012. godini. najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. godine. najveći broj zapošljavanja u 2011, ali i u 2012. godini, u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u iii stepenu stručne spreme, i to prodavaca (iii SSS i kv). kada je reč o iii stepenu stručnosti, najtraženija zanimanja tokom 2011. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslo-va), i kasir. U iv stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (iv SSS) i farmaceutski tehničar. U vi-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer-

44


cijalisti, ekonomisti za finansije, računovodstvo i bankarstvo. najčešće zapošljavana zanimanja u 2011. godini u vii-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (vii-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (vii-1 SSS), kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku.

U 2012. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (g) otvorena je tra-žnja i za novim zanimanjima. U i stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljava-nje montersko – instalaterskih manipulanata, a u ii stepenu spreme za pakere. Prognozira se da će tokom 2012. na listi najtraženijih zanimanja u iii stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. U iv stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara, u v stepenu prodavaca – specijalista, a u vi-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku. U vi-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika, dok se u vii-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima.


Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

za

niman

ja

2011. god.Šif

ra

zanim

anja

Naziv

za

niman

ja


Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Nov

i pos

lovi

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 909 457 452 106401 Trgovinski manipulant 537 0 537

106401 Trgovinski manipulant 425 22 403 101901 Montersko-instalaterski manipulant 416 0 416

105601 Saobraćajnotransportni manipulant 125 5 120 109900 Lica bez zanimanja i

stručne spreme 344 105 239

II206400 Rukovalac robom −

pomoćni prodavac 188 145 43 209911 Četkar − metlar 56 0 56

209911 Četkar − metlar 91 0 91 206402 Paker 36 27 9

206401 Dostavljač robe 67 56 11 206401 Dostavljač robe 24 0 24

III

306400 Prodavac ( III SSS i KV ) 2.934 2.839 306400 Prodavac 2.911 913 1.998

302400 Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) 58 1.214 306427 Prodavac u maloprodaji

naftnih derivata i gasa 426 16 410

306702 Kasir 1.239 25 306461 Magacioner 290 111 179

IV406400 Prodavac 2.591 2.772 406400 Prodavac 1.759 881 878

406453 Komercijalni tehničar 400 154 246 406513 Konobar 319 8 311

409200 Farmaceutski tehničar 396 168 228 409200 Farmaceutski tehničar 222 215 7

V

507121 Poslovni sekretar 88 66 22 506400 Prodavac − specijalista 4 4 0

501855

Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista

33 0 33 506455 Trgovački putnik 1 0 1

506455 Trgovački putnik 8 4 4

45


VI/1

616453 Komercijalista 751 375 376 616453 Komercijalista 265 136 129

616700


67 30 37 616700Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo

40 24 16

616400 Ekonomista za robni promet u trgovini 43 33 10 612600 Inženjer elektrotehnike za

elektroniku 24 3 21

VI/2

626600 Menadžer 20 8 12 626710 Ekonomista 5 0 5

625630 Inženjer saobraćaja 9 4 5 629423 Organizator sportske rekreacije 4 0 4

622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 3 0 3 626800 Pravnik 3 0 3

VII/1

719200 Diplomirani farmaceut 851 489 362 716700Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije

355 15 340

716700


348 78 270 719200 Diplomirani farmaceut 294 282 12

712600Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku

269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94


najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informi-sanje i komunikacije (H,i,j) su u zanimanjima u iii stepenu stručnosti i u i stepenu stručnosti. U i stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. takođe, naj-traženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant, i to kao rezultat novootvore-nih radnih mesta. U ii stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u ii stepenu, i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta. U iii stepenu stručne spreme, pored zanimanja vo-zač drumskog vozila, najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. U iv stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar, u v prodavac – specijalista, a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja, i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. U vi-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike, ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo, kao i komercijalista. zanimanja vi-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. U vii-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta, zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (vii-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. najve-ći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa iii stepenom stručne spreme, vozač drumskog vozila. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. godini će se naći i zanimanje kurir u ii stepenu stručne spreme, vozač drumskog vozila (iii SSS i kv), vozač teretnjaka, konobar u iv stepenu stručne spreme, kao i programer informacionog sistema u vii-1 stepenu stručnosti.

46



Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje; Usluge smeštaja i ishrane; Informisanje i komunikacije (H,I,J)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

za

niman

ja

2011. god.

Šifra

za

niman

ja

Naziv

za

niman

ja


Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Ukup

no

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 844 548 296 109900 Lica bez zanimanja i


103101 Hemijski manipulant 312 0 312 104502 Čistač prostorija 13 7 6

102501 Elektromehaničarski manipulant 306 0 306 106401 Trgovinski manipulant 9 0 9

II207102 Kurir 291 47 244 207102 Kurir 239 107 132206401 Dostavljač robe 123 121 2 206513 Servir 129 128 1206522 Sobarica 82 52 30 206522 Sobarica 77 47 30

III305600 Vozač drumskog

vozila 1904 1177 727 305600 Vozač drumskog vozila 714 455 259

306461 Magacioner 645 30 615 305604 Vozač teretnjaka 298 159 139305604 Vozač teretnjaka 574 356 218 306461 Magacioner 187 59 128

IV406513 Konobar 354 62 292 406513 Konobar 304 22 282409900 Maturant gimnazije 330 111 219 406515 Kuvar 80 41 39406515 Kuvar 296 93 203 405605 Vozač autobusa 80 44 36

V

506400 Prodavac − specijalista 103 103 0 506400 Prodavac − specijalista 34 34 0

502741Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista

15 0 15 506515 Kuvar − specijalista 10 3 7

505600Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista

12 8 4 508732 Kamerman snimatelj 10 0 10

VI/1

616900 Inženjer statistike i informatike 95 93 2 616900 Inženjer statistike i

informatike 180 3 177

616700

Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo

57 26 31 616453 Komercijalista 42 19 23

616453 Komercijalista 41 37 4 616700Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo

23 9 14

VI/2626709 Strukovni ekonomista 6 0 6 628530 Dizajner 2 0 2626600 Menadžer 2 0 2 626710 Ekonomista 1 0 1626710 Ekonomista 2 2 0 628720 Novinar/ žurnalista 1 0 1

47


VII/1

712400Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku

370 0 370 716921 Programer informacionog sistema 410 265 145

716921Programer informacionog sistema

216 107 109 712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master

132 0 132

712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master

159 62 97 716923 Informatičar/ diplomirani informatičar − master 82 0 82

VII/2

722601

Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista

12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista 15 15 0

725614

Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista

5 0 5 725614

Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista

3 0 3

726491

Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga

3 3 0

VIII 808255

Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika

7 4 3


U makrosektoru Stručna, naučna, inovacijska i tehnička delatnost, Administrativne i pomoćne usluž-ne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M,n,Q,r) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. i očekivanih zapošljavanja u 2012. godini, posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima, beleži se u i, iii i iv stepenu stručne spreme. Pored toga, zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (i SSS - nk), koje je najtra-ženije u ovom sektoru, kao i zaštitar imovine − portir, poslodavci najčešće navode kao novo za-pošljavanje. Pored ovih zanimanja, najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u i stepenu stručnosti, čuvar u ii stepenu, kao i računarski operater u iv stepenu stručne spreme. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (vii-1 SSS)/diplomirani inženjer elek-trotehnike i računarstva – master, kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u vii-1 stepenu.

U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme, zanimanje čistač prostorija, i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta, zatim zaštitar imovine – portir u iii stepenu stručne spreme, računarski operater u iv ste-

48


penu, diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (vii-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master, i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta.


Sektor delatnosti: Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti; Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru; Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

2011. god.

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja


Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

Ukup

no

Zam

ena p

osto

jećih

po

slova

Novi

poslo

vi

I

104502 Čistač prostorija 1.718 122 1.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.568 921 647

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.565 969 596 104502 Čistač prostorija 861 23 838

101801 Manipulant u obradi metala 423 423 0 101801 Manipulant u obradi

metala 50 50 0

II

207201 Čuvar 302 65 237 207100 Pomoćni administrativni radnik 51 16 35

207100Pomoćni administrativni radnik

94 37 57 207201 Čuvar 37 1 36

205200 Pomoćni građevinski radnik 12 12 0 206511 Pripremač namirnica 18 18 0

III307201 Zaštitar imovine –

portir 1.377 294 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 435 55 380

301972 Vodoinstalater 232 0 232 309951 Krupije 110 14 96303200 Gumar i plastičar 175 175 0 301813 Bravar 64 57 7

IV406901 Računarski operater 1.064 977 87 406901 Računarski operater 162 117 45409900 Maturant gimnazije 572 464 108 409900 Maturant gimnazije 127 115 12406700 Ekonomski tehničar 195 65 130 409002 Medicinska sestra 42 23 19

V

505931Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista

29 20 9 505931 Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista 40 34 6

506400 Prodavac – specijalista 9 9 0 507121 Poslovni sekretar 14 13 1

506515 Kuvar – specijalista 5 0 5 506515 Kuvar – specijalista 7 0 7

VI/1

616700


94 15 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 8 0 8

616600 Menadžer 18 16 2 613600 Inženjer grafičarstva 8 8 0

616531 Operativni turistički organizator 15 0 15 613100 Inženjer za hemijsku

tehnologiju 5 0 5

49


VI/2

626709 Strukovni ekonomista 8 8 0 626923 Informatičar 5 0 5

625100 Inženjer arhitekture 3 0 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 3 3 0

625200 Inženjer građevinarstva 3 0 3 626600 Menadžer 1 1 0

VII/1

712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master

173 39 134 712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master

138 0 138

716700


148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0



VII/2

729093 Specijalista radiološke zaštite 52 0 52 729047 Specijalista

oftalmologije 11 11 0

729049Specijalista ginekologije i akušerstva

30 0 30 722607 Projektant elektronskih sistema – specijalista 0 0 0

729022 Specijalista neonatologije 15 0 15 725614

Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju – specijalista

0 0 0

VIII 800181 Naučni istraživač biljne proizvodnje 2 2 0


5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti

U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. godini, kao i planirani odliv u 2012. godini, i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (g), Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, In-formisanje i komunikacije (H,i,j) i Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M,n,Q,r). dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti, fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. odliv zaposlenih u 2011. i planirani odliv u 2012. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20, 21, 22 i 23.

U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (i SSS - nk). U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova, dok je pad

50


aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva. Pored toga, veliki odliv u 2011. godini pripisuje se zanimanjima u iii stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. odliv zanimanja u ii stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila, a u iv stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor. U grupi zanimanja sa vii-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (vii-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (vii-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master, uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja.

Pored gorenavedenih zanimanja, u 2012. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i naj-veće smanjenje se očekuje u i stepenu stručne spreme, kod lica bez zanimanja i stručne spreme. U ii stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera, i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta, dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. U iii stepenu stručno-sti u 2012. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar, prodavac, izrađivač gornjih delova obuće. U iv stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe, i to zbog pada aktivnosti, kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u v stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazdu-hoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u vi-1 stepenu menadžer. U vii-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski in-ženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (vii-1 SSS).

Tabela 24. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja

Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C)

Step

en s

tručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

2011. god.

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja


Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 6.014 3.623 2.391 109900 Lica bez zanimanja i

stručne spreme 2.370 778 1.592

100501 Manipulant u prehrambenoj proizvodnji 690 135 555 101801 Manipulant u obradi

metala 98 87 11

104502 Čistač prostorija 169 84 85 100501Manipulant u prehrambenoj proizvodnji

91 44 47

II

204023 Šivač tekstila 581 308 273 206402 Paker 318 268 50

203211 Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera 373 352 21 204023 Šivač tekstila 305 172 133

206402 Paker 316 190 126 203211Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera

188 171 17

III

301813 Bravar 1.485 890 595 301813 Bravar 286 191 95306400 Prodavac 1.080 786 294 306400 Prodavac 284 137 147

304023 Šivač konfekcije 753 293 460 304223 Izrađivač gornjih delova obuće 242 119 123

51


IV

406700 Ekonomski tehničar 472 215 257 406434 Prodavac tekstilne robe 164 0 164

402000 Mašinski tehničar − konstruktor 449 212 237 402000 Mašinski tehničar −

konstruktor 109 37 72

406453 Komercijalni tehničar 284 166 118 406700 Ekonomski tehničar 94 46 48

V

507021 Kadrovski administrator − specijalista 184 26 158 502231

Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista

21 21 0

502231Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista

51 51 0 502200Mehaničar, mašinista, mašinbravar − specijalista

8 1 7

506400 Prodavac − specijalista 41 10 31 501801 Metalostrugar − specijalista 7 1 6

VI/1


616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 148 76 72 611800 Mašinski inženjer 55 10 45

611800 Mašinski inženjer 138 36 102 616600 Menadžer 20 20 0

VI/2

626710 Ekonomista 38 19 19621800 Inženjer mašinstva 14 9 5

622099Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti

12 0 12

VII/1

716700Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije

357 248 109 711800

Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva − master

97 44 53

711800

Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master

178 116 62 716700


64 24 40

716800Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master

100 57 43 712000 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10

VII/2

728230Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog - specijalista

2 2 0

722000Magistar tehničkih nauka za mašinske konstrukcije

1 1 0


analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (g) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u iii i iv stepenu stručnosti. odliv zaposlenih u zanimanjima iii stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regular-nih uslova poslovanja, a u zanimanjima iv stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija, posebno kod prodavaca. Međutim, polazeći od analize zanimanja u i stepenu stručne spreme, uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (i SSS - nk) zastupljen u naj-većem broju. U iii stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (iii SSS i kv), magacioner i kasir, a u iv prodavac (iv SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. U vi-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista, a u vii-1

52


kod zanimanja diplomirani farmaceut (vii-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (vii-1 SSS).

Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. godinu. U trgovini se u 2012. godini očekuje najveći odliv u iii stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac, i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. U i stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgo-vinskih manipulanata, kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. U iv stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. U vi-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista, i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta. Planira se manji odliv u vii-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (vii-1 SSS), diplomirani farmaceut (vii-1 SSS), kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (vii-1 SSS).


Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

2011. god.Šif

ra

zanim

anja

Naziv

zanim

anja


Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.138 733 405 106401 Trgovinski manipulant 504 4 500

106401 Trgovinski manipulant 264 29 235 109900 Lica bez zanimanja i


105601Saobraćajno − transportni manipulant

214 4 210 102401 Elektroenergetski manipulant 33 0 33

II

206400 Rukovalac robom − pomoćni prodavac 145 130 15 209911 Četkar − metlar 20 0 20

206401 Dostavljač robe 56 35 21 206401 Dostavljač robe 16 16 0

206402 Paker 32 32 0 206400 Rukovalac robom − pomoćni prodavac 15 3 12

III

306400 Prodavac 4.874 3.439 1.435 306400 Prodavac 1.295 778 517

306461 Magacioner 1.247 639 608 302400 Elektromonter − instalater 645 552 93

306702 Kasir 893 818 75 302220 Automehaničar 143 141 2

IV

406400 Prodavac 4.649 1.945 2.704 406400 Prodavac 741 566 175

406453 Komercijalni tehničar 335 238 97 402600 Elektrotehničar

elektronike 114 37 77

407100 Administrativni tehničar 275 173 102 407100 Administrativni tehničar 109 16 93

53


V

506400 Prodavac − specijalista 59 5 54 506400 Prodavac − specijalista, 14 0 14

507121 Poslovni sekretar 29 29 0 506454procesni organizator nabavke, prodaje i skladištenja robe

4 2 2

502627

Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista

8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2

VI/1


616700


119 74 45 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 21 21 0

616400Ekonomista za robni promet u trgovini

41 14 27 616700Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo

12 7 5

VI/2

626600 Menadžer 22 18 4 626661 Strukovni menadžer 8 0 8625630 Inženjer saobraćaja 14 14 0 621317 Geolog 1 1 0

621500 Inženjer rudarstva 1 1 0 622407

Elektroenergetski operativni tehnolog zaštite od električne struje − specijalista

1 0 1

VII/1

719200 Diplomirani farmaceut 308 124 184 716700


56 39 17

716700


178 94 84 719200 Diplomirani farmaceut 53 43 10

712600

Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku

174 174 0 716492 Organizator komercijalnog poslovanja 52 2 50

VII/2 720513 Tehnolog prerade mesa i

ribe − specijalista, 1 0 1

726792 savetnik za ekonomska pitanja 1 1 0


U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane, Informisanje i komunikacije (H,i,j) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u iii stepenu stručne spreme. zbog gašenja radnih mesta u 2011, ali i u 2012. godini, u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila, teretnjaka i autobusa. U i stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. ovakav trend se očekuje i u 2012. godini, dok je u ii stepenu prisutan odliv kod zani-manja vozač viljuškara, pomoćni gumar i plastičar i kurir. U iv stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar, kuvar i administrativni tehničar. Prognoze su da će ova zanima-

54


nja u iv stepenu i 2012. godine imati najveći odliv. veliki odliv u vii-1 stepenu stručne spreme pri-sutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je vii-1 stepen stručnosti u pitanju. takođe, zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master, uglavnom zbog gašenja radnih mesta, imaju najveći odliv. ovakav trend se prognozira i za 2012. godinu.


Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje; Usluge smeštaja i ishrane; Informisanje i komunikacije (H,I,J)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

2011. god.

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

Prognoza za 2012. god.Uk

upno

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

I

109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 868 679 189 109900 Lica bez zanimanja i stručne

spreme 230 145 85

102401 Elektroenergetski manipulant 278 0 278 102501 Elektromehaničarski

manipulant 28 0 28

102501 Elektromehaničarski manipulant 84 0 84 102401 Elektroenergetski

manipulant 28 0 28

II

206111 Vozač viljuškara 251 251 0 207102 Kurir 177 100 77

203200 Pomoćni gumar i plastičar 213 0 213 206500 Pomoćni ugostitelj 100 100 0

207102 Kurir 212 58 154 206522 Sobarica 68 34 34

III305600 Vozač drumskog

vozila 1.290 1.050 240 305600 Vozač drumskog vozila 400 344 56

305604 Vozač teretnjaka 653 419 234 305604 Vozač teretnjaka 259 90 169305605 Vozač autobusa 509 417 92 305605 Vozač autobusa 156 112 44

IV

406513 Konobar 588 126 462 406513 Konobar 133 34 99406515 Kuvar 364 109 255 407100 Administrativni tehničar 94 61 33

407100 Administrativni tehničar 274 237 37 406515 Kuvar 86 51 35

V

506400 Prodavac − specijalista 103 103 0 504501 Procesni organizator za

komunalne objekte 10 10 0

506721 Knjigovodstveni likvidator 32 8 24 507121 Poslovni sekretar 8 8 0

502741Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista

16 0 16 508732 Kamerman snimatelj 7 7 0

55


VI/1


616700


48 37 11 616751 Organizator carinskih poslova 27 0 27

616453 Komercijalista 30 29 1 616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 11 8 3

VI/2626710 Ekonomista 6 4 2 628720 Novinar/žurnalista 3 0 3

VII/1



712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master

104 104 0 718721 Novinar 50 16 34

718721 Novinar 70 64 6 712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master

31 31 0

VII/2

722601

Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista

12 12 0 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista 32 32 0

722607Projektant elektronskih sistema − specijalista

9 9 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista 15 15 0

722609Tehnolog elektronskih komponenata − specijalista

6 6 0

VIII 808255

Doktor nauka - kulturološke nauke/komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika

7 7 0


visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne, naučne, inovacijske i teh-ničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u pri-vatnom sektoru i Umetnost, zabava i rekreacija (M,n,Q,r) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (i SSS-nk) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima. Pored njih, u i stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. U iii stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir. najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. U iv stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (iv SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposle-nih, a takav trend se prognozira i u 2012. godini, dok u vii-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad

56


aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master.

takođe, u makrosektorima Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i po-moćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost, zabava i rekreacija (M,n,Q,r) u 2012. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u i stepenu. Prema prognozama, trend iz 2011. će se nastaviti i u 2012. godini. najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme, kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala. U iii stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater, a u iv stepenu maturant gimnazije, mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011. godine. znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u vii-1 stepenu stručne spreme, a visok za profesore švedskog jezika.


Sektor delatnosti: Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti; Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti; Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru; Umetnost, zabava i rekreacija (M,N,Q,R)

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Šifra

za

niman

ja

Naziv

zanim

anja

2011. god.Šif

ra

zanim

anja

Naziv

zanim

anja


Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

Ukup

no

Ugaš

eni p

oslov

i

Gubit

ak zb

og pa

da

aktiv

nosti

I109900 Lica bez zanimanja i stručne

spreme 2.524 1.886 638 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS - NK ) 1.182 870 312

104502 Čistač prostorija 1.811 1.173 638 104502 Čistač prostorija 704 2 702101801 Manipulant u obradi metala 367 367 0 101801 Manipulant u obradi metala 50 50 0

II

207201 Čuvar 115 67 48 207100 Pomoćni administrativni radnik 16 16 0

207102 Kurir 97 0 97 206515 Pomoćni kuvar 13 13 0

207100 Pomoćni administrativni radnik 30 30 0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 6 0 6

III307201 Zaštitar imovine − portir 1.223 817 406 307201 Zaštitar imovine − portir 317 29 288300504 Konditor 157 126 31 301972 Vodoinstalater 213 3 210309951 Krupije 135 41 94 302431 Elektroinstalater 126 0 126

IV409900 Maturant gimnazije 1.847 1.788 59 409900 Maturant gimnazije 642 598 44406901 Računarski operater 756 752 4 406901 Računarski operater 99 90 9407201 Tehničar zaštite imovine 276 252 24 405021 Geometar 67 0 67

V

507121 Poslovni sekretar 48 11 37 507765 Instruktor vožnje 2 2 0

506700 Ekonomski tehničar − specijalista 29 0 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 1 1 0

502600 Elektroničar − specijalista 6 6 0

57


VI/1

616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 78 13 65 616600 Menadžer 16 16 0

616453 Komercijalista 30 14 16 616700 Ekonomista za finansije, računovodstvo i bankarstvo 16 6 10

616600 Menadžer 23 23 0 612800 Inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku 13 0 13

VI/2

623120 Inženjer tehnologije 8 8 0 625000 Inženjer geodezije 44 0 44

629066 Strukovni sanitarno-ekološki inženjer 5 0 5

626710 Ekonomista 3 0 3

VII/1

716700Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije

250 100 150 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0

711800

Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva − master

122 97 25 712800

Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master

70 57 13

715200

Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master

87 22 65 717533 Profesor norveškog jezika 66 66 0

VII/2

729047 Specijalista oftalmologije 30 30 0

722500 Magistar tehničkih nauka za elektrotehniku 10 10 0

722805 Projektant računarskih sistema − specijalista 3 0 3


5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama

tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. Pored osnovnih stručnih znanja koja su po-trebna za određena zanimanja i poslove, sve više se traže i prenosiva znanja i veštine, ali i pose-dovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. U nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020. godine takođe se pridaje značaj veštinama, te se pritom ova strategija poziva na dokumente evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage.20 anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. Međutim, kao što je već istaknuto, poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristi-ke i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju.

Podaci prikupljeni na osnovu ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima, kao i budućim zaposlenim licima, najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. Udeo ove grupe veština u ukupno na-

20 vlada republike Srbije (2011), nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, Beograd, maj 2012.

58


vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. godini iznosio je 46,7 odsto, a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. godini taj udeo se povećava na 48,8 odsto. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti, uslužnosti, spremnosti na timski rad, komunikativnosti, orijentisanosti ka kli-jentima. istovremeno, te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. Prema prognozama za 2012. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine.

druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. godini su preno-siva posebna znanja i veštine. njihov udeo iznosio je 43,0 odsto, da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. godini udeo ove grupe veština porastao na 41,2 odsto, čime one postaju sve važnije poslodavcima. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije, različite vrte dozvola, jezici, ostala prenosiva znanja, bezbednost i zaštita na radu. Prema pro-gnozama za 2012. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen.

Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. naime, udeo ovih veština bio je 10,3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011. godini i blago će opasti na 10,0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012. godine. najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničko-tehnološke struke.

od zanimanja u iii, iv i vii-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikova-nih veština, kao što pokazuje tabela 28. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u iii stepenu stručne spreme, bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011. ili će se zapošljavati u 2012. godini, tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika. za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine. za zanimanja u iv stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u vii-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština.

Tabela 28. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima


2011. god. Prognoza za 2012. god.

stručna Prenosiva Šire kompetencije i lične arakteristike Stručna Prenosiva Šire kompetencije

i lične arakteristikeI 8,3 0,0 8,3 2,6 0,0 0,7II 6,2 0,5 6,7 6,0 0,7 4,7III 24,0 24,6 29,0 33,0 21,6 28,2IV 23,8 35,7 26,2 27,9 37,0 40,3V 6,2 2,7 1,5 0,9 1,1 0,9

VI-1 0,4 8,6 5,4 0,4 10,1 8,5VI-2 1,9 0,5 0,5 0,0 0,5 0,4VII-1 29,4 25,9 21,9 29,2 28,8 16,2VII-2 0,0 1,5 0,4 0,0 0,0 0,0VIII 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0izvor: nacionalna služba za zapošljavanje, anketa poslodavaca, 2012.

59


Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena. na osnovu izračunatih pokaza-telja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u i i ii stepenu struč-ne spreme, koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012. godini. Biće to stručna znanja i veštine, kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u i i ii stepenu stručne spreme. na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju.

5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom

U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012. godini nije veliki, bez obzira na oba-veze koje proizlaze iz zakona. od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije. najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije, u sektoru Trgovina, kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29).

Tabela 29. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti

Sektor delatnosti

Osobe sa invaliditetomUkupan broj zaposlenih

u 2011. Očekivani broj novozaposlenih u 2012.

Broj % Broj %A 401 2,9 21 1,4B+D+E 1.925 13,9 46 3,0C 5.491 39,7 677 44,1F 1.020 7,4 63 4,1G 1.324 9,6 251 16,4H+I+J 1.545 11,2 149 9,7K+L 491 3,6 124 8,1M+N+Q+R 1.644 11,9 203 13,2Ukupno: 13.839 100,0 1.535 100,0


U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012. godini) odnosi na iii i iv stepen stručne spreme (tabela 30).

Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduze-ća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme.

60


Tabela 30. Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnostiSt

epen

stru

čne s

prem

e

Sektor delatnosti

Ukup

no

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+RNo

voza

posle

ni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

Novo

zapo

sleni

%

I 4 23,9 17 50,4 77 13,4 7 23,3 18 8,2 24 19,6 0 0,0 31 23,0 178

II 1 8,2 3 9,5 62 10,9 5 16,2 13 5,6 8 6,3 0 0,0 10 7,5 102

III 10 67,9 6 17,2 226 39,3 6 20,7 71 31,6 45 36,6 26 21,3 54 39,5 444

IV 0 0,0 5 16,5 203 35,3 12 39,9 87 39,1 10 8,2 91 74,0 23 16,7 431

V 0 0,0 1 3,1 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 1

VI – 1 0 0,0 0 0,0 1 0,2 0 0,0 4 1,9 0 0,0 6 4,8 2 1,3 13

VII – 1 0 0,0 1 3,3 6 1,0 0 0,0 30 13,6 36 29,3 0 0,0 16 12,0 89

Ukupno: 15 100 33 100 575 100 30 100 223 100 124 100 122 100 136 100 1.258


kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012. godini, anketirana predu-zeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih. kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja, stručna znanja najčešće nisu pominjana. Šire kom-petencije i lične karakteristike, kao i prenosiva znanja i veštine, poslodavci su češće očekivali od lica sa iv i iii stepenom stručne spreme.

Tabela 31. Potrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi

Stepen stručne spreme Stručna posebna znanja i veštine Prenosiva posebna znanja i veštine

Šire kompetencije i lične karakteristike

I 0 0 1

II 1 0 3

III 0 11 9

IV 0 87 34

V 0 0 0

VI – 1 0 0 0

VI-2 0 0 0

VII – 1 6 2 8

VII – 2 0 0 0

Ukupno: 7 100 56


61


kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. godini, kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele a15, a16 i a17 u aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama, kao i znanjima stranih jezika. kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama, naji-zraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost, fleksibilnost i elokventnost.

5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika

Mali broj anketiranih preduzeća (tabela a18 u aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme, ali u daleko manjoj meri. S druge strane, u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgo-vini. Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva, među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6).

Grafikon 6. Struktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti, veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima

na nivou republike identifikovano je preko 1.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. kao što pokazuje tabela 32, najveći broj ovih zani-manja je u okviru iii i vii-1 stepena stručne spreme, ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem.


62


Tabela 32. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi

Stepen stručne spremeProblemi u zapošljavanju

Da Da (%)

I 23 1,7II 39 2,9III 553 41,1IV 195 14,5V 16 1,2

VI - 1 60 4,5VI - 2 7 0,6VII - 1 438 32,5VII - 2 15 1,1

Ukupno: 1.346 100,0


U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na ni-vou iii stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština, deficitarna zanimanja, kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. na nivou vii-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. na nivou iv stepena struč-ne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela a19 iz aneksa*).

nedostatak adekvatnih znanja i veština, nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na za-dovoljavajuć način (tabela 33). Posmatrano po sektorima delatnosti, u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji, trgovini, saobraćaju, informisanju i turizmu, a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu.


63


Tabela 33. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti, veličini preduzeća i tipu vlasništva

Razlozi

Deficitarno zanimanje

Ne postoji u obrazovnom

sistemu

Neodgovarajuć nivo

obrazovanja

Nedostatak znanja

i veština

Nedostatak radnog

iskustva

Nezadovoljavajući uslovi rada

Ostali razlozi

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Sektor delatnosti:

A 12 3,0 0 0,0 0 0,0 8 1,3 10 1,7 0 0,0 4 3,0

B+D+E 15 3,9 2 2,5 0 0,0 11 1,8 6 0,9 2 3,4 8 5,2

C 172 44,2 31 32,8 24 26,6 236 38,4 226 36,9 13 22,1 43 29,2

F 48 12,4 38 40,2 18 20,1 44 7,2 56 9,1 15 25,9 17 11,6

G 42 10,9 2 2,3 29 32,7 144 23,4 150 24,4 15 25,8 54 37,1

H+I+J 40 10,2 11 11,9 14 16,0 83 13,5 110 17,9 10 16,8 15 10,2

K+L 4 1,0 2 2,0 2 2,2 11 1,7 10 1,6 2 3,3 3 2,2

M+N+Q+R 56 14,3 8 8,4 2 2,4 78 12,7 46 7,4 2 2,8 3 1,7

Ukupno: 389 100,0 96 100,0 89 100,0 614 100,0 613 100,0 59 100,0 146

Veličina preduzeća:

10−49 zaposlenih 204 52,4 62 65,2 72 80,3 424 69,1 443 72,3 30 50,2 95 64,8

50−249 zaposlenih 138 35,4 16 16,7 7 8,0 144 23,5 137 22,3 23 39,5 36 24,7

250 i više zaposlenih 47 12,2 17 18,1 10 11,7 45 7,4 33 5,4 6 10,4 15 10,5

Ukupno: 389 100,0 96 100,0 89 100,0 614 100,0 613 100,0 59 100,0 146

Tip vlasništva:

Privatno 323 83,1 77 80,8 75 84,8 481 78,3 498 81,2 57 96,7 95 64,9

Javno 40 10,4 16 17,2 9 10,4 82 13,3 89 14,5 0 0,0 51 35,1

Ostalo 26 6,6 2 2,0 4 4,9 52 8,4 26 4,3 2 3,3 0 0,0

Ukupno: 389 100,0 96 100,0 89 100,0 614 100,0 613 100,0 59 100,0 146


Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika, kao i prenosivih znanja i vešti-na. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.

64


Tabela 34. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme


Stručna posebna znanja i veštine

Prenosiva posebna znanja i veštine


I 3 0 1II 2 0 3III 0 21 58IV 38 20 15V 13 4 0

VI - 1 2 14 34VI - 2 3 0 1VII - 1 0 101 133VII - 2 64 0 2

Ukupno: 125 160 248


ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih struč-nih znanja i veština, možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. od prenosivih znanja i veština najzastu-pljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama. od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost, veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele a20, a21 i a22 iz aneksa*).

5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih

od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1.047 (tabela a23 u aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana pre-rađivačke industrije, a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja, komunikacija i turiz-ma. Poslodavci u sektorima finansijskih usluga, poljoprivrede, energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva, mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresova-nija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7).


65


Grafikon 7. Struktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti, veličini i tipu vlasništva u procentima

Posmatrano prema stepenu stručne spreme, najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavr-šavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru iii i iv stepena, kao i lica sa visokim obra-zovanjem, sa vii-1 stepenom stručne spreme (tabela 35). zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (i i ii stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za do-datnim usavršavanjem, što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom, tj. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima.

Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zapo-slenih pripada grupi malih preduzeća, koja imaju manje od 50 zaposlenih. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja iii i vii-1 stepena stručne spreme. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u vii-1 stepenu stručne spreme (tabela a24 iz aneksa*).


66


Tabela 35. Broj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti

Step

en st

ručn

e sp

rem

e

Sektor delatnosti

Ukup

noA B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

Ukup

no

%

I 120 59,3 0 0,0 145 7,2 0 0,0 0 0,0 1 0,3 0 0,0 0 0,0 265

II 12 6,0 0 0,0 142 7,0 15 3,8 12 0,9 3 0,6 0 0,0 2 0,6 186

III 47 23,4 49 49,7 479 23,7 279 71,4 304 24,3 205 40,6 0 0,0 16 4,2 1.377

IV 5 2,6 36 37,1 446 22,1 27 6,9 329 26,3 118 23,5 100 35,3 264 68,2 1.325

V 0 0,0 1 1,0 44 2,2 7 1,7 2 0,1 2 0,5 0 0,0 0 0,0 56

VI – 1 10 4,9 2 2,0 185 9,2 29 7,5 133 10,6 40 8,0 0 0,0 3 0,7 402

VI – 2 0 0,0 1 1,1 0 0,0 1 0,3 0 0,0 4 0,9 0 0,0 1 0,3 8

VII – 1 8 4,0 9 9,1 549 27,2 33 8,4 472 37,7 128 25,4 183 64,7 93 23,9 1.475

VII – 2 0 0,0 0 0,0 32 1,6 0 0,0 0 0,0 2 0,4 0 0,0 3 0,8 37

VIII 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 5 1,3 5

Ukupno: 202 100,0 98 100,0 2.022 100,0 390 100,0 1.251 100,0 504 100,0 283 100,0 387 100,0 5.137


zaposlenima sa iii, iv i vii-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa vii-1 i iv stepenom stručnosti.

Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, a najpotrebnija su zani-manjima sa iii stepenom stručne spreme.

67


Tabela 36. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme

Stepen stručne Spreme

Stručna posebna znanja i veštine

Prenosiva posebna znanja i veštine


I 1 3 1II 13 3 9III 202 68 331IV 25 120 216V 4 1 7

VI - 1 34 26 141VI - 2 2 0 8VII - 1 85 152 251VII - 2 11 0 2

Ukupno: 277 373 966


od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena teh-ničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost, spremnost za učenje i profesional-no usavršavanje, motivisanost i uslužnost (tabele a25, a26 i a27 iz aneksa*).


68


6. Zaključci i preporuke

6.1. Zaključci

Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem, otporan na spoljne uticaje. Međutim, sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. godine. ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mno-go manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema, što je izraženo i nepovoljnim po-kazateljima njegove strukture. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata ankete poslodavaca, na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. godini.

na osnovu podataka iz ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. godini neto stopa kre-iranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2,03 odsto. ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. godini iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. u odnosu na 2010. godinu od 0,25 odsto. Međutim, stope koje su procenjene za 2012. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1,70 odsto. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. godinu niže su i iznose 3,87 i 2,18 odsto respektivno. na osnovu ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1,70 odsto nego u 2011. godini. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika, kao i da su iz ankete isključeni javna administracija, ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća, kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. naravno, na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi, koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu, izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delat-nosti u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta.

generator nove zaposlenosti u 2012. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3,38 odsto, ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2,14 odsto. najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima, koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. godini iznosi 2,67 odsto). nadalje, posmatrano po sektorima delatnosti, generatori nove zaposlenosti u 2012. godini bili bi makrosektori Trgovina, Poljoprivre-da i Saobraćaj, usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3,63, 2,35 i 1,76 odsto redom.

69


Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u regionu južne i istočne Srbije i regionu Šumadije i zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. neto stope kreiranja poslova u 2012. godini u ovim regionima iznosile bi 2,77 i 2,36 odsto, dok je nacionalni prosek procenjen na 1,70 odsto. ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu južne i istočne Srbije u 2011. godini, prema anketi o radnoj snazi, izmerena najviša stopa ne-zaposlenosti od 27,6 odsto, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24,3 odsto. U Beogradskom regionu i regionu vojvodine u 2012. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1,36 i 1,18 odsto.

anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima, sa preko 250 zaposlenih (51,17%) dok u 2012. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42,65%) i srednja preduzeća (34,74%). zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije, u sektoru trgovine i osta-lih usluga. U pogledu stepena stručne spreme, planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom, sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama.

Bitno je naglasiti da poslodavci, iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština, ne mogu da ih identifikuju adekvatno. ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih, a najčešće su to mala privatna preduzeća. obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru iii i iv stepena stručne spreme, kao i zaposle-nima sa visokim obrazovanjem, sa vii-1 stepenom stručne spreme.

zaposlenima u anketiranim preduzećima, većinom sa vii-1 i iii stepenom stručnosti, najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa vii-1 stepenom stručnosti, dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, a najpotrebnija su zanimanjima sa iii i vii-1 stepenom stručne spreme.

6.2. Preporuke

iz analize podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca u 2012. godini mogu se izvući opšte preporuke. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se spro-vode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije, koji prolazi kroz snaž-ne transformacione procese i strukturne reforme, nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi), one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. konkretno, u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post, već da budu korak ispred, te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno.

anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama, naročito na lokalnom i regionalnom nivou. zahvaljujući perma-

70


nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata, anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada, naročito na nivou oblasti i regiona. kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu.

Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima, do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi, naročito na lokalnom i regionalnom nivou, treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. takođe, analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje.da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim za-nimanjima, veštinama i stručnim zvanjima, Srbija treba da harmonizuje svoj nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo, npr. prema ocenama etF, 2010) sa među-narodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja iSCo-08.

imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti, na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine, kao i šire kompe-tencije i lične karakteristike.

Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije, ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (i i ii stepen stručne spreme), zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (iii, iv i v stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. ovo sazna-nje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage, polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih, u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). rezultati ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru iii i iv stepena stručnosti. veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa iii stepenom stručne spreme, dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju iv stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama, ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih

Preporuka koja proizilazi iz analize ankete poslodavaca na nivou republike Srbije jeste da poslo-davcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinač-nih zanimanja) svrstali u deficitarna, ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine, te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti.

71


7. Literatura

• EUNESprojekat,AnalizatržištaradaiprognoziranjepotrebatržištaradauRepubliciSrbiji,vasić v., tanccioni M., ognjanović k., septembar 2011.

• Avlijaš,S.iD.Brčerević,Zaposlenostiplate,Kvartalnimonitorbr.21,FREN,2010.• CEDEFOP(2010),SkillsSupplyandDemandinEurope:Medium-TermForecastupto2020.• Dinkić,M.,LjubinkovićB.,Ognjenović,K.,Rajkov,G.(2008),Servisisocijalnezaštitenamenjeni

osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse, Centar za samostalni život invalida Srbije i UndP, Beograd.

• EBRD(2010),TransitionReport2010.• ETF,CoreandEntrepreneurialSkillsinVocationalEducationandTraining:FromConceptand

TheorytoPracticalApplicaiton,pripremioMansfield,Bob,april2003.• Institutzaekonomskaisocijalnaistraživanja(2008),AnalysisofDemandforSkillsofSerbian

Firms and economic Sectors. radni dokument pripremljen za Svetsku banku, Beograd, jun 2008.

• KlasifikacijadelatnostiNACERev.2,ZakonoKlasifikacijidelatnosti,SlužbeniglasnikRS,br.104/09.

• Ministarstvoekonomijeiregionalnograzvoja(2012),Nacionalniakcioniplanzapošljavanjaza2012. godinu, Beograd, oktobar 2011.

• Ministarstvoekonomijeiregionalnograzvojaetal.(2010),Izveštajomalimisrednjimpredu-zećima i preduzetništvu za 2009. godinu, Beograd, novembar 2010.

• MinistarstvofinansijaRepublikeSrbije–MF–VladaRepublikeSrbije (2011).RevidiranMe-morandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa predviđanjima za 2012. i 2013. vlada republike Srbije, Beograd

• Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije, Spisak posebnih znanja i veština, interni doku-ment

• NarodnabankaSrbije(2011),Izveštajoinflaciji,Beograd,maj2011.• Republičkizavodzastatistiku(2009),Bilten499:Anketaoradnojsnazi2008,Beograd,2009.• Republičkizavodzastatistiku(2010),Bilten517:Anketaoradnojsnazi2009,Beograd,2010.• Republičkizavodzastatistiku(2011),Bilten533:Anketaoradnojsnazi2010,Beograd,2011.• Republičkizavodzastatistiku,Sopštenje:Flešprocenarastabrutodomaćegproizvoda,Beo-

grad, jul 2011.• RepubličkizavodzatržišteradaSrbije iZavodzazapošljavanjeCrneGore(1998),Priručnik

o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo, obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara, Savremena administracija

• VladaRepublikeSrbije (2010),Revidiranimemorandumobudžetu iekonomskoj i fiskalnojpolitici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, Beograd, decembar 2010.

• VladaRepublikeSrbije(2011),Nacionalnastrategijazapošljavanjazaperiod2011-2020.godi-ne, Beograd, maj 2011.

• VladaRepublikeSrbije(2011),StrategijaipolitikarazvojaindustrijeRepublikeSrbijeod2011.do 2020. godine, Beograd, jun 2011.

• WorldBank(2010),DoingBusiness2010.• WorldEconomicForum(2010),GlobalCompetitivenessIndex2010-2011.• Zakonozapošljavanjuiosiguranjuzaslučajnezaposlenosti,SlužbeniglasnikRS,br.3

Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID).

Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Documents

Analiza Trzista Rada i Prognoziranje Potreba Na Trzistu Rada u Republici Srbiji