Kod klimatizacionih postrojenja, {iroka raznovrsnost podataka, konstrukcije i termi~ka optere}enjadetermini{u izbor vrste kanala i kriterijume dimenzija. Nije mogu}e kodifikovati sve ove informacijeu korisne dijagrame za svaki tip kanala, pa je stoga prepu{teno kriti~koj sposobnosti projektanta dau tome koristi svoja teoretska i prakti~na iskustva.

VAZDU[NI KANALIKonstrukcijaKlasifikacijaDimenzijeGubici usled optere}enjaMetodi prora~unaSaveti i prakti~ni primeri

Prilikom prezentacije svojih proizvoda ALP bi `eleo da istakne da iskustvo njegovelaboratorije i tehni~ka doslednost potpuno stoje na raspolaganju korisniku, za sve vrstepogona, bilo da se radi o civilnim, komercijalnim ili industrijskim.

1

2Obi~no je te{ko povu}i liniju izme|u civilnih i industrijskih klimatizacionih postrojenja. Mo`e se, me|utim,re}i da iako su uslovi ambijenta, koji se zahtevaju, razli~iti, u oba slu~aja ovi zahtevi se mogu ispunitidovodom izvesne koli~ine "obra|enog" vazduha u prostorije.

Moderno klimatizaciono postrojenje sastoji se od slede}ih glavnih delova: jedinice za obradu vazduha sa filterima, izmenjiva~a toplote (grejanje, hla|enje, kondenzacija),

ovla`iva~a i separatora kapljica; ventilatora za cirkulaciju vazduha;

opreme za difuziju vazduha odnosno rekuperaciju; automatske kontrole svih parametara

-

-- sistema kanala ili vazdu{nih kanala--Cilj je da se stvore izvesni kontrolisani uslovi u pogledu higijene, temperature, relativne vla`nosti,~isto}e, brzine, be{umnog rada i protivpo`arne za{tite.

PROJEKTOVANJESistem kanala kroz koji se vazduh "transportuje", odgovaraju}ih dimenzija i razvoda utvr|enih projektom,je izuzetno va`an elemenat sa stanovi{ta operativne funkcionalnosti i pouzdanosti postrojenja.

Prilikom projektovanja sistema kanala mora se uzeti u obzir niz ~inilaca, kao {to su:- raspolo`ivi prostor- gubici usled optere}enja- brzina vazduha- nivo buke- izmena toplote- gubici usled nepropustivosti vazduha- izgled- trajnost

Da bi se sistemom klimatizacije postigli postavljeni ciljevi u projektu, velika pa`nja mora da se posvetiizbori materijala.

U oblasti konstruktivnih materijala za kanale, nudi asortiman kvalitetnih proizvoda, koji predstav-ljaju rezultat trajne privr`enosti istra`ivanju i testiranju. Sendvi~ paneli, debljine 21mm, izra|eni su odtvrde, ekolo{ki zdrave, (polivalentni alkohol), presvu~eni aluminijumskom folijom, debljine80 . Struktura materijala velike gustine (48kg/m ) zna~i da sami nose}i kanali mogu da se konstrui{u zamonta`u u sekcijama do 4m du`ine bez potrebe za nosa~ima bilo koje veli~ine. Izuzetno jednostavna iprakti~na oprema omogu}uje komponovanje sistema kanala na licu mesta - gradili{tu, uz o~igledneekonomske prednosti. Rezultati laboratorijskih ispitivanja (vidi potvrdu Instituta Giordano) pokazali su da su vrednosti toplotne provodljivosti ( = 0,019Wm x K), specifi~ne toplotne provodljivosti(Cs = 0,888W/mq x K), niskog trenja na strujanje vazduha (gubici usledoptere}enja), otpora na nadpritisak i odr`avanje ~isto}e vazduha, po{to postoji dodir sa metalnompovr{inom (aluminijum), to zna~i da se proizvod mo`e koristiti na svim vrstama klimatizacionihpostrojenja, od industrijskih objekata do operacionih sala u bolnicama, ~ime se osigurava da i in`enjer-projektant i tehni~ar-monter ostvaruju ciljeve projekta.

ALP

poliol pene

ALP

po`arne reakcije Klase 1,

ALP

3

Dalje priznanje kvaliteta ALP kanala predstavljaju me|unarodne potvrde koje su nam date, {to pokazujeda je kompanija kvalifikovana za poslovanje na tr`i{tu i da mo`e da udovolji, tehni~ki i profesionalno-stru~no, {irokom dijapazonu zahteva za prenos vazduha, koriste}i ekolo{ki zdrave materijale za vra}anje~istog vazduha u `ivotnu okolinu.

Me|unarodne potvrde

Zemlje koje su izdale svoje sertifikate su kako sledi: Hrvatska, Francuska, Nema~ka, Hong Kong, Kuvajt,^e{ka republika, Slova~ka republika, Rumunija, Slovenija, [panija, [vajcarska

3Kanali se klasifikuju kako sledi:1. prema primeni/nameni2. prema brzini strujanja vazduha3. prema pritisku kome su izlo`eni

1. Prema primeni/nameni dalje se dele na:- napojne vodove- povratne vodove- ispusne vodoveU osnovi, ova dalja podela ne uti~e na tehnologiju konstruisanja kanala, po{to tehnikakonstruisanja, u ve}ini slu~ajeva, ostaje ista, ~ak i kada se menja smer strujanja vazduha.

2. Prema brzini strujanja vazduha:Klimatizaciona postrojenja se dele na dve osnovne kategorije: postrojenja velike i male brzine.Mada postoji precizna razlika izme|u ove dve grupe, na osnovu ste~enog iskustva, slede}e tabelemogu se koristiti za:

- napojne kanale/vodove

Komercijalna i stambena postrojenja a) male brzine - do 10m/s, normalno izme|u 5 i 8m/sa) velike brzine - preko 12m/s

Industrijska postrojenja a) male brzine - do 12m/s, normalno izme|u 7 i 12m/s

- povratne kanale/vodove

Komercijalna i stambena postrojenja a) male brzine - do 9m/s, normalno izme|u 4,5 i 7m/s

Industrijska postrojenja a) male brzine - do 10m/s, normalno izme|u 5 i 9m/s

In`enjer projektant mora da ima u vidu da su, kod postrojenja velike brzine,od naro~ite va`nostifaktori hermeti~nosti (nepropusnosti na vazduh) (ispusna postrojenja) i prenosa buke u kanalima.

. Prema pritisku kome je izlo`eno postrojenje pa time i pritisku kome je izlo`en sistem kanala:Pritisak uzet u obzir je ukupan pritisak (Pt)3

Pt=Pst + Pd gde je: Ps - stati~ki pritisak Pd - dinami~ki pritisak

Kanali se stoga, klasifikuju u tri kategorije, vezano za podelu ventilatora po klasama, u kanale:

- niskog pritiska -- srednjeg pritiska -- visokog pritiska -

Na osnovu ove kvalifikacije, va`nost tehnike konstrukcije kanala postaje o~igledna. Kanali morajubiti u stanju da osiguraju hermeti~nost i gubitke za svako konkretno klimatizaciono postrojenje.

do 900Paod 900 do 1700Pa

od 1700 do 3000Pa

ventilator NPventilator SPventilator VP

4Da bi se dimenzionisao jedan sistem kanala, prvo je potrebno pozicionirati priklju~ke za difuziju i rekupe-raciju vazduha prema arhitektonskim zahtevima. Zatim mora da se ustanovi projekat sistema klimatizacijekako bi se ovi elementi kombinovali sa klimatizacionim ure|ajem. Zatim se moraju prera~unati gubiciusled optere}enja i izvr{iti izbor sistema koji }e se koristiti za dimenzionisanje kanala.

Ukupan pritisak ventilatora mora da bude jednak ukupnom gubitku pritiska u sistemu klimatizacije u kojise ventilator ugra|uje. To zna~i da u svakoj ta~ki du` jednog kanala, ukupan pritisak se smanjuje u smerukretanja, dok se stati~ki i dinami~ki pritisak mogu prenositi pa time se jedan ili drugi mogu pove}avati ilismanjivati u smeru samog kretanja. Ova konverzija izvodi se izmenom/modifikacijom popre~nog presekakanala, dok se zapremina vazduha odr`ava na istom nivou, ili obratno. Svaku put kad se vr{i konverzija,ona nikada nije integralna, po{to uvek dolazi do gubitka energije usled torbulencije vazduha. Gubicivazduha usled pritiska (ili optere}enja) prilikom njegovog strujanja kroz kanale, su dve vrste:

gubici usled trenja, karakteristi~ni za ravne delove kanala lokalni gubici (dinami~ki ili usled torbulencije), koji se javljaju na spojevima (lukovi, ra~ve, reduciri i td.)

Gubici usled optere}enja

--

Zbog efekta trenja o zidove kanala, vazduh koji struji trpi izvestan otpor {to neizbe`no dovodi do gubitkausled optere}enja.To zavisi od:- prirode i fizi~kog stanja vazduha- prose~ne brzine- dimenzije kanala- hrapavosti materijala- du`ine kanala

Gubici usled trenja:

gde je: p - gubitak pritiska usled trenja, mm vodenog stuba f - koeficijent trenja, koji predstavlja nedimenzionisanu vrednost zavisno od Rejnoldsovog broja i hrapavosti kanala (odnos prose~ne visine neravnina sa unutra{nje strane kanala i pre~nika) l - du`ina kanala, m D - unutra{nji pre~nik kanala, m pd - dinami~ki pritisak koji odgovara prose~noj brzini vazduha u kanalu, vodenog stuba u mm

Dijagram gubitaka usled trenja unutar pravih pocinkovanih kanala konstantnog okruglog preseka,dobijen je iz ove formule a Ovaj dijagram trebakonsultovati zajedno sa konverzionom tablicom u pogledu pre~nika okruglog kanala prema"ekvivalentnom pre~niku" pravougaonog (~etvrtastog) kanala iste zapremine vazduha.

odnosi se na materijal ALP kanala.

p = f

pd

I D

5200000

150000

10000080000

600005000040000

30000

20000

15000

100008000

600050004000

3000

2000

1500

1000800

600500

400

300200150

10080

605040

30

20

15

10

0.1 0.2 0.3 0.4 0.6 0.8 1 1.5 2 3 4 6 8 10 15 20 30 40 60 80 100

80

3500

3000

2500

2250

2000

1200

1100

1000

900

800750700

650

600

550

500

450

400

350

300

275

250

225

200

175

150

125

10090

80757065

6055

50

45

40

70

1800

1700

1300

1600

60

5045403530

2522201816141312

9

10

8

7

6

5

43.5

3

30

25222018161413

2.5

21.81.61.4

1

1.2

12

Zap

rem

ina

vazd

uha

(l /s

)

Gubici usled optere}enja (Pa / m)

kanala

(mm)

kanala

(mm)

kanala (mm

)

kanala (mm

)

4500

4000

6Zap

rem

ina

vazd

uha

(l /s

)

Gubici usled optere}enja (mm.c.a. / m)

kanal

a (mm)

brzina (m/s)

2500

2000

1000

900

800

700

600

500

400

300

200

150

100

90

80

70

60

50

40

30

15

20

9

10

8

7

6

5

43.5

3

25222018161413

2.5

2

12

50

98

7

6

5

44.5

3.5

3

2.5

21.5 brzina m

/s

150000

10000090000

40000

30000

8000

60005000

4000

3000

2000

1000

800

600500

400

300

200

100

500.01 0.02 0.05 0.1

180000

80000

6000050000

70000

700

900

7000

900010000

20000

0.2 0.5 1 2 3 4 5

dinami~k

i pritisak

0.1 0.2 0.5 1 2 5 10 20 30 40 50 (Pa)

7Ekvi

vale

ntni

pre

~nic

i(1) p

ravo

ugao

nih

(~et

vrta

stih

) kan

ala

istog

gub

itka

usle

d op

tere

}enj

a us

led

tren

ja k

apac

iteta

/zap

rem

ine

vazd

uha.

8Do ovih gubitaka dolazi kada brzina vazduha u kanalima pretrpi promene u smislu pravca/smera kretanjaodnosno dimenzije, zbog prisustva spojnica, lukova, ra~vi, prepreka itd.Ovi gubici moraju da se daju na gubitke usled trenja do kojih dolazi ~itavom kanala,du`inu spojnica, itd. Postoje dva metoda kojih se mo`e pridr`avati da bi se izrazili lokalni gubici.Prvi metod se bazira na ~injenici da su lokalni gubici, u velikoj meri, srazmerni kvadratu prose~ne brzinevazduha. Stoga se svakoj spojnici ili prepreci mo`e pripisati izvesni koeficijent C, a to, pomno`eno sadinami~kim vazdu{nim pritiskom, zna~I da je mogu}e utvrditi pad pritiska (p do koga dolazi na spojniciili prepreci.

du`inom uklju~uju}i

gde je: ( lokalni gubitak, mm vodenog stuba v prose~na brzina vazduha, m/s C koeficijent dinami~kog gubitka, nije dimenzionisan

Zapamtite da predstavlja dinami~ki pritisak izra`envisinom vodenog stuba u mm u slu~aju "standardnog" vazduha.

p = C v216

v216

Kada se radi o razli~itin podru~jima, koeficijent "C" karakteri{e indeks koji ozna~ava podru~je, pa stoga ibrzinu na koju se odnosi. Npr.: C odnosi se na ulazno podru~je C na izlazno podru~je C na podru~je otvora itd.

Drugi metod, nazvan metodom "ekvivalentne du`ine", primenjuje se na lukove po{to u tom slu~ajugubitka pritiska zavisi I od koeficijenta trenja. Prema ovom metodu, svaki komad pravog kanala imaodgovaraju}u "dodatnu ekvivalentnu du`inu" pravog kanala koja, pomno`ena padom pritiska po du`nommetru samog kanala, daje dodatni pad pritiska izazvanog tim komadom (kanala), koji se mora dodati napad do koga bi do{lo du` sli~nog ekvivalentnog komada pravog kanala. Vidi slede}e tabele. Korisno jezapamtiti da bi se prora~unali ukupni gubici optere}enja jednog klimatizacionog postrojenja, kao i za izborventilatora, u obzir bi isto tako trebalo da se uzmu gubici usled optere}enja, do kojih dolazi kod ure|ajaza obradu vazduha I na priklju~cima za difuziju i rekuperaciju.

---

1

2

0

B

Ar1 r

r2B

rA

Koleno od 90pravougaonog preseka

o

Luk0.50.751.01.5Luk0.50.751.01.5Lul0.50.751.01.5Luk0.50.751.01.5

1.251.250.600.370.191.471.100.500.280.131.501.000.410.220.091.380.960.370.190.07

2525127449401694755021114.51106543176

0.25

0.5

1

4

9C=0,10-0,35 prema konstrukciji

B

Ar1 r

r2

Koleno od 90o

pravougaonog preseka sa deflektorima

LUK0.50.71.01.5

LUK0.50.751.01.5

Pravougaonog ili okruglog preseka sa ili bez rebara

N o

0.50.40.61.0

0.30.20.40.71.3

0.50.40.71.01.6

2819127.2

2216

0.70

0.130.12

0.450.120.100.15

Koleno od No Gubitak kolena jednak onom kod kolena od 90o

No90 x

Luk sa rebrima

T komad sa rebrima

T komad krivolinijski

- Smatrajte ga istim kao sli~no koleno- Gubitak baziran na brzini na ulazu

A1A2

Naglo pro{irenje

0.10.20.30.40.50.60.70.80.9

0.820.640.490.360.250.160.090.040.01

A / A1 2 81.0016.005.002.251.000.450.180.060.01

C1 C2

10

[ipka preko kanala

Naglo pro{irenje

A1A2

No

A2

A2

A1

Ao

A1

E D

E DE

E DE

Prelivni otvor sao{trim ivicama

Postepeno pro{irenje

[ipka aerodnami~kogprofila preko kanala

Lula preko kanala

5710203040

o

o

oo

o

o

Cr0.170.220.280.450.590.73

A1/A2 = 0.0 1.0

A0/A10.00.20.40.60.81.0

Co2.502.442.261.961.541.00

E/D0.100.250.50

C0.71.44.0

E/D0.100.250.50

C0.200.552.0

E/D0.100.250.50

C0.200.230.9

A1A2

A1A2

No

Naglo su`enje sao{trim ivicama

Postepeno su`enje

0.00.20.40.60.8N304560

o

oo

o

A / A1 2 0.340.320.250.160.06C

0.020.040.07

2

C2

11

Ulazni kanal

Dovod ulaz saprirubnicom

A1A2

B

A2

Ao

A1 = A2

Ao

Konverzija nakonstantno podru~je

Otvor sa o{trimivicama u kanalu

A1 = A2

C

0.15

A /A0.00.20.40.60.81.0

0 1 Co2.501.961.390.960.610.64

Dovod ulaz kanalni

Dovodni-ulazniotvor sa o{trimivicama u kanalu

Tabele A I B, nekim krivama, daju slede}e: Koeficijente C dinami~kiog gubitka odnosno Odnose L/A izme|u ekvivalentne dodatne du`ine i jedne strane kanala pravougaonog preseka

--

A /A0.00.20.40.60.81.0

0 1 Co2.501.861.210.640.200.0

14o

C0.34

A1 =

C0.85

A1 =

C0.03

A1 =

12

Kada je nacrtan (skiciran) sistem/instalacija klimatizacije, mora se izvr{iti dimenzionisanje raznih sekcijakanala, primenom jednog od slede}ih metoda:- smanjenje brzine;- gubitka usled stalnog optere}enja;- rekuperacije stati~kog pritiska.Isto tako je va`no napomenuti da se efektivni otpor datog sistema kanala mo`e u odre|enim granicama,razlikovati od projektovanog otpora zavisno od stepena ta~nosti konstrukcije. Ovim se sugeri{e da sesavetuje ostavljanje dovoljnih sigurnosnih margina kod ventilatora i el. motora kao i instaliranje vazdu{nihustava na postrojenju (klimatizacije) radi pode{avanja zapremine vazduha u raznim ra~vama.

Primenom ovog metoda, kanali se dimenzioni{u fiksiranjem brzine u kanalu neposredno nizvodno odpotisnog ventilatora i empirijskim smanjenjem ove brzine kroz vodove kanala, normalno uz svaku ra~vu.Da bi se osiguralo odgovaraju}e ograni~enje buke, ni u kom slu~aju ne sme da brzina, koja se mo`ekoristiti u razli~itim slu~ajevima, prema{i maksimalne vrednosti navedene u donjoj tabeli. Pritisak potrebanza ventilator prora~unava se identifikacijom kola sa najve}im gubitkom usled optere}enja i procenomsamog gubitka. Ovaj sistem slu~ajeva dimenzionisanja se retko koristi po{to zahteva veliko iskustvo ijedino je pogodan kod najjednostavnijih slu~ajeva.

Metod smanjenja brzine:

Brzina vazduha (preporu~ena i maksimalna) za klasi~ni tip klimatizacionih postrojenja

(1) Ove brzine odnose se na ~eonu bruto povr{inu dok se ostale odnose na neto povr{inu.(2) Samo kod postrojenja pod niskim pritiskom

Dovod spolja{njegvazduha(1)Dovod vazduha podpritiskom u ventilatorGlavni kanali(2)Sekundarni kanali(2)Sekundarne vertikale(2)

Dovod spolja{njegvazduha(1)Dovod vazduha podpritiskom u ventilatorGlavni kanali(2)Sekundarni kanali(2)Sekundarne vertikale(2)

13

Metoda gubitka usled stalnog pritiska:

Metoda rekuperacije stati~kog pritiska:

Ovaj metod ima naj{iru primenu kod (klimatizacionih) postrojenja pod niskim pritiskom. ^itav sistem/instalacija kanala dimenzionisana je odr`avanjem konstantnog gubitka usled optere}enja po du`nom metru.U praksi, kada se fiksira brzina u glavnom kanalu neposredno posle ventilatora, kori{}enjem parametara izgornje tabele, i kada je poznata zapremina vazduha, vrednost gubitka usled optere}enja na ovom potezu(du`ini) kanala mo`e odmah da se utvrdi iz tabele i dijagrama. Ova vrednost konstantno se odra`avaprilikom dimenzionisanja ~itavog sistema kanala. Pad pritiska u sistemu za distribuciju vazduha ostvaruje semno`enjem ukupne ekvivalentne du`ine najnepovoljnijeg kola (obi~no onog kojim se napaja difuzor i koje je najdalje) sa prethodno fiksiranim jedina~nim gubitkom pod optere}enjem. Po{to je ovaj jedina~ni gubitakkonstantan za ~itav sistem kanala, difuzori koji su bli`i ventilatoru mogu da zahtevaju kori{}enje vazdu{nihustava za prigu{ivanje.Me|utim, pad pritiska kod ovih ustava mora da ostane u prihvatljivim granicama da se ne bi stvaralairitiraju}a buka. Ukoliko prora~un poka`e neprihvatljive vrednosti u tom pogledu, mora se ponovo izvr{itiprora~un sistema kanala na bazi ni`eg jedina~nog gubitka usled optere}enja sa konstantnim ograni~enjemprigu{nog dejstva vazdu{nih ustava.Metoda gubitka usled konstantnog pritiska koristi se uvek kada se vr{I prora~un kanala za recikliranje(vazduha).

Primenom ovog metoda, brzina vazduha u kanalu se smanjuje u blizini svake ra~ve ili difuzora tako daostvarenom konverzijom dinami~kog pritiska ta~no uravnote`ava pad pritiska vazduha u vodu slede}egkanala. To zna~I da postoji isti stati~ki pritisak pored svih ra~vi i difuzora, ~ime se ostvaruje stvarno uravno-te`en sistem distribucije vazduha bez potrebe primene prigu{nih ure|aja.U pore|enju sa prethodna dva metoda, ovim metodom obi~no je obuhva}ena ve}a povr{ina panela, ali je iventilator manje snage a postrojenje se lak{e uravnote`ava.Kod slo`enih (klimatizacionih) postrojenja, mo`da bi bilo uputno primeniti dve metode istovremeno, naime:metod konstantnog gubitka usled optere}enja radi dimenzionisanja glavnog voda, ugradnjom vazdu{nihustava za pode{avanje na ra~vama; i metod rekuperacije stati~kog pritiska kod dimenzionisanja ra~viopremljenih priklju~cima da bi se postigao isti radni pritisak kod ovog drugog.

14

Vazdu{ni kapacitet:Kada je poznat ukupni kapacitet vazduha koji je obradio klima-ure|aj, onda se on deli srazmerno sazahtevima grejanja svake prostorije.

gde je: Qi = koli~ina vazduha (kapacitet) koji treba ubaciti u prostoriju;Pi = zahtevi grejanja prostorije;Qt = ukupna koli~ina vazduha (kapacitet) koju je obradila oprema;Pt = ukupna potencijalnost

Qi = Pi

QtPt

Razdeone komore na slici 1 skre}u vazdu{nu struju uz minimalni gubitak usled optere}enja.

PrihvatljivoPreporu~eno Preporu~eno

Razdeone komore na Sl.2 koriste se kada glavni distribucioni kanali formiraju pravi ugao.

Vazdu{ni jastuk istevisine kao kanal

PrihvatljivoPreporu~eno Prihvatljivo

Slika 1: Dinami~ki tip razdeonih komora

Slika 2: Stati~ki tip razdeonih komora

Razdeone komore predstavljaju konstrukcione elemente u instalaciji kanala kod kojih postoji konverzijadinami~kog u stati~ki pritisak; one se koriste gotovo isklju~ivo kod nezavisnih tipova klima-ure|aja.

Ar1

r2A7

A

12

Sl.3 - Podru~je turbulencije pri kolenu

Na Sl.3 ukazuje se na minimalno rastojanje prve ra~ve posle (nizvodno) od kolena, zbog turbulencijekoju ova stvara u strujanju vazduha (7,5 {irina)

Podru~je turbulencije

Ukoliko se ra~va nalazi pored/u blizini luka, moraju se koristiti usmeravaju}a rebra izra|ena od obi~nog lima (normalno na me|usobnom rastojanju od 10 mm) ili krilca (normalno na me|usobnom rastojanjuod 60 mm) (Sl.5).

Ar1

r2

A

600

4500

2250 B

Ar1

r2A

600

480mm

Ar1

r2B

140mm

Na Sl.4 prikazana je primena gornjeg pravila za kanal {irine 600 mm. Na njoj je isto tako pokazano kakorastojanje izme|u kolena I ra~ve mo`e da se reducira na polovinu ubacivanjem razdelnika (deflektora).

Sa deflektorom

Sl.4 - Primena deflektora

bez deflektora

Na Sl.6 (A I B) prikazana su dva zahvata dinami~kog tipa, koji koriste brzinu vazduha u glavnom kanalu dabi odveli vazduh do ra~ve. Gubitak pritiska u ispitanom slu~aju sli~an je onom koji se javlja kod normalnogkolena.

Rebra krilastogprofila

Rebra odobi~nog lima

Sl.5: Primena usmeravaju}ih rebara pored luka

Sl.6 - Dinami~ki tip zahvata

Glavni kanal Glavni kanal

Standardnokoleno Ra~va Ra~va

Holenderkolena

Detalj A Detalj B

Koleno kratkogpolupre~nika sadeflektorom

Sl.7 - Primena deflektora ili usmeravaju}ih rebara da bi se reducirala turbulencija vazduha u slu~aju difuzorapored kolena.

Sl.7: po{to je prisutno podru~je turbulencije posle kolena, posebna pa`nja mora da se obrati prilikomkori{}enja dinami~kog tipa zahvata ukoliko se koleno nalazi samo na kratkom rastojanju od otvora. Ukolikoje rastojanje manje od 7,5 {irina kanala, ili koleno mora da bude odgovaraju}eg tipa ili }e biti neophodnokori{}enje stati~kog tipa zahvata (kori{}enjem stati~kog pritiska u kanalu da bi se vazduh odveo u ra~vu).

Holenderkolena sadeflektorom.

.Luk sa rebrima

.Otvor

.Otvor

.Otvor

15

16

Stati~ki tip zahvata na kanalima za recikliranje (vazduha) treba jedino da se koristi posle pa`ljive analizeproblema. Ustvari, ukoliko je koli~ina recikliranog vazduha kroz ra~vu do glavnog kanala za recikliranjevisokog procenta (npr. 30%) kapaciteta glavnog kanala ispred (uzvodno) same ra~ve, turbulencija kojuizazivaju dva strujanja (vazduha) koji se sre}u/sudaraju pod pravim uglom dovodila bi do znatnog padapritiska u holenderu izme|u ra~ve i glavnog kanala. Stoga se savetuje kori{}enje dinami~kog tipa zahvatagde god su oni kompatabilni sa zahtevima o ukupnim dimenzijama.

Brzina vazduha u kanalu posebno mora da bude uniformna pored sekcija (kanala) na kojima su instalirani/ugra|eni difuzori a postavljeni vertikalno u odnosu na same difuzore.

Ustvari, ovim poslednjim ne mogu se ispraviti nikakvi problemi nastali usled neravnomerne distribucije ukanalu.

Ukoliko se distribucija vazduha u prostoriji vr{I preko otvora, neophodno je kori{}enje vi{erebrastihtransportera pored svakog kanala sa "ispadom" ili kutijasti nosa~ otvora, kako bi se ostvarilo strujanjevazduha vertikalno na povr{inu samog otvora (Sl.9).

a) Savijeni transporter

Kada se distribucija vazduha u prostoriji vr{i pomo}u plafonskih difuzora, obi~no instaliranih/ugra|enihispod distribucionog kanala, vazduh se sre}e pod 900 pre nego {to do|e do samog difuzora. [to je kra}ikanal sa "ispadom", koji povezuje kanal sa difuzorom, to je ve}a potreba za primenom transportera savertikalnim rebrima (Sl.10), kojima se posti`u dobri rezultati.

Sl.10 - Horizontalni kanal sa otvorima

c) zahvatna plo~a/limb) Transport pod pravim uglomOdli~no Ne preporu~uje sePreporu~eno

Sl.11 - Kanal sa plafonskim difuzorom

Na Sl.8 prikazan je zahvat pod pravim uglom, kojim se ostvaruje uniformna distribucija vazduha. Zahvatompod 45 , na Sl.8b, ostvaruje se mali gubitak vazduha kroz otvor, po{to te`I da se sakuplja posle ra~ve.o

Sl.8 - Stati~ki tip zahvataa