Alati projektnog menadžmenta

1

dr Milenko Heleta

OSNOVE INŽENJERSTVA I SAVREMENE METODE U

INŽENJERINGU

III - deo

Beograd, decembar 2008.

M.Heleta Osnove inženjerstva ...

1

Sadržaj:

7. Sistem kvaliteta prema zahtevu standarda ISO 9001

8. Projektni menadžment

8.1 Planiranje i praćenje dinamike, troškova i drugih resursa projekta

8.2 Planiranje i upravljanje kvalitetom

8.3 Procena i upravljanje rizikom zdravlja i bezbednosti

8.4 Procena uticaja na životnu sredinu

9. Alati i metode u inženjeringu

9.1 QFD – Razvijanje funkcije kvaliteta

9.2 CE - Konkurentni inženjering

9.3 Išikava dijagram

9.3 SPC Statističko upravljanje procesom

9.4 FMEA – Analiza mogućih grešaka i njihovih efekata

9.5 Gantogram i merežni dijagram


2

7. Sistem kvaliteta prema zahtevu standarda ISO 9001 1. Standardizacija menadžment sistema (standarda/sistema):

• postaje prvorazredno pitanje poslovanja organizacija

• na globalnom tržištu

• u dvadeset prvom veku.

2. Pored vlasnika organizacija

• čiji su prioritet profit i

• što brža oplodnja uloženog kapitala,

3. Različite zainteresovane strane:

• kupci, društvena zajednica, zaposleni, isporučioci i vlada,

• na organizovan način vrše sve veći pritisak i

• postavljaju zahteve

• da organizacije adaptiraju svoj menadžment sistem

• prema različitim standardima

• kako bi unapred bili sigurni da će ispuniti njihova očekivanja.

4. U svakoj organizaciji postoji više parcijalnih menadžment sistema kao što su:

• proizvodni menadžment sistem,

• finansijski menadžment sistem,

• kadrovski menadžment sistem,

• strateški menadžment sistem,

• informacioni menadžment sistem i drugi.


3

Tabela I – Standardizovani menadžment sistemi (standardi/sistemi)

Menadžment sistem Standard Korisnik

Oznaka Naziv Oznaka Zinteresovana strana

QMS Quality Management System Menadžment sistem kvaliteta

ISO 9001:200(8) Kupac

EMS Environmental Management System Menadžment sistem životne sredine

ISO 14001:2004 Zajednica - Community

OHSMS Occupational Health and Safety Management System Menadžment sistem zdravlja i bezbednosti zaposlenih

OHSAS 18001:2007 Zaposleni

CSRMS Corporate Responsibility Social Management System Korporacijski menadžment sistem socijalne odgovornosti

SA 8000 / ISO 26000: 2010 (plan)

Zaposleni Društvo - Society

FMS Financial Management System Finansijski menadžment sistem

Sarbanes – Oxley Act Akcionari

FSMS Food Safety Management System Menadžment sistem bezbednosti hrane

HACCP / ISO 22000:2005

Kupac

SMS Security Management Systems Menadžment sistem bezbednosti

ISO/PAS 28000:2005 Akcionari Zajednica - Community

ISMS Information Security Management Systems Menadžment sistem bezbednosti informacija

ISO/IEC 27001:2005 Akcionari

CTCL Competence of the Testing and Calibration Laboratori Kompetentnost ispitnih i metroloških laboratorija

ISO / IEC 17025:1999 Kupac

DMS Dependability Management System Menadžment sistem pouzdanosti

IEC 60300 Kupac

Integracija standarda / sistema

• sa postojećim sistemima u organizaciji

• u jedan operativan menadžment sistem

• predstavlja prvorazredno pitanje za savremene menadžere.


4

Definicija po standardu ISO 9000:2005

QMS - ISO 9000:2001 - (Quality management system) - Menadžment sistem kvaliteta

“Menadžment sistem (sistem menadžmenta) kojim se, sa stanovišta kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja”.

Standardi serije ISO 9000 za QMS:

• prvi put su doneseni 1987. godine

• 1994. godine urañena je njihova prva revizija, a

• 2000. godine je usvojena njihova nova verzija

• 2005. godine donesen je novi standard ISO 9000

• 14. novembra 2008. godine donesena je nova verzija standarda ISO 9001, koja ne sadrži bitne izmene

Standardi serije ISO 9000 sastoji se od sledećih standarda:

• ISO 9000:2005 – Menadžment sistemi kvaliteta – Osnove i rečnik

• ISO 9001:2000(8) – Menadžment sistemi kvaliteta – Zahtevi

• ISO 9004:2000(8 – Menadžment sistemi kvaliteta – Smernice za poboljšanje performansi.


5

Principi QMS

1. Fokus na kupca

2. Liderstvo

3. Uključivanje ljudi

4. Procesni pristup

5. Sistemski pristup menadžmenta

6. Kontinualna poboljšanja

7. Donošenje odluka na bazi činjenica

8. Obostrano dobitni odnosi sa isporučiocima

Ciljevi QMS

QMS, kroz proces kontinualnih poboljšanja, istovremeno unapreñuje :

1. Zadovoljstvo kupaca

2. Efektivnost QMS kroz ispunjenje ciljeva organizacije

3. Unapreñenje strukture organizacije primenom procesne organizacije

4. Razvoj resursa


6

Procesni model QMS-a

4. KONTINUALNA MENADŽMENT SISTEMA

5.ODGOVORNOMENADŽMEN

6.MENADŽMERESURSI

8. MERENJE, I

7. REALIZACIJA PROIZVO PROIZV

KUPCI

KUPCI

ZAHTE -

ZAD - VOLJST

IZLAZ ULAZ

P

DC

A


7

Struktura zahteva ISO 9001:2000

7. Procesi za realizaciju proizvoda • Procesi orijentisani prema kupcu • Razvoj i projektovanje • Nabavka • Proizvodanja i realizacija usluga • Oprema za praćenje i merenje

6. Menadžment resursima • Obezbeñivanje resursa • Ljudski resursi • Infrastruktura • Radna sredina

5. Odgovornost rukovodstva • Obaveze i delovanje rukovodstva • Usresreñenost na kupce • Politika kvaliteta • Planiranje i ciljevi kvaliteta • Odgovornosti, ovlašćenja i komunikacije • Preispitivanje od strane rukovodstva

4. Menadžment sistem kvaliteta • Opšti zahtevi • Zahtevi za dokumentaciju i zapise

8. Merenje, analize i poboljšanja • Merenje zadovoljstva kupca • Interne provere • Praćenje i merenje procesa • Praćenje i merenje proizvoda • Upravljanje neusaglašenim proizvodom • Analize podataka • Poboljšanja


8

Organizaciona šema jedne inženjering organizacije

DIREKTOR

PRK

SLUŽBAKVALITETA

OBEZBEðENJE IUPRAVLJANJE

KVALITETA

ODBOR ZAKVALITET I

RAZVOJ

KONTROLISANJE/ ISPITIVANJE

SLUŽBA MARKETINGASLUŽBA PROJEKTOVANJA I

I REALIZACIJE

ODELJENJE PRIPREMEI REALIZACIJE

ODRZAVANJE/ TRANSPORT

ODELJENJEPROJEKTOVANJA

SKLADIŠTA

SEKRETARIJAT(OPŠTI I PRAVNI POSLOVI)

RUKOVODILAC

UGOVARANJE/ PRODAJA

NABAVKA

RUKOVODILAC

ISTRAŽIVANJETRŽIŠTA

RUKOVODILAC

431 432 433 435434

G R A D I L I Š T A - UPRAVNIK- GLANI INŽ. KVALITETA- BRIGADIR- RUKOVODILAC FAZE- MONTER

FINANSIJE

SERVIS

RUKOVODILAC

GRUPEPOSLOVA

GRUPEPOSLOVA

GRUPEPOSLOVA

100

200 300 400

101 102

301

302

201

202

203

410 420

421

423

422

430


9

Hijerarhija dokumenata QMS-a

Nivo 1

Politika i ciljevi

Poslovnik

Nivo 2

Procedure

Nivo 3

Radna uputstva, Kontrolna uputstva, Planovi i programi, Preporuke, Specifikacije, Crteži, Recepture

Nivo 4

Zapisi


10

Mapa poslovnih procesa jedne inženjering organizacije

ZA

HT

EV

I KO

RIS

NIK

A

ZA

DO

VO

LJS

TV

O K

OR

ISN

IKA

PODUGOVARACI - ISPORUCIOCI - PODIZVOÐACI

VIZIJASTRATEGIJA

QM.422.01

PROCES IZRADE BIZNIS PLANA

PR.540.01

PROCES RELACIJA SA KORISNICIMA

PR.720.01

RADNI NALOG720.01

Sopstveni razvoj

300

100

Izbor podugovaraca

PROCES PODUGOVARANJA

I NABAVKEPR.740.01

300

- KLJUCNI PROCESI

KOMUNIKACIJEREKLAMACIJE

MERENJE ZADOVOLJSTVA

KORISNIKAPR.720.01

ULAZ

ULAZ

OBJEKAT

PLAN PROJEKTAPR.730.01

PROJEKAT

PROCES RAZVOJA KADROVA PR.620.01

PROCES

PROCES PROJEKTOVANJA I

RAZVOJAPR.730.01

500

VALIDACIJA

VERIFIKACIJA

VERIFIKACIJA

400

100100

PR.740.01

PR.750.01

PR.730.01

300

PROCESI ZA PODRŠKU200 - OZNAKA VLASNIKA PROCESA IZ

ORGANIZACIONE ŠEME

UPUTSTVA ZA

IZVOÐENJE

IN.730.XX

PODPROCESI

VERIFIKACIJA

PR.730.01

300

500

400

200

200

PROCES REALIZACIJEINŽENJERING

USLUGA PR.750.01

PLANIRANJE I PRIPREMAPR.750.01

PLANIRANJE I PRIPREMAPR.750.01

VERIFIKACIJA

OBJEKAT

400400

500

500500

200


11

Vrste provere i ocene QMS-a

Druga stranaPrva strana Treca strana

Interna provera

Samoocenjivanje

Eksterna provera od zainteresovane

strane (kupac...)

Eksterna proveraSertifikacija

ISO 19011:2002

HACCP

OHSAS 18001

ISO 14001

ISO 9001ProveraOcena

Sertifikacija


12

Šema akreditacije i sertifikacije

Akreditaciono telo

Sertifikaciona tela Laboratorije

Kon

trol

na te

la

Ispi

tne

Met

rolo

ške

QM

S -

ISO

900

1

EM

S -

ISO

140

01

Kad

rovi

Pro

izvo

d

Organizacija Kadrovi Proizvod

Kupac

Akreditacija

Proizvod

Ispitivanje

EN 45011,12,13

OH

SM

S –

OH

SA

S 1

8001

Sertifikacija - ISO 19011

Društvena zajednicaZaposleni

Zaniteresovane strane


13

8. Projektni menadžment



8.3 Procena uticaja na životnu sredinu

8.4 Procena i upravljanje rizikom zdravlja i bezbednosti


14


Definicije projekta i upravljanja projektom su date u poglavlju 1.2 ovog pisanog materijala.

Projekti, prema vrsti i svom sadržaju, mogu biti: ▪ investicioni, ▪ projekti istraživanja i razvoja, ▪ informatički projekti, ▪ projekti restruktuiranje ili likvidacije, ▪ projekti uvoñenja sistema kvaliteta, životne sredine, itd., ▪ izvoñački projekti, ▪ izdavački projekti, itd.

U ovom poglavlju se razmatra projekat, bez obzira na njegovu vrstu i sadržaj, koji predstavlja niz organizovanih aktivnosti za ostvarenje odreñenog cilja, u pogledu: ▪ obuhvata ili obima, ▪ kvaliteta, ▪ rokova, ▪ troškova, i ▪ uticaja na životnu i radnu sredinu.


15

Odnos izmeñu ciljeva svakog projekta

Projektom se upravlja da bi se smanjili ili izbegli rizici za ostvarenje ciljeva projekta.

CENA - TROŠAK

ROKOVI

KVALITET

CILJEVI PROJEKTA

OBUHVAT

UTICAJ NA OKOLINU


16

Model upravljanja projektom

OB

UH

VA

T R

OK

OV

I

KVALITET

TROŠKOVI INICIRAJ

PROJEKAT

PRIMENI PROJ. MENADŽMENT

IMENUJ RUK. PROJ.

PLANIRAJ

IZGRADI TIM

REALIZUJ PROJEKAT

VERIFIKUJ

PRATI REALIZACIJU

ZAVRŠI PROJEKAT

IZVEDI POUKE

PROIZVOD

CILJEVI PROJEKTA

OKRUŽENJE, TEHNOLOGIJA,

LJUDI

+

SVRHA PROJEKTA

OGRANIČENJA

ISHOD

USPEŠNOST PROJEKTA

SITUACIJA KONCIPIRAJ / PROJEKTUJ

-

PROFESIONALNE AKTIVNOSTI

UPRAVLJAČKE AKTIVNOSTI

PROJEKAT

UTICAJ NA OKOLINU


17

Rukovodilac projekta (project manager) treba da bude: ▪ integrator aktivnosti, ▪ komunikator sa raznim grupama na projektu, ▪ voña i koordinator projekta, ▪ onaj koji donosi odluke, ▪ kreator radne klime.

Rukovdioca projekta bi trebalo imenovati što pre, odmah na početku projekta.

Kada imenovati rukovodioca projekta


18

Šta treba da zna rukovodilac projekta?

Kada je u pitanju komuniciranje treba da: ▪ ume da sluša, i da ▪ ume da ubedi.

Kada je u pitanju organizacija, treba da poznaje: ▪ sistem planiranja i planiranje, i ▪ da zna da postavlja ciljeve.

Kada je u pitanju timski rad, treba da: ▪ zna kako da sastavi tim, ▪ zna da se uživi u ulogu drugog, ▪ zna da motiviše druge, ▪ poseduje smisao za razvijanje timskog duha.

Kao lider, rukovodilac projekta, treba da:

▪ daje lični primer u radu, i ▪ ima sposobnost delegiranja nadležnosti / odgovornosti na druge.


19

Planiranje projekta

Planiranje projekta se, pre svega, vrši radi: ▪ Usmeravanja svrhe projekta ▪ Identifikovanja odgovornosti, akcija i rizika na projektu ▪ Usmeravanje i praćenje tekućih projektnih aktivnosti ▪ Preispitivanje i pripremanje projekta za promene. U osnovi svaki projekat ima sledeći sadržaj: ▪ ciljeve projekta ▪ obuhvat sadržaja projekta ▪ organizacija, odgovornosti i ovlašćenja na projektu ▪ termin plan aktivnosti ▪ budžet projekta ▪ plan resursa ▪ plan kvaliteta ▪ procen uticaja projekta na životnu sredinu ▪ procenu rizika opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu ▪ praćenje (monitoring) realizacije projekta ▪ okončanje projekta


20

Proces planiranja odozgo na dole

CILJEVI PROJEKTA

DETALJNO PLANIRANJA

PLANIRANJE SUMIRANJE INFORMISANJE


21

Ilustrativni primer početnih faza plana realizacije projekta

ID Task Name Duration Start

1 Ukupno trajanje projekta 31 days? Tue 8/1/06

2 Planiranje projekta 2 days Tue 8/1/06

3 Formiranje projektnog tima 1 day Tue 8/1/06

4 Definisanje ulaznih elemenata za projekat 1 day Wed 8/2/06

5 Izrada plana projekta 1 day Wed 8/2/06

6 Preispitivanje plana projekta 0 days Wed 8/2/06

7 Projektovanje 4 days Fri 8/4/06

8 Proračuni i koncepcija 1 day Fri 8/4/06

9 Idejni projekat 1 day Mon 8/7/06

10 Preispitivanje i verifikacija 0 days Mon 8/7/06

11 Projektovanje 1 day Tue 8/8/06

12 Preispitivanje, verifikacija i valorizacija rezultata 0 days Thu 8/10/06

13 Tehnologija izvo ñenja 2 days? Thu 8/10/06

14 Tehnologija 1 day Thu 8/10/06

15 Komletiranje projekta 1 day? Fri 8/11/06

16 Preispitivanje, verifikacija i valorizacija projekta 0 days Mon 8/14/06

17 Izbor isporu čilaca i podugovaranje 9 days? Mon 8/14/06

18 Definisanje plana nabavke 1 day? Mon 8/14/06

19 Definisanje zahteva za nabavku 1 day? Tue 8/15/06

20 Istraživanje tržišta isporučillaca-podugovarača 1 day Wed 8/16/06

21 Dostavljanje upitnika za ocenu isporučioca - podugovara1 day? Thu 8/17/06

22 Ocena i izbor isporučilaca-podugovarača 1 day Fri 8/18/06

23 Dostavljanje zahteva za ponudu 1 day? Mon 8/21/06

24 Prijem, selekcija i izbor ponuda 1 day? Tue 8/22/06

25 Podugovaranje 1 day? Thu 8/24/06

DM/EM/GD

MP

MP

8/2

MP

MP

8/7

Projektant 1

8/10

Projektant tehnologije 1

MP

8/14

MP

MP

Koordinator podugovaranja


KP/MM/GD


KP/MM/GD

KP/MM/GD

M T W T F S S M T W T F S S M T W T F S S M T W T F SJul 30, '06 Aug 6, '06 Aug 13, '06 Aug 20, '06

Korišćeni program: MS Project


22

Ilustrativni primer završnih faza plana realizacije projekta

ID Task Name Duration Start

26 Nabavka 4 days? Fri 8/25/06

27 Uvoz 1 day Fri 8/25/06

28 Administrativni poslovi uvoza 1 day Sun 8/27/06

29 Domaća nabavka 1 day Sun 8/27/06

30 Prijemna verifikacija proizvoda 1 day? Mon 8/28/06

31 Situacija za plaćanje i naplatu 1 day? Tue 8/29/06

32 Preispitivanje realizacije ugovora 0 days Tue 8/29/06

33 Izvoñenje radova 6 days? Wed 8/30/06

34 Projekt menadžment 1 day Wed 8/30/06

35 Kompletiranje planova izvoñenja i kvaliteta izvoñač 1 day? Thu 8/31/06

36 Izvoñenje 1 day Fri 9/1/06

37 Nadzor 1 day Mon 9/4/06

38 Verifikaciina kontrolisanja i ispitivanja u procesu 1 day Tue 9/5/06

39 Kompletiranje situacija za naplatu 1 day? Wed 9/6/06

40 Preispitivanje realizacije ugovora 0 days Thu 9/7/06

41 Primopredaja proizvoda 3 days? Thu 9/7/06

42 Završna verifikacija i provera 1 day Thu 9/7/06

43 Primopredajne aktivnosti 0 days Thu 9/7/06

44 Okončanje posla 1 day? Fri 9/8/06

45 Naplata garancija za dobro izvršenje posla 1 day? Mon 9/11/06

Isporu čilac

Isporu čilac

MP/PRK

MP/MM

8/29

MP

MP/PRK

Podugovara č 1

MP?

MP/PRK

MP/MM

9/7

MP/PRK

9/7

MP/MM

MM

S M T W T F S S M T W T F S S M T W T F S S M T W T FAug 20, '06 Aug 27, '06 Sep 3, '06 Sep 10, '06

Korišćeni program: MS Project


23

Procena i budžetiranje troškova

Budžetiranje projekta se vrši sa ciljem da se: ▪ mere troškovi projekta ▪ upravlja troškovima projekta ▪ upravlja protokom novca na projektu (Cash flow)

Osnovni kriterijum planiranja i praćenja protoka novca na projektu (cash flow) je da bude uravnotežen odliv gotovine i priliv gotovine. Kada to nije slučaj nedostatak gotovine treba pokriti obrtnim sredstvima organizacije.

PRILIV

GOTOVINE

ODLIV

GOTOVINE

VREME ODVIJANJA PROJEKTA

NEDOSTATAK

SREDSTAVA

Pregled novčanih tokova na projektu – evo kako doñe do nedostatka sredstava


24

Praćenje (monitoring) realizacije projekta

Praćenje realizacije projekta je neophodno iz sledećih razloga:

▪ da se nadzire progres na projektu, ▪ da se nadziru troškovi na projektu, ▪ da se prati efikasnost odvijanja projekta i ▪ da se prati kvalitet izvedenih radova.

Za praćenje realizacije projekta neophodno je da postoje redovni izveštaji o stanju na projektu. Obično se rade sedmični i/ili mesečni izveštaji.

Dobar izveštaj o stanju na projektu sadrži:

▪ ostvarnu dinamiku radova u odnosu na planiranu, ▪ ostvarene troškove u odnosu na planirane, ▪ potpisane situacije od strane investitora kao podloge za fakturisanje, ▪ pregled angažovanih radnika i potrebni radnici za naredni period, ▪ potrebna sredstva za naredni period u odnosu na planirana, ▪ angažovanu opremu i potrebnu opremu za naredni period, ▪ broj i vreme zastoja na opremi, ▪ troškove kvaliteta – zastoje i dorade zbog grešaka, ▪ broj incidena i povreda na radu i njihove posledice, ▪ identifikovane probleme i ▪ predlog korektivnih i preventivnih mera.


25


Plan kvaliteta(Quality plan – QP) Plan kvaliteta, kao minimalno, uključuje sledeće:

a. Kratak opis ugovorenog sadržaja projekta.

b. Organizacionu šemu osoblja koje je uključeno u projekat. Osoblje za kvalitet i nadzor treba identifikovati imenom i titulom, zajedno sa opisom poslova.

c. Lista zadataka od preispitivanja ugovora do završetka i predaje objekta.

d. Lista zadataka treba da sadrži sledeće informacije kao minimum;

- opis aktivnosti

- osobe odgovorne za izvoñenje aktivnosti

- upravljačke dokumente ili procedure

- izlazne dokumente (zapise)

e. Lista standardnih procedura koje se koriste u realizaciji projekta.

f. Lista specifičnih procedura za realizaciju projekta.

g. Lista podugovarača/isporučilaca.

h. Lista planova kontrolisanja i ispitivanja (ITP) koji će biti korišćeni.

i. Lista propisa i standarda koji će se koristiti pri realizaciji projekta.

j. Specifične forme za proveru (audit) uključivo i provere podugovarača, kao i forme za provere koje koriste podugovarači.


26

Plan kontrolisanja i ispitivanja ( Inspection and Test Plan – ITP)

Plan kontrolisanj i ispitivanja – ITP se radi za glavne aktivnosti projekta i treba da sadrži kao minimum:

a. Planirane aktivnosti ključnih procesa (projektovanje, nabavka, proizvodnja, ugradnja), aktivnosti verifikacije i kontrolisanja kvaliteta hronološki kako će se vršiti.

b. Procedure, radna uputstva, ček liste, itd. koje se koriste za upravljanje projektom.

c. Tip verifikacije i validacije koji se provode kao što su; ▪ preispitivanje dokumenata, ▪ aktivnosti svedočenja (witness activity), ▪ zaustavne tačke (hold point), ▪ ispitivanja, prijemna ispitivanja, itd.

d. ITP sadrži legendu za identifikaciju značenja svake verifikacije.

e. Standarde, specifikacije ili crteže po kojima se vrše verifikacione aktivnosti.

f. Verifikacione dokumente za svaku aktivnost.

g. Ovlašćenja za svaku aktivnost verifikacije.

h. ITP sadrži kolonu za verifikacione aktivnosti investitora koje sam zahteva, koje zahteva njegov agent ili od njega ovlašćena treća strana.

i. ITP sadrži kolonu u koju investitor može da označi dokument koji je rezultat kontrolisanja ili ispitivanja.


27

Deo ITP - Nadzor tipskih ispitivanja prototipa DV stubova u fabrici Sign Authority for verification Procedure or Standard, Record or ITP

of Check Verification activity Responsible Date Third instruction specification check list Of Signe of point verification Supplyer Investor party or drawing Subcontractor verification

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

CP 2.6,1 Supervision of type load test of suspension tower type TL EXT + 9 – 132 kv

03-07.03.03 T Certificate

CP 2.6,2 Supervision of type load test of tension tower type T3 EXT + 6 – 132 kv


CP 2.6,3 Supervision of type load test of suspension tower type SL EXT + 6 – 33 &11kv


CP 2.6,4 Supervision of type load test of tension tower type TT EXT + 3 – 33 kv

S.Bunić

02-05.04.03

W,H

T

PR.730.01

IEC

Certificate

Institut

Deo ITP - Prijemna kontrolisanja i ispitivanja DV stubova na jednom gradilištu Sign Authority for verification Procedure or Standard, Record or ITP or

of Check Verification activity Responsible Date Third instruction specification check list of Sign of point verification Supplyer Investor party or drawing Subcontractor verification

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

LOT 1

3.1,18 Inspection of quantity 10.05.03 I IN.824.01 Packing list FM.740.06 -

3.1,19 Visual inspection of quality

M.Radović

10.05.03 I IN.824.01 Packing list FM.740.06 -

LOT 2

3.2,18 Inspection of quantity 10.06.03 I IN.824.01 Packing list FM.740.06 -

3.2,19 Visual inspection of quality

M.Radović

10.06.03 I IN.824.01 Packing list FM.740.06 -

Type of verification: Put to colume 5, 6 i 7: I – Inspection ponit T – Test point W – Witness point H – Hold point DR – Documentation review


28

8.3 Procena uticaja na životnu sredinu projekta

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu sadrži: ▪ podatke o nosiocu projekta; ▪ opis lokacije na kojoj se planira izvoñenje projekta; ▪ opis projekta; ▪ proizvodne procese ili tehnologiju; ▪ obim proizvodnje; ▪ kontrolu zagañenja; ▪ ureñenje odlaganja otpada; ▪ ureñenje pristupa i saobraćajnih puteva; ▪ odgovornost i proceduru za upravljanje životnom sredinom, ▪ planove za vanredne prilike; ▪ način dekomisije, regeneracije lokacije i dalje upotrebe. ▪ prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini (mikro i makro lokacija); ▪ opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu; ▪ procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa; ▪ opis mera predviñenih u cilju sprečavanja, smanjenja i, gde je to moguće, otklanjanja

svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu; ▪ program praćenja uticaja na životnu sredinu.


29

8.4 Procena i upravljanje rizikom zdravlja i bezbednosti na radu Za svaki projekat se vrši procena rizika pojave opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu tokom realizacije projekta, koja obuhvata minimalno sledeće aktivnosti:

(a) identifikaciju opasnosti,

(b) procenu značaja rizika koja obuhvata ▪ verovatnoću pojave opasnosti i ▪ jačinu opasnosti

(c) pregled propisa koje treba primeniti i zahtevanih mera,

(d) kontrolne mere koje se koriste za eliminaciju/smanjenje/kontrolu rizika kome se izlažu zaposleni.

Procena rizika obuhvata opasnosti koje se odnose na sledeće kategorije:

a) sve materijale kojima se manipuliše tokom ugradnje,

b) sve mašine, ureñaje, alate i drugu opremu sa kojom se radi,

c) sve aktivnosti (metode, operacije, zadatke, itd.) koje se vrše u svim procesima realizacije projekta.

Pored ovoga upravljanje rizikom zdravlja i bezbednosti na radu obuhvata i sledeće aktivnosti:

a) reagovanje u slučaju vanrednih situacija i

b) istraživanje incidenata, ako do njih doñe.


30

Ilustrativni primer dokumenta za ocenu opasnosti i rizika po zdravlje i bezbednost za rad na otvorenom prostoru

DOKUMENT ZA OCENU OPASNOSTI I RIZIKA

Opasnost Ljudi u riziku Značaj procene opasnosti Index rizika

Kontrolne mere Napomene

Verovatnoća 0 1 2 3 4 5 Izlaganje suncu Radnici Jačina 0 1 2 3 4 5

12 Obezbeñeni kačketi

Verovatnoća 0 1 2 3 4 5 Udisanje prašine Radnici

Jačina 0 1 2 3 4 5 10 Obezbeñena maska za

prašinu

Verovatnoća 0 1 2 3 4 5 Jačina 0 1 2 3 4 5

KRATAK PREGLED PROCENE RIZIKA

Primenjeni propisi Zahtevane mere Potrebna upozorenja i instrukcije

Potrebna zaštitna oprema

Pregledano i odobreno

Datum Potpis

Dodatne napomene


31

9. Alati i metode u inženjeringu

9.1 QFD – Razvijanje funkcije kvaliteta

9.2 CE - Konkurentni inženjering

9.3 Išikava dijagram

9.3 SPC Statističko upravljanje procesom

9.4 FMEA – Analiza mogućih grešaka i njihovih efekata

9.5 Gantogram i merežni dijagram


32

9.1) RAZVIJANJE FUNKCIJE KVALITETA (QFD – Quality F unction Deployment)

Varijante i sinonimi: Kuća kvaliteta

4

- matrica me ñusobnih odnosa

- tehni čke karakteristike

- potrebe kupaca

- ciljne vrednosti

- bar dijagram

2

1

35

6

6

5

4

3

2

1

- korelaciona matrica

Kuća kvaliteta


33

Svrha alata:

Razvoj ili redizajn proizvoda zasnovano na zahtevima kupaca. Promoviše višefunkcionalni timski rad i konkurentni inženjering u kompaniji. Skraćenje vremena razvoja proizvoda.

Opis alata:

QFD je sistem planiranja kroz proces razvoja proizvoda, od inicijalnog planiranja proizvoda, kroz detaljan plan razvoja proizvoda, proces planiranja i finalno planiranje proizvodnje. Sistem obezbeñuje procesno fokusiranje na kupce i njihove zahteve u svim fazama.

QFD koristi liste, često u matričnoj formi, za dokumentovanje procesa razvoja proizvoda. Prva i najbolje znana matrica (često zvana "Kuća kvaliteta"), se koristi za prevoñenje kupčevih zahteva u tehničke performanse karakteristika proizvoda.

Klju čni faktori uspeha:

Precizne marketinške informacije o zahtevima kupca, multifunkcionalni timski rad i povratne sprege u svim fazama razvoja proizvoda.


34

9.2) KONKURENTNI INŽENJERING (C ONCURRENT ENGINEERING - CE) Sinonimi i varijante naziva: simultani (istovremeni) inženjering

Klasično, serijsko i simultano, paraleno (CE) odvijanje procesa kod razvoja novog proizvoda


35

Svrha alata:

Integracija različitih funkcija kompanije tokom razvoja proizvoda ili procesa. Za razvoj visokokvalitetnog proizvoda pri niskim troškovima i za kratak vremenski period.

Opis alata:

Konkurentni inženjering je skup principa, metoda, tehnika i alata koji omogućuje paraleleno odvijanje različitih procesa.

Uspešnost implementacije CE zasniva se na dobrim komunikacijama i povezanosti izmeñu različitih funkcija i procesa kompanije, u prvom redu razvoja i proizvodnje.

CE zavisi od korišćenja mnogih drugih alata kvaliteta kao što su QFD i DOE.


Timski rad i definisan proces razvoja.


36

9.3) IŠIKAVA (ISHIKAWA) DIJAGRAM Varijante i sinonimi naziva: Dijagram uzrok-posledica, dijagram riblja kost.

Okruženje

Ljudi

Oprema Metode

Materijal

Posledica

Išikava dijagram


37

Svrha alata:

Sistematično istraživanje svih mogućih uzroka koji mogu dovesti do odreñenih posledica.

Opis alata:

1. Jasno definisati posledice. 2. Nacrtati "riblju kost" koristeći odgovarajuće familije uzroka, npr. ljudi, okruženje... 3. Razmotriti podfamilije uzroka (koristeći metodu Brainstorming) i zabeležiti ih na dijagramu.

Pet preporučenih familija uzroka:

• okruženje, • materijal, • ljudi, • oprema, • organizacija/metode


Rad u grupama. Izvršiti izbor familija i podfamilija da bi se izbeglo da jedan uzrok pripadne u nekoliko podfamilija.


38

9.4) SPC – STATISTIČKO UPRAVLJANJE PROCESOM (SPC - Statistic Proces Control)

SPC - PREDSTAVLJANJE I ANALIZA PODATAKA

Varijante i sinonimi naziva i svrha alata

Nakon sakupljanja podataka primenjuju se alati za njihovo predstavljanje i analizu. Na slici su prikazani najčešći alati koji se koriste za predstavljanje i analizu podataka.

a) Kontrolne karte

Služe za svakodnevno praćenje parametara procesa i za signalizaciju kada proces preñe utvrñene granice.

b) Bar dijagram

Predstavlja sumarno podatke na jednostavan i razumljiv način u obliku grafičkih kolona.

c) Dijagram rasipanja

Odreñuje odnose izmeñu različitih vrsta podataka.

d) Histogram

Predstavlja vertikalni bar grafik koji prikazuje distribuciju podataka u obliku frekfencija pojavljivanja za specifične vrednosti podataka.

e) Pareto dijagram

Najčešće korišćeni statistički alat za analizu problema. On grafički sumira podatke u cilju fokusiranja pažnje na glavne razloge pojave odreñenog rezultata i utvrñivanje odnosa izmeñu uzroka i posledice.

f) Pareto dijagram sa kumulativnom krivom

Kumulativna distribuciona linija ("cum" linija) je dodatna dimenzija Pareto analize. "Cum" linija pokazuje kumulativnu distribuciju dogañaja u procentima (ukupan procenat dogañaja je 100%).


39

1 2 3 4 5 6 7 8Casovi u smeni

a) Kontrolna karta

GKG - Gornja kontrolna granicaDKG - Donja kontrolna granica

GKG

DKG

28

26

24

22

20

Bro

j pro

izvo

da p

roiz

vede

nih

toko

m s

vako

g ca

sa u

sm

eni

Ponedeljak Utorak Sreda Cetvrtak PetakOdsustvo sa posla po danima u sedmici

b) Bar grafikon

Procenat

35

30

25

20

15

10

5

Iznos prekoracenja rokova

a) Dijagram rasipanja

Izno

s od

boje

nih

proi

zvod

a

Fre

kfen

cija

Prihvatljivo

Tolerancije

d) Histogram

55 22 66 11 Ostali

Poslovi prepravki po odelenju

e) Pareto dijagram

Odel.

50

40

30

20

10

Bro

j pos

lova

pre

prav

ki

Uzroci za poslove prepravkif) Pareto dijagram sakumulativnom krivom

100

80

60

40

20

10

0

Alati za predstavljnaje i SPC analizu podataka

Klju čni faktori uspeha: Korišćenje programskog softvera iz ove oblasti znatno olakšava posao.


40

9.5. FMEA – ANALIZA MOGU ĆIH (VRSTA, MODALITETA) GREŠAKA I NJIHOVIH EFEKATA (FMEA - Filare Mode and Effects Analysis)

Varijante i sinonimi naziva:

Procedura za analizu potencijalnih vrsta grešaka u sistemu, klasifikovanih prema njihovim efektima. Analiza efekata se odnosi na proučavanje posledica grešaka

Svrha alata:

1. Razvijanje sistemskih zahteva da bi se minimizirala verovatnoća grešaka. 2. Razvijanje metoda projektovanja i ispitivanja sistema da se osugura eliminisanje grešaka. 3. Ocena zahteva kupca da se osigura da ne doñe do porasta potencijalnih grešaka. 4. Identifikacija karakteristika razvoja koje doprinose pojavi grešaka, minimiziranje i eliminisanje ovih efekata. 5. Označavanje i upravljanje potencijalnim rizicima u projektovanju. Ova pomoć eliminiše iste greške u budućim

projektima. 6. Obezbeñenje da bilo koja greška koja se može pojaviti neće ugroziti zdravlje korisnika ili opasno uticati na

sistem.

Opis alata:

Proces za voñenje FMEA je razvijen u tri faze: 1. Utvrñivanje svih vrsta mogućih (modaliteta) grešaka zasnovanih na funkcinalnim zahtevima i njihovim

efektima. 2. Posmatranje uzroka i posledica grešaka, verovatnoće pojavljivanja i/ili otkrivanja i ocena rizika. 3. Definisanje odgovarajućih mera i ispitivanje njihove efektivnosti. Takoñe je potrebno verifikovati razvoj.


Efektivnost FMEA zavisi od članova tima koji ispituje greške i limitirana je njihovim iskustvom. Ako vrste grešaka ne mogu biti identifikovane potrebno je eksterna pomoć. Korišćenje tabela za analizu je obavezno, a softver može unaprediti proces FMEA.


41

Tabela za FMEA – Analiza mogućih grešaka i njihovih efeketa GREŠKA I POSTOJEĆE STANJE II POBOLJŠANO STANJE

Karakteristike

proizvoda, procesa / operacija

Funkcionalni

zahtevi

Vrsta moguće greške

Posledica moguće greške

Uzroci moguće greške

Tekuće aktivnosti QA/QC

R1

(P

F)

R2

(F

DV

)

R3

(P

FR

)

R (

RP

N)

Predložene korektivne

mere

Izvršilac

mera / rok Primenjene korektivne

mere

R1

(P

F)

R2

(F

DV

)

R3

(P

FR

)

R (

RP

N)

FMEA TIM R1

VEROVATNOĆA POJAVE GREŠKE

(PF)

R2 ŠTETA ZBOG

GREŠKE (FDV)

R3 VEROVATNOĆA

OTKRIVANJA GREŠKE

(PFR)

R=R1xR2xR3 OCENA RIZIKA

(RPN) IME I PREZIME / SLUŽBA

POTPIS

ZANEMARLJIVA 1 ZANEMARLJIVA 1 ZANEMARLJIVA 1

MALA 2-3 MALA 2-3 MALA 2-5

SREDNJA 4-6 SREDNJA 4-6 SREDNJA 6-8

VELIKA 7-8 VELIKA 7-8 VELIKA 9

VRLO VELIKA 9 VRLO VELIKA 9-10 VRLO VELIKA 10

NIZAK R < 50 SREDNJI R=50 – 200 KRITIČAN R > 200


42

9.6. GANTOGRAM I MREŽNI DIJAGRAM (Gant Chart and Ne twork Diagram)

Varijante i sinonimi naziva:

Gantogram ili Pert-dijagram.

Svrha alata:

Alati služe kao pomoć pri planiranju projekta.

Opis alata:

Gantogram predstavlja grafički prikaz zadataka u vremenu sa definisanim početkom, trajanjem, završetkom i neophodnim resursima.

Mrežni dijagram predstavlja grafički prikaz zadataka koji sadrži i funkcionalne veze izmeñu aktivnosti.


Upotreba softvera povećava efektivnost alata.


43

Mrežni dijagram

Hijerarhija planova sa jednim gantogramom i dva mrežna dijagrama

Aktivnosti

A B C D E F

Vreme

Nivo 1

GANTOGRAM – NIVO 1 Plan ključnih dogañaja

Nivo 2

Detalji

Mrežni dijagram

Nivo 3

Detalji

Documents

Alati projektnog menadžmenta