ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA

ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA

SEMINARSKI RAD

1. UVOD..32. POJAM I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA............42.1. Pojam obrtnih sredstava................................................42.2. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava ..................................52.3. Kruenje obrtnih sredstava........................................72.4. Koeficijent obrta..83. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA (FONDA)...............................103.1. Promene neto obrtnog kapitala...................................................113.2. Visina NOK..................................................................................153.3. Izvetaj o tokovima neto obrtnog kapitala...................................17

1. UVOD

Sredstva preduzea su iskazana u aktivi bilansa stanja i njihovo sagledavanje predstavlja analizu imovinskog poloaja. Imovinski poloaj se odreuje na osnovu strukture ukupne, poslovne i operativne aktive, strukture, stanja i iskorienosti fiksne imovine, strukture i brzine obrta obrtne imovine, i na osnovu koeficijenta obrta poslovne imovine. Ukupnu aktivu ini poslovna i vanposlovna aktiva. Poslovnu aktivu ine: dugoroni plasmani i operativna imovina, koju ine fiksna i obrtna imovina. Obim angaovanih ili upotrebljenih sredstava zavisi od vrste, strukture, obima i usluga, proizvodnje i prodaje. Analiza treba da utvrditi prirodu pomeranja u strukturi sredstava. Ova pomeranja mogu da budu posledica sezonskih uticaja ili posledica tekoa na koje se nailazi u proizvodnji, prodaji ili naplati. Analizom treba identifikovati i sredstva koja ne doprinose dobitku, odnosno sredstva koja ne stvaraju korist i njih treba prodati ili otpisati. Obim i struktura osnovnih sredstava odreena je zadatkom poslovanja, a obim i struktura obrtnih sredstava uslovljena je instaliranim kapacitetima.

2. POJAM I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA

2.1. Pojam obrtnih sredstava

Obrtna sredstva preduzea predstavljaju imovinu preduzea i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroe u procesu reprodukcije preduzea. Pod obrtnim sredstvima se smatrajuona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troe u poslovnim procesima preduzea i ija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godinje. Njihov vek upotrebe je krai od jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i osnovna sredstva.Preteni deo obrtnih sredstava inepredmeti rada. Kategorija obrtnih sredstava je, ira od predmeta rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novana sredstva, gotovi proizvodi, potraivanjai sl. Obrtna sredstva ine i deo osnovnih sredstava male vrednosti i roka trajanja do godinu dana.Deo predmeta rada se fiziki transformie u novi proizvod i ini njegovu supstancu, a jedan deo slui stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoni i sporedni materijali. Novana sredstva i potraivanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzea.Obim obrtnih sredstava uslovljen je: vrstom delatnosti preduzea, cenama, vremenom obrta i korektivnim stavkama. Vee cene poveavaju a manje umanjuju obim obrtnih sredstava. Krae vreme obrta uslovljava manji iznos potrebnih obrtnih sredstava, a due vreme zahteva vie obrtnih sredstava. Od korektivnih stavki koje utiu na nivo obrtnih sredstava posebno je znaajna amortizacija, jer predstavlja transformaciju osnovnih sredstava u obrtna.

2.2. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se mogu klasifikovati:prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzea, prema izvorima, nainu pribavljanja, vremenskom angaovanju i dr.Prema ulozi koju vre u ciklusu proizvodnje, obrtna sredstva se mogu podeliti na:1) sredstva u materijalnom obliku2) sredstva u novanom obliku;3) sredstva u obliku prava.Obrtna sredstva u materijalnom obliku ine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju, nedovrena proizvodnja i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventara i ambalae.Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih, pomonih, energetskih i potronih materijala. Prema stepenu izvrenja obrade predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala, poluproizvoda, delova i nedovrenih proizvoda. Prema svrsi kojoj slui reprodukcioni materijal moe biti osnovni, pomoni i sporedni. Osnovni materijal ulazi naturalno u proizvod i ini njegovu osnovnu supstancu.Za razliku od materijala koji je ve bio predmet odredjene delatnosti, sirovine su predmeti uzeti iz prirode, koji nisu pretrpeli bitne promene. Sirovine su predmeti rada u ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi (rude, nafta, pamuk i dr.), dok je materijal predmet rada u preradjivakoj industriji.Pomoni materijal slui kao dodatak osnovnom materijalu ili kao sredstvo za odravanje. Pojavljuje se kao: pomoni materijal izrade, koji se upotrebljava za odravanje istoe prostorija i dr; ambalaa, koja slui za uvanje, pakovanje i otpremu robe.Ambalaa se pojavljuje kao odvojiva (povratna) koja due traje i vraa se proizvodjau ili trgovini, i kao neodvojiva, koja se zaraunava odjednom u cenu kotanja.Goriva predstavljaju posebnu vrstu pomonog materijala, koji slui kao dodatak osnovnom materijalu za pokretanje sredstava za rad ili za stvaranje potrebnih uslova za odvijanje procesa rada. Tako postoji tehnoloko gorivo, koje se dodaje osnovnom materijalu, da u njemu izazove odredjene promene i energetsko gorivo koje slui kao izvor energije.Poluproizvodi su predmeti rada na kojima nisu izvrene sve faze obrade. Po stepenu dovrenosti poluproizvodi se nalaze izmedju materijala i gotovih proizvoda. Oni moraju biti izradjeni u samom preduzeu ili kupljeni od drugih preduzea.Nedovreni proizvodi su predmeti rada na kojima je zapoeto, ali nije dovreno tehnoloko kompletiranje proizvoda. U preduzeima sa duim ciklusom proizvodnje nedovrena proizvodnja je znaajno prisutna. Ova proizvodnja se naziva proizvodnjom u toku.Gotovi proizvodi predstavljaju rezultat proizvodne delatnosti preduzea koji treba da zadovolji odredjene line ili proizvodne potrebe, a realizuju se na tritu.Obrtna sredstva u novanom obliku, javljaju se kao gotov novac u blagajni i iro-raunima, a namenjen je za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje preduzea, ili pak odredjene finansijske transakcije preduzea.Novana sredstva ine i devizna sredstva preduzea u bankama, kao i raznovrsna potraivanja po osnovu prodaje i finansijskih aranmana preduzea.Obrtna sredstva u obliku prava javljaju se u vidu potraivanja od kupaca, za isporuenu, a nenaplaenu robu.Licence koje se isplauju na teret trokova poslovanja se takodje ubrajaju u obrtna sredstva koja se stiu po osnovu odredjenih prava.Prema nainu pribavljanja i njihovom korienju obrtna sredstva mogu biti kreditno trajna, tj. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona ulaganja. Po pravilu potrebu za povremenim obrtnim sredstvima preduzee pokriva iz sredstava bankarskih kredita.Trajna obrtna sredstva preduzea obrazuju izdvajanjem iz dobiti ili iz sredstava kredita. Trajna obrtna sredstva mogu se obrazovati i iz sredstava dotacije osnivaa, koja ovaj daje pri osnivanju preduzea ili u toku njegovog poslovanja. Trajna obrtna sredstva (osim onih iz kredita), ulaze u poslovni fond preduzea i potrebno ih je namenski koristiti.

2.3. Kruenje obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ciklusu koliinski utroe i vrednosno ulaze u nove proizvode. Ona se troe jednokratnom upotrebom.Obrtna sredstva stalno krue u procesu poslovanja preduzea. To kruenje se moe prikazati na sledei nain.Ciklus obrtanja sredstava zapoinje novcem, koji slui za kupovinu sirovina, repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzea. Uz pomo ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) stvara se gotov proizvod ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju realizuju na tritu i za to se dobijaju novana sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Na taj nain se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzea.

Slika 1. Kruenje obrtnih sredstavaKruenje sredstava, odnosno stalno pretvaranje imovine preduzea iz jednog u drugi oblik, sve do pretvaranja u polazni oblik, odredjeno je poslovnim procesom i delatnou preduzea. Medjutim, iako kruno kretanje obrtnih sredstava iz jednog u drugi oblik sve do pretvaranja u polazni oblik predstavlja celovit poslovni proces, u svakoj fazi poslovnog procesa ovo kretanje odvija se pod razliitim uslovima vezivanja i korienja sredstava.Gomilanjem obrtnih sredstava u jednom obliku, poveavaju se i ukupne potrebe preduzea za obrtnim sredstvima. Preduzee moe imati raspoloiva obrtna sredstva jednaka ukupno potrebnim, ali se, zbog poremeaja u njihovoj strukturi, moe pojaviti nedostatak raspoloivih obrtnih sredstava. Shodno tome, prelaz obrtnih sredstava iz jednog oblika u drugi, odnosno njihovo transformisanje, od velikog je znaaja za ekonomiju svakog preduzea. pa se mora neprekidno pratiti i analizirati.

2.4. Koeficijent obrta

Sa stanovita ekonomije i finansiranja preduzea, potrebno je da se proces poslovanja odvija kontinualno i to bre. Zbog toga se pratibrzina obrtanja obrtnih sredstavai u tu svrhu izraunava koeficijent obrta. Sagledavanje brzine obrtanja obrtnih sredstava je znaajno za ocenjivanje poslovanja obrtnim sredstvima u preduzeu.Odnos izmedju utroenih i korienih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanjatih sredstava u odredjenom periodu. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzea dobija se uporedjivanjem ostvarenog prometa sa prosenim stanjem korienih, odnosno angaovanih obrtnih sredstava. Pod pojmom obrta podrazumeva se odnos dveju veliina od kojih jedna predstavlja kretanje sredstava, a druga je odredjena prosenim stanjem obrtnih sredstava.Najjednostavniji nain izraunavanja prosenog stanja obrtnih sredstava je kada se poetno stanje i konano stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa 2. Medjutim, u sluajevima znaajnih oscilacija tokom godine, zbog neravnomernog nabavljanja materijala i izrade i prodaje gotovih proizvoda, proseno koriena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledei nain:(Poetno stanje + 12 mesenih stanja) / 13Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspenosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. Utvrdjuje se iz odnosa sledeih veliina:(Ukupan prihod po ceni kotanja) / (Proseno koriena obrtna sredstva)

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda(najee u toku jedne godine). Obino se smatra da je preduzee uspenije ukoliko je koeficijent obrta vei. Ukoliko je obrt sredstava vei, utoliko je neophodno manje angaovati sredstva za izvrenje odredjenih poslovnih ciljeva i obrnuto. Medjutim, visok koeficijent obrta moe biti posledica malih zaliha i nedovoljnih narudbina za njihovo obnavljanje. Nasuprot tome, nizak koeficijent obrta moe ukazivati na sporu cirkulaciju obrtnih sredstava i pojavu nekurentnih zaliha.Vreme trajanja obrtanja ukupnih obrtnih sredstavautvrdjuje se deljenjem broja dana u godini sa koeficijentom obrta. Ono predstavlja broj dana u kojima je odredjena masa sredstava vezana u pojedinim oblicima obrtnih sredstava.Bra cirkulacija obrtnih sredstava ili vei koeficijent obrtanja, obezbedjuju preduzeu kvalitetnije poslovanje. Vei koeficijent obrta omoguava da se isti obim proizvodnje finansira sa manje sredstava. Manja koliina utroenih sredstava smanjuje ukupne trokove preduzea, ime se poveava njegova ekonominost poslovanja. Brim obrtom sredstava preduzea mogue je sa istom masom angaovanih sredstava finansirati vei obim poslovanja, to pozitivno utie na finalni rezultat i cilj preduzea a to je masa dobiti.

3. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA (FONDA)

Kod utvrivanja kvaliteta stanja sredstava i njihovih izvora veoma je znaajan podatak o visini neto obrtnih sredstava (iz perspektive aktive) ili neto obrtnog fonda (iz perspektive pasive). Re je o istoj raunskoj veliini koja predstavlja viak dugoronog kapitala (sopstvenog i tueg) preko neto imobilizacija (neto obrtni fond), odnosno viak obrtnih sredstava preko kratkoronih obaveza (neto obrtna sredstva).Najpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i razvoju finansijske strukture jeneto obrtni fond(NOF) koji predstavljadeo dugoronog kapitala koji po pokriu imobilizacija ostaje preduzeu na raspolaganju. Neto obrtni fond odgovara raunskoj veliini koja se dobija iz razlike zbirova dugoronog kapitala (sopstvenog i tueg) i neto imobilizacija. Podaci na osnovu kojih se izvodi analiza NOF su sadrani u bilansu stanja.Neto obrtni kapital (NOK) ili NOF je, u bilansnom smislu, fenomen pasive. Njemu u aktivi odgovara konceptneto obrtne imovine (NOI) ili neto obrtnih sredstava (NOS). NOI predstavlja deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoronih obaveza (kratkoronog tueg kapitala)te se finansira iz sopstvenog i pozajmljenog dugoronog kapitala, odnosno pokriva se neto obrtnim kapitalom. Neto obrtna sredstva (NOS) odgovaraju raunskoj veliini koja se dobija iz razlike zbira obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza.Iz bilansne ravnotee proizilazi i obavezna raunska jednakost neto obrtnog kapitala (NOK) i neto obrtne imovine (NOI). Ukoliko su neto imobilizacije jednake dugoronim izvorima odnosno obrtna sredstva jednaka kratkoronim obavezama, NOF je jednak 0. Ukoliko su kratkorone obaveze vee od obrtnih sredstava, NOF je negativan, to pokazuje da je deo kratkoronih obaveza uloen u investicije.Neto obrtni fondukazuje na pokrivenost dugoronih sredstava dugoronim izvorima i time daje uvid u dugoronu likvidnost odnosno solventnost preduzea. Tokom niza sukcesivnih vremenskih perioda dolazi do promena u visini neto obrtnog fonda. Izvoenje zakljuaka o finansijskom poloaju preduzea na osnovu neto obrtnog fonda pretpostavlja poznavanje njegovog kvantitativnog i kvalitativnog aspekta. Naime, ne postoji opte, univerzalno pravilo o visini NOF koje e vaiti za sva preduzea. Bitno je da se neto obrtnim fondom (koji zavisi od veliine i vrste preduzea, stope rentabilnosti itd.) obezbeuje rentabilnost i likvidnost poslovanja preduzea.

3.1. Promene neto obrtnog kapitala (neto obrtne imovine)

Donoenje zakljuaka o finansijskom poloaju preduzea, zasnovanim na analizi neto obrtnog fonda, prikazano je u tabeli koja sadri elemente bilansa stanja. Analizom je potrebno identifikovati uzrok rasta odnosno pada NOF. Osnovni uzroci promena NOK i NOI su: bruto dobitakshvaen kao zbir neto dobitaka, amortizacije i trokova dugoronih rezervisanja ili gubitak nakon korekcije za ove trokove, koji e se pojaviti ako preduzee u bilansu uspeha zabelei neto gubitak vei od amortizacije i trokova rezervisanja;promene vrednosti stalne imovinenepokrivene promenama sopstvenog kapitala i dugoronog tueg kapitala, odnosno promene stalne imovine na teret ili u korist obrtne imovine ili kratkoronih obaveza preduzea;promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipronih promena stalne imovine i dugoronih rezervisanja i obavezatj. promene vlasnikog uloga u korist ili na teret obrtnih sredstava ili kratkoronih obaveza;promene vrednosti dugoronog poverilakog kapitala (dugoronih rezervisanja i obaveza)bez potiruih promena stalne imovine i vlasnikog kapitala, dakle promene dugoronih rezervisanja i obaveza na teret ili u korist obrtne imovine i kratkoronih obaveza.promene kratkoronih obaveza nekompenzovane promenama obrtne imovinetj. samo one promene na kratkoronim obavezama (ukljuujui i pasivna vremenska razgranienja) koje su se odigrale neposredno na teret ili u korist dugoronih obaveza, sopstvenog kapitala i stalne imovine.U skladu sa datim optim objanjenjima o uzrocima promena NOK sagledaemo kako dolazi do njegovog porasta odnosno smanjenja.Porast NOKmoe, dakle, nastati: kao posledica smanjenja imobilizacija (prodaja i otpis osnovnih sredstava), samofinansiranjem (ako su prihodi vei od ukupnih rashoda bez amortizacije), zaduenjem (poveanje dugoronih i srednjoronih kredita,konverzije kratkoronih u dugorone zajmove, poveanje dugoronih obaveza prodajom novog kola obveznica), poveanjem dugoronog kapitala (dokapitalizacije, dobici, novi dugoroni zajmovi), kao posledica prenosa sredstava sa izdvojenih fondova na redovan iro raun.

Obrnuto, nabavka osnovnih sredstava, isplata sopstvenog kapitala i dugoronih zajmova (definansiranje) i poslovanje sa gubitkom ima za posledicu smanjenje raspona izmeu dugoronog kapitala i imobilizacija, a timeismanjenje neto obrtnog fonda. Drugaije reeno, smanjenje NOF dolazi usled: poveanja stalne imovine pribavljanjem nematerijalnih ulaganja, kupovinom, izgradnjom ili izradom novih osnovnih sredstava isplate anuiteta po osnovu dugoronih zajmova tj. smanjenja dugoronih obaveza otplatom obveznica i eventualnom konverzijom dugoronih u kratkorone kredite gubitaka isplate dobitka u obliku poveanih linih dohodaka ili uplatom na posebne raune fondova.Vei NOF znai da je deo zaliha finansiran sopstvenim kapitalom. Opadanje NOF, praeno finansijskim tekoama odravanja likvidnosti, siguran je indikator finansijskog oboljenja preduzea. Konano, negativan neto obrtni fond znai da se deo imobilizacija finansira kratkoronim obavezama, to je praeno nelikvidnou koja nagovetava predsteajnu situaciju. Kako visina neto obrtnog fonda varira tokom vremena, potrebno je, u cilju odravanja finansijske ravnotee, stalno usklaivanje neto obrtnog fonda.Izmeu zbira bilansa stanja, obrtnih sredstava i obrtnog fonda postoji odreena korelacija.Bri porast NOF od zaliha ukazuje na trend jaanja obrtnih sredstava. Manja mara sigurnosti (odnos neto obrtnog fonda i zaliha) ne odgovara preduzeu, posebno u uslovima kada kratkorone obaveze rastu srazmerno poveanju zaliha. Poloaj preduzea, sa aspekta likvidnosti, pogorava se ukoliko kratkorone obaveze rastu u odnosu na zbir sopstvenih izvora i dugoronih zajmova.

NETO OBRTNI FONDu 000 din.Red. br.OPIS/GODINA12345

1.Kapital

2.Gubitak

3.Sopstveni izvori (1 2)

4.Dugorona rezervisanja

5.Sopstveni i sa njima izjednaeni izvori (3+4)

6.Dugorone obaveze

7.Ukupni dugoroni izvori (5+6)

8.Stalna imovina

9.Sopstveni neto obrtni fond NOF (5-8)

10.Neto obrtni fond (7-8)

11.Kratkoroni zajmovi

12.Sopstveni i pozajmljeni finansijski kapital (10+11)

13.Zalihe

1. Pokrie zaliha sopstvenim NOF(red. br. 9: zalihe)

2. Pokrie zaliha NOF (red. br.10: zalihe)

3. Pokrie zaliha sopstvenim i pozajmljenim finansijskim kapitalom (red. br.12: zalihe)

14.Obrtna sredstva

1. Pokrie obrtnih sredstava sopstvenim NOF(red. br.9: obrtna sredstva)

2. Pokrie obrtnih sredstava NOF(red. br. 10: obrtna sredstva)

3. Pokrie obrtnih sredstava sopstvenim i pozajmljenim finansijskim kapitalom(red. br. 12: obrtna sredstva)

Otpisivanje osnovnih sredstava ne utie na NOF. Ono samo smanjuje neto rezultat (dobitak) i pokazuje deo bruto rezultata koji se odnosi na otpis imobilizacija. Ukoliko bi bruto rezultat bio nula, pojavio bi se gubitak tano u visini amortizacije, a NOF bi ostao nepromenjen. Ta neosetljivost NOF na visinu amortizacije potie otuda to se amortizacija kao kalkulativni troak pokriva iz ukupnog prihoda, ali ostaje na iro raunu. Kada bi se ta sredstva izdvajala na poseban raun, onda bi se smanjivao neto rezultat, a za taj iznos bi se smanjivala obrtna sredstva, dok bi se NOF poveavao samo za iznos neto rezultata.3.2. Visina NOK

Analiza finansijskog poloaja i izvoenje zakljuka o kvalitetu upravljanja finansijama preduzea na osnovu NOK pretpostavlja poznavanje njegovog obima. NOK je raunska veliina koja proizilazi iz stanja odreenih delova bilansa. Normala nije fiksirana unapred, iako izvesne banke pokazuju tendenciju da kvalifikuju zdravom finansijskom situacijom kada elementi aktive (obrtna sredstva) obrtnog fonda predstavljaju bar 200% ukupnih elemenata pasive (kratkoronih obaveza).Visina NOFje individualno uslovljena i zavisi od niza faktora kao to su:vrsta, veliina i delatnost preduzea,stopa rentabiliteta,politika nabavke i prodaje,odnos izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala,visina i uslovi korienja dugoronih zajmovaitd.Vrsta, veliina i delatnost preduzeautiu na potrebni nivo NOI, odnosno NOK. Usluna preduzea (npr. saobraajna preduzea, hoteli, preduzea za tehnike usluge, intelektualne usluge itd.) uobiajeno nesmetano posluju sa niskim nivoom NOK jer nemaju potrebu dranja visokih zaliha. Za razliku od njih industrijska preduzea moraju raspolagati neposredno viim nivoom NOK pre svega zbog veih zaliha kao nune pretpostavke kontinuiteta proizvodnje i prodaje, zatim zbog prodaje na poek itd.Politika proizvodnjeje takoe bitan inilac potrebnog nivoa NOK. Ona je posebno znaajna za preduzea koja imaju sezonski karakter prodaje. Takva preduzea imaju dve mogunosti: 1) da se vremenski raspored proizvodnje u toku godine podredi obimu obimu isporuka proizvoda kupcima, to pogoduje odravanju niskog nivoa zaliha u proizvodnji i gotovih proizvoda, i 2) da se obezbedi ravnomerna proizvodnja sa posledicama gomilanja zaliha u sezonama niske prodaje.Politika prodajeutie na nivo potrebnog NOK i preko zaliha gotovih proizvoda i preko potraivanja od kupaca. Spremnost preduzea da zadovolji potrebe kupaca zahteva dranje visokog nivoa zaliha proizvoda, to podie nivo potrebnog NOK i obrnuto. S druge strane, konkurentske prednosti preduzea postiu se i povoljnijim finansijskim uslovima prodaje. Pod ostalim istim uslovima vee prodajne anse imaju preduzea koja od kupaca ne trae avansna plaanja, koja prodaju robu na poek, koja kupcima odobravaju trgovake kredite itd., to naravno, poveava potrebe preduzea za NOK.Politika podele dobitka, posebno proglaavanja i isplate dividendi je u tesnoj vezi sa nivoom potrebnog NOK. Prednost je u pridravanju odabrane politike dividendi, mada to ponekad moe ugroavati poziciju preduzea u pogledu NOK. Odnos NOK i dividendi je sloeno pitanje na koje nije lako dati odgovor bez veoma skrupulozne analize. Pod ostalim jednakim uslovima se moe rei da proglaavanje i gotovinska isplata visokih dividendi oteava odravanje ili postizanje ciljne pozicije NOK.Rast obima poslovne aktivnosti preduzeatakoe utie na nivo NOK. Iznos angaovanih sredstava u obliku zaliha, potraivanja od kupaca, gotovine i sl., pa tako ne potrebni NOK nije proporcionalna vrednost u odnosu na rastui obim aktivnosti, pogotovu ako postoji mogunost jo paljivijeg korienja obrtnih sredstava i ako je rast obima aktivnosti zasnovan na proizvodno-prodajnoj diversifikaciji preduzea.Iz navedenog proizilazi da senormalnom visinom NOF u jednom preduzeu moe smatrati svaki iznos koji obezbeuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvravanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prolosti, nego i u doglednoj budunosti.

3.3. Izvetaj o tokovima neto obrtnog kapitala

Analiza NOK ima izuzetan znaaj prilikom utvrivanja finansijskog poloaja preduzea. Sadraj izvetaja o tokovima neto obrtnog kapitala je prezentiran u sledeoj tabeli:

Izvetaj o tokovima NOKTokovi NOK2002.2003.

AIzvori (poveanja, prilivi) NOK

1.Neto dobitak

2.Amortizacija

3.Trokovi rezervisanja

4.Iskoriena dugorona rezervisanja

5.Dobici od prodaje osnovnih sredstava

6.Poveanje NOK iz poslovanja bilansa uspeha (1+2+3-4-5)

7.Prodaja opreme

8.Uplate akcionara

9.Poveanje dugoronih kredita

Svega izvori (prilivi) NOK (7+8+9+10)

B.Upotreba (smanjenja, odlivi) NOK

1.Nabavka opreme

2.Poveanje dugoronih finansijskih plasmana

3.Smanjenje ostalih dugoronih obaveza

4.Proglaene dividende

5.Proglaena uea menadmenta i zaposlenih u dobitku

Svega upotreba (odlivi) NOK (od 1 do 6)

V.Neto priliv (odliv) NOK (A-B)

G.NOK na poetku godine

D.NOK na kraju godine (V+G ili G-V)

Sastavljanje i objavljivanje Izvetaja o tokovima NOK kod nas nije zakonska obaveza, te stoga ne ini sastavni deo godinjeg rauna preduzea. U ovom izvetaju posebno objanjenje zahteva pozicija Dobici od prodaje osnovnih sredstava, za koju se vri umanjenje priliva NOK iz tekueg poslovanja (bilansa uspeha). Njena pojava uslovljena je injenicom da je smanjenje osnovnih sredstava prodajom u punom iznosu prodajne vrednosti, dakle i sa dobitkom iz te operacije koji je sadran u prodajnoj vrednosti, ukljuena meu ostala poveanja NOK. Da je iz toga pristekao gubitak, njegov iznos bi bio iskazan kao dodatna stavka tokova NOK iz bilansa uspeha, opet na poziciji A.5 u naem izvetaju zato to bi prihod od prodaje osnovnih sredstava bio iskazan kao posebna pozicija priliva NOK (u alineli A.8.) po nioj vrednosti od vrednosti smanjenja osnovnih sredstava.U sluaju pojave gubitka u bilansu uspeha preduzea u Izvetaju o tokovima NOK pozicija A.1. dobila bi naziv gubitak, a njegov iznos negativni predznak bio bi iskazan u zagradama.Izvetaj o tokovima NOK je posebno znaajan ne samo kao informaciona podrka menadmentu preduzea ve i za eksterne korisnike, odnosno analitiare koji za njih rade, radi dobijanja slike o stanju preduzea koje je od interesa za njih.

KORIENA LITERATURA

1) www.megatrend-online.com2) Mr. Predrag Kapor Bankarstvo 3) Dr. Miroljub Hadi Bankarstvo 4) Finansijski portal www.24x7.co.yu 5) Mr. Damir ehovi Bankarski menadment

Seminarski radPage 3