Aleksandar Cuckovic - Platon

8/3/2019 Aleksandar Cuckovic - Platon

1/34

PLATPLAT

(427(427 347 g. p. n. e.)347 g. p. n. e.)

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica


2/34

Problem Platonovih delaProblem Platonovih dela

Dijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a neDijalog kao forma podrazumeva konverzaciju, a ne izlaganjeizlaganjeotvorenostotvorenost ii nedogmatinostnedogmatinost

Svoje miljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugomSvoje miljenje stavlja u usta Sokratu ili nekom drugom

Forma istraivanja jeForma istraivanja je dijaloka, a spoljanja forma sadri, a spoljanja forma sadri dekordekor iidramatinostdramatinost

2

Traganje za istinomTraganje za istinom ii nametenostnametenost dijaloga odnose se meusobno kaodijaloga odnose se meusobno kaorazvoj stvari same i subjektivno mnjenjerazvoj stvari same i subjektivno mnjenje

Pitanja se postavljaju tako da je mogu jedanPitanja se postavljaju tako da je mogu jedan jedini odgovorjedini odgovor

Treba razlikovatiTreba razlikovati predstavnipredstavni ii spekulativni sadrajspekulativni sadraj

Treba razluiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje naTreba razluiti kada se, vrlo slobodno, prelazi sa ideje na mitmit i obratnoi obratno

Umetnika vrednost isprepletena saUmetnika vrednost isprepletena sa didaktikim pristupomdidaktikim pristupom


3/34


dsustvo:dsustvo:

sistematskog izlaganja filozofijesistematskog izlaganja filozofije

pregleda celinepregleda celine merila da li je predmet iscrpen ili nemerila da li je predmet iscrpen ili ne

Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa,Danas posedujemo ceo opus Platonovih spisa,

3

U celokupnomU celokupnom Corpus platonicumCorpus platonicum--u od 46 sauvanih spisa ve su stariu od 46 sauvanih spisa ve su stariodbacili 10 kao laneodbacili 10 kao lane

Od napada antike i moderne kritike ostalo je poteeno samo 5 spisaOd napada antike i moderne kritike ostalo je poteeno samo 5 spisa

Od 36 spisa:Od 36 spisa: 6 se odbacuje6 se odbacuje

6 uslovno prihvata6 uslovno prihvata

24 se smatra izvesno autentinim24 se smatra izvesno autentinim


4/34


Autentini spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja):Autentini spisi se dele u 4 grupe (faze razvoja):

1.1. Sokratski periodSokratski period: Platon se kree na podruju svog uitelja, prikazuje: Platon se kree na podruju svog uitelja, prikazujenjegov ivot i metodu, odreuje etike pojmove i u kojima se uglavnomnjegov ivot i metodu, odreuje etike pojmove i u kojima se uglavnomdolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja.dolazi samo do negativnog rezultata ispitivanja.Dela:Dela: ApologijaApologija,, KritonKriton,, EutifronEutifron,, LahetLahet,, IjonIjon,, ProtagoraProtagora,, HarmidHarmid,, LisidLisid, I, Iknjigaknjiga DraveDrave..

2.2. Prelazni periodPrelazni period: izgrauju se stavovi prema aktuelnim etiko: izgrauju se stavovi prema aktuelnim etiko--politikimpolitikimitan ima osamostal u e se mil en e i usta e se rotiv sofista.itan ima osamostal u e se mil en e i usta e se rotiv sofista.

4

Dela:Dela: GorgijaGorgija,, MenonMenon,, EutidemEutidem,, Hipija VeiHipija Vei,, Hipija ManjiHipija Manji,, KratilKratil,, MeneksenMeneksen..3.3. Period zrelostiPeriod zrelosti: dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se uenje o: dublje se razvijaju ranije zamisli i utemeljuje se uenje o

idejamaidejamaDela:Dela: GozbaGozba,, FedonFedon,, DravaDrava,, MeneksenMeneksen..

4.4. Pozni periodPozni period: ontoloka strana teorije ideja biva zamenjena logikom: ontoloka strana teorije ideja biva zamenjena logikom(dijalektikom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom,(dijalektikom), metafizika biva zamenjena matematikom i astronomijom,usklauje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnika formausklauje se sa istorijskim konkretnostima, zanemaruje se umetnika formau korist spekulacije.u korist spekulacije.Dela:Dela: TeetetTeetet,, ParmenidParmenid,, SofistSofist,, DravnikDravnik,, FilebFileb,, TimajTimaj,, KritijaKritija,, ZakoniZakoniii

Dodatak ZakonimaDodatak Zakonima,, VII i VIII PismoVII i VIII Pismo


5/34

Teorija idejaTeorija ideja

Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome to je opte, ideji,Platon stvarno postojanje pripisuje samo onome to je opte, ideji,dobrom, dok ono to ulno egzistira jeste samo prividdobrom, dok ono to ulno egzistira jeste samo privid

Ideja nije puki subjektivan pojam, ve objektivna sutina. Ideja kaoIdeja nije puki subjektivan pojam, ve objektivna sutina. Ideja kaobivstvena optost postoji transcendentnobivstvena optost postoji transcendentno

5

To ne znai da ideje postoje prostorno odvojeno od ulnih stvariTo ne znai da ideje postoje prostorno odvojeno od ulnih stvari(ideje su bestelsna sutastva), ve da poseduju realnost nezavisnu(ideje su bestelsna sutastva), ve da poseduju realnost nezavisnuod ulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima)od ulnih stvari (ne menjaju se i ne propadaju s njima)

Iz istog razloga one se ne nalaze u naoj svesti (mi ih nemamo), veIz istog razloga one se ne nalaze u naoj svesti (mi ih nemamo), vese putem saznanja otkrivaju u duhuse putem saznanja otkrivaju u duhu

Platon naizmenino upotrebljava terminePlaton naizmenino upotrebljava termine ideaidea(ideja)(ideja) ii eidoseidos(forma)(forma)


6/34


Razliiti konteksti u kojima se javlja sutina Platonove teorijeRazliiti konteksti u kojima se javlja sutina Platonove teorije

ideja:ideja: lepo koj je udesno po svojoj prirodi, uvek bivajue koje nelepo koj je udesno po svojoj prirodi, uvek bivajue koje nenastaje, niti propada. (nastaje, niti propada. (GozbaGozba))

bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje,bitna stvarnost sama, koju shvatamo kao pravo bivstvovanje,samo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo, bie samom zasamo Isto, samo Lepo, Svako koje je ono samo, bie samom za

6

sebe samo, sama bit (Fedon)sebe samo, sama bit (Fedon)

Iz takvih formulacija onda izranja i reIz takvih formulacija onda izranja i reidejaideja..

U poznim Platonovim dijalozima utvruju se pojmovi:U poznim Platonovim dijalozima utvruju se pojmovi:

genosgenos,, eidoseidosii ideaidea

ija znaenja nisu uzajamno razgraniena, niti bilo koji od njih imaija znaenja nisu uzajamno razgraniena, niti bilo koji od njih imaprednostprednost

Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)Pojam ideje je izbio u prvi plan tek naknadno (Ciceron)


7/34


ulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje suulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigmaparadeigma uzoriuzori

(kao to su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo).(kao to su umetniku uzor neke ideje po kojima stvara svoje delo). Ideja Dobra je centralna ideja:Ideja Dobra je centralna ideja:

-- saznajno naelo (omoguava saznanje)saznajno naelo (omoguava saznanje)

7

--

U deluU delu DravaDravaPlaton dobro uporeuje sa Suncem, ija svetlost iniPlaton dobro uporeuje sa Suncem, ija svetlost inipredmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti ipredmete prirode vidljivim za sve i stoga je izvor njihove vrednosti ilepote.lepote.

Ideje suIdeje su uzroci tastvauzroci tastva svih stvarisvih stvari

Jedno je uzrok tastva idejaJedno je uzrok tastva ideja

Jedno = Dobro = LepoJedno = Dobro = Lepo


8/34


Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:Inteligibilni svet ideja svoje bivstvovanje duguje Jednom, koje je:

sjedinjavajue naelosjedinjavajue naelo

svrhasvrha

ImanentnoImanentno (jer ga fenomeni preslikavaju ((jer ga fenomeni preslikavaju (mimesismimesis), iako u oni u njemu i sudeluju), iako u oni u njemu i sudeluju((methesismethesis))))

transcendentnotranscendentno (jer nadilazi i samo bivstvovanje)(jer nadilazi i samo bivstvovanje)

8

DobroDobronije bivstvo, ve se po dostojanstvu i moi uzdie iznad njeganije bivstvo, ve se po dostojanstvu i moi uzdie iznad njega

HIJERARHIJA IDEJA: to je ideja apstraktnija to je viaHIJERARHIJA IDEJA: to je ideja apstraktnija to je via

Demijurg:Demijurg:

je upravlja (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosuje upravlja (delatni uzrok) delovanja uma u kosmosu a nije uzronik (primarani uzrok ili otac, nego je to Jedno)a nije uzronik (primarani uzrok ili otac, nego je to Jedno)

Budui da je ulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, aliBudui da je ulni svet slika sveta ideja, on nije potpuno nestvaran, alisadri element nesadri element ne--biabia


9/34

Saznanje nijeSaznanje nije uenjeuenje(Sokrat), ve(Sokrat), veseanjeseanje((anamnesisanamnesis).).

Uenje ne kao unoenje novih sadraja u svest, nego kaoUenje ne kao unoenje novih sadraja u svest, nego kaopodsticanje seanja svestipodsticanje seanja svesti

Svest tako otkriva ono to je ve nekako posedovala u svojoj bitiSvest tako otkriva ono to je ve nekako posedovala u svojoj biti

Saznanje kao seanjeSaznanje kao seanje

9

aznan e spo a n s var zav s o samog spo a n eg rea e a.aznan e spo a n s var zav s o samog spo a n eg rea e a.ono to je u realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd, ne moe seono to je u realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd, ne moe sesaznati naom ulnom sveu, nego samo sveu kaosaznati naom ulnom sveu, nego samo sveu kao misaonommisaonom..

Dva nivoa seanja:Dva nivoa seanja:

reprodukovanje onoga ve svesnog (zdravorazumski nivo)reprodukovanje onoga ve svesnog (zdravorazumski nivo)

saznanje kao samoudubljivanje svesti (logiki smisaosaznanje kao samoudubljivanje svesti (logiki smisao uoptavanjeuoptavanjeonoga spoljanjeg u optoj biti svesti (Kant))onoga spoljanjeg u optoj biti svesti (Kant))


10/34

Platonovo favorizovanjePlatonovo favorizovanje prisutnostiprisutnosti

Platon bivstvo (Platon bivstvo (ousiaousia) tumai kao) tumai kao ideaideailiili eidoseidos prizor,prizor,izgledanjeizgledanje ono to se opaa kod onog to je vidljivoono to se opaa kod onog to je vidljivo

U izgledanju izvorno lei:U izgledanju izvorno lei:

tranje neke prisutnostitranje neke prisutnosti PRISUSTVO (daPRISUSTVO (da--stvo)stvo) existentiaexistentia

ono to triiono to trii TO TO PRISUSTVUJE (taTO TO PRISUSTVUJE (ta--stvo)stvo) essentiaessentia

10

Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do:Ali u Platonovoj filozofiji dolazi do: favorizovanjafavorizovanja tata--stvastva

uniavanjauniavanja dada--stvastva(do te mere da ono uistinu ak nije, jer samo(do te mere da ono uistinu ak nije, jer samoizopaava ideju ugraujui joj grau)izopaava ideju ugraujui joj grau)

Rezultat je nepremostiv jaz izmeu:Rezultat je nepremostiv jaz izmeu: ideje (uzora, ideala) kao onoga to stvarno biva (praideje (uzora, ideala) kao onoga to stvarno biva (pra--slika)slika)

pojave (privida) kao onoga to zapravo ne biva (papojave (privida) kao onoga to zapravo ne biva (pa--slika)slika)


11/34

DijalektikaDijalektika

Poetni stav Platonove teorije o idejama:Poetni stav Platonove teorije o idejama: Izlazak okovanog iz peine na dnevno svetlo je metaforinoIzlazak okovanog iz peine na dnevno svetlo je metaforino

predstavljeno izlaenje ljudske svesti iz varljivog pojavnog ipredstavljeno izlaenje ljudske svesti iz varljivog pojavnog iulnog sveta u sferu umnogaulnog sveta u sferu umnoga

11

Ono to postoji kao ulni svet pojava ne predstavlja istinski bitakOno to postoji kao ulni svet pojava ne predstavlja istinski bitak Ljudska svet nainom ulnog saznanja i mnjenja moe dokuitiLjudska svet nainom ulnog saznanja i mnjenja moe dokuiti

ulni pojavni svetulni pojavni svet

Meutim, ako on nije istinski bitak, onda ni naini njegovogMeutim, ako on nije istinski bitak, onda ni naini njegovog

saznanja ne mogu biti istinskisaznanja ne mogu biti istinski


12/34

DijalektikaDijalektika

Mo vida = dijalektika (prva upotreba izraza).Mo vida = dijalektika (prva upotreba izraza).

Dijalektika = put kojim se stie do sutineDijalektika = put kojim se stie do sutine

Dijalektiar shvata bit svake stvariDijalektiar shvata bit svake stvari

12

to znaito znai dada moe sebi i drugima dati objanjenjemoe sebi i drugima dati objanjenje

Dijalektika ima dva vida:Dijalektika ima dva vida:

tehnikitehniki (vetina unoenja nereda u subjektivne predstave da bi(vetina unoenja nereda u subjektivne predstave da bise pokazala njihova nitavnost)se pokazala njihova nitavnost) negativan rezultatnegativan rezultat

epistemolokoepistemolokoontolokiontoloki (put koji duu kroz razliite nivoe (od(put koji duu kroz razliite nivoe (odulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)ulnog do idealnog) vodi do vrhunskog dobra i lepote)


13/34

Klasifikacija znanjaKlasifikacija znanja

Treba razlikovati:Treba razlikovati:

-- filozofefilozofe ((epistemeepisteme), koji putem uma), koji putem uma ((noesisnoesis) saznaju poela () saznaju poela (arhearhe)) ideje i to metodom putem dijalektikeideje i to metodom putem dijalektike

-- filodoksefilodokse ((doksadoksa), koji borave izmeu saznanja (bivstvujueg) i), koji borave izmeu saznanja (bivstvujueg) i

13

UmUm ((noesisnoesis)) biebie (matematika, astronomija(matematika, astronomija

RazumRazum ((dianoiadianoia)) geometrija, harmonija)geometrija, harmonija)

VerovanjeVerovanje ((pistispistis))

SlutnjaSlutnja ((eikasiaeikasia)) postajanjepostajanje (mit, pesnitvo, umetnosti)(mit, pesnitvo, umetnosti)


14/34

Praktika filozofijaPraktika filozofija

Srasla je sa dijalektikom i uenjem o idejamaSrasla je sa dijalektikom i uenjem o idejama

Platon stoji na stanovitu vrste obiajnosne zajednice ivotaPlaton stoji na stanovitu vrste obiajnosne zajednice ivota nepodeljenost praktinog ivota na sfere (moral, pravo, politika,nepodeljenost praktinog ivota na sfere (moral, pravo, politika,ekonomija)ekonomija) DravaDrava

Platon shvata da naruavanje obiajnosne zajednice ivota vodiPlaton shvata da naruavanje obiajnosne zajednice ivota vodi

14

propadanju polisapropadanju polisa

Nasuprot stanovitu subjektivne slobode, moralnosti, premaNasuprot stanovitu subjektivne slobode, moralnosti, premakojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajuikojemu se svaki pojedinac izdvaja iz sklada zajednice uzimajuisamog sebe kao merilo onoga to je dobro i to, pre svega, dobro zasamog sebe kao merilo onoga to je dobro i to, pre svega, dobro zanjega samog.njega samog. sofistiki stavsofistiki stav

Platon afirmie ono OPTEPlaton afirmie ono OPTE bit pojedinca i njegove zajednice ibit pojedinca i njegove zajednice iodstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i pravaodstranjuje destruktivne elemente subjektivnosti, a sa njima i pravana vlastita uverenja, znanja svrhe, pa ak i privatnu svojinu.na vlastita uverenja, znanja svrhe, pa ak i privatnu svojinu.


15/34

Platonova teorija dravePlatonova teorija drave

Smatra da postojei oblici ureenja drave (demokratija,Smatra da postojei oblici ureenja drave (demokratija,oligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobrioligarhija, aristokratija, tiranija i monarhija) nisu dobri

Zadatak iznalaenja ideje idealne drave, Platon dodeljujeZadatak iznalaenja ideje idealne drave, Platon dodeljujefilozofiji i izlae ga u svom dijalogufilozofiji i izlae ga u svom dijalogu DravaDrava

Stav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje ta jeStav sofista: ne postoji jedan odgovor na pitanje ta jeravednost ve e on izraz interesa ono a ko e na vlasti usledravednost ve e on izraz interesa ono a ko e na vlasti usled

15

ega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni:ega su svi zakoni jednako pravedni i nepravedni: Ono to je zaOno to je zajednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno.jednog pravedno za drugog je nepravedno i obratno.

U Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojeiU Platonovo ime, sofistima se suprotstavlja Sokrat, nastojeida pokae kako je pravedno dati svakome ono to mu pripada,da pokae kako je pravedno dati svakome ono to mu pripada,te da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljenite da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljeni

interesi svih, a ne samo jednog dela drutvainteresi svih, a ne samo jednog dela drutva Drugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da oDrugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da o

svemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanjesvemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanjenikada nije kod veine nego kod pojedinacanikada nije kod veine nego kod pojedinaca


16/34

Idealna dravaIdealna drava

Staleko ureenje: umnostStaleko ureenje: umnost trajni skladtrajni sklad

MudrostMudrost vladarivladari

HrabrostHrabrost braniocibranioci pravednostpravednost

UmerenostUmerenost hraniocihranioci (svako obavlja svoj posao)(svako obavlja svoj posao)

16

PsihologijaPsihologijaetiri kardinalne vrline:etiri kardinalne vrline:

Umni deoUmni deo ovekovek

Voljni deoVoljni deo ivotinjeivotinje duadua Poudni deoPoudni deo biljkebiljke


17/34

Sistem obrazovanjaSistem obrazovanja

godinegodine vrsta pouavanjavrsta pouavanja

11 3.3. Telesna snagaTelesna snaga

33 6.6. Pripovedanje mitovaPripovedanje mitova

77 10.10. GimnastikaGimnastika

1010 13.13. itanje i pisanjeitanje i pisanje

17

1414 16.16. PesnitvoPesnitvo

1616 18.18. Matematika i astronomijaMatematika i astronomija

1818 20.20. Vojniko vebanjeVojniko vebanje

2020 30.30. Dalje obrazovanje (inovnici)Dalje obrazovanje (inovnici)3030 35.35. Dijalektika (komandanti)Dijalektika (komandanti)

50.50. VladarVladar


18/34

Zakonske odredbe draveZakonske odredbe drave

ene treba da se obuavaju isto kao i mukarciene treba da se obuavaju isto kao i mukarci

Brani odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak uBrani odnosti moraju biti pod strogim nazorom, a brak upravom smislu biva dozvoljen samo proizvoaimapravom smislu biva dozvoljen samo proizvoaima

Deca su zajednikaDeca su zajednika

18

..

Iskljuuje se princip subjektivne slobodeIskljuuje se princip subjektivne slobode (svaka(svakapojedinanost).pojedinanost).

Svi imaju vrednost samo kao opti ljudiSvi imaju vrednost samo kao opti ljudi

Time ima da se iskorene: strasti, mrnja, sporovi, kriminal itd.Time ima da se iskorene: strasti, mrnja, sporovi, kriminal itd.

Kasnije e u Zakonima ublaiti ove restriktivne odredbe idealneKasnije e u Zakonima ublaiti ove restriktivne odredbe idealnedrave.drave.


19/34

Teorija ideja: rodovi i vrsteTeorija ideja: rodovi i vrste

Ideje su optosti, tj. rodovi i vrste ulnih pojavnih stvari.Ideje su optosti, tj. rodovi i vrste ulnih pojavnih stvari.

Sve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivimSve stvari duguju svoje postojanje svojim nepropadljivimrodovima i vrstama, odnosno:rodovima i vrstama, odnosno:

-- svom ueu u njimasvom ueu u njima

-- njihovom prisustvu u sebi.njihovom prisustvu u sebi.

19

Ideja dobra (svrhe) je:Ideja dobra (svrhe) je: svojevrsni rod rodovasvojevrsni rod rodova

jedinstvena i opta svrha svih rodovajedinstvena i opta svrha svih rodova

svrha svih svrhasvrha svih svrha

bit svih bitibit svih biti

ono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, optosti iono kao Jedno gospodari u svim razlikama rodova, optosti ipojedinanosti stvaripojedinanosti stvari

ono neprolaznoono neprolazno


20/34

Stvarnost idejaStvarnost ideja

Kad je Platon drao predavanje o svojim idejama i pomenuo nekakvostolstvo i peharstvo, rekao je (Diogen):

- Moj Platone, ja vidim sto i pehar, a stolstvo i peharstvo nikako ne vidim.

20

A ovaj mu odvrati:-Sasvim tano, jer ti, svakako, ima oi kojima se mogu videti sto i pehar, arazuma kojim se mogu videti stolstvo i peharstvo nema.

Diogen Laertije: ivoti i miljenja istaknutih filozofa, (VI, 53)


21/34

Tekoe teorije idejaTekoe teorije ideja

Tekoe koje su nastale oko podvoenja ideja pojedinanihTekoe koje su nastale oko podvoenja ideja pojedinanihstvari (npr. oveka i konja) pod zajedniku ideju, a koje nisustvari (npr. oveka i konja) pod zajedniku ideju, a koje nisu

imale veze kao ideje lepote i dobra Platon je reio tako to jeimale veze kao ideje lepote i dobra Platon je reio tako to jesve posebne sutine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge)sve posebne sutine (da ne bi ostale odvojene jedna od druge)podredio najvioj rodovnoj sutini, ime je, u stvari, napraviopodredio najvioj rodovnoj sutini, ime je, u stvari, napravioskok iz ontologije u logiku.skok iz ontologije u logiku.

21

Postoji problem da li sve pojedina

ne stvari imaju ideje, pa iPostoji problem da li sve pojedina

ne stvari imaju ideje, pa itakve kao dlaka, blato itd.takve kao dlaka, blato itd.

Ako je pojedinani predmet slika ideje (pa one ne uestvuju uAko je pojedinani predmet slika ideje (pa one ne uestvuju upotpunosti u predmetu), postavlja se pitanje ta ispunjavapotpunosti u predmetu), postavlja se pitanje ta ispunjavapreostali deo predmetapreostali deo predmeta idejaideja

(ovek(ovek neovek)neovek)

I samo postavljanje pojam uestvovanja je problematino, jerI samo postavljanje pojam uestvovanja je problematino, jerse ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objektise ideje i objekti ne mogu porediti kao sami objekti


22/34

Idejna optost i ulna pojedinanostIdejna optost i ulna pojedinanost

Ideju dobra, dakle, treba da shvati kao neto to predmetimakoji se mogu saznati daje istinu i to dui koja saznaje dajesposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok naeg znanja i kao

22

...

Tako i u stvarima koje se tiu saznanje prisustvo dobra ne dajejedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samogaproizlazi njihovo bivstvovanje i njihova bit, a samo dobronijebit, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje.

Platon: Drava, 508 b-c


23/34

Idejna optost i ulna pojedinanostIdejna optost i ulna pojedinanost

Poto je dua sve nauila, onda ne postoji nita to bi nekoga moglo spreitida, ako se podseti samo na jedno to se kod ljudi zove uenjem sve ostalopronae sam, ako je samo hrabar i uporan u traenju. Jer traenje i uenje je u

potpunosti samo seanje.

Platon: Menon

Saznanje nije rezultat uenja, ve seanja (Saznanje nije rezultat uenja, ve seanja (anamnesisanamnesis))

Uenje kao unoenje u svest onih sadraja kojih u njoj pre nije biloUenje kao unoenje u svest onih sadraja kojih u njoj pre nije bilo

23

Svest otkriva ono to je ve

nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj bitiSvest otkriva ono to je ve

nekako (kao dispoziciju) posedovala u svojoj biti Saznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta, ali ono to je uSaznanje spoljanjih stvari zavisi od samog spoljanjeg realiteta, ali ono to je u

realitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd., ne moe se saznati naom ulnomrealitetu opte, to nije vidljivo, opipljivo itd., ne moe se saznati naom ulnomsveu, nego samo sveu kaosveu, nego samo sveu kao misaonommisaonom..

Seanje:Seanje:

uobiajeni, empiriki smisao: reprodukovanje onoga ve svesnoguobiajeni, empiriki smisao: reprodukovanje onoga ve svesnog

logiki smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uoptavanje onoga spoljanjeglogiki smisao: saznanje kao samoudubljivanje svesti, tj. uoptavanje onoga spoljanjegu optoj biti svestiu optoj biti svesti


24/34

Alegorija peineAlegorija peine (Platon:(Platon: DravaDrava, VII knjiga), VII knjiga)

A sadaA sada rekohrekoh uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismouporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismovideli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekojvideli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj

podzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvorpodzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvorkoji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imajukoji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju

24

okove oko bedara i bratova tako da se ne mogu mai s mesta, aokove oko bedara i bratova tako da se ne mogu mai s mesta, agledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlostgledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlostim, meutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovihim, meutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih

lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli dalea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli daje podignut zid kao ograda kakvu podiu maioniari da iznad njeje podignut zid kao ograda kakvu podiu maioniari da iznad njepokazuju svoju vetinu.pokazuju svoju vetinu.

ZamiljamZamiljam ree on.ree on.


25/34


Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i toZamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i tokipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve moguekipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve moguetvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pritvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pritom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju atom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju adrugi ni rei ne govore.drugi ni rei ne govore.

Tvoje je poreenje neobinoTvoje je poreenje neobino ree onree on a neobini su i tvojia neobini su i tvoji

25

..

Slini su namaSlini su nama rekoh.rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osimZar misli da oni vide neto drugo osimsvojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotansvojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotanzid peine?zid peine?

Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glaveKako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glavenepokretno?nepokretno?

A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nee i saA kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nee i sanjima biti to isto?njima biti to isto?

Razume se.Razume se.


26/34


A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to videA kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to vide

morali smatrati za realne stvari?morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno.Bezuslovno.

A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar neA kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar nemisli da e oni im neko od prolaznika progovori verovati damisli da e oni im neko od prolaznika progovori verovati da

26

o ne govor n o rug , nego sen a o a pro azo ne govor n o rug , nego sen a o a pro az

Zevsa mi, tako je.Zevsa mi, tako je.

Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim oveOni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ovesenke predmeta koje su napravili ljudi.senke predmeta koje su napravili ljudi.

Tako jeTako je ree Glaukon.ree Glaukon.

A sada zamisliA sada zamisli nastavih janastavih ja kako bi oni postupili kad bi imkako bi oni postupili kad bi imstvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja...stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja...


27/34


Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova iMoglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova ibio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe ibio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i

pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a odpogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a odsvetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao,svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao,

27

gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i dagledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i davidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? A kad bi mu tadavidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? A kad bi mu tadaneko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ganeko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga

primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on bitiprimorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on bitiu neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao,u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao,

stvarnije od ono-ga to mu se sad pokazuje?stvarnije od ono-ga to mu se sad pokazuje?

Tako je, naravno.Tako je, naravno.


28/34


A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi gaA kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi gazabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moezabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moegledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sadagledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada

pokazuje.pokazuje. Zaista bi tako uinioZaista bi tako uinio ree Glaukon.ree Glaukon.

Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak iKad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i

28

svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, isvetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, izar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile takozar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile tako

da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim?da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim?

Ili, bar, ne bi to mogao odmah.Ili, bar, ne bi to mogao odmah.

Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmeteMorao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmetegore. U poetku bi najlake raspoznavao senke, onda slike ljudi igore. U poetku bi najlake raspoznavao senke, onda slike ljudi i

ostalih predmeta u vodi, a same njih jo docnije. Zatim bi, gledajuiostalih predmeta u vodi, a same njih jo docnije. Zatim bi, gledajuisvetlost zvezda i meseca, lake video nebeska tela i samo nebosvetlost zvezda i meseca, lake video nebeska tela i samo nebonou, nego sunce i njegovu svetlost danju?nou, nego sunce i njegovu svetlost danju?


29/34


Svakako.Svakako.

Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvoNajzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo

kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ilikakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ilina nekom drugom mestu.na nekom drugom mestu.

Zacelo.Zacelo.

29

koje odreuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i odkoje odreuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i odkoga na neki nain proizlazi sve to se moe videti.koga na neki nain proizlazi sve to se moe videti.

Jasno je da e naposletku doi do toga.Jasno je da e naposletku doi do toga.

Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondanje mudrosti iDalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondanje mudrosti i

svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da esvojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da ese tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo?se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo?

Svakako.Svakako.


30/34


A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onogaA ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onogako je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio kojiko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio kojisu od njih obino prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, takosu od njih obino prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, takoda bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli lida bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli li

30

da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njihda e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih

uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovimuivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovimjunakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog ovekajunakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog ovekasluga i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivisluga i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivina onaj nain?na onaj nain?

Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvimJa mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvimivotom.ivotom.


31/34


Promisli jo i o ovomPromisli jo i o ovom rekoh.rekoh. Kad bi takav ovek ponovo siaoKad bi takav ovek ponovo siao

i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sai seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sasunca, oi ne bi ispunile mrakom?sunca, oi ne bi ispunile mrakom?

Dabome da bi.Dabome da bi.

31

a a , o su mu o o zas ep ene o o u a u ovamoa a , o su mu o o zas ep ene o o u a u ovamo--

onamoonamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratkoa ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet poeleoopet poeleoda se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne bida se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne biizazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvarioizazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvariooi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi nekooi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi nekopo-kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bipo-kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi

mogli da ga uhvate i da to uine.mogli da ga uhvate i da to uine.

Razume se.Razume se.


32/34


Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono to smoOvu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono to smo

ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju saranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju saboravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako,boravkom u tamnici, a svetlo ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako,

nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kaonadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kaoputovanje due uputovanje due u sferu umnogsferu umnog(noton topon), onda si na tragu(noton topon), onda si na tragu

32

. ,. ,

je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kakoje to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kakose te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivogse te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivogc ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemoc ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo

sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanjasagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanjanuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je ununo sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u

podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je upodruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je upodruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um...


33/34

Drutvena priroda praktikih znanjaDrutvena priroda praktikih znanja

Platon ne deli Sokratovo moralno, individualistiko i subjektivnoPlaton ne deli Sokratovo moralno, individualistiko i subjektivnodelatno stanovite (izvor krize polisa).delatno stanovite (izvor krize polisa).

33

Vraa se stanovitu jedinstva praktikog ivota, ali ne vieVraa se stanovitu jedinstva praktikog ivota, ali ne viespontanospontano--obiajnosnom, ve racionalno utemeljenomobiajnosnom, ve racionalno utemeljenom

Etiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktikeEtiku neopozivo povezuje sa drugim disciplinama praktikefilozofije: ekonomijom, pravom i politikom.filozofije: ekonomijom, pravom i politikom.


34/34

Kritika platonizmaKritika platonizma

Platonu se zamera da:Platonu se zamera da:

podvostruavanje sveta (inteligibilni i ulni)podvostruavanje sveta (inteligibilni i ulni)

postavljanje mnotva bivstvenih sutina bez metafizikogpostavljanje mnotva bivstvenih sutina bez metafizikogutemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne ak i od boga)utemeljenja ili osnove (ideje su nezavisne ak i od boga)

34

ne uspelost objanjenja odnosa izmeu ulnih stvari i ideja:ne uspelost objanjenja odnosa izmeu ulnih stvari i ideja: uspeva, eventualno,uspeva, eventualno, epistemoloko objanjenjeepistemoloko objanjenje (kako se stvari(kako se stvari

saznaju), poto se uzima jedinstvosaznaju), poto se uzima jedinstvo logosalogosate ite i aisthesisaaisthesisa

ali ne uspeva ono vanije, ontoloko objanjenje (kako stvari postaju).ali ne uspeva ono vanije, ontoloko objanjenje (kako stvari postaju).

ne objanjava odnose izmeu ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazine objanjava odnose izmeu ideja (npr. vrsta: rod) niti nalazineko stvarno naelo jedinstvaneko stvarno naelo jedinstva

Documents

Aleksandar Cuckovic - Platon