Amanda Port - U Dolini Tornelovih

8/18/2019 Amanda Port - U Dolini Tornelovih

http://slidepdf.com/reader/full/amanda-port-u-dolini-tornelovih 1/76

Buki

1

Bocca



Buki

manda Port

U DOLINI TORNELOVIH

2

Bocca



Buki

Četvrt sata posle odlaska te platinaste plavuše sa nogama dugim sto milja i

grudima vrednim milion dolara, njen duh još uvek je lebdeo kućomTornelovih. Sedeli su u salonu i razgovarali o njoj.

- Melani Hani - izgovorila je gospođa Tornel razgovetno, slog po slog. - Božeme sačuvaj. Ona ne samo što izgleda kao porno-glumica, nego joj je i imetakvo. Je li taj nesrećnik Erik uopšte proverio da li je ona zaista medicinskasestra kao što tvrdi, ili je možda i honorarno zarađivala, igrajući u pornićima?Meni to ime zvuči tako izvikano!

- Pobogu, mama - iako joj nije bilo do smeha, Elis je morala da se nasmeje. -

Zvuči ti izvikano! Kad si ti imala prilike da saznaš kakva se imena pojavljuju uporno-filmovima, u životu nisi odgledala ni jedan.

- Jesam, špicu i uvodnu scenu. Sećaš se, kad su ono greškom zamenili kaseteu video-klubu? Ja sam htela da gledam „Orkanske visove", a oni su omaškom utu kutiju stavili „Visove požude". Pre nego što je počela jedna od onih užasnihscena, odgledala sam špicu, i na njoj su se pojavljivala baš takva imena!

Džeret Tornel prišao je bifeu u uglu salona da sebi naspe još malo viskija, aonda se vratio do sofe gde su sedele njegova majka i sestra.

- Preteruješ, mama, kao i obično. Ti ljudi koji igraju u porno-filmovima uprivatnom životu zovu se sasvim obično. Imena koja se pojavljuju na špici supseudonimi. Ta devojka, Melani Hani, nije kriva što njeno ime zaista zvučipomalo pornografski.

- Je li?! - gospoda Tornel jedva je dočekala priliku da se ustremi na njega. - Pornografsko ime, pornografsko izgleda... Ni ti nisi ostao imun, zar ne? Isti sikao i tvoj brat, obojica ste pljunuti vaš pokojni otac. Ni on, da je živ, ne bi imaoništa protiv da mu ta Melani Hani padne šaka...

-

Mama, kako možeš da kažeš tako nešto!-

Elis je poštovala oca, iako nijemogla da ga voli u pravom smislu te reči, jer ga se uopšte nije sećala. Poginuoje kada je Džeret imao osam godina a Erik i ona, blizanci, nepunih godinudana. Od troje dece pokojnog Edgara Tornela, ona je najviše žalila za njim,najčešće prelistavala stare porodične albume sa fotografijama, i nijedozvoljavala da se o njemu kaže i jedna loša reč. Njena majka se, međutim,uglavnom nije držala pravila da se o pokojniku govori sve najbolje.

- Mogu da kažem, jer sam ga, za razliku od tebe, poznavala! I to odlično!prasnu ona. - Oh, kad se samo setim šta sam ja sve njemu praštala i kakve mi

je scene priređivao, dođe mi da... Elis, dodaj mi molim te moje kapljicevalerijane, potrebna mi je još jedna doza!

3

Bocca



Buki

- Kapljice ti ništa neće pomoći - Džeret je zaobišao sofu, i s leđa nežnozagrlio majku. - Ni protiv loših uspomena, a još manje protiv Erikove verenice.

- Ne nazivaj je tako, molim te! Za mene, ona nije verenica mog malađeg sina,nego jedna najobičnija devojčura, koja mu je zavrtela mozak. Ali on će se, ako

bog da, od te vrtoglavice oporaviti, i na vreme će shvatiti da je pogrešio. Šta suono rekli, kad nameravaju da se venčaju? - ona upitno pogleda u Elis. - Bilasam toliko ošamućena da nisam ni upamtila datum...

- Petnaestog maja, mama. Rekli su, petnaestog maja. A danas je dvadesetprvi mart. Za nepuna dva meseca, ne verujem da će se dogoditi nešto tolikokrupno da se Erik predomisli. Zaista bi trebalo da se desi neko veliko čudo, pada on raskine veridbu...

- Ne pominji! - gospođa Tornel zamahala je rukama i počela da guta vazduh,

kao da se davi. - Zabranjujem da se u ovoj kući ta reč pominje! I daj kapljice,kad sam te lepo zamolila!

- Neće pomoći - ponovi Džeret koji je uvek važio za najracionalnijeg člananjihove porodice. - Pred nama su samo dve mogućnosti, ili da se pomirimo saErrikovim izborom, ili da napravimo neki konkretan plan, i otarasimo se temale.

- Konkretan plan? Pa, dobro. Hajde, planiraj! Da čujem!

- Čekaj trenutak, ne mogu tako, bez pripreme. Nisam advokat, nego samo

običan farmer...- Običan? - skoči gospođa Tornel uvređeno. - Neće biti, dragi moj! Ti i tvoj

šupljoglavi brat niste obični farmeri, nego najbogatiji farmeri u Luizijani. Daste obični, ne bi se ta šmizla Melani Hani baš pravo iz Dalasa zatrčala da seuda za Erika. Niti bih ja sada čupala kose što će se jedna gradska opajdara kojanikad u životu nije ni videla kako izgledaju pamuk i šećerna trska, baškariti namojoj zemlji! A ko zna, možda će nesrećni Erik, ako se njoj prohte, i rasprodatisvoj deo zemlje i otići da živi negde u gradu... - uzela je novu papirnumaramicu sa gomile koja je stajala na stolu otkad su Erik i njegova verenica

otišli, i ponovo zajecala.- Otišla si predaleko, mama! - Džeret nije voleo da se u kući čak ni pominju

stvari kao što su rasparčavanje i prodaja imanja. Za njega, zemlja je bilasvetinja. - Znam Erika. Nepromišljen je, ali ne toliko koliko ti misliš. Njemusigurno nije ni na kraj pameti da prodaje zemlju. Hajde, smiri se, molim te.Ako zaista ne možeš da se pomiriš sa tim da se on oženi tom devojkom,smislićemo već nešto.

- Na primer? - otirući suze, ona ga s očekivanjem pogleda. - Hajde, dragi,

predloži nešto pametno. Znaš da si oduvek bio moja jedina uzdanica i mojadesna ruka. Da nije bilo tebe, da još kao momčić nisi preuzeo vođenje imanja

4

Bocca



Buki

na sebe, dobro znam da danas ne bismo imali ništa...

To je bilo istina. Ali Džeretu nikada nije prijalo kad majka previše počne daističe njegove zasluge, i pravi od njega heroja i mučenika. Odmahnuo jerukom.

- Pustimo sad to, treba da vidimo šta nam je činiti. Palo mi je na pamet da,možda... - zamišljeno se počešao po glavi. - Ne bi bilo loše kad bi se našao nekoda zavede tu Melani, i odvoji je od Erika. On jeste zgodan, ali sa svojim plavimtalasima i očima nevinašceta baš i ne izgleda kao muškarčina. A kad bi senašao neko sasvim drugačiji, neki mačo-tip na koga će ta Melani da padne...

- Pa, budi ti taj! - bubnu Elis nepromišljeno. - Ti si sušta suprotnost Eriku ioduvek si se dopadao ženama, još u srednjoj školi sve moje drugarice su bilezaljubljene u tebe. Ti je zavedi, i postaraćemo se da Erik to sazna. A onda će

raskinuti, i ekspedovaće tu žensku natrag u Dalas, odakle je i došla.- Jesi li poludela, Elis? njena majka užasnuto raširi oči, plave kao različak. I

njena ćerka i mlađi sin bili su plavooki i svetle kose nasuprot njima, Džeret jefizički veoma ličio na oca, imao je tamno smeđu kosu, tamne oči i zagasit ten,otporan na sunce. Zaista, on se uvek dopadao ženama, mnogo više nego Erikkoji je i sada u dvadest petoj imao lice dečaka. Džeret je bio nešto sasvimdrugo. Visok i snažan, širokih ramena, sa mišicama koje su se od najranijemladosti kalile u radu i licem koje je imalo pomalo tvrd, opor izraz. Moždazato što je morao pre: rano da odraste i suoči se sa brigama i obavezama.

Erik i Elis su sve što su naučili, naučili u školi. O praktičnom životu njihdvoje nisu znali mnogo. Džeret je učio i u školi, i kroz iskustvo. Rano je shvatioda život nije igra i da se čovek za sve što želi mora boriti. Postao je i ostaotakav. Borac. Odlučan, energičan, možda čak i pomalo grub. Njegovoponašanje bilo je u skladu sa njegovim izgledom. Gospoda Tornel i sama jepretpostavljala ono što je Elis rekla - da bi Džeret bez problema mogao dazavede tu osobu koju je večeras morala da primi u svoju kuću, i da je odvoji odErika. Ali to, naravno, nije dolazilo u obzir.

- Predlažeš mu da zavede devojku svog rođenog brata! - uzviknu onasablažnjeno. - Jesi li svesna da bi ga Erik posle toga mrzeo do kraja života? Aosim toga, gusko nepromišljena, zaboravljaš da je Džeret oženjen!

To sto je rekla njenom starijem sinu se ni najmanje nije dopalo. Nanjegovom licu pojavio se umoran izraz.

- Razveden, mama. Pola godine praktično, a već mesec dana i formalno.Kada ćeš se konačno pomiriti sa činjenicom da smo Dominika i ja razvedeni?

- Dečja posla! - odseče gospođa Tornel. Ona je imala običaj da jednostvno

ignoriše činjenice koje joj ne odgovaraju. - Kao što ste se posvađali, tako ćetese i pomiriti. To što ste se bajagi razveli ne sprečava vas da se ponovo venčate.

5

Bocca



Buki

Vas dvoje ste rođeni jedno za drugo!

Njih dvoje svakako ne, to je neuspeli brak samo potvrdio. Ali velika imanjanjihovih porodica koja su se celom dužinom graničila, zaista jesu bila pogodnaza to da se spoje. Ujedno ogromno prostranstvo plodne južnjačke zemlje,

kojim će Džeret upravljati. To je gospođa Tornel imala u vidu kada jegodinama ubeđivala svog sina da se oženi Dominikom, jedinicom njihovihsuseda Elvertovih. To je i sam Džeret imao u vidu. Nije, doduše, bio slep ni zaprivlačnu spoljašnost te devojke, njeno ljupko lice i ženstvene obline, ali ubrak ga je ipak odveo razum, a ne srce. I taj brak je propao, razum se pokazaokao loš vodič u tim stvarima.

- Nismo rođeni jedno za drugo, i nismo maloletni, da bi ti na naš razvodgledala kao na smešnu, dečju svađu! - Džeret je povisio glas. - Dominik višenije tvoja snaha, ja više nisam Elvertov zet, i naša dva imanja nikada nećepostati jedno. Zaboravi na svoje ambicije, mama. Što pre se pomiriš sa tim daće ostati neostvarene, to bolje! Meni je zemlja koju imam više nego dovoljna, ija sam sa tim potpuno zadovoljan. Briga me što sam mogao da imamdvostruko više, da sam ostao u braku sa Elvertovom ćerkom. Taj brak nijevaljao!

- Nije valjao ni moj brak sa tvojim ocem, pa mi ipak ne bi palo na pamet dase razvedem - reče Belinda Tornel suvo. - Da nije poginuo, i dan danas bih gatrpela, i praštala mu neverstva. Ja ne znam sta je uzrok tvom razvodu, ti

očigledno smatraš da ja kao majka ne zaslužujem da mi se poveriš, ali budiuveren, Džeret, da idealnih brakova nema...

- Mama! Džerete! Molim vas... - razgovor je pretio da preraste u raspravukakva se već mnogo puta pre toga među njima vodila, i koji Elis nije bila ustanju da sluša. - Trebalo bi da pričamo o Erikovoj veridbi, a ne o Džeretovombraku.

- Tačno - složi se njen brat. - Naravno, ne dolazi u obzir to što si tipredložila, da ja nešto pokušam sa tom curom... Ne bi došlo u obzir ni da seradi o nekom drugom, a ne o mom bratu. Bez obzira šta mama o tome mislila,meni se takve ženske jednostavno ne sviđaju. Da sam kojim slučajem sreo naulici tu Melani Hani, jedva da bih je i pogledao. Ali možda bismo mogli daizvedemo nešto drugo. Do maja, odnosno do venčanja, Erik će biti ovde nafarmi, a ta njegova će biti u Dalasu. Kad bi ti, Elis, pozvala u goste neku svojudrugaricu iz koledža, možda bi se nešto i moglo učiniti?

- Sumnjam... - Elis je po mislima prebirala lica i imena iz školskih dana. - Ucelom mom koledžu nije bilo ni jedne devojke koja bi mogla da se takmiči saseks-bombom kakva je ta Erikova Melani.

- Zaista - Belinda surevnjivo zavrte glavom. - Ta koju dovedemo u Tornel

6

Bocca



Buki

Veli trebalo bi da bude prava holivudska filmska diva, pa da zaseni onuErikovu faćkalicu. A danas ni filmske dive ne postoje. I da iznajmimo DemiMur, to nije to. U moje vreme, bile su Liz Tejlor sa onim svojim neverovatnimljubičastim očima, pa Grejs Keli, pa Ketrin Hepbern...

Džeret se popustljivo nasmejao. Njegova majka bila je pasionirani filmofil.Stizala je da odgleda sve stare melodrame na TV-programu, i još i daiznamljuje kasete iz video kluba u obližnjoj varošici Čezington. Zato i jestedošla u situaciju da, greškom, odgleda uvodnu špicu nekakvog pornića.

- Ženska osoba koju bismo doveli u Tornel Veli ne mora da bude filmskazvezda da bi ugrozila Melanine pozicije - reče on razložno.

- Dovoljno je da bude sasvim različita od nje. Što manje dodirnih tačaka, tobolje. Svi mi uglavnom priželjkujemo nešto potpuno različito od onoga što već

imamo. Ja ću se, na primer, ako se ikada budem ponovo ženio, potruditi danađem osobu koja ni po čemu ne liči na Dominiku...

- Hm... - promrmlja njegova majka. Nije komentarisala, ali njeno liceizražavalo je sve, samo ne odobravanje. U međuvremenu, Elis se sa sofepremestila u svoju omiljenu fotelju u uglu salona. Staru fotelju sa ogromnimmekim rukohvatima i naslonom, presvučenu somotom boje suvog lišća, koji seveć bio prilično usijao od sedenja. Gospođa Tornel već deset godinapokušavala je da to ruglo, tu stolicu-lađu izbaci na tavan, ali Elis nijedozvoljavala. Bio je to njen kutak za razmišljanje, i sada je radila upravo to.

Razmišljala.- Setila sam se! - uzviknu ona neočekivano. - Poznajem jednu osobu koja bi

vrlo rado došla u Tornel Veli, kad bih je ja pozvala. Ona obožava putovanja.Sećate li se kad sam pre pet godina, kad sam završila koledž, bila na onomdivnom krstarenju po Mediteranu?

Rekla je to kao da pita da li se sećaju da je prošle subote bila u nekomdenling restoranu u Čezingtonu. Elis nije bila glupa devojka. Ali to se moglootkriti tek pošto je čovek malo bolje upozna. Na prvi pogled, bila je osoba koja

uvek govori i neumesne stvari, i nikada ne pogodi pravi ton.- Sećam se, srce - procedi njena majka. - To tvoje krstarenje koštalo nas je

đavo i po. Računali smo, Eli, da ćeš se vratiti sa verenikom. Krstarenje poMediteranu obično za to i služe...

- Mama! - prekide je Džeret, opominjućim tonom. - Elis ima samo dvadesetpet godina i sigurno neće ostati usedelica. Njen lični život nije tvoja briga, naćiće ona momka.

- Gde? - U Čezingtonu, medu najamnim radnicima koji subotom uveče

dolaze na pivo i pomfrit kod „Ujaka Fredija"? To krstarenje bilo je njenaživotna šansa, koju ona nije iskoristila.

7

Bocca



Buki

Niko od Tornelovih, osim Elis, nije imao prilike da vidi Evropu. Belinda jejoš previše dobro pamtila nemaštinu i teške dane posle muževljeve smrti da bisada, kada su finansijski ponovo stali na noge, rasipala s mukom stečeni novacna putovanja. Džeret više nije morao sam da radi po poljima, ali organizovanje

poslova i nadziranje radnika opet mu nije ostavljalo previše vremena zaodmor. Erik se u rad na imanju nerado uključivao i koristio je svaku priliku dazbriše u Dalas ili Nju Orleans, ali Evropa ga uopšte nije zanimala.

- Saslušajte me! - zahtevala je Elis. - Na tom krstarenju delila sam kabinu sajednom potpuno neverovatnom devojkom, po imenu Holi Parker. One divnerazglednice koje sam jedno vreme dobijala sa raznih krajeva sveta, bile su odnje.

- Ali su prestale da stižu. Ta Holi te je vetovatno zaboravila. Uostalom, štaznači to „potpuno neverovatna devojka"? - Belinda je s izrazom gađenja nalicu strpala u usta kocku šećera, natopljenu kapljicama valerijana. - I MelaniHani je, na svoj način, neverovatna...

- Holi je neverovatna na sasvim drugi način. Ona je visoka, ima predivnucrvenkastu kosu i zelene oči, i sećam se, nosila je uvek neke savršeno krojenekostime u kojima je izgledala kao filmska diva. Kao Ketrin Hepburn u svojimnajboljim danima, mama! Holi poznaje Evropu kao svoj džep, izvanrednogovori francuski, bavi se jahanjem i jedrenjem, i razume se apsolutno u sve ušta jedna prava žena treba da se razume. Na primer, ona zna koje vino ide uz

koje jelo, i zatvorenih očiju ume da razlikuje francuske sireve samo po ukusu, ikada u izlogu vidi jedan model odmah pogodi od kog je kreatora. Jednomrečju, ona je glamurozna!

Belinda i Džeremi bez reči su se zagledali. Posle ovoga što je Elis rekla oosobi po imenu Holi Parker, Melani Hani, bolničarka iz Dalasa, više im nijeizgledala kao „belosvetska ženska".

- Nama ne treba glamurozna, dušo - objasni Belinda strpljivo, jer su kapljicevalerijana izgleda počele da deluju. - Šta bi jedna takva, koja je prokrstarilaceo sveti u sve se razume, tražila u Tornel Veliju? Ovde se niko ne razume ujedrenje i u francuske sireve. Ovde se ljudi, ako si zaboravila, uglavnom bavegajenjem pamuka, pirinča i šećerne trske.

- Ali Holi bi vrlo rado došla. Ona je radoznala, i želi sve da vidi i da upozna.Ako je bila na Andima i na Islandu, zašto ne bi došla u Luizijanu? Ja još uvekimam njenu adresu u Vankuveru, mogu da joj pišem, i da je pozovem u goste.

- Šta je ona? - upita Džeret. - Kanađanka?

- Po ocu. Po majci, prava pravcata Francuskinja.

- Divno. Samo zar ne misliš da bi, pre nego što je dovedemo ovde, trebalo daznamo ko su joj otac i majka, i čime se bave? Čime se ona bavi, Elis? Zbog čega

8

Bocca



Buki

neprestano putuje? Odaklejoj para za putovanja? - Belinda ju je u ravnomenimrazmacima bombardovala pitanjima kao pikado-strelicama. - I gde je to imalaprilike da nauči baš sve o čemu jedna poštena devojka ne bi trebalo da imapojma?

Ni na jedno od tih pitanja Elis nije imala odgovor. Činilo joj se da zna sve oHoli Parker, a sada je morala da prizna da ne zna gotovo ništa. Pa ipak, za njuje bila spremna da stavi ruku u vatru.

- Ne znam. Ali u jednu stvar sam sasvim sigurna! - uzviknu ona vatreno. - Holi nije nepoštena! Ona je besprekorna, u svakom smislu. Za te tri nedeljekrstarenja, ona je jednostavno ignorisala muškarce iako su je opsedali svi, odkapetana broda do nekog zgodnog i bogatog mladog Italijana koji je imaokabinu puku puta naše. A poštena je i u onom drugom smislu. Ovo što ću vamsada ispičati će vas valjda uveriti u to. U jednoj poslastičarnici u Sen Tropeu,gde smo svratile na sladoled, Holi je u toaletu pronašla, zamislite šta?Brilijantsku narukvicu! Pravu, pravcatu! I otišla je sa njom pravo u policiju!

- Možda - protisnu Belinda. - A možda i kod nekoga ko ispod ruke otkupljujetakve stvari? Otkud ti znaš, jesi li bila sa njom?

- E, pa, jesam! I to kod dežurnog inspektora, lično. Holi je narukvicu predalanjemu. Zar bi jedna nepoštena osoba uradila tako nešto? Drugi dokaz je to štosam ja sav svoj novac uvek držala u koferu koji nije bio zaključan, a i nakittakođe. Da je htela, imala je priliku da ga uzme, i nestane bez traga.

- Kako, da sa tvojim parama i nakitom skoči s palube, pravo među morskepse?

- Ne. Ona nije putovala sa nama do kraja. Iskrcala se na Gibraltaru, a tamosmo pristali rano ujutru, dok sam ja spavala kao zaklana. Holi je otišla, iostavila mi pored jastuka ceduljicu sa svojom adresom u Vankuveru. Još idanas je čuvam. Napisala je: „Zbogom, Elis uvek ću te se rado sećati"...

U salon uđe Oli, krupna, sredovečna Crnkinja koja je Tornelovima pomagalau kući, i po običaju, sasvim prozaičnim pitanjem prekide Elis u sanjarenju:

- Hoćeš li biti ljubazna da dođeš i obrišeš posuđe, mlada damo?

Elis nevoljno ustade sa svoje fotelje za razmišljanje. Ostavši sami, Džeret iBelinda se ponovo zagledaše. Od svoje troje dece, ona se samo sa njim moglasporazumevati pogledima. Jedno drugom su čitali misli, ponekad. Samo kad seradilo o Džeremijevom ličnom životu i njegovom neuspešnom braku, bili supotpuni stranci. Ali sada nije bila reč o tome, njihova zajednička briga bio jelakomisleni Erik, čiju je ženidbu trebalo sprečiti.

- Ti mama kao i obično malo preteruješ, ali u osnovi si u pravu priznade

Džeret. - Melani Hani svakako nije snaha kakvu bismo mogli poželeti. Osećam

9

Bocca



Buki

da se za Erika prikačila samo zbog para, i već je vidim kako po čitav dan sedi usobi i manikira nokte kao da se nalazi na Beverli Hilsu, a ne na plantažišećerne trske i pamuka. Nego, da Elis ipak pozove u goste tu svoju Holi?Koliko sam ja shvatio, Melani je za nju malo dete. Ako je ta dama zaista

glamurozna kao što se čini, Erik neće ostati ravnodušan. A s druge strane,uveren sam da se devojka koja život provodi na luksuznim krstarenjima nećepredugo zadržat i u Tornel Veliju. Ostaće ovde nedelju ili dve, dok joj nepostane dosadno, i odjezdiće dalje.

- Možda si u pravu - složi se gospođa Tornel. - Ništa nas ne košta dapokušamo. Reći ćemo Elis da je pozove.

* * *

Erik, koji je one noći posle upoznavanja odvezao Melani u Dalas jer je

narednog dana morala da se pojavi na poslu, vratio se tek prekosutra i nijeimao prilike da čuje kakav je utisak na porodicu ostavila njegova verenica. Togdana kada se vratio, prvo je naleteo na Džereta koji je u zadnjem delu dvoriša,tamo gde su se nalazile garaže za automobile i poljoprivredne mašine, upravomenjao vodu u hladnjaku svog „mercedes-karavana". Vozilo je bilo praktičnojer se istovremeno moglo koristiti i za transport svakodnevnih potrepština zaimanje, i za neke malo bolje prilike. Osim toga, bilo je staro osam godina, aizgledalo kao da ima najviše dve. U Džeretovom slučaju, auto je odavao svogvlasnika, bio je solidan, besprekorno održavan, praktičan i sa dobrim

motorom. Nasuprot tome, Erikov tamnocrveni sportski kabriolet spolja jeizgledao elegantno i pomalo razmetljivo ali iznutra, iako samo tri godine star,bio je krš. Erik nije mogao polagati na ono što se ne vidi. Devojke su videlesamo aerodinamičnu liniju kabrioleta, i blistavu karoseriju, to je bilo dovoljno.

- Zdravo, stari - reče on, udarivši Džereta po leđima. - Evo i mene iz Dalasa.Pa, šta kažeš? Ili si ostao bez reči, kao i ja kad sam je prvi put ugledao?

Džeret je, pretrpan svakodnevnim obavezama, bio već potpuno zaboraviona Melani Hani. Bilo mu je potrebno par sekundi da shvati o čemu to njegovbrat govori.

- U pravu si - on se suvo nasmeja i bilo je jasno da smeh ne značiodobravanje. - U prvi mah, stvarno smo ostali bez reči. I ja i Elis. O mami da ine govorim.

- Sta to znači? - sada je Eriku bilo potrebno vremena da shvati. - Hoćeš dakažeš da vam se nije dopala? Pa jeste li vi slepi, ludi, ili nešto treće?

- To treće. Sposobni da objektivno procenimo dotičnu gospođicu. Za razlikuod tebe, koji si slep za sve osim za njene noge i poprsje, i gluv za sve, osim za

njen umilni glasić. Priznajem, Erik, tvoja verenica osvojila bi gotovo svakogmuškarca. Ali, nisi valjda očekivao da takva kakva je osvoji i nas troje?

10

Bocca



Buki

- Ti si muškarac, ako se ne varam. Priznaj bar da je prelepa, to valjda nemožeš da porekneš?

- Skoro da mogu - Džeret ravnodušno sleže ramenima. - Zgodna je,doterana, za nečiji ukus možda i seksi, ali prelepa sigurno nije. Ja barem nisam

primetio. Nije moj tip.- Fino - reče Erik lakonski, zveckajući ključevima automobila. - Neka i

ubuduće tako ostane. A sad mi objasni šta, do vraga, mama ima protiv nje!

- Šta nema? Idi gore kod nje, pa neka ti sama objasni. Ako je budna. Celu noći dan posle posete tvoje verenice uzimala je kapljice valerijane, a od juče jeprešla na sedative i uglavnom drema.

- Tako, dakle... - njegov brat zagledao se u vrhove svojih uglancanih, skupihcipela od meke kože. - Znači, u kući je vanredno stanje. Kao i obično, mama je

besna na mene, jer ja nisam ti. To što nisam dobri, poslušni Džeret koji će bezpogovora pristati da ga majka oženi bogatom naslednicom, automatski značida nisam dobar sin. E, pa, nećemo tako! Iz ovih stopa idem gore, briga me da liona spava, ili ne. Probudiću je, i objasniću joj da ne mogu svi da budu savršenikao njen stariji sin!

- Nećeš je probuditi! - Džeret ga zaustavi, ni malo nežnim pokretom. - I,kakve su to sad gluposti? Ko uopšte pravi poređenje između nas dvojice? Kokaže da treba da budeš kao ja?

- Niko, ali to lebdi u vazduhu, burazeru. Oduvek, još od mog prvog razredaosnovne. Nikad nisam bio dobar đak kao ti, nikada pobednik na takmičenjimaiz istorije, geografije; ili šta ti je ono već posebno išlo za rukom... Nikadazvezda školskog bejzbol-tima, nikada visoki, mišićavi, crnokosi za kojimdevojke uzdišu...

- Idi do đavola, klinac! - Džeret je umorno odmahnuo rukom, i u džepukarirane pamučne košulje potražio cigarete. - Gde su te devojke koje uzdišu zamnom? Ja ih ne vidim, nemam vremena da dignem glavu od posla.

-

Nikada nisi ni imao. Bilo je devojaka, Džerete-

njegov mlađi brat sada ga jegledao gotovo sažaljivo. - Ali ti ih nisi ni primećivao, tvoj pogled bio jeupravljen samo u Elvertovo imanje, zato što je mama tako želela. Ona ti jeoduvek pokazivala u šta treba da gledaš. To što Dominika ne izgleda loše samoje čista slučajnost, i da je bila najružnija devojka u Luizijani, ti bi se njomoženio zato što je bogata, i zato što mama tako hoće. Ali, rekoh ti već, ja nisamti! I neću da dozvolim da mi majka bira mladu. Ako je tebi odabrala pogrešnu,moram li i ja sada da je pustim da bira umesto mene, i uvali me u pakao odbraka?

Džeretova vilica gotovo se zgrčila od besa.

11

Bocca



Buki

- Nije tvoje da sudiš o tome kakav je bio moj brak - zareža on.

- Ne sudim. Samo vidim, i otvoreno govorim šta vidim. Brat sam ti, do vraga.Misliš li da ne primećujem da si već pola godine, od kako se Dominik vratila ukuću svoga oca, smrknut, neraspoložen, gnevan na ceo svet? Ja te ne pitam šta

je to bilo među vama, samo konstatujem da je mama, uvaljujući te u taj brak,od tebe uspela da napravi nesrećnog čoveka. Neću da se to u mom slučajuponovi!

- Nije mene mama ni u šta uvalila. Uvalio sam se sam - Džeret je dubokouvukao dim ljute, jake cigarete, kao da će mu to nešto pomoći. A tebe nikoneće sprečiti da se oženiš tom devojkom. Pravi ili pogrešan, izbor će biti tvoj.Izvoli, oženi se! Možda ćeš biti bolje sreće!

- I hoću, videćeš, Melani nema ogromne plantaže i bogatog tatu, ja znam da

je to glavni razlog što vam se nije dopala. Ali ona je divna. Ima dušu deteta, isrce veliko kao cela Luzijana!

Erik je žustrim korakom krenuo prema zadnjoj verandi. Ostavši sam, njegovbrat se sarkastično nasmeja sebi u bradu. U grudi kakve je imala Melani Hanizaista je moglo da stane srce veliko kao cela Luizijana. I to je bio jedan oddokaza ko je od njih dvojice nezreli klinac, koji podsvesno u svakoj ženi tražimamu. Erik, naravno. Žena sa majčinskim oblinama, poput Melani Hani,morala je privući nezrelog i bebastog Erika, kome još samo cucla fali.

Džeret je oborio glavu. A on? Šta je sa njim? Bio je „mamin sin" samo utolikošto su se neki njegovi stavovi o životu poklapali sa stavovima njegove majke.Na primer taj da je zemlja najveće bogatstvo i najveća svetinja. Time što jeponovo uspeo da podigne na noge imanje svojih predaka, time što je plodnajužnjačka zemlja višestruko vraćala za svaki napor koji se u nju uloži, Džeretje bio savršeno zadovoljan. Nikada se nije pokajao što je, umesto da se upišena neki univerzitet i posle toga nađe dobro plaćen posao u gradu, ostao naimanju. Ovde je pripadao, ovo je bio njegov svet. Ali zbog toga što je dozvolioda ga majka prosto ugura u brak sa Elvertovom ćerkom sada se gorko kajao.Gorčina mu se ogledala i na licu, izgleda. I Elis i Erik primećivali su da jenesrećan, ali nisu ni slutili zbog čega i koliko.

Nesreća možda i nije bila prava reč za to osećanje. Džeret je bio besan,razočaran, i prema svojoj bivšoj ženi sada, šest meseci kasnije, osećao je samoprezir. Ali onog dana kada je otkrio da ga Dominik vara, i da je to činila tokomčitave trigodine njihovog braka, bio je gotovo lud od besa. Mogao je da ihoboje ubije u tom času, i nju, i tog...

Mensfilda. Dominikin ljubavnik zvao se Mensfild, bio je proćelav, sa jarećombradicom, dobrih petnaest santimetara niži i dvadesetak kilogama laklši od

Džereta. Fizički, taj tip bio je smešan, a Džeret je bio siguran da je smešan i u

12

Bocca



Buki

krevetu. Ali, kad je Dominiki krevet uopšte bio važan? Tri godine Džeret je upostelji imao hladnu jegulju iz Severnog mora, a ne ženu. Dominik je dobroizgledala. Bila je možda malo previše niska za njega, možda za nijansu punijanego što bi trebalo, ali, sve u svemu, izgledala je lepo. Kovrdžava crna kosa,

krupne, okrugle smeđe oči zasenčene dugim trepavicama. Ljupko i sveže lice,jedro i skladno telo, koža kao bledoružičasta svila.

Nije podnosila jako južnjačko sunce i uglavnom je vreme provodila u kući,među knjigama. Kad se udala za njega, donela je sa sobom i svoju ogromnubiblioteku, i često je odlazila na razne sajmove novih izdanja, ponekad čak i uNjujork. Ali, osim na sunce, bila je alergična i na seks. Priznavala je da jefrigidna i da joj ispunjavanje bračnih dužnosti teško pada. Džeret je ćutao itrpeo, za ljubav kućnog mira, i za ljubav Elvertovog imanja. A onda je otkrio daje Dominik već godinama u vezi sa tim Mensfildom, profesorom književnosti u

gimnaziji u Čezingtonu. Nikada se nisu sastajali u toj varošici, strogo su vodiliračuna o tome da njihova veza ostane tajna. Ali su zato zajedno odlazili ukupovinu knjiga i na sajmove i uzimali sobe za dnevni boravak u hotelima.

Tada, kada je već saznao za njenu vezu, Dominik mu je otvoreno bacila ulice da ona uopšte nije frigidna, kao što on misli. Za nju, objasnila je, seksualnozadovoljstvo ima veze sa intelektualnim, duhovnim skladom. A na tom polju,neugledni, kržljavi profesor Mensfild bio je njen idealni partner. On, Džeret, sasvojim privlačnim licem i snažnim telom, možda je pravi muškarac, ali ne zanju.

Epilog je bio kratak, sve se okončalo za samo nekoliko dana. Naredio jeMensfildu da da otkaz u gimnaziji i sebi traži novi posao i novo prebivalištegde zna, samo što dalje od Čezingtona. Ovaj ga je bez pogovora poslušao,procenjujući da je bolje da beži nego da na sebi oseti snagu Džeretovihpesnica. Dominik je, međutim, reagovala drukčije nego što je on očekivao.Pristala je da zauvek okonča vezu sa Mensfildom i njegov odlazak iz Luizijanenije joj teško pao, ali na razvod nikako nije htela da pristane. Na Džeretovzahtev, vratila se u kuću svoga oca, ali je neprestano nalazila razlog da mu

telefonira ili dolazi u Tornel Veli, i ubeđuje ga da treba da se pomire. Kao da jeu njoj proraila ona jednostavna i racionalna žica jednostavne devojke odraslena imanju i vezane za zemlju. Bilo joj je po svaku cenu stalo da sačuva brak. Aliza Džereta, taj pokušaj koji je zapravo više bio spajanje dva poseda nego dvojeljudi, bio je sada stvar prošlosti ružna priča, koju je želeo da zaboravi.

Hoće li moći? Teško, u pogledu toga nije bio optimista. Danas, šest meseciposle raskida i mesec dana posle zvaničnog razvoda, znao je samo jedno: da jezauvek izgubio poverenje u ženski rod.

13

Bocca



Buki

Tog jutra, tog tako važnog jutra koje je čekala punih pet godina, Holi Parkerbila je toliko uzbuđena da joj nije ni palo na pamet da izlazeći iz zgrade baci

pogled u poštansko sanduče. Ali poštar ju je susreo na vratima i prosto jojugurao u ruke mali bledoružičasti koverat ispisan tamnoružičastim mastilom,i adresiran na njeno ime. Holi je rasejano pomislila da je verovatno nekagreška u pitanju. Njoj nije imao ko da šalje pisma, pogotovu ne tako kitnjasta iklinački romantična. A onda je na poleđini pročitala ime pošiljaoca: ElisTornel, Tornel Veli, Čezington, Luizijana. Sjedinjene Države.

Namrštila se, pokušavajući da se priseti koje to. Nije bilo lako. U poslednjihpet godina, otkako je njen pre toga tako miran život preko noći postao napet iispunjen putovanjima i događajima, upoznala je mnogo ljudi. Ko bi sad moglada bude ta Elis? A onda joj je sinulo u glavi: simpatična, mala plavuša sa kojomje delila brodsku kabinu na svom prvom putovanju. Na svom prvom zadatku.Holi Parker nije putovala svetom kao turista, iz radoznalosti i zadovoljstva,zato što ne zna kako da potroši višak novca i slobodnog vremena. Ona je samotako izgledala, a zapravo je putovala poslom, i sva njena putovanja bila susastavni deo zadatka, ozbiljnog, i...

Veoma opasnog. Jutros, kada je svemu tome konačno došao kraj, najzad jemogla da odahne. I još uvek nije verovala da se sve okončalo tako uspešno i

glatko, bez posledica. Da je ona, Holi, koja je do tada odrastala pod staklenimzvonom i u sličnim stvarima nije imala nikakvog iskustva, pet godina sauspehom radila stvar o kojima do tada nije mogla ni da sanja.

Ali sada je svemu tome došao kraj. Gotovo je, razmišljala je vedro,zaustavljajući svoj tamnoplavi „ford" pred kapijom Državnog zatvora. Gotovo,zauzvek. Samo još da ugleda Pitera kako izlazi iz dvorišta te grozne, sivezgrade, i to će značiti da je zaista sve okončano.

I najzad ga je, posle nekih pola sata čekanja, ugledala. Istrčala je izautomobila i bacila mu se u zagrljaj.

- Tata! - prislonila je lice uz njegov obraz, boreći se sa suzama. - Najzad! Dasamo znaš kako sam srećna!

- A tek ja, mila moja! - blago je držeći za ramena, pomerio se korak unazad,kao da želi da je dobro pogleda. Prvi put izvan zatvorskih zidina, gde su se dotada viđali, dok mu je dolazila u posete. - Divna si. Najlepše i najbolje što samu životu napravio, to si ti.

Piter Parker, čovek sa licem i držanjem aristokrate, biografijom pustolova idosijeom čoveka koji se stavio izvan zakona, bio je nepopravljiv. Nepopravljivišarmer, i nepopravljivi vrag. Holi se razoružano nasmejala, ali njene zelene oči

14

Bocca



Buki

bile su ozbiljne, i dalje veoma stroge, baš kao i dok mu je dolazila u posete.

- To sigurno - rekla je, ne skrivajući prekor. - Tek se spremam da sa tobomrazgovaram o nekim stvarima! Ali, ne sada. Prvo idemo kući, tamo je svespremno za tvoj dolazak. Anželin se pobrinula za sve. Sauna, kupatilo, ručak o

kakvom si pet godina mogao samo da sanjaš... Šampanjac „Kristal", i dezertiznenađenja.

- Sladoled od badema sa prelivom? - pogodio je Piter. - Sa tvojim starim,draga moja devojčice, nikakvo iznenađenja nisu moguća, bar kad je dezert upitanju.

I - samo kad je dezert u pitanju. U svemu ostalom, Piter Parker je, bar zasvoju ćerku, bio jedno ogromno i nimalo prijatno iznenađenje. Punih dvadesetgodina, Holi je rasla i živela u uverenju da je njen otac novinar. To je i bio.

Poznati i dobro plaćeni novinar kanadske TV-mreže, autor omiljenihputopisnih emisiji bio je rečit i obrazovan čovek, tečno je osim svog matenjegengleskog i francuskog', sto je za jednog Kanađanina bilo normalno, govoriojoš i španski i italijanski jezik. A uz sve to, bio je još i neobično duhovit išarmantan, pravi pozer koji je u stanju da svojom pojavom prosto prikujegledaoce uz televizijski ekran. I, kao da sve to nije dovoljno, Piter je jošposedovao i zavidnu visinu, blistave zelene oči i neodoljiv osmeh.

Jednostavno - bio je savršen. Tako su mislili gledaoci njegovih emisija, takosu mislili urednici u kanadskoj Televiziji, tako je mislila i Holi. Nije nažalost

imala majku koja je umrla kad je njoj bilo samo šest godina, ali je zato imalasavršenog tatu, i pored njega detinjstvo kakvo se samo poželeti može. Pa ipak,veoma rano je počela da se pita kako je moguće da njih dvoje samo od tatinenovinarske plate žive u tolikom luksuzu. I kako to da luksuz iz godine ugodinu samo postaje sve veći? Prvo su živeli u prostranom stanu u gradu,zatim se preselili u kuću sa vilom, pa par godina kasnije u novu, još udobniju iveću. U međuvremenu je Piter kupio i stan u jednom od najboljih kvartovaPariza, i njih dvoje su često odlazili tamo. A tek razbacivanje novca na drugestvari, najbolje hotele, najbolju hranu i piće, garderobu kakvu obični ljudi ne

mogu sebi da priušte... Otkud sve to? Holi se nije zadovoljavala samo time dase pita u sebi, već je i glasno postavila pitanje, jednom prilikom.

„Ušteđevina tvoje pokojne majke", odgovorio je Piter kratko. „Njenaporodica, tamo u Burgundiji, bila je veoma bogata. Uložio sam taj novac uakcije koje nam donose odličan godišnji prihod. Ali nema razloga da ti timelupaš svoju lepu glavicu, Holi. Zar ne možeš jednostavno da uživaš, i da nerazmišljaš pre više?"

Narednih godina Holi se držala tog saveta, uživala je i nije razmišljala o

stvarima u koje se ona, mlada devojka koju finansijske transakcije nezanimaju, uopšte ne razume. A onda je, par meseci pre njenog dvadeset

15

Bocca



Buki

drugog rođendana, Piter Parker „pukao". On, dugogodišnji uspešni krijumčardragog kamenja i nakita, majstor svog zanata, čovek sa dva lica u dveprofesije, bio je provaljen. Usledilo je suđenje, oduzimanje imovine, i kazna odpet godina zatvora. Bilo je to najmanje što je, za više od dvadeset godina

bavljenja švercom dragocenosti, mogao da dobije.On se našao iza rešetaka, a ona, njegova jedinica i njegova princeza, našla se

u očajnoj situaciji. Do juče su imali sve, sada najednom nije bilo ničega. Piterovbankovni račun bio je na nuli, a njegov ugled potpuno srušen. Holi je posleprocene i zaplene imovine, i posle izvršne sudske presude, imala samo tolikonovca da u Vankuveru kupi jedan osrednji stan, a uz to joj je ostao i jedanautomobil, deo skupocenog nameštaja i lične stvari. Po proceni sudskihveštaka, Piterova legalno stečena imovina bila je tolika. Ali Holi ga je, i poredtoga što o njegovom tajnom poslu nije imala pojma, odlično poznavala. Ona je

znala da se njen otac kad izađe iz zatvora, neće zadovoljiti time. Bio je previšenaviknut na luksuz, i previše gnevan na kanadsko sudstvo, uveren da je dobiomnogo rigorozniju kaznu nego što zaslužuje.

U svoju odbranu, iznosio je argumente koji su zapravo bili sasvim tačni. Onnije krao, otimao, niti je ikada uzeo išta tuđe. Jednostavno je kupovaodragocenosti u jednoj zemlji, obično u Južnoj Americi ili negde u Aziji, iprenosio ih u drugu, na tržište Evrope ili Kanade. Švercovao je, da. Alinajbezazleniju moguću robu - drago kamenje. Drugi švercuju drogu, oružje, aon samo kamenčiće, kojima nikoga ne ugrožava. I zar je za to uopšte zaslužiozatvor, a ne samo uslovnu kaznu? Drugi izvrše ubistvo, pa budu oslobođeni...

Ali Piterovi vešto sročeni argumenti nisu bili dovoljni. A njegovo ogorčenjena one koji su ga po njegovom mišljenju nepravedno osudili, tokom petgodina provedenih u zatvoru samo je raslo. Holi je bila sigurna da će on onogčasa kad izađe na slobodu iz čistog inata, iz čiste ludosti, nastaviti da se baviistim poslom, kao da izaziva sudbinu. A ona to nije želela. Cilj joj je bio da njenotac koji će kad zatvorska kazna istekne imati punih pedeset pet godina,ostatak života provede mirno. Postojao je samo jedan način da taj cilj i ostvari.

Da u međuvremenu zaradi veću količinu novca i da kad se Piter nađe naslobodi pribegne svojevrsnoj uceni. Tako je i učinila.

***

Tokom pet godina iskustva naučila je mnoge stvari. Pre svega - da budekrajnje oprezna. U svako doba i u svakoj prilici, kad su u pitanju krupne stvari,a naročito kad su u pitanju sitnice. Ljudi koji se bave opasnim poslovima,kakvim se ona bavila sve to vreme, redovno padaju na sitnicama. A Holi nijeimala nameru da padne. Ne sada, u završnici, kad je već prošla kroz cilj. I zatonije mogla sa ocem o tim stvarima, najvažnijim stvarima, da razgovara ustanu. Bila je uverena da je ozvučen, baš kao što je pretpostavljala da je i ona

16

Bocca



Buki

sama od trenutka kada se Piter našao u zatvoru, na neki način bila podprismotrom.

Zato se trudila da, barem u Vankuveru, ničim ne skreće pažnju na sebe. Stanje bio relativno skroman, kola takođe. Nije se oblačila ni ponašala upadljivo,

nije izlazila na ekskluzivna mesta. Ali čim bi se našla van Kanade, na zadatku,počinjala su da važe nešto drugačija pravila. Tamo nipošto nije smela daizgleda kao previše jednostavna i skromna, a najmanje kao nesigurna ismušena devojka. Naprotiv. Bilo je neophodno da ostavlja ulisak dobrostojeće,samouverene i zrele mlade žene, koja putuje iz čistog zadovoljstva. Na primerzato da posle velike nesrećne ljubavi nađe mir i neku vrstu utehe. Nije joj biloteško da igra svoju ulogu, zahvaljujući Piterovom načinom života uspevala jeda se snađe u svakoj prilici, i u bilo kom kraju sveta. Takođe zahvaljujućinjemu, uspela je da se poveže sa ljudima čiji je posao bio nakit, prodaja i

kupovina. Upoznala je trgovce, upoznala mušterije, ljude koji su igrali uloguposrednika, pa čak i korumpirane policajce, poput onog inspektora iz SenTropea.

Sada, sve što je želela bilo je da ih zaboravi. Što pre, kao da nikada nisu nipostojali. I njih, i zadatke koje je obavljala, i putovanja, i brilijante. Naročitobrilijante, od njih joj se dizala kosa na glavi.

Dva dana posle Piterovog izlaska iz zatvora, Holi je procenila da je došaopravi trenutak za razgovor. Odabrala je veliki restoran na otvorenom, usred

parka Mjuzik Garden, jednog od najvećih izletišta u gradu. Otac je bio pomalozačuđen njenim izborom.

- Znaš da baš nisam lud za ovim mestom. Mjuzik Garden, nedelja poslepodne. Samo penzioneri sa svojim unucicima. Deca koja cice, jure okolo, ineprestano si u strahu da će ti uflekati odeću sladoledom... Nisam te dovodioova mo ni kada si bila mala.

- E, pa, sada ja vodim tebe - rekla je Holi škrto, ništa ne objašnjavajući. Znalaje da restoran usred parka u kome su služili samo pomfrit i hamburgere, nijemesto za njenog oca, koji je uživao samo u prvoklasnoj francuskoj kuhinji, ičitavog života se kretao samo po lokalima sa pet zvezdica. Ali ovo neuglednomesto pod otvorenim nebom bilo je najsigurnije koje se moglo zamisliti. Ili sebar Holi nadala da je tako. Da penzionere i decu niko ne prisluškuje, i da uzelenu travu oko okruglih drvenih stolova vankuverska policija nije postavilamikrofone i bubice.

- Ne razumem zašto si me dovela ovde - Piter nije prestajao da gunđa. Ondaje, po njenom strogom izrazu lica, shvatio da je preterao. - Oprosti. Sa tobombih se osećao prijatno i u fabričkoj kantini. Ipak, ne shvatam...

- Shvatićeš - dok su čekali da konobar donese njihovu porudžbinu, Holi je

17

Bocca



Buki

osećala napetost. Ovde su se mogli dobiti samo bezalkoholni napici, i nije bilodozvoljeno pušenje. Činilo joj se da bi sve bilo daleko lakše da je mogla dazapali cigaretu i popije gutljaj nečeg žestokog, tek toliko da prikupi hrabrostza ono što je imala da saopšti ocu. A onda je shvatila da to ne bi pomoglo. U

poslednjih pet godina, napetost je postala sastavni deo njenog života. Pratilaju je kao senka. Danju i noću, kod kuće i van nje, i kada je bila u opasnosti i kadnije. Za njom je bilo pet godina neprestanog opreza, pet godina straha, petgodina bez mirnog sna. Očajnički se zapitala hoće li, posle svega, ikada uspetida se vrati normalnom životu?

Mora uspeti, ohrabrila se u mislima. Mir je bio jedino što je želela. Ne životkrijumčara dragocenosti, ne život razmažene ćerke jedinice bogatog oca, većživot normalne devojke. Normalne žene. Za trenutak, dozvolila je sebi luksuzda zatvori oči i zamisli idiličnu sliku. Jednostavnu kuću sa vrtom, muškarca

koji uliva poverenje, sebe pored njega, i decu. Dvoje ili troje dece. Bilo je to svešto je Holi Parker priželjkivala u budućnosti. Sigurnost i mir. Tako skromno, atako nedostižno. Pomislila je da to možda nikad neće ostvariti. I oči su joj segotovo ispunile suzama.

- Imam li ja pravo na normalan život? - poželela je da vikne u lice Piteru, alise uzdržala. Ako je i bio krivac, on posle pet godina provedenih u zatvoru nijezaslužio da sada, tek što je izašao, ona sav svoj gnev izlije na njega. Umesto daplane, Holi je naterala sebe da se osmehne, i najzad započne toliko dugoodlagani razgovor.

- Treba da ti saopštim nešto važno, tata - udahnula je vazduh. - Prekosutraputujem u Luizijanu. Idem u posetu jednoj staroj poznanici, Elis Tornel. Njeniimaju veliku plantažu pamuka i šećerne trske i žive u velikoj, udobnojjužnjačkoj kući na imanju. Elis je fina devojka. Živi sa majkom i dvojicombraće... - recitovalaje osnovne podatke o porodici Tornel, skupljajući hrabrostda saopšti ocu ono najvažnije, ali još uvek se nije usuđivala. - Ostaću tamo trinedelje, možda i mesec dana.

- Na plantaži u Luizijani? - Piter je s nevericom pogleda, očito je nije uzimao

za ozbiljno. - Ti? Šta ćeš tamo raditi, za ime sveta? Posle dva dana počećeš dase gušiš od dosade. To nije život na kakav si ti navikla.

Holi je osetila novi talas gneva. Pet godina, viđali su se samo u zatvorskojprostoriji određenoj za posete. Pet godina je Piter čamio iza rešetaka i pojmanije imao šta ona za to vreme radi na slobodi. Otkud sada zna na kakav je životnavikla? Otkud mu pravo da govori o tome? Zar misli da je ona još uvek onaista, razmažena devojčica koja zna samo za putovanja, luksuz i zabavu?

- Mnogo se toga izmenilo u poslednjih pet godina, pa i moje navike -

podsetila ga je. - Uostalom, ti dobro znaš da sam se uvek mogla zadovoljitijednostavnim stvarima. Sada još više. Mislim da je jedan odmor na nekom

18

Bocca



Buki

mirnom i skromnom mestu upravo ono što mi je potrebno. Osim toga, tomesto i nije skromno. Tornelovi su veoma bogati.

- Zaista? - Piterovo lice se gotovo ozarilo. Reč „bogatstvo" još uvek je nanjega imala magično dejstvo. Njegove zelene oči prosto su blesnule. Više ništa

nije rekao, ali Holi je dobro znala da on u tom trenutku razmišlja o tome kakobi mogao da povrati sve ono što je izgubio. Kao što je i pretpostavljala, nije sepromenio.

- Znam da će mi promena prijati - nastvila je. - Potreban mi je taj odmor. Zato vreme, razmisliću šta dalje nameravam sa svojim životom. A ti? Šta ti imašu planu?

Sjaj iz Piterovih očiju je nestao, njeno pitanje podsetilo da je realnost nijenimalo ružičasta. Do onog trenutka kad se našao iza rešetaka, on je posedovao

sve. Novac, ugled, popularnost...Sada je sve to bilo srušeno kao kula od karata.Bogatstvo koje je uspeo da stekne svojim rizičnim poslovima zaplenila jedržava, a o nastavku svoje blistave karijere TV-zvezde nije više mogao ni dasanja. Kojoj TV-stanici je bio potreban jedan istrošeni sredovečni zavodnikkoji za sobom ima pet godina robije i aferu dobro poznatu u javnosti? Čak ibez te tamne mrlje u biografiji, u ovim godinama teško da bi ponovo mogaopostati zvezda. Mesta su zauzimali mlađi, ambiciozniji, srećniji. Jedino čemu seon sada mogao nadati bilo je neko neupadljivo mestašce u pozadini.

- Ne znam, Holi - priznao je potišteno. - Zar sam ja uopšte u situaciji da

pravim planove? Naravno da ću raditi nešto, neću sedeti skrštenih ruku.Pokušaću da pokrenem sve svoje nekadašnje veze, ako uopšte budu mogle dapomognu. Ne verujem da će me iko dočekati raširenih ruku, ali uz malo sreće,možda nađem neko mestašce u novinama. U nekoj maloj redakciji...

Veliki Piter Parker u maloj redakciji? Holi je odmahnula glavom. Nije tomogla ni da zamisli. Čak i kad bi se zadovoljno takvim poslom, njen otac bio bibeskrajno nesrećan. Odsutno se pitala da li bi nešto uopšte moglo da ga učinisrećnim. I njegov život, kao i njen, bio je iskočio iz svog uobičajenog koloseka.Oboje su se nalazili na raskrsnici, i nisu znali na koju stranu da krenu.

- Sta misliš o preseljenju u Meksiko? - upitala je iznenada, odlučivši da munapokon kaže istinu. - Akapulko, recimo? Oduvek si voleo Akapulko. Mogao bida živiš tamo, i da radiš neki posao koji bi te činio zadovljnim. Imaš u Meksikugomilu prijatelja sa kojima bi mogao da započneš nekakav biznis. Tamonikoga neće biti briga što si par godina proveo u zatvoru, na te stvari javnostgleda manje strogo nego u Kanadi.

- Holi draga... - Piter se umorno osmehnuo. - Kakve su to fantazije? Ti si baroduvek obema nogama stajala na zemlji i nisi se zanosila sanjarijama. Kakvu

to bajku pričaš svom starom ocu? Da je tako nešto moguće, ja bih bio

19

Bocca



Buki

najsrećniji čovek na svetu. Ta mašinerija koju si ti konstruisala izgledasavršeno i zvuči kao san. Samo još nedostaje dobra vila koja će je čarobnimštapićem staviti u pogon. Otkud mi novac za početak posla i za život uAkapulku? Otkud mi uopšte pravo da govorim o novcu? - Piterovo lice

poprimilo je izraz nesrećnog čovcka. Istinski nesrećnog. U tom času nije misliosamo na sebe, već i na njenu budućnost. I Holi je u njegovim očima videla svoono očajanje, svu onu grizu savesti koja se taložila proteklih pet godina.

To je i samu ispuni setom. Stegla je svojim tankim prstima njegovu ruku,preplavljena iznenadnom zahvalnošću. Da, Piter Parker imao je bezbrojslabosti i mana. Bio je neodgovoran i neozbiljan, bavio se poslom s one stranezakona, lako zarađivao a još lakše trošio, lako osvajao žene a još lakše imokretao leđa. Bio je prijatelj na koga se čovek ne može osloniti, ljubavnik odkoga žena ne sme da očekuje ništa više od kratke avanture... Da je imao ženu,

svakako bi bio i očajno loš muž, nenadmašan u prevarama. Ali, zar je ona nasvemu tome mogla da mu zameri? Za nju, Piter Parker je bio samo otac. A tusvoju ulogu obavljao je savršeno. Posvećivao joj je beskrajno mnogo pažnje,uspevao da joj priušti sve, čak i više nego što je želela. U tim svojimnastojanjima da sebi i njoj obezbedi najbolje, kretao se klizavim i nesigurnimputem. Zar je sada moglada ga krivi što je na tom putu izgubio ravnotežu ipao?

Ne, nije mogla da ga osuđuje. Pre pet godina, možda. Ali sada, kada je i samapošla istom stazom, jednostavno nije imala pravo da mu išta prigovori.Zagledala se u njega sa umirujućim osmehom, i u tom trenutku nije je grizlasavest što se pet godina bavila opasnim, protivzakonitim poslom. Ako je tobila cena sreće njenog oca, način da mu vrati sve što je učinio za nju, ona jebila srećna.

- Mislim da ta dobra vila postoji - rekla je tajanstveno. - A sada, dobro otvoriuši i pamti sve što ti govorim, jer je ovo jedina prilika da čuješ neke stvari.Imamo novac u Siudad de Meksiku, tata. Veoma mnogo novca. Ne onolikokoliko smo imali, ali dovoljno da oboje smislimo šta ćemo sa svojim životima, i

krenemo iz početka...- Ne shvatam... Odakle?

- Nije važno. Nemamo sada vremena za objašnjenja. Imamo upravo tolikovremena da čuješ i upamtiš najvažnije stvari... Gospode, nadam se da ovomesto nije ozvučeno. Rado bih se podvukla pod sto i stolice da proverim.Najradije bih prekopala svu ovu travu pod našim nogama, ali se ne usuđujem.Ubeđena sam da smo i u ovom trenutku pod prismotrom. Primetio si da sunas pratili juče, kad smo bili u kupovini? A danas, kad smo krenuli, učinilo mise da je za nama sa ugla ulice krenuo jedan crni auto...

- Znam - protisnu njen otac suvo. - Ali kako si ti primetila...

20

Bocca



Buki

- Imam dobru moć zapažanja. Možda i mnogo bolju nego što misliš - Holi sezadovoljno nasmejala. - A sad se pomoli u sebi da trava i drveće u ovom parkunemaju uši, i dobro me slušaj.

Reklamu je ime banke u Siudad de Meksiku u kojoj je deponovala novac, i

nekoliko puta mu lagano, razgovetno ponovila broj računa. Iz opreznosti, nijese usudila da podatke zapiše, znala je da bi, ako policiji padne na pamet da gapretrese, to izazvalo samo nevolje. Sam Piter Parker bio je u zatvoru, i imao jeneuništivi alibi ali ona bi se našla na udaru policije. Stari poznanici njenog ocane bi smirili dok ne pronjuškaju u vezi sa poreklom novca koji se, u vlasništvuHoli Parker, za pet godina stvorio u meksičkoj banci. I zato je morala da budevraški oprezna. Još nekoliko puta, ponovila je najvažnije podatke. Mogla jesamo da se uzda u briljantnu memoriju svog oca.

- Jesi li upamtio?

- Naravno. Ali nisam shvatio - Piter je namršteno i upitno gledao u nju. - Otkuda novac, Holi? Kako se stvorio za ovih pet godina?

- Nije važno. Objasniću ti, jednom - lakonski je odmahnula rukom, ali onodlučno zgrabi njenu šaku:

- Odmah. Zahtevam da mi odmah objasniš! Kako si došla do tolikih para?Šta si radila? Gospode, ako je ono što mislim... - lice mu je dobilo sivu nijansu. - Mlada, lepa... Da... Ali, zašto baš moja ćerka? Zbog čega moja ćerka?! Ne mogu

da verujem! Pobogu, dete, reci mi da nije istina...Shvatila je čega se uplašio. Dobro je poznavao tu vrstu žena, mladih, lepih i

spremnih na sve, samo da dođu do novca. I sam se povremeno kretao unjihovom društvu. A sada je bio siv u licu i užasnut sumnjom da bi njegovaHoli mogla biti jedna od tih.

- Nije to u pitanju, ne budi lud! - morala je da se nasmeje. - Radila sam neštodrugo, tata. Bilo je daleko jednostavnije i daleko unosnije da nastavim tvojimstopama, shvataš?

-

Ti...?-

tek to ga je pogodilo kao grom iz vedra neba. Mogao je sve daočekuje, ali da se Holi dok je on bio u zatvoru bavila švercom dragocenosti, iza pet godina uspela da povrati veliki deo bogatstva koje je on izgubio, to jezaista bilo previše!

- Ja - potvrdi ona mirno. Nije se osećala ponosnom na taj svoj podvig,naravno. Ali, valjda je mogla da bude barem zadovoljna.

- To je bilo i prošlo - nastavila je. - Za mene, to je epizoda koja je jednomzauvek završena. Pokušaću da je zaboravim, kao da nikada nije ni bila. Toznači da ćeš i ti morati da zaboraviš. Povratila sam deo novca, tata, i tim

novcem ćemo morati da se zadovoljimo. Znam da ti neće biti lako, ti si čovek

21

Bocca



Buki

previše nemirnog duha. Ali mislim da sam pronašla dobar način da smirim tajtvoj duh. Makar morala i da pribegnem uceni!

- Tek sada ne shvatam... - Piter je pogleda očima nevinašceta. Bio je topogled kojim je gledao svoje ljubavnice kad bi ga uhvatile u prevari. Pogled

kojim je od policijskih islednika, kad su ga „provalili", pokušao da napravibudale i ubedi ih da su se negde prešli u proceni. Nepopravljivi Piter Parker.

- Shvataš ti, i to odlično! - Holin ton sada je bio ton ozbiljnog upozorenja, aljutnja je za trenutak nadvladala nežnost prema ocu. - Imamo sasvim dovoljnopara, i ti se više nećeš baviti svojim starim poslom. Ni ti, ni ja. Živećemo mirno,kao sav normalan svet. Ukoliko pokušaš da prošvercuješ i jedan jedinikamenčić, Pitere Parkeru, ja ću se sama prijaviti policiji, i priznaću im čimesam se bavila proteklih pet godina!

Bio je stavljen pred svršen čin. Holi je bila sigurna damu ni u snu neće pastina pamet da se upusti u neki od svojaih rizičnih poduhvata. A to je značilo daje ona postigla svoj cilj. Vreme bura i oluja zauvek je prošlo. Ono što je sadaočekivalo njenog oca i nju bio je miran život. Jedino što je želela. Iz grudi joj seoteo uzdah olakšanja.

- Sigurna sam da sada mirno mogu da otputujem u Luizijanu - rekla je sasanjalačkim smeškom. - Uživaću tamo. Odmaraću se, i neću misliti ni o čemu.A kada se vratim...

-

Šta nameravaš?-

P

iter je sa očekivanjem gledao u nju.-

Voleo bih da se i tipreseliš u Meksiko. Priznajem, ja sam previše sebičan otac. Ne bih podneo damoja jedina ćerka i ja živimo na dva različita kontinenta.

- Ni ja. Možda ću prodati ovaj stan i preseliti se u Akapulko. Pod uslovom dami u međuvremenu nađeš mladoženju. Nekog običnog smrtnika, koji nikada uživotu nije prošvercovao ni kutiju cigareta, a kamoli kutiju brilijanata!

- Samo se ti pojavi u Akapulku, kandidati za ženidbu će se već sjatiti akotebe... - Piter je ponosno gledao u nju. - Znam da svi očevi misle da su njihovećerke lepotice. Ali ja ne mislim, ja znam. Kad bude došlo vreme da uploviš u

bračne vode, moći ćeš da biraš. Zaista želiš da se udaš? Ne misliš da jeprerano?

Holi je slegla ramenima. Zapravo, ona nikada u životu nije imala priliku darazmišlja o braku. U proteklih pet godina njen način života nije joj dozvoljavaonikakvu ozbiljnu vezu. Prošla je kroz par površnih avantura, i svaki put kad biizmeđu nje i nekog muškarca nešto započelo, unapred je žalila što to nećemoći da potraje. Ali sada, kada je petogodišnja epizoda prošla... Sada je moglada se nada nečem ozbiljnom. Nečem pravom, što će trajati čitav život.

- Nije prerano - rekla je. - Gladna sam mira, tata. Ne možeš ni da zamisliškoliko. Uzbuđenja mi je preko glave, nikada više ih neću poželeti. Jednoga

22

Bocca



Buki

dana, kad se budem udala, taj srećnik dobiće vernu i dobru ženu...

Rekla je to napola u šali, ali Piter je znao da se iza njenih reči krije istina.

- Takva je bila i tvoja majka - rekao je tiho. - Verna, dobra i lepa žena. Kad

dobro razmislim, Holi, srećan sam što po svemu ličiš na nju, i što nisi nasledilasve moje mane. Nije ti bilo lako svih ovih godina, zar ne? Znam da je taj teretkoji si sebi natovarila bio pretežak za tvoja leđa. Opasnost, uzbuđenja,neprestani oprez, sve to nije bilo za tebe. Da samo znaš kako me grize savest...

- Nema razloga. Prošlo je. Zaključaćemo to u fioku prošlosti, obećaj mi!

- Kunem ti se, dušo - oči njenog oca sada su bile dirljivo ozbiljne. - Zaslužilasi da najzad imaš miran život, i ozbiljnog oca. I tako će i biti...

***

Holi je znala da može da mu veruje. Najednom, posle tog razgovora koji suobavili, sve joj je izgledalo daleko vedrije i lakše. Pripremala se za put uLuizijanu. Bila je već gotovo zaboravila Elis Tornel, i iznenadio ju je njen poziv.U jednom trenutku, čak se zapitala šta se iza toga krije. Otkud to da je sada,posle pet godina, devojka koju je upoznala na putovanju tako iznenada pozivada bude njena gošća? Onda je shvatila da nema razloga za sumnju. I da je tanjena preterana opreznost koja je u proteklih pet godina prerasla uprofesionalnu deformaciju - glupa i smešna. U normalnom svetu u kome ježivela Elis, u kome većina ljudi živi, prijatelji pozivaju jedni druge i posle

nekoliko godina neviđanja, i iza toga ne što je nikakve zadnje namere. U tomsvetu ljudi žive opušteno, spavaju mirno, i nemaju razloga ničega da se plaše.

Holi je shvatila da će joj biti potreban period prilagođavanja da zaboravi nasvoju ulogu krijumčarke brilijanata, i da se vrati u taj običan, svakodnevnisvet. Ali, biće to prijatno navikavanje. Na miran san žvot bez straha. Elisinpoziv zaista je došao u pravi čas. Već je zamišljala tu veliku, zelenu plantažu,porodicu jednostavnih ljudi, i prostranu, starinsku južnjačku kuću, jednu odonih kakve je do tada viđala samo na filmovima. Holi Parker imala je iskustvasa avionima, međunarodnim vozovima, luksuznim brodovima za krstarenja i

skupim hotelima širom sveta. Dobro je poznavala svetske metropole imondenska letovališta, ali do američke južne provincije kakva je Luizijana, jošnije bila stigla.

Pitala se kako li to zaista izgleda. Kako žive Tornelovi? Hoće li se osećatiprijatno pod njihovim krovom? Kakva je Elisina porodica? Kako uopšteizgleda taj famozni američki jug? Šta ljudi tamo rade? Sede po čitav dan naverandi i gledaju u polja šećerne trske? Muškarci piju pivo i raspravljaju obejzbolu, a žene... Pijuckaju koktele, vezu goblene i tračare.

Nasmejala se. Njene predstave verovatno su bile potpuno zastarele. Moždase tako živelo u prošlom veku. Ali čak da je i sada isto, ona neće imati ništa

23

Bocca



Buki

protiv. Čak i da joj zaista bude smrtno dosadno, kao što je njen otac sumnjaoda će biti, to su samo tri nedelje. Posle pet godina neprestane napetosti, i trinedelje u Sahari među beduinima za nju bi bile prijatan odmor. Spakovala jesamo jedan veliki kofer, pun pamučnih majica, farmerka i bermuda-pantalona.

Ni jedan od onih prokletih damskih kostima kojih joj je veće bilo preko glave.Ni jedne od onih groznih cipela sa previsokom potpeticom u kojima nijemogla da potrči bez straha. Čvrsto je odlučila da sa sobom ne ponese čak nišminku. Već previše umorna od izigravanja tajanstvene zavodnice i svetskedame, odlučila je da, polako, počne da se vraća onome što zaista jeste. Ukrcalase u avion obučena u svoju staru, jednostavnu haljinu od teksas-platna, iudobne kožne sandale sa ravnom potpeticom. Nije se čak potrudila ni da pretoga ode kod frizera. Njena crvenkasta kosa, koja je obično u bujnim iraskošnim uvojcima padala do ramena, sada je bila nemarno prikupljena u

konjski rep.- Izgledaš kao devojčica - rekao je Piter, dok su se pozdravljali na

aerodromu. Holi je nesvesno prigušila uzdah. Želela je da može i da se osećatako. Ali posle pet godina prilično teškog životnog iskustva, to više nije bilomoguće. U avionu, izvadila je ogledalo iz tašne, i analitički se zagledala u svojelice. Da li joj se samo činilo, ili su njene krupne, zelene oči imale istinskizagonetan izraz? Izraz žene koja nešto krije? I ta čudna crta oko njenih usana,i te pomalo mračna ozbiljnost koja se više oseća u njenom izrazu nego što sezaista vidi...

Da, nije bilo razloga da se zavarava. Bezbrižna Holi Parker, neiskusna Holikoja ništa ne zna o životu, jednom zauvek je potonula u prošlost. Više nije biladevojčica, Piterova voljena jedinica, odrasla pod staklenim zvonom. Godine suje naučile mnogim stvarima. Da bude oprezna, proračunata, promišljena,nepoverljiva... Pa čak i tome da muškarce koji prolaze kroz njen život neshvata odviše ozbiljno. Bila je to svojevrsna ironija. Kao po pravilu, svi sakojima je bila u vezi želeli su od nje nešto ozbiljnije, a ona nije bila u prilici daim to pruži. Živela je za par nedelje prolaznog zadovoljstva, i nastavljala dalje.Izvršavala je svoju misiju. Za Pitera. Do vraga, sve je to radila zbog njega! Da bisada, kada se napokon njen nestašni otac našao na slobodi, mogla da budesigurna da neće ponovo praviti gluposti.

Pomalo tužno, pomislila je kako je zapravo pet godina života, možda svojihnajboljih godina, žrtvovala za njega. Ali, nije žalila.

Ko zna, pomislila je s nekom neodređenom nadom, utonula u meko sedišteaviona. Možda još ima vremena. Možda će joj se zaista dogoditi da se zaljubi?Možda njene najbolje godine tek dolaze? Zatvorila je oči. Dvadeset sedamgodina svog života posvetila je svom nonšalantnom, šarmantnom,

neodgovornom, nepouzdanom ocu. Sada je očajnički želela da se u njenomživotu pojavi neko sasvim drugačiji. Neko ozbiljan i pouzdan, kome će moći da

24

Bocca



Buki

posveti narednih dvadeset sedam godina.

Previše romantično sanjarenje, zaista. Ljutito se podsmehnula samoj sebi.Takve fantazije dolikovale su naivnoj tinejdžerki, ali ne i ženi koja je dodvadeset sedme imala prilike da upozna sva naličja života.

25

Bocca



Buki

Tog jutra za doručkom Erik je prvi put čuo da u kuću treba da dođe nekakvaElisina prijateljica, Holi Parker, koje će kod njih u poseti ostati tri nedelje.

Staviše, da oko podne treba da sleti na aerodrom u Nju Orleansu, i da je on tajkoji treba da ode po nju.

- Žalim - rekao je bezbrižno. - Neka je sačeka Džeret, ja neću moći. Ne moguu isto vreme da budem na dva mesta. Slučajno, baš danas oko podne imamnekih obaveza. Trebalo je ranije da me obavestite, do maločas nisam imaopojma da ćemo imati goste.

- Obaveza? - Džeret ga je prezrivo pogledao. Bio je siguran da je to samoizgovor, njegovog brata jednostavno mrzi da sedne u auto i odveze se u Nju

Orleans po ovom danu koji već od jutra preti pasjom vrućino. Kakvih bi inačeobaveza mogao da ima, taj overeni neradnik koji u životu prstom nijemrdnuo?

Erik je progutao knedlu, osetivši da se sa smrknutog lica njegovog starijegbrata približava teška oluja, u njegovom pravcu. On je zaista imao obaveza,obećao je Melani da će otići u rasadnik cveća u Čezingtonu da preuzmesadnice ruža koje su još prošle nedelje zajedno odabrali. Kao i sve prave žene,Melani je obožavala cveće. Erik je želeo da ženu njegovog života, kad postanegospođa Tornel, pred kućom dočeka rascvetani ružičnjak. Za njega, to je zaist

bila slatka obaveza. Za Džereta, tog prokletog realistu koji ne razlikuje ružu odhrizanteme, bio bi to razlog za podsmeh.

- Ne znam o kakvim se to tričavim obavezama radi, ali moraćeš da ihodložiš, i da umesto toga odeš na aerodrom! - zareza on. - Jer ja danas imamposla, mlađi brate! Radnici od zore rade na severnoj plantaži, trebalo bi daneko bar pogleda kako posao teče, a taj neko sigurno nećeš biti ti! Niti ćeš tibiti taj koji će da preuzme ulogu automehaničara i popravi onaj kombajn kojise sinoć pokvario! Ti čak i ne znaš da je mašina u kvaru, zar ne?

- Pa, ovaj... - Erik je osetio kako mu zalogaj zastaje u grlu. Njegov stariji bratnepogrešivo je uspevao da mu pokvari svako zadovoljstvo. I sada će ga,naravno, naterati da umesto u rasadnik ode na aerodrom, da bi sačekaonekakvu Klisinu prijateljicu? Ne, to nije dolazilo u obzir. Ne danas. Erik ječvrsto rešio da ovoga puta ne dozvoli da Džeret i majka odlučuju u njegovoime.

- Bojim se da je to neizvodljivo - rekao je, čvrstim glasom. - Ja upravoodlazim, rekao sam ti da imam posla. Neka neko drugi sačeka tu Helen.

- Holi! - pobuni se Elis uvređeno.

- Svejedno. Neka je Džeret sačeka. Uostalom, ja nemam pojma ni kako

26

Bocca



Buki

izgleda ta cura, kako na aerodromu punom sveta mogu da prepoznam nekogakoga u životu nisam video?

- Lako. Mlada dama je veoma prepoznatljiva - slatkim glasom, gospođaTornel pokušavala je da od svog plana koji je već u startu padao u vodu, spase

ono što se može spasti. - Riđokosa je, visoka, vitka, i izgleda kao filmska diva.Samo ti pođi na aerodrom, Erik, sigurno ćeš je prepoznati...

Ali njen mlađi sin uopšte nije reagovao na taj primamljivi, obećavajući opisHoli Parker. Ravnodušno je slegao ramenima.

- Tim pre, Džeret bi trebalo da se nađe na usluzi toj lepojki. Za razliku odmene, on je slobodan čovek! - dobacio je, žurno izlazeći iz trpezarije,ostavljajući svoju majku da gnevno gnječi komadić hleba. Kako ju je samoneprijatno spustio na zemlju! Jednim potezom podsetio ju je na dve činjenice.

Na to da je Džeret razveden od Dominike Elvert, a on, Erik, veren sa MelaniHani. Bile su to dve stvari na koje Belinda Tornelije želela da misli.

- Ne brini, mama - kao i obično, Džeret je bio njen faktični sin, utešiteljski jedodirnuo njenu ruku preko stola. - Sredićemo mi njega, još uvek ništa nijeizgubljeno. Evo, ja ću otići na aerodrom...

- Hvala ti, dragi, ti uvek na sve misliš - ona ga zahvalno isprati pogledomdok je izlazio iz trpezarije. Ali četvrt sata kasnije, kad ga je sa verandeugledala kako ulazi u svoj „mercedes-karavan", osetila je zlovolju. Naravno,

Džeret se nije uputio na aerodrom u svom farmerskom izdanju. Samo kad jehteo, on je umeo da izgleda podjednako elegantno i uglađeno kao i Erik. Aovoga puta je, očigledno, hteo. Da ostavi utisak na tu Kanađanku koju im jeElis predstavila kao oličenje glamura. Zar je baš morao da se tako perfektnoobrije i očešlja, on koji obično nosi bradicu od tri dana i samo usput provučečešalj kroz kosu? Sada je bio zalizan briljantinom i širio oko sebe miris svežekolonjske vode, a crna majica i pantalone boje peska savršeno su mupristajali, gospođa Tornel je nezadovoljno stisla usne. Bože, baš je ponekadteško biti majka jedog zgodnog i privlačnog čoveka. Ako ta Holi Parker želiavanturu, sigurno će se od prvog trenutka baciti na Džereta...

***

Prošlo je već četvrt sata od sletanja aviona iz Vankuvera, a Holi se još uvekuzaludno osvrtala po ogromnom aerodromskom holu. Trudila se da se neodmiče previše od pokretnog stepeništa, bilo je to mesto gde je trebalo da jesačeka Elisin brat. Ali tražiti u masi ljudi potpunog neznanca, to je zaista bilobesmisleno. Upadljivo je zurila u svakog plavokosog mladića koji bi se pojavio,ali ni jedan od njih nije ličio na elis. Ili ona nije bila u stanju da uoči sličnost.Kako je vreme odmicalo, postajala je sve nervoznija. Šta ako Erik Tornel

uopšte nije došao po nju? Mogla je da nazove svoje domaćine telefonom, ali

27

Bocca



Buki

kako da sa aerodroma stigne do farme, koja je udaljena dva sata vožnje?

Ona, koja se snalazila u mnogo težim situacijama, sada se osećala pomalobespomoćno: Do vraga, zar baš uvek mora da bude prepuštena samoj sebi, ida se snalazi kako zna i ume? Hoće li joj se bar jednom u životu dogoditi da

sve teče glatko i bez komplikacija? Najzad je podigla svoj kofer i izašla naaerodromski parking, tražeći pogledom tamnocrveni kabriolet, kakav joj jeElis opisala. Ali na parkingu nije bilo takvog automobila. A to je značilo danema ni Erika Tornela. Holi je bez razmišljanja spustila svoj teški kofer nahaubu najbližeg vozila, otvorila ga i izvadila pakovanje osvežavajućihmaramica. Bilo je pakleno vruće i znoj joj se prosto slivao niz telo, ubrusi samirisom limuna bili su pravi melem. Jednim je obrisala lice a onda izvadiladrugi, i počela da tapka ramena i dekolte. Uverena da u blizini nemaradoznalih posmatrača, otkopčala je prvo dugme haljine, i uvukla maramicu

pod rub čipkanog prslučeta. Kakvo blaženstvo! Kad bi samo, što pre, mogla dapriušti sebi tuširanje...

Zadovoljno se protegla, a onda shvatila da par tamnih očiju počiva nanjenim polurazgolićenim grudima. Pored vozila na koje je stavila svoj koferstajao je nepoznati muškarac i još trenutak je radoznalo posmatrao, a ondaskrenuo pogled, kao da mu je pomalo neprijatno. Holi ga nesvesno odmeri. Bioje visok, preplanuo i snažan, čovek u najboljim godinama, a na licu koje ju jemaločas gotovo bestidno posmatrala sada je lebdeo uzdržan izraz.

- Nisam imao nameru da vam smetam - oglasi se on dubokim, pomalopodsmešljivim glasom. - Došao sam samo da uzmem nešto iz svog automobila,pa odoh. Samo vi nastavite...

Otključao je vozilo i sa sedišta uzeo mobilni telefon, ne gledajući više u nju.Činilo se da će zaista otići kao da ona i nije tu. Kroz glavu joj je proletelo da bimogla da se posluži njegovim mobilnim, telefonom i nazove Tornelove.

- Oprosti: - nakašljala se, ubedujući sebe da to što je jedan nepoznatimuškarac dobro osmotrio njen brushalter od ružičaste čipke nije razlog da seona zbuni. - Mogu li da vas zamolim za jednu malu uslugu?

Osmehnula mu se, i napoznati joj uzvrati osmeh. Primetila je njegovebesprekorno bele zube, i sitne boriće oko očiju. Osmeh je bio pomalodvosmislen, baš kao i neznančeve reči.

- Naravno - rekao je. - Ja sam samo običan muškarac, sa svim običnimmuškim slabostima. Izvolite, zamolite me za uslugu.

Šta je to trebalo da znači? Neku vrstu komplimenta? Holi je oborila pogled itek tada se setila da zakopča prvo dugme haljine. Još jedan časak, tamne oči su

brzo preletele oblinom njenih grudi, a onda ponovo poprimile isti, uzdržanizraz.

28

Bocca



Buki

- Mogu li da se poslužim vašim telefonom? - Holi je brzo potražila notes utašni. - Trebalo je da me prijatelji sačekaju na aerodromu, ali se nisu pojavili.Moram da proverim u čemu je nesporazum.

- Izvolite - pružio joj je telefon, i ona pritisnu broj Tornelovih. Kao za inat,

linija nije bila slobodna.- Nemam sreće. Moraću da pokušam sa aerodromske govornice - vratila mu

je aparat. - U svakom slučaju, hvala vam na ljubaznosti. I oprostite što samstavila kofer na vaš automobil, odmah ću ga skloniti...

- Ne smeta. Ako ikako mogu da vam pomognem... on je upitno pogleda. - Prvi put ste u Nju Orleansu? Strankinja?

- Da. Dolazim iz Kanade, i idem u posetu, na plantažu koja je dva sata vožnjeudaljena odavde, ali pojma nemam, gde se tačno nalazi. Trebalo je da me

sačeka brat moje prijateljice koji me ne poznaje, i očigledno smo se mimoišli.

Nepoznati muškarac iznenađeno se nasmejao.

- Dakle, vi ste Holi Parker? - zavrteo je glavom. - Niste se mimoišli sa bratomsvoje prijateljice. Ja sam Džeret Tornel. Trebalo je da vas sačeka Erik. Plavimomak, sa crvenim kabrioletom. Zato je došlo do nesporazuma. Na žalost, nija vas nisam prepoznao. Video sam vas u holu, ali nije mi palo na pamet dabiste in mogli biti vi...

- Možda me Elis nije baš najpreciznije opisala - reče Holi s olakšanjem. - Ali,

eto, ipak sam imala sreće da spustim kofer upravo na vaš auto...

I peh da je upravo on vidi u onoj pomalo škakljivoj situaciji. Ali nijedno nidrugo nisu se usudili da to pomenu. Vožnja do plantaže protekla je uneobaveznom razgovoru. Džeret Tornel ponašao se neusiijeno, i Holi nijeimala razloga da oseća bilo kakvu nelagodnost. U jednom otkopčanomdugmetu zaista nije bilo ničeg strašnog, ta sitnica nije bila ni vrednarazmišljanja. Pa ipak... Kad su im se pogledi ponovo sreli, ona je mislila upravona tu sitnicu, a činilo joj se da je ni on nije zaboravio. Njegove oči bile su tamne

i privlačne, i njihov pogled delovao je uznemiravajuće.Vozili su se kroz beskrajna polja pamuka, i već kad je pomislila da tome

nema kraja, teren je blago počeo da se spušta, a na vidiku se, na sred divnezelene padine, ukazala kuća Tornelovih.

- Kakav divan pogled! - uzviknula je Holi iznenađeno. Sa obe stranestarinske, bele građevine, pružali su se raskošni drvoredi i leje sa rascvetalimrastinjeim a u jednom trenutku u pozadini je blesnula i plava površina bazena.

- Elis mi nije rekla da je kod vas ovako lepo - priznala je. - Da li sve plantaže

u Luizijani izgledaju kao turistička atrakcija? Sumnjam, vaša je sigurno jednaod najlepših...

29

Bocca



Buki

- Za nas koji smo ovde rođeni, najlepša - nasmeja se Džeret. - Ali naša kućaje stara više od jednog stoleća, a u okolini ima mnogo modernijih građevina.Uz to, verujem da te je Elis već upozorila da život na plantaži nije naročitouzbudljiv. Meni, na primer, savršeno odgovara i ne patim za nečim drugačijim.

Ali poznajem mnoge ljude koji bi dali sve da pobegnu odavde.I nehotice, pomislio je na Dominik, i osetio ogorčenje. Holi je primetila da se

izraz njegovog lica promenio, ali nije znala čemu da pripiše tu promenu. Poprvi put, palo joj je na pamet da možda neće svi članovi porodice Tornel bitioduševljeni njenim gostovanjem.

- Ja ne znam... - oprezno ga je pogledala. - Prihvatila sam Elisin poziv, ali nebih želela da moja poseta za vas predstavlja teret, i neprijatnu obavezu.Mislim...

- Nipošto - Džeretova odlučnost ju je umirila. - Tvoj dolazak može da nambude samo zadovoljstvo. I Elis, i majci, koja voli mlado društvo. A naročitoEriku. Odmah ću te upozoriti da on, u okolini, važi za neodoljivog zavodnika.

Primetila je da nije pomenuo sebe. Da li to znači da mu njen dolazak iznekog razloga remeti planove? Ako i jeste tako, odlučila je da ne dozvoli da jojto pokvari raspoloženje. Uostalom, zar je Elis nije pozvala?

- Holi! - samo što je izašla iz automobila, plavokosa devojka požurila je kanjoj, i srdačno je zagrlila. - Dobro nam došla! Već smo se zabrinuli da se ti i

Džeret nećete naći, i da će se sve iskomplikovati. Nadam se da je sve u redu?- U najboljem redu - Holi je uzvratila zagrljaj svojoj staroj, gotovo već

zaboravljenoj poznanici. - Bože moj, kako si se ti promenila! Pre pet godinabila si derle, a sada si prava lepotica!

- Eto napokon nekoga ko smatra da je ona odrasla osoba - umeša segospoda Tornel, smejući se. - Jesi li zadovoljna, Elis? Ti silno želiš da tesmatraju odraslom. Izvolite u kuću, draga moja - pružila je ruku gošći. - Kakoste uopšte izdržali vožnju po ovoj paklenoj vrućini?

Ulazeći u veliki, prijatno prohladan hol, Holi je osetila olakšanje. Atmosferaje bila opuštenija nego što je ona očekivala. Džeret se nekuda izgubio čim sustigli, a Elis ju je, ne prestajući da brblja, povela u gostinsku sobu na spratu.

Samo je Belinda Tornel još koji trenutak ostala da stoji nasred hola,prebirajući po svojim zbrkanim mislima. Elis je imala pravo, ta devojka, HoliParker, veoma je lepa. Ali ona svakako nije fatalna zavodnica za kojom će Erikizgubiti glavu. Već na prvi pogled, Belinda je mogla da proceni da njen planneće uspeti. Ta Holi izgleda previše jednostavno i previše ozbiljno. Niti će seona dopasti Eriku, niti bi taj nalickani balavac mogao da se dopadne njoj. A

Džeret?

30

Bocca



Buki

Belinda se još dublje zamislila, pokušavajući da nešto nazre svojommajčinskom intuicijom. Holi Parker tek što je stigla, za bilo kakva nagađanjabilo je prerano. Ipak, Džeret se lako može dopasti svakoj ženi. I isto tako lakomože da se desi da on ne ostane slep za čari te crvenokose lepojke, sa

porcelanskim tenom i zelenim očima. Pogotovo u ovoj situaciji, posle raskidasa Dominikom, kada je već mesecima sam...

Odsečnim koracima, Belinda je krenula prema kuhinji, da vidi kakonapreduju pripreme oko ručka.

- Daj to meni, ja ću to bolje uraditi. Znaš da imam sigurnu i izvežbanu ruku!- prosto je otela od Oli posudu sa filom, i špric kojim je ova počela da ukrašavatortu. U svoju sigurnu raku Belinda Tornel imala je beskrajno mnogopoverenja. Bolje nego iko umela je da zgrabi sve konce, i da ne dopusti da jojse bilo šta izmakne. Jedino njeni sinovi otimali su se kontroli. Obojica. Ilimožda ipak samo Erik? Možda za Džereta još uvek ima nade? Gospođa. Tornelčvrsto je odlučila da svog neposlušnog starijeg sina vrati Dominki Rlvert, i dani po koju cenu ne dozvoli da se on zainteresuje za crvenokosu gošću koja jetog dana stigla.

- Ni po koju cenu... - promrmjala je, i u tom trenutku posuda sa filom zatortu prosto joj je izletela iz ruku. Bacila se preko slola da je uhvati, izgubilaravnotežu i pala, pružajući se svom dužinom po podu kuhinje, a onda bolnozajaukala.

- Gospođo Tornel? - priskoči Oli zabrinuto. - Moj bože! Jeste li čitavi! Daniste slomili nogu?

Nije u pitanju bila slomljena noga, nego iščašen kuk. Kada je lekar koga supozvali zatražio da bude smeštena u bolnicu i najavio da će par meseci bitiprikovana za krevet, Belinda je osetila kako je preplavljuje očajanje.

- Kakva nesreća... - nije prestajala da uzdiše. - Kakva nesreća, i to baš sada!

Sve je padalo u vodu. Erik će sigurno iskoristiti njeno odsustvo da onustrašnu osobu, Melani Hani, dovede u kuću još pre venčanja. A Džeret sam, u

blizini one lepe Kanađanke... Mogla je samo da se nada da bar njen stariji sinneće napraviti nekakvu nepopravljivu glupost.

31

Bocca



Buki

V

Prvi dan Holinog boravka u kući Tornelovih protekao je u nepredviđenim

uzbuđenjima. Svi su bili uzrujani nezgodom koja se dogodila gospođi Tornel injoj nije preostalo ništa drugo nego da, kao gošća, podeli to opšteraspoloženje sa svojim domaćinima. Ali već sutradan, imala je utisak da jeodlazak stare dame u bolnicu njenim ukućanima doneo radost kakvoj se nisami nisu nadali.

- Možda nije lepo što tako govorim, ali dobro je što će mama neko vremebiti odsutna - rekla je Elis. - Povreda ipak nije tako strašna, ako bude mirovala,sve će biti u redu. A mi ćemo se malo odmoriti od nje. Znaš, Holi, ona ponekad

ume da bude pravi tiranin. Sa gvozdenom palicom u ruci, upravlja svimanama...

- Sa mnom najviše - umeša se Erik, takođe ne skrivajući zadovoljstvo. - Imala si sreće, Holi, da majka povredi kuk baš kad si ti u poseti. Inače bi i tebeuzela pod svoje. Ona veruje da može da upravlja životima drugih ljudi. Htela bisve da nas drži pod svojom papučom. I Džereta je, boga mi, gadno nagazila, alija se ne dam!

- Erik! - Elis prekorno pogleda brata. - Ne govori gluposti. Džeret jenajstariji, i cela kuća leži na njemu. Kako možeš da kažeš da ga mama drži pod

papučom? Ne slušaj ga, Holi. Govori besmislice. Uostalom, ne bi trebalo da tezamaramo svojim porodičnim problemima...

- To su sada već bivši problemi. Mislim da se čak i Džeret opametio - nastaviErik nonšalantno, ne shvatajući zašto bi trebalo skrivati neke stvari. - Mamaga je bila oženila bogatom naslednicom, i on je neko vreme trulio u tomneuspelom braku, a onda mu je dozlogrdilo, i razveo se. Zato ja, poučennjegovim primerom, neću dozvoliti da se majka petlja i u moj brak. Iskoristićunjeno odsustvo da resim neke stvari.

- Šta to? - upita njegova sestra sumnjičavo.- Melanino preseljenje, između ostalog. Još danas idem u Dalas po nju.

Vereni smo, ne vidim ništa strašno u tome što će se ona doseliti u kuću prevenčanja. Bolje je tako, nego da nam mamino prisustvo zagorca prve dane ubraku...

- Ali, Erik... - Elis je pokušavala da se usprotivi, a onda kao da je shvatila danema argumenata, nije dovršavala rečenicu. - Kako hoćeš. Niko ne može da tespreči u tome, ja ponajmanje. Ali dobro znaš da mami neće biti pravo!

- Znam, ali me se ne tiče. Zar misliš da nisam primetio da je ona pobesnelazbog moje veridbe sa Melani? Samo, mogu da ti kažem da sam skoro

32

Bocca



Buki

zadovoljan zbog toga. Kad se Džeret oženio Dominikom, prosto je sijala odsreće, i vidiš kako se to završilo? Neću dozvoliti da se i meni dogodi isto. Stopre mama shvati da ja nisam Džeret, to bolje po nju...

Rasprava između brata i sestre pretila je da se pretvori u žestoku porodičnu

svađu, i Holi zaključi kako bi bilo najbolje da ona tome ne prisustvuje. Ustalaje i izašla na verandu, gotovo se sudarivši sa Džeretom koji je, neopažen,stajao pred vratima.

- Izvini - poskočila je, odmičući se od njega, kao da će se opeci. Imao je nasebi šorc i sportsku majicu, činilo joj se da su joj njegove mišićave i preplanulegrudi prosto prprečile put. U magnovenju je pomislila kako je taj neočekivaniludu skoro mogao da se pretvori u zagrljaj. Gradi su im se dodirnule, zatrenutak je mogla da oseti čvrsti splet njegovih mišića tik uz svoje telo. To jebio već drugi po redu glupi peh koji joj se dogodilo posle onoga na parkingu.Osetila se neprijatno. Šta će taj čovek pomisliti? Da je turistkinja željnauzbuđenja, koja samo traži priliku...

- Izvini ti - Džeretovo lice bilo je mirno i hladno. - Žao mi je što siprisustvovala porodičnoj svađi i čula stvari koje nisu za tvoje uši.

Verovatno je najpre imao na umu jednu stvar. Ono što je Erik, u dvanavrata, natuknuo o njegovom neuspelom braku. Holi je slegla ramenima. Toje zaista bilo nešto što se nje ne tiče.

-

Nisam obratila pažnju-

rekla je taktično.-

Smatram da ništa nisam ničula...

- Tim bolje - izraz njegovog lica i dalje je bio neprijateljski. - Sva sreća što sibar ti uviđavna, kad Elis i Erik već nisu. Oboje su razmaženi i nezreli kao da imje po dvanaest godina. I kako to da se žena poput tebe uopšte druži sa jednombalavicom kakva je moja sestra?

Zaustila je da mu odgovori kako su se upoznale na krstarenju, ali Džeretizgleda nije ni očekivao odgovor. Nezainteresovano se udaljio niz verandu.Holi je sela u naslonjaču ispod velikog belog suncobrana, i odsutno se

zagledala u baštu. Ako je situacija u kući Tornelovih i bila neprijatna, bar jeokruženje bilo prekrasno. Vazduh je bio ispunjen sladunjavim i opojnimmirisima južnjačke vegetacije, a na živici koja je okruživala verandurasprskavale su se krunice krupnih, narandžastih cvetova. Uživala je,dopuštajući sebi luksuz da ne misli ni o čemu. Onda se, sa drugog kraja vrta,Džeret pojavio na platou iza kuće, i počeo da petlja nešto oko velikepoljoprivredne mašine kojoj ona nije znala čak ni ime. Izgleda da se odličnosnalazio u tom poslu. Skrenula je pogled na drugu stranu, ali je i dalje bilasvesna njegovog prisustva. Podigla je neki bajati modni časopis sa stočića i

počela da ga prelistava. I to je bilo bolje nego da on pomisli kako tu sedi i

33

Bocca



Buki

zvera u njega. Ali u modnom magazinu nije bilo ničeg što bi moglo da jezainteresuje. Kada je podigla glavu, par tamnih očiju gledalo je u nju. I baš kaoi juče, prilikom onog susreta na parkingu, Džeret je uzdržano skrenuo pogled.

Pokušala je da priguši nemir u sebi. U njenoj blizini nalazio se privlačan, veo

ma privlačan muškarac. Nije mogla da ostane slepa za njegovo markantno lice,snažno telo i pojavu koja je jednostavno dominirala prostorom u kome bi senašao. Ali morala je da izbije sebi iz glave smele misli koje su je iznenadapreplavile. Taj muškarac bio je Elisin brat i njen domaćin, svaka lakomislenostmogla bi da bude neprijatna.

***

Sa prozora svoje sobe Džeret je video Elis i njenu prijateljicu kad su te

večeri izašle i odvezle se prema Čezingtonu. Elis mu je predložila da ih onizvede nekuda, smatrala je da je to njegova dužnost domaćina, ali Džeret je,ogorčen na Erika, odbio.

- Umoran sam - rekao je jetko. - Za razliku od tebe i tvog brata, ja po čitavdan radim. Od jutra do mraka igram ulogu nadzornika imanja, knjigovođe,auto-mehaničara, trgovca, a uveče očekuješ od mene da izigravam kavaljeratvoje prijateljice? Ako se ne varam, to je trebalo da bude Erik. Zbog njega si je ipozvala. Gde je on? Opet je uspeo da se izvuče?

- Pojma nemam gde je - Elis se nije usudila da mu prizna da je njihov mlađibrat otišao u Dalas, da dovede Melani Hani. Tek to bi izazvalo provalunjegovog besa. - Zašto ipak ne pođeš sa nama, Džerete? - pogledala ga jemolećivo. - Bio bi red, kad je već Erik zbrisao. Holi će se osećati neprijatno,kao da nije dobrodošla u našoj kući. Ne razumem zbog čega je i ti i Erikignorišete. Ona je divna devojka...

Nije komentarisao. Samo je slegao ramenima.

- Tvoja majka se nadala da to Eriku neće promaći. Ali, izgleda da mu je

promaklo. I, šta ćemo sada?- Ne znam - priznade Elis kiselo. - Holi je tako zgodna... Čim Erik i ne

pokušava da joj se udvara, to zhači da je smrtno zaljubljen u svoju verenicu.

Nekoliko trenutaka Džeret je ćutao, i Elis se pitala šta li se krije izaneprobojnog izraza njegovog lica. Bio je sasvim različit od Erika, koji nikadaništa nije umeo da sakrije. Ponekad je umeo da bude tako tajanstven... Često jeosećala žaljenje zbog toga. Činilo joj se da bi ona kao sestra mogla da mupomogne, ali on nikada ni od koga nije tražio pomoć, nikada se nikome nijepoveravao.

- Zbog čega ćutiš? - upitala je. - O čemu razmišljaš, Džeri?

34

Bocca



Buki

Oko njegovih usana zaigrao je umoran osmeh.

- O tome kako je možda dobro što će se Erik oženiti devojkom u koju jezaljubljen - oglasi se on neočekivano. - Neka se bar jedan od nas dvojice oženiiz ljubavi, a ne iz interesa.

Bila je zatečena tim njegovim priznanjem. Džeret je pred njom tako retkootvarao svoje srce! Nije mogla da se seti kad joj je poslednji put rekao neštotako lično. Šta mu je večeras?

- Ali za tebe još uvek nije kasno - reče ona nežno, pokušavajući da gaoraspoloži. - Svet je pun devojaka, a ti si sada slobodan. Ne patiš zaDominikom, to je prošlo. U pravu sam, zar ne? Preboleo si!

Očigledno da je rekla više nego što je trebalo. Sledećeg trenutka njen brat jeponovo bio onaj stari, neprobojni Džeret, zatvoren u svoju ljušturu.

- Ne fantaziraj, Elis - nemarno je odmahnuo rukom. - Ja nikada nisam žalioza Dominikom. Hajde, izađi sa svojom prijateljicom i lepo se provedi. Mamanije tu, možeš da ostaneš koliko hoćeš.

- U Čezingtonu? - Elis nezadovoljno iskrivi usne. - Govoriš kao da ne znaš dau toj selendri život zamire posle ponoći.

Otišla je a Džeret se, utonuo u misli, popeo u svoju radnu sobu. Kao i obično,čekala ga je gomila administrativnih poslova koje preko dana nije stizao dazavrši. On već godinama nije imao radno vreme kao sav normalan svet, uvek

je za sitne zaostale poslove morao da žrtvuje časove predviđene za odmor.Neko vreme je radio za kompjuterom, pregledajući prispele račune, a onda jeiz prizemlja čuo kako dve dvojke smejući se izlaze iz kuće. Ustao je i prišaoprozom, tako da je mogao da ih vidi dok su prilazile automobilu. Elis je tevečeri lepo izgledala, sa svojom kosom boje zrelog žita raspuštenom nizramena, u svom zelenom kompletu. Ali njegov pogled se i nehotice nešto dužezadržao na Holi Parker. Jednostavno nije bio u stanju da odvoji oči od njenevitke, graciozne figure. I u sasvim jednostavnoj šarenoj haljini koja je bilapogodnija za plažu nego za večernji izlazak, ta žena je izgledala predivno. A

bila je sasvim nemarno očešljana. Možda čak i bez šminke. Od kako je došla,nijednom je nije video doteranu.

Pitao se šta li je to na njoj tako neodoljivo privlačno. Njeno lice bilo jehladno i nekako strogo, kad god bi se zaboravio i zagledao se u nju, hladni sjaju zelenim očima prisilio bi ga da skrene pogled. Njeno telo bilo je vitko iskladno, ali niko je ne bi mogao nazvati seks-bombom, poput one ErikoveMelani. Pa ipak, Melani se nije mogla meriti sa njom. A možda nijedna drugažena koju je Džeret poznavao?

Setio se onog prizora na parkingu, koji nije bio namenjen njegovim očima, iza trenutak ga je protreslo uzbuđenje. Do vraga, možda je sve zbog toga?

35

Bocca



Buki

Možda ne bi ni obratio pažnju na nju da se to nije dogodilo?

***

Za trenutak, Holi nije imala pojma gde se nalazi, i koje je doba dana. Ali

smesta se pribrala, petogodišnje iskustvo naučilo ju je da brzo reaguje usvakoj situaciji. Nalazila se u gostinskoj sobi u kući Tornelovih, i njenunutrašnji časovnik govorio joj je da je negde između osam i devet sati ujutru.Naglo je ustala, a onda se ponovo, malaksalo spustila na krevet. Slepoočnice sujoj pulsirale, a u glavi joj je vladao vakuum. Šta li su joj samo trebale one tričaše viskija, sinoć? Njoj, koja jedva da je par puta u životu liznula alkohol? Ovosada bile su posledice noćašnjeg preterivanja, iako joj se činilo da je ostalasavršeno trezna. Nasmejala se, pitajući se šta li je sa Elis. Tek ona nije bilanavikla na alkohol, a popila je najmanje dvostruko više od nje. Dok su večeraleu restoranu pojavio se neki Robert, Elisin poznanik iz školskih dana. Koliko jeHoli shvatila Robert je dugo boravio u Evropi, i godinama nije dolazio u rodnikraj. Sada se vratio, zauvek, i on i Elis odlučili su da se napiju u čast njegovogpovratka.

- Elis je sasvim sigurno uspela... - promrmlja Holi, ustajući. Njena malaprijateljica noćas je bila mrtva pijana. Zabavu su nastavili u nekom pabu, uznovu bocu viskija, a onda ih je, kada su konobari objavili fajront, Robertpovezao na plantažu. Poslednje čega je Holi mogla da se seti bilo je da joj jeElis ćušnula ključ u ruke i da je ona sama ušla u kuću Tornelovih.

Kuda je samo otišla ta lakomislena devojka? Ona se zabrinuto namršti. SRobertom, bez sumnje. Proslavu svog ponovnog viđenja verovatno sunastavili u intimnoj atmosferi. I, šta sada? Ako se Elis još uvek nije vratila kući,a njuh joj je govorio da nije, kako će je ona opravdati pred Tornelovini? Dok setuširala, Holi je pokušavala da smisli neki uverljivi izgovor. Stara gospođaTornel blaženo leži u gradskoj bolnici, i ni o čemu nema pojma. Erik takođenije tu, Elis joj je rekla da je otputovao u Dalas da dovede svoju verenicu. Ali,Džeret... Odavao je utisak strogog starijeg brata, koji vodi računa o svojojmaloj sestri. On će je sigurno pitati sta je sa Elis.

Još više od nemogućnosti da nađe izgovor, uznemiravala ju je pomisao dasu ovoga jutra Džeret i ona po svoj prilici sami u kući. Neko vreme posletuširanja ostala je u sobi, prelistavala knjige koje je pronašla na polici, ipomerala skalu na radio-aparatu, tražeći neku zgodnu muziku. Onda ju je gladprisilila da siđe u prizemlje. Krenula je, bez oklevanja, pravo u kuhinju. Brzo jeshvatila da ovo ni je ni Kanada, ni Evropa. U kući je postojala zlovoljna staradomaćica koja je is tovremeno obavljala i dužnosti kuvarice, ali o služenjudoručka po sobama nije bilo ni govora. Onaj ko nije imao nameru da umre odgladi pod krovom Tornelovih, sam je morao da se pobrine za svoj stomak.

Već je bila krenula u prizemlje, a onda se žuno vratila u svoju sobu, i

36

Bocca



Buki

otvorila neseser. Na polasku se bila zarekla da uopšte neće nositi šminku, alije ipak, za svaki slučaj, ponela sa sobom maškaru za trepavice i sedefasti ružza usne, onaj za koji je znala da joj pristaje najbolje. Želela je da izgleda lepo, imorala je da prizna sebi da to čini zbog Džereta. Ništa se među njima neće

dogoditi, naravno. Ne bi bilo u redu da se dogodi. Pa ipak...Kada je ušla u prostranu kuhinju u prostoriji nije bilo nikoga, čak ni

domaćice Tornelovih, a sat iznad starinskog kredenca pokazivao je desetminuta do devet. Zadovoljno se osmehnula, još uvek nije izgubila sposobnostda precizno odredi vreme i kad uz sebe nema časovnik. Otvorila je frižider isipala sebi čašu đusa. Kada se okrenula, Džeret je stajao na dovratku iposmatrao je. Ponovo je imao na sebi sportsku T-majicu i šorc. Jedan pogledna njegovo snažno telo bio je dovoljan da je obuzme nemir. Pometeno jepomislila kako je taj Erik, koji je u okolini važio za zavodnika, bezopasan u

poređenju sa svojim starijim bratom. Džeret je bio muškarac, zreo, i verovatnoveoma iskusan. Jedan od onih koji su već premazani svim bojama, i kojih bi setrebalo kloniti. Ili bi bar za nju bilo mudrije da ga se kloni. Njen život bio jetakav da je za mnoge stvari, kad je ljubavni život u pitanju, ostala uskraćena.Nije jednostavo imala prilike da ih doživi u punoj meri. Sada, kada je njenživot najzad pripadao samo njoj, sada kada je najzad imala vremena danadoknadi sve ono sto je propustila... Ne, nije joj bio potreban neko kome ćeona poslužiti samo za malo zabave. U ovoj provincijskoj učmalosti, DžeretuTornelu bi svakako dobro došlo svaka koja se pojavi. A ona nije želela da bude

svaka. Htela je da se u njenom životu pojavi muškarac za koga će onapredstavljati nešto.

- Dobro jutro - ravnodušno ga je pozdravila. Izraz njegovog muževnog licabio je još tvrđi nego što je očekivala.

- Gde je Elis? - upitao je tonom punim optužbe, kao da je ona jedini krivacšto njegova sestra te noći nije došla kući. Holi nije znala kako da reaguje.Najednom, počeo je da je iritira Džeretov optužujući ton.

- Elis nije dete - rekla je. - Zar je strašno što je provela noć van kuće? U

njenim godinama...- Ne zanima me šta si ti radila u njenim godinama. Elis i ti niste isto, Holi - u

njegovom glasu zatitralo je nešto nalik na prezir. - Ti živiš u drugom svetu.Ovo je plantaža pored provincijske varošice u kojoj svi brinu tuđu brigu, a nevelegrad. Naša porodica je farmerska, patrijarhalna, kao i sve porodice uovom kraju. Elis to dobro zna. Zna kako srne da se ponaša, a kako ne! Ne znamkako su tebe tvoji roditelji vaspitavali, ali ne dopada mi se što si posle samodva dana boravka u našoj kući stigla da mojoj sestri uliješ u glavu svojeslobodoumne velegradske ideje!

- Ja njoj ulila u glavu svoje ideje? - nasmejala se. Nije mogla da veruje da na

37

Bocca



Buki

svetu još postoji neko toliko konzervativan i tako glupavo zadrt.

- Ako išta mrzim, to su lažni moralisti - bezvoljno je odložila čašu sa dušom,i leđima sa oslonila o frižider. Onda je svhatila da je, ako namerava da ostanebezbedna, to najpogrešniji položaj koji je mogla da odabere. Celo njeno telo

bilo je izloženo Džeretovim očima, a u tom času gledao ju je tako da bi se i upancir-košulji osećala kao da je polugola. Bio je to pogled drugačiji od onog naaerodromu. Sada ju je otvoreno i bestidno dodirivao očima.

- Šta su to lažni moralisti? - podsmehnuo se, prilazeći joj bliže. - Oni kojičuvaju sopstvene sestre, a spopadaju tuđe? Je li to ono što si htela da kažeš?Znači, ako sada nešto pokušam sa tobom, ja sam lažni moralista?

Dlanovima se oslonio o frižider, tako da se najednom našla ograđenanjegovim telom. Svaki pokret koji bi učinila bi samo sudar sa njegovim

snažnim mišicama, ili sa njegovim širokim grudima. I najzad je morala daprizna sebi da će pristati na taj sudar. Zapravo, da je to ono što želi od samogpočetka.

- Ne znam - rekla je skoro izazivački i zagledala se u njegovo lice. - Ja nisamničija sestra. Nisam pod ničijom zaštitom, sama brinem o sebi, i uvek radimono što želim.

- Pretpostavio sam da je tako - potvrdi on podrugljivo. - Pa, da. Ti si devojkaiz velikog sveta. Verujem da se ovde kod nas silno dosađuješ i da su ti smešni

naši provincijski nazori. Da si u Rimu ili Parizu, sada bi se bolje zabavljala, zarne?

- Ali nisam u Parizu. Ovde sam. I, ne žalim se na dosadu - obliznula je usne,svakog časa iščekujući njegov dodir. Želela ga je, i bila je spremna da onanačini prvi korak. Poslednje što je očekivala bilo je da će je Džeret u tomtrenutku spustiti tamo gde joj je, po njegovom mišljenju, mesto. Pomerio seunazad, i oslobodio je obruča svojih ruku.

- Drago mi je ako se koliko-toliko dobro zabavljaš - rekao je mirno, kao datrenutak pre toga nisu stajali tik jedno uz drugo. - Hoćeš li da se pomeriš,

molim te? Hteo bih da otvorim frižider, umirem od gladi. Nemoj da se čudišmom apetitu, Holi. Ja sam farmer. Ustajem u cik zore, obilazim štale i obore,hranim goveda, berem pamuk, žanjem šećernu trsku... I u slobodno vremepopravljam poljoprivrednu mehanizaciju. Trošim se na sve strane, normalnoje što za jedan obrok ispraznim pola hladnjaka.

- Baš ti zavidim na tako velikim apetitima - uzvratila mu je ravnom merom.- Uzgred, zbog čega mi se podsmevaš? Znam da na plantaži nemate nikakvagoveda, niti išta slično! I da ti sigurno nisi taj koji svojini rukama bere šećernu

trsku i pamuk.- Zar ti moje ruke izgledaju nežno?

38

Bocca



Buki

Pitanje je zvučalo nezainteresovano, a Džeret je u tom trenutku bio sasvimposvećen ispitivanju sadržaja hladnjaka, ali nju je to pitanje protreslo.Zagledalala se u njegove šake. Bile su snažne i odlučne, i pitala se jesu li ti prstiuopšte sposobni za nežan dodir. Kad bi se samo usudila da to i proveri! Još

maločas, bila je spremna da se prepusti njegovim rukama, kada joj se učiniloda i on želi isto. Ali onog časa kada je postao nezainteresovan, i ona je izgubilasamopouzdanje. Ljuta na sebe, pitala se hoće li ikada imati hrabrosti da seponaša kao odlučna žena koja zna šta hoće i sama uzima ono što želi. Prostoneverovatno kako je ona, samostalna, snažna, fatalna Holi Parker, sada kadase konačno našla pored muškarca koji je istinski privlači, spetljana isnebivljiva. Prava ćurka, koja čeka da muškarac načini prvi korak.

Ali protiv toga se jednostavno nije moglo. Strah da bi ako bilo šta pokušamogla dobiti hladan tuš u lice, bio je jači od nje.

- Nisam obratila pažnju na tvoje ruke - nadala se da njen glas zvuči dovoljnoravnodušno. - U pravu si, vidi se na njima da se od jutra do mraka bavišgrubim seljačkim poslovima...

- Je li to protivudarac? - Džeret se nasmejao. Dobro je znao da nema prstepijaniste, ali njegove snažne ruke ipak su izgledale negovano. - Sada se tipodsmevaš meni. Nisam iznenađen. Ovo ovde je beskrajno različito od finogsveta na koji si ti navikla. Ali, rekao sam ti več, ja nisam od onih koji pate zavelegradskim životom. Savršeno se osećam u svojoj koži. Hoćeš li da mi se

pridružiš za doručkom, gospođice Parker?Gledala ga je kako tovari na sto čitavu gomilu hrane. Neverovatnu gomilu.

Pitala se kako uopšte uspeva da održi vitku liniju, ako zaista uvek toliko jede.

- Pridružiću ti se, vrlo rado - sela je za sto. - S obzirom na toliku količinuhrane koju ti nameravaš da pojedeš, bila bi glupost da se ne ogrebem za jedansendvič.

- Sa buterom i šunkom? Ili sa majonezom i tunjevinom?

- To prvo - gledala ga je kako joj izvežbanim pokretom priprema doručak, i

pitala se šta li inu je najednom kad se prema njoj ponaša tako ljubazno.- U ovoj kući se obično zna red. U normalnim uslovima, kada je majka tu, i

kada Elis i Erik nisu kao pušteni s lanca. Jedemo u trpezariji, kao sav normalansvet. Ali sada vlada vanredno stanje. Žao mi je ako se osećaš kao nakampovanju...

- Osećam se sasvim dobro - Holi je osetila kako joj se apetit vraća. - Zbogčega neprestano insistiraš na tome da se meni ovde ne dopada? I da je životna koji sam navikla nešto sasvim drugo? Pa, ja nisam odrasla na zrnu graška.

Živela sam kao sav normalan svet, moj otac bio je običan novinar, nije imaonikakvu plemićku titulu, niti bilo šta slično.

39

Bocca



Buki

- Ko bi rekao - izjavi Džeret sarkastično. - Onda je Elis kriva za mojepredrasude prema tebi. Poredila te je sa holivudskom divom, i uveravala nasda si ti jedna apsolutno glamurozna žena. Zar nisi?

- Ja? - nasmejala se. - Bože moj... Pa, mislim da mogu da objasnim taj

raskorak. Kad smo se upoznala na krstarenju Elis je bila još tinejdžerka.Sklona da idealizuje stvari, znaš kakve već umeju da budu devojke u timgodinama. Sve im izgleda lepše i blistavije nego što jeste. Doživeo sirazočaranje kad sam se pojavila?

- Ne - Džeretove oči ponovo su joj okrznule lice. Činilo joj se da je zadržaopogled na njenim usnama. - Ti si veoma lepa. Siguran sam da to i sama znaš.

Zvučalo je to pre kao osuda nego kao kompliment. Holi se pitala kakva li jeosoba Džeret Tornel. Teška i komplikovana, bez sumnje. Setila se onoga što je

Erik govorio o njegovom neuspelom braku i razvodu. Možda posle fijaska kojije doživeo sa jednom, Džeret mrzi i prezire sve žene ovog sveta? Pokušala jeda okrene celu stvar na šalu, jer nije znala da li je više uzrujava njegovablizina, ili joj smeta njegovo mračno raspoloženje.

- Ako je ovo bio kompliment zahvaljujem se - mangupski mu se nasmešila. - Mogu li to da iskoristim kao bonus za još jedan sendvič.

40

Bocca



Buki

V

Posle epizode sa sendvičem, Džeret se neprestano pitao da li Holi uvek

primenjuje tu taktiku obaranja protivnika na šarm. Da li uvek dobija ono štoželi? Verovatno. Bila je lepa, puna iskustva, sigurno veoma bogata i navikla dasvi njeni hirovi budu ispunjeni. Da li je on sada jedan od tih hirova, iligospođica Parker samo tera šegu sa njim, da prekrati dosadu?

Džeret nije voleo takve žene, jake, odlučne i komplikovane. Sve cure uokolini bile su jednostavne i bilo ili je lako pročitati. Čak i Dominika koja setoliko trudila da se razlikuje od ostalih. Bila je ista kao i sve. Posle onog jednogšoka koji mu je priredila, bio je siguran da je upoznao sva njena lica, i da više

nikakva iznenađenja nisu moguća. Ali, ta Holi... Ona ga je potpuno izbacila izkoloseka. Naredna dva dana prečesto je razmišljao o njoj, i kad god bi se našaou kući ili negde u blizini, i ona je bila tu negde. Njeno vitko i skladno teloprosto mu se lepilo za oči. Predivno telo, zbog koga malo koji muškarac ne biizgubio prisebnost.

Sledeće posle podne, kad su Elis i ona odlučile da se najzad okupaju ubazenu, bilo je vrhunac. Sa prozora Džeretove radne sobe pucao je pogled nataj deo dvorišta. Uopšte nije morao da prilazi prozoru. Bilo da je sedeo zapisaćim stolom ili stajao na nekom drugom kraju prostorije, mogao je da je

vidi. I kad bi bar htela da miruje, do vraga. Zašto se, kao Elis, jednostavno neopruzi u ležaljku ispod suncobrana? Ali, ne... Holi je neprestano šetala po vrtu,ustajala je i ulazila u kuću čas da Elisi donese naočare za sunce, čas da izkuhinje uzme činiju sa voćem, pa onda opet da donese peškire, pa ulje zasunčanje. Onda je počela da pliva, ali ne kao sve normalne žene koje su u voduulazile oprezno kao u kazan sa vrelim uljem, i kretale se smešnim, žabljimpokretima. Holi je plivala kao ajkula.

Nije ni čudo, pomislio je gotovo besno. Razmažena mlada dama, odrasla pobog zna kakvim elitnim letovalištima. Spretno je skakala sa trambuline, onda

bi kraulom preplivala dve dužine bazena u rekordnom vremenu i vraćala seda ponovo skoči. Džeret je dobro znao da to nije predstava namenjenanjegovim očima. Holi i Elis pojma nisu imale da je on u radnoj sobi, mislile suda je negde napolju, na plantažama. Holi je uživala u vodi i suncu za svojračun, bez ikakvih zadnjih namera. I upravo to ga je izluđivalo. Već jepočinjalo da mu se muti u glavi od obrisa njenog tela. Bila je čvrsta i vitka, a uisti mah tako ženstvena, tako izazovna...

Elisina prijateljica, gošća u njihovoj kući, pa šta, pomislio je, ljut na samogsebe. Mora li da bude tako uzdržan i ponaša se kao mekušac? Ako želi tudevojku, zašto bi ga glupi obziri sprečavali? Nije bio balavac, imao je sasvim

41

Bocca



Buki

dovoljno iskustva sa ženama. Holi se prilično dosađuje ovde na plantaži, jednamala avantura sigurno joj ne bi bila na odmet. Ako pokuša, ona ga neće odbiti.Nije stidljiva devica. Žena koja nosi onako skup veš od ružičaste čipke, irazgolićuje se na parkingu aerodroma kao da je sama, ne mareći za nečije

prisustvo, sigurno svoj krevet nije ogradila bodljikavom žicom...Džeret je odlučio da ne propusti šansu. A poseta Teda Formana samo ga je

ohrabrila u toj odluci. Ted je bio gotovo šezdesetogodišnjak, vlasnik najvećebanke u Čezingtonu ijedan od najbogatijih ljudi u okolini. To što je već tridesetgodina bio u braku i imao dvoje odrasle dece sije ga sprečavalo da u životuoberučke grabi svako zadovoljstvo koje se ukaže na vidiku. Došao je kodDžere ta zbog posla, ali posle Holi, koju je video pored bazen, i uopšte nije biou slanju da razgovara o poslu, taj matori sladostrasnik.

- Gospode! - huknuo je, ulazeći u Džeretovu radnu sobu. - Daj mi nešto dapopijem, mladiću. Nešto hladno, neophodno mi je. Glava mi se prilično usijala.Kakva je ono riđokosa sirena u tvom dvorištu? - oprezno je začkiljio u njega,procenjujući koliko daleko sme da ide u svojim izjavama. - Kakvo telo!

- Prijateljica moje sestre - obavesti ga Džeret suvo. Pozvonio je Oli, danjegovom gostu donese hladno piće. Mogao je samo da se nada da će nagluvastara žena čuti signal. I njemu je bilo potrebno rashlađenje.

- Zavidim ti - Ted se spustio u naslonjaču. Njegovo dežmekasto i crveno licepresijavalo se od znoja. - Ubedi me da već nisi...

- Nisam - odseče Džeret skoro besno. - Devojka je došla u posetu Elis, a ne upotragu za avanturama.

- Ma hajde, molim te? - Ted se zacereka. - Časna sestra? Ne izgleda tako.Možda, jedna od onih koje su zbog bluda isključene iz samostana. Kakvaženska! Dobro sam je odmerio dok sam prolazio kroz vrt. Prvoklasna, nemamzamerke. Povrh svega, ta riđa kosa... Jesi li već imao iskukstva sa crvenokosimženama?

Džeret nije odgovorio. Jedva je dočekao da isprati Teda Formena. I čvrsto je

odlučio da ne propusti Holi. Zašti bi? Bio je razveden i slobodan. A ona, kao štoreče stari ženskaros Forman, sigurno nije časna sestra. Sutradan je predložioda te večeri izađu nekuda, svi zajedno. Elis je bila oduševljena.

- Divno! Možemo da se odvezemo na večeru u onaj restoran navodopadima. Moraćemo da krenemo malo ranije, ali vredeće... - oprezno jepogledala u Džereta. - Samo, nećemo biti baš u punom sastavu. Erik se jošuvek nije vratio iz Dalasa, jutros je javio da će ostati još koji dan, ne znam zbogčega. Možemo li da povedemo nekoga kao četvrtog u društvu, Džeri? Robert

Klajd se vratio znaš? Mislila sam... Videli smo se pre neko veče, pa...- Povedi koga god želiš - reče Džeret blagonaklono. Znao je da je njegova

42

Bocca



Buki

sestra nedavno provela noć sa Robertom Klajdom, ali nije komentarisao. Ništanije rekao ni zbog Erikovog dugog i neobjašnjivog odsustvovanja od kuće.Sada, kada je odlučio da okuša sreću sa Holi, Erik bi mogao samo da mu budena smetnji.

- Dakle, večera u restoranu na vodopadima - prokomentarisala je Holi. - Nisam znala da ovde na jugu ima takvih čuda prirode, mislila sam da je jedinivodopad u Sjedinjenim Državama onaj na Nijagari... Baš ljubazno od tebe,Džerete, što ćeš izvesti na večeru dve sirote devojke. To bi trebalo dashvatimo kao veliku čast, zar ne? Kao, mi smo nezaštićene i slabe, nismo ustanju da same izađemo, pa nas ti izvodiš...

- Već se navikavam na tvoje strelice - nije dozvolio da mu njena ironijapokvari raspoloženje. - Jesi li sve Kanađanke feministkinje, ili si ti izuzetak?

U tom trenutka zazvonio je telefon u salonu, i Elis je ustala da odgovori napoziv. Pitanje je ostalo da visi u vazduhu, ali Džeret nije hteo da propustizgodan trenutak. Ponovio je pitanje u nešto izmenjenom obliku.

- Jesu li sve Kanađanke kao ti, ili si ti neka posebna ženska vrsta? - dugo jezadržao pogled na njenim očima, a zatim ga lagano spustio niz njen vrat iramena. Ispod široke crne majice blago se nazirala oblina njenih grudi. - Rekao bih da si ipak nešto posebno.

Holi je oklevala sa odgovorom. A onda mu je otvoreno uzvratila pogled i

nasmešila se, kao da više ne želi da se brani od privlačnosti koja je međunjima strujala.

- Zbog čega ti izgledam kao aždaja? Nisam nimalo strašna, Džerete.Uglavnom. Ista sam kao i sve ostale žene...

- Ne bih se kladio. Verujem samo u stvari u koje sam se lično uverio, nepolažem mnogo na hipoteze.

***

Oboje su znali da će te noći voditi ljubav. Holi je cele večeri lebdela u nekom

omamljujućem stanju. Nije se usudila da popije tri čaše viskija kao onomad,jednostavno je htela da ostane potpuno pribrana. I da okuša Džereta Tornela.Ako je zaista muškarac koji nečemu vredi, razmišljala je radoznalo, učiniće jojtu noć lepom i bez pića. Za sve vreme, u toku večere i posle, popila je samomalo belog vina.

- Izgledaš predivno - došapnu joj Elis u jednom trenutku. - Da ne znam da jeRobert smrtno zaljubljen u mene, možda bih bila ljubomorna. Ali Robert jeostao isti. Znam da sam mu se strahovito dopadala još dok sam bilatinejdžerka. Ali on je osam godina stariji od mene, nije smeo da se usudi. Zbog

Džereta. Džeret je pravi pas čuvar. Nije mi jasno kako je najednom postao tako

43

Bocca



Buki

popustljiv.

- Valjda je shvatio da si odrasla - reče Holi blagonaklono. Mada, po njenommišljenju, Elis Tornel nikada neće odrasti. Bila je prototip večite devojčice,koja nikada neće postati sasvim zrela, zato što joj prija da drugi brinu o njoj.

Tip žene koju će muž čitavog života morati da mazi, kao da su na medenommesecu. Negde u dubini duše, Holi joj je zavidela. Nikada se ne bi menjala saElis, ali ona je barem pronašla nekog ko u gomili žena ima oči samo za nju.Robertu Klajdu pisalo je na čelu da je zaljubljen. Bio je simpatičan,jednostavan mladi čovek koji je u Evropi završio medicinu i specijalizaciju isada se, posle nekoliko godina prakse, vratio u Čezington da otvori sopstvenukliniku. Bio je ambiciozan, poticao iz solidne porodice, i još uvek je biodovoljno mlad da u potpunosti uspe u životu. Holi je pretpostavljala da je torazlog što se Džeret ne protivi vezi između njega i Elis.

Tokom večeri, razmišljala je kako će se stvari između to dvoje brzo i glatkoresiti. Mogla je da se kladi da će se uskoro verili, na zajedničko zadovoljstvomame Tornel i Robertovog oca, i da će već do jeseni biti venčani. Onda će doćideca... Sasvim jasno, navikla da dobro procenjuje ljude i planira ishod svakesituacije, Holi je videla budućnost svoje male prijateljice. Sasvim lepubudućnost. Elis nije ni želela od života ništa više od sposobnog muža koji će jevoleti, i srećne porodice. Robert će sigurno zarađivati dovoljno da joj svremena na vreme priušti po neko putovanje u Evropu, i po koji komadskupog nakita, povodom rođenja dece i godišnjica braka.

Skup nakit? Nasmešila se za sebe. Ona, Holi Parker, bila je verovatno jedinadevojka koja bi bacila u lice brilijantsku ogrlicu onome ko bi pokušao da joj jepokloni. Ako se ikada budem udavala, pomislila je, moraću prethodno daobjasnim svom budućem mužu da mi se koža ježi pri pomisli na dragocenosti.Neka mi kupi prsten u prodavnici bižuterije...

Ali takav za koga bi ona mogla da se uda, nije postojao ni u najudaljenijojperspektivi. U dubini duše nije se ni nadala da će ga zaista naći. I gde bi? UVanku veru, u Meksiku, negde u Evropi? Ili ovde, u Luizijani? Pa, ona nije

pripadala nigde. Čak ni Vankuver nije bio njen pravi dom. Detinjstvo i ranumladost uglavnom je provela uz oca, na putovanjima. A sada, kada je Piter većotišao u Akapulko, njoj ne preostaje ništa drugo nego da proda stan, napustiKanadu i pridruži mu se. Pomislila je kako još koliko sutra mora da nazove ocatelefonom. Čuli su se pre nekoliko dana, znala je da je stigao u Meksiko, ali...Šta ako se tamo nešto iskomplikuje? Osetila je zebnju. Zašto bar sada, dok je uovoj poseti koju je htela da iskoristi kao odmor, ne može da bude sasvimrasterećena i bez ikakvih briga?

Pogledom je ispratila Roberta Klajda i Elis, koji su ustali da igraju. Srećnici.Kakvih bi muka njih dvoje mogli imati u životu? Pa i Džeret, takođe. On zaista

44

Bocca



Buki

radi za sve u porodici, uverila se u toku ovih nekoliko dana da taj čovek prostone diže glavu od posla, ali, u suštini, i njegov život je miran i jednostavan. Kadbi ona samo mogla da se nađe u koži nekog od njih, koji ne znaju za napetost,rizične poduhvate, noći provedene na oprezu...

- Holi? - Džeret je primetio boru koja se urezala između njenih obrva. - Zašto si neraspoložena, zar ti nije prijatno večeras?

Prenula se. Trebalo je da bude prijatno. Trebalo je da bude savršeno.Nalazili su se u divnom, romantičnom ambijentu restorana kraj vodopada ioko njih je bila prijatno sveza noć. Lagana muzika, treperava svetlost fenjera,vino i prvoklasna hrana na stolu... Osim toga, pored nje je bio muškarac koji jestrahovito privlači, i osećala je da on te noći vidi samo nju. Znala je da izgledalepo. Pred polazak je uvila kosu i brižljivo se našminkala. Nosila jetamnonarandžastu haljinu od indijskog platna, sasvim jednostavnu, ali u njojje izgledala odlično. Boja se slagala uz boju njene kose, i naglašavala njensvetli, prozirni ten. Isticala je sve što je bilo lepo na njenoj figuri, i znala je daDžeret to vidi. Da je i do sada video, i da je želi.

Pa zašto, onda, nije bila zadovoljna? Oh, kad bi samo nekome mogla dapoveri sve brige koje joj se vrzmaju po glavi! Strepnju za Pitera, kolebanje uvezi sa sopstvenom budućnošću... Kad bi se u njenom životu samo pojavioneko ko će postati dovoljno blizak da mu otkrije sve! Ali - takva osoba nijepostojala. Džeret Tornel bio je čovek koji je vraški privlači, ali - on je ipak bio

samo stranac. Ako se zaista i dogodi nešto između njih dvoje, ona će kroz dvenedelje otputovati iz Luizijane, i tome će biti kraj. Džeret ili neko drugi, sveizlazi na isto. Svaki pošten muškarac koji živi normalnim životom bio bizapanjen kad bi mu ona poverila jedan deo svoje biografije. Krijumčar nakita.Devojka čiji je otac pet godina bio u zatvoru i ima podebeo dosije u kanadskojpoliciji, a ona je i sama krenula njegovim stopama samo je, na svu sreću, nisuuhvatili na delu.

Zamislila je Džeretovo lice posle te priče. Ili, lice bilo kog drugog muškarca.Gospode, onaj ko bi bio spreman da pređe preko toga, morao bi zaista mnogo

da je voli. Naredila je sebi da više ne razmišlja o tome, i da se prepustiuživanju.

- Pokušaj da mi popraviš raspoloženje. Hajde da igramo - ustala je i povelaDžereta prema podijumu za ples. Pratio ju je bez oklevanja, i bez oklevanja juje čvrsto zagrlio.

- Zgrabila si me kao divljač... - primetio je ipak, pomalo nezadovoljno. - Zarne misliš da bar ponekad treba prepustiti inicijativu muškarcu? Trebalo je daja tebe odvedem do podijuma, a ne ti mene...

- Smeta ti što su svi u restoranu videli kako je jedna žena tebe povela od

45

Bocca



Buki

stola a ne ti nju? - nasmejala se. - U redu. Povinujem se pravilima južnjačkeprovincije. Prepuštam ti inicijativu, Džerete. U svemu...

Poslednje reči izgovorila je šapatom punim obećanja, i to je delovalo nanjega, čvršće ju je privio uz sebe, Holi je osećam da je uzbuđen, da želi da

ostatak ove noći provedu u njegovoj spavaćoj sobi, i uživala je u tome.Zavodila ga je lagano. Pogledom, dodirom, glasom.

- Voleo bih da se ti i ja izgubimo odavde - promrmljao je posle druge igre. - Što pre... Ali ipak će biti bolje da krenemo svi zajedno. Pretpostavljam da ćeElis otići kod Pitera. Samo ne znam kako da joj stavim do znanja da ima mojudozvolu.

- Glupane! - Holi je osetila iznenadnu nežnost prema njemu. Poželelaje dazavuče prste u njegovu gustu crnu kosu, ali se uzdržala. - Baš si pravi

konzervativni provincijalac. Elis je odrasla devojka, i nije joj ni potrebna tvojadozvola. Osim toga, nema razloga da te zbog njenog ličnog života mučemoralne dileme. Ona će se svakako udati za tog momka.

- Misliš? - upita on zadovoljno.

- Sigurna sam. Mogla bih da se kladim. Koliko ja mogu da procenim, biće todobra kombinacija, u svakom pogledu. Ne verujem da će čak ni tvoja majkaimati nešto protiv...

Nije nameravala da napravi bilo kakvu nezgodnu aluziju. Ali Džeret je to

tako protumačio, i stisak oko njene mišice postao je čvršći, gotovo bolan.- Ozbiljno si shvatila ono što je Erik govorio o meni? Veruješ da sam

mekušac, koga je majka oženila po sopstvenom izboru? - grubo se nasmejao. - Nisam mekušac, Holi. To bi se pre moglo reći za Erika. Za mene, čovek kojiništa ne radi i živi od tuđeg znoja je upravo to. A ja sam ono drugo. Budalakoja se znoji čitavog života, i za sebe, i za druge. Zbog majke i Elis mi nije žao,njih dve zaslužile su da brinem o njima. Ali, sigurno nisam čovek kojidozvoljava da majka odlučuje umesto njega. Kad sam se oženio Dominikom, toje bio moj izbor.

Naglo je zaćutao, ali Holi je osetila da bi sada, ako oprezno nastavi ovajrazgovor, mogla saznati nešto više o njemu.

- Nisam želela da budem ironična - rekla je. - Ja uopšte nisam stekla utisakda si ti slabić, Džerete. Naprotiv. Vidim da čitavu plantažu i kuću držiš nasvojim leđima. Čovek koji toliko radi, ne može biti slabić. Druga stvar je štosmo ponekad previše sentimentalni prema svojim roditeljima, i osećamopotrebu da brinemo o njima kao da su naša deca. Moj otac, na primer...

- Da? - Džeret je zainteresovano pogleda. Očito, bio je pre spreman da sluša

o njenom životu, nego da govori o sebi.

46

Bocca



Buki

- On je čovek koji je pedeset godina odbijao da odraste - rekla je samo - Znam da je u suštini beskrajno dobar i da me mnogo voli, ali... Nikada nije bioodgovoran i zreo kakav bi otac trebalo da bude, to sam htela da kažem.Obezbeđivao mi je sve što poželim ali sam u životu ipak morala da se borim

sama.- To se vidi na tebi. Zato si pomalo divlja...

Želja se ponovo kao morska struja pokrenula među njima, i svaki razgovorje prestao. Vratili su se za sto, baš u trenutku kada se Elis pripremala za jošjednu veliku pobedu svoje lične nezavisnosti.

- Robert i ja vas napuštamo - rekla je mirno, čvrstim glasom. Samo njene očikoje su u tom trenutku potražile ohrabrenje u Holinom pogledu odavale su danije tako sigurna u sebe kao što izgleda.

- Važi - oglasila se Holi diplomatski. - Ja bih još malo ostala. Nemaš ništaprotiv, Džerete?

Elisin strogi brat samo se osmehnuo, kao najpopustljiviji čovek na svetu.Holi dobaci trijumfalni pogled svojoj maloj prijateljici.

- Nikad mi se nije dogodilo da u rukama jedne žene postajem mek kaoplastelin - promrmljao je kada su Robert i Elis otišli.

- Ovoga puta bio si žrtva dve žene. Elis i ja pobedile smo te zajedničkimsnagama. Ali, mogao bi da budeš i samo moja žrtva... - dvosmisleno ga je

pogledala. Oboje su jedva dočekali da, samo što se Robertov automobiludaljio, krenu iz restorana.

***

- Hoćeš li da... popijemo još po jedno piće pre spavanja? - Džeret je biopomalo nesiguran ali kao i uvek u životu kad nije imao dovoljno poverenja usebe, to je s uspehom prikrivao. Bio je ubeđen da Holi ne može da oseti da unjemu postoji doza glupog, muškog straha. Straha da se sve vreme samopoigravala sa njim, i da će sada sama otići u krevet. Ili, još gore, da će sa

pokazati kao lošiji ljubavnik nego što je ona očekivala.- Ima li belog vina u kući? - Holi je nesigurno zastala na sred hodnika, nije

znala gde se nalazi njegova spavaća soba. On joj otvori vrata i uključi stonulampu u uglu prostorije. - Uđi, sad ću doneti piće. Uz malo sreće, mislim da ćuuspeti da nađem i rashlađeno vino. Ovde je mnogo toplije nego navodopadima, zar ne?

- Da, ovaj... - Holi je sela na ivicu kreveta, svesna da je zbunjena. Činilo joj seda on drži sve konce u svojim rukama, i osećala se kao najobičnija guska koju

će sada jedan muškarac da ispeče i sa zadovoljstvom pojede, ostavljajući samokoščice na tanjiru.

47

Bocca



Buki

- Toplo je - priznala je. - Na vodopadima je bilo prijatno.

Ali Džeret je već bio izašao. Brzo se vratio sa dve čaše i bocom rashlađenogvina. Bila je zadovoljna što u toku večeri gotovo uopšte nije pila, sada je moglada iskoristi čašu kao zaklon za svoju nervozu. Ako je to uopšte bilo neko

rešenje. Oboje su napeto ćutali. Njoj se činilo da je prostorija previšeispunjena Džeretovim prisustvom. Neka ide do vraga, samouverenamuškarčina, pomislila je. Ako je već on taj koji povlači konce, zašto onda prvine probije led?

Ali od Džereta Tornela se to, izgleda, nije moglo očekivati. Ili ona nije imalastrpljenja da čeka. U drugim prilikama bio je nadmoćan i autoritativan, to jemorala da prizna. Ali sada se ponašao kao da mu je maca pojela jezik, iodlučnost. Sedeo je, pijuckao vino i nije se usuđivao da bilo šta preduzme.

- Možda će biti bolje da malo vina ostavimo i za kasnije - Holi je odlučila dabude hrabra. Uzela mu je čašu iz ruke i sela tik uz njega, na rub velikog,udobnog kreveta.

- Jeli ovo tvoj nekadašnji bračni krevet? - upitala je nesmotreno. Pomisao daće provesti noć u postelji koja je pripadala njegovoj ženi nije joj se naročitodopadala.

- Ne. Promenio sam ga, posle razvoda - reče on kratko. - Ne volim da seokružujem neprijatnim uspomenama.

- Zar je tvoj brak bio toliko loš?- I gori - skoro grubo se nasmejao. - Ali, nemojmo sada o tome. Dođi, Holi.

Prilično dugo sam čekao ovaj trenutak...

I najzad je, ipak, on bio taj koji vodi igru. Njegove usne gladno i odlučno supotražile njene. Holi ih je spremno dočekala, prepuštajući se. I kada jenestrpljivi poljubac postao nežniji, i kada su Džeretove usne strpljivo kliznuleniz njena ramena, ne ostavljajući netaknutim ni jedan santimetar njene kože,još uvek se osećala kao sićušna i krhka igračka u njegovim rukama. Želela je

da mu dokaže da ona to nije, da je jača i odlučnija, ali zato jednostavno nijebila sposobna. Načinio je od nje, posle prvog dodira, baš ono što je i hteo.Slabu i podatnu ženu, koja se svakom njegovom dodiru i pokretu predaje kaošto se lišće predaje vetru. Dopuštala je da je on vodi i nosi, da je obuzima kaovrtlog, i uživala je u tome.

Uveliko je svitalo kada je, iscrpljena, omamljena i još uvek prilično zbunjenasvim što se dogodilo, otišla u svoju sobu. Nije bila sigurna kako se oseća sada,posle svega. Pokušala je da preispita sebe. Nikakav određeni osećaj.Jednostavno, bilo joj je lepo te noći, i nije se kajala.

48

Bocca



Buki

V

Džeret je verovao da će se posle noći sa Holi osećati kao pobednik. Ali stvarje bila manje jednostavna nego što je on mislio. Kada se probudio sledećegjutra, od njegovog osećaja trijumfa nije bilo ni traga. Zamišljeno je zurio u dvečaše i praznu bocu na stolu. Na jednoj je ostao trag Holinog karmina. Zatrenutak kao da je ponovo mogao da oseti njen dodir i njeno prisustvo. Iponovo ju je poželeo, tek što je otvorio oči. Slegao je ramenima. Nadao se daova prva zajednička noć nije bila i poslednja, znao je da je i Holi uživala sanjim. Trebalo je jednostavno iskoristiti zadovoljstvo, to je važilo za oboje. Za

dve nedelje ona će se vratiti u Vankuver, kao da se ništa nije dogodilo. Dotle,kad je već obostrana privlačnost tako neočekivano buknula, bar su jednodrugom mogli da ostanu u prijatnoj uspomeni.

Jedina posledica prethodne noći zbog koje je bio ljut na sebe bila je što setog jutra probudio mnogo kasnije nego obično. Retko je sebi mogao da priuštitaj luksuz, svaki njegov trenutak bio je ispunjen obavezama. Sada je rasejanorazmišljao o tome kako možda ipak previše radi. Trebalo bi da nađe nekogako će na plantaži obavljati poslove nadzornika. Sada, kada je imanje ponovostalno na svoje noge, mogao je sebi da priušti manje obaveza i više odmora.

Više zadovoljstva.Zadovoljstvo je u njegovom životu bila oprezno dozirana reč. On samo u

radu nije imao mere. Tako je bilo još od vremena kad je dovoljno odrastao damože da preuzme većinu poslova na plantaži. Mladalačke zabave, izlazci sadrugovima i sa prvim devojkama, sport - sve je to za njega dolazilo tek kada bimu poslovi dozvolili. Nije nikoga mogao da krivi za to. Jednostavno, okolnostisu bile takvie. Mogao je da bira. Ili da živi lagodno i neobavezno kao i njegovivršnjaci, i da sebe i svoju porodicu osudi na skromno materijalno stanje, ili dase odrekne zabava i napravi pare. Uspeo je u tome, na svu sreću. Uspeh je bio

velika satisfakcija. Ali vreme je prolazilo neumoljivom brzinom. Osećao je dabi trebalo da ga isko risti. Ako već njegov brak nije valjao, bar je sada mogaoda se zabavlja sa drugim ženama.

Sa Holi, dok je ovde. Umesto da kao i obično side u kuhinju da bi na brzinunešto pojeo a onda pode na plantažu, tog jutra je prvo zavirio u njenu sobu.Bilo je pola devet, nadao se da je već budna. Ali, na njegovo iznenađenje, Holinije bili u sobi. Zatekao je nju i Elis kako piju kafu na verandi. U jarkožutojmajici, sa raspuštenom kosom i licem zammenjenim od jutarnjeg sunca, Holi

je izgledala blistavo. Ona ga prva spazi, i dobaci mu jedan zaverenički, pomalotajanstven smešak.

49

Bocca



Buki

- Dobro jutro, Džerete. Hoćeš li da nam se pridružiš?

Pitao se šta li taj njen osmeh znači. Šta li se samo krije iza Holinih zelenihočiju, i tih njenih mekih usana? Čim bi ih ugledao budile su u njemu želju zapoljupcem. Pomislio je kako ne bi smeo da se nekontrolisano prepusti toj

strasti. Noćas, u njegovom krevetu, bila je slabačka i podatna žena, svaki njendodir bio je mek kao svila. Ali svila iza koje se krije čelična konstrukcija, znaoje to. Čak i kad je izgledala slaba, Holi to nije bila. Opet se lomio u sebi izmeđudva osećaja: da su ravnopravni i da u ovome što se događa oboje podjednakouživaju bez ikakvih obaveza... I drugog, osećaja da ga ta iskusna, na svenaviknuta devojka, koristi samo za svoju zabavu. Da li ga zaista smatrasmešnim provincijalcem koji nije vredan pažnje, kao što mu se ponekad čini?Nesvesno je stegao pesnice. Prokleta bila, ako je tako. A uživala je u rukamatog provincijalca, i te kako je uživala. Noćas je imao utisak da potpuno vlada

njenim teiom, i željama tog tela. Želeo je da to proveri. Odmah. Ali bilo jenemoguće u Elisinom prisustvu, naravno.

- Ćao, veliki brate - očigledno sjajno raspoložena, Elis ga je poljubila. - Sedi iuživaj u zadovoljstvima trpeze. Kao što vidiš, devojke su jutros bile dobre, ipripremile ti doručak.

- I Holi? - on je nepoverljivo pogleda. - Ne verujem. Izgledaš kao žena kojanikada nije stala pored šporeta.

- Samo tako izgledam - odbrusi, ona kratko. Iz nekog razloga, onaj blistavi

osmeh povukao se sa njenog lica. Džeret se pitao šta li joj je to tako naglopokvarilo raspoloženje. Sigurno ne njegova primedba u vezi sa kovanjem.Bezvoljno je pojela nekoliko zalogaja i otišla da pliva, ostavljajući njega i Elissame na verandi. To je dovelo Džereta u još nezgodniju situaciju. Bilo mu jejasno da se nešto događa između njegove sestre i Roberta Klajda, i hteo je darazgovara sa njom o tome, ali neki đavo nije mu dao da načne tu temu. Džeretje retko otkrivao svoja osećanja i retko pokušavao da pronikne u tuđa. Oduvekje bilo tako, to je, jednostavno, bila crta njegovog karaktera koju nijepokušavao da promeni. Možda zato što je veoma rano ostao bez oca. U

najosetljivijim godinama, kad je imao tajni i nedoumica koje bi mogao dapodeli sa nekim, nije imao kome da se poveri. Belinda je, ma koliko se trudilada preuzme i ulogu oca porodice, ipak bila samo majka. Mnogo toga njoj nijemogao da kaže. I tako je, vremenom, izrastao u čoveka koji najkrupnije stvaripreživljava i rešava u sebi, ne đeleći ih ni sa kim. Sada, jednostavno, nije znaokako da razgovara sa Elis o njenoj vezi sa Robertom. Šta da je pita? Kad bi upitanju bilo nešto što je razlog za osudu i prekor, već bi se lako snašao. Jetkosti ironija oduvek su bili njegovo oružje. Ali sada, kada je trebalo staviti Elis doznanja da mu je drago zbog njene veze sa Piterom, on jednostavno nije mogao

da nađe prave reči.

50

Bocca



Buki

Setio se šta mu je Holi nedavno rekla. Da je staromodan i zadrt, konzerva.Pa, imala je pravo...

- Džeri... - Elis se iznenada zbunjeno nakašljala. Izraz njenog lica bio jenapet, i on shvati da nešto namerava da mu saopšti. Sigurno u vezi sa

Robertom. Bio je zadovoljan što je sama načela tu temu, kad već on nije imaohrabrosti. Sada je shvatio zašto se Holi onako neočekivano udaljila sa verande,htela je da ih ostavi da razgovaraju nasamo.

- Kaži - reče on spremno. Nasmešio se, stavljajući svojoj mlađoj sestri doznanja da nema razloga da se ustručava. Ali to izgleda nije bilo ono što jeočekivao.

- Nije smešno - započe Elis snebivljivo. - U stvari, najbolje da te odmahupozorim, pobesnećeš kad budeš čuo.

- Šta je tako strašno? - kroz Džeretovu glavu odmah je proletelo nekolikomogućnosti, i hrabro je izustio onu koja se njemu činila najstrašnijom. - Božemoj... Da nisi u dragom stanju?

- Ne ja. Melani Hani. Erik mi je to saopštio rano jutros, preko telefona.Melani je već četiri meseca trudna, ali on nije imao hrabrosti da to objavi predmamom.

Džeret u tome nije video nikakvu strahotu.

- Šta je katastrofalno u tome? - upita on ravnodušno. - Već nam je svima

jasno da on sa tom curom misli ozbiljno, i da ga naše mahinacije neće sprečitida je oženi. Pa šta ako je trudna? Većina devojaka danas se udaje sastomacima do zuba.

- Da, ali... - Elis se ugrizla za usnu. - Ima još nešto. Nešto gore, Džeri. Njihdvoje neće živeti na plantaži. Odlučili su da žive u Dalasu, Melani je naglopromenila mišljenje...

U neku ruku, ni to za Džereta nije bilo iznenađenje. Znao je da njegov mlađibrat iz dna duše mrzi život na plantaži, i da samo traži pogodnu priliku da

zbriše. Taj momak jednostavno nije imao nikakav osećaj za zemlju, nikakavosećaj za porodično ognjište. Njegov odlazak sa plantaže značio je da će deozemlje morati da se proda, da bi on dobio deo porodične imovine koji mupripada. To pravo niko mu nije mogao osporiti. Ali sama pomisao na prodaju irasparčavanje zemlje oko koje se čilavog života mučio, silno je pekla Džereta,a Erikov kukavičluk strahovito mu je išao na nerve. Bes je šiknuo iz njega, nijemogao da se izdrži.

- Proklet bio! - dreknuo je. - Sto puta proklet! Znao sam da je samo pitanjetrenutka kada će napraviti takvu svinjariju. Jedva će dočekati da proda svoj

deo plantaže i strpa pare u džep. I da ih naravno, profućka u najkraćem

51

Bocca



Buki

mogućem roku! Briga njega što sam ja svoje najbolje godine uložio u tuzemlju! I još koristi tebe kao posrednika! Ta kukaica za koju me je sramota dakažem da mi je brat, taj razmaženi mekušac, nema hrabrosti da sam dođeovamo, i meni saopšti to što ima! Kakva ništarija, taj Erik!

Holi, koja je bila krenula prema verandi da uzme štitnike za oči koje jekoristila prilikom ronjenja u bazenu, u neprilici je zastala nasred travnjaka.Nije poznavala Džereta u tom izdanju, rikao je kao pobesneli lav, i čitavimvrtom odjeki vala je njegova vika. Ona se povuče, nije bila raspoložena daprisustvuje sceni Uvek se klonila sličnih prizora, nije volela ni da priređujedrugima takve stvari, ni da im prisutvuje. Ali, po ko zna koji put otkad je došlau Tornel Veli - njene sklonosti, navike, nazori o životu, sve ju je izdavalo.Svaka stvar otkiivala je svoje drugo lice. Mrzelaje muškarce koji se ponašajukao tirani, i viču dok svi oko njih ne ogluve. Ali Džeret joj se dopadao i u tom

izdanju, kada je besan.Previše joj se dopadao. Telo joj je još uvek treperilo od sećanja na noć sa

njim. Naglo je skočila u bazen, pokušavajući da se otrese tih misli. Ali vodajebila loša zamena za njegov dodir.

***

Ostatak dana, posle vesti koju mu je Elis prenela, Džeret se uopšte nijepojavljivao u kući. Za Holi, bio je to dan smrtne dosade. Šta ako je otišao uDalas, da oči u oči nastavi raspravu sa Erikom? Oneraspoložila ju je ta

mogućnost. Naravno, nije mogla da očekuje od njega da, zato što je ona tu,zapostavi rešavanje svojih porodičnih problema. Ali želela je njegovoprisustvo, bila joj je potrebna njegova pažnja.

- Sta je sa tobom, Holi? - Elis je primetila da je njeno raspoloženje splasnulo.- Zao mi je ako ove neprijatnosti u našoj kući utiču na tebe. Tako bih želela dati ovaj boravak kod nas ostane u prijatnom sećanju. Ali kao u inat, ovde sedešavaju sve same neprilike. Prvo mamina povreda, sad ovaj problem saErikom...

- Nisam zbog toga neraspoložena, Elis. Meni je sasvim prijatno u vašoj kući.Samo se trenutno ne osećam najbolje, muči me glavobolja.

- Proći će te kad izađemo iz kuće. Robert nas večeras vodi u jednu diskotekuu okolini. Udaljena je čitav sat vožnje, kao i onaj restoran na vodopadima, alito je trenutno najbolje mesto u ovom kraju, svi tamo izlaze. I muzika jeodlična...

- Ne verujem da će mi baš glasna muzika u diskoteci izlečiti glavobolju, Elis.Biće mnogo efikasnije ako ostanem u sobi, popijem aspirin i isključim svetio.

Meni samo to pomaže. A, osim toga...-

Holi se s razumevanjem nasmeši svojojprijateljici. - Ti i Robert ste u fazi zaljubljenosti, izgledate kao dva golupčića.

52

Bocca



Buki

Sigurna sam da će vam prijati da malo budete sami, za promenu.

Lagala je, glavobolja je bila samo izgovor da ostane u kući. Sama saDžeretom.. Naravno, pod uslovom da se Džeret pojavi u toku večeri. Elis jeizašla prilično rano, i ostavši sama Holi je osetila nestrpljenje. Hoće li se on

pojaviti večeras? Ili mu je prethodna noć bila dovoljna?Poslužila se ledenim čajem iz frižidera, snabdela se časopisima i sela u

omiljenu Elisinu naslonjaču u dnevnoj sobi. Niko je nije uznemiravao osimdomaćice koja je nakratko zavirila u sobu.

- Ja odlazim, gospođice Parker. Ostavila sam vam večeru na šporetu. Vama iostalima, naravno. Ako se iko od njih uopšte pojavi u toku noći - starija ženaprekomo zavrte glavom. - Otkad je sirota gospođa Tornel u bolnici, u ovoj kućine zna se za red... Pa, odoh ja. Ako vam nešto zatreba, biću u svojoj sobi, u kući

za poslugu.- A ovde... Zar ću ja čitave večeri biti sama u kući? Mislim, dok se Elis ne

vrati... - Holi se trgla, pretvarajući da ju je pomalo strah. - Uh... Pa to baš nijeprijatno!

- Mislim da će se Džeret svakako vratiti. Otišao je poslom do Nju Orleansa,ali nije rekao da će biti odsutan preko noći. Naprotiv, zamolio me je da zavečeru spremim njegovo omiljeno jelo. To valjda znači da će doći. Ako sebojite da budete sami u kući, ja mogu da ostanem i preko noći.

- Ne, nema potrebe. Ako ćete biti u kući za poslugu, onda se ne plašim - slaga Holi žurno, nadajući se da stara gospoda neće biti baš tolikopredusretljiva da zaista čitavu noć ostane u kući. Nije se ona ničega bojala,naravno. Nije se bojala ni mnogo opasnijih stvari od te. Posle petogodišnjegiskustva opasnog življenja, jedina stvar na svetu od koje je još uvek zaziralabili su miševi i buba-švabe. Samo je htela da proveri hoće li Džeret dolaziti.

- U redu, onda - Oli kao da je bila malčice uvređena što joj njena zaštita nijepotrebna. - Laku noć.

-

Laku noć!-

dobaci Holi odsutno. I dalje je držala otvoren časopis predsobom, ali ga nije čitala. Sačekala je da domaćica zaključa za sobom ulaznavrata, a zatim se na prstima popela na sprat. Želela je da iskoristi to što jesama u kući i malo pronjuška po Džeretovim sobama, mada nije znala šta tozapravo očekuje da će otkriti. Ženska radoznalost, opravdala se pred samimsobom. Bilo je normalno što želi da malo bolje zaviri u život čoveka sa kojim jeprovela noć, a o njemu je znala veoma malo.

Nije se usudila da upali svetio u Džeretovoj spavaćoj sobi, iz opreznosti.Jedino što je mogla da izvede bilo je da uključi sijalice u hodniku i otvori vrata,

a onda da obavi jedno brzinsko istraživanje u polumraku. Ali u Džeretovojsobi nije otkrila ništa naročito zanimljivo. Ništa što nije mogla da vidi i noćas,

53

Bocca



Buki

sasvim legalno. Njegove slike iz školskih dana i koledža, okačene po zidovima,već je bila pogledala. I knjige na stočiću. Utvrdila je da su Džeretova slabostkrimi-romani i trileri. To joj se dopadalo. Mrzela je muškarce koji, od svihštampanih stvari, čitaju samo sportske vesti u novinama. Još više one koji

gutaju naučnan-tastične romane ili, ne daj bože, porno-literaturu. Džeretizgleda nije čitao ništa od toga. Ukus mu se podudarao sa njenim, i ona jevolela Šeldona i staru, dobru Agatu Kristi. Zatim je otvorila njegov velikigarderobni ormar, ali ni pred njim se nije dugo zadržala. Unutra su visilanjegova odela, na policama su bile uredno složene farmerice i majice. Obična,muška garderoba.

Ne, ispravila se u mislima. Garderoba jednog đavolski privlačnog muškarca.Sa kojim je ona provela noć... I želela bar još jednu. Do vraga, bar još jednu! Nebi oprostila Džeretu Tornelu da ono što se noćas dogodilo bude jedino i

poslednje. Miris njegove toaletne vode golicao joj je nozdrve, budio u njojsećanje i grešne misli. Brzo je zatvorila ormar, uplašena silinom sopstvenepožude. Uostalom, šta je očekivala da će naći? Fotografije njegovih ljubavnica itajne poruke po džepovima? Zanimalo bi je da i u to zaviri, ali čak i da je bilotakvih stvari, nije imala vremena da ih traži. Džeret je mogao da naiđe, ili je Olimoglo pasti na pamet da se ponovo vrati u kuću.

Brzo je prešla u radnu sobu. Do sada nije imala prilike da vidi tu prostoriju,ali sada je morala da prizna da izgleda reprezentativno. Na sredini se nalazioveliki, stari pisaći sto, koji je verovatno pripadao još njegovom dedi ilipradedi. Setila se šta joj je Elis nekada, dok su bile na krstarenju, pričala osvojoj porodici. Nisu svi bili farmeri. Neko, pradeda ili deda, bio je advokat uČezingtonu, a onda se oženio devojkom koja je bila jedinica bogatogplantažera, i tako je ovaj posed dospeo u ruke porodice Tornel. I narednegeneracije ostale su na imanju, a čitavu dolinu su ljudi iz okoline prozvaliTornel Veli.

Ali ni pretraga radne sobe nije donela nikakve naročito rezultate. Džeretoviposlovni papiri, dokumentacija i sadržaj mini-bara sa pićem nisu je zanimali.

Ni ti bi uopšte bilo u redu da ona zabada nos u stvari koje se tiču njegovogposlovanja. Tiho je napustila prostoriju. Ono što ju je zanimalo bilo je da li uDžeretovom životu postoje vidljivi i upadljivi tragovi neke žene. Ali na prvipogled takvih tragova nije bilo. Zapravo, ako je htela da ih otkrije, ovo je bioprilično glup i neefikasan način. U mraku, i u vremenskom tesnacu u kome senalazila, nije bila u situaciji da traga za fotografijama, imenima i telefonskimbrojevima. Najzad, sve je to bilo smešno i detinjasto. Još gore od toga.Ponašala se kao klasična, glupa žena. Prezirala je sebe. Vratila se u dnevnusobu i naiskap popila ogromnu čašu ledenog čaja. Šta li joj je sve to trebalo?

Zar ona, Holi Parker, da se ponaša kao ćurka? Otkud joj samo ideja da poslejedne zajedničke noći kopa po njegovom ličnom životu?

54

Bocca



Buki

Sedela je sklupčana na Elisinoj fotelji, poluzatvorenih očiju, kada je čulakako se Džeretov automobil zaustavlja pred kućom. Najednom kao da jedobila krila. Trenutak kasnije, otključala su se ulazna vrata.

- Ima li koga? - viknuo je Džeret u holu. Ustala je, i provirila kroz odškrinuta

vrata dnevne sobe.- Možda ćeš biti razočaran, ali ovde sam samo ja.

- Ostavili su te potpuno samu? Zašto si im dozvolila, Holi? - prišao joj je.Opasno blizu. Videla je njegovo pomalo umorno lice, ali i želju u očima.

- U svakom slučaju, baš dobro što su svi otišli - spustio je ruke na njenaramena i počeo blago da je miluje. Prsti su mu bili topli, onespokojavajućetopli, i krv je brže zastrujala njenim žilama. - Zahvalan sam Elis što se tolikočesto viđa sa Robertom Klajdom. Što se mene tiče, ne mora da dolazi do jutra.

- Ne mogu da verujem - promrmlja ona. - Do juče si brinuo o njoj kao da jemaloletna.

- Da, to je moj sindrom starijeg brata. Da brinem o svima, osim o sebi. Alisada sam odlučio da se malo, za promenu, pobrinem o svom starom prijateljuDžeretu Tornelu. Mogu da se pobrinem i o tebi, ako hoćeš - šeretski senasmejao. Ruke koje su je čvrsto stezale oko struka i usne koje su dođirnulenjen vrat, već su se brinule. Osećala se savršeno.

- Rado - pogledala ga je pravo u oči. - Vrlo rado...

55

Bocca



Buki

V

Sledeća nedelja proletela je neverovatnom brzinom. Holi se pitala jesu liElis i stara domaćica slepe, ili se samo pretvaraju da ništa ne vide. Džeret i ona

su svaku noć provodili u istom krevetu. Njegovom ili njenom, bilo im jepotpuno svejedno. Jedne noći vodili su ljubav i u bazenu. Jednog jutra, samo ihje prisebnost sprečila da to urade pre doručka, u kuhinji. Ali izgleda da nikoosim njih dvoje nije primećivao šta se sa njima događa. Za strast koja je skoroopipljivo lebdela u vazduhu, Oli i Elis bile su potpuno neprijamčive. I zidovi ukući Tornelovih su, izgleda, imali bolju moć zapaženja.

- Mogli bismo da napravimo bebu, i da prođe devet meseci, i da se bebarodi, one to ne bi zapazile - smejao se Džeret. - Elis je previše zaljubljena, a Olipreviše matora...

- Ne pominji mi pravljenje beba - zamolila je, ispunjena groznom panikom.

- Čak ni u šali. - Ako želiš da mi daš nešto što ću poneti za uspomenu kadpođem natrag u Kanadu, bolje mi naberi džak pamuka.

Bilo je to prvi put da su spomenuli njen odlazak, koji se bližio. To jest, ona jespomenula odlazak, a Džeret se pretvarao da nije čuo tu primedbu. Nije čak ni,iz učtivosti, rekao da mu je žao što će ona uskoro otići, i što se ovo među njimatako brzo završava. Protumačila je to kao da joj on prećutno i na fin način

stavlja do znanja da je avantura samo avantura, i da na to uopšte ne vreditrošiti reči.

Ali staje uopšte očekivala? Da on pođe za njom u Vankuver, ili da joj ponudida ostane u Luizijani? Smešno, i jedno i drugo bilo je beskrajno smešno. Nisuimali ama baš ništa zajedničko. Nije ih spajalo ništa sem seksa. Pripadali supotpuno različitim, nespojivim svetovima.

- Važi, dobićeš džak pamuka. Ali, prvo moraš da ga zaradiš. Ovo je plantaža,ako si zaboravila. Dođi ovamo... - Džeret ju je povukao na krevet. Sleđećegtrenutka našla se u vodoravnom položaju, tela pritisnutog njegovim telom,

usana oprljenih njegovim vrelim dahom. Ljubio ju je grublje nego ikada, kaoda želi da je kazni. Holi se otela njegovim usnama, i svom snagom mu zarilanokte u mišice.

- Šta ti je, do vraga? - prigušio je bolni uzvik.

- Šta je tebi? - uzvrati ona jetko. - Zbog čega mi se svetiš?

Znala je da je pogodila pravu žicu. Taj grubi poljubac, taj pokušaj da sa njomvodi ljubav kao da ona postoji samo zbog njegovog zadovoljstva, bio je nekavrsta osvete.

- Ne svetim se - odbi on tvrdoglavo. Otkotrljao se na drugu stranu kreveta i

56

Bocca



Buki

potražio cigaretu. Retko kada je pušio, Holi je već znala da to radi samo kadaje izuzetno besan, ili izuzetno zadovoljan. Sada je očigledno bio to prvo.

- Zbog čega bili ti se svetio, kog đavola? - upitao je nestrpljivo. - Samo sam...Očekuješ od mene da uvek budem na note? Tvoja greška, Holi. Pretpostavljam

da si navikla na fine muškarce. Ja nisam jedan od tih. Ako ti se to ne sviđa, štoonda svake noći spavaš sa mnom?

- I ti sa mnom spavaš - podsetila ga je. - Nisam ja tebe proganjala i zavodila,nisi ni ti mene. Jednostavno se dogodilo.

- U redu, zašto si dozvolila da se dogodi, ako ti ne odgovara način na koji jato radim? Promene radi? Dobro sam ti došao, kao neka vrsta egzotike? Poslesvih uglađenih i finih, jedan farmer iz Luizijane.

- Ti uvek ponavljaš isto! - planula je. - Ti se, a ne ja, ponašaš kao da ti smeta

to što jesi? Hoćeš da čuješ šta zaista mislim o tebi? Pun si kompleksa iza tesvoje nadmoćne fasade, Džerete! Ne znam zbog čega, da li zato što sinezadovoljan svojim načinom života, ili zato što zbog jedne žene mrziš sveostale, ali ja neću dozvoliti da te svoje komplekse lečiš na meni!

Naglo je skočila sa kreveta i ogrnula se bade-mantilom. Retko joj sedešavalo da prasne i da je neko izvede iz takta, ah ovo je bio jedan od tihtrenutaka.

- Idi odavde, molim te! Ja jesam gost u tvojoj kući, ali valjda mogu da te

zamolim da napustiš moju sobu!Izašao je bez reči. Ostavši sama, Holi se osetila potpuno bespomoćnom. Zari

laje nokte u jastuk. Do vraga, možda nije trebalo da ga izbaci. Možda je trebaloda ga zadrži, i iskali na njemu sav svoj gnev. Ovako, mogla je da besni samo usebi. Sada je znala da je učinila grešku što se upustila u ovo sa njim. Ali zar jemogla da sluti da će sve, za tako kratko vreme, otići toliko daleko? Za nju, višenije bio u pitanju samo seks. Nije prema njemu osećalasamo neodoljivu fizičkuprivlačnost. Prerastalo je u nešto više. Počele su da joj budu važne ne samonoći provedene u njegovom krevetu već i on sam, Džeret Tornel. Počinjala je

da ga razume, da razmišlja o njegovom životu, da zapaža i pamti svaku sitnicukoja je imala veze sa njim. Dopadao joj se kada se smeje i kad viče, kad ujutruizađe na plantažu pun životinjske snage i kad se uveče vrati kući umoran, kadje ljut i kad je dobro raspoložen.

Do nedavno nije verovala, a sada je znala da će joj biti teško kad dođetrenutak da ode odavde. Jedna priča se završavala, još pre nego što je imalavremena da zaista i počne. Ali... Pokušala je da misli glavom, normalno i zrelo.Džeret svakako nije bio čovek njenog života, baš kao što bi ona njemu nije

ništa značila. U krevetu, bili su jedno. Funkcionisali su savršeno. Sve ostalo bioje slučajan spoj. Njihova dva sveta i dalje su ostajala beskrajno udaljena. Za

57

Bocca



Buki

čim ona onda uopšte žali?

Nije znala odgovor, ali grlo joj se steglo, i suze su počele da joj se slivaju nizlice. Zar ovo između njih dvoje nije moglo da potraje? Bar još koji dan, dok jeona ovde. Zar je moralo da se okonča ovim glupim nesporazumom, i da joj

ostane u sećanju kao promašaj?Prenulo ju je kucanje na vratima, i preplavilo ju je olakšanje. Džeret se ipak

vratio, žao mu je što su se posvađali. Zna da nije trebalo da joj kaže sve onegluposti, baš kao ni ona njemu. Još su postojale šanse da se između njih dvojeuspostavi nekakav most. Osmehnula se, i žurno obrisala suze. Nije baš moraoda zna da je plakala.

- Uđi! - pozvala je tiho. Ali na njeno iznenađenje, u sobi se pojavila Elis, a neDžeret. Šta je Elis tražila u njenoj sobi, u ovo doba noći?

- Budna si? Baš dobro... - mlada devojka je snebivljivo prišla do ivicekreveta. - Htela bih nešto da ti kažem, Holi.

Tek onda je primetila da su joj oči crvene, a lice umrljano od suza.

- Ti si plakala? - zabrinuto se nagla nad njom. - Zbog čega? Da nije... Da nije upitanju tvoj otac? Rekla si mi da imaš briga u vezi sa njim. Nešto se dogodilo?

- Ne, sa Piterom je sve u redu - Holi je potražila maramicu i obrisala oči. - Ništa ozbiljno, Elis. Nemoj da brineš zbog mene. Zaista nije ništa ozbiljno.Samo sam se setila nečeg... Glupost. Sitnica.

- Ne verujem ti - Elis zavrte glavom. - Nisi ti od tih žena koje plaču za svakusitnicu. Molim te, Holi, reci mi o čemu se radi.

Sela je pored nje i zagrlila je. Holi je bila dirnuta njenom brigom. Elis je biladivna osoba, najsaosećajnija koju je ikada srela. Zašto Džeret bar malo nijeličio na nju.

- Sitnica, veruj mi. Setila sam se jedne svoje promašene veze, i malko sam serastužila - bila je prisiljena da slaže. A zapravo i nije bila u pitanju laž. Džeretza nju više nije bio avantura koju će preko noći zaboraviti, nego promašenaveza.

- Oh, žao mi je - njegova sestra je još jednom zagrli. - Malo sam zbunjena,znaš. Nisam navikla da te vidim u tako sentimentalnom raspoloženju. Upoverenju... Sve vreme sam se pitala jesi li ti ikada u životu uopšte bilazaljubljena.

- Teško pitanje. Ali zato ja pouzdano znam da ti jesi zaljubljena. I Roberttakođe. Piše vam na čelu da ste ludi jedno za dragim.

- Da, ovaj. Mislim da jesmo... - Elis je pocrvenela. - U stvari, došla sam da tikažem nešto. I da ti se izvinim. Dugujem ti hiljadu izvinjenja, draga moja Holi.

58

Bocca



Buki

Pozvala sam te u posetu, a sada...

Trgla se. Da li joj to Elis stavlja do znanja da više nije poželjna pod ovimkrovom? Bila je više nego neprijatno iznenađena, i za trenutak nije znala štada kaže.

- O čemu se radi? - upitala je zbunjeno. - Ja imam avionsku karturezervisanu za nedelju. Ali mogu da odem i ranije, naravno.

- Ne ti, za ime sveta! Bože moj, Holi, kako ti to samo pada na pamet? Ti ćešostati do nedelje, i nas dve ćemo se svakodnevno viđati, ali... Ja moram daodem odavde. Robert i ja zaključili smo da je to najbolje rešenje. Dajednostavno, dok majka nije tu, spakujem kofere i preselim se kod njega. On jeDžeretu uništila život time što ga je naterala da se oženi, Eriku je htela dauništi život time što mu neće dozvoliti da se oženi... E, pa, to je ono što ja hoću

da izbegnem. Moram da iskoristim priliku dok je ona u bolnici. A Džeret je uposlednje vreme van sveta, zaokupljen bog zna kakvim svojim problemima, iuopšte ne obraća pažnju na mene. Ne smem da propustim tu šansu, shvataš?Preseliću se kod Roberta, i staviću ih pred svršen čin. I to još noćas.Jednostavno ću da pobegnem. Moji koferi su već dole, u Robertovim kolima..

- Elis? - Holi je zurila u nju. A onda je prasnula u smeh. - Oh, blagi bože! Ti sizaista hrabra devojka!

- Nisam, nažalost. Da jesam, ne bih morala ovako da bežim. Ne ljutiš se na

mene što odlazim, Holi? U stvari, mislim da bi bilo najbolje da i ti kreneš sanama. Bićeš moja gošća kao i do sada, samo u Robertovoj kući. Možeš daostaneš i ovde, naravno. U stvari, ne znam šta bi bilo pametnije...

- To da i ja noćas pođem sa vama bilo bi glupost, budi sigurna. Ko je još čuoda devojka koja beži od kuće kod svoga momka, sa sobom vodi i prijateljicu?Čuj, Elis... - Holi se noćas zamislila, pitajući se staje najbolje rešenje. - Samo tiidi, i ne brini za mene. Ako ste ti i Robert tako odlučili, ja vam želim svu sreću.I uverena sam da ćete biti srećni, vas dvoje ste prosto stvoreni jedno za drugo.A što se mene tiče... Mogu još par dana da ostanem ovde, ili da se već sutra

vratim u Vankuver, svejedno mi je. Ako me samo Oli i tvoj brat ne izbace,mogu da ostanem ovde do nedelje. Kupaću se u bazenu, uživaću u vašemdivnom vrtu, kao i do sada.

- Naravno da te niko neće izbaciti! Ti si moja gošća, a ovo je moja kuća. Jošuvek, iako je upravo napuštam. Ipak, Holi, nemaš pojma koliko me grize savestšto te ovako ostavljam...

- Nema razloga da te grize savest, ne budi luda. Uživaj u svojoj priči saPiterom. Mislim da je baš romantično to što ste odlučili da pobegnete.

- Ostavila sam pisamce za Džereta, u njegovoj radnoj sobi. Misliš li da ćepobesnesti kad ga pronađe?

59

Bocca



Buki

- Ne verujem, čini mi se da je njemu tvoj dragi vrlo simpatičan. Ipak,požuri... - Namignula joj je. - Ne bi bilo dobro da Džeret otkrije pismo pre negošto vas dvoje stignete da pobegnete.

60

Bocca



Buki

V

- Nečuveno! - već pola sata, Džeret je špartao po sobi, i nije ispuštao pismo

iz ruku, - Smešno. Prosto ne mogu da verujem da nije u pitanju samo šala. Štajoj je trebala sva te komedija, Holi? Zar ona zaista misli da joj ja nisam brat,nego zatvorski čuvar od koga treba bežati? Jesam li ja stvarno takvočudovište? Da li... - za trenutak je prestao da razmišlja o Elis, i zagledao se unju. - Da li ti misliš tako o meni?

- Da si čudovište? - nasmešila mu se. - Jesi, ponekad. Ali ja, za razliku od Elis,umem da se snađem sa zverkama poput tebe.

- Ima li uopšte neka situacija u kojoj ti ne umeš da se snađeš? Gospođice

svemoguća... - seo je pored nje, i povukao je sebi u krilo. - Izvini za ono noćas.Znaš da nisam hteo da iz svega ispadne svađa.

- Da ti verujem? - obavila je ruke oko njegovog vrata. - Pa dobro, verovaćuti. Ali to te još uvek ne iskupljuje. Moraš da priznaš da si zaista namćor. Danisi, sirota Elis ne bi morala da beži sa svojim dečkom...

- Još uvek ne mogu da verujem - Džeret je njenu optužbu uzimao zaozbiljno, i sada je bio ozbiljno zapitan nad samim sobom. - Bio sam strogprema njoj, priznajem. Ali Holi, sve je to bilo samo iz moje ogromne brige za

nju. Želeo sam da moja mala sestra izraste u dobru devojku. Možda tebi tozvuči staromodno, ali ovde kod nas se devojke još uvek dele na dobre i loše.Elis nije imala oca, ja sam morao da se ponašam kao strogi stariji brat. Ali kadtreba, umeo sam da budem i te kako popustljiv. Spavala je kod Roberta, i nireč joj nisam rekao. Zar je morala da pobegne, zar nije mogla da se uda, kaosve normalne devojke? Želeo sam da Elis bude prava nevesta i da ima pravu,veliku svadbu. Bio bih tako ponosan...

- Pa eto, neće imati veliku svadbu. Robert i ona venčaće se negde na brzinu ibez pompe... ako to već nisu uradili. Pa šta? Misliš li da će zbog toga biti manje

srećni? Ili da bi bili srećniji da su imali veliku svadbu?- Ne znam - reče on sumorno. - Ja, nekako, volim ta velika romantična

venčanja. Na filmu, i kad se događaju drugima. Sebe nikako nisam mogao dazamislim u ulozi uštogljenog mladoženje, osećao bih se kao pajac. Kad sam seženio sa Dominikom, bilo je to jednostavno i bez ikakve pompe, celu stvar smoobavili kao neku neprijatnu obavezu. I ceo naš brak je i izgledao tako, jednavelika neprijatnost. Od tada sam postao sujeveran. Mislim da se treba ilivenčati kako valja, ili se uopšte ne venčavati...

-

Smešno sujeverje. Ja sam sigurna da će Elis i Robert imati savršen brak.-

Holi je želela da izbegne dalji razgovor o svadbama i brakovima. Ali on je,

61

Bocca



Buki

izgleda, baš bio raspoložen za diskusiju na tu temu.

- Moj ti je savet da, kad se budeš udavala, obaviš to po svim propisima. Akoljudi prvi korak naprave onako kako treba, onda i ostalo dobro ide. Zatonemoj da propustiš veliko venčanje i pravu, starinsku venčanicu. Ti ćeš divno

izgledati u belom, bićeš prelepa mlada.Ukočeno je sedela u njegovom krilu. Govorio je kao da će joj biti kum na

venčanju, a ne kao da joj je ljubavnik. Nije ni očekivala da će se zaljubiti u nju.Ali ovo sada bilo je krunski dokaz da prema njoj ništa ne oseća. Za njega,ljubav i strast bile su očito dve sasvim različite stvari. Za nju, to se pretvorilo unerazmrsivi splet. U početku je bilo samo strast, sada je pretilo da se pretvoriu ljubav. Nije to smela da dozvoli, ukoliko ne želi da ostane ranjena. Progutalaje knedlu, trudeći se da mu ničim, ni neprimetnim izrazom koji bi mogao dauhvati na njenom licu, ne pokaže koliko su njene emocije uskomešane.

- Hoćeš li da nam Oli par slobodnih dana? - upita on iznenada. - Ti putuješ unedelju, zar ne? Voleo bih da ovih preostalih nekoliko dana budemo sasvimsami i slobodni, kad nam se već pruža prilika. Ja ću odložiti sve svoje obaveze.

Složila se. Makar i po cenu da posle svega bude još više povređena, želela jeda barem tih nekoliko dana uživa. Znala je da nikada neće zaboraviti to vreme.Džeret i ona budili su se jedno pored dnigog, i jedno pored drugog bi uvečeutonuli u san. On je održao svoje obećanje. Otkazao je sve svoje poslovnesastanke, i uopšte se nije bavio poslovima na plantaži. Sve vreme posvećivao

je isključivo njoj. Do subote, poslednjeg dana njenog boravka, nije čak otišaoni da poseti svoju majku u bolnici, iako je do tada to svakodnevno činio.Nekoliko puta rekla mu je kako nema ništa protiv da on ode do Čezingtona iobiđe majku, ali odbio je.

- Nemamo mnogo vremena pred sobom., Holi. Želim da budem sa tobom.Osim toga, videla si i sama da Belindi gotovo ništa ne fali, stvar je samo ujednoj naprsloj koski kojoj treba izvesno vreme da zaraste...

Do subote, dve večeri su proveli u kući, i dva puta su se odvezli u Nju

Orleans na večeru. Holi je imala prilike da otkrije jednog novog Džereta, neonog koga je poznavala sa plantaže. Proveo ju je po najboljem džez-klubovimau gradu, i strpljivo joj objašnjavao sve ono što je želela da zna o toj vrstimuzike. Odlično je poznavao grad, boljeg turističkog vodiča nije moglapoželeti. Svaki trenutak proveden sa njim bio je neopisivo ispunjen. Čak i onojedno posle podne koje su proveli sedeći na verandi i ne radeći ništa. U šali,Holi je izjavila da bi joj sada dobro došao nekakav ručni rad gospođe Tornel.Rekla mu je da je, pre dolaska na plantažu, zamišljala da ljudi ovde po čitavdan presede na verandi. Muškarci piju pivo, a žene vezu goblene. Džeret se

smejao.

62

Bocca



Buki

- Ne mogu da te zamislim sa goblenom, nisi ti od tih žena. Tebi bi pivosvakako bolje pristajalo. Da nam donesem po jednu konzervu iz frižidera?

- Naravno. Uzgred, donesi i onu korpu sa iglama i koncima koja stoji udnevnoj sobi. Tvoja majka se neće ljutiti ako u nju zavirim?

Poslušao ju je, mada mu nije bilo jasno zašto bi nju zanimala Belindinakorpa sa ručnim radovima, koji stoje započeti već dvadeset godina. Takvestvari čak ni njegovu majku više nisu interesovale.

Holi je brzo pregledala sadržaj, odbacujući u stranu započete prostirke ivezene jastučiće.

- Ne vredi, u ovo se ne razumem. Ni u ovo. Ali... - trijumfalno je izvukla izkorpe beli komad platna, i iglu neobičnog oblika. Mislim da se sećam kako seradi ovaj rišelje vez. Pogledaj!

Spretno je uvukla konac u iglu, stavila tkaninu u krilo i počela da pravi jedvaprimetne pokrete prstima.

- Sećaš se?! - Džeret je iznenađeno gledao u nju. - Šta hoćeš da kažeš? Nijevaljda da si ti tada u životu učila kako se rade te stvari? Gde si se školovala,Holi? U katoličkom samostanu u švajcarskim Alpima? Kod časnih sestara?

- U najobičnijoj državnoj školi u Vankuveru, u kojoj i devojčice prvo naučeda se tuku i da igraju ragbi. Ali nisam bila naročito borbena kad sam bila dete.U tučama sam uvek izvlačila deblji kraj...

- Sirota moja draga - utešiteljski ju je pomilovao po kosi. - I onda si sepreorjentisala na ručne radove? - gledao je kakvom brzinom napreduju njeniprsti, pretvarajući konac u čipku, i još uvek nije mogao da veruje.

- Ovo sam naučila jednog leta kad smo Piter i ja bili u jednom seocetu najugu Italije - objasnila je. - Tamo stare žene još uvek rukom rade ovakve čipke,i prodaju ih na pijaci. Jednog dana bilo mi je strahovito dosadno, pljuštalajekiša, i starica u čijoj smo kući odseli predložila mi je da me nauči kako se ovoradi...

- Bilo ti je strašno dosadno, ovako kao danas? Nisam ništa zabavniji negojedna italijanska baba?

- Ne budi lud. Sa tobom mi nije dosadno. Ne moramo da izlazimo svake noćii da vodimo ljubav tri puta dnevno da bi mi bilo lepo. .

Bilo je to njihovo idilično posle podne, provedeno u domaćoj atmosferi. Onaje nastavila da radi rišelje-vez, a Džeret je izneo televizor na verandu iodgledao dve košarkaške utakmice NBA-lige. Kad se košarka na televizijizavršila, izgubio se nekud i nije ga bilo čitav sat,

- Džerete! - Holi je bila previše lenja da ustane i potraži ga negde u kući.

63

Bocca



Buki

Prijalo joj je da lenjo sedi u ligeštulu, neopterećena nikakvim mislima. - Gde sinestao?

- Ovde sam, ne brini! Odmah dolazim! - doviknu on, odnekud iznutra. Kadase pojavio, bio je već sumrak.

- Gde si bio? - upita ona. - Nema te već sat i po, za to vreme mogao si da odešdo Čczingtona i da se vratiš nazad.

- Možda bi bilo bolje da sam to i uradio - reče on pomalo pokunjeno. - Dasam se odvezao do nekog restorana u gradu, i doneo nam večeru. Ovako, samsam pokušao da je spremim. Pile je ispalo odlično, videćeš. Ali zato prilog odpvrća koji sam pokušao da pripremim ima ukus splačina...

- Ti si kuvao? - smejala se, kao što se Džeret smejao njenom bavljenjuručnim radom. Smeh je bio način da prikriju napetost. Jer bližilo se nedeljno

jutro kada je Holi trebalo da otputuje. Dobro je znala da on neće pokušati da jezadrži. Bilo je to neraslo, za oboje. Čak i kad bi u poslednji čas pao na kolenapred njom i zaprosio je, i kad bi ona ostala u Luizijani - to je, jednostavno, bilonezamislivo. Ne bi funkcionisalo, dva sveta nisu se mogla spojiti.

***

Džeret je predložio da noć pred njen odlazak ne provedu u kući, već uhotelu u blizini aerodroma.

- Praktičnije je - rekao je. - Moći ćeš duže da spavaš ujutru, i da se odmoriš

pred put.

Bio je napet, nsećala je da ga ovaj rastanak muči, isto koliko i nju. Ali, nijebila sigurna zašto. Zato što mu je žao ili zato što, jednostavno, ne voli takvesituacije. Ona nije volela hotele, upoznala ih je previše tokom svog života, ali jepristala. Imao je pravo, bilo je daleko lakše provesti poslednju noć u nekomprivremenom boravištu, nego u njegovoj kući. Smestili su se u luksuzanapartman, i pivo što je on uradio bilo je da pozove rum-servis i naruči piće.Holi se nije zadovoljila svojom uobičajenom konzervom hladnog piva sa

minimalnim procentom alkohola, ili čašom belog vina. Bilo joj je potrebnonešto jače. - Ja ću viski - rekla je. - Dupli.

Džeret je odmah naručio čitavu bocu, mada je uzgred nerazgovetno promrmljao kako ne bi voleo da se oboje noćas napiju. Palio je cigaretu previšečesto previše često prilazio prozoru, uključivao televizor, i činio sve daizbegne razgo vor sa njom. Najzad je odustao. Seo je na sofu pored nje.

- Osećam se... - tražio je pravi izraz. - Ne znam ni sam. Bezvezno. Žao mi ješto se ovako brzo završava. Tebi verovatno nije, već ti je preko glave iLuizijane, i plantaže, i mene...

- Plantažu jedva da sam i videla - promrmlja ona neodređeno. Kad bi samo

64

Bocca



Buki

znao koliko greši! Kako uopšte da mu stavi do znanja da joj je stalo do njegaviše nego što on pretpostavlja, a da sve ne ispadne sentimentalno i jeftino?Zamišljeno je vrtela u ruci već praznu čašu. Ako nastavi da ispija viski ovimtempom, već za pola sata će biti sasvim pijana. Tada će možda sve biti lakše?

Nikada u životu nije se napila kao čep, pa nije ni znala kako se ponaša utakvim situacijama. Možda će joj alkohol pomoći da sve ovo podnese smejućise, kao zabavu?

Zaustavila je pogled na Džeretovim tamnim očima, i shvatila da nećepomoći. Ako previše popije, to bi još moglo i da je rasplače. Bila je previšeintenzivno zaljubljena da bi mogla da prikriju baš sva svoja osećanja. A on i ni:sanja šta se događa u njoj. Nije mu ni na kraj pameti da bi ona, kad bi jojpredložio da osla ne sa njim, bez oklevanja pristala.

- I menije žao što se ovako naglo rastajemo - rekla je oprezno, opominjućisebe da se ne istrčava. Ako Džeret ne deli njena osećanja, zašto bipothranjivala njegovu sujetu? Zašto bi mu priuštila zadovoljstvo da to što jeuspeo da je zavede doživi kao svoj muški trijumf?

- Ne verujem ti, Holi - reče on neočekivano, kao da je iznenada odlučio daotvori karte. - Nema potrebe da se lažemo, nismo deca. Bilo nam je prijatnodok smo bili zajedno, bilo nam je sjajno u krevetu, ali ovo je za tebe bio samoizlet. Oboje znamo da nije bilo nikakve šanse da se ovo pretvori u neštoozbiljnije. Šta nas dvoje može da spaja? Ja nisam tvoja klasa, Holi. Znam to i da

mi ne kažeš.- Nisi moja klasa? - nasmejala se pomalo histerično. Kakva besmislica!

Muškarac sa kojim je provela tri nedelje, koji je potpuno vladao njenim teloma ona mu se predavala kao da vodi ljubav poslednji put u životu, sada joj kažeda on nije njena klasa.

- Hoćeš li, molim te, da mi objasniš šta to znači? - upitala je razgnevljeno. - Zašto se neprestano skrivaš iza te maske... Kompleksa niže vrednosti, ili kakobih to već mogla da nazovem?

- Nisam tvoja klasa, ili ti moja, svejedno, to znači... Da sam ja previše običan ijednostavan za tebe, a ti previše fina i komplikovana za mene. Je li ti sadajasno? Zaljubio sam se u tebe, Holi. Zašto da ti to ne priznam? Ali, još uvek samdovoljno realan da znam kako od toga nema ništa. Nećeš valjda da kažeš kakobi ti želela da se ova veza nastavi? Laknuće ti onog trenutka kad uđeš u avion.Ponovo ćeš moći da budeš ono što jesi.

Neko vreme je ćutala. Bilo joj je potrebno mnogo snage da se pribere, i dapreuzme kontrolu nad situacijom. Osećanja su pretila da je sasvim potope, alius pela je da ih obuzda. Čemu od jedne lepe avanture praviti tragediju? Pred

njima je bila još samo jedna noć.

65

Bocca



Buki

- Hajde da ne komplikujemo situaciju - jednom rukom ga je zagrlila, drugomlagano počela da mu raskopčava košulju. Jedino što je mogla da ima odDžereta Tornela bilo je, bar još noćas, njegovo telo. - Hajde da radimojednostavne stvari koje nam najbolje idu od ruke...

Za trenutak, Džeretovo telo bilo je hladno i stegnuto pod njenim prstima.Nije odmah reagovao na njen dodir. Zapitala se da li je on uopšte želi u ovomtrenutku, ili bi trebalo da odustane.

- Jesam li ja to odabrala nezgodan trenutak? Ili ti je jednostavno dosadilo davodiš ljubav sa mnom? - ispitivački se zagledala u njega.

Tek pod njenim dugim i dubokim pogledom, led je počeo da se topi. Znala jeda još uvek ima čudesnu moć nad njima, bar kad je seks u pitanju. Divlje jepočeo da je ljubi. Zatim je nežnije, lagano, nastavio da istražuje njene usne,

koje je već tako dobro poznavao. Holi se prilagođavala ritmu njegove strasti,bio je to ritam i njenog sopstvenog tela. Znala je da ga izluđuje svaki njenpokret, svaki treptaj. Taj spoj među njima bio je nešto što se nije moglopredvideti i planirati, jednostavno se dogodilo. Međusobna privlačnost bila jejača i od njene i od njegove volje. Osvetnički je pomislila kako će Džeret žalitikad ona ode. Mogao je da ima gomilu žena posle nje, ali... Hoće li mu baš sasvakom biti ovako?

Kasnije, dok su umorni ležali jedno pored drugog u velikom hotelskomkrevetu, iznenada je poželela da bude okrutna. Da bar delić tihog očajanja koje

je osećala prenese i na njega. Zašto da samo ona pati?- Hoćeš li me se bar ponekad setiti, Džerete? - upitala je, slatkim glasom, kao

da govori o nečem prijatnom, ali ne naročito bitnom. - Bar dok se ne pojavineka duga u tvom životu? Ti ćeš meni nedostajati. Možda i više nego ja tebi.Mogu da se kladim da će biti tako, jer... Vi muškarci ste drugačiji, valjda. Možeda vam bude lepo ili manje lepo ali u suštini, za vas je svaka žena ista, poduslovom da je iole zgodna. Žene su nešto drugo. Bar ja. Verujem da, kad je upitanju seks, postoji nekakva čudna hernija. Zadovoljstvo je zadovoljstvo, alinije baš uvek isto.

Nije odmah prokomentarisao njenu tiradu. Prvo je pripalio cigaretu. Holi jetrijumfovala. Već to je bio dokaz da ga je izbacila iz koloseka. Verovatno jesmišljao šta da joj odgovori.

- Ne znam kakvi su bili ostali tvoji muškarci - procedio je najzad. - Pretpostavljam da ili nije bilo malo, ti si žena kakvu niko ne bi propustio. Alibudi sigurna da meni nije isto sa svakom. Neću te zaboraviti, Holi, i ti to vrlodobro znaš. Dobro znaš da moj život nije naročito uzbudljiv, i da mi se ovo štose desilo sa tobom ne događa svaki dan. Da sam nekakav prebogati šeik koji

od rane mladosti živi okružen haremom i može sebi da kupi svako

66

Bocca



Buki

zadovoljstvo, možda bih oguglao na žene, pa bi mi zaista sve bile iste. Ali janisam taj, na sreću. Ovo što se desilo sa nama za mene je nešto posebno.

Govorio je istinu, znala je to. On, kome je klještima trebalo čupati svaku rečkada se radi o ličnim osećanjima, rekao joj je sada u jednom dahu više stvari

nego za protekle tri nedelje. Bio je to maksimum njegove otvorenosti, nijemogla da se nada da će uspeti da od njega čuje još nešto.

Zašto onda ne pokušaš da me zadržiš, ako sam za tebe zaista nešto posebno,gotovo je jeknulau sebi, ali njeno liceje ostalo mimo i ništa nije odavalo. Ustalaje.

- Odoh da se istuširam i obučem. Možda bi bilo dobro da izađemo nekuda,glupo je da celo veče provedemo u sobi.

***

Večerali su u hotelskom restoranu, a onda otišli da slušaju džez, u malomklubu u kome su već jednom bili zajedno.

- Dobro veče. Dopalo vam se prošli put? - konobar ih je prepoznao, i vć seprema njima ponašao kao da su stari poznanici. - Nadam se da ćete i večerasuži vati. Slani bademi i belo vino, kao i prošli put?

- Ne - rekao je Džeret. - Večeras pijemo viski. Donesite... Donesite nam jednumanju bocu.

Oboje su strahovito mnogo pili te noći, i za večerom u restoranu, i uhotelskoj sobi, gde je za njima ostala načeta boca. Džeret nije navikao da vidiHoli kako tako muški, hrabro ispija čašu za čašom. Pitao se zbog čega se onanoćas naliva alkoholom. Iz istog razloga kao i on, zato što želi da prikrijenervozu, i zato što joj je teško? Nervoza, možda. Ali u to da je i za nju ova noćpakao kao što je za njega, nije verovao. Čak ni upola.

Srećna Holi Parker. Zavideo joj je. Napuštala je jednu od svojih usputnihstanica u životu, i odlazila dalje. Baš to je on bio za nju. Provincijska stanica, nakoju je slučajno zalutala. A ona za njega... Vrteo je unazad film svog života.

Posao, posao, posao... Nekoliko mladalačkih veza sa devojkama iz okoline,poneki flert ili avanturica na letovanju, i to je bilo sve. Onda se oženioDominikom, i napravio svoju životnu grešku. Bar je do skora mislio da je tako.Sada mu se činilo da je njegova najveća greška to što se upustio u vezu sa Holi.Da se držao na distanci, za njega bi ostala samo jedna privlačna žena koju nijeuspeo da osvoji. Bilo bi mu potpuno svejedno. Ali ovako... Dobiti premiju svogživota i izgubiti je posle samo tri nedelje - bilo je to najgore što je moglo da muse dogodi.

Dok su se vraćali u hotel, sve vreme se oslanjala na njega. Bila je previše

pod alkoholom da bi sama stabilno mogla da hoda.

67

Bocca



Buki

- Čudno - rekla je. - Pijana sam kao čep, a u glavi mi je savršeno bistro.Izgleda da mi se sve što sam noćas popila preselilo u noge. Noge me uopšte neslušaju, dragi. Da nije tebe, ne znam kako bih uopšte stigla do hotelske sobe.

- Tu sam, stići ćeš zdrava i čitava - čvršće je stegao njenu ruku. Njega nije

slušalo srce. Nije podnosio pijane žene ali... Kao i u svemu ostalom, Holi je i upijanstvu bila nešto drugo. Nije se smejala i plakala bez razloga, niti jegovorila gluposti. Samo se čvrsto držala za njega, kao uplašeno dete i bojala seda će ih pregaziti auto nasred pešačkog prelaza, ili da će se ona saplesti ipolomiti nogu.

- Ne brini - utešio je. - Ako bilo šta slomiš, smestiću te u bolnicu uČezingtonu, da praviš društvo mojoj majci. Moći ćete zajedno da vezeterišelje...

Te noći, na putu od džez-kluba do hotela, Džeret je konačno shvatio šta jenjegova dijagnoza. Nije to bila samo luda strast. Nije samo nezasita požudaprema njoj bila to što ga je peklo. Nije bila u pitanju njegova sujeta, inepodnošljiv osećaj da je jednoj ženi poslužio kao laka, prolazna zabava. Bio jezaljubljen. Silno zaljubljen. Želeo je da je uvek ima kraj sebe, da je neprestanogleda, da brine i njoj. Da joj pruži sve ono što nije želeo da pruži nijednoj ženipre nje, pa ni onoj sa kojom je bio u braku. Da joj pokloni ljubav i brigu za kojunije ni slutio da pos toji u njemu.

Jednom u životu pojavio se neko koje pokrenuo sve u njemu, i taj jedan put

bilo je promašeno.- Nije trebalo toliko da piješ, dušo - rekao je pokunjeno dok su ulazili u svoj

apartman. - Sutra ćeš mamurna krenuti na put.

- Grozno - Holi je izula sandale, sela na ivicu kreveta i oborila glavu. - Gadimse same sebe. Ništa gore od pijane žene, zar ne? Bazdim kao bačva, zar ne?Nemoj da vodiš ljubav sa mnom noćas. Molim te. Ne želim da ti ostanem utako lošem sećanju.

Opružila se na krevetu, i istog časa zaspala. Nije imao srca da je budi. Samo

joj je skinuo haljinu, i legao pored nje. Više nije bilo važno hoće li još jednomvoditi ljubav ili ne. Bio je kraj, i protiv toga se ništa nije moglo učiniti.

Ujutru, kada je otvorio oči, prvo na staje pomislio bilo je da nije uzeo njenuadresu i broj telefona. Morao je to da učini, to je ostavljalo bar nekakvu nadu.Mogućnost da joj se javi, da je poseti. Možda će, u pauzama između putovanja,u nekom zatišju svog uzbudljivog života, naći malo vremena i za njega?

- Holi! - prodrmao ju je. - Probudi se!

- Šta?! - bunovno ga je pogledala. - Bože, koliko je sati? Nije valjda da sam

propustila avion?

68

Bocca



Buki

- Nisi, imaš dovoljno vremena da doručkuješ i da stigneš na aerodrom. Ali,nisi mi dala adresu i broj telefona!

- Adresu... - srce joj je zaigralo. Uspaničeno je tražio njenu adresu. To jeznačilo da će je potražiti, da će doći. Možda. Nije smela da mu pokaže koliko se

raduje zbog toga.- Da, naravno - ustala je. - Daj mi papir i olovku, napisaću ti. I adresu stana u

Vankuveru, i onu drugu, u Meksiku, gde je moj otac sada. Uskoro ću se i jatamo preseliti.

Bez razmišljanja, napisala mu je obe adrese, i brojeve telefona. Spremili suse i sišli u hotelski restoran na doručak, ali ni njoj ni njemu nije bilo do hrane.Ona je pričala o tome kako će, čim stigne u Vauknver, morati da se pozabaviprodajom stana. Džeret je njoj ispričao kako planira da Eriku isplati njegov

deo novca u gotovini, makar morao i da se zaduži, samo da ne prodaje i da nerasparčava zemlju. Govorili su o svemu, samo ne o rastanku koji ih je obojetištao. Holi je razmišljala o tome kako su beskrajno različiti njihovi životi. Onje više od svega voleo zemlju i tlo na kome je rođen, bio je spreman da za svojeimanje žrtvuje sve. Ona nije imala taj osećaj pripadanja nekom mestu. Odraslaje na putovanjima, i njen dom zapravo nije bio nigde.

Hrana je ostala netaknuta na njihovom stolu kad su napustili restoran. Naaerodromu je trebalo obaviti formalnosti na nekoliko šaltera. Vreme je prostoletelo. Kad su preko razglasa prvi put pozvali putnike za Vankuver, Džeret je

podigao njen ručni neseser i krenuli su prema izlazu. Kod trećeg poziva,poljubili su se, kratko i uzdržano kao da su samo poznanici, a ne ljudi koji suza sobom imali noći i noći lude strasti. Oboje kao da su bili u nekomneobjašnjivom grču. Džeret je video da je njeno lice napeto, pogled ukočen.Očajnički je poželeo da strgne tu masku, da pokrene u njoj onu Holi koju jepoznavao, koja je spavala u njegovom krevetu. Očajnički je poželeo da jejednostavno uhvati za ruku i odvuče nazad, ali nije se usuđivao da pokuša.Umesto toga, posle škrtog i uzdržanog poljupca, posle kratkog pozdrava,gledao ju je kako se udaljava prema pokretnom stepeništu. Samo još trenutak

i utopiće se u masu, i onda će zaista biti gotovo. Najednom, video ju je kako seokreće i gotovo trči prema njemu. Nije mogao da veruje da se ona zaista vraća.Ali... Holi nije imala nameru da se vrati.

- Umalo da zaboravim! - lice joj je bilo uzrujano. - Ovo je strašno važno,Džerete! Adresa u Meksiku koju sam ti dala... Sa njom moraš biti oprezan,skloni papirić na sigurno mesto! Niko ne srne da zna gde se moj otac nalazi!

- U redu - procedio je. - Ali, ne shvatam...

- Zakuni se da ćeš sakriti taj papirić! - očajnički je stegla njegovu ruku. -

Molim te! Piter je... Oh, bože, nemamo vremena da ti sada objašnjavam, ali radi

69

Bocca



Buki

se i o njegovoj i o mojoj glavi!

Šta je ovo trebalo da znači, do vraga? Otkud sada takva akcija u njihovojerotskoj tragi-komediji?

-

Čekaj-

povukao ju je nazad.-

Objasni mi o čemu se radi! Otkud sad to? Štaje tvoj otac, kad mu je život u opasnosti?

- Ne baš život, ali... egzistencija, u svakom slučaju. I moja i njegova. Obojesmo pod prismotrom kanadske policije. Njega i Interpol možda ima u svojojevidenciji...

- Šta ste uradili? - nije nameravao da je pusti dok ne razjasni tu stvar, pamakar avion i odleteo bez nje. - Ubili nekoga? Opljačkali banku? Reci mi, dovraga!

-

Ništa strašno. Samo smo... Bavili smo se krijumčarenjem dragocenosti. Eto,sad znaš! - sasula mu je u lice. - Najzad, baci tu hartiju sa mojom adresom, izaboravi da si me ikada sreo, tako će biti najbolje!

Otrgla se stisku njegove ruke, i u poslednji čas proletela kroz izlaz, samojedan trenutak pre poslednjeg signala.

70

Bocca



Buki

X

Prošlo je mesec i po dana otkako je otputovala, a Džeret se nije javljao. Ni

jedan jedini put, ni na jednu od dve adrese koje mu je dala. Neprestano je, kadsu razgovarali telefonom, zapitkivala Pitera ima li kakvih poziva ili pošte zanju, ali nije bilo ničega. Najzad, zaključila je potišteno, možda je tako i bolje.Džeret nije bio dovoljno hrabar da joj u lice kaže kako sa njom ne želi da imaviše ništa. Ili možda samo nije želeo da prema njoj bude neprijatan i grub. Ali,sada joj je, svojim ćutanjem, nedvosmisleno stavio do znanja da od njega netreba ništa da očekuje. Istina je bolela, ali bar je znala na čemu je. Mesec i poje, iako je uspela da obavi većinu obaveza oko prodaje stana i preseljenja,lebdela u neizvesnosti očekujući da se on oglasi, i odlagala put u Meksiko.

Najzad je zaključila da je bilo dosta čekanja. Nije smela da dozvoli da nekokome nije stalo do nje, neko ko se nalazi na drugom kontinentu, na daljinuupravlja njenim životom. Da joj se život pretvara u prazno iščekivanje. Nije tohtela da dopusti nikome, pa ni Džeretu Tornelu.

Krajem maja, otputovala je u Meksiko Siti. Otac je, iz opreznosti, nije čekaona aerodromu. Taksijem se odvezla do iznajmljene kuće u jednoj mirnojčetvrti koja je, bar za neko vreme, trebalo da bude njihov dom. Dopala joj semala prizemnana vila, sa niskim smeđim krovom, u stilu hacijende, okružena

negovanim vrtom. Piter ju je čekao pred ulaznim vratima.- Divno izgleda! - zagrlila ga je. - Jedan od tvojih talenata je da uvek

odabereš, prudivan ambijent...

Čitave sledeće sedmice, Holi je bila u blagom očajanju. Nije mogla da odbijeElis, poziv za kumstvo se nije smeo odbiti. A nije mogla ni da se pojavi u

71

Bocca

Džeret! Srce joj je zaigralo. Samo on je imao ovu adresu. Nestrpljivo jeotvorila omotnicu. Ali to nije bilo pismo od Džereta, već od Elis. Pismo u komeju je Elis izveštavala šta se u međuvremenu događalo u Tornel Veliju. Piter iona već su bih venčani, oficijelno, u matičnom uredu. Ali njena porodica, kojaprotiv toga braka na njeno iznenađenje nije imala ništa protiv, insistirala je dase obavi i pravo, veliko veličanje u crkvi. Svadba je bila zakazana kroz dvenedelje, a Elis ju je pozivala da joj bude kuma. O Džeretu, u pismu nije bilo nijedne jedine reči.

- Imao sam na umu i tvoj ukus. Srećan sam što ti se dopada - otac ju jenekoliko puta poljubio u obraz, očito da mu je veoma mnogo nedostajala. - Uživao sam u ovoj lepoj kući i vrtu, ali jedva sam čekao da i ti dođeš. Hajde,dođi da pogledaš sobe i zadnji deo dvorišta. Uzgred, da ne zaboravim... Umeđuvremenu je stigla pošta za tebe! - prišao je stočiću na kraju hodnika ipružio joj jedan koverat.



Buki

Tornel Veliju sada, posle svega, kada je bila sigurna da Džeret više ne želi da jevidi. Posle nedelju dana očajničkog premišljanja, shvatila je da mora da odbijepoziv, i nazvala telefonom svoju prijateljicu.

- Beskrajno mi je žao, Elis - pokušala je da sklepa nekakvo objašnjenje koje

će zvučati uverljivo, ali znala je da to neće ići lako. - Ti znaš koliko si mi draga.Želela bih da ti budem kuma, ali... Apsolutno je nemoguće da za tako kratkovreme doputujem u Luizijanu. Imam nekih problema, ovde...

Sa druge strane, vladalo je ćutanje. Već je mislila da je njena prijateljica,uvređena, spustila slušalicu. Istovremeno tužna i besna na samu sebe, još višebesna na prokletog Džereta Toniela, Holi je osetila kako joj se oči punesuzama.

- Elis? - oglasila se pokunjeno. - Jesi li još uvek tu? Ne ljuti se na mene,

molim te. Ja zaista ne mogu da dođem u Tornel Veli. Želim, ali ne mogu.- Zbog Džereta? - trglo ju je pitanje koje nije očekivala. Sasvim se splela.

Jasno je da Elis nešto zna. Da li je sama naslutila, ili je neko drugi saznao da sunjih dvoje bili zajedno i rekao joj?

- On je... - Holi je ostala bez daha. - On je insistirao? Ne lažeš me?

- Zašto bih? Moje je bilo da ti to kažem. Tvoje je da odlučiš hoćeš li doći.Samo, molim te, Džeretu ni reči o ovome što sam ti kazala! Zapretio je da će mizavrnuti šiju ako ga odam! Ako dođeš, sve treba da izgleda kao da ne znaš daon ima bilo kakve veze sa tim.

-

Da. Shvatam-

Holi nije bila svesna da su joj se usne razvukle u osmeh, i dajoj lice blista. - Doći ću, naravno!

- Venčanje je zakazano za jedanaest sati. Ako ne želiš, ne moraš pre toga dadolaziš u Tornel Veli, nego pravo u crkvu. Imaš jedan zgodan avion koji sleće uNju Orleans u osam i trideset, proverila sam. Hoćeš li doći tim letom? Samo...

- Elis se nestašno nasmejala. - Upamti da Džeret mora da ostane nevešt inedužan u celoj toj stvari. Na aerodromu te ovoga puta neće sačekati on, negoErik!

Nije joj bilo važno ko će je sačekati. Činilo joj se da bi mogla da preleti putod Nju Orleansa do Čezingtona. Mogla je da skače po kući od sreće. To je i

72

Bocca

- Pa, Holi... - Elis je malčice oklevala. - Možda nije u redu, zaklela sam seDžeretu da neću ni pisnuti, ah moram da ti kažem. Ja ne znam šta se događaloizmeđu vas dvoje, ali ni moja majka, ni Piterov otac nisu zahtevali danapravimo veliku svadbu. Slagala sam te u pismu. Džeret je insistirao na tome.

Da obavimo pravo, veliko venčanje, i da tebe pozovem za kumu. Ništa više nijehteo da mi kaže, samo me je zamolio da tako bude. Kao da mu od toga životzavisi.



Buki

uradila. Istrčala je iz sobe u predvorje popločano mermerom, zaletela se inapravila piruetu dostojnu baletske zvezde. Sledećeg trenutka, izgubila jesvest i sručila se na pod.

Kada se osvestila, ležala je na kauču u sobi, a Piter se zabrinuto naginjao

nad njom. Bio se potpuno preznojio od muke.- Holi, dušo, jesi li dobro? Izgubila si svest. Pozvao sam hitnu pomoć, trebalo

bi da stignu svakog trenutka - stavio joj je na čelo hladnu oblogu. - Progovorinešto, za ime sveti! Kiko se oscćaš? Boli li te nešto? Da se nisi povredila pripadu?

- Mislim... - pokrenula je ruke i noge, a onda podigla i glavu. - Mislim da samčitava.

- Hvala bogu. Tako si me prepala! Da mi je samo znati zbog čega si izgubila

svest...

Piter je hteo da zna, a ona je već znala. Bila je gotovo sigurna. Sumnjala jeveć više od mesec dana, česte jutarnje mučnine potkrepljivale su njenesumnje, a ovo sada bio je gotovo siguran dokaz da je u drugom stanju.

- Nije trebalo da pozoveš hitnu pomoć. Čini mi se da je ovo pre slučaj zaginekologa - rekla je bez ustručavanja. Piteru je sve mogla da kaže. - Pretpostavljam da sam trudna.

- Ti?! - njen otac najednom je imao sasvim bleskast izraz lica. Bio je u šoku, i

nije znao treba li zbog toga da bude radostan ili neraspoložen. - Nemoguće!Mislim, neverovatno. Nisam očekivao, hoću da kažem...

- Ništa nemoj da kažeš, molim te - Holi se nasmejala. - Bar dok moja sumnjane bude potvrđena, nemoj da daješ nikakve zvanične izjave. I nemoj dapostavljaš nikakva pitanja!

Četvrt sata kasnije, posle lekarskog pregleda, i zvanično je saznala da čekabebu.

- Na žalost, ne mogu tačno da vam kažem koliko je trudnoća stara. Za tobiste morali da odete na ultrazvuk - objasnila je lekarka.

- Ja sam sama svoj ultrazvuk - Holi je zabacila glavu na jastuk i zatvorila oči.- Trudna sam negde između dva i dva i po meseca.

Zapravo, nije načisto sama sa sobom. Nije znala treba li da bude srećna ilinesrećna, želi li bebu ili ne. Onda su je preplavila sećanja. Shvatila je da želiDžeretovo dete. Nije ga imala u planu ali ako je ono već tu - naravno da ga želi.Ma šta on o tome mislio.

***

Stara crkva u centru Čezingtona bila je krcata tog prepodneva. Bilo je pet

73

Bocca



Buki

minuta do jedanaest, i ceremonija venčanja trebalo je uskoro da počne. Stojećipored Džereta koji je trebalo da je doprati do oltara, Elis se premeštala s nogena nogu i nervozno stezala svoj vencani buket. Erik je vec odavno trebalo dadoveze Holi sa aerodroma.

- Ne shvatam zbog čega ih još nema... - ponovila je tiho, po ko zna koji put. - Da im se nije nešto dogodilo? Oh, Džeri tako sam nervozna...

- I ja sam, do vraga! - Džeret koji je do tada stoički ćutao i nije pokazivaokoliko je uzrujan, najednom prasnu. - Ko zna staje u pitanju? Možda ona...

- Evo tvoje kume, mila! - uzviknu gospođa Tornel. - Oh, pa ona sada zaistaizgleda kao filmska zvezda! Da se u ovom izdanju pojavila onda kad je trebalo,možda Erik danas ne bi bio oženjen onom...

- Zaveži, mama - došapnu Džeret s ljubavlju. - Drži jezik za zubima, bar dokse Melani ne porodi. A naročito danas.

- Zdravo, Džerete - oklevala je jedan čas, a onda mu pružila ruku.

- Zdravo - procedi on kroz stegnuto grlo. Stegao je njenu šaku, i jednostavnozaboravio da je pusti. Elis se diskretno nakašlja, kao da im stavlja do znanja danisu sami.

- Pa gde ste do sada, za ime sveta? - upita gospoda Tornel. - Evo, već je dva

minuta do jedanaest. Zabrinuli smo se. Imali ste neprilika uz put?- Ništa ozbiljno - umeša se žurno Melani. - Gospođica Parker se nije osećala

najbolje, pa smo morali da se zaustavimo. Ali sada vam je dobro, zar ne Holi?

- Da - uspaničeno je povukla ruku iz Džeretove šake i skrenula pogled. - Nebrinite, sasvim se dobro osećam.

Nije se osećala dobro. Osećala se kao davljenik. Ludački je želela da se nađenasamo sa Džeretom. Da ga gleda, da ga dodiruje, da... Činilo joj se da crkveniobred traje čitavu večnost.

***

74

Bocca

Melani im je upravo prilazila. Erik se prvi probijao kroz masu zvanica,

praveći prolaz za nju i njen blaženo zaobljeni stomak. Najzad im priđe i Holi.Prvo se pozdravila sa Belindom, onda zagrlila Elis, i najzad zastala pred njim.Zapazio je da joj je lice najednom postalo napeto.

Hteo je da kaže da Holi možda uopšte nije krenula, i da je Erik moždauzalud čeka na aerodromu, ali u tom trenutku ugledao ju je kako uleti u crkvu,u pratnji njegovog brata. Bila je predivna, u elegantnoj pastelnozelenoj haljini,sa šeširom iste boje. Bila je... Glamurozna, poput filmske dive. Onakva kakvu ju

je Elis opisivala nekada, kada su u kući skovali tajni plan o njenom dolasku uTornel Veli.



Buki

Dok su bili u crkvi, niko nije ni primetio da je napolju počela da pada kiša.Na izlasku, dočekao ih je pravi potop. Letnji pljusak, neverovatno jak za vrelopodneblje Luizijane. Svi su se najednom uskomešali, gledajući kako da što prestignu do svojih automobila.

- Holi će sa mnom - Džeret ju je najednom uhvatio pod ruku i povukaoprema svom automobilu. Uleteli su unutra, pokisli kao miševi.

- Elis mora da je imala običaj da liže činije od fila za torte kad je bila mala - nasmeja se ona. - Kakav potop! Kažu da, kad ti na dan svadbe pada kiša, toznači...

- Znam za to verovanje - spustio je ruke na njena ramena i zagledao joj se uoči, onim omamljujućim pogledom od koga je gubila prisebnost. Činilo joj seda je njeno srce ptica, uhvaćena u kavez. Mogla je da se otima koliko god hoće,

ni je joj bilo izlaza.- Pa, Holi... - Džeret se nakašljao. - Lepo od tebe što si došla. Elisin poziv da

joj budeš kuma na venčanju je, izgleda, jedino što je moglo da te natera da sevratiš u Luizijanu.

- Lepo od tebe što si mi se u međuvremenu javio - s mukom se uzdržala dase ne nasmeje. Džeret nije smeo da zna da je njoj poznato čiji je to poziv zapravo bio.

- Zašto bih? - upita on grubo. Ponovo je bio besan na čitav svet. - Očeki vao

sam da ćeš se ti meni javiti, ako želiš da me čuješ i vidiš. U onome što sedogodilo između nas, od početka si ti bila ta koja povlači poteze. Meni sinamenila pasivnu ulogu.

Ponovo njegov sarkazam. Za to je bio majstor. Ona - ta koja povlači poteze?Malaksalo je odmahnula glavom..

- Nije istina. Ti si držao konce u rukama. Ja sam se samo prepustila. Ono jebila tvoja igra, Džerete.

- Holi... - prestao je da je ljubi, skinuo joj je veliki šešir koji mu je samosmetao, i nežno spustio ruku na njen potiljak. - Nisi došla samo zbog Elisinogvenčanja, zar ne?

- Dobro znaš da nisam. - Naslonila je glavu na njegovo rame, ali on je natera

da ga ponovo pogleda u lice.- I? - upita tiho. - Koliko ćeš ovoga puta ostati?

75

Bocca

Osetio je slabost u njenom glasu. Ruka joj se opustila u njegovoj šaci.

Shvatio je da mu se ponovo prepušta, i zagrlio je. Njegov poljubac bio je dug inežan, emocije su u tom trenutku bile snažnije od strasti. Bili su potpunozaboravili da su na Elisinom venčanju, i da treba da krenu za ostalimsvatovima. Minuti su prolazili.



Buki

- Ne znam... - najednom se splela. - Ti bi želeo da ostanem?

- To što bih ja želeo je prilično krupan zalogaj - shvatio je da, ako je sada nezaprosi, nikada više neće imati hrabrosti. - Zauvek bih te zadržao ovde. Oženiobih se tobom, samo kad bi ti htela, do đavola. Zar ti to nije jasno?

- Kako je moglo da mi bude jasno? - najednom je planula. - Nije ti pisalo načelu, idiote! Šta je trebalo? Da ti čitam misli? Ili, da ja tebe prosim?

- Zaprosi me. Ti si emancipovana žena, iz velikog sveta.

- Da, znam već na pamet. A ti si samo jedan običan farmer. U redu, farmeru.Prosim te. Oženi se sa mnom. Samo... - namrštila se. - Sećaš se onoga što sam tina aerodromu rekla o svom ocu i sebi? Nisam se šalila, Džerete. To je istina.Piter je bio u zatvoru. Ja nisam, ali sam se takođe bavila švercom dragogkamenja. Ako ti ne smeta da se oženiš takvom ženom...

- I ja sam švercovao piće i cigarete kad sam bio mlađi. Kad god sam sadrugovima išao u Meksiko na letovanje, prenosio bih preko granice po čitavsanduk cigareta i tekile. Jednom sume uhvatili, umalo da me pošalju upopravni dom. Tekila ili drago kamenje, kakva razlika?-upita on ravnodušno. - Imali još neka strahota u tvojoj biografiji za koju misliš da bi mogla da mismeta?

- Ima zapravo... Nije strahota. I, ako smo već zaprosili jedno drugo, ne bitrebalo da smeta, samo, ne znam kako da ti saopštim. Ja sam u drugom stanju,

Džerete. Šta misliš, koje srećni otac?Luda žena, zaključio je. Totalno luda. Nije mogla da obuzda svoj šašavi

smisao za humor ni u ovom trenutku. Voleo je njene šale, u drugim prilikama.Ali u ovom trenutku nije mu bilo smešno.

- Uozbilji se - zamolio je. - Čekaj malo... Zbunjen sam.. Želim da imam dete satobom. Ni sa jednom drugom osim tebe. Ali, tako se zbunjeno osećam. Zagrlioje, i Holi se prepusti umirujućoj toplini njegovog naručja. - I ja promrmljala je.- Ali kad bolje razmislim i nisam izenađena. Za one tri nedelje u Tornel Veliju

bili smo više nego efikasni...

Documents

Amanda Port - U Dolini Tornelovih