Alzheimerova bolest Pitanja i odgovori Šta je Alzheimerova bolest? Demencija je termin koji ozna�ava gubitak pam�enja i drugih intelektualnih sposobnosti, koji remeti svakodnevni život i samostalno funkcionisanje. Postoji više oblika demencija, a jedna od njih je i Alzheimerova bolest. Nazvana je po Nema�kom lekaru Aloisu Alzheimeru, koji ju je prvi opisao 1906. godine. Starost je najve�i faktor rizika za razvoj AB, javlja se naj�eš�e posle 65 godine živiota, Broj obolelih eksponencijalno raste sa godinama , tako da se smatra da posle 85. godine života skoro svaka druga osoba ima AB. I ljudi mla�i od 65 godina mogu oboleti od Alzheimerove bolesti, ali re�e. Smatra se da žene �eš�e oboljevaju od muškaraca, s napomenom da žene žive duže od muškaraca. Alzheimerova bolest je u samo veoma malom broju slu�ajeva nasledna. Tada se ona javlja u svakoj narednoj generaciji i naziva se „familijarna Alzheimerova bolest“ i njena u�estalost je manja od 5% od svih obolelih. Neka istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju obolele najbliže ro�ake, imaju ve�i rizik od razvoja Alcheimerove bolesti. Rizik se pove�ava ukoliko postoji više obolelih �lanova u jednoj porodici. Koji su simptomu? Bolest je spora, podmukla, progresivna, skoro uvek po�inje sa poreme�ajem novog u�enja i pam�enja i dalje se razvijaju drugi ispadi na operativnom/egzekutivnom planu, gubitak samostalnosti u svakodnevnom funkcionisanju usled izmena na planu: govora, �itanja, pisanja itd, orijentacije u prostoru, kao i zbog izmena na planu ponašanja. Simptomi AB mogu da se razumeju u okviru tri stadijuma njenog razvoja - to su rani, srednji i kasni stadijum. Tako�e, osobe koje neguju ove bolesnike treba da budu svesne da u svim stadijumima mogu da postoje kratki lucidni trenutci (kada su mentalne sposobnosti obolelog bolje nego ina�e, što ne zna�i stvarno poboljšanje bolesti ve� samo uobi�ajene oscilacije stanja posebno u ranijim stadijumima)

RANI STADIJUM

Rani stadijum se �esto ne uo�ava i pogrešno se tuma�i kao "starost" ili kao normalan deo procesa starenja. Pošto je po�etak bolesti postepen teško je da se odredi ta�no trenutak kada je ona nastala. Rani stadijum bolesti karakteriše slede�e:

• Pacijenti prevashodno ispoljavaju poreme�aj pam�enja za nove doga�aje tj doga�aje koji su se skoro desili, i podse�anje ne pomaže!!! Ovakav poreme�aj pam�enja može da dovede do toga da zaborave važne teku�e doga�aje vezane za njihove najbliže (ven�anja, ro�enja, bolesti, smrt) ili važne društvene teku�e doga�aje. Zatim, zaboravljaju ko je zvao telefonom, mogu da naprave zna�ajne greške u uzimanju lekova, da zaborave zakazanu lekarsku posetu...

• Kod pacijenata postoji pad na planu svakodnevnog funkcionisanja – pacijenti mogu da imaju poteško�a u snalaženju u gradskom prevozu, u obavljanju

finansijskih i administrativnih transakcija u banci ili pošti kao npr. pisanje �ekova, pla�anje ra�una, podizanja para sa bankomata

• Pacijent ima problema na planu snalaženja u prostoru i može da se desi da se izgubi i u poznatoj okolini

• Pokazuje teško�e u donošenju odluka • Pacijenti ponekad mogu biti svesni �injenice da zaboravljaju, dok neki pacijenti

zanemaruju svoje probleme sa pam�enjem i mogu ispoljiti ljutnju i nezadovoljstvo kada uku�ani primete njihovu zaboravnost.

• Ponekad se dešava da pacijenti budi nepoverljivi i sumnji�avi prema bliskim ljudima

• Pacijent može da pokazuje znake depresije i anksioznosti. Dešava se i da nema inicijativu i motivaciju. Ponekad se dešava da se pacijenti povla�e iz društva, osame i ne vole da se druže kao ranije, naro�ito na ve�im okupljanjima. Mogu izgubiti i interesovanje za hobije i druge aktivnosti

SREDNJI STADIJUM

Kako bolest napreduje problemi postaju sve o�igledniji i ograni�avaju obolelog u njegovim aktivnostima. Osoba sa AB ima teško�e u svakodnevnom životu. Ovaj stadijum bolesti karakteriše:

• Dalja progresija i produbljivanje poreme�aja pam�enja, kako za doga�aje iz bliske, tako i dalje prošlosti

• Desi se da se pacijenti vra�aju u srednje životno doba, mladost ili detinjstvo, stalno ponavljaju pri�e iz prošlosti. Dešava se da pacijenti po�inju da npr idu na posao, ili u školu...

• Pacijenti ne mogu više da prate emisije na TV-u, ne mogu da �itaju novine... • Javlja se dalji pad na planu samostalnog svakodnevnog funkcionisanja, ne mogu

da obavljaju npr poslove u kuhinji kao ranije, da kuvaju, da �iste, da idu sami u nabavku, potrebna im je pomo� u održavanju li�ne higijene tj za toalet, kupanje, obla�enje, ne razumeju vrednost novca, postaju zavisni od brige druge osobe, ne mogu više da žive sami

• Ima sve više teško�a u govoru • Javljaju se sve ve�i problemi sa prostornom orjentacijom, pacijenti po�inju da se

gube u poznatoj sredini, ne mogu više da se kre�u sami van ku�e • Pacijenti mogu da veruju da ih supružnici varaju, da neko ho�e da im naudi, da ga

uku�ani ili osobe koje brinu o njima potkradaju. Mogu da veruju da su ljudi sa televizije stvarni, da se nalaze u njihovoj ku�i, da sa njima razgovaraju, piju kafu...

• Pacijenti ponekad pokazuju i promene u ponašanju, mogu postati nervozni, svadljivi. Mogu da imaju potrebu da stalno negde idu, da lutaju...

• Može da se desi da pacijenti ne prepoznaju svoju ku�u kao svoju, naro�ito ukoliko su pravljene neke promene u ku�i (promena nameštaja, kre�enje) i traže da idu svojoj ku�i..

KASNI STADIJUM

U ovom stadijumu nastaje potpuna zavisnost i neaktivnost. Smetnje pam�enja su veoma ozbiljne i fizi�ka strana bolesti postaje sve o�iglednija. U ovom stadijumu bolesti dešava se slede�e:

• Problemi sa pam�enjem su jako izraženi. Pacijent ne prepoznaje ni najbliže ro�ake...

• Može da do�e do pojave halucnacija – tj da pacijent vidi ili �uje ono što ne postoji i što drugi ljudi ne vide i ne �uju

• Dolazi do poreme�aja spavanja, može da se desi da pacijent ’’zameni dan za no�’’ • Pacijent sada ne može da funkcioniše sam i treba mu pomo� druge osobe za �ak i

najosnovnije aktivnosti kao što su - hranjenje, obla�enje, osnovna li�na higijena • Govor je jako izmenjen po tipu tzv „praznog govora“ • Kod pacijenta se mogu javiti tzv nevoljni pokreti, trzaji tela. • Može do�i do pojave epilepti�nih napada • Mogu se javiti teško�e sa gutanjem, zatim smetnje sa hodom, poreme�aj kontrole

mokrenja i stolice. Može se desiti da je kretanje toliko ošte�eno, da je neophodno koriš�enje invalidkih kolica

Šta se dešava u mozgu obolelih od AB ili kako nastaje bolest? Alzheimerova bolest nastaje usled promena u nervim �elijama i njihovim me�usobnim vezama u delovima mozga koji kontrolišu funkcije kao što su: pam�enje, pažnja, opažanje, mišljenje, govor, orjentacija, raspoloženje, spretnost i drugo. U tim delovima mozga dolazi do nakupljanja proteina (beta amiloida i tau proteina) koji su promenili svoju formu. Na po�etku bolesti, prva ošte�enja beleže se u delu mozga koji se naziva - slepoo�ni režanj, tj njegovom delu koji se zove hipokampus, što dovodi do ošte�enja pam�enja. Sa napredovanjem bolesti ovaj proces se širi i na druge delove mozga – temeni i �eoni režanj, što dovodi do ošte�enja drugih, gore nabrojanih funkcija.

Faktori rizika za razvoj Alzheimerove bolesti

Ta�an uzrok koji dovodi do svih nabrojanih poreme�aja danas još uvek nije poznat. Do danas su uo�eni razli�iti faktori rizika za razvoj ove bolesti, od kojih na neke možemo uticati, a na neke ne. Smatra se da su osobe koje imaju neke od pobrojanih stanja pod ve�im rizikom da obole od Alzheimerove bolesti FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ AB na koje ne možemo uticat

• starenje • godine života, genetski faktori • ženski pol

FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ AB na koje možemo uticati • depresija • insulinska rezistencija • diabetes melitus – še�erna bolest • hipertenzija – visok krvni ptitisak • hiperholesterolemija – visok nivo holesterola • gojaznost

• trauma glave • smanjena mentalna i fizi�ka aktivnost

Kako se dijagnostifikuje? Za Alzheimerovu bolest ne postoji jedinstven dijagnosti�ki test. Za života, dijagnoza Alzheimerove bolesti se postavlja sa izvesnim stepenom verovatno�e (mogu�a ili verovatna Alzheimerova bolest). Postoje odre�eni testovi koji služe da se isklju�e druga oboljenja koja mogu prourokovati pojavu poreme�aja pam�enja – provera funkcije štitne žlezde, odre�ivanje nivoa Vitamin B12, isklju�ivanje drugih promena na mozgu kao što su šlog ili tumor. Postoje i dodatni dijagnosti�ki testovi koji nam mogu pomo�i da dijagnozu Alzheimerove bolesti postavimo sa ve�im stepenom sigurnosti. Ti testovi su - snimanje glave pozitronskom episionom tomografijom (PET) ili jedno-fotonskom emisionom kompjuterizovanom tomografijom (SPECT), kao i lumbalna punkcija – kada se uzima uzorak te�nosti koja okružuje mozak – cerebro-spinalne te�nosti – i u njemu se odre�uju koncetracije beta amiloida i tau proteina. Na osnovu rezultata ovih dodatnih dijagnosti�kih testova lekar može da ve�om sigurnoš�u da tvrdi da se kod pacijenta zaista radi o Alzheimerovoj bolesti. Kako se le�i? Do danas nije otkriven lek koji može da izle�i AB, ali ni lek za koji je nedvosmisleno pokazano da usporava ili zaustavlja napredovanje bolesti. Ne postoji lek koji može da spre�i pojavu Alzheimerove bolesti kod zdravih ljudi. Za sada postoji simptomatska terapija – što zna�i da ta terapija uti�e na simptome bolesti, ali ne uklanja njen uzrok i ona može u izvesnoj meri i na izvesno vreme da dovede do poboljšanja i/ili da dovede do stabilizacije stanja. Ovakav na�in le�enja odlaže vreme pojave zna�ajnog pogoršanja u svakodnevnom funkcionisanju i izmena na planu ponašanja. Postoje dva terapijska pristupa. Jedan podrazumeva primenu lekova iz grupe inhibitora holinesteraza: donepezil, rivastigmin i galantamin, a drugi primenu lekova koji deluju kao antagonisti NMDA receptora kao što je lek memantin. Postoje i nekoliko grupa lekove koji se mogu davati da bi se bolje kontrolisao poreme�aj ponašanja kod ovih pacijenata (tuga, gubitak inicijative, uznemirenost, potreba da stalno negde ide...). To su lekovi koji se ina�e koriste u le�enju depresije (antidepresivi), zatim benzodiazepini i neuroleptici. Pacijenti koji boluju od Alzheimerove bolesti moraju redovno uzimati terapiju za druga oboljenja koja imaju, jer svako pogoršanje stanja ili eventualna infekcija (visoka tempretura, infekcija mokra�nih puteva, grip...) mogu dovesti do pogoršanja simptoma Alzheimerove bolesti. Širom sveta su danas u�estali napori da se prona�e efikasnija terapija Alzheimerove bolesti. Samim tim, pacijentu su dostupni i novi lekovi, koji su u završnim fazama ispitivanja u okviru klini�kih studija. Alzheimerova bolest je oboljenje koje ne poga�a samo pacijenta, ve� ima uticaja na celu porodicu. Zato je potrebno da se osobe koje brinu o pacijentu dobro upoznaju sa samom boleš�u i sa na�inom na koji bolest napreduje. Staratelj/negovatelj tj osoba koja brine o obolelom, je �esto pod velikim stresom, te se i njima prepru�uje savetovanje, kako bi se lakše izborili sa novonastalom situacijom.