Aktivnosti i tehnike radionicarskog rada.pdf

Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“ Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention) Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović

Autor teksta: Stanislava Vidović

IV Radionica: Aktivnosti i tehnike radioničarskog rada (95 minuta)

CILJ: Cilj ove radionice je da se učesnici upoznaju sa aktivnostima i tehnikama radionočarskog rada.

PROCES se odvija kroz sledeće korake:

• upoznavanje učesnika sa oblicima aktivnosti koji se primenjuju u radionici, • upoznavanje učesnika sa tehnikama radioničarskog rada, • povezivanje prethodno održanih aktivnosti sa načinima rada u

radionicama.

MATERIJAL za rad:

• papir i olovka za svakog učesnika, • flomasteri, • hamer papir za svaku grupu, • prilog ''Oblici aktivnosti'' – za svakog učesnika, • prilog ''Tehnike radioničarskog rada'' – za svakog učesnika, • prilog ''Katalog igara'' - za svakog učesnika.

UVODNA AKTIVNOST: KOJA SAM ŽIVOTINJA (20')

Učesnici se podele u manje grupe, ali tako da u svakoj grupi bude između četiri i šest učesnika. Svaki učesnik treba da zamisli koja bi životinja voleo da bude, vodeći pri tome računa da se imena životinja u grupi ne ponavljaju.

Kada se svi u grupi upoznaju sa imenima životinja, počinje igra. Naime, neko od učesnika treba da kaže ''Bim – bam – bum'' i kada se čuje bum, svi učesnici treba istovremeno da pokažu neki broj, koristeći se prstima na obema rukama. Kada se vidi ko je pokazao najveći broj, ostali učesnici moraju brzo da kažu ime životinje koju je ta osoba izabrala. Osoba koja poslednja kaže ili koja ne može da se seti imena životinje dobija pet negativih poena. Igra je završena kada neko iz grupe dostigne 30 poena.



CENTRALNA AKTIVNOST: TEHNIKE (75')

A (30') CRTANJE Voditelj podeli učesnike u grupe, ali tako da u svakoj grupi bude najmanje osam osoba. Četiri učesnika ne uzimaju učešće u igri, već dobijaju uloge članova žirija (tri osobe) i ulogu posmatrača.

Nakon toga voditelj da zadatak grupama: ''Svaka grupa predstavlja jednu školu. U vašoj grupi nalaze se profesori iz škole, ali i učenici. U sledećih nekoliko minuta, u okviru svoje grupe odredite ko će uzeti ulogu nastavnika, a ko učenika. Broj učenika i nastavnika u grupi treba da je isti. Vodite računa, uloge se ne mogu menjati tokom ove igre. Ono što se sada dogovorite ostaje do kraja.''

Nakon toga grupama se ostavi nekoliko minuta da se dogovore, a potom svaka grupa predstavi kako su podeljene uloge i ko koju ulogu ima.

Potom voditelj nastavlja: ''Vaš zadatak je da napravite plakat na temu Dečja participacija u našoj sredini. Najbolji plakat dobija vrlo vrednu nagradu. Vi sada treba sami da se dogovorite ko će da učestvuje u izradi plakata, pri čemu u tome mogu da učestvuju samo tri osobe. Učenici i nastavnici ne mogu da rade zajedno. Znači, treba da se odlučite između nastavnika i učenika. Takođe, poster mogu da predstavljaju samo tri osobe, i to ili nastavnici ili učenici škole. U svakoj grupi nastavnici odlučuju ko će učestvovati u izradi, a ko u prezentaciji postera. Učenici samo sprovode donetu odluku.''

Način na koji će se ocenjivati kvalitet rada je sledeći:

Maksimalni broj poena

Učenici su pravili poster 2 poena

Nastavnici su pravili poster 5 poena

Učenici su predstavljali poster 3 poena

Nastavnici su predstavljali poster 2 poena

Originalnost postera 6 poena

Kvalitet izrade 6 poena

Nanošenje i izrada poteza 6 poena



Potom se grupe fizički dele, tako da učesnici ne mogu jedni drugima da vide rad.

Nakon toga svakoj grupi se ostavlja oko 15 minuta za izradu postera. Osoba koja je dobila ulogu posmatrača obilazi grupe i posmatra kako rade, kako su podeljene uloge, da li se javljaju problemi u grupi i sl.

Nakon završene izrade postera svaka grupa predstavlja svoj rad i žiri donosi konačnu odluku. Pri tome članovi žirija mogu da daju maksimalnu ocenu (navedenu u tabeli), ali i minimalnu, koja za svaku stavku iznosi 1.

Nakon tvoga učesnici se vraćaju u veliki krug i počinje diskusija.

• Kako ste se odlučili ko će da učestvuje u izradi postera? • Da li je na vašu odluku uticala tabela sa brojem maksimalnih bodova? • Da li mislite da je vaša odluka bila dobra? Zašto? • Šta misli posmatrač o tome kako su grupe radile? Da li je bilo konflikata u

grupama? Ako je bilo, kojih? • Da li je bitnije odlučiti se za kvalitet postera i na osnovu toga izabrati

najbolje crtače (pri čemu možemo da pogrešimo, jer ne znamo koji će biti kvalitet postera u drugim grupama) ili je bolje ići na sigurno dobijanje više poena, bez obzira na kvalitet rada (što takođe ne mora da znači uspeh)?

B (45') AKVARIJUM – VAJANJE Učesnici se podele u dve grupe.

Zatim se unutar grupe podele u parove. Svaki par odluči ko će biti osoba A (vajar), a ko osoba B (glina). Osoba A treba da smisli neki karakterističan odnos ili razgovor koji se dešava u školi između nastavnika i učenika. Na primer, ispitivanje na času, razgovor o opravdanim i neopravdanim izostancima, razgovor o eksurziji, učenje novog gradiva i sl. Osoba A bira ukupno tri situacije koje su po njenom miljenju tipične i mogu da označe odnos između nastavnika i učenika.

! Napomena: Vajar može da izabere situaciju koja se njemu lično desila i za koju smatra da je interesantna. Bitno je samo da ta situacija opisuje gore zahtevani odnos.

Nakon toga parovima se objasni da ne smeju međusobno da komuniciraju. Osoba koja ima ulogu vajara treba da namesti ''glinu'' u položaj koji može da predstavi tu situaciju, odnosno da opiše osećanja jedne ili druge strane. Pri tome osoba koja ima ulogu gline treba da se opusti i da dopusti da je osoba A izvaja.



Zatim osobe predstavljaju svoje radove u velikoj grupi. Zadatak osobe B, tj. ''gline'', jeste da pogodi o kojoj emociji je reč i da proba da opiše tu situaciju.

Učesnici mogu slobodno da komentarišu opisane situacije i predstavljene emocije koje govore o nekom tipičnom odnosu u školi, sa stanovišta samih učesnika.

Dok prva grupa radi u parovima, a pre predstavljanja rezultata pred velikom grupom, voditelj odlazi sa članovima druge grupe i daje im instrukciju.

Njihov zadatak je da zamisle neku tipičnu školu (to može da bude i njihova škola ukoliko su svi učesnici iz iste škole). Nakon toga voditelj im predočava sledeću situaciju: ''Zamislite da je vaša škola dobila sredstva za uređenje stare učionice, koja bi sada mogla da postane klub. Namena kluba je da se okupljaju nastavnici, na sekcijama i radionicama, ali i učenici škole koji u ovim prostorijama takođe mogu da organizuju svoje aktivnosti. Agencija koja vam je dala sredstva zahteva da joj vaša škola pošalje nacrt te prostorije, odnosno kako bi ona izgledala, koji bi nameštaj bio u njoj, da li bi trebalo da se postavi dodatna oprema, koji biste materijal koristili za preuređenje prostorije i sl.

Podelite sada uloge između sebe. Neko može da bude nastavnik, neko učenik, razredni starešina, direktor ili roditelj. Zamislite kako bi se ova situacija rešila u vašoj školi. Ko bi donosio konačnu odluku? Da li bi se mišljenje učenika uzelo u obzir? Da li bi učenici bili zainteresovani da rade na ovom projektu sa nastavnicima? Kada se dogovorite kako bi to izgledalo u vašoj školi, napravite malu predstavu, koju ćete odigrati pred ostalim učesnicima. Predstavu koja će najbolje opisati tu situaciju.''

Kada osmisli scenario, a nakon predstavljanja rezultata prve grupe, druga grupa glumi scenu koju je zamislila.

Nakon toga sledi razgovor u krugu o utiscima učesnika, nekom njihovom iskustvu u sličnim situacijama, njihovom mišljenju o učešću učenika u školskom životu i sl.

Potom voditelj deli učesnicima priloge ''Oblici aktivnosti'' i ''Tehnike radioničarskog rada''. Objašnjava svaku tehniku, uz navođenje primera koji su upravo prošli. Nakon toga navodi koji sve oblici radioničarskog rada postoje, pozivajući se i na iskustvo koje su učesnici do sada imali u radionicama.

Potom najavljuje da će se u sledećoj radionici baviti mozgalicom.

Pre završetka radionice voditelj deli učesnicima prilog ''Katalog igara'' koji treba da pročitaju i donesu na sledeću radionicu.



Materijal za rad za učesnike – ''OBLICI AKTIVNOSTI''

oblici aktivnosti u radionici su:

• simultana individualna aktivnost • rad u parovima • rad u malim grupama • grupna diskusija‚ podvrsta brainstorming ili mozgalica • razgovor u krugu (svi po redu)

Materijal za rad za učesnike – ''TEHNIKE RADIONIČARSKOG RADA''

tehnike radioničarskog rada su:

• crtanje, oblikovanje • vođena fantazija • akvarijum • vajanje • igre



Materijal za rad za učesnike – ''KATALOG IGARA''

Katalog sadrži igre koje su poimence navedene u svakoj radionici i igre koje se mogu koristiti nezavisno od ovog programa radionica. Svaka igra je označena rednim brojem. U scenarijima radionica, pored naslova igre, naveden je u zagradi i njen redni broj u katalogu. Sve igre su svrstane prema mestu koje imaju u radionicama na dve osnovne kategorije: uvodne igre i završne igre. Pored njih, postoji i grupa igara koje su samostalne, odnosno, koje se mogu primeniti i na početku i na kraju radionice, ili potpuno nezavisno od ovog programa radionica. Te igre najčešće i duže traju od uvodnih i završnih igara. Uz svaku igru naznačen je uzrast dece za koju je data igra najprimerenija. Igre za mlade osnovce označene su znakom MO, igre za starije osnovce označene su znakom SO, igre za srednjoškolce označene su SR, a one igre koje su prikladne za sve uzraste označene su znakom SU. Pored naziva svake igre naznačeno je minimalno trajanje igre. Međutim, ima igara koje mogu trajati i duže, zavisno od interesovanja dece i raspoloživog vremena. Isto tako, posle nekih odigranih igara moguće je organizovati i razgovor s decom na temu koju je igra pokrenula, što onda produžava njeno trajanje. To se vidi iz opisa igre. Igre koje su nezavisne od ovog programa učitelj ili nastavnik može iskoristiti u različitim situacijama: kada želi da pojača povezanost i saradnju među decom ili jednostavno da decu razgali i razveseli. Ove igre mogu se koristiti na časovima razrednog starešine, na rekreativnoj nastavi, na časovima fiskulture, ponekad i na redovnim časovima – npr. u trenucima kad su učenici isuviše umorni ili razdražljivi da bi pratili nastavu neka dinamična igra koja popravlja atmosferu i aktivira učenike može biti vrlo delotvorna novina. Većina navedenih igara preuzeta je delom ili u potpunosti iz sličnih inostranih ili domaćih programa, ili iz edukativnih priručnika. Preuzete igre uglavnom su na neki način prilagođene našim okolnostima i potrebama ovog programa. Pored njih, postoji i jedan broj novih igara koje su smišljene prilikom probne primene ''Učionice dobre volje''. Izvori koje smo koristili prilikom pravljenja ovog kataloga igara navedeni su u prilogu kataloga, pored svakog izvora u zagradi su brojevi koji označavaju nazive igara koje su iz određenog izvora preuzete. U prilogu kataloga nalazi se i abecedni indeks igara koji može pomoći u traganju za određenom igrom, posebno u slučaju igara koje voditelj želi da koristi nezavisno od radionica.



UVODNE IGRE

Ova kategorija sadrži igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre zagrevanja i opuštanja, igre koje podstiču samoafirmaciju i igre koje služe za podelu učenika u male grupe. Sve one povećavaju svesnost o sebi i drugima, i o odnosima sa drugima, tako da međusobno poverenje koje se gradi posredstvom ovih igara doprinosi razvijanju pozitivne atmosfere i omogućava odvijanje kooperativnih aktivnosti. Osnovni zadatak igara predstavljanja i upoznavanja (kojima radionice uvek počinju) jeste da se to učini na zanimljiv način koji podstiče motivisanost da se o drugima sazna nešto novo. Kada se učenici već poznaju (npr. u odeljenjima), ove igre će im pružiti mogućnost da dožive svoje drugove i drugarice na nov, verovatno drugačiji način nego ranije (igre pod brojem 1-14). Igre zagrevanja i opuštanja, kao i igre koje podstiču samoafirmaciju omogućavaju učenicima da naprave prelaz sa prethodnih aktivnosti, (prethodnih časova) na ono što će se raditi na radionicama, pomažu da se izbrišu trenutne brige i preokupiranost drugim stvarima. Njihov je cilj da učenike uvedu u relaksirano, opušteno stanje u kome će biti prijemčiviji, nego inače za doživljaje koje im nudi radionica (igre pod brojem 15-20, i 26-29) Igre koje prevashodno služe podeli učenika u male grupe i parove imaju za cilj da se izbegne da uvek isti učenici rade zajedno i omogućavaju da se grupe naprave na lak, zabavan i nedirektivan način. Ove igre istovremeno aktiviraju učenike, što je naročito dobro ako slede posle dužih verbalnih aktivnosti (igre pod brojem 21-25).

1.KOD TEBE MI SE SVIĐA (10'). Svi sede u krugu, voditelj kaže: Sada pokušajte da osobu sa desne strane predstavite na pozitivan način. Recite njeno ime i nešto što vam se kod nje sviđa ili na njoj samoj. Na primer: ''Ovo je Dragana, dopada mi se to što je vesela''. SU

2. IMENA (5'). Idemo u krug, svako treba brzo da kaže svoje ime. SU

3. IMENA I PRIDEVI (5'). Hajde sada neka svako kaže svoje ime ili nadimak i pridev koji počinje istim slovom. Npr. cvrkutava Ceca, raspevana Rada, tufnasta Tinde itd. Idemo u krug. SU

4. IMENA A-HA (10'). Svi sede u krugu i voditelj kaže: Sada ćemo se malo igrati našim imenima. Evo kako ćemo to raditi. Onaj ko počinje igru učiniće sledeće: desnom rukom se lupi po levom ramenu i kaže ''A'', zatim levom rukom po desnom ramenu i kaže ''HA'', pa desnom rukom po desnoj butini i kaže svoje ime, a onda levom rukom po levoj butini i kaže ime onog koga hoće da pozove. na primer: A-HA, Snežana-Zoran. Zatim Zoran ponovi A-HA, kaže svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na primer Zoran-Milan i tako redom. Bitno je da se u igri drži ritam i da se izvodi



relativno brzo, pri čemu se neminovno prave greške, što treba shvatiti kao deo igre, na zabavan način. SU

5. INTERVJU I (20'). Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne družite često. Osoba A ima zadatak da u roku od 3 minuta sazna što više stvari o osobi B. Zatim ćete zameniti uloge. Kada A i B obave intervju, vratićemo se opet svi u krug, i svako će predstaviti svog para. Pritom će ustati, i stati iza njega, a ono što bude govorio, reći će u prvom licu. SU

6. INTERVJU II (20'). Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne družite često. Osoba A ima zadatak da u roku od 5 minuta sazna što više neobičnih stari o osobi B. Zatim zamene uloge. Kada svi budu obavili intervju, vratićemo se ukrug i svako će reći šta je saznao novo i neobično o svom paru. Voditelj može pomoći učenicima tako što će navesti neka pitanja koja mogu olakšati vođenje intervjua, kao na primer: Koji je načudniji događaj koji ti se dogodio?, Koja je najneobičnija osoba koju si upoznao i zašto? Najopasnija stvar u kojoj si učestvovao?, itd. SU

7. NADIMAK (15'). Sada će nam svako reći svoje ime, da li zna kako ga je dobio, da li ga voli ili ne i zašto. Ako imate nadimak, recite kako ste ga dobili, da li ga volite ili ne i zašto. Da li bi voleli da se zovete drugačije i kako? SU

8. PITAJ ME-PITAM TE (15'). Učenici se poređaju u dva koncentrična kruga. Svako ima svog para i okrenuti su licem u lice. Voditelj kaže: Sada imate priliku da od svog para saznate nešto što do sada niste znali o njemu. Možete ga pitati šta god hoćete, a vaš par će vam odgovoriti. Prvo će pitati oni koji stoje u unutrašnjem krugu. Potrudite se da na pitanja odgovarate kratko i jasno i da ne proširujete temu. Kada svaki par završi sa pitanj鞐em i odgovaranjem, krug se rotira udesno za jedno mesto. Sada onaj iz spoljašnjeg kruga pita onog iz unutrašnjeg. Ovaj postupak se ponavlja još dva puta, tako da svako bude u prilici da dvaput postavi pitanje i da dvaput odgovara. Posle toga se svi vraćaju u veliki krug. Sledi rasprava čiji je cilj da se sazna kakva su bila njihova iskustva kad su bili u ulozi onoga koji postavlja pitanja i ulozi onoga koji odgovara na pitanja, i u kojoj ulozi su se bolje osećali. Razgovor se vodi tako da se ukaže na moguće poteškoće u započinjanju komunikacije i na različitost koja se ogleda u tome da je nekom lakše da započne komunikaciju i postavlja pitanje, a nekome da odgovara na pitanja.

Treba izbeći da se u diskusiji prepričavaju postavljena pitanja i odgovori, jer naglasak nije na tome nego na osećanju koje bi taj proces izazvao. Takodje treba podržati različitosti iskustava,



uvažiti razloge zbog kojih je nekome nešto lakše a nešto teže, jer je to zaista individualno i uzdržati se od generalizacija. SO, SR

9. LEĐA UZ LEĐA (10'). Ustanite i prošetaje po učionici razgledajući jedni druge. Trudite se da zapamtite što više detalja. Posle nekoliko minuta, na moj znak, staćete uz osobu koja vam je najbliža, leđa uz leđa. Vaš zadatak je da naizmenično opišete jedan drugog na osnovu onoga što ste zapamtili. Najpre osoba A opisuje osobu B koja ima pravo samo da postavlja podpitanja, ali ne poriče niti odobrava opažanje osobe A. Na primer, A kaže: ''Imaš naočare'', a B pita: '' Sa plastičnim ili metalnim ramom?''. Kad misle da su opisali sve čega mogu da se sete, A i B zamene uloge, pa B opisuje A, a A postavlja podpitanja. Tek tada, okrenućete se licem u lice i proveriti svoja zapažanja. SU

10. PRAVLJENJE BEDŽEVA SA SLIČICAMA (15'). Da bi smo lakše pamtili imena napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da vas zovemo. Da bi bedž lepše izgledao i imao neki vaš lični pečat, nacrtajte nešto na njemu. To može biti neki vaš znak, crtež, šara – bilo šta što vam se sviđa, ili što vas predstavlja. Kada svi naprave bedževe, svako staje u krug da objasni svoj simbol.

Voditelj može da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko poznaje grupu i koliko se grupa međusobno poznaje. SU

11. PRAVLJENJE BEDŽEVA SA PORUKAMA LIČNE PRIRODE (15') Sada ćemo pokušati da se upoznamo na nov način, da saznamo još nešto o sebi i drugima. Napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da vas ovde zovemo, kao i nešto što biste voleli da grupa zna o vama: npr. nešto što dobro umete da radite, nešto što je dobro ili lepo kod vas, a ljudi to ne znaju, nešto što do sada niste imali mogućnosti da pokažete. Kada završite svako će zakačiti svoj bedž tako da ga ostali vide i prokomentarišu ono što je napisano na bedžu. SO, SR

12. SLIČNOSTI I RAZLIKE (10'). Podelite se u parove. Izaberite nekoga iz odeljenja koga ne poznajete dovoljno ili sa kim se do sada niste mnogo družili. Na papiru napišite tri stvari po kojima mislite da ste različiti od svog para i tri stvari za koje mislite da ste slični ili isti sa svojim parom. Kada to uradite, razmenite sa parom ono što ste napisali, uporedite i razgovarajte o onome do čega ste došli, da li se vaši odgovori u nečemu razlikuju, ili su slični? Igra se može nastaviti tako što se u velikom krugu svaki par predstavi i kaže svoje sličnosti i razlike. SO, SR

13. ZNAM ŠTA VOLIM (20'). Sada neka svako na papiru napiše tri stvari koje jako voli. To može biti bilo šta, ono što volite da radite, u čemu uživate, ono što vas opušta. Kada napišete odgovore, pokušajte da nađete bar jednog druga ili drugaricu iz odelenja koji ima



odgovore najsličnije vama, a zatim zajedno sa njom ili njim potražite i trećeg, koji vam je po svojim sklonostima najbliži. Slobodno se šetajte i nadjite grupu svojih istomišljenika. Igra se može produžiti, tako što se stvaraju četvorke ili grupe koje nemaju definisan broj članova. Kasnije se može u velikom krugu razgovarati o onome što volimo ili male grupe iznose ono što ih povezuje, što opet može poslužiti za dalji rad. SO, SR

14. ZNAM ŠTA VOLIM I ŠTA NE VOLIM (20'). Napišite na papiru tri strvari koje veoma volite i tri stvari koje ne volite. Zatim se slobodno šetajte po učionici u potrazi za onom osobom koja ima iste ili slične stvari koje voli i ne voli kao vi, ili što veći broj tih sličnih elemenata (na primer, dve iste stvari koje voli i dve iste stvari koje ne voli, dakle, ukupno 4 zajednička elementa). Kada ste takvu osobu pronašli, u paru tražite drugi par koji ima ukus sličan vama. Tako ćete formirati grupe od po 4 člana. SO, SR

15. RUKOVANJE (10'). Ovo je vrlo jednostavna igra u kojoj će vaš zadatak biti da se rukujete sa svakim iz grupe, pri tom ne izgovarajući ni jednu reč. Slobodno se krećite po celoj učionici, i kad se sa nekim sretnete, zamislite da je to vaš izuzetno dragi prijatelj ili prijateljica, koga niste skoro videli, i srdačno mu stegnite ruku. Pazite, u ovoj igri se ne govori! kad se svako sa svakim bude rukovao, vatite se na mesta u krugu. Hajdemo sad! SU

16. GRIMASE (15'). Deca stoje u krugu. Predlažem da malo razmrdamo svoja lica. Svako od nas će da napravi jednu smešnu, bleskastu grimasu, da iskrivi i iskerebeči lice, kako god hoće. Ostali treba pažljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. Gledajte pažljivo, jer nije lako postići da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj ko pokazuje grimasu završi, pljesnuće rukama i to će biti znak za nas ostale da ponovimo njegovu ili njenu grimasu. MO

17. IMITIRANJE (5') Sada ćemo da hodamo u krug, ali na poseban način. Imitiraćemo hod onih koje vam kažem:

• kako hoda fudbaler koji se vraća sa utakmice • kako hoda robot • kako hoda pijanica • kako hoda dete od dve godine • kako hoda žena kada se vraća sa pijace

Voditelj može tražiti od dece još neku ideju, ko bi se mogao imitirati. MO



18. ČUDESNI POKLON (15'). Učenici stoje u krugu, voditelj kaže: Sada ćemo igrati jednu igru u kojoj će svako od vas moći da pokloni onome do sebe nešto što zaželi. Uslov je samo da ime poklona ne kaže, već da pokuša da ga predstavi pantomimom. Ako želite, poklon možete i upakovati. Onaj ko primi poklon zahvaliće, a zatim će svoj poklon predati sledećem do sebe. Pokloni se ne smeju ponavljati. Voditelj ostavi nekoliko minuta učenicima da smisle poklon, a kada se završi krug sa davanjem poklona, u sledećem krugu svaki učesnik pokušava da pogodi šta je dobio na poklon. SU

19. TALAS (5'). Svi učenici stoje u krugu,voditelj kaže: Ova igra se zove talas. Evo kako se igra: Ja ću sada napraviti jedan pokret, na primer, mahnuću rukom. Čim ga budem završila, onaj ko stoji sa moje desne strane ponoviće ga. U trenutku kad ga bude dovršavao, sledeći sa njegove desne strane će ga prihvatiti, ponoviti, zatim sledeći, i tako redom, dok mi se moj pokret ne vrati sa leve strane. Zatim će neko drugi napraviti drugačiji pokret, koji će se takođe kao talas, lančano, prenositi od jednog do drugog. Važno je da pažljivo pratite kako biste pokret započeli istog trenutka kada ga vaš prethodnik dovrši. Budite koncentrisani i osetite energiju tog pokreta koji kruži, spremno čekajte svoj red da se talas ne bi prekinuo. Igra se onoliko dugo koliko ima ideja za prenošenje pokreta. SO, SR

20. JA ŠAPATOM, A TI GLASNO... (10'). Sada će svako od nas da se priseti šta ga je obradovalo tokom protekle nedelje i neka to bude nešto što bi voleo da nama da podeli. To ćemo učiniti na jedan neobičan način. Ja ću reći ono što me je obradovalo, šapatom, zatim ću pozvati nekog iz grupe da glasno ponovi to što sam ja rekla. Nakon toga on će reći šapatom šta je njega obadovalo i prozvati sledećeg da to kaže glasno. I tako redom, dok se svi ne izređamo. Nećemo dva puta prozivati istu osobu. SU

21. TRAŽIŠ ME-TRAŽIM TE (10'). Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrična kruga i kaže: Sada neka svi koji sede u unutrašnjem krugu pronađu u svojim torbama i džepovima neku stvarčicu, sitnicu koju će staviti u centar kruga (to može biti kliker, ključ, gumica itd.). Zatim će oni koji sede u spoljašnjem krugu, jedan po jedan uzimati po jedan predmet iz centra kruga koji im se dopada. Kada su svi izabrali po jednu svar, voditelj kaže: Sada će vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude vaš par. SU

22. ATOM (5'). Slobodno se krećite po celom prostoru, na način koji vam odgovara - lagano ili brzo, skakućući ili lenjo šetajući. Ako viknem ''Atom 3'' zaustavićete se i uhvatiti za ruke sa dve najbliže osobe do sebe i tako napraviti trojku - to je Atom 3. Ako viknem ATOM 5! napravićete grupu od 5 članova, itd, zavisno od broja koji izgovorim posle reči ATOM. Poželjno je da voditelj varira igru tako što izgovori ATOM plus neki broj, pa zatim daje instrukciju da učesnici nastave šetnju, i to se ponavlja nekoliko puta, da bi zadnji broj bio onaj koji čini željeni broj članova



malih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditelj neočekivano zaustavlja traku i uzvikuje šifru za formiranje grupe. Kada se muzika nastavi, ide šetnja, sa prestankom muzike brzo se prave grupe. SU

23. POMEŠAJ SE (10') Slobodno se krećite o učionici, na način koji vam odgovara. Kad kažem ''Sad!'', uhvatite se za ruku sa najbližom osobom do vas. Zatim ćete, tako u parovima, nastaviti šetnju. Kad ponovo uzviknem ''Sad!'', prići ćete najbližem paru do sebe i tako formirati četvorke. Postupak se može ponoviti još jedanput, ako voditelj želi da ima grupe od po šestoro, itd. kao i u igri ''Atom 3!, poželjno je korišćenje muzike kad treba prekinuti kretanje i napraviti parove. SU

24. GODIŠNJA DOBA (5'). Na moj znak, podelićete se u 4 grupe, tako što će svaka grupa predstavljati jedno godišnje doba. Neka oni koji su se rodili u leto stanu ovde, rođeni u jesen tamo, u zimu onamo i u proleće ovamo. SU

25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10'). Zamislite u sebi jedan broj - jedan, dva, ili ti. Reimo da je jedan od ta tri broja vaš omiljeni broj. Jeste li zamislili? Dobro, imajte ga na umu. Sada ću vam pokazati kako možemo odgonetnuti da li je druga osoba zamislila isti broj kao mi, a da pri tom ne govorimo. Otkrićemo to rukovanjem. Evo kako. Ako sam zamislila broj jedan, protrešću ruku osobe sa kojom se rukujem jedanput, ako sam zamislila broj dva dvaputa, i broj tri - tri puta. Ukoliko je druga osoba na istoj talasnoj dužini kao ja, medjusobni stisak naših ruku će istovremeno prestati. Ako nije, jedan od nas dvoje će nastaviti da trese ruku onog drugog i nepodudarnost će biti očigledna. Tek kada završite rukovanje imate pravo i verbalno da proverite da li su vaši omiljeni brojevi isti ili različiti. Ako su vam brojevi različiti, nastavite dalje da tražite osobu koja je zamislila isti broj kao i vi. Kad svi to budu uradili, neka brojevi jedan stanu u ovaj ćošak, brojevi dva kod table i brojevi tri kod vrata. Hajde da probamo. Najčešće se dešava da sve tri grupe imaju približno isti broj članova, ali ukoliko je voditelju važno da broj članova bude potpuno isti, bolje je da koristi neki drugi način za podelu u grupe. SO, SR

26. DA-NE (5'). Podelićemo se u parove i stati jedni naspram drugih. Svaki par će razgovarati samo sa dve reči: DA i NE. Svako u paru će govoriti samo jednu reč. Jedan će uporno govoriti samo DA, a drugi samo NE. Svako treba da ubedi onog drugog u svoje mišljenje i da njegov par na kraju popusti. Iako možete govoriti samo jednu reč možete koristiti sva druga sredstva za ubeđivanje, intonaciju, jačinu glasa, položaje i pokrete tela. Kada kažem da stanete, par će promeniti uloge. Onaj ko je govorio DA, sada će govoriti NE, a njegov par obrnuto.



Osim ovih reči (DA-NE), mogu se koristiti i reči HOĆU-NEĆEŠ, kao i reči MORAŠ-NE MORAM. SU

27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15'). Svi sede u krugu i voditelj kaže: Sada ćemo svi u krug da kažemo nešto što nam obično smeta u komunikaciji sa drugima, nešto što ne volimo da čujemo ili ne volimo da nam neko uradi. Svako će rečenicu započeti na sledeći način: Ne volim kada mi neko... i nastaviti sa onim što mu najčešće smeta u komunikaciji sa drugom osobom. Kada se ovaj krug završi, onda redom svako kaže kako obično reaguje u situaciji koju je naveo. SU

28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25'). Voditelj podeli učesnicima flomastere i papire formata A4. Smestite se udobno, opustite se, ako vam prija zatvorite oči i pokušajte da prepoznate kako se trenutno osećate. Prepustite se toM doživljaju nekoliko minuta. Nakon 2-3 minuta voditelj nastavlja sa instrukcijom. Sada pokušajte da to kako se osećate prikažete crtežom. Ne postoje unapred propisana pravila kako taj crtež treba da izgleda. Crtež može da predstavlja neku odredjenu situaciju, ili da bude apstraktan. Takođe, možete da koristite onoliko boja koliko želite. Važno je samo da crtež otslikava vaše osećanje. Nakon 5-10 minuta, zavisno od brzine crtanja učesnika, voditelj nastavlja: Sada ćete pored crteža ili na poledjini napisati pet osobina koje posedujete i koje cenite kod sebe.

Učesnicima je po pravilu teško da napišu ono što cene kod sebe, pa traže da se smanji broj osobina ili da umesto onoga što cene kod sebe napišu ono što ne cene. Voditelj ne sme da odustane od ovog zahteva i treba da ih ohrabri da to mogu da izvedu.

Kada svi učesnici ispišu osobine, voditelj zatraži da formiraju parove i da međusobno razmene crteže. Svako do vas ispred sebe ima crtež svoga para. Pogledajte ga i pročitajte osobine koje su napisane. Pred ovih pet osobina koje je vaš par napisao i koje on ceni kod sebe, dodaćete tri nove osobine. To mogu da budu osobine koje ste na dosadašnjim radionicama uočili kod vašeg para, a koje vam se kod njega dopadaju, ili vam crtež vašeg para može poslužiti kao inspiracija za pisanje osobina. Kada svi dopune liste novim osobinama voditelj im kaže: I dalje svako od vas isped sebe ima crtež svoga para ali sada sa osam osobina. Najpre će jedan iz para da se obrati onom drugom tako što će mu pročitati jednu po jednu osobinu, započinjući svaku rečenicu sa ''Ti si...'', pa onda doda osobinu. Npr. ''Ti si Milane veseo''. Kada jedan iščita celu listu, onda to isto uradi i drugi obraćajući se onom prvom. SR



29. PORUKE (10'). Ja ću da pošaljem jednu lepu poruku nekom u krugu, ali ovaj put ću uzeti poštara. Moj sused će biti prvi poštar u ovoj igri. Ja ću njemu da šapnem lepu poruku i kome treba da je nosi, on će otići do onoga kome je poruka namenjena, šapnuće tu lepu poruku, a primalac poruke će da kaže tu poruku naglas da svi čujemo da li je ostala ista. Sada primalac postaje poštar i u staje sa svoje stolice na koju seda poštar koji sada postaje pošiljalac nove lepe poruke, i tako redom dok svi ne prime lepu poruku.

Pravila ove igre treba dati deci vrlo jasno i precizno. I pored toga mala deca često ne uspeju sve da shvate odmah već ih je potrebno izvesno vreme pomagati i podsećati na pravila ko kada šalje poruku, ko je kada poštar a ko je pošiljalac, ko ustaje, a ko seda. MO

ZAVRŠNE IGRE

Osnovna funkcija svih završnih igara jeste da se učenici zabave, razvesele i da im se omogući da napuste radionicu u dobrom raspoloženju, sa prijatnim osećanjem da su nešto zajedno radili. Ove igre pomažu da se srede utisci stečeni tokom radionice i da se učenici opuste posle napornijih aktivnosti. Osim toga, neke završne igre pre svega služe tome da se uzajamno razmene afirmišuće poruke i pogodne su za kraj ciklusa radionica, na kraju polugođa, pred raspust i slično (igre pod brojem 36-42). Posebnu vrstu završnih igara čine igre evaluacije, čiji je cilj da viditelju daju informaciju o tome kako su se učenicima pojedine radionice ili aktivnosti u radionicama dopale, kako ih procenjuju. Vrlo je važno da se u ovim igrama ubeležavanje procena odvija neformalno, bez naposrednog nadgledanja voditelja, kako bi bila zagarantovana anonimnost učeničnih procena. (igra pod brojem 60-65).

30. DODIRIVANJE DLANOVA (5'). Odaberite sebi par i stanite jedan naspram drugog, ispruženih ruku u visini ramena, dodirujući se dlanovima. Pomerajte ruke u mnogo različitih pravaca, trudeći se da ne izgubite kontakt dlanovima. Na moj znak, posle par minuta, uključite najbližeg do sebe i tako u trojkama, ponovite igru. Igra se može produžiti i u četvorkama, a voditelj zatim može postaviti sledeća pitanja u krug: Da li ima razlike kada se igra u dvoje, troje ili četvoro? Šta je najprijatnije? Šta najlakše? SU



31. LJULJAŠKA (10'). Za ovu igru potrebne su nam grupe od osmoro. Sedmoro će rukama napraviti ''ljuljašku'', a osmi će leći na njihove ruke. Važno je da rukama podupremo vrat, ramena, struk i kolena onog kog ljuljamo. Zatim ga lagano i nežno pomeramo napred-nazad. Svako može da isproba kako to izgleda, redom kako se dogovorite. Hajde da probamo, vodite računa da se onaj kog ljuljamo oseća krajnje bezbedno. SR

32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10'). Evo načina na koji moćemo pomoći jedni drugima da se osetimo opuštenije, lakše, da smanjimo napetost i nervozu. Ustanite i okrenite se na desno. Napetost najviše osećamo u ramenima i vratu. Pokušaćemo da je smanjimo laganim masiranjem vrata i gornjeg dela ramena. Svako će to učiniti sa osobom ispred sebe. Posle nekoliko minuta voditelj kaže učenicima da se sada okrenu svi na levo, tako da masiraju oni koji su prethodno bili masirani. SO, SR

33. STONOGA (10'). Svi ćemo da stanemo u krug, koji treba da bude što pravilniji. Okrenemo se na levo tako da gledamo jedni drugima u potiljak i približimo što je više moguće do onoga ispred sebe ali tako da ne pokvarimo krug koji se na ovaj način sužava. Zatim, na moj znak, lagano sedamo jedni drugima u krilo. Kada ovo uspe, kao prava stonoga, krenemo levom pa desnom nogom laganim koracima napred. SO, SR

34. VRBA (5'). Hajde da odigramo jednu nežnu, vrlo nežnu i vrlo prijatnu igru. Treba mi dobrovoljac koji će da stane u krug. On će da bude vrba. Znate li šta je to vrba? To je jedno drvo koje ima nežne grane i listiće i raste kraj vode. Pošto je tako nežna, vrbu pomera i najmanji dašak vetra na jednu pa na drugu stranu. Sada ćemo svi da stavimo dlanove ispred sebe i da ih blago oslonimo na vrbu. Vrba će da se pusti da je vetar nosi a vetar, to jest mi okolo, ćemo je nežno, najnežnije ljuljati.

Učenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali elastično na stopalima. Znači da ne diže noge i da opusti telo od nožnih članaka nagore. Najbolje je da žmuri. Treba paziti da ostali mogu da izdrže težinu tela i da se ne desi da učenik koji je vrba padne. SU

35. ČVOR (10'). Sada ćemo svi stati u krug i uhavatiti se čvrsto za ruke. Lagano krećeno jedni prema drugima, a zatim se upetljamo tako što se povlačimo jedni drugima ispod ruku držaći se i dalje čvrsto za ruke. Kada se sasvim upetljamo, lagano krećemo



da se raspetljaavmo i vrlo je važno da jedni drugima ne ispuštamo ruke sve dok se ne vratimo u početni položaj. SU

36. SKRIVENO BLAGO (15'). Voditelj uzima veliki papir, kači ga na zid i u vrhu napiše ''Skriveno blago''. Zatim kaže: Sada ću vas zamoliti da svako kaže po jednu svoju pozitivnu osobinu koju drugi retko primećuju. Ako neko ne može da se seti takve skrivene osobine, neka kaže bilo koju svoju pozitivnu osobinu. Ja ću sve to zabeležiti na ovom papiru koji nosi naziv 'skriveno blago'. Pošto se ispišu sve osobine, voditelj skreće pažnju na činjenicu da smo često skloni da svoje pozitivne osobne ne ističemo preterano, a ipak nam je prijatno da ono što nas krasi vide i drugi, jer te svoje osobine smatramo vrednim. SU

37. OGLEDALO (20') Na celoj površini papira nacrtajte ogledalo (može biti bilo kog oblika, uramljeno ili neuramljeno) i potpišite se u njemu. Onda svoj papir sa nacrtanim ogledalom pošaljite u krug. Na njemu će vam svi ostali napisati lepu poruku za kraj. Tako će svako dobiti svoje ogledalo sa mnogo lepih poruka. SU

38. HARMONIKA (15'). Ovo je varijanta prethodne igre, samo što se poruke pišu na papirima koji se presaviju pre nego što se dodaju sledećem. Svako dobija ''harmoniku'' sa lepim porukama i željama. SU

39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10'). Podelite se u grupe od po 6-8 i napravite krug. U sredini kruga će biti jedan dobrovoljac. Zadatak onih koji čine krug je da radom, jedan po jedan dobrovoljcu kažu šta vole kod njega, šta im je privlačno ili koje njegove osobine cene. Pri tom, važno je da budete što konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. zadatak onog ko prima pohvale je da duboko diše, sluša pažljivo i nikako ne komentariše ono što čuje, već samo da klimne glavom i kaže ''Hvala'', ili ''Drago mi je što ti se to sviđa''. Svako će proći kroz ulogu onoga ko prima pohvale. Posle igre voditelj može povesti razgovor o tome kako su se učenici osećali dok su primali pohvale i koja je uloga bila lakša, hvaliti ili biti pohvaljen. SO, SR

40. LEPA REČ GVOZDENA VRATA OTVARA (10'). Učenici se podele na dve grupe. Jedna grupa treba da napravi krug, to je tvrđava. Ostali stanu unutar kruga. Zadatak učenika koji su u krugu jeste da izađu iz tvrđave kroz vrata. Svaki član kruga predstavlja jedna vrata. Kroz vrata može izaći kada se osobi koja predstavlja vrata kaže nešto lepo o njoj. Ukoliko žele, vrata mogu otvoriti prolaz već nakon prve izjave, a mogu još najviše dva puta tražiti da čuju nešto lepo o sebi. Kada se vrata otvore osoba koja ih predstavlja, okrene se licem ka spoljašnjosti kruga i kroz ova vrata nema više prolaska. Osobe koje izađu iz tvrđave formiraju sada novi krug i igra se nastavlja, ali su sada uloge izmenjene. Igra je završena kada svi učenici prođu kroz obe uloge. SU



41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10'). Voditelj zalepi svim učenicima na leđa prazan papir (format A4), podeli flomastere i kaže: Imate priliku da svom drugu ili drugarici napišete nešto lepo, nešto što cenite kod njega, nešto što vam se sviđa, nešto što do sada niste imali priliku da mu kažete. Potrudite se da svi međusobno i dobijete i napišete poruke. Nemojte se potpisivati. Povremeno moćete zameniti flomastere da vaša poruka ne bi bila prepoznata po boji flomastera. Kada voditelj proceni da su uglavnom svi razmenili poruke, prekida igru: Sada možeta odlepiti papire i pročitati šta piše na njima. Neka vam to ostane kao poklon i uspomena na ove radionice. SO, SR

42. OSTAVI PORUKU (10'). Podelite se u parove. Osoba A ima zadatak da osobi B na leđima nacrta neki simbol ili napište kratku poruku, koristeći se svojim prstom kao sredstvom za pisanje. Kad osoba A završi ''pisanje'' poruke, osoba B je odgoneta. To se ponavlja tri puta, a zatim A i B zamene uloge. Hajde da probamo. Voditelj može zadati i okvirnu temu poruke ili sugerisati da poruka bude pozitivna, ohrabrujuća, optimistična, i sl. SO, SR

43. ENERGIJA (20'). Voditelj podeli učenike u tri grupe i kaže: Vaš zadatak je da u malim grupama odredite zvuk i pokret koji najbolje izražava energiju, snagu vaše grupe. Šta god da je to, za sada je jedino važno da svi u maloj grupi znaju kako da to urade, za koji zvuk i pokret se opredeljuju. Imate 5 minuta da se dogovorite. Pošto su se grupe odlučile za svoj znak, svaka grupa pokaže ostalima dvema svoj izbor i onda svi zajedno ponove taj zvuk i pokret da bi se video efekat kada svi učesnici to rade. Voditelj zatim daje novu instrukciju: Dobro, sada smo videli kako je svaka grupa pokazala svoju kombinaciju zvukova i pokreta kojom je predstavila svoju grupnu energiju. Sledeći zadatak je da se u svojim malim grupama dogovorite koja bi kombinacija od prikazane tri bila najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Imate dva minuta. Voditelj zatim proverava da li su se u svim malim grupama opredelili za odredjenu kombinaciju, i nastavlja: Stanite svi u centar učionice i kad odbrojim jedan, dva, tri! izvedite onu kombinaciju zvukova i pokreta koja po mišljenju vaše male grupe predstavlja najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Hajde da probamo: jedan, dva, tri! Bilo da sve tri grupe odaberu istu kombinaciju ili različite (na primer, svako svoju) efekat je podizanje grupne energije i opšte atmosfere. SO, SR

44. VELIKI VETAR DUVA (10'). Pre početka igre voditelj postavi stolice u krug i jednu stolicu izbaci. Voditelj stane u sredinu kruga i obrati se učenicima: Kad kažem-veliki vetar duva za one koji nose farmerke, treba da ustanu svi koji na sebi imaju to što se traži, u ovom slučaju to su farmerke i da zamene mesta, odnosno, treba da se potrude da zauzmu neku od slobodnijih stolica. Prilikom menjanja mesta jedino je dozvoljeno sporo kretanje, i to hodanje tako što se stavlja noga ispred noge. Voditelj na



ovom mestu demonstrira način kretanja i nastavlja sa saopštavanjem instrukcije: Znači, ne smeju se praviti veći koraci, niti trčati. Pošto u krugu nedostaje jedna stolica, uvek će neko ostati bez mesta. Tada onaj ko je ostao bez stolice preuzima vođenje igre i postavlja novi uslov. Svaki učenik smišlja uslov na licu mesta, vodeći računa o karakteristikama članova grupe. Da počnemo '' Veliki vetar duva za sve one koji nose... sat na ruci''. SO, SR

45. ZUM-ŠKRIP (5'). Svi sede u krugu, voditelj kaže: Zamislite da je ZUM zvuk koji stvaraju trkačka kola. Ja ću početi. Kao da su jedna takva koal prošla pored mene, reći ću ZUM i okrenuću glavu na levu stranu. Sada kola prolaze pored moga suseda s leve strane. On će reći ZUM i okrenuti glavu na levu stranu. Tako redom svako će sa jednim ZUM da otprati kola koja idu u levo dok neko ne kaže ŠKRIP. To znači da su kola stala i da sada idu na drugu stranu. Sada ćemo prenositi ZUM na desno dok opet neko ne kaže ŠKRIP, što znači da su kola opet stala i da sada idu opet na levo. Nema pravila ko će i kada reći ŠKRIP. To može bilo ko iz kruga kada poćeli da promeni pravac kolima. Jedino ograničenje je da to može svako učiniti samo jednom. MO, SO

46. ZLATNA RIBICA (10'). Evo imamo jednu zlatnu ribicu. Kao i sve zlatna ribica će nam ispuniti želju od uslovom da je pustimo. Neka svako zamisli jednu želju koju bi voleo da mu bude ispunjena. Tu želju će izgovoriti kada ribica bude bila u njegovim rukama. Kada kaže svoju želju pustiće ribicu tako što će je predati, to jest dobaciti nekom drugom. Kada taj kaže svoju želju, dobaciće je nekom drugom i tako dok svako od nas ne kaže svoju želju. Trudite se pri tom da vam se želje ne ponavljaju. SR

47. DA LI SI TI PRUI? (5') Ovu igru je zgodno igrati u mraku, a ako je to neizvodljivo, onda svi igrači treba da žmure, u početnoj poziciji, svi igrači stoje u krugu leđima okrenuti centru kruga... Zante li šta je to PRUI? PRUI je jedno čudno, ali izuzetno simpatično člankovito biće koje čezne za ljubavlju. Njegova nevolja je u tome što to ne može da saopšti ljudima oko sebe, jer je nem i nepokretan. Međutim, dovoljno je da ga dodirnete i da osetite svu čaroliju ljubavi i prijateljstva i da postanete deo njega, postanete PRUI. Zato ga vredi potražiti i dodirnuti. Sada svi žmurite. Koga dotakne po ramenu, on će postati PRUI. To ćete raditi na sledeći način: kada dodirnete nekoga, pitajte ga: ''Da li st ti PRUI?'' Ako nije PRUI, taj koga ste pitali reći će vam: ''Nisam , a da li si ti PRUI?'', odgovorite mu da niste i krenite dalje. Tražite dok ne dodirnete nekoga ko na pitanje: ''Da li si ti PRUI?'', ćuti. To je znak da je on PRUI. Tada otvarate oči i hvatate se za ruku sa onim ko je PRUI. Tada i vi postajete PRUI, ponašate se kao PRUI, kada neko naleti na vas i pita vas ''Da li si ti PRUI?''. Lanac PRUI-a lagano raste, dok svi ne postanemo PRUI, člankovito biće puno ljubavi. SO, SR



48. DRAGA, DA LI ME VOLIŠ? (5'). Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan. Svako od vas će da se obrati svome susedu s leve strane, sa rečima: ''Draga, da li me voliš?'', njegov sused treba da odgovori:''Da draga, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmešim'', naravno on to mora govoriti tako da se ne nasmeje. Oni učenici koji se ipak nasmeju ispadaju iz igre. SO, SR

49. IMA LI MEMLE U VAŠIM MUŠTIKLAMA? (10'). Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan, svako od vas će da se obrati svom susedu sa leve strane sledećim rečima: Ima li memlaeu vašim muštiklama? Sused treba da odgovori: Ne, ali pitaću svoga komšiju, a zatim da se okrene onome ko sedi sa njegove leve strane, i ponovi pitanje: Ima li memle u vašim muštiklama? Pazite, pitanje i odgovor treba da izgovorite tako, da vam se nikako ne vide zubi dok govorite, kao i da se ne nasmejete. Hajde da probamo. SU

50. GLASANJE (5'). Radioničarska pravila su ispisana na tabli ili panou. Svaki učenik stavlja zvezdicu pored onog pravila koje mu se najviše dopada. SO, SR

51. ZRACI UPOZNAVANJA (5'). Nacrtati na tablu ili pano sledeći crtež (slika 1): Svaki učenik izvlači strelicu od sredine kruga ka napolje, koja označava koliko posle ove radionice poznaje učenike u svom razredu. Svaki učenik crta svoju strelicu u drugom pravcu, kao jedan od sunčevih zraka. SU

52. TALAS RASPOLOŽENJA (5'). Na tabli ili većem papriu nacrta se jedna horizontalna linija. Na njoj se označe ključne tačke, koje predstavljaju aktivnosti na jednoj radionici i ispod svake tačke se označi koju aktivnost predstavlja. Vertikalno linija označava pozitivna rasoloženja (gore) i negativna raspoloženja (dole), (slika 2). Svaki učenik označi, za svaku aktivnost ponaosob, koliko mu je bila prijatna odnosno neprijatna. Ova evaluacija se može vršiti i tako što će svaki učenik dobiti svoj listić sa nacrtanim



grafikonom u koji će uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem će se dobiti ''talas raspoloženja''. SR, SO

53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5') Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtež:

Svaki učenik savlja svoj znak (tačku, zvezdicu) u onaj segment kruga koji označava u kolikoj meri ga je ova radionica dotakla.

Ova evaluacija se može koristiti i na mlađim osnovcima. U tom slučaju učenicima treba reći da stave svoj znak na onaj deo kruga koji označava u kojoj meri im se ova radionica dopala. SU



54. LINIJA DOPADANJA (5'). Na tabli ili velikom papiru nacrtati dugačku liniju. Jedan kraj te linije se obeleži sa: radionica mi se veoma dopala, a njen drugi kraj se obeleži sa: radionica mi se uopšte nije dopala. Učenici treba da stave svoj znak na nekom mestu na toj liniji koja najviše odgovara njihovom doživljaju radionice. SU

55. OCENITE NAS (5'). Danas imate priliku da vi nas ocenite. Na papirićima koje ćemo vam dati, napišite ocenu od 1-5 u zavisnosti koliko vam se dopala ova radionica. Nemojte se potpisivati. MO, SO

56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5'). Evo još jedne prilike da pokažete kako vam se današnja radionica dopala. Ako vam je danas bilo zanimljivo i lepo, mahnite mi obema rukama, kao da ste vrlo obradovani. Ako vam je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom.

Pošto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne pokazatelje koje može naknadno da analizira, potrebno je da u momentu kada deca evaluiraju, diskretno i brzo prebroji pozitivne i negativne utiske, kako bi stekao uvid u uspešnost radionice. SU



57. META (5'). Na velikom papiru nacrta se krug podeljen na onoliko isečaka koliko je aktivnosti koje se procenjuju, a svaki isečak je označen svojim imenom (Slika 3.). Učenik u svaki isečak crta tačku ili krstić, i to bliće središtu što mu se aktivnost više svidela, a dajle od centra ako mu se manje svidela. SU

58. KONFLIKTORAZMRSIVAČOMETAR (5'). Svaki učesnik dobija list papira sa sledećim crtežom ( Slika 4.). Svaki učenik na svom listu ubeležava za sebe tačku gde se nalazio na početku ovog programa i tačku gde se nalazi sada, nakon ove radionice. Listovi ostaju kod učesnika. SO, SR

59. SEMAFOR OSEĆANJA (5'). Na papirima koji se podele svim učenicima nacrtani su likovi koji prikazuju različita osećanja (Slika 5). Od učenika se traži da saopšte kako su se na toj radionici osećali, i to ko što će kružiti sva ona lica (osećanja) koja su kod njih preovladavala tokom rada.





60. KAD ČUJEM... ZNAĆU (5'). Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtež

Svaki učenik ubeležava svoju zvezdicu u odgovarajući segment obe polovine kruga, kao pitanja postavljena na panou. SO, SR

61. KOME ĆU DA KAŽEM (5'). Voditelj kaže: Razmislite malo o tome gde i sa kim ćete moći da upotrebite ove Ja-poruke da biste bili saslušani: sa roditeljima, bratom, sestrom, nastavnicima, drugovima u razredu, drugovima van škole... Sad svi u krug izaberite i kažite jednu od ovih situacija za koju mislite da ćete u njoj moći da izgovorite ja-poruku da biste bili saslušani i jednu u kojoj mislit da to nećete moći. SO, SR

62. DA NE ZABORAVIM NOVU IDEJU (5') Nacrtati na tabli ili panou veliku sijalicu. U sijalicu svaki učesnik upisuje/ucrta svoj znak/reč/rečenicu koja će ga podsetiti da kad se nađe u sukobu obrati pažnju na potrebe (i svoje i tuđe). SO, SR



63. U TUĐIM CIPELAMA (5') Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtež (slika 6). Svaki učenik ubeležava najviše dva znaka plus u one cipele koje mu nije teško da zamisli da obuje (tj. kod onih osoba u čije uloge mu nije teško da se uživi) i jedan minus u onu cipelu koju bi mu bilo jako teško da obuje (tj. teško bi se uživeo u tu ulogu). SO, SR

64. KORISTOMETAR (5'). Na tabli ili velikom papiru nacrtati 3 duge horizontalne strele. Na njima će svaki učenik ubeležiti tačku koaj označava u kolikoj meri mu se čini da će u svakodnevnim situacijama znati kako da reaguje:

• kada oseća da je odbačen • kada počinje da odbacuje nekog • kad primeti da neko drugi odbacuje nekog

Svaka od ovih stavki prikazana je jednom strelom. SO

65. VLADOBES (5'). Na tabli ili velikom papiru napisati jedan ispod drugog brojeve od 1 do 10. Svaki broj označava količinu vladobesa, a vladobes je simbolična, izmišljena jedinica kojom označavamo snagu za ovladavanje besom. Na primer, ako procenite da ćete u nekoj budućoj svakodnevnoj situaciji moći vrlo dobro da ovladate besom, onda izaberite vladobes 10. Ili, ako vam se u čini da je verovatnije da će vas bes



preplaviti, a vi pred njim ostati nemoćni, izaberite manju količinu vladobesa. Neka svako od vas priđe tabli i pored odabranog broja vladobesa, stavi svoj znak. SO

SAMOSTALNE IGRE

U ovoj kategoriji nalaze se igre koje su u radionicama korišćene i kao uvodne i kao završne, ili su služile kao kontekst u okviru koga je građena struktura pojedinih radionica. U okviru samostalnih igara nalaze se neverbalne igre čija je osnovna funkcija da opuste učesnike (igre pod brojem 66-72), motoričke igre (73-74), igre koje podstiču opažanje i doživljaj realnosti različitim čulima (75-79), nekoliko varijanti pantomime (80-85), igre koje podstiču verbalnu divergenciju (84-94), i na kraju, igre koje podstiču decentraciju i aktivno slušanje (95-97)

66. OGLEDALO RUKU (5'). Izaberite sebi para i stanite jedan naspram dugog sa rukama podignutim u visini ramena, isruženim ka paru, koji je zauzeo isti položaj. Neka vam dlanovi budu što bliži, ali se ne dodirujte. Jedan u paru će biti vođa i on će pomerati ruke u raznim pravcima, ali uvek dlanovima okrenutim ka svom partneru. Partner će pratiti ove pokrete svojim rukama, trudeći se da bude što tačniji u oponašanju, kao u ogledalu. Na moj znak, posle nekoliko minuta, zamenićete uloge. Ne zaboravite da je ovo igra saradnje, a ne takmičenja. SU

67. POVERENJE (20'). Učionica se pre igre razmesti tako da po sredini budu klupe i stolice, koje predstavljaju prepreke. Voditelj kaže: Podelićete se u parove, jedan u paru je voditelj, drugi ima povez preko očiju ili žmuri. Voditelj ima zadatak da pažljivo i sigurno vodi svog para između prepreka, pazeći da se ovaj ne udari ili ne naleti na nešto. To se radi bez reči tako što svog para držite desnom rukom za levo rame i vodite ga. Posle nekoliko minuta, zamenićete uloge i ponoviti igru. Posle igre, voditelj može postavljati pitanja o tome kako su se članovi grupe osećali tokom igre, u kojoj ulozi im je bilo lakše ili prijatnije i zašto. SU

68. ISPREPLETANE RUKE (15'). Voditelj podeli učenike na grupe od po petoro i kaže: Dve ruke mogu da se rukuju, četiri mogu da naprave stolicu u koju neko može da sedne, šest može da napravi krug, itd. Vaš zadatak je da smislite bar tri nova načina na koji se vaših deset ruku može uplesti, ukrstiti. Pri tome, neke mogu biti u figuri koju napravite, a neke ostati slobodne, nije neophodno da svih deset učestvuju u toj neobičnoj kompoziciji. Jedino je bitno da svaki član grupe da bar jednu svoju ruku. Prvo eksperimentišite, isprobavajte razne načine ukrštanja, a onda izaberite tri koja vam se najviše dopadaju. Smislite za njih imena, na šta vas podsećaju, mogu li biti simbol za nešto? Voditelj daje učenicima 15 minuta da osmisle svoje kompozicije, a onda svaka grupa predstavlja ono što je osmislila i govori ime za svaku kompoziciju. SO, SR



69. NARAVI REČ SVOJIM TELOM (15') Deca oblikuju reč ili rečenicu tako što svako dete zauzimajući odgovarajući položaj tela oblikuje po jedno slovo. MO

70. ZAČARANI ZAMAK (10'). Učenici stoje u krugu i drže se za ruke, trudeći se da krug bude što veći. Voditelj kaže: Ova igra se zove ZAČARANI ZAMAK. Svi učenici koji se drže za ruke predstavljaju zidine zamka. Zidine imaju kapiju, to su dva učenika koji se na drže za ruke i koji stoje na pola metra razdaljine. U krugu, to jest u zidinama zamka, nalazi se zatvorenik. On ima vezane oči, a njegov zadatak je da nađe kapiju. Zatvorenik se kreće po unutrašnjosti kruga, ali ne sme rukama da dodiruje ostale učenike dok traži kapiju. Kako će onda pronaći kapiju? Kreće se prateći zvuk, jer oni koji čine zidine zamka sve vreme proizvode različite zvuke: zvižde, pevaju, huče kao vetar, itd. Samo ona dvojica koja su kapije zamka ćute. Zatvorenik prati zvuk, tamo gde se ništa ne čuje, tu su kapije, tu će on probati da nađe put do slobode. Kad nađe kapiju, drugi učenik ga zamenjuje. Hajde da probamo! MO

71. NEVIDLJIVA LOPTA (15'). Voditelj podeli učenike u parove i kaže: U ovoj igri aktivnost se odvija u parovima bez korišćenja govora. Prvi član u paru treba da zamisli neku igru sa loptom npr. fudbal, tenis, odbojka, i sl. i da je započne. Drugi član para treba da prepozna tu igru i da je prihvati. Posle nekog vremena, drugi član para započinje novu igru, takođe bez upotrebe reči, koju sada prvi prepoznaje i prihvata. Važno je da tokom igre partneri sinhronizuju pokrete, kao da u igri zaista koriste loptu, a da pri tom ništa ne govore. Svaki učesnik treba da barem dva puta promeni igru sa loptom. Nakon igre sa učenicima se vodi razgovor o tome kako im se ova aktivnost dopala, koje igre su isprobali, da li su imali teškoća prilikom sporazumevanja i sinhronizovanja pokreta, kako su te teškoće prevazilazili. SU

72. LOVAC I ZVEČARKA (10'). Ustanite i uhvatite se za ruke, tako da napravite što veći krug. Unutar kruga su dva igrača koji igraju lovca i zvečarku. Lovac treba da uhvati zvečarku, ali posao mu je otežan - ne sme da gleda (ima povez preko očiju). Zvečarka zveči (ima u ruci zvečku, konzervu sa pasuljem) i beži od lovca unutar kruga. Lovac pokušava da je uhvati na osnovu zvuka koji prati, kada je uhvati, drugi par započinju igru. MO

73. PRIKRIVENI DIRIGENT (10'). U ovoj igri svi mi predstavljamo orkestar, a jedan od nas, koga budemo odabrali, biće dirigent. Dirigent pravi različite pokrete rukama i glavom (češka se, briše nos, pljeska, klima glavom, itd), a orkestar ga gleda i oponaša ono što on radi. Detektiv će izaći iz sobe dok se dogovorimo ko je dirigent. Posao detektiva neće biti lak, jer dirigent menja pokrete, i to u trenutku kad ga detektiv ne gleda. Ni orkestar mu neće mnogo pomoći, jer se trudi da neprimetno posmatra ponašanje svog dirigenta. Detektiv ima pravo da tri puta pogađa ko je dirigent, ako ne



pogodi, zamenjuje ga drugi igrač i igra se ponavlja. Igra naročito postaje zabavna kada voditelj predloži da detektiv bude dirigent, tako da orkestar oponaša pokrete detektiva. SU

74. ZMAJEVI (10'). Deca se podele u male grupe od po šest do osam članova i stoje u nizu, jedan iza drugog tako da svako uhvati svoga prethodnika oko struka. Sada ste vi zmajevi, mladi i razigrani. Kao svim mladuncima, npr. malim kučićima, omiljena vam je zabava da lovite svoj rep. Znači glava zmaja, prvi u koloni, pokušaće da uhvati svoj rep, odnosno poslednjeg u koloni. Svi između treba da se trude da to spreče, tako što će se kretati tamo-amo, uvrtati, ali nikako ne sme puštati onog ispred sebe. Kada glava uspe da uhvati rep, onda ide na kraj kolone i postaje rep. Drugi u nizu će postati glava i sada će on pokušavati da uhvati poslednjeg. MO, SO

75. GLAS (15') . Deca sede u krugu, voditelj kaže: Izabraćemo jednog dobrovoljca koji će sesti ovde, u sred kruga, i vezaćemo mu oči. Ja ću ići oko kruga, i koga dotaknem, taj treba da se obrati onome u krugu, ali izmenjenim glasom. Može da ga pozove po imenu ili da mu kaže nešto drugo, ali tako da izmeni glas da ne bude odmah prepoznatljiv. Zadatak onoga u krugu je da pogodi ko ga je zvao. Kada pogodi, onaj čiji je glas prepoznao ulazi u krug, vezujemo mu oči, pa sad on pogađa. MO

76. POGODITE ŠTA JE... (ZVUCI) (15'). Ovde imam nekoliko bočica u kojima se nalaze razne stvari. Ja ću svaku bočicu protresti, a vaš zadatak će biti da na osnovu zvuka pogodite šta je u bočici. Za ovu igru voditelj u neprozirne bočice može staviti klikere, kamenčiće, novčiće, dugmeta, vodu, pesak, pirinač, itd. Posle pogađanja može se razgovarati o tome na šta nas podsećaju različiti zvuci, da li zvuci mogu biti veseli ili tužni, da li je bilo teško ili lako pogoditi. MO

77. POGODI ŠTA JE... (DODIRI) (15'). Ovde imam jednu vreću u kojoj se nalazi mnogo predmeta od različitih materijala: gume, drveta, metala, itd. Vaš zadatak je da stavite ruku u vreću, i ne gledajući, na osnovu dodira, da pogodite od čega je predmet napravljen. Varijanta ove igre izgleda tako što onaj ko stavlja ruku u vreću ne pogađa materijal od koga je predmet napravljen, već saopštava samo svoj doživljaj tog materijala, a ostali pogađaju šta je u pitanju (na primer, za vatu: ''To je nešto mekano, nežno, lagano...''). Kasnije se razgovor može voditi o tome kakva osećanja u nama budi dodirivanje različitih materijala, koliko je svet dodira važan u doživljavanju realnosti, na šta nas neki kvaliteti koje opažamo dodirom podsećaju, itd. SU

78. POGODI ŠTA JE... (NJUŠKANJE) (15'). Ovde imam nekoliko bočica u kojima su neke stvari koje različito mirišu. Zatvorićete oči, a ja ću vam dati da pomirišete ono što je u bočici, pa ćete zatim



reći, na osnovu mirisa, šta je unutra. Hajde da probamo. Voditelj prilazi svakom ponaosob i daje mu da pomiriše bočicu. Ukoliko je broj učenika veliki, jednu bočicu može pomirisati više učesnika. Kad se isprobaju različiti mirisi, može se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i osećanja u nama izazivaju pojedini mirisi, kako bi nam svet izgledao kad stvari ne bi imale miris, koji su naši omiljeni mirisi, možemo li opisati neko mesto samo na osnovu mirisa, ima li stvari koje ne mirišu? SU

79. UKUS, DODIR, MIRIS (20'). Voditelj podeli učenike u tri približno jednake grupe i kaže: Vaš zadatak će biti da pantomimom pokažete ostalima šta ste pomirisali, dodirnuli ili osetili čulom ukusa. Svaka grupa će predstavljati po jedno od ova tri čula. Grupa A čulo mirisa, grupa B čulo ukusa, i grupa C čulo dodira. Svaka grupa će se međusobno dogovoriti šta će ostalima prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali će pogađati šta je to bilo. Pri tom imate pravo da pokažete po pet stvari koje ostali pogađaju, trudite se da smislite što neobičnije stvari, kao na primer dodirnuti vruću peglu, ili lepljiv papir, ili pomirisati prženi luk, ili jesti lubenicu. Dakle pokazaćete ne samo miris, ukus, već i šta jedete, šta mirišete ili šta dodirujete. Imate 5 minuta da se dogovorite šta ćete pokazati. SO, SR

80. TEMA (30'). Podelićete se u grupe od po šestoro. Svaka grupa će dobiti jednu reč, temu, koju treba pantomimom da predstavi ostalim grupama, koje će pogađati šta je tema. Temu možete razraditi i kao malu priču, ukoliko vam je tako jednostavnije da je objasnite. Teme: čekanje, traženje, posmatranja, zaljubljivanje, zadivljenost, izvinjenje, pomirenje, nerazumevanje. SO, SR

81. RITMIČNA PANTOMIMA (15'). Voditelj odabere jednog učenika koji treba da pljeskajući rukama ili udarajući rukom o sto stvara jednostavan ritam, kao metronom. Ostali učenici se podele u parove i imaju sledeći zadatak: osoba A pantomimom pokazuje jednostavnu, svakodnevnu radnju, kao što je sečenje hleba, pranje zuba, pijenje iz čaše, a osoba B pljeska rukama menjajući ritam, što osoba A treba da prati. SU

82. LANČANA PANTOMIMA (15'). U ovoj igri priča se prenosi od jednog do drugog igrača neverbalno, pomoću pantomime. Od učenika zainteresovanih za ovu igru voditelj formira grupu pantomimičara, a ostali učenici su publika. Prvi pantomimičar ostaje u prostoriji a ostali pantomimičari izađu van prostorije. Voditelj mu onda kaže sledeću instrukciju: Pažljivo slušaj priču koju ću ti ispričati. Tvoj zadatak je da zapamtiš i da je što bolje preneseš sledećem članu tvoje grupe, ali koristeći se isključivo pantomimom. Zatim glasno pročitati priču tako da je čuju i pantomimičar i publika. Kada se prvom članu ispriča priča, poziva se drugi član pantomimičar da uđe u prostoriju, i voditelj mu kaže: Tvoj zadatak je da pažljivo posmatraš šta će



ti pantomimom pokazati prvi član tvoje grupe. Pri tome nemaš pravo ništa da pitaš, već se potrudi da ono što vidiš što bolje zapamtiš, kako bi mogao pantomimom da istu priču preneseš sledećem članu grupe. Tako se igra nastavlja, a poslednji učesnik u igri ispriča priču onako kako ju je razumeo. SO, SR

83. GLUMAC PRED OGLEDALOM (10'). Podelite se u parove. Osoba A je ogledalo, osoba B glumac. Glumac se ogleda, i pravi različite pokrete, koristeći ruke i lice, npr. maže trepavice, češlja se, stavlja ruž, itd. Ogledalo se trudi da ga što bolje imitira. Posle dve minute, na moj znak zamenićete uloge. MO,SO

84. PAROVI U OGLEDALU (5'). Staćete u dva reda, okrenuti jedni prema drugima. Jedan član para će da zauzme neku pozu, a ovaj drugi je njegovo ogledalo, i trudiće se da zauzme istu pozu. Posle izvesnog vrmena parovi zamenjuju uloge. SU

85. RECEPCIONER (15') Grupa treba da sedne tako da formira oblik potkovice. Oni predstavljaju, svi zajedno recepciju u hotelu, odnosno, recepcionera. Jedan član grupe igra hotelskog gosta, koji je nečim nezadovoljan i dolazi da se žali na recepciji. Svoj problem on izražava pantomimom, a recepcioner (odnosno svi ostali), pokušavaju da postavljanjem pitanja otkriju šta gost želi da kaže (može se zamisliti da gost ne zna ni jedan drugi jezik osim svog maternjeg, a dolazi iz Tunguzije, tako da mora da se koristi pantomimom). Gost objašnjava sve dok nije preneo potpuno tačno sadržaj poruke, koju će dobiti ispisanu na papiru. Kada je poruka shvaćena, gost uzima neko mesto za recepcijom, a neko drugi igra gosta.

Primeri za poruke nezadovoljnog gosta:

Tražio sam sobu sa pogledom! Mislio sam da pogledom na more, a ne na parking!

Moj muž je u zatvoru zato što je fotografisao statuu na glavnom trgu. Želim da pozovem moju ambasadu.

Moja žena leži sa glavoboljom. Imate li aspirin?

Nemojte misliti da sam luda, ali duh svake noći dolazi u moju sobu, pri tom mi peva ''Tvoja mala ručica se smrzla...'' Želim da promenim sobu.

Jedan čovek sa crvenom bradom me je pratio na ulici. Ako pita za mene, nemojte reći da ste me ikad videli.



Nisam oka sklopila zbog komaraca. Imate li sprej protiv insekata?

Dođite! leteći tanjir se spušta na parking!

Izgubila sam novčanik juče u akvarijumu. Možete li da im telefonirate i pitate da li je nađen?

Možete li mi reći adresu Kluba konstruktora drvenih brodića u boci? SO,SR

86. VELIKO-MALO (10') Sedimo u krugu. Evo jedne zanimljive igre u kojoj se pojavljuju dve ključne reči: VELIKO i MALO. Svako će u rečenici koju kaže koristiti ove dve reči i to na sledeći način, na primer: ''Na velikom petlu je mali oblak''. Sledeći će nastaviti: ''Na malom oblaku je velika tufna'', i tako redom, svako nastavlja tako što ponavlja kraj rečenice svoga prethodnika i dodaje nešto novo.

Ako deca žele da nastave igru, možete je igrati rečima MOKRO-SUVO ili KRIVO-PRAVO. MO

87. ŠTA BI BIO KAD BIO BIO... (15'). Sad ćemo igrati jednu novu i neobičnu igru koja se zove ''Šta bi bio kad bi bio...'' U njoj možete pokazati koliko ste pronicljivi i koliko dobro zaključujete, kao i koliko se dobro međusobno poznajete. Evo kako se igra: jedan od nas će biti osoba X. Zatim se ''detektiv'' vraća i kreće da u krug, svakom ponaosob postavlja pitanje koje uvek počinje sa '' Da li ta osoba... šta bi bila?'' Detektiv postavlja svakom učesniku drugačije pitanje i na osnovu odgovora koje dobija od svih redom u krug, trudi se da zaključi ko je osoba X. Ima pravo da tri puta pogađa, ako ne pogodi, onda se javlja novi ''detektiv'' i igra se ponavlja. ''Detektiv'' može pitati šta bi bila ta osoba da je životinja, drvo, kuća, automobil, nameštaj, boja, muzika, itd, a ostali igrači treba da paze da njihovi odgovori ne asociraju isuviše direktno na osobu X, jer će onda zadatak detektiva biti isuviše lak (naravno, ne treba da se trude ni da mu daju jako daleke asocijacije, jer onda neće nikad pogoditi). SO, SR

88. RAZLIČITE NAMENE (20'). Podelite se u grupe od po petoro. Vaš zadatak je da napravite listu od 10 načina na koje se čarapa može iskoristiti osim svoje uobičajene namene. Za to imate 10 minuta. Kad završite svaka grupa će objasniti drugima svoje tri najbolje ideje. SU

89. AMBLEMI (30'). Radićete u grupama od po petoro. Dobićete jednu reč koja predstavlja amblem, tj. znak nekog zamišljenog društva, udruženja, pokreta, kluba. Treba da smislite kako je došlo do toga da baš ta reč postane simbol, tj. amblem, šta se njom predstavlja, i kada se koristi, u kojim prilikama. Na kraju možete smisliti i moto



koji ide uz vaš amblem. Kad grupe smisle obrazloženje amblema, predstavljaju ostalima do čega su došli. Reči-amblemi: sveća, pero, šolja, udica, knjiga, čarapa... SO, SR

90. TO MI MNOGO ZNAČI (45') Za ovu igru potrebno je da svaki učenik donese neku sitnicu, predmet koji mu mnogo znači, za koji je emotivno vezan (na primer: fotografiju, kartu za bioskop, razglednicu, itd) U grupama od po četvoro, ispričaćete jedni drugima istoriju svog dragog predmeta, a onda ćete na osnovu pojedinačnih priča napraviti jednu zajedničku za celu svoju grupu, koja će sadržati sve pomenute elemente, tako da će ta zajednička priča sadržati sve prethodne, ali biti i sasvim nova. Za to imate 20 minuta. Kad završite, svaka grupa će ostalima predstaviti svoju priču. Priče se mogu predstavljati pantomimom, dramatizovati, likovno uobličiti, ili samo prepričati, zavisno od atmosfere i želja učesnika. SO, SR

91. STVARI NISU ONO ŠTO IZGLEDA DA JESU (20'). Voditelj podeli odeljenje na grupe od po 6-7 članova i kaže: Vaš zadatak će biti da smislite tri stvari za koje ova obična, školska stolica može poslužiti, osim za sedenje. Za to imate 10 minuta, a onda će svaka grupa izneti svoje predloge. Neka bar jedan od tri predloga bude vrlo neobičan, nešto što će nas sve iznenaditi. MO, SO

92. KAKO BI TO IZGLEDALO KAD BI... (15'). U ovoj igri možete pokazati koliko ste maštoviti. Evo kako se igra: ja ću vam postavljati pitanja koja izgledaju na primer ovako: ''Kako bi to izgledalo kad bi drveće hodalo?'', a onda redom u krug, svako da svoj odgovor koji treba da bude što neobičniji i neverovatniji, kao što je uostalom i samo pitanje. Hajde da probamo. Voditelj posle odredjenog broja pitanja koje sam postavlja, može učesnicima ponuditi mogućnost da i oni postavljaju pitanja, a zatim se može povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najčudniji, najneobičniji, najsmešniji, za koja je pitanja bilo najteže smisliti odgovor i zašto, koje bi bile posledice postavljenih situacija itd. Voditelj može koristiti sledeća pitanja (i naravno sam smisliti mnoga druga): Kako bi to izgledalo kad bi leti umesto kiše tekla limunada, kad bi zimi mesto snega sitan šećer padao, kad bi ljudi umesto da govore mogli samo da pevaju, kad bi nebo bilo zeleno, i lišće plavo, kad bi ljudi imali peraja, kad bi životinje govorile, kad bi se ljudi smanjivali umesto što rastu, itd, itd... SU

93. KO SAM JA? (20') U ovoj igri može da učestvuje najviše 15 učesnika. Svaki učesnik dobija po jednu cedulju na kojoj će napisati ime neke poznate ličnosti iz istorije, umetnosti, filma, stripa, sporta... Onaj ko je napisao cedulju, lepi je selotejpom na čelo osobe koja sedi sa njegove leve strane. Tako svi dobijaju natpis sa imenom osobe koju treba da otkriju. Odgonetanje se odvija tako što prvi u krugu počinje sa postavljanjem pitanja na koja je moguće odgovarati samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori



potvrdni on ima pravo da pita. Čim dobije odgovor NE, sledeći u krugu počinje sa pitanjima. Igra se nastavlja dok svi ne pogode ''ko su''. SO, SR

94. PRIČAM TI PRIČU (10'). Sada ćemo svi zajedno pokušati da napravimo jednu priču. Neko će započeti priču, reći će jednu reč i tu istu reč zapisati na papiru koji ću vam dati. Potom će papir dati drugu do sebe. On će ponoviti prethodnu reč i dodati novu koju će i zapisati, i tako redom. Znači, svako će ponoviti sve što su rekli i pre njega i smisliti nastavak, tj. još jednu reč. To na kraju treba da bude naša zajednička priča. Pri tome treba da se trudite da priča bude što neobičnija. SO, SR

95. SVE IMA BAR DVE STRANE (20'). Konfliktne situacije lakše je rešavati ako sagledamo svoje, ali i tuđe potrebe, ako se bar za tren stavimo na mesto osobe sa kojom smo se sukobili. Evo jedne vežbe u kojoj to možemo isprobati. Zamislite blisku osobu sa kojom ste se nedavno sukobili (roditelj, brat, sestra, drug ili drugarica...), oko čega ste se sukobili, detalja sukoba. Zatim na papiru napišite kako je sukob izgledao viđen očima te druge osobe. Dakle, kako se ta osoba osećala, šta je doživela, očekivala...Pišite u prvom licu jednine, kao da ste ta druga osoba. Kad svi napišu, voditelj pita: Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se osećali u položaju druge osobe? Da li ste nešto novo saznali o sebi, drugoj osobi i vašim odnosima? SO, SR

96. SLUŠAJ PAŽLJIVO (20'). Ovu igru radićemo u grupama od po troje. Osoba A će ispričati neku anegdotu ili zanimljivu priču iz svog života, u roku od nekoliko minuta. Osoba B pažljivo sluša, hvatajući beleške. Osoba C će ponoviti ono što je osoba A ispričala, što je tačnije moguće, a na kraju će osoba B ispraviti ono što je eventualno pogrešno rečeno ili što je ispušteno. Zatim se menjaju, tako da svako prođe kroz sva tri zadatka. SO, SR

97 OGLEDALO MOJE KAŽI MI... (15'). Svi stoje u krugu, voditelj kaže: U ovoj igri zadatak je da pantomimom i mimikom pokažete kako izgledate kada ste ljuti. Jedan će stati u sredinu, nama okrenut licem i pošto malo razmisli i seti se neke situacije u kojoj je bio vrlo ljut, svoju ljutnju će nam pokazati pokretom, izrazom lica i stavom tela. Mi ostali ćemo to ponoviti, trudeći se da verno preslikamo njegovo ponašanje, a on će imati priliku da sebe na taj način, vidi kao u ogledalu. Hajde da probamo. Voditelj poziva dobrovoljce da pokažu svoju ljutnju, to se igra onoliko dugo koliko ima učenika koji žele da probaju, a zatim voditelj može dati nova osećanja koja treba prikazati: dosadu, uvređenost, veselje, bes, ljubomoru, itd. SU

Documents

Aktivnosti i tehnike radionicarskog rada.pdf