ANALIZA SITUACIJE - Save the Children in Kosova/o · 2019-04-23 · Analiza situacije: Pravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga na Kosovu Save the Children na

ANALIZA SITUACIJE Pravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga na Kosovu

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu

Kofinansira:

Implementira:

Analiza situacije:

Pravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga

na Kosovu

Save the Children na Kosovu

Evropski centar za istraživanje i politiku socijalne zaštite

Priština/Beč

Mart 2018.

Analiza situacije Pravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga na Kosovu

2

Radna grupa:

Blerta Perolli Shehu (konsultant za kapacitete pružalaca) Dardan Berisha (konsultant za socijalno mapiranje) Selvete Dibrani (konsultant za pravni i fiskalni pregled) Rahel Kahlert (Evropski centar za istraživanje i politiku socijalne zaštite) Sonila Danaj (Evropski centar za istraživanje i politiku socijalne zaštite) Trim Kabashi (Save the Children na Kosovu)

Podršku pružili:

Kanarina Shehu (Save the Children na Kosovu) Blerim Murtezi (Save the Children na Kosovu)

Napomena

Ova publikacija je pripremljena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je u isključivoj odgov-ornosti Save the Children na Kosovu i Evropskog centra za istraživanje i politiku socijalne zaštite i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.

Ovaj materijal/produkcija delom su finansirani od Vlade Švedske. Odgovornost za sadržan u celosti pripada autoru. Vlada Švedske ne mora nužno da deli izražena mišljenja i tumačenja.

Molimo vas navedite kao: Save the Children na Kosovu i Evropski centar za istraživanje i politiku (2018).

Priština, januar 2018

Kontakt:

Save the Children in Kosova/o Ul. Gazmend Zajmi br. 1, Priština, Kosovo 10000 www.kosovo.savethechildren.net [email protected] +381 (0) 38 23 26 91

European Centre for Social Welfare Policy and Research (Evropski centar za istraživanje i politiku socijalne zaštite) Berggasse 17, 1090 Vienna, Austria www.euro.centre.org [email protected] +43-1-319 4505-0

Analiza situacijePravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga na Kosovu

3

Sadržaj

Skraćenice ......................................................................................................................................... 5Rezime ............................................................................................................................................... 6Izvršni rezime ................................................................................................................................... 7

1. Uvod ............................................................................................................................................ 13

2. Metodologija .............................................................................................................................. 15 1. Uzorak .................................................................................................................................... 15 2. Izvori podataka ...................................................................................................................... 15 3. Ograničenja ............................................................................................................................ 17 4. Etička razmatranja ................................................................................................................ 18

3. Pravno, institucionalno i fiskalno uređenje .......................................................................... 19 1. Pravno uređenje .................................................................................................................... 20 2. Institucionalno uređenje ..................................................................................................... 21 3. Fiskalno uređenje .................................................................................................................. 24 4. Javni i nevladini pružaoci usluga ......................................................................................... 25

4. Opštine i centri za socijalni rad ............................................................................................. 27 1.Odgovornosti CSR................................................................................................................ 27 2. Nevladini pružaoci usluga ................................................................................................... 29

5. Opštine iz uzorka ..................................................................................................................... 31 1. Uroševac ................................................................................................................................. 31 2. Kosovo Polje .......................................................................................................................... 32 3. Gračanica................................................................................................................................ 34 4. Klina ......................................................................................................................................... 35 5. Mališevo .................................................................................................................................. 36 6. Južna Mitrovica ...................................................................................................................... 38 7. Severna Mitrovica ................................................................................................................. 39 8. Novo Brdo ............................................................................................................................. 40 9. Priština .................................................................................................................................... 41 10. Prizren .................................................................................................................................. 43

6. Rezimirana tabela svih intervjuisanih centara za socijalni rad ........................................ 45

7. Ključni izazovi centara za socijalni rad ................................................................................. 51 1. Decentralizacija ..................................................................................................................... 51 2. Finansijski izazovi .................................................................................................................. 51 3. Izazovi u smislu ljudskih resursa........................................................................................ 52 4. Kvalitet pruženih usluga ...................................................................................................... 53 5. Infrastrukturni izazovi .......................................................................................................... 54 6. Izazovi u pogledu saradnje .................................................................................................. 55


4

8. Primeri nevladinih pružalaca usluga ...................................................................................... 57 1. Centar za smeštaj žena i dece u Prizrenu ....................................................................... 57 2. Daunov sindrom Kosovo .................................................................................................... 57 3. HandiKOS ............................................................................................................................... 58 4. SOS dečija sela ...................................................................................................................... 59 5. AKTI omladinska NVO ....................................................................................................... 60 6. „Terre des Hommes“ Kosovo (TDH) ............................................................................. 60 7. Udruženje za osobe sa autizmom ..................................................................................... 60 8. Organizacija „Duart Plot Meshire“ DPM –Peć .............................................................. 61 9. NVO „Humaniteti“ - Orahovac ........................................................................................ 62 10. Centar dnevne nege „PEMA“ .......................................................................................... 62 11. Organizacija za decu bez roditeljskog staranja - OFAP ............................................. 63 12. Nada i domovi za decu (Shpresa dhe Shtëpitë e Fëmijeve) (SDFS) ........................ 64

9. Rezimirana tabela svih intervjuisanih nevladinih pružalaca usluga .................................... 65

10. Ključni izazovi za nevladine pružaoce usluga ...................................................................... 71 1. Financial Challenges ............................................................................................................. 71 2. Human Resource Challenges ............................................................................................. 72 3. Quality of Services Delivered ............................................................................................ 72

11. Zaključci ...................................................................................................................................... 73

12. Preporuke za aktere ................................................................................................................ 75

Aneksi ................................................................................................................................................ 80 I. Spisak konsultovanih osoba ................................................................................................. 80 II. Obrazac razgovora ............................................................................................................... 86 III. Obrazac razgovora .............................................................................................................. 91


5

Skraćenice

AU Administrativno uputstvo

CSR Centar za socijalni rad

UZSZ Uprava za zdravlje i socijalnu zaštitu

DPM Organizacija „Duart Plot Mëshirë“

OSPP Odeljenje za socijalnu i porodičnu politiku

EU Evropska unija

VK Vlada Kosova

SOSPU Savet za opšte socijalne i porodične usluge

MALS Ministarstvo administracije lokalne samouprave

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

MF Ministarstvo finansija

MR Memorandum o razumevanju

MSK Minimalni standardi kvaliteta

MVPT Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i sprečavanje trgovine ljudima

NVO Nevladina organizacija

OFAP Organizacija za decu bez roditeljskog staranja

CNŽ Centar za nezavisan život

CZŽ Centar za zaštitu žena

CSŽD Centar za smeštaj žena i dece

NDZ Nada i domovi za decu

TDH Organizacija „Terre des Hommes“


6

Rezime

Ovaj izveštaj je sačinjen kao deo projekta „Podrška poboljšanju socijalnih usluga za najosetljivije grupe na Kosovu“, koji finansira Evropska unija, sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i realizuje Save the Children na Kosovu u saradnji sa Evropskim centrom za istraživanje i politiku socijalne zaštite. Ovaj izveštaj je analiza situacije u decentralizaciji socijalnih usluga na Kosovu koja je počela 2009. go-dine potpisivanjem memoranduma o razumevanju između ministarstava i pojedinačnih opština. Decen-tralizacija se generalno posmatra kao ključni demokratski cilj uprave za efikasno pružanje usluga građ-anima i radi negovanja političke integracije, identifikacije i angažovanja. Decentralizacija podrazumeva promenu institucionalne kulture, stvaranje socio-političkog konteksta povoljnog za prenos ovlašćenja i prenos finansija sa centralne vlade na lokalne uprave u obezbeđivanju kvalitetnog i efektivnog pružanja usluga. Samim tim je važno da se osigura da se interesi korisnika uzmu u obzir prilikom realizacije od strane lokalnih vlasti.

Potrebna je posebna finansijska formula za socijalne usluge. Izveštaj nalazi da postoji solidan pravni i institucionalni okvir za pružanje socijalnih usluga. Međutim, to treba da se dopuni potrebnim finansijskim sredstvima i resursima. Centralna vlada treba da utvrdi parametre za zasebnu finansijsku formulu za socijalne usluge za izdvajanja opštinama. Ta formula bi mogla postati deo Zakona o finansija-ma lokalnih samouprava.

Centri za socijalni rad. CSR-i imaju mandat za pružanje socijalnih usluga na opštinskom nivou. Sveo-buhvatno geografsko pokrivanje centrima za socijalni rad postoji u svakoj opštini, pružajući usluge bliže domovima osoba sa potrebama. Osoblje centara za socijalni rad obično ima pet do deset godina admin-istrativnog iskustva i ekspertize u pružanju socijalnih usluga. Međutim, zbog toga što je veliki broj njih preopterećen sa više zadataka kako bi se popunili odgovornosti za upražnjena radna mesta, potrebno je dodatno planiranje ljudskih resursa. CSR vode bazu podataka o korisnicima koja bi mogla da se proširi i unese u delotvorno planiranje i obezbeđivanje resursa za pružanje socijalnih usluga u budućnosti.

Nevladine organizacije. 22 licencirane nevladine organizacije pruža usluge na Kosovu. Potrebno je da više NVO bude licencirano za šire geografsko pokrivanje i pokrivanje na osnovu potreba. Iako ove NVO posluju i pružaju usluge, ključni zadatak javnog sektora za budućnost biće da sarađuje sa NVO-ima i da doprinese njihovih održivosti kako bi kontinuirano pružale socijalne usluge najosetljivijima.


7

Izvršni rezime

Izveštaj je sačinjen kao deo projekta „Podrška poboljšanju socijalnih usluga za najosetljivije grupe na Kosovu“, koji finansira Evropska unija, sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i realizuje Save the Children na Kosovu u saradnji sa Evropskim centrom za istraživanje i politiku socijalne zaštite. Cilj projekta je da doprinese delotvornoj transformaciji sistema socijalnih usluga na Kosovu radi po-boljšanja kvaliteta i dostupnosti lokalnih socijalnih i usluga u zajednici za decu i osetljive ljude koji žive u socijalnom riziku.

Decentralizacija socijalnih usluga. Do 2009. godine socijalne usluge je vršilo Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ) preko centara za socijalni rad (CSR). Decentralizacija socijalnih usluga sa centralnog nivoa na opštine postala je prioritet od 2009. godine potpisivanjem memoranduma o ra-zumevanju između MRSZ, dotičnih opština, Ministarstva finansija i Ministarstva administracije lokalne samouprave (MALS). Međutim, ovaj proces nije istovremeno povezan sa planiranjem budžeta u skladu sa odredbama Zakona o finansijama lokalnih samouprava koji utvrđuje procedure za delegiranje na-dležnosti sa nivoa centralne uprave na lokalni nivo. U tom pogledu postoji nedostatak jasnoće među opštinama o lokalnom budžetu raspoloživom za socijalne usluge, što je dovelo do značajnih varijacija u nivoima podrške pružanju socijalnih usluga. Ograničeni finansijski resursi i ljudski kapaciteti, kao i nedo-statak odgovarajućeg planiranja doveli su do lošijeg pružanja socijalnih usluga najosetljivijim osobama na Kosovu. Štaviše, opštine nemaju precizne podatke o broju populacije raščlanjene po polu, starosnim grupama, etničkoj pripadnosti, sposobnosti ili osetljivosti, što ima negativan uticaj na planiranje i real-izaciju aktivnosti.

Decentralizacija podrazumeva promenu institucionalne kulture, stvaranje socio-političkog konteksta povoljnog za prenos ovlašćenja i prenos finansija sa centralne uprave na lokalnu upravu za obezbeđivan-je kvalitetnog i delotvornog pružanja usluga. Samim tim je važno da se osigura da interesi stanovništva budu uzeti u razmatranje tokom procesa izrade centralnih politika i realizacije od strane lokalnih vlasti. U ovom izveštaju su analizirani glavni izazovi u decentralizaciji socijalnih usluga na Kosovu:

• Izazov u finansiranju pružanja socijalnih usluga od strane CSR. Uprkos prenosu odgovornosti na opštine one nisu podržane adekvatnim resursima za pružanje socijalnih usluga. Ovo je dovelo do lošeg pružanja socijalnih usluga najosetljivijim grupama.

• Ne postoji zasebna finansijska formula za socijalne usluge. Nisu uspostavljeni para-metri za centralnu upravu u uspostavljanju posebne finansijske formule za pružanje socijalnih usluga za izdvajanja opštinama.

• Ograničena saradnja i planiranje budžeta u opštinama. Postoji mala saradnja i razme-na između gradonačelnika i šefova dotičnih opštinskih odeljenja. Oni posvećuju malu pažnju budžetskim cirkularima za pravilnu pripremu budžeta za poboljšanje pružanja socijalnih usluga. Postoji malo smernica i uputstava na centralnom nivou za opštine u vezi sa pripremom i plan-iranjem budžeta.


8

• Nedostatak planiranja u opštinama na osnovu statističkih podataka o najosetljivi-jim grupama. U skladu sa opštinskim budžetskim cirkularima, MF je tražilo od opština da planiraju na osnovu raščlanjenih podataka i utvrđenih potreba opštine a ne na osnovu prošlo-godišnjeg planiranja.

• Nedovoljni kapaciteti CSR. Kako bi se povećali kapaciteti socijalnih radnika, MRSZ treba da planira i oceni potrebe socijalnih radnika za obukama na godišnjoj osnovi.

• Ograničena finansijska održivost NVO-a koji pružaju socijalne usluge. MRSZ i opš-tine u nedovoljnoj meri podržavaju NVO-e koji pružaju socijalne usluge i samim tim ne postoji finansijska održivost da se kontinuirano pružaju socijalne usluge.

Kako bi se na odgovarajući način realizovao proces decentralizacije socijalnih usluga centralni i lokalni organi na Kosovu mogu da preduzmu nekoliko koraka za poboljšanje kvaliteta i održivosti njihovog pružanja najosetljivijim grupama.

Na osnovu razgovora sa predstavnicima centralnog nivoa i pružaocima socijalnih usluga, analize i pre-gleda literature, mi dajemo sledeće preporuke u pogledu unapređenja pružanja socijalnih i usluga za porodice u budućnosti:

Preporuke za centralni nivo (MRSZ, MF, MALS) Finansir-anje

Zasebna finan-sijska formula

Razvoj konkretnih parametara za utvrđivanje zasebne finansijske formule za socijalne usluge. Ova formula bi trebalo da se uvede u izmeni Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, prema kojoj će MF izdvojiti sredstva opštinama.

Pripremiti smernice i uputstva opštinama za realizaciju nove formule dotacija za socijalne usluge.

Adekvatne nak-nade zaposlen-ima

Započeti promene zakonodavstva potrebne za adekvatnu naknadu zapos-lenima CSR za prekovremeni rad i za sve dopunske troškove koje zaposleni čine radeći sa osobama u potrebama i potencijalno pružiti dodatne radne beneficije.

Objekti Ustanoviti komisiju od predstavnika nacionalnog i lokalnog nivoa koja će proceniti uslove objekata CSR i njihovu saglasnost sa građevinskim stan-dardima. Na osnovu procene komisije realizovati akcioni plan za poboljšan-je objekata CSR.

Zajedno sa opštinama obezbediti adekvatne objekte CSR-ima, koji će ispunjavati osnovne standarde pristupačnosti, prostornog planiranja i higijene. CSR-i bi trebalo da budu opremljeni čekaonicama, dnevni centar, rekreativne objekte i smeštaj za ljude sa potrebama.

Oprema Zajedno sa opštinama opremiti CSR neophodnim resursima kao što su vozila, računari, štampači i ostalim neophodnim kancelarijskim nabavkama.

Finansiranje NVO

Izdvojiti adekvatna sredstva za nevladine organizacije i nevladine pružaoce usluga kako bi se pokrila sve manja sredstava međunarodnih donatora.

Priprema budže-ta

Usredsrediti konsultacije na budžetske cirkulare za odgovarajuću pripremu budžeta i cirkulaciju kako bi se povećali kapaciteti za primenu i poboljšanje sopstvenih nadležnosti za pružanje socijalnih usluga.


9

Licenci-ranje

Usklađivanje licenciranja

Izmeniti AU za licenciranje pravnih subjekata/organizacija koje pružaju so-cijalne i porodične usluge br. 17/2013 kako bi se razjasnilo pružanje usluga, praćenje i procedure kontrole kvaliteta, kao i procedure za obnovu licence. Ove procedure i pravila trebalo bi da budu usklađeni kako bi se na odgov-arajući način primenilo AU i isto uskladilo sa standardima EU.

Povećanje licen-ciranja NVO

Povećati broja licenciranih NVO, podstaći NVO u zajednici da se prijave za licence i osigurati dostupnost usluga u svim geografskim regionima.

Unošenje razno-likosti u licenci-ranje NVO

Razviti dodatne standarde za licenciranje za NVO koje pružaju projektne usluge za najosetljivije ljude (npr. besplatna pravna pomoć, CLARD).

Kadrovska pitanja

Kriterijumi za izbor zaposlenih

Razviti i ozvaničiti putem AU set kriterijuma za zapošljavanje i izbor profe-sionalnog osoblja. Ovo bi učinilo da opštine budu upućenije i posvećenije poštovanju procedura i da saglasno tome planiraju zapošljavanje.

Praćenje zapos-lenih

Oceniti učinak radnika CSR putem redovnih procena, licenciranja i obnavl-janja licence prema potrebi. Uspostaviti profesionalne standarde za soci-jalne radnike i menadžere socijalnih usluga na osnovu kojih će biti izvršena revizija kompetencija i veština socijalnih radnika za utvrđivanje oblasti za dalji razvoj i potreba za jačanje kapaciteta.

Obuka zapos-lenih

Razviti plan i program i pružiti redovne obuke za osoblje CSR, naročito za socijalne radnike (preporučene teme uključuju tehnike za rad sa osobama sa invaliditetom, terapije nakon operacije, kako raditi na teškim slučajevima, kako održavati bazu podataka, itd.).

Budžetska obuka Obučiti osoblje opština, naročito zaposlene u CSR, o budžetskom planiran-ju i upravljanju kao i o primeni nove formule dotacija za socijalne usluge.

Operacije Saradnja Izraditi smernice i politike koje podstiču partnerstva između države i nevla-dinih pružalaca usluga za zajedničko pružanje usluga, ne samo partnerstva za podršku pojedinačnim predmetima. Proizvesti i osnažiti mehanizme za međuinstitucionalnu i međuopštinsku saradnju.

Mapirati prioritet i raditi sa lokalnom i centralnom upravom (npr. MF), sa drugim važnim institucijama kako bi se povećala saradnja i razmena sa gra-donačelnicima i šefovima dotičnih opštinskih odeljenja.

Standardi praćenja

Zajedno sa opštinama i CSR-ima ponovo proceniti i nadgledati primenu stan-darda za pružanje socijalnih usluga. Set standarda bi mogao da obuhvati pris-tupačnosti, odgovornost, transparentnost, zaštitu informacija itd.

Akcioni planovi Izdati AU za utvrđivanje kriterijuma i standarda za pripremu godišnji ak-cionih planova o socijalnim i porodičnim uslugama sa jasnim kratkoročnim ciljevima, prioritetima i aktivnostima na osnovu preciznih podataka o populacionim grupama raščlanjenim po polu, starosti, etničkoj pripadnosti, sposobnosti i osetljivosti.

Sistem upravljan-ja predmetima

Razviti jedinstven i dosledan sistem upravljanja predmetima i izdvojiti re-surse na osnovu podataka i potreba zajednica kao i osetljivih grupa.

Baza podataka Razviti bazu podataka za usluge koje pružaju licencirane NVO korisnicima i povezati je sa bazom podataka CSR, kako bi mogle da se prate usluge pružene korisnicima.

Zakon o socijal-nim preduzećima

Olakšati usvajanje zakona o socijalnim preduzećima koji bi stvorio solidnu osnovu za zapošljavanje za najosetljivije, smanjio broj nezaposlenih i pov-ećao životni standard najosetljivijih grupa na Kosovu. Izdvojiti adekvatna finansijska sredstva za primenu ovog zakona i njegovo promovisanje zaint-eresovanim stranama.


10

Preporuke opštinamaFinansiranje Zasebna

budžetska stavkaUzeti u obzir posebnu upravu za socijalnu zaštitu i ustanoviti zasebnu budžetsku stavku za pružanje socijalnih usluga prema potrebama CSR.

Povećanje finan-sija

Ispitati opštinske budžetske cirkulare koje je donelo MF i planirati progre-sivno povećanje rashoda za socijalne usluge, uključujući i potrebne soci-jalne usluge koje se trenutno ne pružaju.

Izdvojiti adekvatna finansijska sredstva kako bi se omogućilo CSR-ima da obavljaju svoj mandat, pružaju socijalne usluge i upravljaju poslovanjem.

Finansiranje NVO

Izdvojiti sredstva za NVO kao glavne podržavače opština u pružanju soci-jalnih usluga, u kontekstu gde se sredstva međunarodne zajednice smanjuju.

Vanredna sred-stva

Stvoriti poseban fond za vanredne situacije kako bi radnici CSR bili u stanju da odgovore na teške slučajeve i da mogu da se bave neposrednim rizicima za osobe sa potrebama.

Politike o stva-ranju prihoda

Pružiti politike zasnovane na zajednici o stvaranju prihoda za najosetljivije grupe (npr. Daunov sindrom Kosovo).

Obezbediti opremu

Opremiti CSR vozilima i opremom kako bi pokrili neophodne operativne potrebe za pružanje socijalnih usluga svojim stanovnicima.

Operacije Planiranje budžeta

Konsultovati se sa šefovima CSR i socijalnim radnicima u vezi sa planiran-jem budžeta i finansijskim potrebama.

Prikupljanje podataka

Prikupiti tačne podatke o populacionim grupama raščlanjene po polu, sta-rosti, etničkoj pripadnosti, sposobnosti ili osetljivosti kao osnovu za plan-iranje opštinskog budžeta.

Međuopštinska saradnja

Jačanje međuopštinske saradnje kako bi se pružile adekvatne usluge oso-bama sa potrebama i saradnja sa nevladinim i nevladinim pružaocima uslu-ga u drugim opštinama.

Strukturni pregled

Sprovesti strukturni pregled CSR kako bi se utvrdila pitanja upravljanja ljudskim resursima, utvrditi potrebe za dodatnim radnicima, nedostatke u podeli odgovornosti zaposlenih i potencijalne promene u strukturi CSR da delotvorno ispuni potrebe za socijalne usluge.

Obezbediti ljudske resurse

Osigurati da CSR imaju neophodne ljudske resurse da pružaju socijalne usluge i popuniti upražnjena radna mesta, naročito radna mesta socijalnih radnika u nekoliko opština (psihologa, sociologa i pedagoga).


11

Preporuke centrima za socijalni radFinansiranje Finansiranje ino-

vacijaUtvrditi mehanizme za stvaranje sredstava iz CSR i omogućiti CSR-ima da prime sredstva od drugih alternativnih izvora (npr. omogućavanje zajed-ničkog prijavljivanja sa NVO-ima za dotacije iz javnih sredstava).

Planiranje budže-ta

Konsultovati se sa opštinama u vezi sa planiranjem budžeta i finansijskim potrebama.

Sredstva za hitne situacije

Osigurati finansiranje za slučajeve za koje je potrebne neposredna pomoć, naročito za žrtve porodičnog nasilja.

Sredstva za pre-venciju

Budžet za preventivne usluge i potrebne propratne radnje.

Kadrovska pitanja

Zapošljavanje radnika

Osigurati zapošljavanje neophodnog i odgovarajućeg osoblja uključujući i specijaliste za zaštitu dece koji će pružati usluge prilagođene detetu u skladu sa minimalnim standardima i uspostavljenim politikama usmerenim ka detetu.

Jačanje kapaciteta Osigurati pružanje aktivnosti jačanja kapaciteta kako je predviđeno mini-malnim standardima (1-3 dana obuke za socijalna pitanja).

Organizovati aktivnosti jačanja kapaciteta za osoblje o planiranju budže-ta, upravljanju i izveštavanju, naročito ukoliko odgovornost za upravljanje sredstvima dodeljena CSR-ima u budućnosti.

Povećanje kapac-iteta

Povećati kapacitete putem angažovanja studenata volontera i potencijalne saradnje sa pravnim, učiteljskim, psihološkim i sociološkim fakultetom.

Operacija Dati prioritet uslugama

Povećati usluge prema utvrđenim potrebama za prioritetne grupe (deca sa invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom, žrtve zlostavljanja i stariji, itd.).

Primeniti stan-darde

Primeniti standarde potrebne za pružanje socijalnih usluga, kako je napred navedeno, u smislu pristupačnosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite informacija i upravljanja predmetima.

Veb strana Poboljšati elektronsku komunikaciju, pružiti kontakt detalje na veb strani i informacije o mandatu i vrstama pruženih usluga.

Preporuke nevladinim organizacijamaFinansiranje Finansiranje ino-

vacijaUtvrditi mehanizme za stvaranje sredstava iz CSR i omogućiti CSR-ima da prime sredstva od drugih alternativnih izvora (npr. omogućavanje zajed-ničkog prijavljivanja sa NVO-ima za dotacije iz javnih sredstava).

Operacije Jedinstven sistem Pratiti jedinstveni sistem upravljanja predmetima kao što je sistem koji ko-riste CSR kako bi se obezbedilo zajedničko razumevanje i kvalitet usluga.

Razmena infor-macija

Razmeniti informacije sa drugim pružaocima usluga o dostupnim uslugama i planiranim aktivnostima.

Partnerstva Sarađivati sa opštinama, centrima za socijalni rad i lokalnim NVO-ima u planiranju i pružanju socijalnih usluga.


12


13

1. Uvod

Izveštaj je sačinjen kao deo projekta „Podrške boljim socijalnim uslugama za najosetljivije grupe na Kosovu“, koji finansira Evropska unija a sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i realizuje Save the Children Kosovo u saradnji sa Evropskim centrom za istraživanje i politiku socijalne zaštite. Cilj projekta je da doprinese delotvornoj transformaciji sistema socijalnih usluga na Kosovu radi pobol-jšanja kvaliteta i dostupnosti lokalnih socijalnih i usluga u zajednici za decu i osetljive osobe koje žive u socijalnom riziku.

Izgledi Kosova za integraciju u Evropsku uniju popravili su se od 2003. godine1 . Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Kosova potpisan/ratifikovan je 2015. godine obavezuje Kosovo da uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima EU, naročito o „radu, zdravlju, bezbednosti na radu i jednakim prilikama za žene i muškarce, za osobe sa invaliditetom i za osobe koje pripadaju man-jinskim grupama i drugim osetljivim grupama, pozivajući se na postojeći nivo zaštite u EU“ (član 106)2 . Sporazum takođe utvrđuje potrebu za decentralizacijom i pravilnim funkcionisanjem državnih institucija u korist stanovništva (član 120).

Decentralizacija je takođe naglašena u Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova3. Ustav Republike Kosovo sadrži glavne međunarodne instrumente o zaštiti ljudskih prava koji se direktno pri-menjuju u Republici Kosovo i, u slučaju konflikta, imaju prioritet u odnosu na odredbe zakona i drugih akata javnih institucija (član 22)4.

Rezolucija Parlamenta Evropske unije B7-0004/2014 o procesu integracije Kosova u EU ponovila je zabrinutost o „…visokim stopama siromaštva i smrtnosti dece, nizak nivo pokrivenosti koju postiže kosovski sistem socijalne zaštite i visok iznos troškova iz džepa za zdravstvenu negu, što izlaže osetljive porodice hroničnom siromaštvu.”5 Oni preporučuju ponovnu procenu politika o dečijem siromaštvu, uključujući i izmenu šeme socijalne pomoći i uvođenje šema beneficija za decu.

Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama definiše spisak osoba sa potrebom za socijalnom zaštitom (videti kvadrat sa desne strane). On uključuje decu bez roditeljskog staranja, decu sa asocijalnim ponašanjem, maloletne delikvente, poremećene porodične odnose, fizičku bolest ili invaliditet, men-talni invaliditet, mentalnu bolest, osetljivost na eksploataciju ili zlostavljanje, porodično nasilje, trgovinu ljudima, zavisnost od alkohola ili narkotika, prirodna ili izazvana nepogoda ili vanredna situacija ili drugi uzroci zbog kojih osobe imaju potrebe (član1). 6

1 Odnosi Kosova i EU: Istorija neispunjnih aspiracija? Dostupno na http://kfos.org/wp-content/uploads/2013/04/Kosovo-EU-Rela-tions-The-History-of-Unfulfilled-Aspirations.pdf pristupljeno 6. jula 2017.2 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Kosova potpisan u Strazburu 27. oktobra 2015. godine dostupan na: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Kosovo-EU_SAA_Final_1.pdf pristupljeno 6. jula 20173 Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, Aneks II dostupno na: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/Compre-hensive%20Proposal%20.pdf pristupljeno 6. jula 20174 Ustav Republike Kosovo, dostupan na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=3702 pristupljeno 6. jula 20175 Videti Rezoluciju Evropskog parlamenta od 16 januara 2014 godine o procesu evropskih integracija Kosova (2013/2881(RSP)) http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P7-TA-2014-0040+0+DOC+XML+V0//EN pristupljeno 9. jula 2017.6 Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama, Zakon br.. 02/l-17, Službeni glasnik Privremenih institucija samouprave Ksoova / Priština: godina II / Br. 12 / 1. maj 2007, dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2447 pristupljeno veb strani 10. jula 2017.


14

Ovaj izveštaj je analiza situacije o de-centralizaciji socijalnih usluga na Kos-ovu, koja je počela 2009. godine potpi-sivanjem memoranduma o razumevanju između ministarstava i pojedinačnih opština. Decentralizacija se generalno posmatra kao ključni demokratski cilj uprave potrebna za efikasno pružanje usluga ljudima i za negovanje političke integracije, identifikacije i angažo-vanja. Decentralizacija podrazumeva promenu institucionalne kulture, stva-ranje socio-političkog konteksta po-voljnog za prenos ovlašćenja i prenos finansija sa centralne uprave na lokalnu upravu za obezbeđivanje kvalitativnog i delotvornog pružanja usluga. Samim tim je važno da se osigura da su u obzir uzeti interesi korisnika tokom realizacije od strane lokalnih organa.

Izveštaj je strukturiran u pet delova. Prvi deo obaveštava o metodologiji koja je korišćena za prik-upljanje podataka, analizu i pripremu izveštaja. Drugi deo obuhvata procenu pravnog, institucionalnog i fiskalnog uređenja na centralnom i lokalnom nivou kao i nevladinih organizacija koje pružaju socijalne usluge. Treći deo pruža rezime razgovora prilikom terenskih poseta centrima za socijalni rad, o njihovim izazovima i prilikama. Četvrti deo se tiče napora nevladinih organizacija koje pružaju socijalne usluge. Peti deo pruža ključne zaključke i preporuke na osnovu nalaza izveštaja. Na kraju se nalaze prilozi koji uključuju upitnike, spisak konsultovanih lica i reference.

Ovaj izveštaj ne bi bilo moguće pripremiti bez saradnje institucija i organizacija koje su iskazale sprem-nost da se sastanu i doprinesu nalazima izveštaja. Priznanja se moraju iskazati svim predstavnicima in-stitucija, opštinskim direktorima za socijalnu zaštitu, direktorima i zaposlenima centara za socijalni rad i predstavnicima organizacija koje su bile dostupne da se sastanu i pruže važne uvide pravovremeno. Spisak osoba sa kojima su obavljeni razgovori za ovu analizu situacije dat je u aneksu.

Osobe sa potrebama za socijalnim uslugama:

• Deca bez roditeljskog staranja • Deca sa antisocijalnim ponašanjem • Maloletnička delikventnost • Poremećeni porodični odnosi • Napredni uzrast • Fizička bolest ili invaliditet • Mentalni invaliditet • Mentalna bolest • Osetljivost na iskorišćavanje ili zlostavljanje • Nasilje u porodici • Trgovina ljudima • Zavisnost od alkohola ili droga • Prirodna nepogoda ili vanredno stanje • Drugi uzroci zbog kojih imaju potrebe.


15

2. Metodologija

Analiza situacije se zasniva na velikom uzorku iz svih sedam regiona Kosova i koristi nekoliko primarnih i sekundardnih izvora podataka.

1. Uzorak

Projektni tim se obratio svim centrima za socijalni rad u 38 opština i svim 22 licenciranim nevladinim organizacijama u studiji, samim tim nije bilo potrebno uzorkovanje. Nelicencirane organizacije pruža-oci usluga su takođe pozvane da učestvuju. 30 CSR, što znači 80% svih CSR, odgovorilo je na zahtev i učestvovalo u studiji sa predstavnicima opštinskih odeljenja za socijalnu zaštitu i direktorima i socijal-nim radnicima centara za socijalni rad. 14 licenciranih NVO je odgovorilo, što znači 64 procenata svih licenciranih pružalaca socijalnih usluga pružilo je informacije o kapacitetima. Pored toga, korisnicima iz šest različitih CSR koji su odgovorili postavljeno je pitanje o njihovom opštem zadovoljstvu uslugama koje dobijaju od CSR. Takođe su obavljeni razgovori sa tri nelicencirana pružaoca usluga, 4 lokalnih eksperata za socijalnu zaštitu i 6 predstavnika centralnog nivoa.

Iako smo prilikom izbora NVO za studiju prioritet davali NVO-ima koji imaju licencu MRSZ, mi smo takođe kontaktirali nelicencirane pružaoce socijalnih usluga koji su deo koalicije NVO za zaštitu deteta, ali se samo nekoliko saglasilo da budu deo studije.

Za dodatna pitanja o socijalnom mapiranju, 10 opština, odnosno Uroševac, Kosovo Polje, Gračanica, Klina, Mališevo, Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Novo Brdo, Priština i Prizren, je izabrano na osnovu sledećih ispresecanih kriterijuma:

• Opštine koje predstavljaju svaki od sedam geografskih regiona Kosova;

• Opštine različitog etničkog sastava;

• Opštine sa visokom proporcijom porodica koje primaju socijalna ili davanja za invaliditet;

• Opštine različite veličine: male, srednje i velike.

2. Izvori podataka

Razgovori i upitnici: Obrasci upisnika i upitnici us osmišljeni prema svakom relevantnom akteru. Sa predstavnicima CSR su ili obavljeni razgovori ili su popunili upitnike. Upitnici su osmišljeni kako bi se dobile informacije i kvalitativne i o kvantitativne prirode, uključujući i pitanja o tipu pruženih usluga, broju korisnika usluga, broju socijalnih radnika zaposlenih u svakom NVO-u ili javnoj instituciji, saradnji sa drugim pružaocima i prirodi problema i izazova sa kojima se pružaoci socijalnih usluga suočavaju.


16

Tokom razgovora i direktnih sastanaka od službenika CSR je takođe traženo da daju mišljenje u formi samoocenjivanja/samoevaluacije – na osnovnu njihovog iskustva i znanja iz prve ruke – o kapacitetu CSR da zadovolji potrebe korisnika koji se prijavljuju za njihove usluge u njihovim dotičnim centrima.

Razgovori i upitnici su sastavljeni, analizirani i protumačeni kako bi bili predstavljeni kao nalazi u ovom izveštaju.

Statistički podaci: Do one mere do koje su bili dostupni empirički podaci ključni pokazatelji pružanja socijalnih usluga predstavljeni su za svaku od 10 opština iz uzorka uključujući i podatke o broju sta-novnika i broju ljudi koji imaju koristi od socijalne pomoći, penzija i šema za invalidnost. Projekat je podneo zahtev za dostavljanje podataka Agenciji za statistiku Kosova koja je odgovorila pravovremeno i dostavila je svoje podatke raščlanjene po opštini. Empirički podaci koji su predstavljeni u tabelama za svaku opštinu prikupljeni su iz dve publikacije Agencije za statistiku Kosova: (1) Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu (2011); i, (2) Statistika o socijalnoj zaštiti 2016.

Sekundarni izvori: Kancelarijski pregled sekundarnih izvora je obavljen kako bi se stekao utisak o pravnom i fiskalnom kontekstu. To je obuhvatilo pregled nacionalnih i lokalnih politika i pravnih i fiskalnih dokumenata koji se bave pitanjima socijalnih usluga i nadležnošću centralnih i lokalnih instituci-ja, kao i analizu različitih dostupnih izveštaja i istraživačkih studija. Iako sa nekim pružaocima socijalnih usluga nisu obavljeni razgovori njihove informacije su bile dostupne u njihovim godišnjim izveštajima, službenim dokumentima u javnoj evidenciji, kao i analitičkih izveštaja od drugih izvora, npr. izveštaja MRSZ i CSR. Proces se sastojao od sledećih koraka:

• Pregled nacionalnih politika kako bi se definisao strateški pristup vlade ka decentralizaciji so-cijalnih usluga opštinama.

• Analiza različitih zakona i podzakonskih akata koji regulišu pitanja vezano za odgovornosti javnih organa koji se bave socijalnim uslugama, procesom decentralizacije, procedurama za prenos nadležnosti opštinama, zakonskim okvirom za finansije, itd. analiza se sastojala od utvrđivanja nadležnosti institucija Kosova i njihove zakonske obaveze za pružanje socijalnih usluga.

• Primena zakonodavstva i drugih ključnih informacija su pregledani i o njima je razgovarano na sastancima organizovanim sa predstavnikom Ministarstva finansija i drugim predstavnicima NVO između maja i jula 2017. godine (videti aneks 2 za spisak aktera sa kojima su obavljene konsultacije). Učinak, planiranje i budžetiranje na lokalnom nivou analizirani su organizovanjem poseta i sastanaka sa predstavnicima CSR u opštinama.

• Uredbe opština o opredeljivanju subvencija i statuti CSR su pregledani kako bi se razumele njihove nadležnosti i struktura u kojoj funkcionišu, kao i procedure za opredeljivanje subvencija. Pored toga, o pristupu subvencijama i dostupnim sredstvima za pružanje socijalnih usluga je razgovarano na sastancima sa nevladinim pružaocima socijalnih usluga (npr. CLARD, HAND-IKOS, SOS dečija sela i Daunov sindrom Kosovo). Dodatni izvori za pregled bili su Izveštaj o progresu Evropske komisije za 2016. godinu, izveštaji Vlade o radu Vlade za 2015. i 2016. godinu,


17

statistički izveštaji Kosovske agencije za statistiku, izveštaji EK kojima se podržava MRSZ, iz-veštaji UNDP i Svetske banke (videti aneks ili spisak preporuka).

Izveštaj je planiran i realizovan kako serija aktivnosti koje se odvijaju u tri glavne faze:

• pripremna faza (priprema instrumenata i pregled sekundarnih podataka);

• faza prikupljanja podataka (prikupljanje podataka iz ispitivanja i razgovora); i

• konačna faza (analiza i rezime rezultata).

3. Ograničenja

Bilo je potrebno uzeti u obzir nekoliko važnih ograničenja za ovaj izveštaj. Prvo, istraživački tim se usredsredio na one usluge i ciljne grupe koje su relevantne za realizaciju projekta; odnosno, a) rezi-dencijalne i usluge dnevne nege u zajednici, b) pružaoci dnevne nege za osetljivu i isključenu decu i odrasle, c) usluge u kući i u vezi sa kućom za decu i odrasle sa potrebama, i d) pružaoci usluga za žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima. Za one institucije i organizacije sa kojima su obavljeni razgovori izveštaj ne uključuje ceo mandat ili portfelj usluga koje su pružali tokom godina ali obuhvata glavne oblasti njihovog angažovanja na osnovu pruženih informacija tokom razgovora i u upitnicima. Informaci-je o mandaru Ministarstva rada i socijalne zaštite i Saveta za opšte socijalne i porodične usluge zasnivaju se na pravnom okviru.

Drugo, nije bilo dostupnih podataka o ispitivanju budžeta domaćinstava ili ispitivanju radne snage podel-jenih prema opštini. Empirički podaci o broju korisnika CSR često dovode u zabludu ili su nedosledni od opštine do opštine jer opštine nemaju jasno definisana pravila o tome koje grupe smatraju korisnici-ma, budući da neke grupe dobijaju samo administrativnu podršku. Nije bilo podataka o pokazateljima socijalnih usluga u Severnoj Mitrovici.

Treće, nekoliko NVO-a koji nisu bili licencirani od strane države za pružanje socijalnih usluga nisu se saglasili da budu deo studije i izjavili su da je razlog za to upravo to što nemaju licencu za ovaj posao. U nekim centrima za socijalni rad bilo je primetnog oklevanja da se podeli tačan broj korisnika i pruženih usluga i bilo je tendencija usredsređivanja na negativne aspekte njihovog rada.

U smislu vremenskog okvira izveštaj sadrži podatke iz 2016. godine i u pojedinim slučajevima iz 2015. godine. Podaci iz 2017. godine nisu bili dostupni autorima. Samim tim, osim kada je drugačije navedeno, podaci se odnose na 2016. godinu.


18

4. Etička razmatranja

Kako bi se osigurala poverljivost imena ispitanika nisu objavljena u izveštaju. Od svih ispitanika su tražene dozvole da se koriste informacije pružene u podacima i njima je izrečena garancija da neće biti direktnih citata. Podaci primljeni od ispitanika se čuvaju na sigurnom u datotekama zaštićenim lozinka-ma.


19

3. Pravno, institucionalno i fiskalno uređenje

Socijalne usluge za osobe u riziku padaju u nadležnost različitih institucija i organizacija na centralnom i opštinskom nivou koji ili imaju mandat u skladu sa zakonom za pružanje socijalnih usluga ili realizuju programe i aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje pristupa tim uslugama.

Socijalne usluge na Kosovu su osmišljene da služe odraslima i deci sa invaliditetom; porodicama sa bračnim poteškoćama; smanjenju prepreka na tržištu rada; starijima; osobama sa dugoročnim i hroničnim bolestima; deci i odraslima u riziku od fizičkog i seksualnog zlostavljanja; mladima i odraslima sa prob-lemom zloupotrebe narkotika i supstanci; deci kojoj je uskraćena roditeljsko staranje, koju porodice maltretiraju ili su u sukobu sa zakonom. 7

1. Pravno uređenje

Decentralizacija

Do kraja 2009. godine OSPP i MRSZ su pružali i upravljali svim socijalnim uslugama preko centara za so-cijalni rad, koji su izveštaj podnosili direktno ministarskom odeljenju. Rastuća potreba da se usluge približe korisnicima, da se poveća kvalitet usluga preko povećanja finansiranja i praćenja ovih usluga, kao i vladina politika decentralizacije započeta 2008. godine doveli su do potpisivanja memoranduma o razumevanju (MR) između tri ministarstava (Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave i Ministarstvo finansija) i dotičnih opština. MR-om je izvršen prenos odgovornosti za pružanje socijalnih usluga sa MRSZ na opštine na Kosovu, odnosno na opštinska odeljenja za zdravlje i socijalnu zaštitu – kao određene lokalne strukture odgovorne za pružanje socijalnih i porodičnih usluga osobama i porodica-ma sa potrebom na Kosovu preko centara za socijalni rad.

TMR navodi da: „Socijalnim uslugama će biti upravljano kao prenetim nadležnostima opštinama, na osnovu budžeta transferisanog iz MRSZ“. Opštine će biti kompletno odgovorne za pružanje socijalnih usluga u opštini i budžet prenet iz MRSZ ne može da se koristi za druge namene“. 8 Pored toga, MR utvrđuje da „MF u saradnji sa MRSZ će osigurati prenos finansija sa centralnog nivoa na lokalni nivo za svaku opštinu na osnovu određenih parametara utvrđenih od strane dotičnih ministarstava za svaku kategoriju ekonomskih rashoda“. Sa druge strane, u okviru osnovnog Zakona o porodici i socijalnim uslugama „Ministarstvo međutim zadržava pravo da utvrdi gde, kako i ko će pružati te usluge“ (član 2.3).9 TVladino Administrativno uputstvo br. 01/2010 izdato je za procedure za delegiranje nadležnosti za šemu socijalne pomoći na lokalnom nivou.10

Legalno, MRSZ i dalje distribuira budžete prema opštinskom planiranju i ostaje nadležni organ za razvoj 7 Strategija za decentralizaciju socijalnih usluga (2012-2017), septembar 2012: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_per_Decentralizimin_e_Sherbimeve_Sociale_ne_Kosove_2013-2017.pdf pristupljeno 10 jula 2017. 8 MR je dostupan samo u štampanom primerku.9 Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama br. 02/L-17 Službenik list Privremenih institucija samouprave na Kosovu/Priština: Godina II / br. 12 / 1. maj 2007: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2447 pristupljeno 10. jula 2017.10 AU br. 01/2010 (MRSZ) o proceduri za delegiranje nadležnosti za šemu socijalne pomoći na lokalnom nivou Vlade Kosova, 23. mart 2010, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/UA_nr.012010_per_procedurat_per_delegimin_e_pergjegjesive_per_skemen_e_ndihmes_sociale.pdf pristupljeno jula 2017.


20

politika rada i socijalne zaštite, da izrađuje i primenjuje zakonodavstvo u ovim oblastima, da prati zapošl-javanje i socijalnu zaštiti, da štiti porodice i maloletnike, da upravlja i nadgleda javne administrativne institucije za rad i socijalnu zaštitu, kao i da sarađuje sa opštinama, kancelarijama za socijalnu zaštitu i drugim institucijama koje rade na primeni politika za rad i socijalnu zaštitu.11 Pored toga, izmenjeni i dopunjeni Zakon o porodici i socijalnim uslugama dalje potvrđuje da „u cilju omogućavanja opštinama i organizacijama da pruže socijalne i porodične usluge i izvršavaju ove funkcije u njegovo ime Ministarst-vo će opredeliti godišnja sredstva za tu namenu preko javnog objavljivanja kupovine usluga“ (član 2.4). 12

„Strategija za decentralizaciju socijalnih usluga 2013-2017“ utvrđuje uloge i odgovornosti različitih aktera koji se bave socijalnim uslugama i proces decentralizacije tih usluga. Strategija definiše socijalne usluge kao intervencije pružene pojedincima, porodicama i zajednicama kako bi se pomoglo u sman-jenju siromaštva, ublažavanju rizika, poboljšanju uključivanja i integracije i kako bi živeli pun i zadovol-javajući život.

Licenciranje

MRSZ ima konačno ovlašćenje da nadgleda licenciranje i profesionalne performanse lokalnih NVO koje pružaju socijalne usluge osetljivim grupama uključujući i žrtve rodnog nasilja. Kako bi osiguralo kvalitet u pružanju socijalnih usluga MRSZ je utvrdilo standarde kvaliteta za organizacije koje pružaju porodične i socijalne usluge kao i za osoblje.

1. Standardi za organizacije: Proces licenciranja je počeo izdavanjem Administrativnog uput-stva MRSZ 17/2013 za licenciranje pravnih subjekata/organizacija koje pružaju socijalne i po-rodične usluge. MRSZ je ustanovilo 22 minimalnih standarda kvaliteta (MSK) za koje se očekuje da ih se državni i nedržavni pružaoci usluga pridržavaju. Očekuje se da će biti pripremljena još tri dodatna MSK iako trenutno ne postoji plan da se ovo nastavi. Svaki od ovih seta standarda je konkretan za jednu kategoriju ljudi sa potrebama, uključujući i decu (npr. MSK za rad sa de-com bez roditeljskog staranja, MSK za rad sa decom sa asocijalnim ponašanjem, MSK za rad sa osobama sa invaliditetom, itd.). Svakom standardu je pridružena smernica koja pruža uputstva i informacije o tome kako da se kompletiraju dokumenta i procesi potrebni da se podrži praćen-je saglasnosti sa dogovorenim standardima. Svaki standard je podeljen u strukturne standarde (dogovorene izjave koje utvrđuju strukturne zahteve usluge) i funkcionalne standarde (izjave koje definišu kriterijume za merenje procesa i aktivnosti usluge u ostvarivanju svrhe usluge). Strukturni standardi su definisani za razvoj organizacije, objekata i osoblja, dok su funkcionalni standardi utvrđeni za prijem i procenu, planiranje, pregled, praćenje, itd. Gde god je to moguće za standarde su definisani pokazatelji učinka.

2. Standardi za osoblje. MRSZ je utvrdilo 12 standarda za licenciranje osoblja koje pruža po-rodične i socijalne usluge. Postoji tri nivoa osoblja koje će biti licencirano i ponovno licencirano svake tri godine:

11 Dodatak 10, Vladina Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kabineta premijera i ministarstava: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Rregullorja_02-2011-e_miratuar_nga_Qeveria-finale.pdf pristupljeno 10. jula 2017.12 Zakon br. 04/l-081 o izmeni i dopuni Zakona br. 02/l-17 o socijalnim i porodičnim uslugama Službeni glasnik Republike Kosovo / br. 5 / 5. april 2012, Priština: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2447 pristupljeno 11. jula 2017.


21

a. osnovno, tj. koje pruža brigu o higijeni, zdravstvena organizacija aktivnosti za vitalne potrebe osetljivih osoba i usluge prevoza;

b. sekundarno, tj. koje utvrđuje, procenjuje i pruža privremenu finansijsku pomoć siro-mašnim porodicama; i

c. više, tj. koje pruža usluge savetovanja i profesionalne usluge 13. Tokom 2016. godine je licencirano 145 radnika koji pružaju socijalne usluge, od kojih je 87 bilo na višem nivou a 58 na osnovnom nivou. 14

2. Institucionalno uređenje

Budući da se decentralizacija odvija sa institucija na centralnom nivou na institucije na lokalnom nivou ukratko su opisane institucije sa oba nivoa.

Centralni nivo

The Ministry of Labour and Social Welfare (MLSW) is the principal institution responsible for the overall organization and quality of social and family services in Kosovo. According to the Law on Social and Family Services, the MLSW is responsible, among other things, for:

• razvoj politika i strateških planova za pružanje socijalnih i porodičnih usluga;

• obezbeđivanje da se politike i strateški planovi realizuju;

• koordinisanje aktivnosti međunarodnih i nevladinih organizacija za promovisanje razvoja i pri-menu politika socijalne zaštite;

• Podsticanje učešće zajednice u pitanjima socijalne zaštite.15

Odeljenje za socijalnu politiku i porodicu (OSPP) funkcioniše pri Ministarstvu sa mandatom da razvija nove politike i zakonodavne akte, da utvrdi standarde za socijalne usluge i socijalnu zaštitu, da finansijski podrži ciljne grupe i da prati kvalitet pruženih socijalnih usluga na Kosovu koje pružaju i državni i nedržavni organi.

Prema MRSZ, OSPP zapošljava četrdeset osam (45) radnika. U rezimeu svojih godišnjih dostignuća za 2016. godinu MRSZ je izjavilo da je tokom 2016. godine omogućilo da preko 26.000 porodica na Kos-ovu ima koristi od socijalne pomoći, što uključuje 107.000 članova porodica. MRSZ takođe prijavljuje da je finansiralo 6 regionalnih prihvatilišta za zaštitu od porodičnog nasilje gde su u 420 slučajeva po-rodičnog nasilja pružene socijalne usluge u kojima je broj žrtava 237 žena i 186 dece. 16

13 Administrativno uputstvo (MRSZ) br. 12/2013 o licenciranju pružalaca porodičnih i socijalnih usluga, http://www.kpshsf-rks.net/sites/default/files/Udh%C3%ABzimi%20administrativ%2013%202013%20p%C3%ABr%20licencimin%20e%20OSHSF-%20niveli%20bazik%20dhe%20i%20mes%C3%ABm.pdf pristupljeno 11. jula 2017.14 Godišnji izveštaj o radu Vlade za 2016: http://www.kryeministri-ks.net/ pristupljeno 11. jula 2017.15 Članovi 2.1 i 2.2 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama, usvojenog 2005. godine od strane Skupštine Kosova, izmenjenog i dopunjenog 2012.16 Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ). Dostignuća MRSZ tokom 2016. http://mpms.rks-gov.net/Portals/0/Librat/Te%20arriturat%20e%20MPMS%20per%202016.pdf , pristupljeno 11. jula 2017.


22

Savet za opštine socijalne i porodične usluge (SOSPU) je prema zakonu centralno telo rele-vantno za sektor socijalnih usluga na Kosovu. SOSPU je nezavisan u vršenju svojih funkcija, ali MRSZ pruža administrativnu podršku i objekte za njegov rad. SOSPU je sastavljen od dvadeset jednog člana od kojih: jedanaest izabrano od strane stručnjaka za socijalne i porodične usluge iz registra Saveta; dvoje članova koje nominuje Asocijacija zajedničkih opština, dvoje članova koje nominuje Univerzitet u Prištini; jedan član koga nominuje Savet za opšte zdravlje; jedan iz nevladinih organizacija i četiri koje nominuje MRSZ. 17 Savet je odgovoran, između ostalog, za:

• vođenje registra o pružaocima socijalnih i porodičnih usluga koji imaju licencu za rad na Kosovu;

• odlučivanje ko može da ima licencu i da postane pružalac socijalnih usluga i koji kontinuirani profesionalni razvoj je potreban za takve profesionalne;

• istraga žalbi protiv pružalaca usluga i odlučivanje o disciplinskim merama uključujući i uklanjanje pružaoca usluga iz registra.18

Uprkos decentralizaciji socijalnih usluga na Kosovu, jedan broj pružalaca socijalnih usluga ostaje od upravom i nadzorom MRSZ-a 19, odnosno Dom za starija lica u Prištini i Specijalni institut u Štimlju koji brinu o starijim licima, uključujući i usluge kao što su zdravstvena nega, mentalna nega i stomatološka nega. Prema godišnjem izveštaju MRSZ-a za 2016. godinu, u decembru 2016. godine u dom za starija lica u Prištini je smešteno 69 korisnika dok je u Specijalni institut u Štimlju smešteno 60 korisnika. Korisnicima i njihovim porodicama se pružaju usluge dvadesete četiri časa, uključujući i medicinske i socijalne usluge.

Pored ove dve institucije kojima rukovodi MRSZ, svi pružaoci usluga za starija lica i osobe sa invalid-itetom su decentralizovani početkom 2016. godine. To uključuje tri doma u zajednici za starija lica u Istoku, Srbici i Gračanici i sedam domova u zajednici za osobe sa mentalnim poremećajima u Štimlju, Uroševcu, Vučitrnu, Dečanima, Lipljanu, Kamenici i Gračanici. Prva dva doma u zajednici koja su decen-tralizovana kao deo pilot projekata u 2014. godini bili su u Srbici i Gračanici. Vredno je pomenuti da postoji istinski nedostatak informacija i podataka o domovima u zajednici na Kosovu; kao rezultat toga, svaka procena kvaliteta usluga pruženih u tim domovima prirodno je ograničena u pogledu delokruga i prirode.

Rezidencijalna ustanova (dom u zajednici) za starija lica bez porodičnog staranja u Srbiji pruža smeštaj za do 20 stanovnika, sa ukupno 13 radnika. Korisnici smešteni u dom u zajednici su osobe oba pola starije od 65 godina, sa različitim stepenima fizičkog i mentalnog poremećaja, izazvanog starošću.

Rezidencijalna ustanova (dom u zajednici) za osobe sa mentalnim poremećajima u Gračanici ima 7 zaposlenih i može da pruži smešta za do 10 stanovnika. Stanovnici smešteni u ovom domu uzrasta su od 20 do 50 godina i imaju različite psihijatrijske dijagnoze.

17 Član 5.9 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama, usvojenog 2005. godine od strane Skupštine Kosova, izmenjenog i dopun-jenog 2012..18 Član 5.3 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama19 Save the Children (nema godine), Procena potreba centara za socijalni rad u tri opštine na Kosovu – u Prištini, Uroševcu I Klini.


23

Ustanove (domovi u zajednici) pružaju osnovne usluge nege – kao što su smeštaj, hrana i zdravstvena nega, kao i neke rekreativne aktivnosti kao što su gledanje TV-a, igranje igara sa kartama i šaha. Međutim, ne pružaju se odgovarajuće obrazovne aktivnosti ili profesionalne intervencije (stimulisanje i rehabil-itacija).

Broj zaposlenih u ovim ustanovama je odgovarajući i većina ima srednju stručnu spremu i nekoliko godina iskustva u relevantnim oblastima nege i socijalnih usluga.

Ključni izazovi, međutim, ostaju nedovoljna obuka osoblja za metodološki i psiho-socijalni rad, nedo-statak profesionalne ekspertize, nedostatak profesionalnog iskustva, neadekvatno umrežavanje i part-nerstva sa zajednicom, nedovoljna integracija korisnika u zajednicu, kao i nedovoljno ulaganje u objekte.

Obe ove ustanove je finansiralo MRSZ i njima je upravljala Jedinica za rezidencijalnu negu DSPF do jula 2014. godine. U julu 2014. godine potpisani su memorandumi o razumevanju između MRSZ i opštine Srbica i Gračanica prema kojima su odgovornosti za pružanje usluga rezidencijalne nege i upravljanje ustanovama preneto na opštine. Po rečima MRSZ-a, na početku je decentralizacija ovih usluga donela neke poteškoće u smislu upravljanja ustanovama i opremanja istih robom (hranom) i materijalima (obrazovni, kancelarijski, itd.); međutim, domovi trenutno funkcionišu u skladu sa memorandumima o razumevanju potpisanim između MRSZ i opština.

Opštinski nivo

Opštinama na Kosovu se upravlja na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi koji utvrđuje status opštine i nadležnosti opštinskih organa.20 Zakonodavni okvir daje mandat državnim centrima za socijalni rad kao primarnim organima opštinskih uprava za obezbeđivanje socijalne nege, socijalne zaštite i saveto-vanja u okolnostima kada dete/odrasla osoba ima potrebu za socijalnim i porodičnim uslugama.

Centri za socijalni rad tipično ispunjavaju dva glavna zadatka: (1) dodeljivanje mesečnih davanja prema postojećim šemama socijalne pomoći, i (2) pružanje usluga osetljivim grupama. Prvo, centri za socijalni rad su nadležni organi za upravljanje šemom socijalne pomoći.21 Vladino administrativno uputstvo br. 01/2010 o procedurama za dodeljivanje odgovornosti za šemu socijalne pomoći na lokalnom nivou utvrđuje da su opštine odgovorne za razvoj procedura za pružanje socijalne pomoći u vezi sa krit-erijumima za primenu socijalne pomoći, potvrđivanje i ponovno potvrđivanje porodica, postupaka u slučajevima pred lekarskom komisijom, itd.22

Pored toga, centri za socijalni rad su takođe primarna tela opštinskih uprava koja imaju mandat da pružaju socijalne usluge kao što su porodično savetovanje, konsultacije o pitanjima socijalne zaštite i upućivanje drugim relevantnim uslugama (ako postoje na lokalnom nivou). ZSPU predviđa da svaka opština osniva i održava centar za socijalni rad propisno kadriran obučenim i kvalifikovanim stručn-20 Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon br. 03/l-040 Službeni glasnik Republike Kosovo / Priština: godina III / br. 28 / 4. jun 2008: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2530 , pristupljeno 10. jula 2017.21 Zakon o šemi socijalne pomoći na Kosovu, Zakon br. 2003/15, dostupan na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx-?ActID=2460 pristupljeno 11. jula 201722 AU br. 01/2010 (MRSZ) o proceduri za delegiranje nadležnosti za šemu socijalne pomoći na lokalnom nivou Vlade Kosova, 23. mart 2010, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/UA_nr.01-2010_per_procedurat_per_delegimin_e_pergjegjesive_per_ske-men_e_ndihmes_sociale.pdf pristupljeno 11. jula 2017


24

jacima i službenicima za socijalne.23 Reference za nadležnosti centara za socijalni rad se mogu naći u različitim zakonima uključujući i Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama, Zakon o porodici, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici i Zakonik o maloletničkom pravosuđu.

3. Fiskalno uređenje

Centralni nivo

Budžet Kosova se odobrava na kraju svake godine od strane Parlamenta Kosova preko Zakona o budžetu koji utvrđuje rashode za svaku budžetsku organizaciju finansiranu iz nacionalnog javnog budže-ta. Godišnji budžet Kosova za 2017. godinu je 2.001 milijarde evra, od čega je 367 miliona evra (18,8 procenata) izdvojeno za MRSZ čineći ga ministarstvom sa najvećim budžetom. Godišnji budžet MRSZ za 2017. godinu iznosio je 367 miliona evra od čega je 7,40 procenata opredeljeno za socijalnu pomoć a 1,28 procenata za socijalne usluge.24 Pored toga, finansiranje socijalnih usluga kao nadležnosti prenete od MRSZ opštinama uključeno je u opštu dotaciju za svaku opštinu.

Opštinski nivo

Što se tiče budžeta koji će biti obezbeđen za sprovođenje njihovih nadležnosti, „Kosovske opštine će imati pravo, u okviru nacionalnih ekonomskih politika i uz puno razmatranje fiskalne održivosti opština i centralne vlade, na sopstvene i adekvatne finansijske resurse kojima će moći da slobodno raspolažu u vršenju svojih opštinskih nadležnosti u skladu sa važećim zakonima na Kosovu“ (član 2.1). 25

Pružanje socijalnih usluga prenetih sa centralnog nivoa na lokalne uprave smatra se da potpada pod opštinsku nadležnost i Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da opštine finansiraju te usluge.26 Između ostalog, pružanje usluga u pogledu obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite je u interesu opštinskog sta-novništva i takođe se smatra opštinskim nadležnostima (član 17.k).

U realizaciji svog mandata opštine dobijaju ne samo prihode iz sopstvenih izvora već mogu i da se finansiraju dotacijama od Vlade, donacijama i/ili drugim prihodima (član 24.2). Zakonodavstvo u vezi sa finansiranjem lokalnih uprava predviđa da mogu da se pruže operativne dotacije, podeljene u opšte i konkretne dotacije prema budžetu Kosova. Konkretne dotacije su podeljene na zdravstvo i obrazovan-je na osnovu formule.27 Formula se obično obračunava na osnovu različitih zdravstvenih i obrazovnih kriterijuma, uključujući, ali bez ograničenja na, veličinu stanovništva, starosnu i rodnu raspodelu, primarne i sekundarne javne odgovornosti u zdravstvu i obrazovanju, broj zaposlenih, broj centara za negu, itd. 28 Dok 23 Član 7.1 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama24 Zakon o budžetu Republike Kosovo za 2017. godinu, Zakon br. 05/l –125 Službeni glasnik Republike Kosovo / br. 1 / 6. januar 2017, Priština dostupan na: http://mf.rks-gov.net/desk/inc/media/319C5CEF-38CF-4E34-A1F3-A581FC1DE627.pdf pristupljeno 6. oktobra 2017 25 Zakona o finansijama lokalne samouprave br. 03/ L- 049 Službeni glasnik Republike Kosovo / Priština: godina III/ No. 27 / 03 June 2008: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2525 , pristupljeno 11. jula 2017.26 Član 17 Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova, http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L040_en.pdf pristupljeno 6. oktobra 2017.: „pružanje porodičnih i drugih socijalnih usluga kao što su: zaštita osetljivih i nemoćnih osoba, porodična zaštita, zaštita dece, briga o starijima, uključujući registraciju i licenciranje ustanova koje vode brigu o njima, prijem radnika u radni odnos, isplata plata i obuka stručnih socijalnih radnika“. 27 Član 23, 24 i 25 Zakona o finansijama lokalne samouprave, dostupno na https://mapl.rks-gov.net/getattachment/e2cb7a11-53d8-44e7-8b72-19dafa170bf6/Ligji-per-financat-e-Pushtetit-Lokal.aspx. pristupljeno 13. jula 201728 Član 24 i 25 Zakona o finansijama lokalne samouprave naglašava da se dodatni, konkretni grantovi obračunavaju prema una-pred utvrđenoj formuli od strane Komisije za grantove na osnovu broja prosvetnog i zdravstvenog osoblja, posebnih potreba za obrazovanje


25

osoblje CSR pregleda dokumenta za socijalnu pomoć i druge vidove beneficija, budžetska linija za njihovu isplatu dolazi iz MRSZ. Obračun po sličnim kriterijumima nije predviđen za pružanje socijalnih usluga, jer tre-nutno nema konkretnih dotacija prema zakonu o finansiranju lokalnih uprava. Obračun je statičan i ne uzima u obzir različite faktore rizika i ima tendenciju opadanja zbog izostavljanja nastajućih faktora godišnjeg rizika ili činjenice da svaka opština ima sopstvene potrebe na osnovu socijalnih pitanja identifikovanih na lokalnom nivou29. Pored toga, „Strategija za decentralizaciju socijalnih usluga 2013-2017“ zahteva decentralizaci-ju socijalnih usluga na osnovu slične formule za opredeljivanje budžeta za zdravstvo i obrazovanje30. Međutim, kriterijumi i parametri za osmišljavanje takve formule još uvek nisu utvrđeni.

Od opština se zahteva da pružaju usluge u okviru dodeljenih nadležnosti na otvorenoj i jednakoj os-novi. Samim tim, Zakon o finansiranju lokalnih uprava predviđa da MF, Vlada Kosova i Skupština Kosova treba da osiguraju da opštinama preko godišnjeg budžeta Kosova budu ponuđena neophodna finan-sijska sredstva i fondovi za obezbeđivanje ispunjavanja dodeljenih nadležnosti opštinama. Ta sredstva bi trebalo da budu dovoljna na nivou ispunjavanja troškova koji su razumno obračunati od strane opština, uključujući i dodeljene nadležnosti i odgovornosti.31

Trenutno ne postoji izdvajanje dotacija za dopunjene socijalne usluge iako je bilo preporuka centralne vlade. CSR-i ne upravljaju budžetom; budžet je centralizovan u lokalnoj upravi i postoje konkretne budžetske linije za osoblje, opremu i robe/usluge, ne za profesionalne usluge. Platama osoblja upravlja lokalna uprava.

Centri za socijalni rad nemaju pravo da stvaraju prihode iz sopstvenih izvora. CSR u Kosovu Polju je 2016. godine počeo da izdaje neka administrativna dokumenta svojim građanima (npr. izjavu o radnoj sposobnosti, uverenje za sticanje ili gubitak prava na državljanstvo, izjave o radnom statusu, itd.) i admin-istrativna provizija je bila prebacivana budžetu opštine. Na osnovu razgovora, prihod od administrativne provizije je trebalo da se koristi za socijalne usluge ali je ovaj proces zaustavljen na preporuku Gener-alnog revizora uz obrazloženje da takve radnje nemaju potporu u zakonu. Sa druge strane, opštine na Kosovu imaju ovlašćenje da uspostave saradnju sa lokalnim firmama radi poboljšanja životnih usluga osetljivih grupa u opštini. Primer je opština Priština koja je u saradnji sa javnim prevoznicima izuzela od plaćanja starija lica (starije od 65 godina) i osobe sa invaliditetom karata u opštini kada koriste javni prevoz.

i zdravstvo dotičnih opština, operativnih troškova bez plata, potrebe studenata i zdravstvenih klijenata uključujući i manjinske zajednice. Starost i rodna raspodela stanovništva na evidenciji pružalaca primarne zdravstvene zaštite uključujući i potrebe starijih i lica sa posebnom zdravstvenom negom takođe će biti uzeti u obzir. 29 Izveštaj o modelu dalje decentralizacije i razvoja socijalnih usluga, Džejms O’Brajen (James O’Brien), jul 2015. Podrška EU Ministarstvu rada i socijalne zaštite (MRSZ) za jačanje mehanizama za realizaciju decentralizacije socijalnih usluga, dostupan samo kao odštampana kopija. 30 Strategija za decentralizaciju socijalnih usluga (2012-2017), septembar 2012: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_per_Decentralizimin_e_Sherbimeve_Sociale_ne_Kosove_2013-2017.pdf pristupljeno 13. jula 201731 Videti član 2 o finansijskoj nezavisnosti opština, u kosovskom Zakonu o finansijama lokalnih samouprava, dostupno na https://mapl.rks-gov.net/getattachment/e2cb7a11-53d8-44e7-8b72-19dafa170bf6/Ligji-per-financat-e-Pushtetit-Lokal.aspx pristupljeno 12. jula 2017


26


27

4. Javni i nevladini pružaoci usluga

Decentralizacijom socijalnih usluga na Kosovu opštinske uprave za zdravlje i socijalnu zaštitu postale su glavni organ odgovoran za obezbeđivanje socijalne zaštite i blagostanja njihovim sugrađanima do stan-darda koje je navelo Ministarstvo. Uprave pružaju socijalne i porodične usluge na svojoj teritoriji putem aktivnosti centara za socijalni rad ili pružanjem finansijske ili druge pomoći nevladinim organizacijama kako bi im omogućili da to rade.

1. Opštine i centri za socijalni rad

Postoji 40 centara za socijalni rad, jedan u svakoj od 38 opština i još dva dodatna ogranka u Prištini. Lo-kalna samouprava je jedini izvor finansiranja CSR. Prema opštinskim uredbama o izdvajanju subvencija, gradonačelnici imaju pravo da opredele subvencije pojedincima i porodicama, kao i da podrže aktivnosti NVO koje pružaju socijalne usluge. 32

Odgovornosti CSR

Zakon o lokalnoj samoupravi (ZLSU) određuje socijalne usluge kao opštinsku nadležnosti u vezi sa „Pružanjem porodičnih i ostalih usluga socijalne zaštite, kao što su briga o osetljivima, starateljska nega, nega dece, nega starijih, uključujući i registraciju i licenciranje tih centara za negu, zapošljavanje, isplatu zarada i obuku profesionalaca u oblasti socijalne zaštite“. 33 ZLSU takođe predviđa da će centralna vlast na Kosovu delegirati odgovornosti opštinskim vlastima za raspodelu isplata socijalne pomoći (isključu-jući penzije).34 Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama (ZSPU) daje mandat opštinskim upravama za odgovornosti da:

• pružaju preko centara za socijalni rad ili drugih mehanizama, pomoć i dnevnu negu pojedincima koji zbog starosti ili invaliditeta nisu u stanju da sami obavljaju te funkcije i koji nemaju porodicu ili dostupnu pomoć [član 6.7 (a) (b)];

• isporučuju socijalne i porodične usluge na svojoj teritoriji preko aktivnosti centara za socijalni rad ili pružanjem finansijske ili druge pomoći nevladinim organizacijama [član 6.3];

• pripremaju godišnje planove za razvoj i održavanje socijalnih i porodičnih usluga, održavanje baza podataka i statistike [član 6.4];

• osiguraju da centri za socijalni rad imaju resurse prema standardima koje zahteva MRSZ [član 6.6].

32 Uredba o opštinskim subvencijama br. 11/2013, dostupna na: https://kk.rks-gov.net/mitrovice/getattachment/Municipality/Assembly/Regulations/Regulloret-Komunale-2013/Rregullorja-Nr--11-2013-per-ndarjen-e-subvencioneve-(1).pdf.aspx pristupljeno 14. jula 2017. 33 Ibid.34 Član 18.1 (e) Zakona o lokalnoj samoupravi


28

Između ostalog, CSR-i su odgovorni za angažovanje u sledećim aktivnostima:

• pružanje socijalne nege i savetovanja za decu koja su bez roditeljskog staranja, decu sa invalid-itetom, decu koja pate od posledica nasilja u porodici ili drugih socijalnih problema zbog kojih su u potrebi;

• održavanje registra dece sa potrebama i organizovanje redovnih poseta porodicama;35

• zaštita prava maloletnika u sukobu sa zakonom preko odeljenja starateljstva CSR u skladu sa odredbama Zakonika o maloletničkom pravosuđu; 36

• • zaštita prava članova porodice i dece preko organa starateljstva CSR u skladu sa odredbom Zakona o porodici; 37

• • prima izveštaje od organa za primenu zakona38, i učešće na sudskim ročištima za pregled molbi za naloge za zaštitu za žrtve nasilja u porodici; 39

• • vrši stručnu procenu svakog pojedinca ili porodice koja se obrti za pomoć ili za koju drugim putem dođe do saznanja da ima potrebu za socijalnim ili porodičnim uslugama.40

Većina centara za socijalni rad pruža usluge za skoro 50 kategorija osoba sa potrebama za socijalnim uslugama. Svaki centar za socijalni rad održava registar porodica i dece sa potrebama koji borave na njihovoj teritoriji i kojima nedostaje porodična ili druga podrška zajednice, kao i oni koji se suočavaju sa različitim poteškoćama (npr. staranje o svojoj deci ili gde je dete u riziku od zanemarivanja, iskorišćavan-ja ili zloupotrebe ili bilo kog drugo vida štete). CSR vrše profesionalnu procenu u pogledu svakog po-jedinca ili porodice koje upute partneri (uključujući i upućivanje od strane policije ili bolnice, upućivanje od strane škole, NVO, itd.) ili se sami obrate za pomoć ili za koje drugim putem dođu do saznanja da su im potrebne socijalne ili porodične usluge.

Neke usluge se pružaju direktno korisnicima (savetovanje, porodične posete, starateljstvo, itd.), neke su usluge u zajednici, centri za dnevnu negu ili rezidencijalnu negu. U nekim opštinama kao što su Uroševac, Gnjilane ili Srbica, neke usluge se pružaju u partnerstvu sa NVO-ima. U smislu standarda socijalnih usluga i pružanja socijalnih usluga od strane službenika CSR, svaki službenik CSR (rukovodi-lac predmeta) može da pruži uslugu za najviše dvoje zlostavljane dece u isto vreme. Pored toga, svaki službenik CSR (rukovodilac predmeta) može da pruži uslugu za najviše 10 dece bez nege, dok svaki službenik CSR (rukovodilac predmeta) može da pruži uslugu za najviše 6 dece u sukobu sa zakonom.

35 Član 9.4 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama.36 Zakonik o maloletničkoj pravdi – ima puno odredaba koje predviđaju nadležnosti CSR.37 Zakon o porodici – ima puno odredaba koje predviđaju nadležnosti CSR.38 Član 24 (5) Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.39 Član 15 (2) 2.4 Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.40 Član 7.6 Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama.


29

2. Nevladini pružaoci usluga

Trenutno 22 NVO ima licencu za pružanje socijalnih i porodičnih usluga na centralnom i lokalnom nivou (npr. sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici i trgovine ljudima, centri za dnevnu negu i centri podrške za decu sa invaliditetom, usluge nege u porodici za decu bez roditeljskog staranja, itd.). MRSZ je 2016- godine podržalo projekte dvadeset NVO.41

Preko 7.000 lokalnih NVO je registrovano u registru NVO na Kosovu, dok oko 300 NVO radi u oblasti socijalne zaštite. Iako ovaj broj deluje kao značajan, većina ovih NVO nije aktivno u svom radu zbog nedostatka održivih finansijskih sredstava i ostaju samo kao registrovani subjekti. Ne postoji tačna procena broja NVO koji su trenutno aktivni. Cilj MRSZ je da izda licence za pružanje socijalnih usluga za oko 50 NVO jer oni procenjuju da ti NVO-i ispunjavaju standarde kvaliteta i zadovoljili bi trenutne potrebe. Takođe postoji mali broj aktivnih NVO (manje od 10) koji se više usredsređuju na zastupanje korisnika socijalnih usluga radije nego na direktno pružanje usluga.

Pored toga, međunarodne organizacije pružaju socijalnu podršku najosetljivijim grupama i preko di-rektnih usluga kao i preko finansijske podrške. Međunarodne organizacije takođe finansiraju nekoliko lokalnih pružalaca usluga.

Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama na Kosovu prepoznaje ulogu NVO u pružanju socijalnih i porodičnih usluga, naglašavajući da se NVO podstiču da pružaju socijalne i porodične usluge bilo na sopstvenu inicijativu ili, prema ugovoru, za opštinsku upravu ili MRSZ. MRSZ ima konačnu nadležnost za nadgledanje licenciranja i profesionalni učinak lokalnih NVO-a koji pružaju usluge osetljivim grupama, uključujući i žrtve rodnog nasilja. NVO-i koji pružaju socijalne i porodične usluge moraju se registro-vati kod odgovarajućeg organa i biti licencirani od strane odeljenja socijalne zaštite i moraju poštovati uredbe, direktive i procedure u vezi sa svojim aktivnostima. MRSZ je 2014. godine započelo proces licenciranja NVO prema administrativnom uputstvu (br. 17/2013) o licenciranju pravnih subjekata/organizacija koje pružaju socijalne i porodične usluge. AU konkretno reguliše pitanja u vezi sa traženim dokumentima za izdavanje licence od strane Ministarstva i definiše organ odgovoran za licenciranje, inspekciju, praćenje i obnavljanje licence. Pored toga, MRSZ je odgovorno za objavljivanje javnih oglasa za angažovanje spoljnih saradnika za sprovođenje usluga i odlučuje o finansiranju NVO. Ono takođe izvršava i nadzire izveštavanje licenciranih NVO koje odabere Ministarstvo kao pružaoce socijalnih usluga u odgovarajućim opštinama.42

Trenutna pravila i propisi definisani u AU pokazuju potrebu da se dodatno poboljšaju trenutne proce-dure, uključujući i nadležnosti komisije za licenciranje i standardi i zahtevi za licenciranje pravnih lica koja pružaju socijalne usluge. Takođe, AU ne navodi odredbe u vezi sa zahtevima za higijenu i bezbed-nost, procedure praćenja i kontrole kvaliteta i jasne procedure za obnavljanje licence.43 Ove procedure i pravila bi trebalo da budu harmonizovani kako bi se pravilno primenilo AU i harmonizovalo sa stan-dardima EU.

41 Godišnji izveštaj o radu Vlade za 2016, dostupan na: http://www.kryeministri-ks.net/ pristup preko interneta 11. jula 2017. 42 Član 3, stav 3.3, podstav (b.a) i član 2.10 kosovskog Zakona o izmeni i dopuni zakona br. 02/L-17 o socijalnim i porodičnim uslugama, https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2447 pristupljeno 11. jula 2017.43 Izveštaj: Pregled ranije odobrenih procedura za licenciranje pružalaca usluga (organizacije(institucije), koji je pripremio Alfredas Zabieta, novembar 2014, projekat EU za podršku Ministarstva rada i socijalne zaštite (MRSZ( u jačanju mehanizama za realizaciju decentral-izacije socijalnih usluga, dostupan samo kao odštampana kopija.


30

MRSZ je započelo nekoliko akcija za promovisanje učešća NVO u pružanju socijalnih usluga preko različitih programa na lokalnom i centralnom nivou. Na primer, lokalni NVO „PEMA“ u Uroševcu je potpisalo memorandum o razumevanju sa opštinom za pružanje socijalnih usluga deci sa invaliditetom.

Očekuje se da će zakon o socijalnim preduzećima poboljšati pružanje socijalnih usluga koji je Vlada odobrila Novembru, 2017.44 Očekuje se da će socijalna preduzeća služiti opštim socijalnim interesima u formi pružanja roba i socijalnih usluga kojima se popravlja kvalitet života, jača socijalna saradnja i pod-stiče integracija osetljivih grupa. 45 Očekuje se da će zakon stvoriti neophodne uslove za podsticanje inicijativa za razvoj proizvodnih aktivnosti kako bi se stvorili prihodi za podršku njihovih usluga.

.

44 Nacrt zakon Skupština Kosova još uvek nije usvojila zbog prevremenih izbora 2017.45 Nacrt zakona o socijalnim preduzećima: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/05-L-148.pdf pristupljeno 11. jula 2017.


31

5. Opštine iz uzorka

1. Uroševac

Centar za socijalni rad u Uroševcu je osnovan 1973. godine. CSR zapošljava šesnaest stalno zaposlenih radnika, od kojih je dvanaest licencirano od strane države a četiri stažista. Godišnji budžet za 2016. godinu iznosio je 111.937 evra. CSR ne prima direktna sredstva od drugih izvora. Opština Uroševac je izdvojila 16.000 evra subvencija nevladinim pružaocima socijalnih usluga u Uroševcu za 2016. go-dinu. CSR Uroševac izdvaja svoje resurse na osnovu statistike koju vodi u svojoj bazi podataka. CSR Uroševac posluje u skladu sa utvrđenim poslovnikom, minimalnim standardima za pružanje socijalnih usluga različitim grupama i smernicama za zaštitu dece. CSR je odgovoran i za procedure za dodeljivan-je socijalnih davanja kao i za pružanje socijalnih usluga prema potrebama.

Tabela 1: CSR Uroševac: ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016. godini

Stanovništvo opštine prema popisu iz 2011. 108,610

Broj osoba starijih od 60 godina na popisu iz 2011. 9,845

Broj osoba koje primaju osnovnu penziju za starija lica 5,865

Broj osoba kojima je socijalna pomoć primarni izvor za život 3,716

Broj porodica koje su imale koristi od socijalne pomoći u prvom kvartalu 2016. 969

Broj članova porodica koji su imali koristi od socijalne pomoći u prvom kvartalu 2016. 4,114

Broj osoba koje su primile invalidsku penziju u prvom kvartalu 2016. 934

Broj porodica na šemi pomoći za decu sa invaliditetom u prvom kvartalu 2016. 130

Godišnji budžet CSR 111,937 €

Broj zaposlenih centra za socijalni rad 16

Godina osnivanja centra za socijalni rad 1973

Grupe koje su najviše imale koristi od usluga CSR Uroševac u 2016. godini uključuju ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu, decu sa invaliditetom, decu bez roditeljskog staranja (uključujući i siročad i napuštenu decu), decu u sukobu sa zakonom i decu sa devijantnim ponašanjem (npr. koja su van škole, umešana u sitne krađe, ulične tuče). CSR pruža usluge i drugim grupama uključujući i žrtve nasilja u porodici, decu izloženu nasilju (fizičkom, emotivnom ili seksualnom), starija lica, osobe sa invaliditetom i osobe sa dugoročnim bolestima.

CSR Uroševac je 2016. godine evidentirao 1.028 predmeta osoba koje žive u siromaštvu. Rukovodilac predmeta kome je dodeljeno praćenje procesa socijalne pomoći, što obuhvata popunjavanje prijavnih obrazaca i terenske posete do mesta boravka svakog podnosioca prijave radi potvrde njihove materi-jalne situacije. Zaposleni CSR onda određuje da li podnosilac ispunjava kriterijume za primanje socijalne pomoći. Kada se odluka donese isplata socijalne pomoći se vrši preko MRSZ. Ova procedura je ista u svim opštinama.


32

Ukupan broj korisnika tokom 2016. godine bio je 823 a 698 tokom 2015. godine. Vrste usluga koje pruža CSR su primerene potrebama grupa ili pojedinaca sa potrebama za takvim uslugama. CSR je evidentirao 80 slučajeva dece sa invaliditetom, a za svako od njih je imenovan rukovodilac predmeta za utvrđivanje potreba za podrškom detetu i vrši posete porodici u slučaju da je potrebno savetovanje. Deca sa inva-liditetom se takođe upućuju i pruža im se podrška za upis u javno obrazovanje. CSR Uroševac je u 2016. godini evidentirao 148 predmeta dece bez roditeljskog staranja, uključujući i siročad i napuštenu decu. Za ove predmete rukovodilac predmeta iz CSR priprema plan za pružanje socijalnih usluga, uključujući i starateljstvo i zdravstveni i medicinski tretman, psiho-socijalno savetovanje, mere bezbednosti uključu-jući i starateljstvo, porodično mirenje, posredovanje pri usvajanju, dodeljivanje hraniteljskoj porodici ili rodbini. CSR takođe sarađuje sa lokalnom policijom kako bi započeo istrage za utvrđivanje detetovih bioloških roditelja deteta.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa za pružanje usluga, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima više od deset godina radnog iskustva na terenu. Većina ima licencu i u stanju su da pruže kvalitetne usluge svojim klijentima. Prema gruboj proceni predstavnika CSR sa kojima je razgovarano, CSR je u stanju da pokrije većinu opštih potreba za socijalnim uslugama u Uroševcu, uz podršku različitih NVO sa kojima imaju solidno partnerstvo.

Konkretno, CSR Uroševac održava saradnju sa nevladinim pružaocima socijalnih usluga kao što su NVO „PEMA“ za decu sa invaliditetom, sigurna kuća „Shtepia ime (Moja kuća)“ za žrtve nasilja u po-rodici, HandiKOS i Handifer za osobe sa invaliditetom, UNICEF i Save the Children za potrebe deteta, Dom za starija lica, Caritas“ i Terre des Hommes. U smislu partnerstava, predstavnici CSR Uroševac su prijavili partnerstva koja dobro funkcionišu sa SOS dečijim selima, organizacijom OFAP, PEMA, Han-diKos-om i HandiFER-om, sigurnom kućom za žrtve nasilja u porodici, itd.

CSR Uroševac se suočava sa brojnim izazovima u pružanju socijalnih usluga. Prvo, radi se od nedo-statku odgovarajućih i raznolikih finansijskih sredstava, naročito konkretnog budžeta u okviru opštih opštinskih dotacija za usluge i nedostatak drugih izvora prihoda. Drugo, radi se o nedostatku ljudskih resursa i nedostatku profesionalne obuka za zaposlene. I treće, radi se o nedostatku prevoznih sred-stava za obavljanje porodičnih poseta.

2. Kosovo Polje

CSR Kosovo Polje je osnovan 2000. godine. CSR zapošljava deset stalno zaposlenik od koji je četiri li-cenciranih radnika za pružanje socijalnih i porodičnih usluga. Budžet CSR za 2016. godinu iznosio je oko 80.000 evra. CSR ne prima nikakva direktna sredstva od drugih izvora. Budžet i resursi CSR Kosovo Polje se izdvajaju na osnovu potreba lokalne zajednice. Nema konkretno dostupnih sredstava u Kosovu Polju za socijalne usluge i angažovanje spoljnih saradnika za pružanje socijalnih usluga. CSR dodeljuje svaki predmet rukovodiocu predmeta koji vrši terenske posete i pomaže u procesu prijavljivanja kako bi klijent dobio socijalnu pomoć. Oni su u 2016. godini evidentirali 809 predmeta socijalne pomoći za osobe koje žive u siromaštvu.


33

Tabela 2: CCR Kosovo Polje: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.









Godišnji budžet CSR 64

Broj zaposlenih centra za socijalni rad 80,000 €


Stanovništvo opštine prema popisu iz 2011. 2000

CSR Kosovo Polje je pružio tokom 2016. godine pružio usluge za 235 korisnika. Većina korisnika su osobe koje žive u siromaštvu, deca sa invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom, žrtve nasilja u porodici, deca bez roditeljskog staranja i deca koja prose na ulici. CSR Kosovo Polje održava bazu podataka za sve svoje korisnike. Oni su evidentirali 73 slučaja dece sa invaliditetom u 2016. godini. Vrste pruženih usluga su savetovanje porodica, uputi za zdravstvene i medicinske usluge i uputi za usluge koje pružaju drugi vladini ili nevladini pružaoci. CSR takođe olakšava proces prijavljivanja za finansijska davanja poro-dicama sa decom sa invaliditetom.

Pored toga, postoji 34 slučajeva dece bez roditeljskog staranja u 2016. godini za koju je CSR dodelio rukovodioca predmeta koji utvrđuje potrebe dece u smislu podrške i pomoći, pružaju savetovanje po-rodicama koje se o njima staraju i obezbeđuju da dete ima pristup zdravstvenim uslugama. CSR takođe pokreće postupke u saradnji sa policijom za utvrđivanje bioloških roditelja. Jedna porodica pruža hran-iteljsku negu deci bez roditeljskog staranja kojoj CSR dodeljuje 150 evra mesečno za staranje.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa da pružaju usluge, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima više od deset godina radnog iskustva na terenu.

CSR Kosovo Polje održava partnerstva sa nacionalnim i lokalnim NVO-ima. Konkretno, oni su tokom 2016. godine sarađivali sa SOS dečijim selima u realizaciji programa osnaživanja porodice kako bi po-držalo porodice i roditelje kojima su potrebne socijalne usluge pružajući podršku za više od 30 porod-ica i 130 dece u oblasti zdravlja, obrazovanja i psiho-socijalne pomoći.

Ključni izazovi koje je CSR Kosovo Polje izneo jesu nedostatak adekvatnih finansijskih resursa, nedo-statak ljudskih resursa i poteškoće u procesu decentralizacije socijalnih usluga. Broj licenciranih radnika u odnosu na broj stanovnika sa potrebama je veoma nizak i nedostaju neki profesionalni profili, konk-retno psiholozi, što znači da socijalni radnik treba da pokriva sve aspekte rada. Još jedna poteškoća je nedostatak konkretnog budžeta za usluge. U Kosovu Polju postoji ograničen broj NVO-a koji pružaju socijalne usluge i većina njih radi na osnovu projekata što ne olakšava u dovoljnoj meri obim posla CSR.


34

3. Gračanica

CSR Gračanica zapošljava samo četiri stalna radnika i sastav je sledeći: direktor CSR, psiholog, pravni savetnik/pravnik/pravni zastupnik i jedan pedagog. Nijedan od njih nije licenciran za pružanje socijal-nih i porodičnih usluga. Samim tim, opštinsko odeljenje za socijalne usluge u Gračanici u suštini nema dovoljno kadrova i ima ograničene kapacitet za pružanje socijalnih usluga prema traženim standardima. Opština sarađuje sa centrom za porodičnu medicinu za pružanje zdravstvenih usluga, naročito za starija lica i osobe kojima su takve usluge neophodne. Opština takođe održava redovnu koordinaciju sa MRSZ-om za sprovođenje zakonskog okvira.

Tabela 3: CSR Gračanica: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.



Broj osoba koje primaju osnovnu penziju za starija lica 160

Broj osoba kojima je socijalna pomoć primarni izvor za život 433


Broj članova porodica koji su imali koristi od socijalne pomoći u prvom kvartalu 2016. 450




Broj zaposlenih centra za socijalni rad No data


Stanovništvo opštine prema popisu iz 2011. No data

CSR Gračanica nije imao konkretne podatke da pruži o broju korisnika koje podržavaju i broju usluga koje pružaju. Tokom 2016. godine primarni korisnici socijalnih usluga u opštini Gračanica bila su starija lica, beskućnici, žrtve nasilja u porodici i seksualnog nasilja, deca bez roditeljskog staranja i osobe sa invaliditetom i deca/mladi u sukobu sa zakonom.

U smislu kapaciteta za pružanje usluga, ljudski resursi nisu dovoljni. Ipak, predstavnici CSR tvrde da su u stanju da pruže usluge svim korisnicima koji traže podršku CSR. Iako je broj zaposlenih nizak centar je uspeo da zaposli psihologa i pedagoga što zaposleni CSR smatraju veoma pozitivnim za pružanje kvalitetnih usluga.

Opština Gračanica pruža materijalnu pomoć porodicama sa potrebama, uključujući i pakete sa hranom, odeću i ogrev tokom zime. Opština takođe upravlja jednom decentralizovanom ustanovom za starija lica i osobe sa invaliditetom koja može da primi do petnaest osoba. Od juna 2017. godine ovaj usluge ovog centra koristi jedanaest osoba kojima je smeštaj potreban.

U smislu partnerstava, saradnja između opštine Gračanica i nevladinih organizacija je slaba ili nepos-tojeća jer opština nema sredstva za ugovaranje socijalnih usluga. Postoji nekoliko NVO-a koji rade u regionu, većinom na smanjenju siromaštva i manje na pružanju direktnog savetovanja i socijalnih usluga.


35

Ključni izazovi koje je iznela opština Gračanica odnose se na nedostatak finansiraj za socijalne usluge i nedostatak osoblja za socijalne usluge. Ostali izazovi uključuju neadekvatni uslovi infrastrukture u prostorijama CSR i poteškoće u koordinisanju sa drugim institucijama radi pružanja kvalitetnijih usluga. Pored toga, kako bi se obezbedile adekvatne smeštajne prostorije za starija lica i osobe sa invaliditetom potrebno je više finansijskih sredstava.

4. Klina

CSR Klina je osnovan 1979. godine. Trenutno zapošljava jedanaest stalnih radnik. Socijalni radnici CSR Klina su licencirani od MRSZ-a na osnovu njihovih kvalifikacija, učestvovanja u obukama i drugih rele-vantnih kriterijuma.

Tabela 4: CSR Klina: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.













CSR Klina održava bazu podataka sa svim svojim korisnicima. Ukupan broj korisnika u 2016. godini bio je 417 osoba. Primarni korisnici su osobe koje žive u siromaštvu, deca sa invaliditetom, deca sa prob-lemima u ponašanju, žrtve nasilja u porodici i deca bez roditeljskog staranja.

Tokom 2016. godine CSR Klina je prijavio 80 slučajeva dece sa invaliditetom za koju su oni uspeli da osiguraju pristup penzijama. Oni su obavljali posete najmanje dvaput godišnje kako bi pružili smernice, psiho-socijalnu podršku i obrazovne savete. Za decu bez roditeljskog staranja CSR je obično olakšavao transfer dece bez roditeljskog staranja rođacima. U slučaju kada CSR nije mogao da nađe porodicu koja bi brinula o detetu bez roditeljskog staranja on je imenovao jednog radnika CSR da se privremeno stara o detetu.

CSR Klina održava redovnu koordinaciju sa drugim javnim institucijama kao što su policija, tužilaštvo i sudovi. Što se tiče starijih lica, opština Klina sarađuje sa Domom za stare koji se nalazi u opštini Srbica, koji ima kapacitet smeštaj do dvadeset starijih lica.


36

Što se tiče kapaciteta ljudskih resursa za pružanje usluga, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima pet i više godina iskustva rada na terenu. Oni su licencirani i u stanju da pruže usluge dobrog kvaliteta svojim klijentima i na osnovu samovrednovanja u stanju su da pokriju skoro sve primarne potrebe za socijalnim uslugama u Klini.

Primarni izazov u radu CSR Klina je nedostatak adekvatnih finansijskih sredstava i ograničeni ljudski resursi i profesionalne obuke za osoblje. Nedostatak konkretnog budžeta ua usluge i nedostatak ostalih izvora prihoda ograničavaju njihovu sposobnost da pružaju usluge. CSR nema dovoljno sredstava da reaguje u vanrednim situacijama, u slučaju da osobi treba neposredna pomoć. Istovremeno, broj zapos-lenih nije adekvatan broju stanovnika. CSR-u takođe nedostaju psiholog i sociolog, iako je opštinskim organima poslat zahteva da popune ova upražnjena mesta. Postojeće osoblje često radi prekovremeno i ponekad se privremeno staraju o deci i osobama sa potrebama ali ne dobijaju beneficije ili kompen-zaciju za uzvrat. Ostale poteškoće obuhvataju nedostatak vozila neophodnih da se obavljaju zadaci na terenu i od socijalnih radnika se često traži da sami snose troškove prevoza kako bi pomogli osobama sa potrebama.

CSR Klina je imao koristi od pomoći koju su pružile nevladine organizacije kao što je Save the Children, naročito u pogledu smeštajnih i rezidencijalnih usluga za porodice sa potrebom.

5. Mališevo

CSR Mališevo je osnovan 1999. godine za pružanje socijalnih usluga i starateljstva različitim grupama ljudi sa potrebama i zapošljava jedanaest osoba u junu 2017. godine. Sva četiri zaposlena koja rade na pružanju socijalnih i porodičnih usluga su licencirana od strane države.

Tabela 5: CSR Mališevo: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.














37

Primarni korisnici CSR Mališevo su osobe koje žive u siromaštvu, odrasli i deca sa invaliditetom. CSR je u 2016. godini evidentirao 743 porodice koje žive u siromaštvu i oko 600 osoba sa invaliditetom i 85 dece sa invaliditetom. Usluge CSR Mališevo za ove grupe su ograničene na olakšavanje procesa pri-jave za finansijsku pomoć i penzije. Prema predstavnicima CSR većina poteškoća sa kojima se korisnici suočavaju dolaze usled samog siromaštva, uključujući i socijalne i porodične probleme, invaliditet, de-likvenciju, nasilje u porodici, i tako dalje.

CSR Mališevo je takođe evidentiralo 7 slučajeva dece u sukobu sa zakonom i koja pokazuju antisocijalno ponašanje. Oni su sarađivali sa policijom, tužiocima i sudovima kako bi nadgledali mere određene od strane suda. CSR je pružila nadzor u školama, procenila je ponašanje i školski uspeh i davao je smernice.

CSR je prijavio da je primio šest slučajeva nasilja u porodici u 2016. godini u vezi sa kojima je sarađivao sa policijom kako bi se obezbedio smeštaj u sigurnoj kući u Đakovici i koordinisao je sa CLARD-om na pružanju pravne pomoći žrtvama. CSR Mališevo je prijavio samo jedan slučaj deteta koje zloupotre-bljava supstance koje je upućeno NVO-u Lavirint u Prištini. Ostali korisnici CSR Mališevo čiji broj nije prijavljen bili su žrtve trgovine ljudima i slučajevi ranog stupanja u brak.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa, osoblje je dobro pripremljeno i obučeno i većina ima deset i više godina iskustva rada na terenu. Oni su licencirani i sposobni da pruže usluge dobrog kvaliteta svojim klijentima. Prema gruboj proceni predstavnika CSR oni su se saglasili da su u stanju da nekako pokrivaju većinu ukupnih potreba za socijalnim uslugama u Mališevu, u partnerstvu sigurnim kućama za žrtve nasilja, HandiKOS-om za decu/odrasle sa invaliditetom i ostale državne institucije za decu u sukobu sa zakonom.

Glavni izazovi CSR Mališevo su nedostatak finansijskih sredstava i ljudskih resursa. Preporučeno je da se opštinske vlasti konsultuju sa CSR-om u vezi sa budžetskim potrebama i prioritetima. Osoblje CSR je prijavilo da ne dobija adekvatne beneficije i kompenzaciju za svoj rad. Osoblje CSR često je angažovano na poslovima koji iz potencijalno mogu izložiti ličnom riziku u pokušaju da pomognu ljudi-ma sa potrebama i ne primaju odgovarajuću kompenzaciju. Pored toga, zbog visoke stope siromaštva i socijalnih problema u regionu Mališeva, odnos predmeta po zaposlenom u velikoj meri premašuje min-imalne standarde, za koje predstavnici CSR izjavljuju da im nedostaje minimum uslova za ispunjavanje standarda kvaliteta utvrđenih od Ministarstva. Infrastruktura nije dovoljna za pružanje kvalitetnih usluga i nedostaje konkretan budžet za usluge u budžetu CSR, nedostatak drugih izvora prihoda; nedostatak profesionalne obuke za zaposlene; i nedostatak vozila za terenski rad.

Što se tiče partnerstava, CSR Mališevo ima dobru saradnju sa nekoliko nacionalnih NVO (HandiKOS, OFAP, Sigurna kuća Đakovica i ostale) iako nije potpisao zvanične memorandume o razumevanju za partnerstvo za pružanje usluga.


38

6. Južna Mitrovica

CSR Južna Mitrovica zapošljava dvadeset pet stalnih radnika u tri odeljenja: (1) Stručne socijalne usluge; (2) Šema socijalne pomoći; (3) Administracija i finansije. Devet zaposlenih pruža socijalne i porodične usluge, od koji je sedam licencirano od strane države.

Table 6: CSR Južna Mitrovica: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.





Broj porodica koje su imale koristi od socijalne pomoći u prvom kvartalu 2016. 1,997


Broj osoba koje su primile invalidsku penziju u prvom kvartalu 2016. 1,296





Stanovništvo opštine prema popisu iz 2011. No data

CSR Južna Mitrovica nije dao konkretne brojke o broju korisnika kojima su pružene usluge; međutim, tokom 2016. godine, zaposleni centra su pružali usluge svim kategorijama građana sa potrebama (stariji, osobe sa invaliditetom, uključujući i decu, decu bez roditeljskog staranja, decu u sukobu sa zakonom, žrtve nasilja u porodici i ostale). Vrste usluga koje pruža CSR Južna Mitrovica uključuju starateljstvo, smeštaj u porodici, usvajanje, pomirenje porodice, hraniteljska nega, smeštaj u centru u zajednici, insti-tucionalni smeštaj, smeštaj za žrtve nasilja u porodici, trgovinu ljudima i seksualno nasilje. Oni takođe pružaju savetovanje, zaštitu i resocijalizaciju dece u sukobu sa zakonom.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima preko deset godina iskustva rada na terenu. Oni su licencirani i u stanju da pruže kvalitetne usluge svojim klijentima. Međutim, usled velike stope siromaštva i socijalnih problema u regionu Mitrovice, odnos predmeta po zaposlenom u velikoj meri premašuje minimalne standarde. Prema gruboj proceni predstavnika CSR oni su u stanju da pokriju oko 40% ukupnih potreba za socijalnim uslugama u Južnoj Mitrovici. Zavisno od kategorije dece/osoba sa potrebama, CSR je u stanju da pokrije sastanke konsultovanja, porodične posete, upućivanje i slične usluge ali ne mogu da pruže redovne dugoročnije usluge kao što su usluge rehabilitacije, centri za dnevnu negu o osobama sa invaliditetom i hitno zbrinjavanje maltretirane dece.

Glavni izazovi CSR Južna Mitrovica su nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak subvencija za pruža-oce usluga i nedostatak ljudskih resursa. U finansijskom smislu, nedostatak konkretnog budžeta za usluge i nedostatak ostalih izvora prihoda ograničavaju kapacitete CSR da pruži usluge. Što se tiče ljud-skih resursa, CSR Južna Mitrovica nema dovoljan broj pružalaca socijalnih usluga i takođe ima potrebu za zapošljavanje psihologa i pedagoga. Sa najvećim poteškoćama se suočava u pružanju usluga starijim licima, žrtvama nasilja u porodici i deci u sukobu sa zakonom. Sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici u Južnoj Mitrovici nije dovoljna da zadovolji potrebe zajednice. Što se tiče starijih lica, CSR obično šalje


39

zahtev opštinama Priština ili Srbica za smeštaj starijih lica u njihovim ustanovama, ali ove dve opštine retko mogu da odgovore na ove zahteve jer su i njihovi kapaciteti ograničeni. Čak ni infrastrukturni kapaciteti nisu dovoljni. Nekoliko ljudi deli istu kancelariju što otežava realizaciju savetovanja i nedosta-ju vozila za terenski rad. Pored toga, osobe sa invaliditetom nemaju lak pristup zgradi.

U smislu partnerstava, CSR Južna Mitrovica ima dobru saradnju sa nekoliko NVO na nacionalnom nivou (SOS dečija sela, Nada i domovi za decu, „Terre des Homes“, OFAP, itd.) iako nisu potpisani zvanični memorandumi o razumevanju za partnerstva za pružanje usluga. Postojeća partnerstva su više u smislu pružanja podrške korisnicima nego zajedničkog planiranja za pružanje usluga.

7. Severna Mitrovica

CSR Severna Mitrovica radi u okviru sistema i Kosova i na paralelan način zvaničnom sistemu Kosova, prema sistemu Srbije, a utvrđeno je da postoji i saradnja sa sistemom socijalne zaštite države Srbije. Samim tim, centrom se rukovodi i prima sredstva od obeju vlada. U okviru kosovskog sistema CSR je odvojen od CSR Južna Mitrovica i pokriva isključivo Severnu Mitrovicu. On zapošljava dvanaest stalnih radnika i ima godišnji budžet od oko 70.000 evra koji se koristi za plate zaposlenih. Ukupan broj ko-risnika CSR je oko 800 osoba godišnje.

U okviru paralelnog srpskog sistema CSR zapošljava trideset stalnih radnika i iako se nalazi u Severnoj Mitrovici usluge pruža kosovskim Srbima koji žive u šest opština uključujući i Istok, Klinu, Severnu Mi-trovicu, Peć, Orahovac i Zvečan. Ukupan broj korisnika u okviru srpskog sistema prijavljen je na oko 3.000 osoba godišnje.

Glavni korisnici CSR Severna Mitrovica su osobe sa invaliditetom, starija lica, deca sa invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom i žrtve nasilja u porodici. Za decu i odrasle sa invaliditetom CSR procesuira neophodnu dokumentaciju za socijalnu pomoć, upućuje ih specijalnim zdravstvenim i medicinskim in-stitucijama i pruža psiho-socijalnu podršku. Za decu u sukobu sa zakonom i žrtve nasilja u porodici, CSR pruža starateljske usluge 24 časa dnevno sedam dana u nedelji i, kada je neophodno, koordiniše sa policijom i sudovima u nadzoru primene alternativnih mera ili rešavanju pravnih pitanja. CSR sarađuje sa sigurnom kućom za žrtve nasilja u porodici u Severnoj Mitrovici u kojoj smeštaj može da nađe do pet porodica. CSR takođe pruža administrativnu podršku za penzije za starija lica. CSR održava kontakt i pruža podršku starijim licima bez nege i koordiniše posete zdravstvenih i medicinskih usluga u njihovo mesto boravka. Ostale usluge uključuju pomoć za profesionalni razvoj, pomoć prilikom sahrana, usva-janje dece, porodični nadzor i roditeljska prava.

Jedna od ključnih izazova opštine Severna Mitrovica u pružanju socijalnih usluga je nedostatak finan-sijskih sredstava. Opština nema sredstva da reaguje u vanrednim situacijama. U nekim slučajevima, kada porodice traže jednokratnu pomoć od CSR, osoblje nema resurse da pomogne bez poštovanja traženih procedura za prijavljivanje. Ostali izazovi su nedostatak ljudskih resursa i konkretan budžet za usluge pomoći žrtvama, porodicama koje žive u siromaštvu i korisnicima kojima su potrebne dugoročne usluge.

Nisu pomenuta konkretna partnerstva sa pružaocima usluga.


40

8. Novo Brdo

CSR Novo Brdo je osnovan 2000. godine. CSR zapošljava četiri stalna radnika, među kojima su direktor, šef za pomoć, službenik za usluge i pomoć i službenik za bazu podataka. Oni su svi licencirani od države. Godišnji budžet CSR Novo Brdo je 29.970 evra, uključujući troškove za plate, robu i usluge. CSR ne prima nikakva direktna sredstva iz ostalih izvora.

Tabela 7: CSR Novo Brdo: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.



Broj osoba koje primaju osnovnu penziju za starija lica 677

Broj osoba kojima je socijalna pomoć primarni izvor za život 501






Broj zaposlenih centra za socijalni rad 29,970 €



Zaposleni CSR Novo Brdo nisu prijavili tačne brojke o korisnicima koje su podržali. Međutim, primarni korisnici CSR Novo Brdo su deca i odrasli sa invaliditetom i deca u sukobu sa zakonom. Usluge CSR Novo Brdo su ograničene na pružanje administrativne podrške i procesuiranje molbi za finansijsku po-moć. Oni takođe sprovode povremene porodične posete i pružaju usluge savetovanja. Gruba procena predstavnika CSR navodi da se oko 70% ukupnih potreba pokriva preko rada CSR.

CSR Novo Brdo je razvio niz projektnih ideja za pružanje socijalnih i porodičnih usluga, uključujući i programe koji pružaju usluge smeštaja i savetovanja, iako su imali poteškoće u primanju sredstava i privlačenju potencijalnih donatora.

Izazovi sa kojima se suočava CSR Novo Brdo obuhvataju nedostatak adekvatnog budžeta, nedostatak ljudskih resursa, nedostatak opreme i alatki (radne stanice, računari, štampači) i nedostatak prostorija za pružanje usluga korisnicima. CSR Novo Brdo nema psihologa, sociologa ili socijalnog radnika. Infra-strukturni uslovi nisu adekvatni za pružanje usluga i generalno se budžetska ograničenja smatraju glav-nom preprekom u pružanju usluga. Oni su takođe prijavili nedostatak usluga ili osoblja za obezbeđenje i čišćenje.

U smislu partnerstava, CSR Novo Brdo održava saradnju sa Crvenim krstom u pružanju pomoći poro-dicama sa potrebama, uključujući i hranu i primarne proizvode. CSR je takođe primio pomoć u odeći za 100 porodica od Udruženja Majka Tereza koja je podeljena proporcionalno pripadnicima različitih etničkih zajednica sa potrebama u Novom Brdu.


41

9. Prishtinë/Priština

CSR Priština je osnovan 1965. godine najveći je javni pružalac socijalnih usluga na Kosovu koji opslužuje stanovništvo glavnog grada Prištine i njenu okolinu, sa dva ogranka – CSR Sunčani breg i CSR Vranjevac. CSR zapošljava četrdeset stalnih radnika, iako je opštinskim budžetom za CSR predviđeno četrdeset devet. Petnaest radnika radi na pružanju socijalnih i porodičnih usluga, od kojih je četrnaest licencira-no od države. CSR takođe angažuje deset volontera na redovnoj osnovi. Godišnji budžet CSR je oko 240.000 evra koji pokrivaju troškove plata, roba i usluga. CSR ne prima nikakva direktna finansijska sredstva od drugih izvora.

Table 8: CSR Priština: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.










Broj zaposlenih centra za socijalni rad 240,000€



Ukupan broj korisnika je bio preko 200 2015. godine kao i 2016. godine. Ključni korisnici usluga CSR Priština su osobe koje žive u siromaštvu, deca u sukobu sa zakonom i deca sa invaliditetom. CSR je prijavio da je 1.684 porodica tražilo socijalnu pomoć sa više od 6.500 članova porodice. CSR je obradio prijave za socijalnu pomoć i pružao je pomoć porodicama sa potrebama. CSR je prijavio 550 slučajeva dece u sukobu sa zakonom, za koju je CSR pružao redovan nadzor preko organa staranja, pripremio je izveštaj o socijalnoj analizi za svaki predmet i sarađivao je sa vaspitno-popravnim centrima za reso-cijalizaciju. Oni su prijavili 200 slučajeva dece sa invaliditetom za koju je olakšao prijavu za penzije. U smislu dece bez roditeljskog staranja, CSR je prijavio 100 slučajeva za koju je pružio smeštaj, porodično pomirenje, usvajanje i usluge savetovanja, kao i posete porodicama. Oni su prijavili 72 slučaja dece koja žive na ulici kojoj pruža usluge savetovanja i porodičnog pomirenja. Međutim, CSR prijavljuje da mu nedostaju objekti za smeštaj za ovu grupu. Deca na ulici češće izbegavaju centre za socijalni rad jer CSR nije u poziciji da pomogne deci na ulici koja se odlaskom u CSR suočavaju sa opasnošću da budu stavl-jena u starateljstvo. CSR je takođe prijavio 120 slučajeva žrtava nasilja u porodici. CSR pruža besplatnu telefonsku liniju 24 sata dnevno sedam dana u nedelji za prijavljivanje nasilja u porodici i dostupan je za olakšavanje podrške žrtvama u svako doba. Usluge obuhvataju prevoz žrtava do sigurne kuće, rad na bračnim problemima, održavanje kontakta sa decom učešće na sudskim ročištima.


42

Izazovi sa kojima se suočava ovaj CSR Priština uključuju nedostatak adekvatnog budžeta, nedostatak ljudskih resursa, nedostatak adekvatnih prostorija i prostora za pružanje socijalnih usluga i nedostatak opreme i alatki (računara i štampača). Nedostatak konkretnog budžeta za usluge i nedostatak ostalih izvora prihoda ograničavaju kapacitete centra da pruži usluge.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima više od deset godina radnog iskustva na terenu. Oni su licencirani i u stanju da pruže usluge dobrog kvaliteta svojim korisnicima. Međutim, obračun na osnovu pružanih podataka pokazuje da odnos predmeta po radniku u velikoj meri premašuje minimalne standarde za koje zaposleni CSR izjavljuju da im nedostaju minimal-ni uslovi za ispunjavanje standarda kvaliteta koje je utvrdilo Ministarstvo. Pored toga, predmeti se dodel-juju zaposlenima prema geografskom regionu a ne profesionalnom profilu, što znči da iako je zaposleni obučen i iskusan on ne mora nužno da ima profesionalni istorijat neophodan za konkretne socijalne usluge i potrebe. Drugim rečima, zaposleni postupaju kao „majstori svih zanata“, služe kao psiholozi, savetnici, socijalni radnici i tako dalje. U nedostatku psihologa u CSR licencirani radnici pokrivaju sve potrebe savetovanja za sve vrste korisnika koji traže podršku CSR-a.

Usluge se pružaju aktivnim/hitnim slučajevima sa prioritetom, propratne radnje neaktivnih predmeta se poboljšavaju uz upornost direktora centra, ali oni nisu u mogućnosti da se angažuju na prevenciji. Prema gruboj proceni predstavnika CSR, oni su u stanju da pokriju negde oko polovine svih potreba za soci-jalnim uslugama u Prištini. Zavisno od kategorije dece/osoba sa potrebama, CSR je u stanju da pokrije sve usluge za decu bez roditeljskog staranja, za starija lica, za žrtve trgovine ljudima, itd. Na poteškoće se nailazi u pružanju usluga žrtvama nasilja u porodici, deci sa asocijalnim ponašanjem i u sukobu sa zakonom i deci sa invaliditetom, što su takođe najčešći predmeti koji se prijavljuju CSR Priština.

Sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici u Prištini ne funkcioniše od septembra 2016. godine, što pred-stavlja velike poteškoće za CSR da ostvari svoju misiju zaštite žrtava nasilja. Ovo je naročito teško u slučajevima dece koja su odvojena od svojih porodica zbog maltretiranja jer nema opcija za njihov hitan smeštaj. Slično tako, za decu koja se nalaze na ulici nema usluga za njihov smeštaj i CSR jedino može da pruži savetodavne i porodične usluge. Takođe nedostaju dnevne usluge za decu sa invaliditetom. Ostale poteškoće uključuju neadekvatne infrastrukturne uslove za prostorije CSR (olakšavanje boljeg pristupa ljudima sa invaliditetom, poboljšanje soba za kontakt između dece i porodice, obnavljanje IT opreme, kupovina vozila za terenski rad).

U smislu partnerstava, CSR Priština održava kontakte sa nekoliko institucija na centralnom nivou, tj. sa (1) Ministarstvom rada i socijalne zaštite u vezi sa obukom, licenciranjem i praćenjem; (2) Ministarstvom unutrašnjih poslova u vezi sa repatrijacijom, trgovinom, nasiljem; i (3) Ministarstvom pravde za pitanja koja se odnose na međunarodnu trgovinu decom. Oni takođe imaju dobru saradnju sa nekoliko NVO na nacionalnom nivou (SOS dečija sela, Nada i domovi za decu, Terre des Homes , OFAP, itd. iako nisu potpisani zvanični memorandumi o razumevanju za partnerstva u pružanju usluga.


43

10. Prizren

CSR Prizren je osnovan 1974. godine. CSR potpada pod odgovornost opštinskog Odeljenja rada i so-cijalne zaštite. Godišnji budžet odeljenja za 2016. godinu iznosio je 1.027.000 evra. Ne postoji podela iznosa ili dela sredstava koja su opredeljena za CSR. Odeljenje zapošljava dvadeset sedam stalnih radnik od koji dvanaest radi na socijalnim uslugama a devet ima licencu.

Tabela 9: CSR Prizren: Ključni pokazatelji socijalnih usluga u 2016.













Predstavnici CSR Prizren ne prave razliku između prioritetnih grupa kojima su potrebne usluge u njihovoj opštini. Tokom 2016. godine, zaposleni centra su pružili usluge svim ljudima kojima su bile potrebne za socijalne usluge i zaštita. Primarni korisnici su osobe koje žive u siromaštvu u deca/odrasli sa invaliditetima (naročito osobe sa mentalnim invaliditetom). Opština Prizren je bila angažovana u kapitalnim investicijama u oblasti socijalne zaštite. Opština je obezbedila 182 stana porodicama palih boraca, ratnih invalida i veterana i porodicama koje žive u siromaštvu. Imajući u vidu da opština Prizren nije imala dom za starija lica, opština investira u trogodišnji tekući projekat za izgradnju doma za starije za koji se očekuje da će pružiti smeštaj za do 50 lica. Do sada je opština Prizren sarađivala sa opštinom Prištinom na rešavanju smeštajnih potreba starijih lica.

U smislu kapaciteta ljudskih resursa, osoblje je dobro pripremljeno, obučeno i većina ima preko osam godina radnog iskustva na terenu. Oni su licencirani i u stanju da pruže usluge dobrog kvaliteta svojim korisnicima. Iako broj zaposlenih nije dovoljan, potrebe stanovništva su zadovoljene. Prema gruboj proceni predstavnika CSR onim mogu da pokriju oko pola ukupnih potreba za socijalnim uslugama u Prizrenu u partnerstvu sa drugim licenciranim pružaocima usluga.

CSR Prizren se suočava sa nekoliko izazova. Trenutno nema prostorija za pružanje usluga starijim licima i nema rekreativnih usluga ili celodnevnih usluga za osobe sa potrebama. Zbog nedostatka adekvatnih prostorija većinu opštinskog budžeta iscrpe kapitalne investicije usled čega malo sredstava ostaje za pružanje socijalnih usluga. Nedostatak konkretnog budžeta, nedostatak ostalih izvora prihoda, nedo-statak ljudskih resursa i obuke za osoblje povećavaju izazov u pružanju usluga.


44

Takođe postoje izazovi u pružanju usluga osobama sa mentalnim invaliditetima. Ne postoje rehabilita-cioni centri za smeštaj lica sa mentalnim invaliditetima. Opština nema prostorije za smeštaj osoba sa mentalnim invaliditetima starijih od 65 godina. Dom za integrisanje u Prizrenu koji je javna ustanova u okviru MRSZ pruža usluge samo osobama sa mentalnim invaliditetima starim između 18 i 65 godina. Spisak lekovi sa pozitivne liste koju određuje Ministarstvo zdravlja ne obuhvata lekove potrebne oso-bama sa mentalnim invaliditetima.

Centar ima partnerstvo sa sigurnom kućom za žrtve nasilja u porodici i državnom ustanovom za osobe sa mentalnim invaliditetom koji podržava centar u pridržavanju sa potrebama korisnika. Centar takođe ima partnerstvo sa NVO-m koji pruža usluge dnevne nege za decu sa invaliditetom. Opština uprava je u 2016. godini izdvojila 16.000 evra za podugovore lokalnim organizacijama koje pružaju socijalne usluge. Opština je obezbedila zgradu u kojoj će se nalaziti sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici u Prizrenu.


45

6. Rezimirana tabela svih intervjuisanih cen-tara za socijalni rad


46

44

CSR

Osob

lje za

so

cijal

ne

uslu

ge

Broj

kor

isnik

a 20

16.

Najče

šći k

orisn

ici

Glav

ni iz

azov

i Pa

rtne

rstv

a CSR

Dečane

2 Ok

o 74

0 Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

Ne

dost

atak

kon

kret

nog

budž

eta

za u

sluge

u b

udže

tu C

SR

Nedo

stat

ak N

VO-a

u re

gion

u Us

lovi

infra

stru

ktur

e ne

ispu

njav

aju

min

imal

ne st

anda

rde

Part

ners

tva

sa si

gurn

im ku

ćam

a za

žrtv

e na

silja

u P

eći i

Đako

vici

CSR Glogovac

5

Oko

500,

sa

10

0 no

vih

pred

met

a sv

ake

godi

ne

Deca

sa in

valid

iteto

m

Star

ija li

ca b

ez n

ege

Deca

sa a

socij

alni

m p

onaš

anje

m

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

(ned

osta

tak

pros

torij

a za

ra

zgov

ore/

save

tova

nje,

ned

osta

tak

konk

retn

ih p

rost

orija

za

kont

akt s

a po

rodi

com

, ned

osta

tak

tele

fona

, voz

ila)

Nem

oguć

nost

ang

ažov

anja

u p

reve

ntiv

nim

akt

ivno

stim

a

Dobr

a sa

radn

ja s

a ne

kolik

o lo

kaln

ih i

nac

iona

lnih

NVO

u

pruž

anju

uslu

ga k

orisn

icim

a.

CSR Uročevac

16

Oko

820

Osob

e u

sirom

aštv

u De

ca sa

inva

lidite

tom

De

ca b

ez ro

dite

ljsko

g st

aran

ja

Deca

sa a

socij

alni

m p

onaš

anje

m

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

dru

gih

izvor

a pr

ihod

a

Nedo

stat

ak p

rofe

siona

lne

obuk

e za

zapo

slene

Ne

dost

atak

pre

voza

za v

ršen

je p

orod

ičnih

pos

eta

Nem

a sr

edst

ava

za v

anre

dne

situa

cije

Dobr

o pa

rtne

rstv

o sa

SOS

deč

ija s

ela,

OFA

P, o

rgan

izacij

om

Pem

a, H

andi

KOS

i Han

diFE

R, si

gurn

om k

ućom

za žr

tve

nasil

ja u

po

rodi

ci, e

tc.

CSR Kosovo Polje

4 Ok

o 25

0

Osob

e u

sirom

aštv

u De

ca sa

inva

lidite

tom

De

ca b

ez ro

dite

ljsko

g st

aran

ja

Deca

koj

a pr

ose

na u

lici

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

ljuds

kih

resu

rsa (

kako

u sm

islu

broj

a ta

ko i u

smisl

u pr

ofila

zapo

sleni

h, n

pr. p

sihol

oga)

Ne

dost

atak

pro

fesio

naln

e ob

uke

za za

posle

ne

Izazo

vi u

pog

ledu

dec

entr

aliza

cije

Og

rani

čen

broj

lice

ncira

nih

NVO

za p

ruža

nje

uslu

ga

Neko

liko

part

ners

tava

sa lo

kaln

im i

nacio

naln

im N

VO

CSR Đakovica

7 Ok

o 14

00

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca

koja

su

se

su

očila

sa

zlo

stav

ljanj

em

Nedo

stat

ak p

rofil

isani

h pr

ofes

iona

lnih

uslu

ga za

pot

rebe

koj

e su

man

je a

d ho

k

Broj

zapo

sleni

h ni

je d

ovol

jan

Obje

ktu

(dru

gom

spr

atu)

ne

mog

u la

ko d

a pr

istup

e os

obe

sa

inva

lidite

tom

Ne

dost

atak

tehn

ičke

opre

me

potr

ebne

za sv

akod

nevn

i rad

Neko

liko

dobr

ih p

artn

erst

ava

sa ra

zličit

im N

VO-im

a ko

ji pos

luju

u

regi

onu

sa k

ojim

a po

kriv

aju

potr

ebe

smeš

taja

i us

luge

za

decu

/Oso

be sa

inva

lidite

tom

.

CSR Gnjilane

6 Ok

o 85

0

Deca

sa in

valid

iteto

m

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca žr

tve

nasil

ja u

por

odici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

, Ne

dost

atak

dru

gih

izvor

a pr

ihod

a

Nedo

stat

ak p

rofe

siona

lne

obuk

e za

zapo

slene

Ne

dost

atak

pre

voza

za v

ršen

je p

orod

ičnih

pos

eta

Nedo

stat

ak IT

opr

eme

Dobr

o pa

rtne

rstv

o sa

NVO

Pem

a za

uslu

ge z

a de

cu s

a in

valid

iteto

m,

sa S

OS d

ečija

sel

a za

dec

u be

z ro

dite

ljsko

g st

aran

ja, i

„Liri

a“ za

žrtv

e zlo

stav

ljanj

a u

poro

dici

CSR Gračanica

4 Ne

ma

poda

taka

Star

ija li

ca

Besk

ućni

ci Os

obe

sa in

valid

iteto

m

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

De

ca/m

ladi

u su

kobu

sa za

kono

m

Žrtv

e se

ksua

lnog

zlos

tavl

janj

a

Nedo

stat

ak fi

nans

ijski

h re

surs

a Ne

dost

atak

zapo

sleni

h Us

lovi

infra

stru

ktur

e u

obje

ktim

a CS

R Po

tešk

oće

u ko

ordi

nisa

nju

sa d

rugi

m in

stitu

cijam

a

Part

ners

tvo

sa n

ekol

iko

NVO

koji

rade

u re

gion

u, u

glav

nom

na

ubla

žava

nju

sirom

aštv

a,

ali

man

je

rade

na

di

rekt

nom

sa

veto

vanj

u i s

ocija

lnim

uslu

gam

a.


47

45

CSR Elez Han

2 Ne

ma

poda

taka

Sv

e ka

tego

rije

osob

a sa

socij

alni

m

potr

ebam

a

Nedo

stat

ak si

gurn

ih k

uća

za žr

tve

nasil

ja u

por

odici

Ne

dost

atak

uslu

ga za

dec

u sa

inva

lidite

tom

Ne

dost

atak

psih

olog

a u

cent

ru

Nije

prij

avlje

no n

ijedn

o pa

rtne

rstv

o sa

NVO

, sam

o sa

drž

avni

m

usta

nova

ma

(zdr

avst

veni

m ce

ntrim

a, šk

olam

a, it

d.)

CSR Istok

4 99

dec

e

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

Žr

tve

zlost

avlja

nja

u po

rodi

ci

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

(ned

osta

tak

pros

torij

a,

za

kont

akte

sa

po

rodi

com

, opr

ema)

Ne

dost

atak

alte

rnat

ivno

g sm

ešta

ja z

a de

cu b

ez r

odite

ljsko

g st

aran

ja, s

tarij

e i ž

rtve

zlos

tavl

janj

a

Nem

oguć

nost

ang

ažov

anja

u p

reve

ntiv

nim

akt

ivno

stim

a

Dobr

a sar

adnj

a sa d

rugi

m d

ržav

nim

inst

itucij

ama,

međ

utim

nije

pr

isutn

a ni

jedn

a NV

O ko

ja b

i mog

la d

a po

drži

rad

CSR.

CSR Junik

2 Ok

o 30

0

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Deca

bez

star

anja

De

ca sa

inva

lidite

tom

Po

rodi

ce k

oje

žive

u sir

omaš

tvu

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Ne

dovo

ljna

infra

stru

ktur

a

CSR

Juni

k ni

je p

rijav

io n

ijedn

o zv

aničn

o pa

rtne

rstv

o sa

NVO

CSR Kačanik

5

Oko

130

novi

h pr

edm

eta

dece

Deca

sa in

valid

iteto

m

Deca

bez

star

anja

De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

M

eđui

nstit

ucio

naln

a sa

radn

ja

Part

ners

tva

zavi

se

od

poje

dina

čnih

pr

edm

eta

i po

treb

a po

jedi

načn

ih k

orisn

ika.

CSR Kamenica

6 Ok

o 32

0 no

vih

pred

met

a

Deca

sa in

valid

iteto

m

Star

ija li

ca b

ez n

ege

Deca

sa a

socij

alni

m p

onaš

anje

m

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Pote

škoć

e u

nala

ženj

u us

luga

za st

arije

, dec

u sa

inva

lidite

tom

i hi

tan

smeš

taj z

lost

avlja

ne d

ece

Ne

dost

atak

kon

kret

nog

budž

eta

za u

sluge

u b

udže

tu C

SR

Nedo

stat

ak o

sobl

ja i

nedo

stat

ak p

rofe

siona

lnih

obu

ka

Infra

stru

ktur

a (n

edos

tata

k pr

osto

rija

za

razg

ovor

e/sa

veto

vanj

e, n

edos

tata

k ko

nkre

tnih

pro

stor

ija z

a ko

ntak

t sa

poro

dico

m)

Nedo

stat

ak

polit

ika

za

rad

sa

osob

ama

sa

men

taln

im

inva

lidite

tom

Pred

stav

nici

CSR

nisu

prij

avili

nije

dno

konk

retn

o pa

rtne

rstv

o sa

NV

O.

CSR Klina

4 Ne

ma

poda

taka

Osob

e u

sirom

aštv

u

Deca

sa in

valid

iteto

m

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

(ned

osta

tak

vozil

a Ne

ma

kultu

re r

azm

ene

iskus

tava

i s

asta

naka

sa

drug

im

pruž

aocim

a us

luga

Ne

ma

sred

stav

a za

van

redn

e sit

uacij

e Ne

ma

bene

ficija

za za

posle

ne

Nije

dno

konk

retn

o pa

rtne

rstv

o sa

NVO

-ima

i opš

te o

dsus

tvo

NVO

u op

štin

i

CSR Lipljan

5 Ok

o 33

0 ak

tivni

h pr

edm

eta

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Th

e St

arija

lica

bez

neg

e De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

De

ca sa

inva

lidite

tom

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

zap

osle

nih

(i u

smisl

u br

oja

i pro

fila

osob

lja, n

pr.

psih

oloz

i) Ne

dost

atak

stru

čnih

obu

ka

Infra

stru

ktur

a ni

je d

ovol

jna

za p

ruža

nje

kval

itetn

ih u

sluga

Ne

dost

atak

cent

ara

za d

nevn

u ne

gu za

dec

u sa

inva

lidite

tom

i sm

ešta

ja za

dec

u žr

tve

zlost

avlja

nja

Dobr

a sa

radn

ja s

a ne

kolik

o pa

rtne

ra (

drža

vnih

i ne

drža

vnih

) ia

ko n

ije p

otpi

san

nije

dan

MR

za p

artn

erst

vo u

pru

žanj

u us

luga

.


48

46

CSR Mališevo

4 60

0 De

ca s

a in

valid

iteto

m

Osob

e ko

je ži

ve u

siro

maš

tvu

Osob

e sa

in

valid

iteto

m,

uklju

čuju

ći i d

ecu

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Deca

u su

kobu

sa za

kono

m

Deca

sa a

socij

alni

m p

onaš

anje

m

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a za

pok

rivan

je p

otre

ba (u

klju

čuju

ći i n

edos

tata

k vo

zila)

Ne

dost

atak

al

tern

ativ

nog

smeš

taja

za

st

arije

i

žrtv

e zlo

stav

ljanj

a Ne

dost

atak

uslo

va za

ispu

njav

anje

min

imal

nih

stan

dard

a

CSR

Mal

iševo

im

a do

bru

sara

dnju

sa

ne

kolik

o NV

O na

na

ciona

lnom

niv

ou (H

andi

KOS,

OFA

P, si

gurn

a ku

ća u

Đak

ovici

, itd

.) ia

ko n

ije p

otpi

san

nije

dan

MR

za p

artn

erst

vo u

pru

žanj

u us

luga

CSR Mitrovica

9 Ne

ma

poda

taka

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

Žr

tve

zlost

avlja

nja

u po

rodi

ci De

ca sa

inva

lidite

tom

St

arija

lica

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

(ned

osta

tak

pros

torij

a za

ko

ntak

te

sa

poro

dico

m, o

prem

a)

Nedo

stat

ak

alte

rnat

ivno

g sm

ešta

ja

za

star

ije

i žr

tve

zlost

avlja

nja

Ne

dost

atak

uslo

va za

ispu

njav

anje

min

imal

nih

stan

dard

a Ne

dost

atak

subv

encij

a za

NVO

Dobr

a sa

radn

ja s

a ne

kolik

o NV

O na

nac

iona

lnom

nivo

u (S

OS

Dečij

a se

la, N

ada

i dom

ovi z

a de

cu, T

erre

des

Hom

es, O

FAP,

et

c.) n

ije p

otpi

san

nije

dan

MR

za p

artn

erst

vo u

pru

žanj

u us

luga

.

CSR Severna

Mitrovica

12

Oko

800

Osob

e sa

inva

lidite

tom

, nar

očito

de

ca

Deca

u su

kobu

sa za

kono

m

Žrtv

e zlo

stav

ljanj

a u

poro

dici

St

arija

lica

Nedo

stat

ak lj

udsk

ih re

surs

a

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

to

podr

šku

žrta

va, p

orod

ica k

oje

žive

u sir

omaš

tvu,

i ko

risni

ka

kojim

a su

pot

rebn

e du

gotr

ajni

je u

sluge

Bi

rokr

atsk

e pr

oced

ure

za p

omoć

ljud

ima

sa p

otre

bam

a

Nisu

pom

enut

a ko

nkre

tna

part

ners

tva

sa p

ruža

ocim

a us

luga

.

CSR Novo Brdo

4 Ne

ma

poda

taka

Osob

e sa

in

valid

iteto

m,

uklju

čuju

ći de

cu

Deca

u su

kobu

sa za

kono

m

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e

CSR

Novo

Brd

o im

a pa

rtne

rstv

o sa

NVO

Maj

ka T

erez

a, C

rven

im

Krst

om z

a fin

ansij

sku

podr

šku

koris

nika

; in

ače,

pos

toji

opšt

i ne

dost

atak

akt

ivno

sti N

VO u

opš

tini.

CSR Obilić

4 61

no

vi

pred

met

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

De

ca u

suko

bu sa

zako

nom

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (n

edos

tata

k pr

osto

rija

za sa

veto

vanj

e i p

rost

orija

za k

onta

kt sa

por

odico

m)

Nedo

stat

ak p

artn

erst

ava

Prisu

stvo

NVO

u o

pštin

i je

slabo

i ni

vo p

artn

erst

va sa

ddr

ugim

pr

užao

cima

uslu

ga n

ije n

a že

ljeno

m n

ivou

CSR Peć

5 13

8 de

ce

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Deca

u su

kobu

sa za

kono

m

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Nem

a ko

nkre

tnog

par

tner

stva

sa

NVO,

osim

sig

urne

kuć

e za

žr

tve

nasil

ja u

por

odici

,

CSR Podujevo

4 Ne

ma

poda

taka

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Os

obe

sa

inva

lidite

tom

, uk

ljuču

jući

decu

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

St

arija

lica

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

zapo

sleni

h

Nedo

stat

ak st

ručn

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (u

klju

čuju

ći i

IT o

prem

u)

Nije

nav

eden

o ni

kakv

o pa

rtne

rstv

o sa

nek

im N

VO


49

47

CSR Priština

15

2574

pr

edm

eta

Osob

e u

sirom

aštv

u Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

De

ca u

suko

bu sa

zako

nom

De

ca sa

inva

lidite

tom

De

ca b

ez ro

dite

ljsko

g st

aran

ja

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Ne

dost

atak

smeš

taja

za žr

tve

zlost

avlja

nja

Nem

a us

luga

hitn

og sm

ešta

ja

Nedo

stat

ak u

sluga

za d

ecu

sa in

valid

iteto

m

Infra

stru

ktur

a ni

je d

ovol

jna

da se

pok

riju

potr

ebe

(ukl

juču

jući

i ne

dost

atak

voz

ila)

Nedo

stat

ak u

slova

za is

punj

avan

je m

inim

alni

h st

anda

rda

CSR

Prišt

ina

ima

dobr

u sa

radn

ju

sa

ne

kolik

o NV

O na

na

ciona

lnom

niv

ou (S

OS D

ečija

sel

a, N

ada

i dom

ovi z

a de

cu,

Terr

e de

s Ho

mes

, OF

AP,

itd.)

nije

pot

pisa

n ni

jeda

n M

R za

pa

rtne

rstv

o u

pruž

anju

uslu

ga

CSR Prizren

9 Ne

ma

poda

taka

Osob

e ko

je ži

ve u

siro

maš

tvu

Osob

e sa

in

valid

iteto

m,

uklju

čuju

ći de

cu

Sve

osob

e ko

jima

su p

otre

bne

socij

alne

uslu

ge

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Ne

dost

atak

uslu

ga za

star

ija li

ca

Nem

a sm

ešta

ja

za

star

ija

lica,

os

obe

sa

men

taln

im

inva

lidite

tom

Nem

a us

luga

pod

rške

24/

7

The

Cent

re im

a pa

rtne

rstv

o sa

sigu

rnom

kuć

om za

žrtv

e na

silja

u

poro

dici

i dr

žavn

im i

nstit

ucija

ma

za l

jude

sa

men

taln

im

inva

lidite

tom

, koj

i pod

ržav

a ce

ntar

u z

adov

olja

vanj

u po

treb

a ko

risni

ka. C

enta

r ta

kođe

ima

part

ners

tvo

sa N

VO u

pru

žanj

u us

luga

dne

vne

nege

za d

ecu

sa in

valid

iteto

m

CSR Orahovac

7 Ok

o 38

0

Osob

e sa

in

valid

iteto

m,

uklju

čuju

ći de

cu

Žrtv

e na

silja

u p

orod

ici

Deca

u su

kobu

sa za

kono

m

Star

ija li

ca b

ez n

ege

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (u

klju

čuju

ći i

nedo

stat

ak v

ozila

) Ne

dost

atak

al

tern

ativ

nog

smeš

taja

za

st

arije

i

žrtv

e zlo

stav

ljanj

a

Nedo

stat

ak u

slova

za is

punj

avan

je m

inim

alni

h st

anda

rda

Part

ners

tva s

u na

osn

ovu

proj

ekat

a i n

isu st

alna

, sam

im ti

m n

isu

pouz

dana

.

CSR Štrpce

1 11

no

vih

pred

met

a de

ce

Star

ija li

ca b

ez n

ege

Deca

sa in

valid

iteto

m

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e Ne

dost

atak

uslo

va za

ispu

njav

anje

min

imal

nih

stan

dard

a

Nedo

stat

ak N

VO-a

u re

gion

u

Zbog

ne

dost

atka

NV

O u

regi

onu

nije

na

vede

no

nije

dno

part

ners

tvo.

CSR

Štr

pce

u ve

likoj

mer

i pod

ržav

a CS

R Ur

ošev

ac.

CSR Štimlje

4 Re

zime

- 36

ak

tivni

h pr

edm

eta

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

St

arija

lica

bez

neg

e

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (u

klju

čuju

ći i

nedo

stat

ak v

ozila

) Ne

dost

atak

alte

rnat

ivno

g sm

ešta

ja

Nedo

stat

ak u

slova

za is

punj

avan

je m

inim

alni

h st

anda

rda

Ne

dost

atak

inst

itucio

naln

e sa

radn

je

Dobr

a sa

radn

ja sa

nek

olik

o pa

rtne

ra (d

ržav

ni i

nedr

žavn

i), n

ije

potp

isan

nije

dan

MR

za p

artn

erst

vo u

pru

žanj

u us

luga

CSR Srbica

4 Ok

o 12

0 de

ce

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

De

ca sa

inva

lidite

tom

Žr

tve

nasil

ja u

por

odici

De

ca sa

aso

cijal

nim

pon

ašan

jem

St

arija

lica

bez

neg

e

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Ne

dost

atak

smeš

taja

za žr

tve

zlost

avlja

nja

Ne

dost

atak

uslu

ga za

dec

u sa

inva

lidite

tom

Zapo

sleni

CS

R Sr

bica

ne

pr

ijavl

juju

bi

lo

kakv

o zv

aničn

o pa

rtne

rstv

o sa

NVO

-ima.

CSR Suva Reka

5 Ne

ma

poda

taka

Sv

e os

obe

kojim

a su

pot

rebn

e so

cijal

ne u

sluge

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (u

klju

čuju

ći i

nedo

stat

ak v

ozila

)

CSR

Suva

Rek

a pr

ijavl

juje

snaž

no p

artn

erst

vo sa

Han

diKO

S-om

, NV

O-om

za

pruž

anje

uslu

ga d

eci/o

dras

lima

sa in

valid

iteto

m.

Part

ners

tvo

je v

iše n

a ni

vou

podr

ške

koris

nika

neg

o u

smisl

u za

jedn

ičkog

pla

nira

nja

pruž

anja

uslu

ga.


50

48

CSR Vitina

5 Ok

o 68

0

Deca

sa p

otre

bam

a Br

ačni

spor

ovi

Deca

sa a

socij

alni

m p

onaš

anje

m

Star

ija li

ca b

ez n

ege

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

In

frast

rukt

ura

nije

dov

oljn

a da

se p

okrij

u po

treb

e (u

klju

čuju

ći i

nedo

stat

ak v

ozila

) Ne

dost

atak

al

tern

ativ

nog

smeš

taja

za

st

arije

i

žrtv

e zlo

stav

ljanj

a

Nedo

stat

ak u

slova

za is

punj

avan

je m

inim

alni

h st

anda

rda

CSR

Vitin

a im

a pa

rtne

rstv

o sa

NVO

Maj

ka T

erez

a, C

rven

im

krst

om z

a za

štitu

žrt

ava

koji

podr

žava

ju C

SR d

opun

skim

us

luga

ma

za k

orisn

ike.

CSR Vučitrn

4 Ok

o 12

0 de

ce

Deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

Žr

tve

zlost

avlja

nja

u po

rodi

ci

Nedo

stat

ak k

onkr

etno

g bu

džet

a za

uslu

ge u

bud

žetu

CSR

Ne

dost

atak

oso

blja

i ne

dost

atak

pro

fesio

naln

ih o

buka

Ne

dost

atak

neo

phod

nih

pros

torij

a i

opre

me

za p

ruža

nje

kval

itetn

ih u

sluga

Ne

dost

atak

m

oguć

nost

i za

ra

d na

pr

even

ciji

odre

đeni

h so

cijal

nih

prob

lem

a

Nedo

stat

ak s

meš

taja

za

deca

bez

rodi

teljs

kog

star

anja

i Žr

tve

zlost

avlja

nja

u po

rodi

ci

CSR

Vučit

rn p

rijav

ljuje

dob

ru s

arad

nju

sa o

stal

im d

ržav

nim

in

stitu

cijam

a, m

eđut

im n

ijedn

a NV

O ni

je p

risut

na k

oja

bi

podr

žala

rad

CSR.


51

7. Ključni izazovi centara za socijalni rad

Terenskim radom je otkriveno niz izazova sa kojima se centri za socijalni rad suočavaju u svom pokuša-

ju da pruže socijalne usluge osobama sa potrebama na Kosovu. Trenutno CSR služe više kao tela koja

pružaju administrativnu podršku ljudima koji se prijavljuju za šemu socijalne pomoči i penzije, kao i

isplatu penzija za neke dodatke za decu sa smetnjama u razvoju i placčanje porodičnog smeštaja, nego

kao organi koji pružaju psiho-socijalnu, socijalnu ili podršku za reintegraciju. U ovim okolnosti CSR

često upučuju ljude sa potrebama za socijalnim uslugama pružaocima usluga koji su obično nedovoljno

finansirane nevladine organizacije.

Glavni izazovi za pružanje socijalnih usluga uključuju različite ali mečusobno povezane aspekte kao što

su decentralizacija, finansije, ljudski resursi, kvalitet usluga, objekti i infrastruktura i saradnju sa drugim

akterima i nevladinim pružaocima usluga. O svakom od ovih izazova je više rečeno u nastavku.

1. Decentralizacija

Do 2009. godine, CSR su funkcionisali pod direktnom upravom centralnog nivoa, tj. Ministarstva rada i socijalne zaštite. Pružanje socijalnih usluga je decentralizovano sa centralne vlade na opštine 2009 godine dajući im pune i isključiva ovlašćenja u pružanju porodičnih i drugih socijalnih usluga, kao što su briga o osetljivim licima, hraniteljska nega, briga o detetu, briga o starijima, registracija i licenciranje centara za negu, kao i zapošljavanje, isplata zarada i obuka stručnjaka u oblasti socijalne zaštite.46

Iako je decentralizacija imala za cilj približavanje usluga građanima tako što će ih preneti u delokrug opštinama gde bi one mogle biti prioritizovane i praćene, nalazi ove studije predlažu da proces decen-tralizacije još uvek nije završen i nije bio dobro isplaniran i sproveden. Iako su odgovornosti prenete sa centralnih na opštinske vlasti 2009 godine, CSR-i nisu u potpunosti ugrađeni u opštinske strukture. Opštine još uvek ne smatraju CSR-e svojim institucijama, što se odražava u nedostatku sredstava, os-oblja i objekata. Predstavnici opština i CSR su takođe prijavili da je decentralizacija stvorila administra-tivna opterećenja za koordinaciju sa Ministarstvom rada i socijalne zaštite vezano za socijalnu pomoć. Većina ispitanika prepoznaje decentralizaciju kao neophodan proces; međutim, potrebna su konkretna podzakonska akta i budžeti kako bi se ostvarili nameravani ciljevi.

2. Finansijski izazovi

Jedan od najvećih izazova koji su utvrdili pružaoci socijalnih usluga je nedostatak dovoljnog budžeta da se pokriju potrebne usluge korisnicima i za njihove opšte poslovanje kao pružalaca socijalnih usluga. Kao što je napisano na drugom mestu i kako ova studija predlaže, CSR-ima konkretno nedostaju finan-sije da pruže kvalitetne usluge potencijalnim korisnicima. Ne postoje uspostavljeni pravni ili regulatorni zahtevi za izdvajanje proporcije opštinskog budžeta za socijalne usluge i ne postoji definisana budžetska 46 Zakon o lokalnoj samoupravi br.. 03/L-040, član 17


52

formula za budžet socijalne usluge. Proporcija opštinskog budžeta izdvojenog za socijalne i porodične usluge je u diskreciji opštinskih vlasti. Dosad su socijalne usluge uopšteno bile među najmanjim priorite-tima opštinskih vlasti tokom procesa planiranja budžeta.

CSR-i ne upravljaju nikakvim sredstvima iz javnih izvora i ne primaju nikakvo direktno finansiranje od drugih izvora, pojedinačnih, privatnih ili nevladini donatora. Oni pomažu potencijalnim korisnicima u svojoj opštini da se prijave za socijalnu pomoć ali finansiranjem šema socijalne pomoći ne upravljaju opštine ili CSR. Budžet svakog CSR za plate zaposlenih, robe i usluge, opremu i transport, upravlja opština. U nekim opštinama CSR-i učestvuju u procesu odlučivanja o planiranju budžeta, dok u drugim zaposleni CSR nisu konsultovani o budžetu. Rastom faktora socijalne osetljivosti na Kosovu očigledno je da su kapaciteti CSR-a za pružanje usluga u riziku od smanjenja ukoliko se ne ulože napori da se garantuje održivo finansiranje u i širom opština na osnovu ciljanih potreba.

Nedostatak adekvatnih sredstava za zaposlene CSR i socijalne radnike utiče na kvantitet i kvalitet uslu-ga koje su oni u stanju da pruže. U nekim slučajevima zaposleni CSR čine troškove za koje ne dobijaju naknadu kao što su prekovremeni rad, troškovi koje lično pokrivaju dok pomažu osobama sa potre-bama (npr. prehrambeni ili higijenski proizvodi), troškovi prevoza tokom kućnih poseta porodicama i osobama sa potrebama ili isplate zbog štetnih situacija jer rizikuju svoje blagostanje u nekoliko situacija tokom svojih radnih sati, kao što su slučajevi poseta kuća u kojima je prijavljeno nasilje ili zloupotreba supstanci ili gde je potrebno skloni decu od svojih porodica. Pored toga, postoji nedostatak finansijskih sredstava za zapošljavanje novih radnika, kao i za ulaganje u tekući profesionalni razvoj i specijalizovane obuke.

CSR-i nemaju sredstava za unajmljivanje spoljnih saradnika za pružanje socijalnih usluga nevladinim organizacijama ili privatnim pružaocima usluga i nemaju sredstva da odgovore u vanrednim situacija-ma kao što je obezbeđivanje smeštaja žrtvama nasilja u porodici, deci na ulici ili deci bez roditeljskog staranja. U nekim opštinama, opštinske vlasti dodeljuju simbolične iznose za finansiranje ovih usluga, koji nisu dovoljni da se zadovolje potrebe. Za ovakve usluge CSR-i se uglavnom oslanjaju na usluge koje pružaju nevladine organizacije koje takođe, kako je prijavljeno, nemaju dovoljnih sredstava.

3. Izazovi u smislu ljudskih resursa

Još jedan izazova koji je iznet u ovoj studiji se odnosi na ljudske resurse u CSR-ima. Prvo, CSR-ima često nedostaje adekvatan broj zaposlenih za pružanje usluga. Našli smo da među opštinama slične veličine broj licenciranih pružalaca usluga je znatno drugačiji i broj korisnika po socijalnom radniku je veći nego što propisuju minimalni standardi. Drugo, CSR-ima, naročito onima koji posluju u opštinama srednje/male veličine, često nedostaje specijalizovano osoblje kao što su psiholozi, pravnici, sociolozi, pedagozi, vozači a čak i socijalni radnici potrebni za pružanje dizajniranih usluga. Psihološke ili socijalne podrške osobama sa potrebama onda pružaju radnici administracije ili drugo nespecijalizovano osoblje što utiče na kvalitet usluga.

U nekim opštinama direktori CSR podnose formalne zahteve opštinskim vlastima da popune upražn-


53

jena radna mesta ali nisu dobili odgovore. U drugim opštinama nedostaju ljudski resursi čak i kada predlog budžet dopušta zapošljavanje više ljudi. Smatra se da je proces težak jer su radnici CSR civilni službenici i procedure mogu trajati dugo. Slično tako, proces licenciranja i obnavljanja licenci socijalnih radnika koji se obavlja svake tri godine ne obavlja se kontinuirano, što predstavlja poteškoće onim rad-nicima kojima je licenca istekla.

Pored toga, nedostatak konkretnog budžetiranja za CSR utiče negativno na priliku osoblja da dobiju tekući profesionalni razvoj i specijalizovane obuke. Socijalni radnici do danas dobijaju obuke ili tokom procesa licenciranja ili kada projekat finansiran iz spoljnog izvora ponudi paket obuke. Osobe na terenu smatraju ove alternative nedovoljnim.

4. Kvalitet pruženih usluga

Pružanje kvalitetnih usluga je još jedan izazov sa kojim se CSR-i suočavaju. Nedovoljna sredstva i os-oblje, uključujući i specijalizovano osoblje, imaju direktne posledice na sposobnost CSR-a da pruže usluge svima kao i da pruže usluge u skladu sa standardima koje je utvrdio MRSZ. U ovakvim okolnos-tima CSR-i su posvećeni pružanju usluga kako najbolje mogu. Postoji jasan mandat za centre za socijalni radi i studija prepoznaje da centri za socijalni rad rade u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i poli-tikama. Proces upravljanja predmetima je dobro strukturiran i definisan. Na osnovu odgovora koji su dati o primeni minimalnih standarda saznali smo da radnici CSR imaju normalno razumevanje njihovog značenja i značaja i kako se primenjuju. Zaposleni CSR su u suštini iskusni i učestvovali su u nizi obuka za povećanje njihovog profesionalizma i svesti o socijalnom radu i zaštiti. Uloge i odgovornosti su jasno definisani na svim nivoima i predmeti su jednako raspodeljeni između zaposlenih. Načela zaštite deteta su obezbeđena u svakom CSR-u, kao što su i učešće korisnika u odlučivanju, najbolji interes korisni-ka, načela nediskriminacije i jednakosti u pristupu uslugama. Na kraju, poverljivost je obezbeđena na najbolji mogući način, iako su u mnogim CSR-ima zaposleni dele kancelarije. Spisi predmeta se u svim slučajevima čuvaju na sigurnom i poverljivo.

Iako se primenjuju minimalni standardi kvaliteta još uvek je mišljenje većine ispitanika kao i službenika OSPP da nedostaju uslovi za uspešnu primenu standarda i propisni pokazatelji za praćenje njihove primene, naročito u slučaju državnih pružalaca socijalnih usluga. Mali broj zaposlenih u odnosu na broj ljudi kojima su potrebne usluge otežava pružanje usluga u skladu sa standardima koje je utvrdio MRSZ. Nedostatak specijalizovanog osoblja, konkretno u smislu broja potrebnih stručnjaka za efikasno i pravovremeno pružanje usluga i dopunska naknada takođe direktno utiču na učinak osoblja.

U smislu pruženih usluga, potreba za uslugama za žrtve nasilja u porodici, decu sa invaliditetom, starija lica i decu u sukobu sa zakonom je visoka u skoro svakoj opštini. Uprkos ograničenim finansijskim i ljudskim resursima, CSR-i su u stanju da pruže usluge kao što su identifikacija, procena i savetovanje korisnika predstavljenih u centru, u saradnji sa institucionalnim partnerima i NVO-ima (gde su prisutni). Izazovi postoje u slučajevima kada su korisnicima potrebne dodatne usluge za neposredno savetovanje, tj. hitan smeštaj, usluge dugoročne rehabilitacije (terapija, usluge dnevne nege) ili proširena podrška (psihološka, socijalna ili podrška za reintegraciju). CSR-i ili opštine ne mogu da pruže ili da finansijski


54

pokriju ove usluge. Oni jedino mogu olakšati proces između korisnika kojima su potrebne takve usluge i organizacija i institucija koje ih pružaju. Nedostatak pravne i finansijske infrastrukture za ugovaranje takvih usluga kao i ograničen broj NVO-a koji pružaju takve usluge dugoročno i nedostatak njihove finansijske održivosti ostavlja CSR-e u nemogućnosti da adekvatno ispune svoju misiju. Otuda je po-trebno da se planira dugoročne usluge smeštaja, rehabilitacije, stimulacije i reintegracije.

Nalazi ove studije takođe navode nedostatak usluga prevencije i intervencije kao glavnih nedostajućih komponenti u radu CSR-a. Zaposleni CSR su preopterećeni radom na predmetima kojima je potrebna hitna pomoć, kao što su nasilje u porodici, deca bez roditeljskog staranja, zlostavljanja/zanemarena deca, deca u sukobu sa zakonom, itd., čime se ograničava njihova mogućnost da pruže mere prevencije.

5. Infrastrukturni izazovi

CSR-i se suočavaju sa puno infrastrukturnih poteškoća koje variraju od nedostatka objekata, prostori-ja i vozila, zastarele ili nedostajuće IT opreme. U nekoliko opština, opštinske vlasti i direktori CSR su se žalili na nedostatak objekata za obezbeđivanje smeštaja osobama sa potrebama. CSR-i ne pružaju usluge kao što su svratišta, dnevni centri ili objekti za smeštaj. CSR-i samo olakšavaju administrativni proces između osoba kojima su potrebne takve usluge i organizacija i institucija koje te usluge pružaju. Nedostatak objekata ograničava CSR-e u pružanju usluga a osoblje CSR-a često nije u poziciji da pruži pomoć osobama sa potrebama, kao što du deca na ulici, deca bez roditeljskog staranja i napuštena deca. U nekim slučajevima osoblje CSR je lično uzelo u privremeni smeštaj ovakvu decu jer nije pronađena alternativa, a za što oni nisu dobili nadoknadu.

Takođe je izazov da se pruže usluge prijema i smeštaja žrtava nasilja u porodici, naročito ukoliko se nasilje desi van radnog vremena. Ukoliko sigurna kuća u dotičnoj opštini nije dostupna ili nema kapac-itet da završi proces prijema korisnika onda CSR dopire do opština koje imaju sigurne kuće. Nedo-statak adekvatnih smeštajnih objekata otežava CSR-ima da takođe nađu rešenje za druge kategorije osoba sa potrebama.

U nekoliko opština postoje problemi sa prevozom bilo zbog nedostatka vozila u CSR-u ili vozača. Ovo ometa osoblje CSR u pružanju usluga kao što su terenske posete porodicama ili starijim licima bez nege, naročito onima u geografski zabačenim oblastima. Od osoblja se često zahteva da putuje na mesta o svom sopstvenom trošku i ne postoji indikacija da li ovo utiče na kvalitet poseta.

Što se tiče kancelarija, pristup zgradama u kojima se nalaze CSR-i takođe može biti izazov. Iako su osobe sa invaliditetom i starija lica među primarnim korisnicima CSR-a, nemaju svi objekti fizički pristupačnu infrastrukturu. Oni ili nemaju pristupne staze za osobe sa invaliditetima ili se nalaze na drugom ili trećem spratu zgrade bez lifta ili se nalaze u udaljenim mestima daleko od centra. Po rečima ispitanika, opštine u suštini nisu bile volje da obezbede adekvatne objekte CSR-ima što negativno utiče na njihov rad i pružanje socijalnih usluga.


55

Takođe postoje izazovi u uspostavljanju kontakata sa centrima za socijalni rad. Formalno je malo ili uopšte nema informacija o lokaciji CSR na internetu ili u nekom lako pristupačnom izvoru za opšte sta-novništvo, iako neformalno ljudi znaju gde se nalazi CSR, naročito u srednjim ili malim opštinama. CSR-i ne održavaju veb stranu, samim tim je malo ili uopšte nema javno dostupnih informacija o njihovom mandatu, vrstama usluga koje pružaju i grupama koje mogu imati koristi od CSR. Iako informacije o CSR nisu spremne i dostupne na internetu, kada neko uđe u CSR tu se nalaze informatori, posteri i brošure sa informacijama o konkretnim uslugama i takođe, u većini kancelarija i sala CSR postoje jasni znakovi koji pomažu da se usmere ljudi ka socijalnoj pomoći ili odseku za socijalne usluge.

6. Izazovi u pogledu saradnje

Kako bi CSR-i na odgovarajući način pomogli korisnicima potrebno je da sarađuju sa nevladinim pruža-ocima socijalnih usluga. Međutim, socijalno mapiranje i procene potreba sprovedene u trideset opština navode nejednaku raspodelu NVO-a u celoj Republici Kosovo. U nekim opštinama je više NVO-a sa specijalizovanim profilima nego u drugima.

Pored toga, postoji opšti nedostatak koordinacije u pružanju usluga između CSR-a i NVO. Ne postoji baza podataka za usluge koje su pružile NVO; samim tim nije jasno gde i kako NVO-i posluju i takođe koje usluge korisnici primaju od koga.

U opštinama u kojima je saradnja sa NVO-ima uspostavljena zaposleni CSR sarađuju sa njima upućujući predmete na individualnoj osnovi jer memorandumi o razumevanju ili drugi ugovorni aranžmani često nedostaju. Kao rezultat, saradnja se uglavnom zasniva na ličnim kontaktima i neformalnoj razmeni a ne na institucionalnim kanalima. Dok deluje da ove mere funkcionišu do neke mere neformalni aranžmani zasnovani na ličnostima veoma su neodrživi, naročito ukoliko se osoblje skloni ili promeni i potrebno je da se odnosi ponovo uspostave. Kao što je već pomenuto ranije i u delu o nevladinim pružaocima uslu-ga, NVO-i posluju na osnovu projekata, samim tim je njihovo prisustvo na terenu ograničeno njihovim ciljevima projekta i dostupnim budžetom.


56


57

8. Primeri nevladinih pružalaca usluga

U nastavku su dati nalazi od 6 NVO koji su izvedeni iz razgovora, upitnika i iz dokumenata koji su bili dostupni. Tabela u zaključku rezimira nalaze za sve NVO sa kojima su obavljeni razgovori od kojih su 14 registrovane i 3 nisu registrovane.

1. Centar za smeštaj žena i dece u Prizrenu

Centar za smeštaj žena i dece (sigurna kuća) u Prizrenu je licenciran pružalac usluga i osnovan je 2002. godine za pružanje smeštaja, zaštite i rehabilitacije žrtvama nasilja u porodici. Usluge ove organizacije se pružaju za opštinu Prizren i njenu okolinu, iako u zavisnosti od potreba oni primaju žrtve i iz drugih regiona jer je sigurna kuća deo mreže osam sigurnih kuća za žrtve nasilja u porodici na Kosovu i one redovno podržavaju jedna drugu.

Tokom 2016. godine oni su pružili svoje usluge 51 žrtvi nasilja u porodici (ovo je prosek za skoro svaku godinu), iako je pun kapacitet 13 žrtava u isto vreme. Najčešće žrtve nasilja u porodici dođu do centra preko policije, centara za socijalni rad i zaštitnika žrtava iz državnog tužilaštva. Vrlo retko sigurne kuće primaju direktnu prijavu od žrtve iako imaju otvorenu liniju za komunikaciju.

Sigurna kuća u Prizrenu zapošljava pet do sedam radnika. Ovaj broj se smatra nedovoljnim da se pokriju potrebe za usluge žrtvama imajući u vidu i noćne smene i činjenicu da im se zarada ne isplaćuje redovno. Slično tako, u smislu finansijskih resursa, organizacija se malom sumom podržava dotacijama MRSZ i opštinskim subvencijama, međutim, održivost je u opasnosti – sigurna kuća često nije u stanju da pokrije troškove komunalija i usluga korisnicima. Opština Prizren je obezbedila objekat za smeštaj i povremeno pomaže robom i ogrevom. Funkcionisanje sigurne kuće zavisi od finansijske podrške međunarodnih donatora.

Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava sigurna kuća u Prizrenu je nedostatak dugoročne finan-sijske održivosti jer nema dostupnih sredstava da se pokriju plate zaposlenih. Sve je teže sigurnoj kući da pokrije komunalije i da pruži usluge korisnicima. Broj zaposlenih nije dovoljan da se pruže usluge žrtvama nasilja u porodici, naročito ukoliko se smesti 13 osoba. Zaposleni rade više smena kako bi pružili uslugu žrtvama 24 dana dnevno sedam dana u nedelji u slučajevima bolesti ili psihološke krize.

2. Daunov sindrom Kosovo

Daunov sindrom Kosovo (DSK) je ne-licenciran pružalac usluga osnovan 2007. godine od strane roditelja dece i osoba s Daunovim sindromom. Opšta misija DSK je zaštita i poštovanje ljudskih pra-va i dostojanstva ljudi sa Daunovim sindromom, pružanje informacija i komunikacije sa zajednicom i relevantnim stručnjacima na terenu i obezbeđivanje razvoja nezavisnog života i osnaživanje roditelja i članova porodice.


58

Daunov sindrom Kosovo se nalazi u Prištini i održava lokalne kancelarije u pet drugih opština. Usluge DSK se pružaju samo u Prištini, Uroševcu i Prizrenu. DSK zapošljava deset osoba u Prištini i jednu ili dve osobe u drugim opštinama.

DSK procenjuje da na Kosovu živi oko 900 osoba sa Daunovim sindromom, više od polovine njih je dobilo neku uslugu DSK. DSK sarađuje sa nekoliko pružalaca zdravstvenih i medicinskih usluga kjoji pružaju besplatne usluge osobama sa Daunovim sindromom.

DSK na osnovu projekata realizuje programe za povećanje kapaciteta roditelja i nastavnika koji se bave decom sa Daunovim sindromom u školama. DSK organizuje aktivnosti podrške za uključivanje osoba sa Daunovim sindromom u aktivnosti kao što su dizajn i prodaja čestitki i proizvodnja meda. NVO „Pema“ je jedini pružalac usluga za osobe sa Daunovim sindromom na Kosovu.

MRSZ je podržalo ovu organizaciju u otvaranju kafeterije u Prištini kako bi se zaposlila mlada lica sa Daunovim sindromom. Dve lokalne kompanije snabdevaju organizaciju besplatnom kafom i flaširanom vodom. Štaviše, organizacija ima dogovor sa nekim supermarketima za prodaju čestitki koje su dizajni-rala deca sa Daunovim sindromom, čime se stvaraju prihodi za organizaciju 47. Ovo je mali doprinos zajednice ali ovakav program može imati uticaj na socijalizaciju osetljivih osoba.

DSK se suočava sa izazovima u pogledu nedostatka održive finansijske podrške. Zbog nedostatka finan-sija DSK je ograničen u pružanju logopedskih usluga i ergoterapije iako je izričito navedeno da su ove usluge potrebne osobama sa Daunovim sindromom.

3. HandiKOS

„HandiKOS“ je licenciran pružalac usluga osnova 1983. godine. Organizacija pruža socijalne i porodične usluge osobama sa invaliditetom i starijim licima, odnosno terapiju psiho-socijalne rehabilitacije i zas-tupanje za prava osoba sa invaliditetom. „HandiKOS“ je dosledno zagovarao i lobirao za bolje praćenje i primenu zakonskog okvira koji se odnosi na osobe sa invaliditetom.48

„HandiKOS“ ima 13 lokalnih kancelarija i 14 rehabilitacionih centara u zajednici širom 26 opština na Kosovu. Tokom 2016. godine je 2.000 do 3.000 osoba imalo koristi od usluga koje pruža HandiKOS. Poređenja radi, „HandiKOS“ procenjuje da na Kosovu živi oko 200.000 osoba sa invaliditetom, od kojih je 170.000 popisano tokom popisa stanovništva 2011. godine.

Ove usluge se pružaju osobama i deci sa invaliditetom ili osobama sa kombinovanim invaliditetima (fizič-ki i mentalni, fizički i slušni). U nekim opštinama „HandiKOS“ takođe pruža usluge deci sa Daunovim sindromom i autizmom.

Opštine u principu pružaju mala sredstva „HandiKOS-u“ uz izuzetak Suve Reke koja izdvaja skoro 120.000 evra godišnje za podršku „HandiKOS-a“. Ministarstvo rada i socijalne zaštite dalo je poćevšod 2016. godine obezbedilo je sredstva za HandiKOS sa subvencijama za finansiranje projekata do 50% rashoda. „HandiKOS“ primarno podržavaju međunarodne organizacije, uključujući i Evropsku komisiju, 47 Marigona Sadiku, psiholog u Daunovom sindromu Kosovo, Priština, sastanak 14. juna 2017.48 HandiKOS (2013) Strategija i plan rada „HandiKOS-a“, Udruženja paraplegičara i paralizovane dece na Kosovu 2014-2016, strane 6 i 7 (verzija na engleskom, pristupljeno u julu 2017 na http://handi-kos.org/repository/docs/Binder1.pdf


59

Save the Children i UNICEF. „HandiKOS“ i CSR Uroševac su u procesu razvoja projekta koji će fi-nansirati švajcarski Karitas u vezi sa popisom osoba sa invaliditetom u opštini.49 „HandiKOS“ takođe održava saradnju sa Ministarstvom zdravlja u vezi sa pitanjima koja se odnose na pružanje zdravstvenih i medicinskih usluga za osobe sa invaliditetom i Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnologije u vezi sa uključivanjem dece i osoba sa invaliditetom u javni obrazovni sistem.

Organizacija ima petogodišnji akcioni plan i oni sprovode unutrašnje i spoljašnje revizije. Poslednja spoljna revizija je sprovedena 2014. godine.

Ključni izazov sa kojim se uočava „HandiKOS“ je nedostatak finansijske održivosti. „HandiKOS“ posluje na osnovu projekata koji obično traju od 6 do 12 meseci i kada se projekti završe prestane pružanje onih vrsta usluga koje se tokom njih pružaju. Ovo takođe utiče na pitanja upravljanja ljudskim resursima jer se „HandiKOS“ suočava sa izazovom zadržavanja osoblja, zdravstvenih i medicinskih eksperata, koji traže drugi posao jer „HandiKOS“ nije u poziciji da isplaćuje platu na održiv način.

4. SOS dečija sela

SOS dečija sela je licencirani pružalaca usluga i osnovan je na Kosovu 1999. godine i pruža zaštitu, negu i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja i dece u opasnosti od gubitka roditeljskog staranja i takođe zastupa njihova prava. Usluge organizacije se nalaze u Prištini, Kosovu Polju i Gračanici, iako oni pružaju usluge deci sa celog Kosova. Tokom 2016. godine oni su pružili podršku za oko 700 dece i 200 roditelja. Od januara 2017. godine SOS dečija sela zapošljavaju 74 osoba, od koji 71 puno radno vreme i 3 skraćeno radno vreme. U aktivnosti programa su uključena 16 volontera.

Glavni donatori su SOS dečija sela iz Norveške i Švedske, iako SOS prima sredstva od privatnih dona-tora i kompanija na Kosovu. SOS dečija sela su primila donaciju od 25.000 evra od MRSZ.

Po rečima zaposlenih, SOS dečije selo u Kosovu Polju u koordinaciji sa opštinom Kosovo Polje razvi-ja programe za žene iz romske, egipćanske i aškalijske zajednice o povećanju svesti u pogledu ranog stupanja u brak i nepismenosti. U svakom slučaju, veoma je neophodna podrška Ministarstva obrazo-vanja, nauke i tehnologije i/ili Ministarstva zdravlja. Bilo je slučajeva kada je medicinskom ili obrazovnom osoblju bilo potrebno jačanje kapaciteta u smislu rada sa osobama sa invaliditetom.

Organizacija poseduje srednjoročni i dugoročni (15 godina) strateški plan i njihove aktivnosti redovno prati SOS „Kinderdorf International“ i MRSZ često vrši inspekcije. Sprovode se redovne unutrašnje i spoljne revizije.

Po rečima predstavnika SOS dečijih sela, ključni izazovi u pružanju socijalnih usluga su: nedostatak dugoročne finansijske podrške od javnih institucija za socijalne usluge; nedostatak zakonodavstva za zaštitu dece; mali broj organizacija u zajednici koje pružaju direktnu pomoć porodicama; nizak broj ne-govateljskih porodica na Kosovu; nedostatak usluga za napuštenu decu i mlade bez zaštite; i nedostatak preventivnih usluga.

49 Hamdie Selmani, socijalni radnik CSR Uroševac, sastanak održan 30. maja 2017.


60

5. AKTI omladinska NVO

AKTI nije licenciran pružalac usluga na Kosovu, osnovan 2001. godine, fokusiran na pružanje direktne pomoći – svetovanje i profesionalne podrške, deci i mladima sa potrebama.

Usluge organizacije se pružaju korisnicima iz regiona Kosova Polja. Sveukupno, oni su podržali 125 dece i mladih tokom 2016. godine. Imajući u vidu opšti broj dece u riziku na Kosovu, organizacija procenjuje da njihove usluge pokrivaju oko 2% opšte ciljne grupe. Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 8 zaposlenih koji rade n direktnom pružanju usluga. Broj se smatra dovoljnim za pokrivanje potreba za uslugama.

U smislu finansijskih resursa organizacija radi na osnovu projekata i radi samo sa donatorskim projek-tima. Nije osigurana finansijska održivost.

Organizacija ima mrežu partnera sa kojima održavaju vezu u pogledu pružanja usluga. Oni sarađuju sa svim CSR-ima za smeštaj dece koju upute CSR-i.

6. „Terre des Hommes“ Kosovo (TDH)

TDH Kosovo je pružalac usluga fokusiran na zaštiti deteta, maltretirane i zanemarivane dece, socijalno odbačene dece, trgovinu decom i dečije blagostanje. TDH Kosovo pruža usluge porodicama u teškim socijalnim uslovima, kao i stručnjacima koji rade sa decom. Sveukupno, oni svojim radom pokrivaju 21 opštinu i pružili su usluge za 3.622 korisnika tokom 2016. godine. Međutim, TDH Kosovo nije licenci-rano od strane države.

Njihova primarna uloga je takođe podržavanje CSR jačanjem kapaciteta i mentorisanjem što dovodi do povećanja kvaliteta pruženih socijalnih usluga.

Organizacija ima srednjoročni trogodišnji akcioni plan i njihove aktivnosti se redovno prate i predmet su revizije.

Ključni izazovi u pružanju socijalnih usluga uključuju nedostatak dugoročne finansijske podrške od javnih institucija za socijalne usluge; nedostatka zakona o zaštiti deteta; nedostatak radnika za dečiju zaštitu u CSR i preopterećivanje radnika CSR predmetima. Organizacija ima mrežu partnera sa kojima održava vezu u pogledu pružanja usluga.

7. Udruženje za osobe sa autizmom

Udruženje za osobe sa autizmom je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovano 2011. godine, pruža usluge dnevne nege deci sa autizmom (ABA terapija, terapeutske usluge, itd.) i njihovim poro-dicama (savetovanje i podrška), kao i zastupanje prava dece sa autizmom.


61

Usluge Udruženja se nalaze u Prištini gde je tokom 2016. godine pružena podrška za 35 dece i njihove porodice, kao i u drugim regionima gde su podržali 25 dece i njihovih porodica. Imajući u vidu opšti i rastući broj dece sa autizmom na Kosovu, udruženje procenjuje da njihove usluge pokrivaju samo 3-4% dece sa potrebama.

Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 14 zaposlenih u Prištini i 7 u regionima, kao i 13 terapeuta koji pružaju neposredne usluge terapije. Ipak se smatra da ovaj broj nije dovoljan da pokrije potrebe za uslugama na nacionalnom nivou.

U smislu finansijskih resursa, udruženje ne dobija podršku od države; finansiranje se obezbeđuje od donatora, roditelja i sa humanitarnih događaja. Ovo je dovelo do nedostatka održivosti akcija i redovnih izazova da se zadovolje potrebe.

Udruženje prijavljuje da se oko 65% njihovog budžeta izdvaja za direktne usluge korisnicima. Ovaj obračun uključuje troškove nastale za aktivnosti kao što su sastanci savetovanja, edukativne aktivnosti, nabavljeni materijal za korisnike i isključuje direktne troškove kao što su operativni troškovi, adminis-tracija, itd. Ovo je i dalje nedovoljno da se zadovolje potrebe.

Još jedan izazov sa kojim se suočava u terapeutskom radu koji pruža Udruženje za autizam je samo jedan deo usluga koje su potrebne deci sa autizmom. Drugi deo, koji trenutno u celosti snose roditelji, je pomoć u školama i uopšteno u društvu.

Udruženje ima srednjoročni i dugoročni strateški plan i njihove aktivnosti redovno prati organizacija „Beyond autism“ iz Ujedinjenog kraljevstva. Udruženje nije pomenulo nikakvo praćenje od strane Vlade Kosova. Udruženje ima mrežu partnera sa kojima posreduje u pružanju usluga.

8. Organizacija „Duart Plot Meshire“ DPM –Peć

T„Duart Plot Meshirë“ je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovana je 2011. godine, pruža dnevne usluge za decu sa invaliditetom i porodične posete za hronično bolesna lica u opštinama Peć, Istok, Klina i Dečani.

Usluge organizacije su 2016. godine pružene za 75 dece i 307 porodica u napred pomenutim regionima i pored toga su pokrenute i akcije zastupanja. Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 17 zaposlenih, što nije dovoljan broj da se pokriju potrebe za uslugama.

Uprkos ograničenim ljudskim resursima, imajući u vidu nedostatak ovakvih usluga na Kosovu, orga-nizacija procenjuje da su premašili svoja očekivanja u smislu obuhvatanja ciljnih grupa uslugama koje pružaju. Oni često premašuju svoje prvobitne planove delovanja i pružaju usluge većem broju dece i porodica od prvobitno predviđenih u svojim godišnjim akcionim planovima. U smislu finansijskih re-sursa, udruženje ne dobija podršku od redovnih donatora, otuda nije obezbeđena dugoročna održivost. Organizacija je prijavila da se oko 65% njenog budžeta izdvaja za direktne usluge korisnicima. Ipak, to nije dovoljno da se zadovolje potrebe.


62

Organizacija ima akcione planove i njene aktivnosti redovno nadgledaju različiti donatori. Nije pome-nuto nikakvo nadgledanje od strane Vlade Kosova.

Organizacija ima mrežu partnera sa kojima posreduje pružanje usluga. Međutim jedan od izazova koji je prijavljen u ovom aspektu je činjenica da mnoge NVO prestaju da rade zbog nedostatka finansijske održivost.

9. NVO „Humaniteti“ - Orahovac

NVO „Humaniteti“ je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovan 2003. godine, pruža socijalne usluge za decu sa asocijalnim ponašanjem i osobe sa invaliditetom, kao i zastupanje njihovim prava u regionu Orahovca.

Organizacija je tokom 2016. godine pružila usluge za 140 dece i njihove porodice pokrivajući oko 50% potrebe za uslugama u regionu.

U smislu ljudskih resursa oni zapošljavaju radnike samo sa skraćenim radnim vremenom i prema po-trebi, sa kojima pokrivaju potrebe za uslugama. U smislu finansijskih resursa, udruženje ne podržavaju redovno ni nacionalni ni lokalni donatori i izdvaja oko 50% budžeta za direktne usluge korisnicima. Budžet pokriva potrebe trenutnih korisnika ali bi povećanje budžeta omogućilo pružanje usluga većem broju korisnika.

Udruženje poseduje strateški plan i njegove aktivnosti nadgledaju donatori. Nije pomenuto nadgledanje od strane Vlade Kosova. Ministarstvo je pratlo sprovođenje finansiranih projekata na osnovu Memo-randuma o razumevanju između MRSZ-a i NVO-a.

Udruženje ima veliku mrežu partnera sa kojima posreduju pružanje usluga, što su uglavnom organizacije koje rade na pitanjima invaliditeta.

10. Centar dnevne nege „PEMA“

PEMA je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovan 2013. godine, pruža sve vrste podrške deci sa invaliditetom kako bi se osigurala njihova integracija u društvo i zastupanje njihovih prava. Usluge uključuju dnevne obrazovne i rekreativne aktivnosti, psiho-socijalnu podršku, profesionalnu terapiju, patronažne posete, porodično savetovanje, itd.

Usluge organizacije se nalaze u Prištini, Peći, Prizrenu, Uroševcu i Gnjilanu. Organizacija je generalno pružila podršku za 448 dece i njihove porodice tokom 2016. godine. Budući da ne postoji tačan broj dece sa invaliditetom na Kosovu, teško je u procentima proceniti pokrivenost usluga koje PEMA pruža opštoj ciljnoj grupi.


63

Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 31 zaposleni, od kojih 30 radi direktno na pružanju usluga. Organizacija smatra da je ovaj broj dovoljan da se pokriju potrebe za uslugama deci i njihovim porodicama, kao i za aktivnosti zastupanja.

U smislu finansijskih resursa, organizaciju podržava MRSZ dotacijama (koje se dodeljuju godišnje) i dodatna sredstva su obezbeđena od donatora kao što su Kancelarija EU na Kosovu i sredstva UK. Ipak, održivost od strane centralne vlade ili opština nije osigurana i to predstavlja rizik za budućnost centara.

Organizacija prijavljuje da se oko 59% budžeta izdvaja za direktne usluge korisnicima. Ovo ipak nije dovoljno da se pokriju potrebe ciljne grupe. Imajući u vidu potrebu za ovakvim uslugama na Kosovu i budući da je PEMA aktivna samo u pet opština, indikativno je potrebe za većim budžetom u ovom aspektu.

Organizacija ima srednjoročni strateški plan i njene aktivnosti donatori redovno nadgledaju. Redovne godišnje unutrašnje i spoljne revizije se obavljaju.

Ključni izazovi u pružanju usluga uključuju nedostatak dugoročne finansijske podrške od javnih instituci-ja za socijalne usluge i nedostatak finansijske održivosti.

Organizacija ima mrežu partnera sa kojima posreduje pružanje usluga u svim lokacijama.

11. Organizacija za decu bez roditeljskog staranja - OFAP

OFAP je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovan 2015. godine, pruža usluge starateljskim poro-dicama i staranju u porodici za napuštenu decu i decu bez roditeljskog staranja, kao i jačanje kapaciteta i rad na zastupanju u promovisanju starateljstva na Kosovu.

OFAP pruža usluge širom Kosova. Tokom 2016. godine oni su pružili usluge za oko 800 dece sa potre-bama i njihove porodice. OFAP procenjuje da njihove usluge pokrivaju oko 60% potreba ciljne grupe.

Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 8 zaposlenih sa punim radnim vremenom i 18 sa skraćenim radnim vremenom. Prema proceni potreba dece i starateljskih porodica, broj zaposlenih se smatra nedovoljnim ali se trenutno pokrivaju potrebe.

U smislu finansijskih resursa, organizaciju podržavaju MRSZ, italijanska NVO „Amici dei Bambini“, UNICEF i „Save the Children“. Organizacija prijavljuje da se oko 70% budžeta izdvaja za direktne usluge korisnicima. Budžet se smatra nedovoljnim, kao i broj zaposlenih, ali se potreba nekako pokri-va jer osoblje radi prekovremenom i van redovnih sati. Oni pružaju usluge većem broju pojedinaca i porodica od preporučenog minimalnog standarda. Iako je organizacija osnovana 2015 godine radila je na Kosovu mnogo duže kao italijanska NVO “Amici dei Bambini”. Kao rezultat toga, organizacija ima obimno iskustvo u oblasti i sa starateljskim porodicama i decom bez roditeljskog staranja. Organizacija se poziva na svoje iskustvo i ekspertizu kada izjavljuje da su potrebe nekako zadovoljene naglašavajući


64

da bi dodatno osoblje i veći budžet obezbedili više pruženih usluga porodicama.

Organizacija ima trogodišnji strateški plan i ima redovne sastanke kako interno tako i eksterno kako bi ocenila kvalitet svog rada.

Najveći izazovi sa kojima se suočava u svom radu su nedostatak opštinskih dotacija i nedostatak međuinstitucionalne saradnje u korist ciljnih grupa.

Organizacija ima mrežu partnera sa kojima posreduje pružanje usluga. Ima sporazume o partnerstvu sa nekoliko opština za pružanje starateljskih usluga i saglasno tome podrške CSR-ima u zapošljavanju i podršci starateljskim porodicama.

12. Nada i domovi za decu (Shpresa dhe Shtëpitë e Fëmijeve) (SDFS)

SDSF je licencirani pružalac usluga na Kosovu, osnovana 2002. godine, pruža zaštitu, negu i obrazovanje dece bez roditeljskog staranja, dece žrtava nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima (niskog rizika) i dece žrtve zlostavljanja.

Organizacija se nalazi u Prištini iako pruža usluge deci na celom Kosovu. U suštini oni su tokom 2016. godine pružili podršku za 22 dece.

Opšti kapacitet organizacije u smislu ljudskih resursa je 12 zaposlenik, od kojih 9 pruža direktne usluge. Broj se smatra nedovoljnim da se pokriju potrebe za usluge deci i njihovim porodicama.

U smislu finansijskih resursa, organizacija se suočava sa rizikom po održivost zbog nedostatka alter-nativnih izvora finansiranja, međutim, njih podržava MRSZ dotacijom (dodeljuje se godišnje) i nekoliko donatora. Održivost akcije je u riziku svake godine.

Obračun budžeta nagoveštava da se oko 50% budžeta izdvaja za direktne usluge korisnicima, što je iznos koji nije dovoljan da se pokriju potrebe. U poređenju sa drugim NVO-ima, SDSF pruža 24-časovnu negu i potrebe su mnogo veće nego za dnevne aktivnosti.

NVO ima projektni plan pripremljen zajedno sa MRSZ-om i njihove aktivnosti MRSZ redovno nadgleda.

Ključni izazovi u pružanju socijalnih usluga uključuju dugoročnu finansijski podršku od javnih institucija za socijalne usluge, nedostatak konkretne dotacije za socijalne usluge i usled budžetskih ograničenja, nedostatak propratnih radnji i nadgledanja nakon pružene nege i usluga podrške za decu koja izađu iz nege.

Organizacija ima mrežu partnera sa kojima posreduje pružanje usluga. Oni sarađuju sa svim CSR-ima kako bi se pružio smeštaj deci koju upute CSR-i.


65

9. Rezimirana tabela svih intervjuisanih nevladinih pružalaca usluga


66

Lice

ncir

ani n

evla

dini

pru

žaoc

i usl

uga

Oso

blje

Ko

risn

ika

(br.

u 20

16)

Pruž

ene

uslu

ge

Gla

vni i

zazo

viPa

rtne

rstv

a

Udr

užen

je A

utiz

am

34 (

21 r

edov

ni

zapo

slen

i i 1

3

tera

peut

a)

35 d

ece

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Dne

vne

uslu

ge z

a de

cu s

a au

tizm

om (

ABA

ter

apija

,

tera

peut

ske

uslu

ge, i

td.)

i njh

ove

poro

dice

(sa

veto

vanj

e

i pod

ršku

), ka

o i z

astu

panj

e pr

ava

dece

sa

autiz

mom

.

••N

edos

tata

k fin

ansi

jske

odr

živo

sti

•N

edos

tata

k os

oblja

•Po

treb

a za

dod

atno

m p

omoć

i u

škol

i i d

rušt

vu k

ao t

akvo

m)

NVO

ima

part

ners

tva

sa o

stal

ima

na n

ivou

pruž

anja

usl

uga

za p

ojed

inač

ne i

grup

ne k

o-

risn

ike.

Nije

pri

javl

jeno

par

tner

stvo

na

nivo

u

zaje

dnič

ke r

ealiz

acije

pro

jekt

a.

„Dua

rt P

lot

Mes

hire

“17

75 d

ece

307

poro

dica

Dne

vne

uslu

ge z

a de

cu s

a in

valid

iteto

m i

poro

dičn

e

pose

te h

roni

čno

bole

snim

oso

bam

a u

opšt

inam

a Pe

ć,

Isto

k, K

lina

i Deč

ane.

•N

edos

tata

k fin

ansi

jske

odr

živo

sti

•N

edos

tata

k os

oblja

NVO

ima

part

ners

tva

sa o

stal

ima

na n

ivou

pruž

anja

usl

uga

za p

ojed

inač

ne i

grup

ne k

o-

risn

ike.

Nije

pri

javl

jeno

par

tner

stvo

na

nivo

u

zaje

dnič

ke r

ealiz

acije

pro

jekt

a.

Dau

nov

sind

rom

Kos

ovo

20

oko

250

Zas

tupa

nje

zašt

ite i

pošt

ovan

je lj

udsk

ih p

rava

i do

s-

toja

nstv

a os

oba

sa D

auno

vim

sin

drom

om. P

ruža

nje

info

rmac

ija i

kom

unik

acije

zaj

edni

ci i

rele

vant

nim

stru

čnja

cim

a i o

bezb

eđiv

anje

raz

voja

nez

avis

nog

živo

ta i

osna

živa

nje

rodi

telja

i čl

anov

a po

rodi

ce..

•N

edos

tata

k od

rživ

e fin

ansi

jske

podr

ške

•N

e m

ogu

da p

okri

ju p

otre

be z

a

logo

peds

ke u

slug

e i e

rgot

erap

iju

Nije

dos

tavl

jeno

HA

ND

IKO

S (P

eć)

612

0 ko

risn

ika

Soci

jaln

e i p

orod

ične

usl

uge

za o

sobe

sa

inva

lidite

tom

i sta

rija

lica

, odn

osno

psi

ho-s

ocija

lna

reha

bilit

acio

na

tera

pija

i za

stup

anje

pra

va o

soba

sa

inva

lidite

tom

•D

ugor

očna

odr

živo

st o

rgan

izac

ije i

nedo

stat

ak p

ropi

sno

kval

ifiko

vano

g

osob

lja d

a pr

uža

pred

viđe

ne u

slug

e

NVO

ima

part

ners

tva

sa d

rugi

ma

za p

ruža

nje

uslu

ga k

oris

nici

ma.

Nije

pri

javl

jeno

par

tner

stvo

na n

ivou

zaj

edni

čke

real

izac

ije p

roje

kta.

NVO

Hum

anite

ti

Sam

o sa

skr

aćen

-

im r

adni

m v

re-

men

om i

prem

a

potr

ebi

140

dece

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Soci

jaln

e us

luge

za

decu

sa

asoc

ijaln

im p

onaš

anje

m i

osob

e sa

inva

lidite

tom

, kao

i za

stup

anje

njih

ovih

pra

va

u re

gion

u O

raho

vca.

•N

edos

tata

k fin

ansi

jske

odr

živo

sti

•N

edos

tata

k os

oblja

NVO

ima

part

ners

tva

sa d

rugi

ma

za p

ruža

nje

uslu

ga k

oris

nici

ma.

Nije

pri

javl

jeno

par

tner

stvo

na n

ivou

zaj

edni

čke

real

izac

ije p

roje

kta.

Org

aniz

acija

za

decu

bez

rodi

teljs

kog

sta

ranj

a

(OFA

P)

8 pu

no v

rem

e

18 s

krać

eno

vrem

e

800

dece

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Podr

ška

nego

vate

ljski

h po

rodi

ca i

nege

u p

orod

ici z

a

napu

šten

u de

cu i

decu

bez

rod

iteljs

kog

star

anja

, kao

i

jača

nje

kapa

cite

ta i

zast

upan

je r

adi p

rom

ociju

neg

ov-

atel

jske

neg

e na

Kos

ovu.

•N

edos

tata

k fin

ansi

jske

odr

živo

sti

•N

edos

tata

k os

oblja

•N

edos

tata

k op

štin

skih

dot

acija

i

•N

edos

tata

k m

eđui

nstit

ucio

naln

e

sara

dnje

koj

a će

kor

istit

i cilj

noj

grup

i

NVO

ima

part

ners

tva

sa o

stal

ima

na n

ivou

pruž

anja

usl

uga

za p

ojed

inač

ne i

grup

ne k

o-

risn

ike.

Nije

pri

javl

jeno

par

tner

stvo

na

nivo

u

zaje

dnič

ke r

ealiz

acije

pro

jekt

a.


67

SOS

deč

ija s

ela

74

931

dece

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Zaš

tita,

nega

i ob

razo

vanj

e de

ce b

ez r

odite

ljsko

g

star

anja

i de

ce u

opa

snos

ti od

gub

itka

rodi

teljs

kog

star

anja

i za

stup

anje

njih

ovih

pra

va u

Pri

štin

i, Ko

sovu

Polju

i G

rača

nici

••N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

javn

ih in

stitu

cija

;

•M

ali b

roj o

rgan

izac

ija u

zaj

edni

ci

za p

ruža

nje

dire

ktne

pom

oći p

o-ro

dica

ma;

•M

ali b

roj s

tara

teljs

kih

poro

dica

na

Koso

vu;

•N

edos

tata

k us

luga

za

napu

šten

e be

be i

mla

de b

ez s

tara

nja;

•N

edos

tata

k pr

even

tivni

h us

luga

.

Mre

ža p

artn

era

sa k

ojim

a su

u v

ezi z

a pr

užan

je

uslu

ga u

sve

tri

loka

cije

. Oni

sar

ađuj

u sa

CSR

-

ima

na s

meš

taju

dec

e ko

ju C

SR-i

uput

e.

Nad

a i d

omov

i za

decu

1222

dec

e

Pruž

anje

zaš

tite,

neg

e i o

braz

ovan

ja z

a de

cu b

ez

rodi

teljs

kog

star

anja

, dec

u žr

tve

nasi

lja u

por

odic

i, žr

tve

trgo

vine

ljud

ima

(niz

ak r

izik

) i d

ecu

žrtv

e m

altr

etir

anja

.

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

. Nem

a ko

nkre

tnih

dota

cija

za

soci

jaln

e us

luge

•N

edos

tata

k pr

opra

tnih

rad

nji n

a-

kon

nege

, pra

ćenj

a i u

slug

a po

dršk

e

za d

ecu

koja

nap

ušta

ju n

egu.

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era

sa k

ojim

a je

u ve

zi z

a pr

užan

je u

slug

a. O

ni s

arađ

uju

sa s

vim

CSR

-ima

na s

meš

taju

dec

e ko

ju C

SR-i

uput

e.

Cen

tar

za s

meš

taj ž

ena

i

dece

Pri

zren

851

žrt

va n

asil-

ja u

por

odic

i

Smeš

taj,

zašt

ita i

reha

bilit

acija

žrt

ava

nasi

lja u

por

odic

i.

Usl

uge

orga

niza

cije

se

pruž

aju

za o

pštin

u Pr

izre

n i

okol

inu

•Sm

ešta

j, za

štita

i re

habi

litac

ija

žrta

va n

asilj

a u

poro

dici

. Usl

uge

orga

niza

cije

se

pruž

aju

za o

pštin

u

Priz

ren

i oko

linu

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era/

osta

lih s

ig-

urni

h ku

ća s

a ko

jima

je u

vez

i za

pruž

anje

usl

u-

ga. O

ni s

arađ

uju

sa s

vim

CSR

-ima

na s

meš

taju

žrta

va k

oje

CSR

-i up

ute

Žen

ski c

enta

r Li

ria

Gn-

jilan

e10

98 ž

rtav

a

zlos

tavl

janj

a u

poro

dici

Smeš

taj,

zašt

ita i

reha

bilit

acija

žrt

ava

nasi

lja u

por

odic

i i

pote

ncija

lnih

žrt

ava

trgo

vine

ljud

ima

u op

štin

i Gnj

ilane

i oko

lini

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

.

•N

edov

oljn

o os

oblje

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era/

osta

lih s

ig-

urni

h ku

ća s

a ko

jima

je u

vez

i za

pruž

anje

usl

u-

ga. O

ni s

arađ

uju

sa s

vim

CSR

-ima

na s

meš

taju

žrta

va k

oje

CSR

-i up

ute

Cen

tar

za n

ezav

isan

živ

ot

Peć

8

33 k

oris

nika

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Psih

o-so

cija

lna,

zdra

vstv

ena

i obr

azov

na p

odrš

ka

osob

ama

sa m

enta

lnim

inva

lidite

tom

kao

i za

stup

anje

njih

ovih

pra

va

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

,

••N

edos

tata

k ek

sper

tize

za r

ad s

a

ljudi

ma

sa m

enta

lnim

inva

lidite

tom

.

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era

sa k

ojim

a

radi

na

pita

njim

a in

valid

iteta

sa

kojim

a su

u

vezi

za

pruž

anje

usl

uga.


68

Cen

tar

za z

aštit

u že

na

Peć

9

97 ž

rtav

a

zlos

tavl

janj

a u

poro

dici

Smeš

taj,

zašt

ita i

reha

bilit

acija

žrt

ava

nasi

lja u

por

odic

i

(žen

a i d

ece)

. Usl

uge

orga

niza

cije

se

pruž

aju

za o

pštin

u

Peć

i oko

linu

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era/

osta

lih s

ig-

urni

h ku

ća s

a ko

jima

je u

vez

i za

pruž

anje

usl

u-

ga. O

ni s

arađ

uju

sa s

vim

CSR

-ima

na s

meš

taju

žrta

va k

oje

CSR

-i up

ute.

Sigu

rna

kuća

Đak

ovic

a8

37 ž

rtav

a

zlos

tavl

janj

a u

poro

dici

Smeš

taj,

zašt

ita i

reha

bilit

acija

žrt

ava

nasi

lja u

por

odic

i

(žen

e i d

eca)

u o

pštin

i Đak

ovic

a i o

kolin

i

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

.

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era/

osta

lih s

ig-

urni

h ku

ća s

a ko

jima

je u

vez

i za

pruž

anje

usl

u-

ga. O

ni s

arađ

uju

sa s

vim

CSR

-ima

na s

meš

taju

žrta

va k

oje

CSR

-i up

ute.

Cen

tar

za d

nevn

u ne

gu

PEM

A31

a

448

dece

i

njih

ovih

po-

rodi

ca

Sve

vrst

e po

dršk

e de

ce s

a in

valid

iteto

m z

a ob

ez-

beđi

vanj

e nj

ihov

e in

tegr

acije

u d

rušt

vo i

zast

upan

je n

ji-

hovi

h pr

ava.

Usl

uge

obuh

vata

ju o

braz

ovne

i re

krea

tivne

aktiv

nost

i, ps

iho-

soci

jaln

e po

dršk

u, p

rofe

sion

alnu

ter

a-

piju

, kuć

ne p

oset

e, p

orod

ično

sav

etov

anje

, itd

. u P

rišt

ini,

Peći

, Pri

zren

u, U

roše

vcu

i Gnj

ilanu

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

, fina

nsijs

ka o

drži

-

vost

NVO

ima

part

ners

tva

sa o

stal

ima

na n

ivou

pruž

anja

usl

uga

poje

dina

čnim

kor

isni

cim

a ili

grup

i kor

isni

ka. N

ije p

rija

vlje

no p

artn

erst

vo n

a

nivo

u za

jedn

ičke

rea

lizac

ije p

roje

kta.

Cen

tar

za z

aštit

u žr

tava

trgo

vine

ljud

ima

i pre

-

venc

iju t

rgov

ine

ljudi

ma

936

žrt

ava

Pruž

anje

dire

ktne

pom

oći –

reh

abili

taci

je i

rein

tegr

acije

žrtv

ama

trgo

vine

ljud

ima

kao

i rad

na

prev

enci

ji tr

gov-

ine

ljudi

ma.

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

za s

ocija

lne

uslu

ge o

d

javn

ih in

stitu

cija

;

•N

edos

tata

k ob

jekt

a za

sm

ešta

j

(tre

nutn

o pl

aćaj

u ki

riju

).

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era

sa k

ojim

a

održ

avaj

u ve

zu u

pru

žanj

u us

luga

. Oni

sar

ađuj

u

sa s

vim

CSR

-ima

za s

meš

taj d

ece

koju

upu

te

CSR

-i.


69

Nel

icen

cira

ni n

evla

dini

pru

žaoc

i usl

uga

Oso

blje

Ko

risn

ika

(br.

u

2016

)Pr

užen

e us

luge

G

lavn

i iza

zovi

Part

ners

tva

AK

TI o

mla

dina

8 12

5 de

ce i

mla

dih

Pruž

anje

dire

ktne

pom

oći –

sav

etov

anja

i pr

ofes

iona

lne

podr

ške

deci

i m

ladi

ma

sa p

otre

bam

a u

Koso

vu P

olju

•A

ktiv

nost

i se

zasn

ivaj

u na

pro

jekt

u

(ned

osta

tak

održ

ivos

ti)

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era

sa k

ojim

a

održ

ava

vez

sa p

ruža

nje

uslu

ga

Cen

tar

za

prav

nu

po-

moć

i re

gion

alni

raz

voj

3 pl

us 1

2 pr

avni

h

prip

ravn

ika

Oko

200

0 go

-

dišn

je

Besp

latn

a pr

avna

pom

oć i

save

tova

nje

oset

ljivi

h gr

upa

(sta

rija

lica

, oso

be k

ojim

a je

usk

raće

na s

ocija

kna

pom

oć,

razv

eden

e že

ne, ž

rtve

nas

ilja

u po

rodi

ci i

seks

ualn

og

nasi

lja),

njih

ovo

zast

upan

je u

sud

ovim

a, po

dnoš

enje

žal

bi,

zast

upan

je

•N

edos

tata

k od

rživ

og fi

nans

iran

ja

Prim

a ne

ka s

reds

tva

od S

tejt

depa

rtm

enta

SAD

i Ev

rops

ke k

omis

ije, p

artn

erst

va s

a

CSR

-ima

„Ter

re d

es H

omm

es“

Koso

voN

ije d

osta

vlje

no

3622

kor

isni

ka

Zaš

tita

dete

ta, m

altr

etir

ane

i zan

emar

ene

dece

, soc

ijaln

o

odba

čene

dec

e, fe

nom

en t

rgov

ine

ljudi

ma

i bla

gost

anje

dece

u 2

1 op

štin

i.

•N

edos

tata

k du

goro

čne

finan

sijs

ke

podr

ške

od ja

vnih

inst

ituci

ja;0

•N

edos

tata

k za

kona

o z

aštit

i det

eta;

•N

edos

tata

k ra

dnik

a za

deč

iju z

ašti-

tu u

sva

kom

CSR

-u,

•Pr

eopt

ereć

enje

zap

osle

nih

CSR

pred

met

ima.

Org

aniz

acija

ima

mre

žu p

artn

era

sa k

ojim

a

održ

ava

vez

sa p

ruža

nje

uslu

ga


70


71

10. Ključni izazovi za nevladine pružaoce usluga

Slično kao i CSR nevladine organizacije se suočavaju sa nekoliko izazova u pružanju kvalitetnih socijalnih usluga u smislu nedovoljnih ljudskih resursa i nedostatka finansijske održivosti.

1. Finansijski izazovi

Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama prepoznaje ulogu NVO u pružanju socijalnih i porodičnih usluga, naglašavajući da se NVO podstiču da pružaju socijalne i porodične usluge, ili na sopstvenu inici-jativu ili u okviru ugovora za opštinsku upravu ili MRSZ. Trenutno 22 licencirane nevladine organizacije pružaju specijalizovane socijalne usluge na različitim lokacijama na Kosovu.

Međutim, kako predlaže ova studija, njihovo finansiranje nije održivo i to dovodi njihovo poslovanje u opasnost. Ispitanici studije su prijavili da još uvek nedostaje svest na lokalnom nivou o značaju ulaganja u socijalne usluge i nedostatak odgovarajućeg planiranja troškova za pružanje usluga, stoga opštinski budžet još uvek ne daje prioritet pružanju usluga. Trenutna finansijska sredstva nisu dovoljna da se održi bilo kakav kvalitet usluga pruženih u državnom sektoru ili za podršku održivost NVO. Samim tim, potre-ba da se ulaže u socijalne usluge i opredeli konkretan budžet za socijalne usluge je od najvišeg značaja za obezbeđivanje da se saglasno pruže kvalitativne usluge.

Većina NVO prisutnih na Kosovu pruža usluge i aktivnosti u okviru projekata koji uglavnom dopunjuju usluge za podršku korisnika obrazovnim aktivnostima, zdravstvenom podrškom, ublažavanjem siro-maštva, psiho-socijalnim aktivnostima i drugim uslugama u zajednici korisnim za ciljnu grupu. Međutim, ograničen je broj NVO koje u stvari podržavaju CSR-e i korisnike smeštajem, dugoročnijom podrškom i uslugama vanredne podrške – što je ono što je najpotrebnije CSR-ima. Skoro polovina opština ima ograničenu podršku od NVO, posebno od licenciranih NVO, u pokrivanju ovih potreba.

Licencirane NVO koje se pridržavaju standarda kvaliteta se suočavaju sa značajnim poteškoćama u pronalaženju sredstava za njihov svakodnevni rad. Iako većina njih ima više od 10 godina iskustva i do-bro su pozicionirane u zajednici u kojoj rade, nedostatak održive podrške vladinim subvencijama stavlja u rizik njihovo svakodnevno poslovanje. Na primer, proporcija finansiranja SOS dečijih sela koju pokri-vaju javne institucije Kosova je oko 2%. Daunov sindrom Kosovo je počeo da stvara prihode putem prodaje razglednica i meda.

Kao što je rečeno ranije NVO-i često pominju nedostatak vladinog i opštinskog finansiranja socijalnih usluga što oni vide kao rešenje za održivo pružanje usluga.


72

2. Izazovi u pogledu ljudskih resursa

Mnogi radnici rade na volonterskoj osnovi kako bi zadovoljili najveće potrebe. Brojne NVO zavise od međunarodnih donatora ali kada se njihovi projekti završe usluge se više ne pružaju i osoblje ne može da nastavi da radi ili da bude zadržano. Većina donatorskih sredstava je usmereno ka akcijama koje raz-bijaju krug siromaštva putem osnaživanja, ekonomske podrške korisnika i organizovanje u zajednici ali se nedovoljna sredstva usmeravaju za nevladine organizacije koje žele da pružaju podršku duže od 24 meseca. Kako bi dobile ta sredstva NVO moraju pokazati da će akcija njihovog projekta biti finansijski održiva nakon ta 24 meseca i to je nešto što one ne mogu da osiguraju. Pored toga, opcija partnerstva sa drugim NVO za pružanje usluga je ograničena zbog nadmetanja za sredstva.

3. Kvalitet pruženih usluga

U smislu parametara kvaliteta, licencirane NVO su pokazale jasne politike kada se radi o pridržavanju sa standardima kvaliteta.

One poseduju jasne misije i planove aktivnosti; neke imaju dugoročne strategije za razvoj svoje vizije.

One prate procedure upravljanja predmetima iako ne uvek iste procedure kao u CSR-ima, što navo-di strukturirani rad i etička razmatranja. Njihov rad je u saglasnosti sa nacionalnim zakonodavstvom. Osigurani su principi socijalnog rada kao što su: najbolji interes korisnika, poverljivost, zaštita deteta, uključivanje i nediskriminacija.

Pored toga, većina procenjenih NVO ima jasne standarde poslovanja, politike zaštite deteta, akcije za razvoj osoblja i jasne procedure praćenja i ocenjivanja.

Većina NVO pominje da je potrebno striktnije praćenje od strane države – pre svega žele da se država bolje upozna sa kapacitetima i njihovom misijom; drugo, oni žele da znaju da su na pravom putu za pružanje kvalitetnih socijalnih usluga.

NVO-i nisu prijavili nijedan izazov prilikom licenciranja, obnavljanja licence ili nadzora usluga od strane centralnih vlasti. Ovi pružaoci usluga održavaju redovne kontakte i saradnju sa CSR-ima, opštinskim odeljenjima i MRSZ. Iako ove organizacije funkcionišu i pružaju adekvatne usluge glavni izazov za budućnost biće izdvajanje javnih sredstava za pružaoce takvih usluga, naročito u odgovoru na sredstva

međunarodnih donatora koja se smanjuju.


73

11. Zaključci

Ovaj izveštaj se fokusira na pravni i fiskalni okvir kao i na kapacitete pružalaca socijalnih usluga u pružanju socijalnih usluga najosetljivijim grupama na Kosovu i utvrdio je nekoliko aspekata koji utiču na planiranje, finansiranje, kvalitet i pružanje socijalnih usluga stanovništvu sa potrebama.

Izveštaj je našao dokaze da pravni i politički okvir pružaju solidnu osnovu za razvoj kvalitetnih usluga uz dobro obuhvatanje korisnika i širokom lepezom usluga. Međutim, nedostatak finansija, što dovodi do nedovoljnih ljudskih resursa i kapaciteta za pružanje usluga, kao i nedostatak odgovarajuće koordinacije usluga predstavljaju poteškoće u ispunjavanju zahteva zakonodavnih i političkih okvira. Kako bismo bili konkretniji u nastavku smo nabrojali svaku od ovih tačaka zasebno.

Pravni kontekstU smislu zakonodavnog okvira za pružanje socijalnih usluga na Kosovu, postoji nekoliko dokumenata koji se odnose na socijalne usluge na Kosovu. Centri za socijalni rad imaju mandat prema Zakonu o socijalnim i porodičnim uslugama da pružaju socijalne i porodične usluge pokrivajući sve geografske regione Kosova i dekadama su dobro uspostavljeni – sa iskusnim osobljem i dodeljenim objektima za pružanje utvrđenih usluga. Oni se nalaze u svakoj opštini, geografski pokrivaju celu zemlju. Do 2009. godine ovi centri su poslovali pod direktnom upravom Ministarstva rada i socijalne zaštite. Od 2009. godine pružanje ovih usluga je decentralizovano sa centralne vlade na opštine. Nalazi ove studije predlažu da iako proces decentralizacije još uvek nije završen, prvenstveno nije dobro planirana i izvršen. Potrebna su dodatna podzakonska akta i budžetiranje kako bi rezultati bili uspešni. Fiskalni kontekstPružaoci socijalnih usluga su prepoznali nedostatak dovoljnog budžeta kao jedan od najvećih izazova za obavljanje svoji poslova i pružanje usluga potrebnih korisnicima. Povećanjem faktora socijalne osetljivosti na Kosovu očito je da su kapaciteti CSR za pružanje usluga u opasnosti od smanjenja. Potrebni su NVO-i da pruže socijalne i porodične usluge, bilo na sopstvenu inicijativu ili u okviru ugovora za opštinsku upravu ili MRSZ. Trenutno 22 nevladine organizacije imaju licencu za pružanje specijalizovanih socijalnih usluga na različitim lokacijama na Kosovu. Međutim, kako predlaže ova studija, one nisu finansijski održive i to stavlja u rizik njihovo poslovanje. Ispitanici studije prijavljuju da opštinski budžet još uvek ne daje prioritet pružanju usluga. Trenutne finansije nisu dovoljne da se održivo sačuva kvalitet usluge. Samim tim, potreba da se ulaže u socijalne usluge i opredeli konkretan budžet za socijalne usluge je od najvišeg značaj da se osigura adekvatno pružanje kvalitativnih usluga.


74

Ljudski resursiCentri za socijalni rad ne mogu da zaposle nove radnike i ulože u stručni razvoj i specijalizovane obuke. Pored toga, nedostatak stručnih profila u CSR-ima (psihologa, specijalnih pedagoga, itd.) predstavlja dodatni teret radu socijalnih radnika koji treba da pokrivaju sve aspekte stručnog rada sa korisnicima. NVO sektor se suočava sa sličnim poteškoćama.KoordinacijaVeoma je slaba koordinacija u pružanju usluga između CSR i NVO. Ne postoji baza podataka za usluge koje pružaju NVO. Samim tim nije jasno gde i kako NVO posluju i takođe koje usluge korisnici primaju od koga. PrevencijaNalazi ove studije takođe pokazuju slab fokus na usluge prevencije jer su radnici CSR preoptereće-ni predmetima u kojima je potrebno pružanje hitne pomoći (predmeti nasilja u porodici, dece bez roditeljskog staranja, zlostavljana/zanemarena deca, deca u sukobu sa zakonom, itd.), sledstveno tome ostavljajući iza prevenciju istog problema. Kvalitet uslugaIako CSR-i i NVO-i primenjuju minimalne standarde kvaliteta, većina ispitanika i takođe službenika OSPP smatra da nedostaju uslovi za uspešnu primenu standarda, naročito kod državnih pružalaca socijalnih usluga. Potrebno je da se definišu odgovarajući pokazatelji za praćenje njihove primene.

U smislu pruženih usluga, kako su prijavili predstavnici CSR, potreba za uslugama za žrtve nasilja u porodici, decu sa invaliditetom, starija lica i deca u sukobu sa zakonom je velika u skoro svim opštinama. Neophodno je planiranje usluga dugoročnog smeštaja, rehabilitacije, stimulacije i integracije.


75

12. Preporuke za aktere

Ostvaren je napredak u decentralizaciji socijalnih usluga. Međutim, napredak u reformi mehanizama za primenu socijalnih usluga i dostupnost resursa još uvek je suočen sa izazovom. Pored toga, kako bi se propisno primenio sistem decentralizacije socijalnih usluga centralne i lokalne vlasti na Kosovu su preduzele nekoliko koraka za poboljšanje kvaliteta i održivosti pružanja usluga za najugroženije grupe.

Na osnovu razgovora sa predstavnicima centralnog nivoa i pružaocima socijalnih usluga, analize zakono-davstva i pregleda literature, mi donosimo sledeće preporuke u pogledu unapređenja pružanja socijalnih i porodičnih usluga u budućnosti:

Preporuke centralnom nivou (MRSZ, MF, MALS)Finansir-anje

Odvojena finansijska formula

Razviti konkretne parametre za određivanje odvojene finansijske formule za socijalne usluge. Ta formula bi trebalo da bude uvedena izmenom Zakona o finansijama lokalne samouprave, prema kojem će MF izdvajati sredstva opštinama.

Pripremiti smernice i uputstva opštinama za primenu nove formule za dotiranje socijalnih usluga.

Adekvatna naknada zaposlenima

Započeti promene zakonodavstva neophodne za adekvatnu naknadu zaposlenima CSR za prekovremeni rad i za sve dodatne troškove koje zaposleni snose prilikom rada sa osobama sa potrebama i po-tencijalno obezbediti dodatne ugovorne beneficije.

Objekti Ustanoviti komisiju od predstavnika nacionalnog i lokalnog nivoa za procenu uslova objekata CSR i njihove saglasnosti sa građevinskim standardima. Na osnovu procene komisije primeniti akcioni plan za poboljšanje objekata CSR.

Zajedno sa opštinama obezbediti adekvatne objekte za CSR koji ispunjavaju minimalne standarde pristupačnosti, prostornog plan-iranja i higijene. CSR će biti opremljeni čekaonicama, svratištima, rekreativnim prostorijama i smeštajem za osobe sa potrebama.

Oprema Zajedno sa opštinama opremiti CSR neophodnim resursima kao što su vozila, radne stanice, računari, štampači i ostale neophodne nabavke.

Finansiranje NVO Izdvojiti adekvatna sredstva za licencirane nevladine i nelicencirane nevladine pružaoce usluga kako bi se nadomestila sredstva međun-arodnih donatora koja se smanjuju.

Priprema budžeta Usredsrediti konsultacije o budžetskim cirkularima za odgovarajuću pripremu budžeta i obračun kako bi se povećali kapaciteti za real-izaciju i poboljšanje sopstvenih nadležnosti za pružanje socijalnih usluga.


76

Licenci-ranje

Uskladiti licenciranje Izmeniti AU o licenciranju pravnih subjekata/organizacija koje pruža-ju socijalne i porodične usluge br. 17/2013 kako bi se razjasnilo pružanje usluga, procedure praćenja i kontrole kvaliteta, kao i proce-dure za obnavljanje dozvola. Ove procedure i pravila bi trebalo da se usklade kako bi se pravilno primenilo AU i uskladilo sa standardima EU.

Povećanje licenciranja NVO

Povećati broja licenciranih NVO, podstaći NVO u zajednici da se prijave za licence i osigurati dostupnost usluga u svim geografskim regionima.

Unošenje raznolikosti u licenciranje NVO

Razviti dodatne standarde za licenciranje za NVO koje pružaju pro-jektne usluge za najosteljivije ljude (npr. besplatna pravna pomoć, CLARD).

Kadrovska pitanja

Kriterijumi za izbor zaposlenih

Oceniti učinak radnika CSR putem redovnih procena, licenciranja i obnavljanja licenci prema potrebi. Uspostaviti profesionalne stan-darde za socijalne radnike i menadžere socijalnih usluga na osnovu kojih će biti izvršena revizija kompetencija i veština socijalnih radnika za utvrđivanje oblasti za dalji razvoj i potreba za jačanje kapaciteta.

Praćenje zaposlenih Razviti plan i program i pružiti redovne obuke za osoblje CSR, naročito za socijalne radnike (preporučene teme uključuju tehnike za rad sa osobama sa invaliditetom, terapije nakon operacije, kako raditi na teškim slučajevima, kako održavati bazu podataka, itd.).

Obuka zaposlenih Obučiti osoblje opština, naročito zaposlene u CSR, o budžetskom planiranju i upravljanju kao i o primeni nove formule dotacija za socijalne usluge.

Budžetska obuka Train staff of municipalities, in particular of those of CSWs, in budget planning and management as well as on the application of the new grant formula on social services.


77

Operacije Saradnja Izraditi smernice i politike koje podstiču partnerstva između države i nevladinih pružalaca usluga za zajedničko pružanje usluga, ne samo partnerstva za podršku pojedinačnim predmetima. Proizvesti i os-nažiti mehanizme za međuinstitucionalnu i međuopštinsku saradnju.

Mapirati prioritet i raditi sa lokalnom i centralnom upravom (npr. MF), sa drugim važnim institucijama kako bi se povećala saradnja i razmena sa gradonačelnicima i šefovima dotičnih opštinskih odeljenja.

Standardi praćenja Zajedno sa opštinama i CSR-ima ponovo proceniti i nadgledati primenu standarda za pružanje socijalnih usluga. Set standarda bi mogao da obuhvati sledeća pitanja:

1. 1. PristupačnostCSR-aosobama sa potrebama, regulisanje fizičke/geografske pristupačnosti, elektronska komunikacija sa CSR-ima, itd.;

2. 2. OdgovornostCSR-au vezi sa korisnicima, regulisanje delot-vornog i pravovremenog rešavanje problema osoba sa potreba-ma i odgovor od strane osoblja, itd.;

3. 3. TransparentnostCSR-au vezi sa pružanjem usluga osobama sa potrebama, proces utvrđivanja socijalne pomoći i šema penzi-ja za osobe sa potrebama;

4. 4. Zaštitainformacijaosoba sa potrebama, uključujući i sve lične informaciej ili izhave date CSR-ima;

Akcioni planovi Izdati AU za utvrđivanje kriterijuma i standarda za pripremu godišnji akcionih planova o socijalnim i porodičnim uslugama sa jasnim krat-koročnim ciljevima, prioritetima i aktivnostima na osnovu preciznih podataka o populacionim grupama raščlanjenim po polu, starosti, etničkoj pripadnosti, sposobnosti i osetljivosti.

Sistem upravljanja pred-metima

Razviti jedinstven i dosledan sistem upravljanja predmetima i izdvo-jiti resurse na osnovu podataka i potreba zajednica kao i osetljivih grupa.

Baza podataka Razviti bazu podataka za usluge koje pružaju licencirane NVO ko-risnicima i povezati je sa bazom podataka CSR, kako bi mogle da se prate usluge pružene korisnicima.

Zakon o socijalnim preduzećima Olakšati usvajanje zakona o socijalnim preduzećima koji bi stvorio

solidnu osnovu za zapošljavanje za najosetljivije, smanjio broj ne-zaposlenih i povećao životni standard najosetljivijih grupa na Kosovu. Izdvojiti adekvatna finansijska sredstva za primenu ovog zakona i njegovo promovisanje zainteresovanim stranama.


78

Preporuke opštinamaFinansir-anje

Zasebna budžetska stavka Uzeti u obzir posebnu upravu za socijalnu zaštitu i ustanoviti zasebnu budžetsku stavku za pružanje socijalnih usluga prema potrebama CSR.

Povećanje finansija Ispitati opštinske budžetske cirkulare koje je donelo MF i plani-rati progresivno povećanje rashoda za socijalne usluge, uključu-jući i potrebne socijalne usluge koje se trenutno ne pružaju.

Finansiranje NVO Izdvojiti adekvatna finansijska sredstva kako bi se omogućilo CSR-ima da obavljaju svoj mandat, pružaju socijalne usluge i upravljaju poslovanjem.

Vanredna sredstva Izdvojiti sredstva za NVO kao glavne podržavače opština u pružanju socijalnih usluga, u kontekstu gde se sredstva međun-arodne zajednice smanjuju.

Politike o stvaranju prihoda Stvoriti poseban fond za vanredne situacije kako bi radnici CSR bili u stanju da odgovore na teške slučajeve i da mogu da se bave neposrednim rizicima za osobe sa potrebama.

Obezbediti opremu Pružiti politike zasnovane na zajednici o stvaranju prihoda za najosetljivije grupe (npr. Daunov sindrom Kosovo).

Operacije Planiranje budžeta Konsultovati se sa šefovima CSR i socijalnim radnicima u vezi sa planiranjem budžeta i finansijskim potrebama.

Prikupljanje podataka Prikupiti tačne podatke o populacionim grupama raščlanjene po polu, starosti, etničkoj pripadnosti, sposobnosti ili osetljivosti kao osnovu za planiranje opštinskog budžeta.

Međuopštinska saradnja Jačanje međuopštinske saradnje kako bi se pružile adekvatne usluge osobama sa potrebama i saradnja sa nevladinim i nevla-dinim pružaocima usluga u drugim opštinama.

Strukturni pregled Sprovesti strukturni pregled CSR kako bi se utvrdila pitanja upravljanja ljudskim resursima, utvrditi potrebe za dodatnim radnicima, nedostatke u podeli odgovornosti zaposlenih i po-tencijalne promene u strukturi CSR da delotvorno ispuni potre-be za socijalne usluge.

Obezbediti ljudske resurse Osigurati da CSR imaju neophodne ljudske resurse da pružaju socijalne usluge i popuniti upražnjena radna mesta, naročito radna mesta socijalnih radnika u nekoliko opština (psihologa, sociologa i pedagoga).


79

Preporuke centrima za socijalni radFinansiran-je

Finansiranje inovacija Utvrditi mehanizme za stvaranje sredstava iz CSR i omogućiti CSR-ima da prime sredstva od drugih alternativnih izvora (npr. omogućavanje zajedničkog prijavljivanja sa NVO-ima za dotacije iz javnih sredstava).

Planiranje budžeta Konsultovati se sa opštinama u vezi sa planiranjem budžeta i finan-sijskim potrebama.

Sredstva za hitne situ-acije

Osigurati finansiranje za slučajeve za koje je potrebne neposredna po-moć, naročito za žrtve porodičnog nasilja.

Sredstva za prevenciju Budžet za preventivne usluge i potrebne propratne radnje. Kadrovska Zapošljavanje radnika Osigurati zapošljavanje neophodnog i odgovarajućeg osoblja uključu-

jući i specijaliste za zaštitu dece koji će pružati usluge prilagođene de-tetu u skladu sa minimalnim standardima i uspostavljenim politikama usmerenim ka detetu.

Jačanje kapaciteta Osigurati pružanje aktivnosti jačanja kapaciteta kako je predviđeno minimalnim standardima (1-3 dana obuke za socijalna pitanja).

Organizovati aktivnosti jačanja kapaciteta za osoblje o planiranju budžeta, upravljanju i izveštavanju, naročito ukoliko odgovornost za upravljanje sredstvima dodeljena CSR-ima u budućnosti.

Povećanje kapaciteta Povećati kapacitete putem angažovanja studenata volontera i po-tencijalnu saradnju sa pravnim, učiteljskim, psihološkim i sociološkim fakultetom.

Operacije Dati prioritet usluge Povećati usluge prema utvrđenim potrebama za prioritetne grupe (deca sa invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom, žrtve zlostavljanja i stariji, itd.).

Primeniti standarde Primeniti standarde potrebne za pružanje socijalnih usluga, kako je na-pred navedeno, u smislu pristupačnosti, transparentnosti, odgovornos-ti, zaštite informacija i upravljanja predmetima.

Veb strana Poboljšati elektronsku komunikaciju, pružiti kontakt detalje na veb strani i informacije o mandatu i vrstama pruženih usluga.

Preporuke nevladinim organizacijamaFinansiran-je

Finansiranje inovacija Utvrditi mehanizme za stvaranje sredstava iz CSR i omogućiti CSR-ima da prime sredstva od drugih alternativnih izvora (npr. omogućavanje zajedničkog prijavljivanja sa NVO-ima za dotacije iz javnih sredstava).

Operacije Jedinstven sistem Pratiti jedinstveni sistem upravljanja predmetima kao što je sistem koji koriste CSR kako bi se obezbedilo zajedničko razumevanje i kvalitet usluga.

Razmena informacija Razmeniti informacije sa drugim pružaocima usluga o dostupnim uslu-gama i planiranim aktivnostima.

Partnerstva Sarađivati sa opštinama, centrima za socijalni rad i lokalnim NVO-ima u planiranju i pružanju socijalnih usluga.


80

Aneksi

I. Spisak referenci

Pravni i politički izvori

Evropski parlament. (16. januar 2014). Rezolucija o procesu evropskih integracija Kosova (2013/2881(RSP)) http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P7-TA-2014-0040+0+DOC+XML+V0//EN

Opština Kosovo Polje. (nd). Statut CSR opštine Kosovo Polje. Dostupan na: https://kk.rks-gov.net/Fushëkosove/getattachment/c6049728-4b44-47f2-8772-f62349986239/Statu-ti-i-Qendes-per-pune-sociale.aspx

Vlada Kosova. (2017) Godišnji plan rada Vlade za 2017. Dostupno na: http://www.kryemin-istri-ks.net/

Vlada Kosova. (2017) Okvir srednjoročnih rashoda 2017-2020. Dostupno na: http://mf.rks-gov.net/desk/inc/media/87783928-03C2-4896-9385-F2B558FB5ED6.pdf

Vlada Kosova. (2017). Program ekonomskih reformi za 2017. Dostupno na http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/KOSOVO_ECONOMIC_REFORM_PRO-GRAMME_(ERP)_2017.pdf

Vlada Kosova. (2015). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Kosova. Strazbur, 27. oktobar. Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/reposi-tory/docs/Kosovo-EU_SAA_Final_1.pdf

Vlada Kosova. (2013). Administrativno uputstvo (MRSZ) br. 13/2013 o licenciran-ju pružalaca porodičnih i socijalnih usluga. Dostupno na: http://www.kpshsf-rks.net/sites/default/files/Udh%C3%ABzimi%20administrativ%2013%202013%20p%C3%ABr%20licencimin%20e%20OSHSF-%20niveli%20bazik%20dhe%20i%20mes%C3%ABm.pdf

Vlada Kosova. (2013). Strategija decentralizacije socijalnih usluga 2013-2020. Priština: Savetodavna komisija za nacionalnu politiku o decentralizaciji socijalnih usluga.

Vlada Kosova. (2012). Strategija decentralizacije socijalnih usluga (2012-2017). Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_per_Decentralizimin_e_Sherbimeve_Sociale_ne_Kosove_2013-2017.pdf

Vlada Kosova. (2011). Vladina Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kabineta premijera i ministarstava. Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/re-pository/docs/Rregullorja_02-2011-e_miratuar_nga_Qeveria-finale.pdf

Vlada Kosova. (2010). Administrativno uputstvo br. 01/2010 (MRSZ) o procedurama za do-


81

deljivanje odgovornosti za šemu socijalne pomoći Vlade Kosova, 23. mart. Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/UA_nr.012010_per_procedurat_per_delegimin_e_pergjegjesive_per_skemen_e_ndihmes_sociale.pdf

Skupština Kosova. (2007). Sveobuhvatni predlog rešenja statusa Kosova Dostupno na: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/Comprehensive%20Proposal%20.pdf

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2014). Sektorska strategija 2014-2020. Priština.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2014). Akcioni plan 2014-2016 za Sektorsku strategiju 2014-2020. Priština.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite (nd). Minimum standarda kvaliteta za pružaoce socijalnih usluga. Priština.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2013). Administrativno uputstvo br. 17/2013. o licenci-ranju pravnih subjekata/organizacija koje pružaju socijalne i porodične usluge. Prišti-na.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2012). Plan za strateški razvoj 2012-2014. Priština: MRSZ.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (nd). Administrativno uputstvo o licenciranju pružalaca socijalnog rada. Priština: MRSZ.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite (nd). Statut centra za socijalni rad. Priština.

Opština Mitrovica. (2013). Uredba o opštinskim subvencijama, No. 11/2013. Dostupno na: https://kk.rks-gov.net/mitrovice/getattachment/Municipality/Assembly/Regulations/Regulloret-Komunale-2013/Rregullorja-Nr--11-2013-per-ndarjen-e-subvencione-ve-(1).pdf.aspx

Republika Kosovo. (2017). Nacrt zakona o socijalnim preduzećima. Dostupno na: http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/05-L-148.pdf

Republika Kosovo. (2017). Zakon o budžetu Republike Kosovo za 2017, No. 0/5L-125. Dos-tupno na: http://mf.rks-gov.net/desk/inc/media/319C5CEF-38CF-4E34-A1F3-A581F-C1DE627.pdf

Republika Kosovo. (2017). Zakon o strateškim ulaganjima u Republici Kosovo, br. 05/l-079. Službeni glasnik Republike Kosovo / br. 6 / 08. februar, Priština. Dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=13319

Republika Kosovo. (2016). Zakon br. 05/L-108 o izmeni i dopuni Zakona br. 03/l-049 o fi-nansijama lokalne samouprave. Službeni glasnik Republike Kosovo / br. 28 / 3 avgust Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=12761

Republika Kosovo. (2012). Zakon br. 04/l-081 o izmeni i dopuni Zakona br. 02/l-17 o soci-jalnim i porodičnim uslugama. Službeni glasnik Republike Kosovo / br. 5 / 5. april, Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2447


82

Republika Kosovo. (2010). Zakon o zaštiti od nasilja u porodici br. 03/L –182. Dostupno na: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2010-182-eng.pdf

Republika Kosovo. (2008). Zakon o lokalnoj samoupravi, br. 03/l-040. Službeni glasnik Re-publike Kosovo / godina III / br. 28 / 4. jun, Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2530

Republika Kosovo. (2008). Zakon o finansijama lokalne samouprave br. 03/ L- 049. Službeni glasnik Republike Kosovo / godina III/ br. 27 / 03. jun, Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2525

Republika Kosovo. (2008). Ustav Republike Kosovo. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=3702

Republika Kosovo. (2007). Zakon o šemi socijalne pomoći na Kosovu br. 2003/15. Službeni glasnik privremenih institucija samouprave na Kosovu / godina II/br.15/ 1. avgust, Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2460

Republika Kosovo. (2007). Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama br. 02/l-17. Službe-ni glasnik privremenih institucija samouprave na Kosovu / godina II/br. 12 / 1. maj, Priština. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2447

Republika Kosovo. (2006). Zakon o porodici Kosova br. 2004/32. Službeni glasnik Repub-like Kosovo / godina I / No. 4 / 01 September. Dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2410

Republika Kosovo. (2004). Zakon o maloletničkoj pravdi. Dostupno na: http://www.un-mikonline.org/regulations/2004/RE2004_08%20JJC.pdf

Ostali izvori

Abazi-Morina, L. (2015). Projekat pristupačne kvalitetne zdravstvene zaptite – Procena NVO aktera u projektnim opštinama. Priština.

Amici dei Bambini. (2012). Sistem zaštite dee bez roditeljskog staranja na Kosovu. Priština.

Udruženje Autizam. (2017). Godišnji izveštaj 2016. Priština: Udruženje Autizam.

Centar za nezavisan život (2017). Godišnji izveštaj 2016. Priština: Centar za nezavisan život.

Centar za socijalni rad – Priština. (2017). Godišnji izveštaj 2016. Priština.

Koalicija NVO za dečiju zaštitu (KOMF) (2017). Finansiranje socijalnih usluga na Kos-ovu. Priština: KOMF. Dostupno na http://www.komfkosova.org/wp-content/up-loads/2017/05/Financing-of-Social-Services.pdf

Koalicija NVO za dečiju zaštitu. (2016). Indeks zaštite deteta. Priština: KOMF. Dostupno na: http://www.komfkosova.org/wp-content/uploads/2016/11/Child-Protection-Index.pdf

Koalicija NVO za dečiju zaštitu. (2016). Da li novac poreskih obveznika stiže do dece sa


83

potrebama? Kratka analizac budžeta o politikama socijalne zaštite za decu na Kos-ovu. Priština: KOMF. Dostupno na: http://www.komfkosova.org/wp-content/up-loads/2016/02/Analiza-ne-gjuhen-anlgeze-KOMF_Finale_06.08.2014.pdf

Koalicija NVO za dečiju zaštitu. (2016). Vodi me kući – Kratka analiza napredovanja zaštite napuštene dece na Kosovu (stare 0-3 godine). Priština: KOMF. Dostupno na: http://www.komfkosova.org/wp-content/uploads/2016/02/Take_me_Home.pdf

Evropska komisija. (2016). Izveštaj o napretku Kosova za 2016, Brisel. Dostupno na: https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/20161109_report_kosovo.pdf

Vlada Kosova. (2016). Godišnji izveštaj o radu Vlade za 2016. Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/

HandiKOS. (2013). Strategija i plana rada HandiKOS-a, Udruženja paraplegičara i paralizo-vane dece na Kosovu 2014-2016. Priština: HandiKOS. Dostupno na: http://handi-kos.org/repository/docs/Binder1.pdf

KFOS. (2013) Odnosi između Kosova i EU: Istorija neostvarenih aspiracija? Priština. Dos-tupno na: http://kfos.org/wp-content/uploads/2013/04/Kosovo-EU-Relations-The-His-tory-of-Unfulfilled-Aspirations.pdf

Kosovska agencija za statistiku (2017). Statistika o socijalnoj zaštiti 2016. Priština: Kosovska agencija za statistiku. Dostupno na http://ask.rks-gov.net/en/kosovo-agency-of statis-tics/addnews/social-welfare-statistics-2016

Kosovska agencija za statistiku (2017). Statistički repertoar preduzeća na Kosovu, Q4 2016. Priština: Kosovska agencija za statistiku. Dostupno na: http://ask.rks-gov.net/en/kosovo-agency-of-statistics/add-news/statistical-repertoire-of-enterprises-in-koso-vo-q4-2016

Kosovska agencija za statistiku (2017). Statistički godišnjak Republike Kosovo za 2017. Priština: Kosovska agencija za statistiku. Dostupno na: http://ask.rks-gov.net/me-dia/3394/vjetari_statistikor_i_republik%C3%ABs_-s%C3%AB_-kosov%C3%ABs_-2017_-final.pdf

Kosovska agencija za statistiku (2016). Statistički izveštaj Žene i muškarci 2014-2015. Prišti-na: Kosovska agencija za statistiku. Dostupno na: http://ask.rks-gov.net/media/2582/women-and-men-ang-2014-2015.pdf

Izveštaj Mreže žena Kosova. (2015). Nema više izgovora: Analiza stavova, učestalosti i insti-tucionalnog odgovora na nasilje u porodici na Kosovu. Priština. Dostupno na http://www.womensnetwork.org/documents/20151124105025622.pdf

Mreže žena Kosova. (2014). Budžetiranje socijalnih usluga. Priština: Kosovo Mreže žena Kosova.

LLuga, G. i B. Perolli Shehu. (2015). Mapiranje socijalnih usluga na Kosovu. Priština: KMOP.


84

LLuga, G. i B. Perolli Shehu. (2015). Izveštaj o analizi situacije dva decentralizovana rezi-dencijalna doma u zajednici u Gračanici i Srbici. Priština: KMOP.

Lukashov, S., G. Lluga i B. Perolli-Shehu. (2015). Predlozi za decentralizaciju rezidencijalnih socijalnih usluga na osnovu procene pilot inicijativa za decentralizaciju rezidencijal-nih institucija. Priština: KMOP.

Lukashow, S. (2014). Izveštaj o razvoju mehanizama licenciranja i izveštavanja za pružaoce socijalnih usluga. Priština: KMOP.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2017). Godišnji izveštaj 2016. Priština: MLSW.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite (2017). Dostignuća MRSZ tokom 2016. Priština. Dostup-no na: http://mpms.rks-gov.net/Portals/0/Librat/Te%20arriturat%20e%20MPMS%20per%202016.pdf

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2016). Godišnji izveštaj 2015. Priština: MLSW.

Ministarstvo rada i socijalne zaštite. (2016). Godišnji izveštaj opšteg saveta 2015. Priština: MRSZ.

Ministarstvo administracije lokalne samouprave. (2017). Izveštaj o učinku opština. Priština. Dostupno na: https://mapl.rks-gov.net/getattachment/eef640b2-406d-4da3-ac8a-b2383c9d4662/Raporti-i-Performances-se-Komunave-2016.aspx

O’Brien, J. (2015). Izveštaj o modelu za dalju decentralizaciju i razvoj socijalnih usluga, Priština: KMOP.

Kancelarija za dobru upravu. (2012). Mapiranje i procena sistema zaštite deteta ua Republici Kosovo: Kancelarija za dobru upravu.

Packer, A. (2014). Analitički dokument: Socijalne usluge. Priština: KMOP.

Perolli Shehu, B. (2016). Pregled procesa upućivanja koji se koristi u sistemu socijalne zaštite na Kosovu. Priština: KMOP.

„Save the Children“ Kosovo. (2016). Procena potreba centara za socijalni radu u tri opštine, Kosova, Prištini, Uroševcu i Klini. Priština: Save the Children Kosovo.

„Save the Children“. (godina nije navedena). Procena potreba centara za socijalni radu u tri opštine, Kosova, Prištini, Uroševcu i Klini. Priština: „Save the Children“.

SOS dečija sela. (2017). Godišnji izveštaj 2016. Priština: SOS dečija sela.

„Terre des Hommes“. (2016). Godišnji izveštaj 2015. Priština: „Terre des Hommes“.

„Terre des Hommes“. (2015). Radni protokol: Međusektorska saradnja u slučajevima zaštite deteta. Priština: „Terre des Hommes“.

„Terre des Hommes“. (2014). Pravni pregled okvira zaptite deteta na Kosovu. Priština: „Terre des Hommes“.

UNICEF. (2007) Decentralizacija i pristup socijalnim uslugama za decu u regionu CEE/CIS.


85

Dostupno na: https://www.unicef.org/ceecis/economist_decentralisation.pdf

Svetska banka. (2017). Dijagnostika poslova na Kosovu, Svetska banka seri-jal o poslovima br. 5. Dostupno na: http://documents.worldbank.org/curated/en/814361497466817941/pdf/ACS21442-WP-PUBLIC-ADD-SERIES-KosovoJ-DWEB.pdf

Svetska banka. (2017). Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan br. 11. Dostupno na: http://pubdocs.worldbank.org/en/310431491458109659/WBRER-11-v6.pdf

Zabieta, A. i B. Perolli Shehu. (2015). Izveštaj o razvoju mehanizama licenciranja i izvešta-vanja za pružaoce socijalnih usluga. Priština: KMOP.

Zabieta, A. (2014). Pregled ranije odobrenih procedura za licenciranje pružalaca usluga (or-ganizacije/institucije). Priština: KMOP.


86

II. Spisak konsultovanih osoba

Spisak konsultovanih aktera na centralnom nivou

# Ime Radno mesto Organizacija

1 Berisha, GaniRukovodilac pro-jekta

Asocijacija kosovskih opština

2Elmazi, Salva-dor

Direktor budžeta Ministarstvo finansija

3 Gashi, Qazim Šef odsekaOdsek za invaliditet i starija lica, Ministarstvo rada i soci-jalne zaštite

4Gjocaj, Mu-hamet

Šef odeljenjaOdeljenje za socijalnu i porodičnu politiku, Ministarstvo rada i socijalne zaštite

5Kelmendi, Bajram

Šef odsekaOdsek za socijalne usluge, Ministarstvo rada i socijalne zaštite

6Morina, Men-tor

Šef odseka za socijalno ukl-jučivanje

Odeljenje za socijalnu i porodičnu politiku /Ministarstvo rada i socijalne zaštite

7Mustafa, Ar-men

Ekspert za soci-jalne usluge na Kosovu

Nezavisni ekspert

8Shala, Ganimete

Službenik odseka za socijalno ukl-jučivanje

Odeljenje za socijalnu i porodičnu politiku /Ministarstvo rada i socijalne zaštite

9 Tahiri, Besnik Izvršni direktor Institut za lokalnu upravu

Spisak konsultovanih aktera na opštinskom nivou

# Ime Opština Radno mesto Organizacija

1Abazaj, Ramiz Klinë/Klina Šef sektora socijal-

nih uslugaCentar za socijalni rad

2 Avdyli, Hasan Shtime/Štimlje Direktor CSR Centar za socijalni rad

3 Azemi, Naime Prishtinë/Priština Socijalni radnik Centar za socijalni rad

4Balaj, Sherife Prizren/Prizren Šef Odeljenja rada i

socijalne zaštite Opština Prizren

5Begaj, Blerim Malishevë/Mališe-

voDirektor CSR

Centar za socijalni rad

6 Beqaj, Ilir Klinë/Klina Socijalni radnik Centar za socijalni rad

7Bushi, Amir Hani i Elezit/Elez

HanDirektor CSR Centar za socijalni rad

8Cervadiku, Shaban

Drenas/Glogocac Šef socijalnih usluga Centar za socijalni rad


87

9

Dinovic, Dejan Severna Mitro-vica/Mitrovicë e Veriut

Direktor CSRCentar za socijalni rad

10 Fetaj, Behar Junik/Junik Direktor CSR Centar za socijalni rad

11Gashi, Behije Podujevë/Podu-

jevoŠef Sektora socijal-nih usluga


12Gerbeshi, Fadil Novobrdë/No-

vobrdoŠef socijalnih usluga Centar za socijalni rad

13Gjigoli, Abaz Fushë Kosovë/

Kosovo PoljeDirektor CSR Centar za socijalni rad

14 Hoti, Elbasan Klinë/Klina Direktor CSR Centar za socijalni rad

15 Ibrahimaj, Haki Istog/Istok Direktor CSR Centar za socijalni rad

16 Ibrahimi, Fjolla Lipjan/Lipljan Službenik za soci-jalne usluge


17Idrizi, Qefajete Fushë Kosovë/

Kosovo PoljeŠef Sektora socijal-nih usluga


18Islami, Merima Ferizaj/Uroševac Šef Sektora socijal-

nih uslugaCentar za socijalni rad

19 Kelmendi, Drita

Pejë/Pć Direktor CSR Centar za socijalni rad

20 Krasniqi, Kum-rije

Prizren/Prizren Šef Sektora socijal-nih usluga


21 Kryeziu, Kimete

Kamenicë/Kamenica

Šef socijalnih usluga Centar za socijalni rad

22 Loshaj, Hajdin Skenderaj/Srbica Šef socijalnih usluga Centar za socijalni rad

23 Luli, Gjon Gjakovë/Ðakov-ica

Direktor CSR Centar za socijalni rad

24 Lushaj, Ibrahim Deçan/Dečani Šef socijalnih usluga Centar za socijalni rad

25 Luzha, Rama-dan

Kaçanik/Kačanik Direktor CSR Centar za socijalni rad

26Milovanovic, Maja

Severna Mitro-vica/Mitrovicë e Veriut

Psiholog Centar za socijalni rad

27 Mujku, Vebi Prishtinë/Priština Direktor CSR Centar za socijalni rad

28 Mustafa, Go-neta

Rahovec/Oraho-vac

Službenik za soci-jalne usluge


29 Nacic, Dragan Gračanica/Graçanicë

Koordinator soci-jalnih usluga


30 Pllana, Violeta Vushtrri/Vučitrn Šef Sektora socijal-nih usluga



88

31Popović, Alek-sandar

Gračanica/Graçanicë

Šef Odeljenja za zdravlje i socijalnu zaštitu

Opština Gračanica

32 Rakaqi, Sami Suharekë/Suva Reka


33 SADIKU, Ragip Obiliq/Obilić Službenik za soci-jalne usluge


34 Salihu, MiranMitrovicë e Jug-ut/Južna Mitro-vica


35Selmani, Ham-die

Ferizaj/UroševacSlužbenik za soci-jalne usluge


36Shala, Mu-hamed

Prizren/Prizren Socijalni radnik Centar za socijalni rad

37 Syla, Nazife Mitrovicë e Jug-ut/Južna Mitro-vica

Službenik za soci-jalne usluge


38 Ukshini, Heset Viti/Vitina Službenik za soci-jalne usluge


39 Xhemajli, Haqif Štrpce/Shtërpcë Šef Sektora socijal-nih usluga


40 Xhigolli, AbazFushë Kosovë/Kosovo Polje


41 Zogaj, AfrimMalishevë/Mališe-vo

Pedagog CSR-a Centar za socijalni rad

42 Zymberi, Mur-sel

Gjilan/GnjilaneSlužbenik za soci-jalne usluge



89

Spisak konsultovanih NVO

# Ime Opština Radno mesto Organizacija

1 Bala, Ardita Pejë/Peć Izvršni direktor Centar za blagostnaje žena

2Behluli, Burim Prishtinë/

PrištinaDirektor za razvoj nacionalnih pro-grama

SOS dečija sela

3 Bytyci, OraPrishtinë/Priština

Programski direktor dečijeg sela

SOS dečija sela

4Citaku, Valbona Prishtinë/

PrištinaIzvršni direktor SDSF

5Dedolli, Hamijet Prishtinë/

PrištinaIzvršni direktor MVPT

6 Deri, Donika

Fushë Kosovë/Kosovo Polje

Socijalni radnik SOS dečija sela

7Doli, Sakibe Gjakovë/

ÐakovicaIzvršni direktor Shtepia e Sigurte

8 Gashi, RinorPrishtinë/Priština

Rukovodilac pro-grama

HANDIKOS

9

Gojnovci, Rex-hep

Fushë Kosovë/Kosovo Polje

Izvršni direktor AKTI ORA

10Haxhihasani, Fitore

Pejë/Peć Izvršni direktor Centar za nezavisan život

11Jonuzi, Nazife Gjilan/Gn-

jilaneIzvršni direktor Liria Gnjilane

12Kabashi, Jubilea Prizren/

PrizrenIzvršni direktor QSGF Prizren

13Krasniqi, Iba-dete

Prishtinë/Priština

Izvršni direktor OFAP

14 Krasniqi, Rudolf Pejë/Peć Rukovodilac Duart Plot Meshire

15 Nrecaj, AntonPrishtinë/Priština

Viši pravni savetnik/ Rukovodilac pro-jekta

CLARD

16 Oseku, ArtaPrizren/Prizren

Psiholog/sestra Sigurna kuća Prizren

17Radonqiq, Nex-hat


Koordinator CLARD

18Rama, Ramadan Rahovec/

OrahovacRukovodilac Humaniteti


90

19Sadiku, Marigo-na


Psiholog Daunov sindrom Kosovo

20Seferi, Agron Prishtinë/

PrištinaMlađi specijalista za upravljanje predme-tima

Terre Des Hommes

21Sherifi, Nora Prishtinë/

PrištinaIzvršni direktor Udruženje autizam

22Vaqari, Klevis Prishtinë/

PrištinaEkspert za socijalne usluge na Kosovu

KMOP

23 Zeqaj, Sabrije Pejë/Peć Izvršni direktor Handikos

24Zogaj, Liridona Prishtinë/

PrištinaIzvršni direktor PEMA


91

III. Obrazac razgovora

PITANJA U RAZGOVORU SA CENTRIMA ZA SOCIJALNI RAD (CSR) ZA SOCIJALNO MAPI-

RANJE

Objasni: Ovaj razgovor se vodi kao deo početne faze projekta „Podrška boljim socijalnim uslugama

za najosetljivije grupe na Kosovu“. Ovde je brošura projekta sa kontakt informacijama. Ovaj proje-

kat finansira Evropska unija a realizuje ga „Save the children“ Kosovo. Partner u realizaciji projekta i

sa kojim ja radim kao konsultant je Evropski centar za istraživanje i politiku socijalne zaštite. Opšta

svrha ovog razgovora je da mi saznamo više o mandatu vaše institucije, vrstama usluga koje pruža-

te, korisnicima vaših usluga, koji su izazovi/potrebe/preporuke i tako dalje. Razgovor bi trebalo da

traje od 30 do 45 minuta.

Objasni Beleške sa ovog i drugih razgovora će biti sastavljene i analizirane u izveštaju o analizi

situacije koji će biti objavljen kasnije. Neće biti direktnih citata. Vaši odgovori će biti anonimni. Ali,

da li se vi slažete da možemo koristiti beleške iz razgovora sa vama kako bismo ih uneli u izveštaj o

analizi situacije?

Da / Ne [ukoliko je da, dajte na potpis obrazac saglasnosti]

A. OPŠTE INFORMACIJE

1. Naziv institucije:

2. Opština:

3. Godina osnivanja CSR:

B. MANDAT, KORISNICI I USLUGE

4. Koji je opšti mandat CSR u pogledu pružanja socijalnih i porodičnih usluga?

5. Imate li godišnji plan rada? Da — Ne

6. Proći ću kroz spisak ugroženih grupa. Možete li me obavestiti da li su ove grupe korisnici CSR,

prema vašem planu rada?

[Prođite kroz spisak, popunite prvu kolonu. Onda prođite kroz spisak još jednom i pitajte da li

je neka od ovih grupa primarni korisnik i da li CSR održava bazu podataka sa ovim korisnicima.

Poslednja kolona o broju korisnika će biti popunjena nakon postavljanja pitanja 6.1]


92

Moguće osetljive grupeOva grupa je

korisnik

Ova grupa je

primarni ko-

risnik

CSR održa-

va bazu

podataka

Broj ko-

risnika

Vrste usluga?

(spisak)

Deca sa invaliditetom

Deca bez roditeljskog sta-

ranja

Deca na ulici

Deca u sukobu sa zako-

nomDeca koja zloupotrebljava-

ju droge

Osobe sa invaliditetom

Osobe sa dugom bolešću

Osobe sa mentalnom bo-

lešću ili zavisnošćuOsobe koje žive u ekst-

remnom siromaštvu

Žrtve nasilja u porodici

Starija lica

Ostali 1 [___________]

Ostali 2 [___________]

6.1 Imate li procenu koliko osoba, uključujući i decu, je imalo koristi od vašeg rada tokom

2016. ili 2015. godine?

2016 2015

Upišite broj ukoliko vam kažu ____________ ____________

[Ukoliko postoje podaci podeljeni po osetljivim grupama, popunite poslednju

kolonu tabele iznad za 2016. godinu]

7. Kako odlučujete da podelite resurse različitim grupama korisnika?

[ispitajte ako je potrebno: koje faktore uzimate u obzir, tj. potrebe lokalnog stanovništva, sta-

tistika baze podataka, drugo?]


93

C. INFORMACIJE O INSTITUCIJI

8. Koji je broj radnika koji rade u CSR u vašoj opštini?

Puno vreme: __________; Skraćeno vreme:___________; Volonteri:__________;

8.1 Do koje mere smatrate da broj zaposlenih koje imate je dovoljan da vi obavljate svoj man-

dat?

(a) Veoma dovoljan

(b) Donekle dovoljan

(c) Nije dovoljan

(d) Uopšte nije dovoljan

(e) Ne zna/odbija

9. Koji procenat ili iznos godišnjeg budžeta opštine se izdvaja za CSR?

Upiši iznos ako je iznesen: ____________________

10. A koji iznos se izdvaja za socijalne usluge?

Upiši iznos ako je iznesen: ____________________

10.1 Do koje mere smatrate da je budžet dovoljan CSR-u da obavlja svoj mandat?

(a) Veoma dovoljan

(b) Donekle dovoljan

(c) Nije dovoljan

(d) Uopšte nije dovoljan

(e) Ne zna/odbija


94

11. Da li dobijate finansijska sredstva direktno od drugih izvora?

[ispitajte ako je potrebno: donatori, provizija od članstva, šta drugo?]

12. Da li opština trenutno ima budžet za subvencionisanje privatnih pružalaca socijalnih usluga na

lokalnom nivou?

(a) Ima. Ukoliko je odgovor ima, koji procenat ili koliko iz celokupnog budže-

ta__________

(b) Nema

(c) Ne znam

D. DRUGA PITANJA

13. Da li imate neku saradnju sa drugim institucijama ili pružaocima usluga na lokalnom nivou?

[ispitajte ako je potrebno: Ako je da, sa kim, kako?]

a. Javno finansirane institucije/pružaoci usluga

b. Međunarodni/nacionalni (MO/NVO) pružaoci usluga trećeg sektora

c. Privatni pružaoci usluga

14. Da li imate neku saradnju sa drugim institucijama ili pružaocima usluga na centralnom ni-

vou?

[ispitajte ako je potrebno: Ako je da, sa kim, kako?]

a. Javno finansirane institucije/pružaoci usluga

b. Međunarodni/nacionalni (MO/NVO) pružaoci usluga trećeg sektora

c. Privatni pružaoci usluga


95

15. Šta mislite koji su ključni izazovi u pružanju socijalnih usluga u vašoj opštini?

[ispitajte samo ako je potrebno: nedostatak finansijskih sredstava, nedostatak kapaciteta, šta

drugo?]

16. Šta mislite koji su ključni izazovi u vašoj saradnji sa drugim akterima/pružaocima usluga?

17. Koje su vaše preporuke kako da se reše izazovi u pitanjima 15 i 16?

18. Imate li neki izveštaj, tj. godišnji izveštaj ili druge materijale u vezi sa vašim radom, koji bi

mogli da nam pomognu da razumemo više o vašoj instituciji i uslugama koje pružate?

Hvala vam.


96

Upitnici za procenu kapaciteta

1. Prema podacima MRSZ-a, vidi se da je ukupno 22 licencirane organizacije za pružanje socijalnih usluga.

Da li mislite da li su one dovoljne da ispune potrebe marginalizovanih grupa i socijalne potrebe na

Kosovu?

2. Kako uopšteno ocenjujete proces licenciranja socijalnih usluga na Kosovu?

3. Ukoliko biste dali grubu ocenu toga koliko korisnika dobija usluge u poređenju sa opštim brojem lica

kojima je pomoć potrebna, koliki % ciljnih gruba mislite da je pokriven socijalnim uslugama na Kosovu

(CSR, NVO i druge)?

4. Kako uopšteno ocenjujete kvalitet pružanja socijalnih usluga u CSR-a na Kosovu?

5. Kako uopšteno ocenjujete kvalitet pružanja socijalnih usluga od strane NVO-a na Kosovu?

6. Šta mislite, koji su ključni izazovi u pružanju socijalnih usluga na Kosovu? (na primer: nedostatak

fondova, nedostatak kapaciteta ili nešto drugo?)

7. Šta mislite, koji su ključni izazovi u saradnji među pružaocima socijalnih usluga (CSR-a i NVO-a)?

8. Koje su vaše preporuke o tome kako bi mogli da se tretiraju izazovi iz pitanja 6 i 7?

9. Da li mislite da je proces decentralizacije socijalnih usluga na Kosovu bio pravi i dobro sproveden

postupak? Molimo da objasnite zašto.

10. Šta mislite, koji su koraci od prioriteta za poboljšanje decentralizovanih usluga i za povećanje kvaliteta

socijalnih usluga na Kosovu?

11. Koje su vaše preporuke što se tiče sastavljanja politika za prevazilaženje izazova i povećanje kapaciteta?


97

Upitnik u Centrima za socijalni rad

1. Grad Kliknite za unos teksta.

A. MANDAT, KORISNICI I USLUGE

2. Koji je opšti mandat vašeg CSR-a što se tiče

pružanja socijalnih i porodičnih usluga?

Kliknite za unos teksta..

3. Koje su grupe od prioriteta (koje imaju

potrebu) ili najčešći slučajevi koji zahtevaju

usluge vašeg CSR-a?

Kliknite za unos teksta.

4. Koje usluge vi pružate vašim korisnicima? Kliknite za unos teksta.

5. Koje druge usluge pružate, a koje nisu di-

rektno posvećene vašim korisnicima (na pri-

mer zalaganje)?


6. Da li imate podatke koliko je korisnika,

obuhvatajući i porodice, imalo koristi od

vašeg rada u toku 2015. i 2016. godine?

2015: Kliknite za unos teksta.


7. Ukoliko date grubu ocenu o tome koli-

ko korisnika vi podržavate, u poređenju sa

opštim brojem lica kojima su vaše usluge pot-

rebne, u procentima, šta mislite, koliko pro-

cenata ciljne grupe pokrivate vi kao CSR?



98

B. LJUDSKI I TEHNIČKI RESURSI

8. Da li je infrastruktura vašeg

CSR-a dovoljna za pružanje kvali-

tetnih usluga? Zašto?


9. Koliki je broj osoblja koje radi

direktno na pružanju usluga koris-

nicima u vašem CSR-u?


10. Šta mislite, koliko je dovoljan

ovaj broj osoblja da biste vršili vaš

mandat?

☐ Iznad standarda

☐ Dovoljan

☐ Nedovoljan, ali se potrebe nekako pokrivaju

☐ Nedovoljan za pokrivanje potreba

☐ Ne znam / Ne mogu da odgovorim 11. Koliko članova osoblja je licen-

cirano za pružanje socijalnih i po-

rodičnih usluga?


12. Šta mislite, koliko je dovoljan

budžet za pružanje kvalitetnih us-

luga?

☐ Iznad standarda

☐ Dovoljan



☐ Ne znam / Ne mogu da odgovorim 13. Da li su u potpunosti sprovede-

ni minimalni standardi u vašem

CSR-u? Molimo vas elaborišite



99

C. OSTALA PITANJA

14. Da li sarađujete sa drugim ins-

titucijama ili pružaocima usluga na

lokalnom nivou. Ukoliko Da, sa kim,

kako?


15. Da li mislite su usluge vašeg

CSR-a i vaših partnera dovoljne

i zadovoljavajuće kako bi ispunile

potrebe ciljne grupe? Molimo vas

da objasnite zašto


16. Šta mislite, koji su ključni izazo-

vi za pružanje socijalnih usluga na

lokacijama na kojima delujete? (na

primer: nedostatak fondova, ne-

dostatak kapaciteta, nešto drugo?)


17. Šta mislite koji su ključni izazovi

u vašoj saradnji sa drugim partne-

rima/ pružaocima socijalnih usluga

(obuhvatajući i CSR-e)?


18. Koje su vaše preporuke o tome

kako bi mogli da se tretiraju izazovi

u pitanjima 16 i 17?


19. Da li mislite da je proces

decentralizacije socijalnih usluga

na Kosovu bio pravi i dobro spro-

veden postupak? Molimo vas objas-

nite zašto?


20. Da li imate neki izveštaj ili druge

materijale koji su povezani sa vašim

radom, a koji može da pomogne da

se bolje upoznamo sa vašim radom

i uslugama koje pružate?



100

Upitnik za NVO

OPŠTE INFORMACIJE O FUNKCIONISANJU ORGANIZACIJE

1. Ime organizacije Kliknite za unos teksta.

2. Lokacije na kojima deluje Kliknite za unos teksta.3. Kada je osnovana? Kliknite za unos teksta.

4. Da li je vaša organizacija licencirana za

pružanje socijalnih i porodičnih usluga?

Da ☐ Ne ☐

Ukoliko Da, do kada je licenca važeća: Kliknite za unos tek-

sta.5. Da li vaša organizacija ima strateški

plan?

Da ☐ Ne ☐

Ukoliko Da, koliko godina: Kliknite za unos teksta.

6. Da li vaša organizacija ima redovan

godišnji plan?

Da ☐ Ne ☐

Ukoliko Da, kako obezbeđujete njegovo sprovođenje?


Koje mehanizme obezbeđivanja kvaliteta

usluga koristi vaša organizacija? Na osnovu

kojih socijalnih principa pružate usluge?

Da li imate mehanizme za praćenje i ocen-

jivanje?


Da ☐ Ne ☐

Ukoliko Da, kako obezbeđujete njihovo sprovođenje?

Da li sastavljate spoljne ocene vašeg rada? Da ☐ Ne ☐

Ukoliko da, koliko često? Kliknite za unos teksta.


101

MANDAT, KORISNICI I USLUGE

10. Koji je opšti mandat vaše organizacije što se tiče

pružanja socijalnih i porodičnih usluga?


11. Ko je vaša primarna i ciljna grupa (target group)? Kliknite za unos teksta.12 Koje usluge pružate vašim korisnicima? Kliknite za unos teksta.

13. Koje druge usluge pružate, a koje nisu direktno

posvećene vašim korisnicima (na primer zalaganje)?


14. Da li imate podatke o tome koliko je korisnika,

obuhvatajući i porodice, imalo koristi od vašeg rada

tokom 2015. i 2016. godine?



15. Ukoliko date grubu ocenu o tome koliko koris-

nika vi podržavate, u poređenju sa opštim brojem

lica kojima su vaše usluge potrebne u procentima,

šta mislite, koliko procenata ciljne grupe pokrivate vi

kao organizacija?



102

INFORMACIJE O ORGANIZACIJI

16. Koliki je broj osoblja koji rade u vašoj or-

ganizaciji?

Puno radno vreme ☐ Skraćeno radno vreme ☐

17. Koliki je broj osoblja koji radi direktno na

pružanju usluga korisnicima u vašoj organiza-

ciji?

Puno radno vreme ☐ Skraćeno radno vreme ☐

18. Šta mislite, koliko je ovaj broj osoblja dovol-

jan za vršenje vašeg mandata?

☐ Iznad standarda

☐ Dovoljan



☐ Ne znam / Ne mogu da odgovorim

19. Iz kojih se izvora finansirate? Kliknite za unos teksta.

20. Koji se procenat ili koji se iznos vašeg go-

dišnjeg budžeta dodeljuje direktnim uslugama?


21. Šta mislite, koliko je ovaj budžet dovoljan za

pružanje kvalitetnih usluga?

☐ Iznad standarda

☐ Dovoljan



☐ Ne znam / Ne mogu da odgovorim


103

OSTALA PITANJA

22. Da li sarađujete sa drugim institucijama ili pružaocima usluga na

lokalnom nivou? Ukoliko da sa kim i kako?


23. Da li mislite da su vaše usluge i usluge vaših partnera dovoljne i

zadovoljavajuće za ispunjenje potreba vaše ciljne grupe? Molimo vas

objasnite zašto


24. Šta mislite, koji su glavni izazovi u pružanju socijalnih usluga na

lokacijama na kojima vi delujete? (Na primer: nedostatak fondova,

nedostatak kapaciteta, nešto drugo?)


25. Šta mislite, koji su glavni izazovi u vašoj saradnji sa ostalim partne-

rima/ pružaocima socijalnih usluga (obuhvatajući i CSR-e)?


26. Koje su vaše preporuke o tome kako bi mogli da se tretiraju izazovi

iz pitanja 24 i 25?


27. Da li mislite da je proces decentralizacije socijalnih usluga na Koso-

vu pravi i dobro sproveden postupak? Molimo vas da objasnite zašto?


28. Da li imate neki izveštaj ili druge materijale koji su povezani sa

vašim radom, a koji mogu da nam pomognu da se bolje upoznamo sa

vašim radom i uslugama koje pružate?



104

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u Kosovu

Kofinansira:

Implementira:

Documents

ANALIZA SITUACIJE - Save the Children in Kosova/o · 2019-04-23 · Analiza situacije: Pravni i Fiskalni Kontekst kao i Kapaciteti Pružalaca Usluga na Kosovu Save the Children na