Analiza Neto Obrtnog Fonda

ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA

MEGATREND UNIVERZITETFAKULTET ZA MENADŽMENVALJEVO


SEMINARSKI RAD

Mirjana Petrović Br. indeksa: F/141/09

Užice, 07.01.2010.

Seminarski radPage 1


SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………..…………3

2. POJAM I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA......………..……....4

2.1. Pojam obrtnih sredstava..............................................…….…….4

2.2. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava …................................…..5

2.3. Kruženje obrtnih sredstava……………........................................7

2.4. Koeficijent obrta……………………………………………………..8

3. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA (FONDA)...............................10

3.1. Promene neto obrtnog kapitala...................................................11

3.2. Visina NOK..................................................................................15

3.3. Izveštaj o tokovima neto obrtnog kapitala...................................17



1. UVOD

Sredstva preduzeća su iskazana u aktivi bilansa stanja i njihovo sagledavanje

predstavlja analizu imovinskog položaja. Imovinski položaj se određuje na osnovu

strukture ukupne, poslovne i operativne aktive, strukture, stanja i iskorišćenosti fiksne

imovine, strukture i brzine obrta obrtne imovine, i na osnovu koeficijenta obrta poslovne

imovine. Ukupnu aktivu čini

poslovna i

vanposlovna aktiva.

Poslovnu aktivu čine: dugoročni plasmani i operativna imovina, koju čine fiksna i obrtna

imovina.

Obim angažovanih ili upotrebljenih sredstava zavisi od vrste, strukture, obima i usluga,

proizvodnje i prodaje.

Analiza treba da utvrditi prirodu pomeranja u strukturi sredstava. Ova pomeranja mogu

da budu posledica sezonskih uticaja ili posledica teškoća na koje se nailazi u

proizvodnji, prodaji ili naplati.

Analizom treba identifikovati i sredstva koja ne doprinose dobitku, odnosno sredstva

koja ne stvaraju korist i njih treba prodati ili otpisati.

Obim i struktura osnovnih sredstava određena je zadatkom poslovanja, a

obim i struktura obrtnih sredstava uslovljena je instaliranim kapacitetima.



2. POJAM I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA

2.1. Pojam obrtnih sredstava

Obrtna sredstva preduzeća predstavljaju imovinu preduzeća i deo poslovnih sredstava

koja se u celosti utroše u procesu reprodukcije preduzeća. Pod obrtnim sredstvima se

smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim

procesima preduzeća i čija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje.

Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i

osnovna sredstva.

Pretežni deo obrtnih sredstava čine predmeti rada. Kategorija obrtnih sredstava je, šira

od predmeta rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novčana

sredstva, gotovi proizvodi, potraživanja i sl. Obrtna sredstva čine i deo osnovnih

sredstava male vrednosti i roka trajanja do godinu dana.

Deo predmeta rada se fizički transformiše u novi proizvod i čini njegovu supstancu, a

jedan deo služi stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoćni i sporedni

materijali. Novčana sredstva i potraživanja prate tokove procesa rada i poslovanja

preduzeća.

Obim obrtnih sredstava uslovljen je: vrstom delatnosti preduzeća, cenama, vremenom

obrta i korektivnim stavkama. Veće cene povećavaju

a manje umanjuju obim obrtnih sredstava. Kraće vreme obrta uslovljava

manji iznos potrebnih obrtnih sredstava, a duže vreme zahteva više obrtnih sredstava.

Od korektivnih stavki koje utiču na nivo obrtnih sredstava

posebno je značajna amortizacija, jer predstavlja transformaciju osnovnih

sredstava u obrtna.



2.2. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se mogu klasifikovati: prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzeća,

prema izvorima, načinu pribavljanja, vremenskom angažovanju i dr.

Prema ulozi koju vrše u ciklusu proizvodnje, obrtna sredstva se mogu podeliti na:

1) sredstva u materijalnom obliku

2) sredstva u novčanom obliku;

3) sredstva u obliku prava.

Obrtna sredstva u materijalnom obliku čine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju,

nedovršena proizvodnja i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventara i ambalaže.

Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih, pomoćnih, energetskih i

potrošnih materijala. Prema stepenu izvršenja obrade predmeti rada se pojavljuju u vidu

materijala, poluproizvoda, delova i nedovršenih proizvoda. Prema svrsi kojoj služi

reprodukcioni materijal može biti osnovni, pomoćni i sporedni. Osnovni materijal ulazi

naturalno u proizvod i čini njegovu osnovnu supstancu.

Za razliku od materijala koji je već bio predmet odredjene delatnosti, sirovine su

predmeti uzeti iz prirode, koji nisu pretrpeli bitne promene. Sirovine su predmeti rada u

ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi (rude, nafta, pamuk i dr.), dok je materijal predmet

rada u preradjivačkoj industriji.

Pomoćni materijal služi kao dodatak osnovnom materijalu ili kao sredstvo za

održavanje. Pojavljuje se kao:

pomoćni materijal izrade, koji se upotrebljava za

održavanje čistoće prostorija i dr;

ambalaža, koja služi za čuvanje, pakovanje i otpremu robe.

Ambalaža se pojavljuje kao odvojiva (povratna) koja duže traje i vraća se proizvodjaču

ili trgovini, i kao neodvojiva, koja se zaračunava odjednom u cenu koštanja.



Goriva predstavljaju posebnu vrstu pomoćnog materijala, koji služi kao dodatak

osnovnom materijalu za pokretanje sredstava za rad ili za stvaranje potrebnih uslova za

odvijanje procesa rada. Tako postoji tehnološko gorivo, koje se dodaje osnovnom

materijalu, da u njemu izazove odredjene promene i energetsko gorivo koje služi kao

izvor energije.

Poluproizvodi su predmeti rada na kojima nisu izvršene sve faze obrade. Po stepenu

dovršenosti poluproizvodi se nalaze izmedju materijala i gotovih proizvoda. Oni moraju

biti izradjeni u samom preduzeću ili kupljeni od drugih preduzeća.

Nedovršeni proizvodi su predmeti rada na kojima je započeto, ali nije dovršeno

tehnološko kompletiranje proizvoda. U preduzećima sa dužim ciklusom proizvodnje

nedovršena proizvodnja je značajno prisutna. Ova proizvodnja se naziva proizvodnjom

u toku.

Gotovi proizvodi predstavljaju rezultat proizvodne delatnosti preduzeća koji treba da

zadovolji odredjene lične ili proizvodne potrebe, a realizuju se na tržištu.

Obrtna sredstva u novčanom obliku, javljaju se kao gotov novac u blagajni i žiro-

računima, a namenjen je za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje

preduzeća, ili pak odredjene finansijske transakcije preduzeća.

Novčana sredstva čine i devizna sredstva preduzeća u bankama, kao i raznovrsna

potraživanja po osnovu prodaje i finansijskih aranžmana preduzeća.

Obrtna sredstva u obliku prava javljaju se u vidu potraživanja od kupaca, za isporučenu,

a nenaplaćenu robu.

Licence koje se isplaćuju na teret troškova poslovanja se takodje ubrajaju u obrtna

sredstva koja se stiču po osnovu odredjenih prava.

Prema načinu pribavljanja i njihovom korišćenju obrtna sredstva mogu biti kreditno

trajna, tj. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona

ulaganja. Po pravilu potrebu za povremenim obrtnim sredstvima preduzeće pokriva iz

sredstava bankarskih kredita.



Trajna obrtna sredstva preduzeća obrazuju izdvajanjem iz dobiti ili iz sredstava kredita.

Trajna obrtna sredstva mogu se obrazovati i iz sredstava dotacije osnivača, koja ovaj

daje pri osnivanju preduzeća ili u toku njegovog poslovanja. Trajna obrtna sredstva

(osim onih iz kredita), ulaze u poslovni fond preduzeća i potrebno ih je namenski

koristiti.

2.3. Kruženje obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ciklusu količinski utroše i vrednosno ulaze u

nove proizvode. Ona se troše jednokratnom upotrebom.

Obrtna sredstva stalno kruže u procesu poslovanja preduzeća. To kruženje se može

prikazati na sledeći način.

Ciklus obrtanja sredstava započinje novcem, koji služi za kupovinu sirovina,

repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzeća. Uz pomoć

ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) stvara se gotov proizvod

ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju – realizuju na tržištu – i za to se dobijaju novčana

sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora

proizvodnje. Na taj način se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeća.

Slika 1. Kruženje obrtnih sredstava

Kruženje sredstava, odnosno stalno pretvaranje imovine preduzeća iz jednog u drugi

oblik, sve do pretvaranja u polazni oblik, odredjeno je poslovnim procesom i delatnošću



preduzeća. Medjutim, iako kružno kretanje obrtnih sredstava iz jednog u drugi oblik sve

do pretvaranja u polazni oblik predstavlja celovit poslovni proces, u svakoj fazi

poslovnog procesa ovo kretanje odvija se pod različitim uslovima vezivanja i korišćenja

sredstava.

Gomilanjem obrtnih sredstava u jednom obliku, povećavaju se i ukupne potrebe

preduzeća za obrtnim sredstvima. Preduzeće može imati raspoloživa obrtna sredstva

jednaka ukupno potrebnim, ali se, zbog poremećaja u njihovoj strukturi, može pojaviti

nedostatak raspoloživih obrtnih sredstava. Shodno tome, prelaz obrtnih sredstava iz

jednog oblika u drugi, odnosno njihovo transformisanje, od velikog je značaja za

ekonomiju svakog preduzeća. pa se mora neprekidno pratiti i analizirati.

2.4. Koeficijent obrta

Sa stanovišta ekonomije i finansiranja preduzeća, potrebno je da se proces poslovanja

odvija kontinualno i što brže. Zbog toga se prati brzina obrtanja obrtnih sredstava i u tu

svrhu izračunava koeficijent obrta. Sagledavanje brzine obrtanja obrtnih sredstava je

značajno za ocenjivanje poslovanja obrtnim sredstvima u preduzeću.

Odnos izmedju utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih

sredstava u odredjenom periodu. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzeća dobija

se uporedjivanjem ostvarenog prometa sa prosečnim stanjem korišćenih, odnosno

angažovanih obrtnih sredstava. Pod pojmom obrta podrazumeva se odnos dveju

veličina od kojih jedna predstavlja kretanje sredstava, a druga je odredjena prosečnim

stanjem obrtnih sredstava.

Najjednostavniji način izračunavanja prosečnog stanja obrtnih sredstava je kada se

početno stanje i konačno stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa 2. Medjutim, u

slučajevima značajnih oscilacija tokom godine, zbog neravnomernog nabavljanja



materijala i izrade i prodaje gotovih proizvoda, prosečno korišćena obrtna sredstva se

mogu utvrditi na sledeći način:

(Početno stanje + 12 mesečnih stanja) / 13

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspešnosti

upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. Utvrdjuje se iz odnosa sledećih veličina:

(Ukupan prihod po ceni koštanja) / (Prosečno korišćena obrtna sredstva)

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog

vremenskog perioda (najčešće u toku jedne godine). Obično se smatra da je preduzeće

uspešnije ukoliko je koeficijent obrta veći. Ukoliko je obrt sredstava veći, utoliko je

neophodno manje angažovati sredstva za izvršenje odredjenih poslovnih ciljeva i

obrnuto. Medjutim, visok koeficijent obrta može biti posledica malih zaliha i nedovoljnih

narudžbina za njihovo obnavljanje. Nasuprot tome, nizak koeficijent obrta može

ukazivati na sporu cirkulaciju obrtnih sredstava i pojavu nekurentnih zaliha.

Vreme trajanja obrtanja ukupnih obrtnih sredstava utvrdjuje se deljenjem broja dana u

godini sa koeficijentom obrta. Ono predstavlja broj dana u kojima je odredjena masa

sredstava vezana u pojedinim oblicima obrtnih sredstava.

Brža cirkulacija obrtnih sredstava ili veći koeficijent obrtanja, obezbedjuju preduzeću

kvalitetnije poslovanje. Veći koeficijent obrta omogućava da se isti obim proizvodnje

finansira sa manje sredstava. Manja količina utrošenih sredstava smanjuje ukupne

troškove preduzeća, čime se povećava njegova ekonomičnost poslovanja. Bržim

obrtom sredstava preduzeća moguće je sa istom masom angažovanih sredstava

finansirati veći obim poslovanja, što pozitivno utiče na finalni rezultat i cilj preduzeća a

to je masa dobiti.



3. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA (FONDA)

Kod utvrđivanja kvaliteta stanja sredstava i njihovih izvora veoma je značajan podatak o

visini »neto obrtnih sredstava« (iz perspektive aktive) ili »neto obrtnog fonda« (iz

perspektive pasive). Reč je o istoj računskoj veličini koja predstavlja višak dugoročnog

kapitala (sopstvenog i tuđeg) preko neto imobilizacija (neto obrtni fond), odnosno višak

obrtnih sredstava preko kratkoročnih obaveza (neto obrtna sredstva).

Najpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i razvoju finansijske strukture je neto obrtni

fond (NOF) koji predstavlja deo dugoročnog kapitala koji po pokriću imobilizacija ostaje

preduzeću na raspolaganju. Neto obrtni fond odgovara računskoj veličini koja se dobija

iz razlike zbirova dugoročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) i neto imobilizacija. Podaci

na osnovu kojih se izvodi analiza NOF su sadržani u bilansu stanja.

Neto obrtni kapital (NOK) ili NOF je, u bilansnom smislu, fenomen pasive. Njemu u

aktivi odgovara koncept neto obrtne imovine (NOI) ili neto obrtnih sredstava (NOS). NOI

predstavlja deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoročnih obaveza

(kratkoročnog tuđeg kapitala) te se finansira iz sopstvenog i pozajmljenog dugoročnog

kapitala, odnosno pokriva se neto obrtnim kapitalom. Neto obrtna sredstva (NOS)

odgovaraju računskoj veličini koja se dobija iz razlike zbira obrtnih sredstava i

kratkoročnih obaveza.



Iz bilansne ravnoteže proizilazi i obavezna računska jednakost neto obrtnog kapitala

(NOK) i neto obrtne imovine (NOI). Ukoliko su neto imobilizacije jednake dugoročnim

izvorima odnosno obrtna sredstva jednaka kratkoročnim obavezama, NOF je jednak 0.

Ukoliko su kratkoročne obaveze veće od obrtnih sredstava, NOF je negativan, što

pokazuje da je deo kratkoročnih obaveza uložen u investicije.

Neto obrtni fond ukazuje na pokrivenost dugoročnih sredstava dugoročnim izvorima i

time daje uvid u dugoročnu likvidnost odnosno solventnost preduzeća. Tokom niza

sukcesivnih vremenskih perioda dolazi do promena u visini neto obrtnog fonda.

Izvođenje zaključaka o finansijskom položaju preduzeća na osnovu neto obrtnog fonda

pretpostavlja poznavanje njegovog kvantitativnog i kvalitativnog aspekta. Naime, ne

postoji opšte, univerzalno pravilo o visini NOF koje će važiti za sva preduzeća. Bitno je

da se neto obrtnim fondom (koji zavisi od veličine i vrste preduzeća, stope rentabilnosti

itd.) obezbeđuje rentabilnost i likvidnost poslovanja preduzeća.

3.1. Promene neto obrtnog kapitala (neto obrtne imovine)



Donošenje zaključaka o finansijskom položaju preduzeća, zasnovanim na analizi neto

obrtnog fonda, prikazano je u tabeli koja sadrži elemente bilansa stanja. Analizom je

potrebno identifikovati uzrok rasta odnosno pada NOF. Osnovni uzroci promena NOK i

NOI su:

- bruto dobitak shvaćen kao zbir neto dobitaka, amortizacije i troškova dugoročnih

rezervisanja ili gubitak nakon korekcije za ove troškove, koji će se pojaviti ako

preduzeće u bilansu uspeha zabeleži neto gubitak veći od amortizacije i troškova

rezervisanja;

· promene vrednosti stalne imovine nepokrivene promenama sopstvenog

kapitala i dugoročnog tuđeg kapitala, odnosno promene stalne imovine na teret ili u

korist obrtne imovine ili kratkoročnih obaveza preduzeća;

· promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipročnih promena stalne

imovine i dugoročnih rezervisanja i obaveza tj. promene vlasničkog uloga u korist ili

na teret obrtnih sredstava ili kratkoročnih obaveza;

· promene vrednosti dugoročnog poverilačkog kapitala (dugoročnih rezervisanja

i obaveza) bez potirućih promena stalne imovine i vlasničkog kapitala, dakle

promene dugoročnih rezervisanja i obaveza na teret ili u korist obrtne imovine i

kratkoročnih obaveza.

· promene kratkoročnih obaveza nekompenzovane promenama obrtne

imovine tj. samo one promene na kratkoročnim obavezama (uključujući i pasivna

vremenska razgraničenja) koje su se odigrale neposredno na teret ili u korist

dugoročnih obaveza, sopstvenog kapitala i stalne imovine.

U skladu sa datim opštim objašnjenjima o uzrocima promena NOK sagledaćemo kako

dolazi do njegovog porasta odnosno smanjenja. Porast NOK može, dakle, nastati:

kao posledica smanjenja imobilizacija (prodaja i otpis osnovnih sredstava),

samofinansiranjem (ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez amortizacije),



zaduženjem (povećanje dugoročnih i srednjoročnih kredita, konverzije

kratkoročnih u dugoročne zajmove, povećanje dugoročnih obaveza prodajom

novog kola obveznica),

povećanjem dugoročnog kapitala (dokapitalizacije, dobici, novi dugoročni

zajmovi),

kao posledica prenosa sredstava sa izdvojenih fondova na redovan žiro račun.

Obrnuto, nabavka osnovnih sredstava, isplata sopstvenog kapitala i dugoročnih

zajmova (definansiranje) i poslovanje sa gubitkom ima za posledicu smanjenje raspona

između dugoročnog kapitala i imobilizacija, a time i smanjenje neto obrtnog fonda.

Drugačije rečeno, smanjenje NOF dolazi usled:

povećanja stalne imovine pribavljanjem nematerijalnih ulaganja, kupovinom,

izgradnjom ili izradom novih osnovnih sredstava

isplate anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova tj. smanjenja dugoročnih

obaveza otplatom obveznica i eventualnom konverzijom dugoročnih u

kratkoročne kredite

gubitaka

isplate dobitka u obliku povećanih ličnih dohodaka ili uplatom na posebne račune

fondova.

Veći NOF znači da je deo zaliha finansiran sopstvenim kapitalom. Opadanje NOF,

praćeno finansijskim teškoćama održavanja likvidnosti, siguran je indikator finansijskog

oboljenja preduzeća. Konačno, negativan neto obrtni fond znači da se deo imobilizacija

finansira kratkoročnim obavezama, što je praćeno nelikvidnošću koja nagoveštava

predstečajnu situaciju. Kako visina neto obrtnog fonda varira tokom vremena, potrebno

je, u cilju održavanja finansijske ravnoteže, stalno usklađivanje neto obrtnog fonda.



Između zbira bilansa stanja, obrtnih sredstava i obrtnog fonda postoji određena

korelacija. Brži porast NOF od zaliha ukazuje na trend jačanja obrtnih sredstava. Manja

marža sigurnosti (odnos neto obrtnog fonda i zaliha) ne odgovara preduzeću, posebno

u uslovima kada kratkoročne obaveze rastu srazmerno povećanju zaliha. Položaj

preduzeća, sa aspekta likvidnosti, pogoršava se ukoliko kratkoročne obaveze rastu u

odnosu na zbir sopstvenih izvora i dugoročnih zajmova.



NETO OBRTNI FOND u 000 din.

Red. br.

OPIS/GODINA 1 2 3 4 5

1. Kapital 2. Gubitak 3. Sopstveni izvori (1 – 2) 4. Dugoročna rezervisanja 5. Sopstveni i sa njima izjednačeni izvori (3+4) 6. Dugoročne obaveze 7. Ukupni dugoročni izvori (5+6) 8. Stalna imovina 9. Sopstveni neto obrtni fond NOF (5-8) 10. Neto obrtni fond (7-8) 11. Kratkoročni zajmovi

12. Sopstveni i pozajmljeni finansijski kapital (10+11) 13. Zalihe 1. Pokriće zaliha sopstvenim NOF

(red. br. 9: zalihe)

2. Pokriće zaliha NOF (red. br.10: zalihe) 3. Pokriće zaliha sopstvenim i pozajmljenim

finansijskim kapitalom (red. br.12: zalihe)

14. Obrtna sredstva 1. Pokriće obrtnih sredstava sopstvenim NOF

(red. br.9: obrtna sredstva)

2. Pokriće obrtnih sredstava NOF

(red. br. 10: obrtna sredstva)

3. Pokriće obrtnih sredstava sopstvenim i pozajmljenim finansijskim kapitalom

(red. br. 12: obrtna sredstva)

Otpisivanje osnovnih sredstava ne utiče na NOF. Ono samo smanjuje neto rezultat

(dobitak) i pokazuje deo bruto rezultata koji se odnosi na otpis imobilizacija. Ukoliko bi

bruto rezultat bio nula, pojavio bi se gubitak tačno u visini amortizacije, a NOF bi ostao

nepromenjen. Ta neosetljivost NOF na visinu amortizacije potiče otuda što se

amortizacija kao kalkulativni trošak pokriva iz ukupnog prihoda, ali ostaje na žiro

računu. Kada bi se ta sredstva izdvajala na poseban račun, onda bi se smanjivao neto

rezultat, a za taj iznos bi se smanjivala obrtna sredstva, dok bi se NOF povećavao

samo za iznos neto rezultata.



3.2. Visina NOK

Analiza finansijskog položaja i izvođenje zaključka o kvalitetu upravljanja finansijama

preduzeća na osnovu NOK pretpostavlja poznavanje njegovog obima. NOK je računska

veličina koja proizilazi iz stanja određenih delova bilansa. Normala nije fiksirana

unapred, iako izvesne banke pokazuju tendenciju da kvalifikuju zdravom finansijskom

situacijom kada elementi aktive (obrtna sredstva) obrtnog fonda predstavljaju bar 200%

ukupnih elemenata pasive (kratkoročnih obaveza).

Visina NOF je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora kao što su:

· vrsta, veličina i delatnost preduzeća,

· stopa rentabiliteta,

· politika nabavke i prodaje,

· odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapitala,

· visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova itd.

Vrsta, veličina i delatnost preduzeća utiču na potrebni nivo NOI, odnosno NOK. Uslužna

preduzeća (npr. saobraćajna preduzeća, hoteli, preduzeća za tehničke usluge,

intelektualne usluge itd.) uobičajeno nesmetano posluju sa niskim nivoom NOK jer

nemaju potrebu držanja visokih zaliha. Za razliku od njih industrijska preduzeća moraju

raspolagati neposredno višim nivoom NOK pre svega zbog većih zaliha kao nužne

pretpostavke kontinuiteta proizvodnje i prodaje, zatim zbog prodaje na poček itd.

Politika proizvodnje je takođe bitan činilac potrebnog nivoa NOK. Ona je posebno

značajna za preduzeća koja imaju sezonski karakter prodaje. Takva preduzeća imaju

dve mogućnosti: 1) da se vremenski raspored proizvodnje u toku godine podredi obimu

obimu isporuka proizvoda kupcima, što pogoduje održavanju niskog nivoa zaliha u

proizvodnji i gotovih proizvoda, i 2) da se obezbedi ravnomerna proizvodnja sa

posledicama gomilanja zaliha u sezonama niske prodaje.



Politika prodaje utiče na nivo potrebnog NOK i preko zaliha gotovih proizvoda i preko

potraživanja od kupaca. Spremnost preduzeća da zadovolji potrebe kupaca zahteva

držanje visokog nivoa zaliha proizvoda, što podiže nivo potrebnog NOK i obrnuto. S

druge strane, konkurentske prednosti preduzeća postižu se i povoljnijim finansijskim

uslovima prodaje. Pod ostalim istim uslovima veće prodajne šanse imaju preduzeća

koja od kupaca ne traže avansna plaćanja, koja prodaju robu na poček, koja kupcima

odobravaju trgovačke kredite itd., što naravno, povećava potrebe preduzeća za NOK.

Politika podele dobitka, posebno proglašavanja i isplate dividendi je u tesnoj vezi sa

nivoom potrebnog NOK. Prednost je u pridržavanju odabrane politike dividendi, mada to

ponekad može ugrožavati poziciju preduzeća u pogledu NOK. Odnos NOK i dividendi je

složeno pitanje na koje nije lako dati odgovor bez veoma skrupulozne analize. Pod

ostalim jednakim uslovima se može reći da proglašavanje i gotovinska isplata visokih

dividendi otežava održavanje ili postizanje ciljne pozicije NOK.

Rast obima poslovne aktivnosti preduzeća takođe utiče na nivo NOK. Iznos

angažovanih sredstava u obliku zaliha, potraživanja od kupaca, gotovine i sl., pa tako

ne potrebni NOK nije proporcionalna vrednost u odnosu na rastući obim aktivnosti,

pogotovu ako postoji mogućnost još pažljivijeg korišćenja obrtnih sredstava i ako je rast

obima aktivnosti zasnovan na proizvodno-prodajnoj diversifikaciji preduzeća.

Iz navedenog proizilazi da se normalnom visinom NOF u jednom preduzeću može

smatrati svaki iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i

nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prošlosti, nego i u

doglednoj budućnosti.



3.3. Izveštaj o tokovima neto obrtnog kapitala

Analiza NOK ima izuzetan značaj prilikom utvrđivanja finansijskog položaja preduzeća.

Sadržaj izveštaja o tokovima neto obrtnog kapitala je prezentiran u sledećoj tabeli:

Izveštaj o tokovima NOK

Tokovi NOK 2002. 2003.

A Izvori (povećanja, prilivi) NOK 1. Neto dobitak 2. Amortizacija 3. Troškovi rezervisanja 4. Iskorišćena dugoročna rezervisanja 5. Dobici od prodaje osnovnih sredstava

6. Povećanje NOK iz poslovanja – bilansa uspeha (1+2+3-4-5)

7. Prodaja opreme 8. Uplate akcionara 9. Povećanje dugoročnih kredita

Svega izvori (prilivi) NOK (7+8+9+10)

B. Upotreba (smanjenja, odlivi) NOK 1. Nabavka opreme 2. Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana 3. Smanjenje ostalih dugoročnih obaveza 4. Proglašene dividende 5. Proglašena učešća menadžmenta i zaposlenih u

dobitku

Svega upotreba (odlivi) NOK (od 1 do 6) V. Neto priliv (odliv) NOK (A-B) G. NOK na početku godine

D. NOK na kraju godine (V+G ili G-V)

Sastavljanje i objavljivanje Izveštaja o tokovima NOK kod nas nije zakonska obaveza, te

stoga ne čini sastavni deo godišnjeg računa preduzeća. U ovom izveštaju posebno

objašnjenje zahteva pozicija Dobici od prodaje osnovnih sredstava, za koju se vrši

umanjenje priliva NOK iz tekućeg poslovanja (bilansa uspeha). Njena pojava uslovljena

je činjenicom da je smanjenje osnovnih sredstava prodajom u punom iznosu prodajne



vrednosti, dakle i sa dobitkom iz te operacije koji je sadržan u prodajnoj vrednosti,

uključena među ostala povećanja NOK. Da je iz toga pristekao gubitak, njegov iznos bi

bio iskazan kao dodatna stavka tokova NOK iz bilansa uspeha, opet na poziciji A.5 u

našem izveštaju zato što bi prihod od prodaje osnovnih sredstava bio iskazan kao

posebna pozicija priliva NOK (u alineli A.8.) po nižoj vrednosti od vrednosti smanjenja

osnovnih sredstava.

U slučaju pojave gubitka u bilansu uspeha preduzeća u Izveštaju o tokovima NOK

pozicija A.1. dobila bi naziv gubitak, a njegov iznos negativni predznak bio bi iskazan u

zagradama.

Izveštaj o tokovima NOK je posebno značajan ne samo kao informaciona podrška

menadžmentu preduzeća već i za eksterne korisnike, odnosno analitičare koji za njih

rade, radi dobijanja slike o stanju preduzeća koje je od interesa za njih.



KORIŠĆENA LITERATURA

1) www.megatrend-online.com

2) Mr. Predrag Kapor „Bankarstvo“

3) Dr. Miroljub Hadžić „Bankarstvo“

4) Finansijski portal www.24x7.co.yu

5) Mr. Damir Šehović „Bankarski menadžment“


http://www.24x7.co.yu/

http://www.megatrend-online.com/

Documents

Analiza Neto Obrtnog Fonda